Prirunik za Pripremu Projekata

1 2 3 4 5 6

UVOD I SVRHA PRIRUNIKA........................................................................ 3 IPA CBC FONDOVI.......................................................................................... 3 PRE NEGO TO PONETE ............................................................................. 5 NEKI OD KRITERIJUMA ZA USPENU APLIKACIJU ................................ 6 GLAVNI RAZLOZI ZA ODBIJANJE APLIKACIJE ........................................ 6 OSNOVNI KORACI........................................................................................... 6
6.1 Korak 1. Formiranje prihvatljivog partnerstva zasnovanog na jasnoj ideji o projektu.................................................................................................................................. 6 6.2 6.3 Korak 2. Proverite da li imate pristup sredstvima ............................................... 6 Korak 3. Odredite zajednike ciljeve ..................................................................... 6

7 8

PRIPREMA PREDLOGA PROJEKTA ............................................................. 6 PRISTUP LOGIKOG OKVIRA ....................................................................... 6

8.1 8.2 8.3 8.4 Analiza zaineresovanih strana ................................................................................ 6 Analiza problema ..................................................................................................... 6 Analiza ciljeva .......................................................................................................... 6 Analiza strategija ..................................................................................................... 6 Pretpostavke i spoljni faktori.................................................................................. 6 Izvor verifikacije ...................................................................................................... 6 Vertikalna i horizontana logika u logikoj matrici............................................... 6

LOGIKA MATRICA (LOGFRAME MATRIX)............................................... 6

9.1 9.3 9.4 9.2 Indikatori......................................................................................................................... 6

10 11 12
12.1 12.2

RASPORED AKTIVNOSTI I SREDSTAVA.................................................. 6 FINANSIJSKI PREDLOG............................................................................. 6 POPUNJAVANJE APLIKACIONOG FORMULARA................................... 6

Rezime projekta (Concept Note) ............................................................................ 6 Aplikacioni formular ............................................................................................... 6
I. PROJEKAT ............................................................................................................... 6 II. APLIKANT.............................................................................................................. 6 III. PARTNERI APLIKANTA KOJI UESTVUJU U AKCIJI .................................. 6 IV. SARADNICI APLIKANTA KOJI UESTVUJU U PROJEKTU......................... 6 V. KONTROLNA LISTA ............................................................................................ 6 VI. IZJAVA APLIKANTA .......................................................................................... 6 VII. EVALUACIONA TABELA ................................................................................. 6

12.2.1 12.2.2 12.2.3 12.2.4 12.2.5 12.2.6 12.2.7

13 14 15 16 17

ZAVRNI KORACI........................................................................................ 6 PROCES EVALUACIJE................................................................................ 6 ZAKLJUAK ................................................................................................. 6 IZVORI I KORISNI LINKOVI ...................................................................... 6 NAPOMENA .................................................................................................. 6

Strana 2 od 69

UVOD I SVRHA PRIRUNIKA Osobe koje nikada nisu imale priliku da pripreme predlog projekta mogu pomisliti da nema nita lake: imate dobru ideju, prenesete je na papir, predate i pokupite novac. Ipak, postoje i oni koji nisu sigurni da li mogu da napiu dobar projekat i kako to da urade. I jedni i drugi esto budu zbunjeni i zabrinuti kada otkriju koji su sve dokumenti i formulari potrebni da bi svoju ideju pretoili u predlog projekta. Obino, oni ponu da razvijaju delove predloga projekta koji su neto razumljiviji i ostave one tee delove za kasnije. Stoga, u najveem broju sluajeva, osobe koje ocenjuju predlog projekta nemaju najjasniju predstavu o ideji koja stoji za njega. Poznavanje ove materije je veoma ogranieno, ali ne zbog ogranienja u poznavanju grae potrebne da se pripremi jedan predlog, ve zbog sloenosti samog procesa razvoja projekta. Ipak, ima i onih koji tvrde da postoje prirunici koji objanjavaju itav proces. To 1 2 je istina! Postoji PCM prirunik, PRAG itd., ali sve te publikacije su namenjene strunjacima koji imaju iskustva u pripremi predloga projekata, i ne predstavljaju najjasnije tivo onima koji su poetnici u procesu pretvaranja ideje u predlog projekta. Ovaj prirunik e Vam ponuditi uputstva za pripremu predloga projekta. Nakon to proitate prirunik, imaete bolje razumevanje o itavom procesu i znaete odakle moete da krenete i koje korake da preduzmete. tavie, ovaj prirunik je obavezno tivo u pripremi predloga projekta. Ukratko, objasnie Vam ta treba da imate i da uradite, tj. put od poetne ideje, preko pronalaenja pravog partnera, sprovoenja seta analiza zajedno sa partnerom koji e Vas dovesti do odreivanja ciljeva, rezultata i aktivnosti, zatim razvijanja logikog okvira i napokon razvijanja detalja u predlogu projekta i popunjavanja neophodnih formulara i obrazaca. Takoe e Vam pruiti veliki broj primera iz prakse i upozoriti vas na uobiajene greke. A najbolje od svega je to to se lako ita.

IPA CBC FONDOVI Druga komponenta Instrumenta za predpristupnu pomo (Instrument for PreAccession Assistance - IPA) je Prekogranina saradnja (Cross-border Cooperation - CBC) izmeu lanica Evropske unije (EU) i zemalja koje imaju status kandidata ili potencijalnih kandidata za lanstvo u EU, kao i izmeu samih zemalja kandidata i potencijalnih kandidata.

1 2

PCM Project Cycle Management; upravljanje projektnim ciklusom;

PRAG Practical Guide to Contract Procedures for EC External Actions; Praktini vodi za procedure sklapanja ugovora koji se finansiraju iz opteg budeta Evropskih zajednica u kontekstu spoljnih aktivnosti;

Strana 3 od 69

Osnovni cilj IPA CBC3-a je da podstakne dobrosusedske odnose putem zajednikih lokalnih i regionalnih inicijativa u pograninim regijama, kao i da unapredi ekonomski i drutveni razvoj u njima. Osnova IPA CBC-a je princip zajednike koristi. IPA CBC funkcionie sa obe srane granice koristei isti set pravila i na taj nain prua priliku za podjednako i ravnomerno programiranje i formiranje struktura za donoenje odluka kako u zemljama lanicama EU, tako i u zemljma kandidatima i potencijalnim kandidatima. Potrebno je da obe strane imaju korist od mera koje se finansiraju iz IPA CBC fondova, te su stoga potrebni zajedniki programi, upravljake strukture i finansiranje projekata. tavie, IPA CBC eli da promovie unapreenu saradnju i progresivnu ekonomsku integraciju izmeu EU lanica i zemalja kandidata/potencijalnih kandidata. IPA CBC kombinuje ciljeve evropske kohezione i spoljne politike uzimajui u obzir specifine individualne potrebe pograninih regiona: Razvoj prekograninih ekonomskih, drutvenih i aktivnosti u zatiti ivotne sredine u pograninim regijama; Suoavanje sa zajednikim izazovima u oblastima zatite ivotne sredine, zdravlja, spreavanja i borbe protiv organizvanog kriminala itd.; Osiguravanje efikasnih i sigurnih granica; Promovisanje pravne i administrativne saradnje; Promovisanje lokalnih akcija, kao i akcija ljudi ljudima.

Jedan of fokusa IPA CBC programa koje pripremaju zemlje uesnice su aktivnosti ljudi ljudima koje ukljuuju lokalne uesnike u procesu iz pograninih regiona (NVO, ekonomske, drutvene i kulturne aktere, lokalnu administraciju itd.) u zajednike aktivnosti malih razmera koje pomau u privlaenju neophodnih prekograninih investicija. Takoe, nadovezujui se na iskustva steena tokom primene Susedskih programa (Neighbourhood Programme), sredstva iz IPA komponente II su dostupna i za projekte podrke uea zemalja Zapadnog Balkana u relevantnim transnacionalnim programima iz Strukturnih fondova u cilju upoznavanja buduih zemalja lanica sa pravilima i procedurama koje upravljaju Evropskom teritorijalnom saradnjom (European Territorial Cooperation) u okviru Strukturnih fondova.

U daljem tekstu, zbog lakeg itanja, engleska skraenica IPA CBC oznaava prekograninu saradnju u okviru Instrumenta za predpristupnu pomo EU (Instrument for Pre-Accession Assistance)

Strana 4 od 69

Kapacitet i spremnost pojedinanih zemalja Zapadnog Balkana da se u potpunosti i konstruktivno ukljue u regionalnu saradnju je kljuni pokazatelj njihove sposobnosti da se nose sa obavezama koje nastupaju ulanjenjem u Evropsku uniju. 3 PRE NEGO TO PONETE Aplikanti mogu da urade veliki broj stvari i pre nego to se objavi poziv za predloge projekata. Postoje programski dokumenti, info dani, internet stranice i slini resursi koji nude dovoljno informacija da omogue poetak pripreme projekta. Takoe, prethodno iskustvo pokazuje da oni aplikanti koji unapred pripreme i razviju svoje ideje imaju vie uspeha. Pre pokretanja poziva morate preduzeti sledee aktivnosti (primeri najbolje prakse): Saznajte vie o ugovarau Proitajte informacije koje su Vam dostupne o ugovarau (u nekim zemljana to je Delegacija Evropske komisije, dok su u nekim u pitanju ministarstva, direktorati ili sekretarijati koji najee imaju evropske integracije u imenu), kao i o drugim korisnicima i ostalim uesnicima u CBC-u (regionalne razvojne agencije itd.). Tu moete pronai odgovore na najea pitanja iz prethodnih poziva za predloge projekata koji moda mogu dati odgovor i na neka od Vaih pitanja, kao i ponuditi vie informacija sa prezentacija i info dana koji su ve odrani, ili tek slede. Upoznajte se sa ciljem i svrhom prekograninog programa Pre svega, proverite za koji program moete da konkuriete. Sve zemlje imaju odreene regije koje mogu da uestvuju u saradnji sa jednom ili vie susednih zemalja. Vie informacija o teritorijalnoj podeli moete nai na www.cbib-eu.org kao i na internet stranicama gorepomenutih ministarstava/direktorata/sekretarijata. Nakon toga, pronaite prekogranini program namenjen Vaem regionu na CBIB internet adresi. Tu su na nekoliko strana objanjeni ciljevi i svrha programa, kao i oekivani rezultati. Ove informacije mogu da budu poetni korak u pripremi za pisanje predloga projekta. Budite redovno informisani Pronaite prezentacije sa ranije odranih seminara na www.cbib-eu.org i paljivo ih prouite. Oni Vam mogu pruiti obilje korisnih informacija o tome kako da pronaete partnera, ko moe da aplicira za sredstva, kriterijumima, rokovima itd. Proitajte standardne obrasce: Smernice za aplikante i prijavni formular Sve obrasce moete pronai na:
http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/grants/index_en.htm

Na toj strani se takoe nalaze svi detalji u vezi sa procesima i procedurama u PRAG-u i njegovim aneksima.

Strana 5 od 69

Takoe, imajte u vidu da su evaluatori prva ciljna grupa vaeg predloga Ne zaboravite da su evaluatori ti koji e itati i ocenjivati vau aplikaciju. Iako su paljivo birani, oni imaju razliita iskustva i ne moraju biti strunjaci za temu koja je obraena u Vaem predlogu. Stoga, stavite se na mesto evaluatora: iako sve to je opisano u predlogu Vama, kao autoru, moe delovati oigledno, to ne mora da bude sluaj sa evaluatorima koji pred sobom imaju samo one informacije koje im Vi ponudite! Budite jasni i nemojte da komplikujete. Dobra tehnika komunikacije je od kljune vanosti kako za ovaj, tako i za bilo koji drugi poduhvat. da se evaluacija nee obavljati pod idealnim uslovima Evaluatori moraju da prou kroz veliki broj predloga za veoma kratko vreme. Veoma je verovatno da nee imati vremena da proitaju Va predlog vie od jedanput postarajte se da to jedno itanje bude dovoljno da ga razumeju! da evaluatori moraju da biraju izmeu velikog broja odlinih projekata Javni poziv za predloge projekata i njihova evaluacija je takmienje. Zbog ogranienosti dostupnih sredstava, samo najboljih 15-25% predloga e biti odabrano. To ne znai da je ostalih 75% predloga loe oni su samo manje dobri ili su teme kojima se bave manje atraktivne (npr. imaju manji uticaj na drutvo u kvalitativnom i kvantitativnom smislu). Stoga, ne moete sebi priutiti bilo kakve slabosti u predlogu projekta: SVAKI deo mora biti izuzetno kvalitetan!

Strana 6 od 69

NEKI OD KRITERIJUMA ZA USPENU APLIKACIJU Sainite detaljnu analizu pozadine Vaeg projekta Ova analiza e postaviti temelje za akciju koju predlaete. Ona mora da prepozna osnovne probleme, definie ciljne grupe i zainteresovane strane u procesu, kao i da napravi vezu sa drugim inicijativama na taj nain da planirane aktivnosti i predloena reenja logiki proizilaze iz analize. Ukoliko ponete pripremu predloga projekta sa logikim okvirom, to je naa preporuka, automatski ete sprovesti ovu analizu. Prepoznajte jasne ciljeve, metode i rezultate Pokaite da imate jasnu predstavu o Vaem projektu; da znate tano ta radite, na koji nain i zato to radite. Ponovo, analiza logikog okvira e Vam pomoi da svojim idejama data odreenu strukturu i proverite logiku iza njih. Ipak, bilo koji metod da koristite, proverite da li tano znate koje rezultate elite da postignete da bi mogli da ih objasnite i drugima. Uvek postoje opipljivi i neopipljivi rezultati. U ovom priruniku emo nekoliko puta ponoviti da postoji mnogo opipljivih rezultata, ali da ima jo vie onih koji nisu opipljivi. Imajte ih sve na umu i ne zaboravite da ih pomenete. Razvijte dobro osmiljen plan rada U Vaem planu rada (za implementaciju projekta) prikaite da imate realan pogled na redosled i trajanje aktivnosti koje nameravate da sprovedete, potrebne doprinose i rezultate koje oekujete da postignete; budite iskreni o moguim ograniavajuim faktorima i unesite odreene mehanizme zatite od njih u plan rada da biste im se prilagodili. Posebno obratite panju na redolsed akcija u sluajevim kada je ukljuen podizvoa. O ovome emo detaljnije priati u nastavku, ali ukratko, moda e od vas biti zahtevano da (u zavisnosti od sume koja se izdvaja za podivoaa) korisite modele i procedure PRAG-a, tako da je mogue da samo procedura ukljuivanja podizvoaa potraje i do 6 meseci! Moete zamisliti kakve bi posledice to moglo da ima ukoliko ne napravite dobar plan. Ipak, ni nacionalne procedure i modeli (ukoliko vam je dozvoljeno da ih korisite) Vam ne bi utedeli mnogo vremena. Sastavite realan budet Trokovi projektovani u budetu moraju biti razumni i realni. U mnogim predlozima projekata koje su primljene do sada, doprinos koji se zahteva od Evropske komisije (EK) je bio na gornjoj granici granta stvarajui utisak da je ta cifra uzeta kao polazna taka u formulaciji projekta, da bi se nakon toga dodale aktivnosti koje bi opravdale tu sumu. Mogue je da je ova pretpostavka tana! Ipak, malo je verovatno da ovakav pristup dovede do optimalno osmiljenog projekta. Kada pripremate budet, loginije je da poete od realnih suma potrebnih za uspeno sprovoenje aktivnosti, i tek onda ih pretvorite u budetske stavke. Nastojte da izbegnete utisak da je va budet vetaki naduvan u cilju dobijanja maksimalnog mogueg iznosa! Ovaj pristup se kritikuje argumentom da je mogue da, ukoliko se budet ostavi za kraj, on moe premaiti dostupna

Strana 7 od 69

sredstva. To je svakako mogue, ali Vi moete napraviti grubu procenu budeta na poetku i, ukoliko se desi da trokovi premae budet na kraju, do tada ete imati jasnu predstavu o aktivnostima i moi ete da napravite selekciju i izbacite one koje imaju manji prioritet. Imajte jasnu strukturu teksta Tekst vaeg predloga mora biti jasan, saet i lak za itanje. Trebalo bi da sadri precizne naslove i podnaslove. Korisite kratke pasuse. Informacije koje pruate u tekstu trebalo bi da budu ograniene na ono to je najvanije za opis predloenih akcija, kao i da budu poreane na logian nain. Izbegavajte ponavljanja i nemojte koristiti skraenice i akronime bez objanjenja. Gledajte na to sa pragmatine strane: elite da dobijete sredstva da biste uradili tano odreeni posao u jasno definisanom roku koji e iznedriti opipljive rezultate. Ovo zvui poput poslovnog predloga. U okviru partnerstva, uobiajeno je da svaki partner doprinese pisanju predloga; naroito u segmentima koji se odnose na ulogu tog partnera u projektu. Ipak, to podrazumeva odreeni rizik da konani proizvod ne bude homogen to se tie stila, detalja, prezentacije i sl. Moe ak delovati kao kopija teksta sa neke internet stranice. Stoga Vam savetujemo da jedna osoba uradi finalni pregled teksta predloga da bi se osigurala homogenost njegovih delova. Ta osoba bi trebalo da bude odgovorna i za poslednju proveru sadraja aplikacije i da li je u skladu sa odredbama poziva. Koristite jasan jezik Podrazumeva se da korienje dobrog standardnog engleskog, ili nekog drugog jezika, ukoliko to poziv dozvoljava, predstavlja prednost za Vau aplikaciju. Predlog projekta ne mora biti napisan istananim jezikom, ali bi trebalo da je lak za itanje i pre svega razumljiv. Kako bi drukije evaluatori bili u situaciji da ocene Va predlog? Pored pruanja svih relevantnih informacija na najbolji mogui nain, potrebno je i da armirate evaluatore, ali i da ne troite njihovo vreme uzalud time to ete napisati predugaak predlog i to ete ih primoravati da proveravaju pojmove u reniku. Kratko i jasno je magina formula kada se radi o ovom ili bilo kom drugom tipu predloga projekta. Smislite dobar naziv za Va projekat Naziv projekta bi trebalo da bude saet i da jasno opisuje predloenu akciju; Naziv projekta mora biti kratak (pet do osam rei) i pamtljiv; Naziv bi trebalo da odslikava cilj projekta; Preporuujemo da date naziv projektu nakon to zavrite sa pisanjem, ukoliko ga ne smislite tokom samog procesa.

Strana 8 od 69

Sastavite ubedljiv rezime projekta Ne moemo naglasiti dovoljno koliko je vano prei prvu prepreku na putu do uspenog odabira vaeg predloga projekta i koliko taj korak zavisi od rezimea projekta (Concept Note). Na samo etiri strane morate da ubedite evaluatore i preporuite Va predlog za dalje ocenjivanje stoga, ono to kaete mora biti dobro osmiljeno, saeto i potpuno! Rezime napiite na kraju procesa pripreme predloga projekta. Ipak, neki pozivi za predloge projekata ne zahtevaju rezime, tako da dobro proverite da li se ovaj zahtev nalazi u pozivu. Sada se verovatno pitate da li bi trebalo da napiete rezime projekta ukoliko je poziv za predloge projekata raspisan kasnije, nakon to ste poeli, ili ak zavrili sa pisanjem predloga. Naa preporuka je da ga za svaki sluaj napiete. Te etiri strane e sumirati itav predlog projekta i mogu Vam posluiti da proverite da niste neto propustili tako to ete sagledati iru sliku, bez preteranog zalaenja u detalje. Na kraju, samo pisanje te etiri strane ne bi trebalo da Vam oduzme previe vremena ukoliko je projekat dobro razvijen. Strogo pratite pravila i odredbe poziva za predloge projekata Pri ispunjavanju aplikacionog formulara, striktno se drite pravila koja su objanjena u Smernicama za aplikante i ovom priruniku. Nemojte propustiti da popunite neka poglavlja, nemojte ih dodavati ili menjati redosled. Pre svega, potujte ogranienja o broju strana koja su data za veinu poglavlja. 5 GLAVNI RAZLOZI ZA ODBIJANJE APLIKACIJE Aplikacija je stigla nakon propisanog roka Ovo je najiritantniji razlog zbog koga Va predlog projekta moe biti odbijen nakon svog rada koji ste uloili u njega, tako da se postarajte da ispotujete propisane rokove. Zakasneli predlozi projekata se automatski odbijaju i nee biti izuzetaka! Onog trenutka kada se objavi datum za pokretanje poziva za projekte, pripremite plan rada za izradu Vaeg predloga u kome ete navesti sve aktivnosti koje morate da preduzmete i ciljeve koje bi trebalo da postignete u odreenom vremenskom roku. Ukljuite i nepredviene stvari u plan jer e se one gotovo sigurno desiti! Veoma je vano da to uradite jer veliki broj aplikacija biva odbijen zbog toga to nije podnesen na vreme. Aplikanti neretko zaborave da tampanje i povezivanje kopija (kao i njihova provera) oduzme najmanje dan ili dva, kao i da je potrebno neko vreme da bi one bile dostavljene. Ako zakasnite i samo jedan minut, Va predlog e biti odbijen sa stoprocentnom sigurnou. 60 do 90 dana izgleda kao puno vremena, ali verujte da e se to promeniti kada ponete da pripremate Va predlog.

Strana 9 od 69

Aplikacija nije prola administrativnu proveru Nije potovan obavezan format aplikacionog formulara; Nedostaju osnovni dokumenti (budet, logiki okvir itd.); Partnerstvo nije prihvatljivo (nema partnera, nema dovoljno partnera itd.); Zahtevana sredstva prevazilaze maksimum.

Kvalitet sadraja

Znaaj projekta (za potrebe zemlje/regije i pripadnika ciljne grupe, kao i krajnjih korisnika) nije dovoljno ubedljiv; Predlog ne ispoljava jasne veze sa ciljevima CBC programa; Ciljevi su preambiciozni i nedovoljno podrani od strane predloenih aktivnosti; Ciljevi, metodologija i rezultati nisu dovoljno razvijeni i objanjeni; Vremenski okvir za implementaciju nije realan; Tekst nije jasno koncipiran; nedostaje mu unutranja logika; Tekst je oigledno kopiran iz nekog drugog izvora; loe lekturisan; Nedovoljna logika verifikacija (unutranja logika, indikatori, izvori verifikacije).

Prekogranini uticaj 6 Ciljna grupa (ili grupe) nije dovoljno jasno definisana ili je neprihvatljiva zbog svog broja; Predlog ne razrauje opipljive i neopipljive rezultate.

OSNOVNI KORACI

6.1 Korak 1. Formiranje prihvatljivog partnerstva zasnovanog na jasnoj ideji o projektu

Postoje dva naina na koje moete da otponete proces pripreme projekta: Moete sami da razvijete ideju i onda ponete da traite instituciju ili organizaciju koja bi mogla da bude zainteresovana za tu temu, kao i za saradnju sa Vaom institucijom;

Strana 10 od 69

Drugi nain je da, ukoliko Vaa institucija ve ima uspostavljene i isprobane veze sa drugim insititucijama koje imaju pravo da konkuriu za ista sredstva, krenete odatle i zajedno razvijete ideju za projekat od zajednikog interesa.

Takoe, moete da koristite alatku Pretraga partnera (Partner search) na CBIB internet stranici tako to ete postaviti obavetenje o Vaoj instituciji i specifinim interesovanjima i idejama. Molimo vas da imate u vidu da je uloga CBIB-a ograniena na postavljanje Vaeg zahteva na internet stranu; CBIB nee biti umean u odnose izmeu dve strane. Koji god pristup da izaberete, odabir partnera i uspostavljanje partnerstva mora biti zasnovano na jasnim idejama i vienju projekta. Partnerstvo bi trebalo da donese ona znanja koja su relevantna za uspeno sprovoenje projekta i trebalo bi da bude posveeno samoj akciji i ciljnim grupama. Veoma je vano da postoji visok nivo poverenja meu partnerima! PRONAITE PARTNERA: Ukoliko imate ideju za projekat, ali nemate partnera, postoji nekoliko naina na koje bi mogli da ih pronaete: Lini kontakti; Organizovani dogaaji za upoznavanje potencijalnih partnera; CBIB internet strana; Druge organizacije. Ne zaboravite: Vaa je dunost da pronaete partnera. Koliko lanova bi jedno partnerstvo trebalo da ima? Postoji minimum pravila koja su objanjena u Smernicama za aplikante, ali ne postoji gornja granica to se tie lanova jednog partnerstva. Ipak, nema svrhe ukljuivati razne partnere samo da bi bili tu optimum predstavlja partnerstvo koje kombinuje sva potrebna znanja, gde svaki partner ima jasno definisanu ulogu i gde su projektne aktivnosti, ali i koristi, podeljene na podjednak nain. tavie, zapamtite: to je vie partnera ukljueno, upravljanje projektom je kompleksnije i tee! PREKOGRANINI PROJEKTNI TIM Svaki partner mora uneti neku dodatu vrednost u projekat (odreena znanja i iskustva), ili, u zavisnosti od projekta, i ukoliko je potrebno, mora imati ista iskustva i kvalifikacije kao Vi; Pokuajte da pronaete partnera iste veliine; Ukoliko imate vie od jednog partnera, pokuajte da objedinite sline ideje u jedan projekat; Postarajte se da svi partneri uestvuju u pripremi projekta i u popunjavanju

Strana 11 od 69

aplikacionog formulara; Postarajte se da postoji jedan lider zajednikog tima, menader projekta, za koga je preporuljivo da ima prethodno iskustvo u pripremi projekta i koji bi trebalo da je ve uestvovao na CBIB info danima ili slinim dogaajima drugih EC CBC projekata; Svaki partner bi trebalo da postavi jednu osobu za koordinaciju;

Svi partneri moraju biti upoznati sa sadrajem predloga projekta i ulogom koju imaju.

Biranje vodeeg partnera Jedan od partnera na projektu bi trebalo da bude odreen za vodeeg partnera koji onda postaje aplikant. Prema IPA pravilima implementacije, ukoliko ima nekoliko potencijalnih partnera u svakoj od zemalja koje uestvuju u programu, trebalo bi da odrede vodeeg partnera meu sobom pre podnoenja predloga projekta. Vodei partner preuzima dolenavedene dunosti koje se tiu implementacije projekta. DUNOSTI VODEEG PARTNERA Vodei partner preuzima sledee dunosti za deo projekta koji se odvija u njegovoj zemlji: Definie odnose sa krajnjim partnerima i/ili korisnicima koji uestvuju u delu projekta koji se odvija u njegovoj zemlji prema ugovoru koji, izmeu ostalog, sadri odredbe koje garantuju razumno upravljanje fondovima koji su dodeljeni projektu, kao i povraaj sredstava koja su nepotrebno uplaena; Odgovara za obezbeivanje implementacije dela projekta koji se odvija u njegovoj zemlji; Odgovara za transfer sredstava Zajednice krajnjim korisnicima koji uestvuju u delu projekta koji se odvija u njegovoj zemlji; Osigurava da su utroena sredstva predstavljena od strane krajnjih partnera i/ili korisnika koji uestvuju u delu projekta koji se odvija u njegovoj zemlji iskoriena za implementaciju projekta i da odgovaraju aktivnostima koje su dogovorene izmeu krajnjih partnera i/ili korisnika uesnika u projektu; Vodei partneri iz zemalja koje uestvuju u programu trebalo bi da osiguraju blisku saradnju meu sobom tokom implementacije projekta.

Strana 12 od 69

FUNKCIONALNI VODEI PARTNER U sluaju zajednikih projekata (u kojima uestvuju vodei partneri sa obe strane, a koji su potpisali posebne ugovore sa ugovaraem), dva vodea partnera e imenovati funkcionalnog vodeeg partnera pre podnoenja predloga projekta. Funkcionalni vodei partner je: Odgovoran za ukupnu koordinaciju projektnih aktivnosti sa obe strane granice Odgovoran za organizaciju sastanaka partnera na projektu

Odgovoran za podnoenje izvetaja Zajednikom tehnikom sekretarijatu (Joint Technical Secretariat JTS) o sveukupnom napretku projekta

Formalizacija partnerstva

Partnerstvo se formalizuje takozvanim izjavama o partnerstvu koje su deo aplikacionog formulara. Svaki partner je duan da potpie, datira (i overi) po jednu izjavu koje bi trebalo da budu deo aplikacije. Prikupljanje izjava o partnerstvu bi stoga trebalo da bude jedan od prvih koraka koje ete preduzeti. Iskustvo nam govori da je nakon postizanja dogovora o partnerstvu potrebno dosta vremena da bi se dogovorili ostali detalji. Izjava o partnerstvu mora biti potpisana od strane osobe koja je ovlaena da predstavlja instituciju. Jedan od dodatnih instrumenata za formalizaciju partnerstva je interni ugovor (ugovor o konzorcijumu, ugovor o sklapanju tima) koji opisuje svrhu stvaranja partnerstva, definie uloge i odgovornosti svakog od partnera, potvruje njihovu posveenost zajednikom poduhvatu itd. Na Vama je da odluite da li ete sastaviti taj dokument; on nije deo Vae aplikacije, niti je uslov za njenu valjanost. Ukoliko Vaa aplikacija dobije sredstva, moete zameniti inicijalni (neto neformalniji) dokument sa detaljnijim ugovorom koji je pravno obavezujui za sve strane. SAVETI ZA USPOSTAVLJANJE PARTNERSTVA: Neka Vai ciljevi u partnertsvu budu jasni ta je to to traite i ta nudite? Saznajte ta se deava na tom prostoru, ko je ko i ko bi mogao da Vam bude partner ili ukljuen u projekat na neki drugi nain, Upoznajte se sa potencijalnim partnerima;

Razmiljajte o partnerstvu ne samo kao o strukturi, ve i kao stvaranju odnosa koji e doprineti promenama.

Strana 13 od 69

6.2 Korak 2. Proverite da li imate pristup sredstvima

Smernice za aplikante daju uputstva koja se tiu mogunosti pristupa sredstvima: Aplikanata; Prekograninih partnera; Akcije; Trokova.

Aplikanti moraju ispuniti sve kriterijume. Ko moe da aplicira? Aplikant mora: Biti deo sektora koji ima pristup sredstvima; Imati uskustvo u tom geografskom podruju; Biti direktno odgovoran za pripremu i upravljanje akcijom; Posedovati neophodne ljudske i finansijske resurse.

Interpretacija prema kojoj aplikant mora biti neprofitna organizacija je veoma prisutna. Uz to, postoji verovanje da akcije ne bi trebalo da donose profit i da aplikant koji eli da radi pod ovim uslovima ne moe biti profitna organizacija. Najbolje je proveriti da li je to tano nakon pokretanja poziva za predloge projekata, a ukoliko se odgovor ne nalazi u pozivu, trebalo bi postaviti ovo pitanje ugovarau. Takoe, moe biti dozvoljeno da profitne organizacije budu prosti partneri u sluaju da im nije dozvoljeno da budu vodei partner ili aplikant (za svaki sluaj, proverite poziv ili pitajte nakon objavljivanja poziva). Vano je prouiti kriterijume za dostupnost sredstava da biste bili sigurni koje organizacije mogu da apliciraju za grantove. Ugovara moe definisati specifine kriterijume sa ciljem da se ogranii broj organizacija koje imaju pravo da apliciraju. Ova ogranienja se uvode da bi se osiguralo uestvovanje organizacija koje su aktivne u oblastima definisanim u prioritetima programa. Prekogranini partneri: Poseban lan Smernica odreuje da su partneri koji uestvuju u implementaciji akcije i trokovi koji nastanu tim putem prihvatljivi na isti nain kao i oni koje napravi korisnik granta. Stoga, partneri moraju ispuniti sve kriterijume kao i vodei partner. Imajte u vidu da partneri moraju jasno da odrede ko e imati vodeu ulogu u procesu.Ukoliko je

Strana 14 od 69

predlog uspean, vodei partner e biti direktno odgovoran za implementaciju programa, imae ulogu ugovorne strane i bie taj koji osigurava sve kontakte sa ugovaraem. Kakve sve akcije program moe da podri? Smernice za aplikante nude informacije o sledeim karakteristikama akcija koje mogu biti podrane: Trajanje (ukupno trajanje projekta mora biti u okviru ogranienja izraenih u mesecima); Sektori ili teme (opisuje specifine sektore ili teme na koje se akcije moraju odnositi); Geografska lokacija (daje spisak zemalja ili regija gde se akcije mogu sprovesti); Tipovi akcija (odnosi se na tipove akcija koje mogu biti finansirane u okviru programa, kao i na one akcije koje ne mogu biti podrane).

Aplikant mora imati u vidu da svi tipovi aktivnosti koje su predviene projektom mogu biti finansirane i podrane u pozivu za predloge projekata. Dozvoljeni trokovi Samo dozvoljeni trokovi mogu biti razmatrani pri dodeli granta. Budet je stoga u isto vreme i procena trokova i maksimalna suma dozvoljenih trokova. Imajte u vidu da dozvoljeni trokovi moraju biti zasnovani na realnim trokovima, a ne proizvoljnim sumama. Poto grant pokriva samo deo trokova implementacije akcija, sufinansiranje osigurava vlasnitvo nad odabranim projektima. Ukupna suma mora biti obezbeena iz vlastitith izvora aplikanata ili partnera, ili iz fondova koji ne dolaze od EK. Smernice definiu limit sufinansiranja na sledei nain: Grant me moe biti manje od X% dozvoljenih trokova za akciju Grant ne moe iznositi vie od Y% ukupnih dozvoljenih trokova akcije (obino je to oko 85%)

Strana 15 od 69

Visina granta se razlikuje od jednog do drugog poziva za projekte. to se tie budeta, veoma je vano da jasno prikaete da ukupni prihvatljivi trokovi odgovaraju realnom obimu akcije. Kada i gde bi trebalo da podnesete aplikaciju? Nakon to se raspie poziv za predloge projekata, vano je da stalno imate u vidu rok za podnoenje aplikacija i sedite institucije koja ih prikuplja. Minimalni period izmeu dana objavljivanja Smernica i krajnjeg roka za podnoenje aplikacija e najverovatnije biti 90 dana. Ova informacija je veoma vana za pripremu propratnih dokumenata i donoenje odluke o moguim partnerima. Aplikanti bi trebalo da se postaraju da svi propratni dokumenti koji se tiu njihove, ali i partnerske, organizacije (organizacija) stignu na vreme i da su u mogunosti da predaju predlog projekta na naznaenu adresu pre isteka roka. Nemojte ekati objavljivanje poziva da bi poeli da razmiljate o projektu. Imajui u vidu sve stvari koje smo pomenuli ranije i one o kojima emo tek govoriti, potrebno je mnogo due od 2-3 meseca (od objavljivanja do roka za predaju) da se uspostavi partnerstvo i razvije projekat.
6.3 Korak 3. Odredite zajednike ciljeve

Pre nego to ponete da razraujete predlog projekta, nakon to ste odredili cilj, trebalo bi da postavite pitanje ZATO i da analizirate koje promene e projekat doneti, kao i da li doprinosi dostignuima globalne strategije u nekoj odreenoj oblasti. Tokom ove faze projekta, potrebno je da definiete opte ciljeve. Veoma je vano da pomenemo da ete vie raditi na ovom delu tokom analize problema, ali on predstavlja polaznu taku i odreuje pravac za sve partnere.

Strana 16 od 69

Opti cilj se moe definisati kao opta pisana izjava o eljenim rezultatima koji e reiti neki odreeni problem ili ispuniti neku potrebu koju ste prethodno identifikovali u saradnji sa partnerom. Ta izjava mora da da odgovor na pitanje u kom pravcu elite da idete. Opti cij je najee veoma irok i nemerljiv, poput Unapreenje kvaliteta ivota grupe XYZ ili Promovisanje turizma u regiji XYZ itd.

Da biste sproveli opti cilj projekta u realnost, potrebno je da definiete specifine ciljeve i odgovorite na pitanje TA. Specifini cilj(evi) je merljiva izjava koja Vam pomae da postignete opti cilj. Cilj je ono to nameravate (ne ono emu se nadate) da postignete po isteku odreenog vremena.

Izjava o cilju bi trebalo da sadri sledea tri osnovna elementa: Trebalo bi da navedete tano ta nameravate da postignete tokom trajanja projekta; Trebalo bi da navedete kako nameravate da sprovedete svoju ideju, i to kvantifikujete i/ili date kvalitativnu meru, i Trebalo bi da navedete kada e cilj biti postignut.

Ciljevi bi trebalo da budu: specifini, merljivi, dostini, realni i vremenski odreeni (Specific, Measurable, Achievable, Realistic and Timed SMART) Specifini: Kojim problemima ete se bavite? Koliko ljudi e biti ukljueno? Koje e biti njihove dunosti? Koji e biti krajnji ishod? Merljivi: to je cilj merljiviji, to e biti lake pri evaluaciji. (Primer: projekat e obezbediti podrku za 100 ljudi u X zajednici). Dostini i realni: Ciljevi bi trebalo da odslikavaju ono to je dostino na nivou na kome se nalazi Vaa organizacija. Postavljanje nedostinih ciljeva e dovesti do problema tokom implementacije. Uvek imajte u vidu da je sve ono to je napisano u tehnikom predlogu obavezujue za aplikanta. Vremenski odreeni: Svaki projekat ima poetak i kraj, a samim tim i odreeno vreme/rokove za ispunjavanje specifinih ciljeva. Vano: Nakon to ih definiete, opti i specifini ciljevi bi trebalo da budu provereni uz pomo analize problema i ubaeni u logiku matricu.

Strana 17 od 69

PRIPREMA PREDLOGA PROJEKTA Aplikacioni formular Evropske unije za dodelu grantova se obino sastoji iz dve osnovne komponente: 1 Deo A: Rezime projekta 2 Deo B: Aplikacioni formular Obe komponente, kao i njihove potkomponente, biedetaljnije objanjene u narednim poglavljima, ali ono to je vano da razumete je da je priprema predloga projekta veba iz ponavljanja. Jedna od najeih greaka koju aplikanti prave je da neke komponente pripremaju odvojeno (poput logie matrice i budeta) od ostalih projektnih dokumenata. To onda dovodi do nedoslednosti izmeu logike matrice i opisa projekta koji se nalazi u glavnom dokumentu. Primena pristupa logikog okvira bi trebalo da doe na poetku, da bi posluio kao osnovni izvor informacija za popunu ostalih projektnih dokumenata. Poto EK zahteva razvoj logike matrice kao dela procedure za formulaciju projekta, u ovom priruniku je naglaen pristup logikog okvira tokom brojnih faza u procesu izrade predloga projekta.

PRISTUP LOGIKOG OKVIRA Pristup logikog okvira (Logical Framework Approach LFA) predstavlja analitiki proces i alatku koja se koristi za podrku tokom planiranja i upravljanja projektom. On nam nudi grupu isprepletanih koncepata koji se koriste kao deo procesa i pruaju pomo sistematinoj analizi projektne ili programske ideje. LFA je alatka za analizu, prezentaciju i upravljanje koja omoguava planerima i menaderima da: Analiziraju postojeu situaciju tokom pripreme projekta; Uspostave loginu hijerarhiju prema cilju koji bi trebalo da bude dostignut; Identifikuiju odreene potencijalne rizike; Predstavlja korisnu osnovu za evaluaciju tokom i na kraju projekta; Utvruje koji je najbolji nain za nadzor i evaluaciju posledica i rezultata; Prua saetak projekta u standardizovanom formatu.

Takoe:

Strana 18 od 69

Pristup logikog okvira se esto mea sa logikom matricom. LFA predstavlja metodologiju za pripremu projekta, dok je logika matrica dokument sa odreenom strukturom koji se sainjava na kraju LFA procesa. Jedna od najeih pogrenih upotreba LFA je da se prvo smisli projekat, a onda popuni logika matrica na kraju. Ovakav pristup se ne preporuuje jer onda itav proces logikog okvira i metodologije gubi smisao. Pristup logikog okvira u fazama i koracima: Osmiljavanje logikog okvira ima dve osnovne faze: analizu i planiranje. U fazi analize postoje etiri koraka: Analiza zainteresovanih strana; Analiza problema; Analiza ciljeva; Analiza strategija.

Ove analize bi trebalo sprovesti postepeno i uz ponavljanja, a ne kao set prostih linearnih koraka. Na primer, analizu zainteresovanih strana moete sprovesti na poetku procesa, ali je morate redovno revidirati i unapreivati sa svakim novim pitanjem ili informacijom koja postane dostupna. U fazi planiranja, rezultati analize se transkribuju u praktian, operativni plan koji je spreman za implementaciju. U ovoj fazi: Priprema se logika matrica, vre se dalje analize i modifikuju ideje; Definiu se i vremenski odreuju aktivnosti i potrebna sredstva; Priprema se budet.

Ovo je ponovo proces koji zahteva puno vraanja unazad i ponavljanja jer je ponekad neophodno da se pregleda i revidira opseg projektnih aktivnosti i oekivanih rezultata nakon to budetska ogranienja i implikacije postanu jasnije. Samo ako ste proli kroz sve ove korake moete da ponete sa pripremom logike matrice. U idealnom sluaju, analiza logikog okvira bi trebalo da bude obavljena na jednoj radionici koja bi okupila predstavnike aplikanata i partnera i koja bi bila voena od strane kvalfikovanog moderatora. Ukoliko to nije mogue zbog trokova ili nekih drugih razloga, aplikant moe da oformi radnu grupu koja bi mogla da sprovede neku slinu vebu, a onda, kroz diskusiju, proe kroz rezultate sa partnerima. Trebalo bi izbegavati situacije u kojima bi logiki okvir bio razvijen od strane pojedinca ili bez konsultacija sa nekim spolja.

Strana 19 od 69

Pristup logikog okvira

Faza Analize Faza Planiranja

Analiza zainteresovanih strana identifikovanje i karakterisanje potencijalnih glavnih zainteresovanih grupa; ocena njihovih kapaciteta; Analiza problema identifikovanje kljunih problema, ogranienja i prilika; odreivanje odnosa izmeu uzroka i posledica; Analiza ciljeva razvijanje reenje za identifikovane probleme; identifikovanje sredstava za ispunjenje ciljeva; Analiza strategija identifikovanje razliitih strategija za postizanje ciljeva; odabir najprikladnije strategije

Priprema logike matrice definisanje strukture projekta, testiranje unutranje logike i rizika, formulisanje merljivih indikatora uspeha; Rasporeivanje aktivnosti odreivanje toka aktivnosti; procena njihovog trajanja i rasporedjivanje dunosti; Rasporeivanje sredstava iz rasporeda aktivnosti, razvijanje rasporeda aktivnosti i budeta;

8.1 Analiza zaineresovanih strana

Svrha i najvaniji koraci Da bi drutvena i institucionalna korist od projekta bila maksimalna, kao i da bi se potencijani negativni uticaji smanjili na minimum, potrebno je da se razvije sveobuhvatna slika interesnih grupa, pojedinaca i institucija koje su povezane sa problemom ili idejom projekta. Projekat koji ne uzima u obzir shvatanja i potrebe razliitih zainteresovanih strana e veoma teko biti u stanju da dostigne bilo koji od ciljeva na odriv nain. Stoga je veoma vano da ponete sa identifikacijom i analizom relevantnih zainteresovanih strana, njihovih interesa, problema, potencijala i sl. jo u ranoj fazi da bi kasnije mogli da ih integriete na pravi nain u dizajn projekta i njegovo upravljanje. Osnovna pretpostavka iza analize zainteresovanih strana je da razliite grupe imaju razliite probleme, kapacitete i interese, i da bi njih trebalo jasno razumeti i prepoznati u procesu identifikacije problema, postavljanja ciljeva i odabira strategije. Stoga su kljuna pitanja koja morate postaviti u analizi zainteresovanih strana sledea: ije probleme i prilike analiziramo? i Ko e imati najvie koristi ili tete, i na koji nain, od predloene intervencije projektom?

Strana 20 od 69

Glavni koraci u analizi zainteresovanih strana su: 1 2 3 4 5 Identifikujte opti razvojni problem ili priliku kojom elite da se bavite/razmatrate; Identifikujte sve one grupe koje imaju odreeni interes za (potencijalni) projekat; Istraite njihove uloge, razliite interese, relativnu sposobnost i kapacitet da uestvuju u programu (jae i slabije strane); Identifikujte dokle mogu da idu saradnja ili konflikti u odnosima meu zainteresovanim stranama; Izvrite interpretaciju analize i ukljuite sve relevantne informacije u proces pripreme projekta da biste bili sigurni da su sredstva rasporeena na najbolji nain i da ispunjavanju zadate ciljeve u distribuciji/raspodeli, kao i potrebe prioritetnih grupa, upravljanje i koordinacija osmiljeni na najbolji nain i da promoviu vlasnitvo nad projektom i uestvovanje zainteresovanih strana; konflikti koji postoje izmeu interesa zainteresovanih strana prepoznati i reeni tokom osmiljavanja projekta.

NAPOMENE O TERMINOLOGIJI Postoji veliki broj pojmova koji se koriste da bi se razlikovale vrste zainteresovanih strana. Saetak terminologije koja se koristi u kontekstu EK: Zainteresovane strane (stakeholders): Pojedinci ili institucije koje direktno ili indirektno, na pozitivan ili negativan nain utiu na program ili na koje program utie. Korisnici (beneficiaries): oni koji na bilo koji nain ostvaruju korist od implementacije programa. Moemo napraviti razliku izmeu: (a) Ciljna grupa (target group): Grupa/entitet na koji e biti izvren neposredni pozitivan uticaj. Moe ukljuiti i zaposlene u partnerskim organizacijama; (b) Krajnji korisnici (final beneficiaries): Oni koji dugorono imaju korist od projekta, kako na drutvenom, tako i na sektorskom nivou, npr. deca kao posledica poveanih ulaganja u zdravstvo i obrazovanje, potroai zbog poveane poljoprivredne proizvodnje i marketinga. Partneri na projektu (project partners): Oni koji implementiraju projekat u zemlji (koji su u isto vreme zainteresovane strane, ali mogu biti i ciljna grupa).

Strana 21 od 69

Ovde smo opisali analizu zainteresovanih strana odvojeno od analize problema iako su obe deo situacione analize: bez vienja problema od strane ljudi, (situacija) nee postati jasnija (konsultacija zainteresovanih strana oko problema) i bez konsultacije zainteresovanih strana o problemu, njihovo vienje problema (interesi, potencijal) nee biti jasniji. Analiza i planiranje tokom LFA bi trebalo da budu povezani sa analizom zainteresovanih strana na koju bi trebalo da se oslanjaju sledei koraci. Kad god bi bilo koja od ovih analiza i koraka LFA trebalo da budu provereni, analiza zainteresovanih strana bi takoe trebalo da bude ponovo razmatrana. To nas dovodi do poetne tvrdnje da analiza zainteresovanih strana nije izolovan korak u analizi, ve proces.
8.2 Analiza problema

Svrha i najvaniji koraci U okviru LFA podrazumeva se da postoji potreba za intervencijom da bi se poelo sa razmiljanjem o projektu: ukoliko postoji nepoeljna situacija, intervencija (projekat) bi trebalo da pomogne da se takva situacija rei. Tokom LFA, neeljena situacija se prevodi i kristalizuje u probleme. Analiziranje problema stoga znai analiza postojee situacije. Analiza problema identifikuje negativne aspekte postojee situacije i ustanovljava odnose izmeu uzroka i posledica kod identifikovanih problema. Ukljuuje tri osnovna koraka: 1. 2. 3. Definicija okvira i predmeta analize; Identifikacija glavnih problema sa kojima se suoavaju ciljne grupe i korisnici (Koji su problemi? Ko se suoava sa njima?); i Vizualizacija problema u formi dijagrama, problemskog stabla ili hijerarhije problema, koji Vam pomae da analizirate i razjasnite odnose izmeu uzroka i posledica.

Tokom analize problema se analiziraju negativni aspekti postojee situacije. Identifikuju se kljuni problemi i uzrona veza meu njima. Prvo, morate prikupiti to vie informacija o postojeoj situaciji da bi nakon toga izvrili analizu koja, u zavisnosti od sloenosti okolnosti, moe da potraje. Na osnovu te analize, konsultuju se identifikovane zainteresovane strane o njihovom vienju problema. Konsultacije se mogu obaviti na razliite naine koji zavise od zainteresovanih strana. One se esto organizuju u formi radionica. Razmena ideja (brainstorming) se moe korisiti kao jedna od tehnika na poetku radionice da bi se, zajedno sa zainteresovanim stranama, identifikovali kljuni problemi.

Strana 22 od 69

PRAVILA RAZMENE IDEJA Sve ideje se prihvataju bez argumenata; Neka Vam cilj bude kvantitet pre nego kvalitet; Nema rasprave da li je neka ideja prihvatljiva ili ne, samo da li je ve navedena;

U ovom trenutku ne bi trebalo da vrite evaluaciju; koncentriite se na to da pokrijete to vie ideja.

NEKI OD PRIMERA ANALIZE ZAINTERESOVANIH STRANA Ciljne grupe: turistiki radnici u XY podruju, Direktni korisnici: turistiki radnici na biciklistikim rutama (na primer 20), zaposleni u pomonim turistikim objektima (na primer 20) i u turistikim agencijama (na primer 15) Indirektni korisnici: turisti i lokalna populacija Partneri: prekogranine turistike zajednice

Pravljenje problemskog stabla Problemsko stablo se razvija tako to se problemi napiu na kartice i poreaju na zid prema hijerarhiji uzrok posledica, sa mogustvom dodavanja novih problema kako se oni pojavljuju. Stablo bi trebalo da ima glavni problem na vrhu i niz manjih problema koji proistiu iz tog osnovnog. Najlaki nain za pravljenje problemskog stabla je tako to ete krenuti od poetnog problema i dodavati ostale kartice sa problemima ispod njega. Nije vano koji problem izaberete za poetni, ali bi bilo najbolje da je to problem za koji se svi uesnici sloe da je od najvee vanosti. Problemsko stablo se pravi tako to povezujete kartice sa problemima sa poetnim problemom koristei princip uzroka i posledica: Ukoliko je problem uzrok poetnog problema, tu karticu stavite ispod; Ukoliko je problem posledica poetnog problema, tu karticu stavite iznad; Ukoliko nije ni uzrok ni posledica, stavite karticu u istoj ravni.

Strana 23 od 69

Ova analiza je namenjena identifikovanju istinskih prepreka koje su vane zainteresovanim stranama i koje ele da prevaziu. Jasna analiza problema stoga prua jednu zdravu osnovu iz koje se moe razviti niz relevantnih i fokusiranih ciljeva projekta.
Saveti za pravljenje problemskog stabla

Razmotrite i identifikujte sektore tokom razmene ideja; Uesnici moraju razgovarati o svakom pojedinanom problemu, sloiti se i zabeleiti ga. Pojedinani problem se bira sa liste svih problema, a nakon njega sledi problem koji je jasno povezan; Ukoliko je problem uzrok, postavite da na ravan ispod; Ukoliko je problem posledica, postavite ga na ravan iznad; Ukoliko problem nije ni uzrok ni posledica, postavite ga na istu ravan; Problemsko stablo raste tako to na slian nain dodajete ostale probleme. Kada zavrite problemsko stablo, odaberite kljuni problem koji predstavlja glavnu prepreku u projektu/programu. Zainteresovane strane se moraju sloiti oko toga koji je to kljuni problem kojim e se projekat baviti. Naknadne revizije problemskog stabla mogu dovesti do toga da neki drugi problem bude prepoznat kao kljuni, ali to ne bi trebalo da utie na validnost inicijalne analize. Finalizovano problemsko stablo predstavlja optu sliku trenutne negativne situacije oko koje su se sloile sve zainteresovane strane.

Strana 24 od 69

PRIMER PROBLEMSKOG STABLA Istraivanje koje je 2003. godine se sprovela nacionalna turistika organizacija u saradnji sa kompanijom XY iz Hrvatske je pokazalo da prekogranine oblasti imaju zavidan turistiki potencijal zahvaljujui izvanrednim prirodnim resursima i ve postojeom infrastrukturom za rekreativni turizam. Ipak, zajedniki problem prekograninih oblasti je da postojee biciklistike staze, koje su najvaniji deo rekreativnog turizma, ne privlae dovoljan broj turista i biciklista, to dalje rezultuje u slabom kvalitetu rekreativnog turizma sa obe strane granice. Glavni prepoznati uzroci ovog problema su nedovoljno odravanje infrastrukture i sporadnino, a ne zajedniko, promovisanje biciklistikih staza kao dela turistike ponude pograninih oblasti.

Zastarela signalizacija na stazama.

Parcijalna strategija promocije.

Ideja prekograninog projekta mora da se:

Nedovoljno znanje turistikih radnika o prekograninoj turistikoj ponudi.

pozabavi problemom ili ansom za koju vlada zainteresovanost i sa druge strane granice; povee sa irom prekograninom oblasti koja ima pristup sredstvima iz IPA CBC programa;

bude dosledna u svojim ciljevima i merama.

Strana 25 od 69

8.3 Analiza ciljeva

Svrha i najvaniji koraci Za razliku od analize problema koja predstavlja negativne aspekte postojee situacije, analiza ciljeva opisuje buduu situaciju do koje e se doi tako to e se reiti prepoznati problemi. Tokom analize ciljeva, identifikuju se potencijalna reenja za date situacije. To ukljuuje ponovno formulisanje negativnih aspekata (problema) i prepoznaje ih kao pozitivne aspekte (zamiljene u budunosti) koji se nalaze u stablu ciljeva. Sada, u stablu ciljeva, ciljevi su ureeni prema hijerarhiji i odnos izmeu uzroka i posledica je zamenjen odnosom izmeu sredstava i ciljeva (ta bi trebalo da bude uinjeno da bi se to postiglo?). Ciljevi bi trebalo da odslikavaju eljenu situaciju u budunosti, ali bi trebalo da budu realno dostini (to moe biti postignuto tako to bi, na primer, kvalifikovali ciljeve).
Negativne situacije na problemskom stablu su pretvorene u reenja koja su izraena kao pozitivna dostignua. Na primer, ,

. Problem Cilj

Lo kvalitet rekreativnog turizma u prekograninim oblastima

Unaprediti kvalitet rekreativnog turizma u XY prekograninoj oblasti

Postojee biciklistike staze ne privlae dovoljan broj turista i biciklista

Unaprediti postojeu infrastrukturu biciklistikih staza

Strana 26 od 69

Glavni koraci u procesu mogu biti sumirani na sledei nain: KORAK 1 Ponovo formuliite sve negativne situacije iz analize problema u pozitivne situacije koje su: Poeljne; Realne i dostine. KORAK 2 Proverite odnos izmeu sredstava i ciljeva da biste osigurali validnost i potpunost hijerarhije (odnosi izmeu sredstava i ciljeva se pretvaraju u veze izmeu sredstava i ciljeva). KORAK 3: Ukoliko je potrebno: Revidirajte izjave; Dodajte nove ciljeve ukoliko mislite da su relevantni i potrebni da bi se dostigli ciljevi na sledeem, viem nivou; Izbriite ciljeve koji ne deluju prigodno ili potrebno.

Kada zavrite, stablo ciljeva e Vam pruiti sliku eljene budue situacije, ukljuujui i sredstva koja bi mogli da korisite da bi dostigli zacrtane ciljeve. Kao i u sluaju problemskog stabla, stablo ciljeva bi trebalo da Vam prui pojednostavljen, ali sveobuhvatan saetak realne situacije. Na ovaj nain ete doprineti analizi i prezentaciji ideja. Najvea prednost ove metode je to to analizu potencijalnih ciljeva projekta zasniva na reavanju niza jasno identifikovanih prioritetnih problema.

Strana 27 od 69

PRIMER STABLA CILJEVA: Ukoliko je kljuni problem (postojea negativna situacija) prekogranine oblasti u tome to biciklistike staze ne privlae dovoljan broj turista i biciklista, onda eljeno (pozitivno) reenje ovog problema, ili specifini cilj projekta, moe biti unapreivanje infrastrukture i promovisanje biciklistikih staza kao zajednike turistike ponude prekogranine oblasti sa ciljem da postane atraktivnija i prepoznata od strane turista i biciklista. Ukoliko je (negativna) posledica prepoznatog kljunog problema lo kvalitet rekreativnog turizma u prekograninoj oblasti, onda je eljena krajnja situacija specifinog cilja projekta na dugi rok da se unapredi kvalitet rekreativnog turizma, to je jedan od najvanijih prioriteta na regionalnom i nacionalnom nivou, a u isto vreme je i dosledan sa merama iz prekograninog programa.

Postaviti signalizaciju na staze.

Stvoriti zajedniku strategiju promocije.

Kada zavrite stablo ciljeva, potrebno je da izvrite ponovnu procenu odnosa izmeu razliitih ciljeva i, ukoliko je potrebno, organizujete ih drukije.

Strana 28 od 69

8.4 Analiza strategija

Svrha i najvaniji koraci Konana faza u analizi podrazumeva prepoznavanje moguih reenja koja bi mogla da pomognu pri formiranju strategije projekta i odabira jedne ili vie strategija koje e se koristiti u projektu. Tokom analize strategija donosi se odluka o tome kojim ete se ciljevima baviti u okviru projekta, a kojim ne. Poetna taka za analizu strategije je stablo ciljeva. Da li ete odabrati jednu ili vie strategija zavisi od kriterijuma, oko kojih se moraju sloiti svi partneri, kao i od specifinog konteksta projekta. Neki od moguih kriterijuma su: trokovi, hitnost, dostupni resursi, drutvena prihvatljivost, aspekat rodne ravnopravnosti, vreme za koje e se ostvariti koristi, izvodljivost, smernice razvojine politike itd. Informacije do kojih ste doli prilikom analize zainteresovanih strana (potencijali, podrka, otpor itd.) i analize potencijala bi takoe trebalo da uzmete u obzir prilikom donoenja odluke. Ova faza u analizi je najtea i najizazovnija poto podrazumeva objedinjavanje velike koliine informacija i donoenje kompleksne odluke o najboljoj strategiji (ili strategijama) implementacije. U praksi, potrebno je napraviti veliki broj kompromisa da bi se izbalansirali razliiti interesi uesnika u procesu, politiki zahtevi i realna ogranienja poput vrlo verovatne nedostupnosti sredstava. Ipak, ovaj zadatak je svakako laki ukoliko postoji set kriterijuma koje moete da iskoristite da biste ocenili koje opcije da upotrebite. Neki od kljunih kriterijuma za odabir strategije su: Oekivani doprinos kljunim ciljevima politika kao to je smanjenje siromatva ili ekonomska integracija; Koristi za ciljne grupe ukljuujui i ene i mukarce, mlade i stare itd.; Komplementarnost sa drugim projektima koji su u toku ili koji su planirani; Implikacije kapitala i operativnih trokova, kao i sposobnost da se podnesu trokovi koji se ponavljaju; Finansijska i ekonomska korist; Doprinos izgradnji institucionalnih kapaciteta; Tehnika izvodljivost; Uticaj na ivotnu sredinu; Odrivost.

Strana 29 od 69

Ovi kriterijumi e Vam pomoi da odredite ta bi trebalo/moglo da bude ukljueno u projekat, ta bi trebalo/moglo da bude iskljueno. Strategija koju odaberete posluie Vam da formuliete prvu kolonu logikog okvira, a naroito e Vam pomoi da prepoznate opti cilj projekta, njegovi svrhu i potencijalne rezultate. 9 LOGIKA MATRICA (LOGFRAME MATRIX) Nakon to ste zavrili sa analizama, napravili problemsko i stablo ciljeva i odabrali strategiju koju ete koristiti pri reavanju problema, moete poeti sa popunjavanjem logike matrice (Logical Framework Matrix LFM) koja je stalni deo aplikacionog formulara. Logika matrica je vizuelni proizvod Pristupa loginog okvira. Sama matrica sadri etiri kolone i etiri reda gde se mogu upisati svi kljuni delovi projekta: opti cilj projekta, specifian cilj (ciljevi), rezultati i aktivnosti, zajedno sa njihovim pokazateljima, izvorima verifikacije i pretpostavkama. Ipak, i pored svih koristi koje prua kada se shvati i primeni na pravi nain, logika matrica ne daje magino reenje za identifikovanje ili osmiljavanje dobrih projekata. Ona predstavlja samo alatku za analizu, dizajn i prezentaciju. Tabela koja se nalazi na sledeoj strani nam pokazuje strukturu matrice i njene delove. Redosled koji je naveden u tabeli bi trebalo da bude onaj koji ete pratiti pri izradi LFM-a. Prvo ete popuniti opis projekta, zatim pretpostavke, pokazatelje i na kraju izvor verifikacije. Ali, popunjavanje matrice takoe podrazumeva dosta ponavljanja i vraanja na poetak. Nakon to popunite jedan deo matrice, morate se vratiti na poetak i pogledati ta je reeno u prethodnim delovima, pregledati sve jo jednom i izvriti testiranje da biste proverili da li je logika odriva. Ovaj proces neretko zahteva modifikaciju prethodnih opisa.

Strana 30 od 69

LOGIKA INTERVENCIJA
Opti cilj(evi) je irok razvojni uticaj projekta na nacionalni ili sektorski nivo (prua vezu sa politikama i/ili kontekstom sektorskih programa)

INDIKATORI KOJI SE MOGU OBJEKTIVNO POTVRDITI

Mere koliki je uticaj optih ciljeva. Koriste se tokom procesa evaluacije.

IZVOR VERIFIKACIJE

RIZICI I PRETPOSTAVKE

Izvor informacija i metoda koje se koriste za sakupljanje i izvetavanje (ukljuujui i pitanja poput ko i kada/koliko esto).

1
Specifini cilj(evi) Razvojni rezultati na kraju projekta tanije, oekivana korist koju imaju ciljne grupe.

8
Daje odgovor na pitanje: Na koji nain moemo da znamo da je svrha ispunjena? Trebalo bi da ukljui prikladne detalje o kvantitetu, kvalitetu i vremenu.

9
Izvor informacija i metoda koje se koriste za sakupljanje i izvetavanje (ukljuujui i pitanja poput ko i kada/koliko esto). Pretpostavke (faktori van kontrole onih koji upravljaju projektom) koje mogu imati uticaja na odnos izmeu svrhe i cilja.

2
Rezultati Direktni/opipljivi rezultati (dobra i usluge) koje su nastali kao rezultat projekta.

10
Daje odgovor na pitanje: Na koji nain moemo da znamo da je svrha ispunjena? Trebalo bi da ukljui prikladne detalje o kvantitetu, kvalitetu i vremenu.

11
Izvor informacija i metoda koje se koriste za sakupljanje i izvetavanje (ukljuujui i pitanja poput ko i kada/koliko esto).

7
Pretpostavke (faktori van kontrole onih koji upravljaju projektom) koje mogu imati uticaja na odnos izmeu svrhe i cilja.

3
Aktivnosti Zadaci (radni program) koji bi trebalo da budu ispunjeni da bi se dobili planirani rezultati.

12
Ponekad je u ovom delu dat saetak resursa/sredstava.

13
Ponekad je u ovom delu dat saetak trokova/budeta.

6
Pretpostavke (faktori van kontrole onih koji upravljaju projektom) koje mogu imati uticaja na odnos izmeu svrhe i cilja.

5 (nije obavezno)

Strana 31 od 69

SAVETI KAKO DA POPUNITE LOGIKU INTERVENCIJU Opti cilj Unaprediti kvalitet rekreativnog turizma XY (prekogranine) oblasti Ovo je vii cilj ijem bi ispunjenju projekat trebalo da doprinese; u pianju je cilj koji je zasnovan na centralnom problemu koji je identifikovan tokom Pristupa loginog okvira. Trebalo bi da ima najvie dva cilja. Specifini ciljevi Unaprediti kvalitet turistike ponude u XY (prekograninoj) oblasti Oekivani efekat koji e Va projekat postii tako to ete ostvariti planirane rezultate. Trebalo bi da ima izmeu dva i pet ciljeva. Oekivani rezultati Unapreena infrastruktura biciklistikih staza (sa obe strane granice i u pograninim regijama); Podizanje svesti javnosti (prekogranine/pogranine) oblasti o turistikoj ponudi XY

Opipljivi rezultati za koje bi menadment projekta trebalo da garantuje. Rezultati bi obino trebalo da budu postignuti u odreenom roku, ili u okviru odreenog budeta. Broj oekivanih rezultata ne bi trebalo da bude manji od broja specifinih ciljeva i najmanje jedan od njih bi trebalo da se odnosi na jedan od specifinih ciljeva i da pomae njegovom ostvarenju. Aktivnosti Aktivnosti koje moraju biti preduzete od strane partnera na projektu da bi se dobili eljeni rezultati. Za ove aktivnosti je potrebno vreme, kao i finansijska i materijalna sredstva. Kao i u sluaju odnosa izmeu rezultata i specifinih ciljeva, izgledalo bi udno da imate manji broj aktivnosti od oekivanih rezultata. 1.1.1. Sastavljanje tenderske dokumentacije za izvoenje radova 1.1.2. Objavljivanje tendera i odabir kompanije 1.1.3. Radovi na rekonstrukciji i postavljanju signalizacije na biciklistiku stazu 2.1.1. Razvoj (zajednike) strategije promocije 2.1.2. Pokretanje (zajednikog) internet portala 2.1.3. Obuka turistikih radnika o marketingu
2.1.4. Pravljenje promotivnih materijala

Strana 32 od 69

9.1 Pretpostavke i spoljni faktori

Bez obzira na to koliko dobro planirate i pripremite projekat, stvari ne moraju uvek da se odvijaju po planu. Veoma je verovatno da veliki broj spoljnih faktora, koje ne moete da kontroliete, utie na implementaciju projekta. Ove okolnosti moraju biti reene (ili ne, u zavisnosti od formulacije) da bi projekat uspeo. One su ukljuene u pretpostavke u etvrtoj koloni LFM-a. Samo u sluaju da ispunite sve ciljeve i pretpostavke, projekat moe nastaviti da se dalje odvija. Pretpostavke su spoljni faktori koji nisu pod neposrednom kontrolom menadera projekta i koji imaju potencijal da utiu (ili ak odrede) na to da li e projekat biti uspean ili ne. Oni se mogu formulisati odgovorom na pitanje: koji spoljni faktori mogu da utiu na implementaciju projekta i na dugoronu odrivost koristi koje iz njega proistiu, ali koji su van kontrole onih koji projekat implementiraju? Veliki deo projekata propadne ne zbog toga to su loe osmiljeni, ve zbog neobraanja panje na ove faktore koji su ili van kontrole pri implementaciji projekta, ili je cena njihovog dranja pod kontrolom prevelika. U LFM-u morate pokazati da ste imali u vidu koji bi to faktori mogli da budu. Da biste ispunili kolonu sa pretpostavkama u LFM-u, prvo razmotrite rizike. Rizik predstavlja potencijal da se desi neto neeljeno. Svaka aktivnost nosi odreeni rizik. Ukoliko doe do toga, neki rizici mogu da utiu na aktvnosti vie od drugih. Nakon to smo razmotrili sve rizike, moemo ih pretvoriti u pretpostavke. Rizici predstavljaju negativne izjave o tome ta bi loe moglo da se dogodi. Pretpostavke pretvaraju rizike u pozitivne izjave. Oni postaju uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi projekat bio nastavljen. etvrta kolona u matrici se koristi da bi se naglasile pretpostavke o spoljnim uslovima koji moraju biti ispunjeni da bi se odrala vertikalna logika opisa aktivnosti. Nakon to prepoznate pretpostavke, izloite ih u formi eljene situacije. Na taj nain, one mogu biti verifikovane i ocenjene. PRIMER Rizici koji se mogu ispreiti uspenom sprovoenju rekonstrukcije biciklistikih staza mogu biti: Neuspean odabir odgovarajueg preduzimaa; Loi vremenski uslovi koji mogu da spree zavretak radova na rekonstrukciji u zadatom roku. Preduslov moe biti blagovremeno pribavljanje dozvola za rekonstrukciju biciklistikih staza. Rizici i pretpostavke, kao i ostali preduslovi u prekograninom projektu, moraju biti identifikovani i procenjeni sa obe strane granice.

Strana 33 od 69

9.2 Indikatori

Nije dovoljno samo navesti cilj. Vano je uspostaviti naine za merenje progresa. Da bi cilj bio merljiv, mora sadrati indikatore koji mogu da prue traene informacije. Indikatori su ti koji ukaziju na ciljeve (kolona 2 Indikatori koji se mogu objektivno potvrditi u LFM-u). Oni daju odgovor na pitanje Na koji nain moemo da znamo da se neto to smo planirali deava, ili se desilo? Indikatori nam pomau pri nadzoru, reviziji i evaluaciji projekta. Omoguavaju nam da saznamo da li plan projekta zahteva neke promene. Pomau nam da nauimo lekcije iz projekta da bih ih izbegli u nekim drugim predlozima. U LFM-u se oni nazivaju Indikatori koji se mogu objektivno potvrditi i pojam objektivno se ovde koristi jer indikatori ne bi trebalo da zavise od take gledita pojednica koji ih meri. Ne bi trebalo da bude vano ko ih meri trebalo bi da se dobije isti rezultat. Postoji mnotvo indikatora koje bi trebalo imati u vidu. Budite kreativni i upotrebite meavinu indikatora da bi osigurali da ciljevi budu izmereni efikasno i da se ispune zahtevi nadzora i evaluacije. Kvantitativni indikatori se mogu analizirati u numerikoj formi ko, ta, kada, koliko, koliko esto? Izmeu ostalog oni ukljuuju: Koliko esto se neke stvari deavaju; Broj ljudi koji je ukljuen ili na koji projekat utie; Stope rasta; Porast, na primer, u broju upisanih aka u kole, poseta klinici itd.

Kvalitativni indikatori mere one stvari koje se ne mogu izbrojiti, poput: Zadovoljstva, miljenja; Sposobnosti za donoenje odluka; Promena u ponaanju.

Skraenica QQT se esto koristi da bi bili sigurni da su indikatori dovoljno specifini. QQT je skraenica za:

Kvantitet (Quantity) obim promene za koliko; Kvalitet (Quality) vrsta promene;

Vreme (Time) za koje vreme bi trebalo da doe do promene.

Strana 34 od 69

Pokuajte da koristite meavinu kvantitativnih i kvalitativnih indikatora da bi bili sigurni da na pravi nain merite napredak i uticaj projekta. Mata je veoma vana pri odabiru indikatora. Moda pomogne ukoliko zamolite zainteresovane strane da pri odabiru indikatora zatvore oi i zamisle na koje sve naine moe da se promeni jedna situacija tokom trajanja projekta. ta mogu da uju, vide, dodirnu, osete i namiriu to e biti drugaije kada se rei osnovni problem? Morate voditi rauna o tome da su indikatori koje ste odabrali vezani za ciljeve drugim reima, da stvarno pokazuju da li je cilj ispunjen ili ne. Ipak, esto razliiti ljudi imaju razliite interpretacije o onome to bi projekat trebalo da postigne. Kada planeri i oni koji implementiraju projekat imaju razliite interpretacije ciljeva, posledice mogu da budu veoma tetne po krajnji ishod projekta. Odabir indikatora je dobra veba za jasno definisanje ta to to podrazumevamo pod ciljem i obezbeivanje da projekat bude realan, specifian i merljiv.
9.3 Izvor verifikacije

Kada formuliete indikatore, trebalo bi da odredite izvor verifikacije i nain sakupljanja podataka. To e Vam pomoi da utvrdite da li indikator moe biti realno izmeren uz utroak razumne sume novca, vremena i truda. Kolona Izvor verifikacije bi trebalo da odreuje: Format u kome e informacija biti dostupna (npr. izvetaj o napretku, projektna dokumentacija, zvanine statistike itd.); Ko bi trebalo da obezbedi informacije; Redovnost pruanja informacija (npr. meseno, kvartalno, godinje itd.).

Izvori van projekta bi trebalo da vre evaluaciju dostupnosti, pouzdanosti i relevantnosti. Posao na sakupljanju informacija i trokovi koji iz toga proistiu bi takoe trebalo da budu ocenjeni i za to bi trebalo da se predvide odreena sredstva. Takoe, trebalo bi da zamenite one indikatore za koje ne moete da pronaete prikladan izvor verifikacije. Ukoliko je indikator preskup ili previe komplikovan za merenje, trebalo bi da ga zamenite jeftinijom i jednostavnijom varijantom. PRIMER Predvieni rezultat projekta je poboljanje biciklistikih staza. Specifini (indikatori): renovirane biciklistike staze. Merljivi indikator: 15 km renoviranih biciklistikih staza. Vremenski indikator: u periodu izmeu meseca X, 2005. godine i meseca Y, 2006. godine. Lokacija: od mesta A do mesta B. Indikator bi stoga trebalo da bude: 15 km renoviranih biciklistikih staza

Strana 35 od 69

izmeu mesta A i mesta B u roku od meseca X, 2005. do meseca meseca Y, 2006. godine. Ovaj indikator je vaan za merenje rezultata i njihovi verifikaciju, i uz to je mogu u razumnom roku i po razumnoj ceni; npr. moe biti verifikovan putem izvetaja kompanije koja je angaovana za renoviranje biciklistikih staza PRIMER Izvori verifikacije mogu biti: Finalni izvetaji od graevinskih kompanija X i Y koje su angaovane kao podizvoai na projektu;

Meseni izvetaji o napretku od strane partnera A i partnera B.

9.4 Vertikalna i horizontana logika u logikoj matrici

Matrica funcionie u dva pravca, vertikalnom i horizontalnom. Vertikalna logika povezuje aktivnosti, rezultate, specifine i opte ciljeve. To znai da bi: Zavretak aktvinosti trebalo da donese oekivane rezultate; Oekivani rezultati trebalo da dovedu do ispunjenja specifinih ciljeva projekta; Ispunjenje specifinih ciljeva trebalo da doprinese dostizanju opteg cilja.

Ukoliko Va projekat ima dobru uzrono-posledinu vezu, vertikalna logika bi trebalo da bude ispravna i jednostavna za prikazivanje. Testiranje vertikalne logike e Vam pomoi da ispravite nedoslednosti pri formulisanju Vaeg predloga projekta.

Strana 36 od 69

Opti cilj(evi)

Pretpostavke za dugorono odravanje opteg cilja

ONDA Ako su specifini ciljevi ONDA Ako su rezultati ONDA Ako su aktivnosti sprovedene i ako su dostignuti i ako su dostignuti i ako su

validne pretpostavke za dostizanje opteg cilja validne pretpostavke za dostizanje specifinog cilja validne pretpostavke za dostizanje rezultata

Horizontalna logika matrice Vam pomae da odredite status aktivnosti, rezultata, postizanja specifinih ciljeva projekta i doprinosa optem cilju tako to daje spisak indikatora i naina verifikacije, kao i pretpostavki koje utiu na implementaciju projekta. OSNOVNA PRAVILA LOGIKE MATRICE Ovde Vam dajemo neka od osnovnih pravila koja bi trebalo da imate na umu kada popunjavate logiku matricu: Krenite od kolona na levoj strani; Popunjavajte sa vrha prema dnu nikada obrnuto; Ostavite kolonu Pretpostavke za kraj;

Ukoliko vam zadaje probleme, ostavite kolonu Pretpostavke za Opti cilj praznu.

Strana 37 od 69

PRIMER LOGIKE MATRICE Logika intervencija Indikatori koji se mogu objektivno potvrditi
Broj turista koji su posetili oblast je porastao 5% sa obe strane granice do zavretka projekta Biciklistike staze su postale dostupne turistima sa obe strane granice do osmog meseca projekta

Izvor verifikacije

Rizici i pretpostavke

Opti cilj

Unaprediti kvalitet rekreativnog turizma u XY prekograninoj oblasti 1. Unaprediti infrastrukturu biciklistikih staza (sa obe strane granice i u pograninim regijama) 2. Podizanje svesti javnosti o turistikoj ponudi XY (prekogranine/pogranine) oblasti 1.1. Renovirane i obeleene biciklistike staze

Podaci zavoda za statistiku i turistikih organizacija Podaci lokalnih turistikih agencija i optina Strunost kompanija za rekonstrukciju

Specifini cilj(evi)

Upiti od strane turista sa obe strane granice su poveani 5% do zavretka projekta 15 km biciklistikih staza je renovirano do etog meseca projekta; Oblast namenjena biciklistima je obeleena sa pet tabli sa obe strane granice do sedmog meseca projekta

Podaci lokalnih turistikih agencija i sa zajednikog internet portala Izvetaji graevinskih kompanija; Izvetaji optina; Finalni izvetaji projekta

Interesovanje turista Kvalitet PR usluga Pravovremeno angaovanje graevinskih kompanija sa obe strane granicce Povoljni vremenski uslovi

Rezultati
2.1. Ustanovljena zajednika sluba za promociju

Prekogranino partnerstvo pet turistikih organizacija ustanovljeno do treeg meseca projekta; Znanje koje poseduje deset turistikih radnika sa obe strane granice je unapreeno do petog meseca projekta Zajedniki internet portal koji je funkcionalan do treeg meseca projekta Sredstva Ljudi: 6 X strunjaka i 4 Y strunjaka, 2 angaovane kompanije za rekonstrukciju; Materijal: 6 kompjutera, graevinski materijal, promotivne table, prostor za obuku, baza podataka trenutne turistike ponude, softver.

Finalni izvetaji projekta; Promotivni materijal; Zajednika marketinka strategija

Interesovanje i motivacija turistikih radnika Odrivost partnerstva

Aktivnosti

1.1.1. Odabir komapanija za rekonstrukciju; 1.1.2. Renoviranje i obeleavanje biciklistikih staza; 2.1.1 Razvijanje zajednike strategije za promociju; 2.1.2. Pokretanje zajednikog internet portala; 2.1.3. Obuka turistikih ranika o marketingu; 2.1.4. Priprema promotivnog materijala.

Izvori verifikacije: Periodini izvetaji i izvetaji o napretku Trokovi Ukupno: 245,000 EUR X vrednost: 125,000 EUR Y vrednost: 120,000 EUR

Preduslovi: Pribavljanje dozvola za renoviranje i obeleavanjebiciklistikih staza.

Strana 38 od 69

10 RASPORED AKTIVNOSTI I SREDSTAVA Logika matrica Vam prua saetak kljunih informacija o projektu. Kljune informacije znai da su ukljueni samo najvaniji aspekti bez posebne razrade detalja koji su potrebni za dalje planiranje i implementaciju. Rasporedi aktivnosti i sredstava predstavljaju nain da doete do potrebnih operativnih detalja. Oni se utvruju pratei redosled koji je dat u logikoj matrici. Nakon to napravite raspored aktivnosti koji do detalja odreuje aktivnosti projekta, moete napraviti raspored sredstava da biste elaborirali trokove koji su potrebni za dostizanje ciljeva. Raspored aktivnosti: Prikazuje zavisnost izmeu aktivnosti; Razjanjava redosled, trajanje i prioritet aktivnosti; Identifikuje kljune take koje treba dostii; Slui kao osnova za nadzor projekta.

Podelite odgovornosti za upravljanje i implementaciju projekta. Poevi od logike matrice, ustanovljene aktivnosti iz prve kolone/reda se prenose u prvu kolonu u formatu za raspored aktivnosti. Podelite aktivnosti u podaktivnosti i zadatke. Aktivnosti ne bi trebalo da sadre previe detalja, ali bi trebalo da budu dovoljno detaljne da prue osnovu za procenu vremena i sredstava potrebnih da bi se sprovele. Takoe, trebalo bi da sadre dovoljno detalja da osoba koja je odreena da sprovede tu aktivnost ima sve potrebne instrukcije o tome kako bi to trebalo da uradi. Pojasnite raspored i zavisnost aktivnosti. Nakon to ste pojasnili operativne detalje aktivnosti, morate voditi rauna da su one povezane na nain da vidite kojim redosledom bi trebalo da budu sprovedene i koja aktivnost zavisi od poetka ili zavretka neke druge aktivnosti. Vano: morate obratiti posebnu panju na podizvoae koji su predvieni predlogom projekta jer to zahteva upotrebu posebnih dokumenata i procedura poput onih u PRAG-u. To znai da ako angaujete podizvoaa za sumu od recimo EUR 60,000 (ili ukoliko kupite dobra u tom iznosu), morate imati u vidu da taj proces moe potrajati i do est meseci! To bi moglo da ima veliki uticaj na raspored implementacije, i ukoliko se ne uradi na pravi nain moe da dovede do neuspeha projekta.

Strana 39 od 69

Precizirajte poetak, trajanje i zavretak aktivnosti. Odreivanje vremenskog okvira aktivnosti podrazumeva procenu trajanja zadataka, unoenje tih procena u raspored aktivnosti, odreivanje najverovatnijeg poetka i zavretka zadataka. Da bi te procene bile realne, potrebno je da konsultujete ljude koji poseduju neophodno tehniko znanje ili iskustvo. Veoma esto se desi da se vreme potrebno za sprovoenje aktivnosti pogreno proceni zbog razloga poput izostavljanja vanih aktivnosti ili zadataka, nedovoljne meusobne zavisnosti izmeu aktivnosti, loeg rasporeda korienja resursa (npr. istoveremeno angaovanje iste osobe ili opreme na dva ili vie zadataka), kao i obeavanja brzih rezultata usled elje da se impresioniraju evaluatori. Definiite kljuna dostignua. Kljuna dostignua definiu ciljeve koji bi trebalo da se postignu kroz sprovoenje aktivnosti i pruaju osnovu za nadzor. Jedno od manjih dostignua je zavretak zadatka do planiranog datuma. U resporedu aktivnosti koji ste napravili, aktivnosti, podaktivnosti i zadaci su navedeni jedan za drugim, tako da se zavretak odreenog zadatka na vreme moe posmatrati kao jedno od dostignua na putu ispunjavanja ciljeva. Podelite zadatke i dunosti. Podela zadataka takoe podrazumeva podelu dunosti da bi se ispunili zacrtani ciljevi. To je jedan od naina za definisanje odgovornosti lanova projektnog tima. Pre nego to podelite zadatke, morate odrediti standarde strunosti koji su potrebni da bi se sproveli ti zadaci. Samim tim e Vam biti lake da proverite da li su ljudski resursi koje posedujete dovoljni i da li je raspored koji ste osmislili izvodljiv. Rasporedi aktivnosti daju osnovu za dalje planiranje (rasporeda sredstava) i kasnije za upravljanje projektom. Oni pruaju poetno merilo ukljuujui i procene koje bi kasnije moda trebalo revidirati ukoliko doe do promene okolnosti ili toka implementacije.

Strana 40 od 69

11 FINANSIJSKI PREDLOG Finansijski predlog se sastoji iz dva glavna dela: budeta i izvora finansiranja. Obrazac za budet se nalazi u aplikacionom formularu. Budet za projekat Budet projekta mora biti predstavljen u evrima (evropski format XX.XXX,XX) i mora slediti dati obrazac (Excel format). Budet mora da prikae ukupne trokove projekta, t.j. zbir sume koja se trai od Ugovaraa plus sopstveni doprinos!

Strana 41 od 69

Primer obrasca 1

Pre nego to ponete sa pripremom budeta vano je da paljivo prouite pasuse u Smernicama za aplikante koji govore o dozvoljenim i nedozvoljenim trokovima. Svi trokovi za koje Ugovara proceni da su nedozvoljeni bie odbijeni. To bi moglo da utie na konanu sumu i prouzrokuje tekoe za aplikanta. Stoga, vano je da jo jednom proverite koji su to trokovi koje moete ukljuiti u budet tokom pripreme predloga projekta. Aplikantima i partnerima na projektu nije dozvoljeno da ostvaruju profit koristei sredstva iz odobrenog granta. Svi trokovi koji su naznaeni u budetu moraju biti realni, opravdani, laki za identifikovanje i potvrivanje. Dozvoljeni trokovi bi trebalo da budu navedeni kao budetske stavke na sledei nain: Trokovi za ljudske resurse: Trokovi za zaposlene, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva, ukljuujui tehniko (tj. koordinatora projekta i eksperte) i administrativno osoblje (tj. raunovou, asistente na projektu). Svaka pozicija,

Strana 42 od 69

plate (zasnovane na stvarnim trokovima plate) i broj dana/meseci rada na projektu be trebalo da budu jasno definisani. Trokovi izdravanja (dnevnice), kao i plate za osobe koje su ukljuene u projekat, a rade od kue, bi takoe trebalo imati u vidu. Trokovi izdravanja se raunaju na dnevnoj osnovi i trebalo bi da pokriju hranu, smetaj i putovanja u lokalu tokom projekta. Putni trokovi: Trokovi putovanja na duim relacijama u zemlji i trokovi meunarodnih putovanja. Putovanja na kratkim relacijama bi trebalo da budu pokrivena iz dnevnica i drugih trokova. Oprema: Trokovi za opremu koja bi trebalo da se kupi/iznajmi za potrebe projekta (PC oprema, automobili, tehnika oprema itd.) Trokovi lokalne kancelarije: Trokovi korienja telefona, faksa, internet pristupa, iznajmljivanja kancelarija, meseni trokovi za automobil itd. Ostali trokovi: Ova stavka bi trebalo da ukljui trokove izdavanja publikacija, studija, zatim organizovanja konferencija itd., u sluaju da su za njih u potpunosti angaovani podizvoai. Svaki od ovih trokova bi trebalo da bude detaljno opisan (broj publikacija, broj strana po publikaciji, jezici publikacija, trokovi prevoda za X broj publikacija itd.). Sledei trokovi se obino smatraju nedozvoljenim u grantovima Evropske komisije: Dugovi i odredbe za gubitke i dugove; Kamate; Artikli koji se ve finansiraju u nekom drugom okviru; Kupovina zemljita i zgrada, osim ukoliko je to neophodno za implementaciju projekta, u kom sluaju vlasnitvo nad zemljitem i objektima mora biti preneto na krajnje korisnike po zavretku projekta; Gubici po osnovu kursnih razlika.

Strana 43 od 69

Oekivani izvori finansiranja Primer obrasca 2

Doprinos Ugovaraa: Doprinos koji je prikazan u redu 10 ne moe biti vei od 85% ukupnih trokova projekta, koji su prikazani u redu 25, i u isto vreme ne sme da pree EUR 500.000 za IPA CBC projekte. Ovo su maksimalne i minimalne sume iz programskih dokumenata, ali u svakom sluaju morate proveriti dozvoljene sume za svaki poziv pojedinano. Sopstveni doprinos Sopstveni doprinos mora biti najmanje 15% od ukupnih trokova projekta, koji su prikazani u redu 25. To je zbir: Finansijskog doprinosa aplikanta, prikazanog u redu 8, koji ukljuuje i doprinose od partnera. Saradnici (ukoliko ih ima) takoe mogu dati finansijski doprinos projektu; Doprinos(i) od evopskih institucija ili zemalja lanica Evropske unije; Doprinosi od drugih organizacija (morate ih navesti pojedinano)

Strana 44 od 69

Ukupni trokovi Ukupni trokovi odgovaraju zbiru svih dozvoljenih trokova projekta. Moraju se slagati sa cifrom koju ste uneli na naslovnoj strani aplikacionog formulara. Kada sastavite aplikaciju, obratite panju da ste odtampali i ukljuili oba obrasca za budet. Pravdanje budeta Sve budetske stavke se moraju dodatno objasniti u delu Pravdanje budeta. Ne postoji poseban obrazac za ovaj dokument. Taj deo bi trebalo da pripremite na posebnom listu papira i od Vas zavisi koji ete format koristiti u objanjavanju i pravdanju budeta na jasan i transparentan nain. Opravdajte svaku stavku budeta imajui u vidu: Neophodnost (npr. let, raunari i sl.); Broj predloenih stavki; Izbor cene rada koju ste iskoristili.

Opravdanje trokova bi trebalo da se odnosi na aktivnosti koje su predviene predlogom projekta. Stavke koje se odnose na osoblje moraju biti stvarne u odnosu na cene na lokalnom tritu i moraju biti objanjene u opravdanju budeta. Imajte u vidu da Ugovara ima pravo da trai potvrde o platama da bi potvrdio verodostojnost cena rada predstavljenih u budetu.
12 POPUNJAVANJE APLIKACIONOG FORMULARA

ta predati: Deo A: Rezime projekta (Ukoliko je potrebno) Tri dela: Znaaj projekta; Opis projekta i njene uinkovitosti; Odrivost projekta.

Deo B: Aplikacioni formular Sedam delova: Projekat; Aplikant;

Strana 45 od 69

Partneri; Saradnici; Lista za proveru; Izjava aplikanta; Evaluaciona tabela

+ Sledei aneksi

Budet + Opravdanje budeta; Logika matrica.

Ne zaboravite: Aneks D (List za pravno lice) i Aneks E (Formular sa matinim brojem pravnog lica) e Vam biti traen ukoliko je Va predlog uslovno usvojen; Aneks F (Standardni ugovor o dodeli granta) i Aneks G (Iznos dnevnica) ete priloiti samo u informativnu svrhu i on ne bi trebalo da bude vraen.

Ponovo proverite u Smernicama za aplikante da li Ugovara trai bilo kakvu dodatnu dokumentaciju. Ukoliko to nije sluaj, nemojte slati nikakve dodatne dokumente jer nee biti pregledani. U ovom koraku, nemojte slati npr. primerke statuta, izvode sa rauna i sl. Ove dokumente ete poslati ako i kada Vaa aplikacija bude odabrana za finansiranje.
12.1 Rezime projekta (Concept Note)

Rezime projekta je jedan od najvanijih delova vae aplikacije. U prvom koraku procesa evaluacije, nakon administrativne provere, bie pregledan samo Rezime projekta i ukoliko ne dobije minimum potrebnih bodova, Vaa aplikacija nee biti dalje pregledana. Stoga je veoma vano da posvetite panju formulaciji Rezimea projekta. Iako je ogranien na etiri strane, mora pruiti jasan i sveobuhvatan pregled svih najvanijih aspekata Vaeg predloga. Nemojte se pozivati na objanjenja koja su data kasnije u predlogu evaluatori ih nee videti kada ocenjuju Va Rezime. Takoe, nemojte se pozivati na literaturu i razne dokumente; samo ono to je napisano u Rezimeu projekta e biti uzeto u obzir. to se tie izgleda Rezimea projekta, morate se strogo drati strukture koja je data u aplikacionom formularu. Da biste sauvali prostor, nemojte ponavljati pojednine stavke koje se nalaze u svakom delu; samo pratite numeraciju naslova delova:

Strana 46 od 69

Znaaj projekta; Opis projekta i njegove uinkovitosti; Odrivost projekta.

Postarajte se da u svakoj stavci kaete sve to moe biti reeno i nemojte to ponavljati u drugim stavkama. Evaluatori nee moi da daju korektan broj bodova ukoliko su informacije o odreenom pitanju ratrkane po celom Rezimeu projekta. Na Vama je da odluite koliko prostora elite da posvetitie svakom delu. Ukoliko mislite da moete da opiete znaaj projekta (prvi deo) na pola strane, ali da Vam je potrebno dve strane da bi na pravi nain opisali projekat (drugi deo), slobodno to i uradite. Vano je samo da itav Rezime ne bude dui od etiri strane. Ukoliko koristite akronime i skraenice, i ako su vani za razumevanje teksta, ne zaboravite da ih objasnite! Na kraju, ukoliko autor(i) Rezimea projekta ne vladaju najbolje jezikom na kome je pisan, trebalo bi da ga proveri kompetentna osoba. Bilo bi teta da Rezime projekta ne dobije broj bodova koji zasluuje zato to ga evaluatori nisu najbolje razumeli ili zbog jezikih greaka.
12.2 Aplikacioni formular

Ovo je centralni deo Vaeg predloga projekta i sastoji se iz sledeih delova: Projekat; Aplikant; Partneri; Saradnici; Lista za proveru; Izjava aplikanta; Evaluaciona tabela.

Strana 47 od 69

12.2.1 I. PROJEKAT

Ukoliko ste sledili na savet i sproveli Analizu logikog okvira trebalo bi da imate veinu elemenata spremne za popunjavanje aplikacionog formulara. Sada samo treba da ih detaljnije objasnite.
Ovaj deo aplikacionog formulara se sastoji iz sledeih delova: I. Projekat 1. OPIS 1.1 Naziv 1.2 Lokacija 1.3 Trokovi sprovoenja akcije i suma koja se potrauje od Ugovaraa 1.4 Saetak (max 1 strana) 1.5 Ciljevi (max 1 strana) 1.6 Znaaj projekta (max 3 strane) 1.7 Opis projekta i njegove uinkovitosti (max 14 strane) 1.8 Metodologija (max 4 strane) 1.9 Trajanje i indikativni plan za sprovoenje projekta 1.10 Odrivost (max 3 strane) 1.11 Logiki okvir 2. BUDET PROJEKTA 3. OEKIVANI IZVORI FINANSIRANJA 4. ISKUSTVO SA SLINIM PROJEKTIMA

1. OPIS Stavke 1.1 1.3 se moraju slagati sa informacijama koje ete dati na naslovnoj strani aplikacionog formulara. 1.1 Naziv projekta Dajte taan naziv projekta, ukljuujui i akronim, ukoliko postoji.

Strana 48 od 69

1.2 Lokacija Navedite sve lokacije gde ete implementirati aktivnosti iz projekta. Za prekogranine projekte morate navesti zemlje, regione, gradove i naseobine. Primer : Srbija/Republika Srbija/Junobaki okrug/Optina Y; Bosna i Hercegovina/Severnoistona Bosna i Hercegovina/Optina Y

1.3 Trokovi sprovoenja akcije i suma koja se potrauje od Ugovaraa Primer: Ukupni dozvoljeni Suma koja se potrauje od trokovi projekta Ugovaraa (B) (A) [EUR/domaa valuta] [EUR/domaa valuta] % ukupnih dozvoljenih trokova projekta (B/Ax100) %

Ukupni dozvoljeni trokovi projekta Suma koju unesete ovde mora biti ista kao i suma koja se nalazi na poslednjoj liniji Aneksa Budet projekta (Ukupni dozvoljeni trokovi). Suma koja se potrauje Suma koju unesete ovde mora biti ista kao i suma koja se nalazi u Aneksu Oekivani izvori finansiranja pod stavkom Doprinos koji se potrauje od Ugovaraa. Procenat ukupnih dozvoljenih trokova projekta Procenat mora biti 85%. Ukoliko je vei od 85%, ak i za vrednost jedne decimale, morate ili da poveate sumu ukupnih dozvoljenih trokova ili da smanjite sumu koja se potrauje. 1.4. Saetak projekta Saetak projekta ne bi trebalo da bude dui od jedne strane. Saetak projekta bi trebalo da ukljuuje sledee informacije: Trajanje projekta napiite broj meseci za koji ste predvideli da zavrite projekat;

Strana 49 od 69

Opti/specifini cilj(evi) opti i specifini ciljevi koje navedete ove moraju biti isti kao i oni koje ete detaljno opisati u delu 1.5 aplikacionog formulara; Partneri u ovom delu unesite ime, zemlju i adresu svih partnera na projektu, ali ne i podatke o aplikantu i saradnicima (ukoliko ih ima). Podaci moraju biti isti kao i oni koji se nalaze u opisu partnera i potpisanim izjavama o partnerstvu koje e se zahtevati od Vas; Ciljne grupe; Krajnji korisnici; Oekivani rezultati.

Glavne aktivnosti u delu 1.7 aplikacionog formulara, imaete 14 strana za detaljan opis aktivnosti koje ste predvideli da sprovedete. Ovde je potrebno da date samo kratak saetak glavnih aktivnosti. Poto ste u ovom trenutku jo uvek na poetku procesa pripreme projekta ostavite pisanje saetka za kraj. 1.5. Ciljevi (max 1 strana) Ovde bi trebalo da opiete glavni problem koji ste identifikovali prilikom Analize logikog okvira, i definiete ciljeve ije bi ispunjenje ciljnim grupama trebalo da donese odrivu korist. Takoe, opiite ta sve mora da se desi van projekta da opti cilj bio ispunjen. Za vie detalja, vratite se na deo Analiza ciljeva. 1.6 Znaaj akcije (max 3 strane) Ovo je deo aplikacije gde predstavljate detaljne nalaze iz analize problema i analize zainteresovanih strana. U ovom delu ete dati opis na koji nain je Va projekat povezan sa ciljevima/prioritetima prekograninog programa i koje su to potrebe i ogranienja u nekom od sektora na odreenoj teritoriji kojima e se baviti Va projekat. Uz to, trebalo bi da date objanjenje naina na koji ste identifikovali ciljne grupe i krajnje korisnike. Ovo je veoma vaan deo aplikacije. Prilikom evaluacije, morate imati prosek od najmanje 20 poena (od 25) za deo Vanost; u suprotnom, Komisija za evaluaciju e odbiti Va prelog. Analiza trenutne situacije i situacije pre implementacije projekta bi trebalo da postavi osnovu za akciju koju predlaete. Potreba i opravdanost akcije, opis njene uinkovitosti i metodologije koju ste primenili moraju logiki proisticati iz nje. Jedna od najveih mana velikog broja aplikacija je da esto deluje da analiza znaaja akcije i predloene aktivnosti nemaju mnogo zajednikih taaka. Drugim

Strana 50 od 69

reima, nije jasno zato i na koji nain bi akcija bila reenje ili makar deo reenja ispravno prepoznatih potreba i ogranienja. Izbegnite ovu situaciju! Kad god je mogue, pokuajte da kvantifikujete: Kolika je grupa krajnjih korisnika? Koji su vremenski rokovi da bi se pokazali prvi rezultati? 1.7 Opis projekta i njegove uinkovitosti (max 14 strana) Opti cilj i svrha projekta (max 1 strana) Ovaj deo se nadovezuje na ono to ste rekli u odeljku 1.5, ali Vam daje mogunost da date dodatna objanjenja ukoliko to niste mogli ranije da uinite zbog ogranienog prostora. Moete poistovetiti svrhu projekta sa specifinim ciljevima. Oekivani rezultati (max 4 strane) Prilikom opisivanja konkretnih rezultata koje oekujete budite odreeni i kvantifikujte ih kad god je to mogue. Imajte u vidu da rezultati moraju biti u skladu sa indikatorima koji se mogu objektivno potvrditi i izvorima verifikacije koji su opisani u Vaoj Logikoj matrici. Takoe, predstavite i opiite oekivane rezultate poreane hronoloki tokom trajanja projekta. U ovom delu takoe morate da pokaete da e se projekat iriti dalje, ukljuujui i obim tog irenja kao i krajnje granice projekta i irenja informacija. To moe da ukljui potencijalne metode za jaanje i eksternu strategiju komunikacije, tampanje broura, internet strana, uee na konferencijama i radionicama itd. Predloene aktivnosti i njihova uinkovitost (max devet strana) Opiite sve zadatke korak po korak: aktivnost 1, aktivnost 2, ukljuujui i naziv za svaku od njih. Opet, vodite rauna da su sve aktivnosti predstavljene i opisane loginim redom. Detaljno objasnite ko e sprovoditi aktivnosti (aplikant, koji partneri, koji saradnici), gde i kako e one biti sprovedene, ta je sve neophodno za njihovo sprovoenje (ljudstvo, materijali), i na kraju poveite aktivnosti sa oekivanim rezultatima koje ste prethodno opisali. Veoma je vano da ovaj deo odgovara rasporedu aktivnosti i da je mogue uporediti ga sa budetom. 1.8 Metodologija (max 4 strane) Metodologija predstavlja onaj deo implementacije i upravaljanja projektom gde opisujete kako ete to uiniti. Ona mora biti odgovarajua, praktina i da na dokazan nain vodi ka ostvarivanju ciljeva i oekivanih rezultata a ne nauna metodologija! Ovo je deo aplikacije u kome ete detaljno predstaviti Vae partnerstvo, mogunost pristupa sredstvima i zakljuke do kojih ste doli u fazi analize.

Strana 51 od 69

Preciznije: Potrebno je da opiete upravljake strukture koje ete osnovati i na koji e nain biti vrena koordinacija aktivnosti, kako nameravate da obezbedite adekvatan protok informacija, i kako e biti organizovan proces donoenja odluka; Nivoi angaovanja i uestvovanja partnera moraju biti izbalansirani. Vano je da su uloge svakog od partnera jasno definisane i prikazano da svi podjednako uestvuju u projektu; Takoe, pojasnite procedure za nadzor i evaluaciju: naroito nadzor aktivnosti koje e se odvijati u poreenju sa onima koje su planirane (koristite indikatore iz logike matrice), izvetavanje (interno i za Ugovaraa) i dogovore za internu i/ili eksternu evaluaciju dostignua projekta; Opiite tim koji je predloen za implementaciju projekta tako to ete navesti broj, ulogu i status pojedinaca (nije neophodno da navodite imena); Ukoliko se projekat nadovezuje na prethodne aktivnosti, pokaite na koji nain ete integrisati sve ove elemente; Ukoliko je projekat deo veeg programa, koordinirajte ga sa ovim programom. Opiite potencijalne sinergije koje mogu proistei iz ovog pristupa.

1.9 Trajanje i indikativni plan za sprovoenje projekta Popunite obrazac koji se nalazi u aplikacionom paketu; Nemojte navoditi datume: koristite mesec 1 za poetni mesec, i onda mesec 2; Postarajte se da SVE aktivnosti koje ste opisali u delu 1.7 za prvu godinu, budu navedene i ovde; za ostale godine moete navesti samo one glavne; Vodite raina da se nazivi aktivnosti poklapaju sa onim koje ste naveli u delu 1.7; Ostavite malo slobodnog vremena u rasporedu za svaki sluaj; Ponovo uporedite sva tela za implementaciju sa svakom od aktivnosti.

1.10 Odrivost (max 3 strane) U ovom delu je potrebno da navedete i objasnite sve rizike i pretpostavke koje ste prepoznali tokom LFA.

Strana 52 od 69

Takoe, u ovom delu morate da pokaete da e projekat imati opipljiv uticaj na ciljnu grupu ili grupe, kao i na krajnje korisnike, i da su oekivani rezultati odrivi, tj. da e se nastaviti nakon to se okona finansiranje iz granta. Napravite razliku izmeu finansijske odrivosti (na koji nain e aktivnosti biti finansirane nakon okonanja granta?), institucionalne odrivosti (da li e strukture koje omoguavaju sprovoenje aktivnosti postojati i poto se projekat zavri?) i odrivosti na nivou politika (kakav je strukturni uticaj projekta? da li e dovesti do promene zakona, naina ponaanja, metoda itd.?). 1.11 Logiki okvir Iako se logiki okvir tek sad pojavljuje u aplikacionom formularu, o njemu smo govorili ranije iz ve poznatih razloga. Ukoliko ste odluili da ne sledite na savet, sad je vreme da proitate poglavlje o Pristupu logikog okvira! 2. BUDET PROJEKTA Pogledajte deo koji se odnosi na Finansijski predlog i popunite obrazac 1. 3. OEKIVANI IZVORI FINANSIRANJA Pogledajte deo koji se odnosi na Finansijski predlog i popunite obrazac 2. 4. ISKUSTVO SA SLINIM PROJEKTIMA Svrha ovog dela je da se ustanovi Vae prethodno iskustvo tako to ete dati primere slinih projekata u kojima ste uestvovali, bilo kao aplikant ili kao partner. Koristite obrazac koji se nalazi u aplikacionom paketu, po jedan za svaku akciju na najvie jednoj strani. Moete dati koliko hoete primera, ali je naa preporuka da se ograniite na one projekte koji su u toku ili koji su zavreni u prethodne tri godine. Lokacija projekta: Navedite sve lokacije na kojima se odvijao projekat (zemlje/regioni) i istaknite lokaciju za deo za koji ste Vi bili neposredno odgovorni. Trokovi akcije: Navedite ukupne trokove projekta i u zagradama trokove za deo za koji ste Vi bili neposredno odgovorni: Vodei menader ili partner: Navedite ulogu Vae organizacije. Datumi: Ukoliko je projekat jo uvek u toku, napiite dan/mesec/godina jo uvek traje. Ciljevi i rezultati akcije: Ukratko navedite opte ciljeve i rezultate, i dajte detaljniji opis uloge Vae organizacije, kao i aktivnosti pri upravljanju i koordinaciji projekta.

Strana 53 od 69

12.2.2 II. APLIKANT

Ovaj deo aplikacionog formulara se sastoji iz sledeih delova: II. APLIKANT 1. IDENTITET 2. PROFIL 2.1. Kategorija 2.2. Sektor(i) 2.3. Ciljna grupa(grupe) 3. KAPACITET ZA UPRAVLJANJE I IMPLEMENTACIJU PROJEKATA 3.1 Iskustvo prema sektoru 3.2 Iskustvo prema geografskom podruju 3.3 Sredstva 4. SPISAK UPRAVNOG ODBORA/KOMITETA VAE ORGANIZACIJE

EuropeAid identifikacioni broj (EuropeAid ID number)

Ovu informaciju ste duni da date samo ukoliko je Vaa institucija registrovana u PADOR-u Evropske komisije (servis za registraciju dostupan na http://ec.europa.eu/europeaid/onlineservices/pad or) Registracija u PADOR-u nije obavezna. Veoma je vano da navedete puno ime institucije. U sliajevima kada je aplikant pravno lice u okviru neke institucije, potrebno je navesti puno ime pravnog lica i puno ime institucije, npr. Fakultet primenjenih unetnosti, Sarajevski univerzitet.

Ime organizacije:

Strana 54 od 69

1. IDENTITET
Ovaj broj navedite samo u sluaju da je Vaa institucija ve potpisivala ugovor sa Evropskom komisijom. Broj moete pronai u nekom od prethodnih ugovora.

Broj dosijea pravnog lica

Skraenica:

Ukoliko vaa institucija ima skraenicu ili akronim, navedite ga ovde.

Registracioni broj

Ovo je broj pod kojim je zvanino registrovana vaa institucija. Ovde navedite datum kada je Vaa institucija prvi put zvanino registrovana. Ovde navedite adresu na kojoj je Vaa institucija registrovana. Ona se moe razlikovati od potanske adrese.

Datum registracije

Zvanina adresa registracije

Zemlja registracije/nacionalnost

Nemojte koristiti akronime poput BIH. Navedite puno ime zemlje. Navedite glavnu e-mail adresu Vae institucije, ukoliko je imate. Navedite broj telefona Vae institucije, ukoliko ga imate. Navedite broj faksa Vae institucije, ukoliko ga imate. Ukoliko ga imate, navedite link za internet stranu Vae institucije.

E-mail adresa organizacije

Broje telefona: pozivni broj zemlje+pozivni broj grada+broj Broj faksa: pozivni broj zemlje+pozivni broj grada+broj Internet strana organizacije

Strana 55 od 69

2. PROFIL Cilj ovog dela je da se identifikuje priroda Vae institucije, sektor u kome je aktivna i povezane ciljne grupe. Potrebno je da popunite tabele u kojima je ponueno vie odgovora. 2.1 Kategorija Ovde moete odabrati samo jedan odgovor. 2.2 Sektor(i) Ovde moete odabrati sve odgovore za koje smatrate da su relevantni i prikladni. 2.3 Ciljna grupa (grupe) Ovde takoe moete odabrati sve odgovore za koje smatrate da su relevantni i prikladni. U ciljnu grupu (grupe) bi trebalo da ukljuite sve neposredne (direktne) i krajnje (indirektne) grupe. 3. KAPACITET ZA UPRAVLJANJE I IMLEPEMENTACIJU AKCIJA U ovom delu je potrebno da popunite tabele u kojima je ponueno vie odgovora koji se odnose na: 3.1 Iskustvo prema sektoru Sektor u kome imate prethodno iskustvo broj redova koji ete popuniti bi trebalo da odgovara broju tikliranih sektora u tabeli 2.2. Godine iskustva

Broj projekata dajte procenu broja projekata koje je Vaa institucija implementirala tokom perioda koji ste naveli pod Godine iskustva. Na kraju, u poslednjem delu (Procenjena suma) navedite vrednost izraenu u hiljadama evra ukupnog broja projekata koje ste naveli u prethodnom delu. 3.2 Iskustvo prema geografskom podruju U ovoj tabeli je potrebno da prevedete sve informacije koje ste dali u tabeli 3.1 u goegrafske podatke. Ukoliko je svo vae iskustvo ogranieno samo na Vau zemlju, onda je potrebno da popunite samo jedan red a podaci koje ete navesti pod Godine iskustva, Broj projekata i Procenjena suma odgovaraju onim koje ste naveli u tabeli 3.1. Ako imate iskustva u nekoliko zemalja ili teritorija, onda morate popuniti po jedan red za svaku od njih i razloiti informacije koje ste dali pod 3.1, a koje se tiu Broja projekata i Procenjene sume, dok Godine iskustva ne moraju biti iste za razliite zemlje ili teritorije.

Strana 56 od 69

3.3 Sredstva Finansijski podaci Ovde se od Vas zahteva da navede odreene finansijske podatke. U zavisnosti pravnog statusa Vae institucije, ovi podaci mogu biti dostupni u nekoj drugoj formi. Izvor(i) finansiranja: Navedite izvore finansiranja koje je Vaa institucija imala u poslednje tri godine. Broj zaposlenih: Ovde se od Vas zahteva da navedete samo zaposlene sa punim radnim vremenom. Ako, na primer, imate 20 zaposlenih koji rade pola radnog vremena, to bi moglo da se prevede u ekvivalent 10 zaposlenih sa punim radnim vremenom. 4. SPISAK UPRAVNOG ODBORA/KOMITETA VAE ORGANIZACIJE Ovde navedite lanove najvieg organa odgovornog za donoenje odluka u Vaoj instituciji (ili, u sluaju da aplicirate kao pravno lice u okviru neke institucije, navedite podatke za to pravno lice). Nije potrebno da navodite lanove sekundarnih ograna.
12.2.3 III. PARTNERI APLIKANTA KOJI UESTVUJU U AKCIJI Ovaj deo aplikacionog formulara se sastoji iz sledeih delova: 1. 2. Opis partnera Izjava partnera

1. OPIS PARTNERA Ovaj deo je slian delu o Identitetu aplikanta. Jedini dodatak je istorija saradnje sa aplikantom, ukoliko postoji, i uloga u implementaciji predloenog projekta. Opis koji je naveden ovde mora da odgovara onom koji je dat u delu I aplikacionog formulara (Projekat). 2. IZJAVA O PARTNERSTVU Svaki partner mora da popuni i potpie ovu izjavu. U pitanju je veoma vaan dokument koji je formalan dokaz o postojanju partnerstva. Izjava mora biti potpisana od strane lica koje je ovlaeno da predstavlja instituciju. Aplikacija mora da sadri izjave svih partnera i poeljno je da imaju originalan potpis. Prikupljanje ovih izjava bi stoga trebalo da bude jedna od prvih aktivnosti koju

Strana 57 od 69

ete preduzeti nakon to je dogovoreno partnerstvo, poto nam iskustvo govori da moe potrajati izvesno vreme pre nego to se prikupe sve izjave.
12.2.4 IV. SARADNICI APLIKANTA KOJI UESTVUJU U PROJEKTU

Saradnici mogu igrati jednu od vanih uloga u sprovoenju projekta, ali ne mogu primati nadoknadu iz granta, osim dnevnica ili putnih trokova. Ipak, oni mogu pomoi projekat finansijski to e se raunati kao doprinos aplikanta.
12.2.5 V. KONTROLNA LISTA

Nakon to kompletirate deo II (Aplikant) i III (Partneri aplikanta) imaete sve potrebne informacije za popunjavanje prve tabele u Kontrolnoj listi. Vodite rauna da svi partneri budu navedeni u tabeli. Druga tabela Vam omoguava da jo jednom proverite da li Vaa aplikacija sadri sve potrebne elemente. tiklirajte kuice u desnoj koloni u svima mora biti odeleeno da!
12.2.6 VI. IZJAVA APLIKANTA

Ova izjava mora biti potpisana od strane ovlaenog lica u ime aplikanta (tj. Vodeeg partnera). Aplikacija mora da sadri original izjave faks kopije nee biti prihvaene. Molimo Vas da izjavu paljivo proitate.
12.2.7 VII. EVALUACIONA TABELA

Ova strana je namenjena samo za Vau informaciju; nemojte tiklirati nijednu kuicu. Ona e biti popunjena od strane Ugovaraa u toku procesa evaluacije i na osnovu odluka Komisije za evaluaciju. Tu moete videti korake u procesu evaluacije koji je detaljnije objanjen u narednom poglavlju.
13 ZAVRNI KORACI

UVEZIVANJE VAEG PREDLOGA Svi elementi predloga projekta moraju biti sloeni prema redosledu u aplikacionom formularu uvezani u A4 formatu. Ali: Kontrolna lista (deo V aplikacionog formulara) i Izjava aplikanta (deo VI aplikacionog formulara) moraju biti zaheftani i stavljeni u posebnu kovertu koja e biti predata zajedno sa aplikacionim formularom.

Molimo Vas da se striktno pridravate ovog pravila. Nepridravanje ne mora da znai da e Va predlog automatski biti odbijen, ali moe da dovede do komplikacija pri administrativnoj proveri i koracima koji bi usledili u procesu evaluacije. Pre svega, moe da izazove sumnje u Vau sposobnost da uspeno

Strana 58 od 69

upravljate projektom tako da bi evaluacija Vaeg predloga poela sa nepotrebnim optereenjem. Potrudite se da to izbegnete! I SLANJE! (PROVERITE POZIV ZA PREDLOGE PROJEKATA!) ta treba poslati: 1 original i 3 posebno uvezane kopije papirne verzije predloga; Elektronsku verziju Ova verzija mora sadrati potpuno iste informacije kao papirna kopija, i moete je poslati na flopi disketi ili CD-Romu; Sve tri komponente aplikacije (aplikacioni formular, budet i logiki okvir) moraju biti predati kao posebni i jedinstveni direktorijumi u elektronskoj formi; Saetak predajte kao poseban direktorijum, ali nemojte deliti aplikacioni formular; Koristite Word i Excel formate ukoliko elite, moete dodati joe jednu kopiju u PDF formatu. Ukoliko predajete vie od jednog predloga, svaki od njih mora biti poslat posebno u sladu sa gorenavedenim instrukcijama.

14 PROCES EVALUACIJE

Proces evaluacije se sastoji od niza sukcesivnih koraka. Ovi koraci su:

Strana 59 od 69

Prijem i registracija predloga Nakon prijema, predlozi se registruju i za one koji su dostavljeni lino, izdaje se potvrda. Koverte moraju da se uvaju zapeaene i na sigurnom mestu do otvaranja. Otvaranje i administrativna provera Svi primljeni predlozi e biti otvoreni na jednom sastanku na kojem e biti provereni detalji registracije i dodeljeni brojevi. Predlozi koji nisu predati do naznaenog roka (to e se utvrditi na osnovu potanskog peata ili izdate potvrde) e biti diskvalifikovani. Predlozi koji su predati na vreme prolaze kroz administrativnu proveru kojom se utvruje da li zadovoljavaju sve kriterijume koji su navedeni u kontrolnoj listi iz dela V aplikacionog formulara. Nepotpuni predlozi e biti diskvalifikovani iz daljeg procesa evaluacije. Ipak, ukoliko su nedoslednosti male, Komisija za evaluaciju moe odluiti da pozove aplikanta da priloi objanjenje do odreenog roka. Nakon otvaranja i administrativne provere, Komisija za evaluaciju e se sastati jo jednom da raspravi sporne sluajeve ukoliko ih ima i potpie izvetaj sa sastanka na kome je izvreno otvaranje i administrativna provera. Svim aplikantima e biti poslato standardno pismo u kome se informiu da li je njihova aplikacija predata na vreme, da li zadovoljila kriterijume navedene u kontrolnoj listi i da li je njihov rezime predloen za dalju evaluaciju. U pismu se takoe navodi broj koji je dodeljen predlogu projekta koji se mora koristiti u daljoj komunikaciji. Evaluacija rezimea projekta U narednoj fazi procesa evaluacije, rezimei aplikacija koje su podneene pre isteka roka i koje su ispunile administrativne kriterijume prolaze kroz evaluaciju vanosti akcije, njene uinkovitosti, izvodljivosti i odrivosti na osnovu evaluacione tabele koja je prikazana u Smernicama za aplikante. Procena je zasnovana na rezultatu koji se dobija tako to se ocene iz svakog potpoglavlja pomnoe sa ocenama poglavlja. Konana ocena je aritmetika sredina ocena koje su dodeljene od strane dva evaluatora. Sekretar Komisije za evaluaciju e tada pripremiti listu svih ocenjenih rezimea projekata poreanih po broju dobijenih poena. Samo oni rezimei koji su dobili najmanje 12 poena u kategoriji vanost, i koji su ukupno dobili najmanje 30 poena, e biti dalje razmatrani. Svim aplikantima iji su rezimei proli kroz proces evaluacije e biti poslato standardno pismo u kome e biti obaveteni da li e njihove aplikacije biti dalje ocenjivane ili ne. Za one aplikacije koje nisu prole u sledeu fazu, pismo e sadrati ocene dodeljene za svaki deo rezimea. Evaluacija kompletnog aplikacionog formulara Kvalitet kompletnog aplikacionog formulara e biti ocenjivan na osnovu evaluacione tabele koja je pokazana u Smernicama za aplikante i koja sadri

Strana 60 od 69

kriterijume za odabir i dodelu sredstava. Svaki deo e sadrati komentare na osnovu pitanja i kriterijuma koji su korieni za taj deo, u posebnim sluajevima, za poglavlja unutar tog dela. Procena je zasnovana na rezultatu koji se dobija tako to se ocene iz svakog potpoglavlja pomnoe sa ocenama poglavlja. Konana ocena je aritmetika sredina ocena koje su dodeljene od strane dva evaluatora. Aplikacije koje ne budu imale najmanje 20 (od 25) poena u delu Vanost e biti iskljuene iz daljeg ocenjivanja. Sekretar Komisije za evaluaciju e tada pripremiti listu svih predloga poreanih po broju dobijenih poena. Svim aplikantima e biti poslato standardno pismo u kome se navodi da li je njihov projekat uslovno prihvaen na osnovu broja poena, i poziva one iji su predlozi uslovno odabrani da priloe dodatnu dokumentaciju koja je navedena u Smernicama za aplikante. Komisija e takoe sastaviti rezervnu listu koju e sainjavati odreeni broj projekata koji su dobili najvie poena nakon onih koji su odabrani za finansiranje. Predlozi koji se nalaze na toj listi mogu da dobiju sredstva ukoliko ona postanu dostupna u okviru poziva za predloge projekata (ukoliko doe do smanjenja dozvoljenih trokova odabranih projekata, nemogunosti potpisivanja ugovora sa odabranim aplikantom itd.). Ovi aplikanti e takoe biti pozvani da priloe dodatnu dokumentaciju koja je navedena u Smernicama za aplikante. Provera da li aplikant moe da konkurie za sredstva Ovo ocenjivanje e biti sprovedeno uz pomo Deklaracija aplikanta koja se nalazi u delu VI aplikacionog formulara i kriterijuma postavljanih u Smernicama za aplikante. Da li se izjava aplikanta slae sa traenom dodatnom dokumentacijom? Ukoliko bilo ta nedostaje iz priloene dodatne dokumentacije, ili ako postoje neslaganja izmeu izjave i dodatne dokumentacije, to moe biti osnov za odbijanje predloga projekta. Mogunost apliciranja: da li su aplikant, partneri i projekti u skladu sa kriterijuma o dostupnosti sredstava? Iako je provera da li aplikant moe da konkurie za sredstva predviena samo za uslovno odabrane aplikante na kraju procesa evaluacije, Komisija za evaluaciju moe da odlui da izvri proveru pre bilo kog koraka u proceduri. Imajui u vidu Dobru administrativnu praksu (Good Administrative Practices), Komisija za evaluaciju moe iskljuiti aplikanta u bilo kojoj fazi ukoliko postane oigledno da ne ispunjava kriterijume mogunosti da konkurie za sredstva. Sekretar Komisije za evalaciju e sastaviti spisak predloga za koje je zakljueno da nisu u mogunosti da konkuriu za sredstva. Za svaki predlog e biti navedeni razlozi.

Strana 61 od 69

Zakljuci Komisije za evaluaciju Komisija za evaluaciju e na kraju sastaviti listu predloga koji su odabrani za finansiranje. Na njoj e se nalaziti predlozi koji dobili najvie poena u okviru ogranienja sredstava koja su dostupna u pozivu za predloge projekata. Ipak, Komisija ne mora dodeliti sva dostupna sredstva ukoliko zakljui da nedovoljan broj projekata ispunjava kriterijume za dodelu granta. Komisija moe odbiti projekat u sluaju da je odabrala neki drugi, koji je sline prirode, ali ima vei broj poena. Ukoliko je vie projekata koje je podneo jedan aplikant odabrano za finansiranje, ali je zakljueno da aplikant nema finansijski i operativni kapacitet potreban za sprovoenje svih projekata, Komisija moe odluiti da odbaci jedan ili vie predloga koji imaju manji broj poena, i odabrati onaj predlog ili predloge za koje misli da aplikant ima kapacitet potreban za implementaciju. Konani Izvetaj o evaluaciji, koji ukljuuje potvrdu toga da li aplikant moe da konkurie za sredstva, se sastavlja nakon finalnog sastanka Komisije za evaluaciju. On sadri evaluacionu tabelu, zakljuke sa sastanaka i potpisan je od strane svih lanova Komisije za evaluaciju. Nakon dobijanja odobrenja, Ugovara e pristupiti dodeli grantova. Odluka o dodeli granta sadri predmet odluke i ukupnu sumu, odobreni izvetaj o evaluaciji i, tamo gde je potrebno, osnove za odluku Ugovaraa da odstupi od preporuka Komisije za evaluaciju. Celokupna procedura, od pripreme poziva za predloge projekata do odabira uspenih aplikanata, je poverljiva. Odluke Komisije za evaluaciju su zajednike i proces donoenja odluka mora ostati tajan.
15 ZAKLJUAK

A sada, ukoliko ste pratili savete, na ste dobrom putu da imate konkurentan predlog. elimo Vam puno sree jer nije zgoreg da ona bude na Vaoj strani! Na kraju, ovaj prirunik se moe razlikovati za neke pozive za predloge projekata i ukoliko se to desi, poziv i zahtevi koji su u njemu izloeni imaju prednost, tako da vodite rauna da ih paljivo proitate i proverite!

Strana 62 od 69

16 IZVORI I KORISNI LINKOVI 1. Manual on developing Cross-Border projects in line with Neighbourhood Programme Slovenia-Hungary-Croatia 2004-2006, National Agency for Regional Development, Slovenia, novembar 2005 2. A Project Cycle Management and Logical Framework Toolkit, Practical guide for Equal Development Partnerships, GB Equal Support Unit 3. Project Cycle Management, Integrated Approach and Logical Framework, Manual, Commission of the European Communities: februar 1993 4. Guidelines for Application of LFA in PCM, SIDA, mart 1996 5. Practical Guide to NGOs Project preparation and Management, Office of the Minister of State for Administrative Reform, Republic of Lebanon, mart 2006 6. The Project Cycle Management, Presentation by George Kostaras, National Technical University of Athens, februar 2004 7. IPA pravila i procedure su dostuni na:

http://ec.europa.eu/europeaid/tender/gestion/final_annexe_en.pdf

8. Vodi kroz ugovorne procedure za eksterne akcije EK (PRAG) je dostupan na:

http://ec.europa.eu/europeaid/tender/practical_guide_2006/documents/new_ prag_en_final.pdf

9. Evorpska komisija

http://ec.europa.eu/index_en.htm

10. Ministarstvo za evropske integracije, Republika Albanija

http://www.mie.gov.al/

11. Direktorat za evropske integracije, Bosna i Herzegovina

http://www.dei.gov.ba/

12. Ministar regionalnog razvoja,umarstva i vodnoga gospodarstva, Republika Hrvatska

http://www.mrrsvg.hr/

13. Sekretarijat za evropske integracije, Crna Gora

http://www.vlada.cg.yu/eng/sei/

14. Ministarstvo finansija, Republika Srbija

http://www.mfin.sr.gov.yu/

15. ISDAKON

http://www.evropa.sr.gov.yu/Evropa/PublicSite/index.aspx

Strana 63 od 69

17 NAPOMENA

Ovaj dokument je pripremljen uz finansijsku podrku Evropske unije. Sadraj ovog dokumenta je odgovornosT pravnog lica koje sprovodi projekat, ATC, i ni na koji nain ne odslikava stavove Evropske unije.

Strana 64 od 69

Aktivnosti

U kontekstu Logike matrice, to su radnje (zadaci) koje moraju biti sprovedene da bi se dolo do rezultata.

Analiza ciljeva

Identifikacija i verifikacija buduih eljenih koristi kojima korisnici i ciljne grupe pridaju najveu vanost. Proizvod analize ciljeva je stablo ciljeva/hijerarhija ciljeva.

Analiza problema

Struktuirano ispitivanje negativnih aspekata situacije da bi se prepoznali uzroci i njihove posledice.

Analiza strategija

Kritika procena alternativnih naina za postizanje ciljeva, i odabir grupe izvodljivih skupova ciljeva koji mogu biti ukljueni u predlog projekta.

Analiza zainteresovanih strana

Analiza zainteresovanih strana ukljuuje identifikaciju svih zainteresovanih grupa na koje bi projekat mogao da ima uticaj (kako pozitivan, tako i negativan), identifikaciju i analizu njihovih interesa, problema, potencijala itd. Zakljuci ove analize se onda integriu u nacrt projekta.

Cilj Ciljne grupe

U najoptijem smislu, odnosi se na aktivnosti, rezultate, svrhu projekta i opti cilj. Grupa/entitet na koje e projekat imati imati pozitivan uticaj.

Strana 65 od 69

Dostignua

Tip indikatora koji se mogu objektivno potvrditi, a koji nudi pokazatelje za kratkorone i srednjerone ciljeve (to su obino aktivnosti), koji omoguavaju merenje dostignua tokom projekta, a ne samo na kraju. Oni ukazuju i na to kada bi neke odluke trebalo da budu doneene i kada bi neke radnje trebalo da budu zavrene.

Indikatori koji se Merljivi indikatori koji ukazuju na to da li su ciljevi postignuti na tri najvia nivoa logikog okvira. Ovi indikatori pruaju mogu objektivno osnovu za oformljavanje odgovarajueg sistema nadzora. potvrditi Izvori verifikacije Oni se nalaze u treoj koloni logikog okvira i ukazuju na to gde i u kojoj formi se mogu nai informacije o dostignuima optih ciljeva, svrhe projekta i rezultata (opisani uz pomo indikatora koji se mogu objektivno potvrditi). Oni bi trebalo da ukljuuju saetak detalja vezanih za metode sakupljanja, ko je odgovoran i koliko esto bi informacije trebalo da budu sakupljane i prijavljivanje. Javna ili privatna organizacija, konzorcijum ili pojedinac sa kojim je Ugovara sklopio ugovor. Kompanija, pojedinac ili konzorcijum koji je dobio ugovor.

Izvoa

Komisija

Evropska komisija. Oni koji na bilo koji nain imaju koristi od implementacije projekta. Trebalo bi praviti razliku izmeu: (a) ciljnih grupa: grupe/entiteti koji e mati neposrednu korist od projekta na nivou svrhe projekta; (b) krajnji korisnici: oni koji imaju dugoronu korist od projekta na drutvenom ili sektorskom nivou, npr. deca zbog poveanih davanja zdravstvu i obrazovanju, ili potroai zbog unapreene poljoprivredne proizvodnje i marketinga.

Korisnici

Strana 66 od 69

Logika intervencija

Strategija na kojoj se zasniva projekat. To je narativni opis projekta na svakom od etiri nivoa navedenih u hijerarhiji ciljeva iz logikog okvira. Matrica u kojoj su predstavljeni logika intervencija, pretpostavke, indikatori koji se mogu objektivno potvrditi i izvori verifikacije. Verovatnoa da e se koristi od projekta nastaviti i nakon to prestane podrka sa strane. Kljuni faktori koji utiu na verovatnou odrivosti ukljuuju: (i) vlasnitvo nad projektom od strane korisnika; (ii) politika podrka/postojanost; (iii) odgovarajua tehnologija; (iv) okruenje; (v) drutveno-kulturne okolnosti; (vi) rodna ravnopravnost; (vii) institucionalni kapacitet za upravljanje; i (viii) ekonomska i finansijska celishodnost. Opti cilj prua objanjenje zato je projekat vaan za drutvo, u smislu pruanja dogoronih koristi krajnjim korisnicima kao i drugim grupama. Oni takoe pomau da se vidi na koji nain se projekat/program uklapa u regionalne/sektorske politike vlada/organizacija i EK, kao i optih ciljeva saradnje sa EK. Uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi projekat bio otpoet, tj. da bi se poelo sa aktivnostima. Preduslovi (ukoliko ih ima) su povezani sa dobijanjem pomoi. Spoljni faktori koji bi mogli da utiu na napredak ili uspeh projekta, a nad kojima menader projekta nema direktnu kontrolu. Oni se nalaze u etvrtoj koloni logikog okvira i formulisani su na pozitivan nain; npr. Uspeno sprovedena reforma kaznene procedure. Ukoliko su formulisani na negativan nain, pretpostavke postaju rizici.

Logiki okvir

Odrivost

Opti cilj

Preduslovi

Pretpostavke

Pristup logikog okvira (Logical Framework

Metodologija za planiranje, upravljanje i evaluaciju programa i projekata koja ukljuuje analizu zainteresovanih strana, analizu problema, analizu ciljeva, analizu strategija, pripremu logike matrice i rasporeda aktvnosti i sredstava.

Strana 67 od 69

Approach-LFA)

Problemsko stablo

Prezentacija negativne situacije u vidu dijagrama koja pokazuje odnos izmeu uzroka i posledica.

Raspored aktivnosti

Prema Gantovom grafikonu, grafikoj prezentaciji koja je slina grafiku sa kolonama, odreivanje vremena, redosleda i trajanja projektnih aktivnosti. Moe se koristiti i za identifikaciju kljunih taaka tokom procesa nadzora, i raspodelu dunosti za dostizanje tih taaka. Prema logikoj matrici hijerarhije problema Evropske komisije, rezultati su opipljivi proizvodi/usluge koje su isporuene kao posledica implementacije projektnih aktivnosti. Hijerarhija ciljeva koju koriste neki drugi donatori (ukljuujui i kontekst nekih programa EK) prepoznaje ove rezultate kao autpute. Pogledajte pretpostavke. Rizik je mogunost da neki dogaaj ili akcija ima negativan uticaj na postizanje ciljeva projekta ili sprovoenje projektnih aktivnosti. Rizici sadre kako unutranje tako i spoljne faktore povezane sa projektom, ali je fokus uglavnom na onim faktorima nad kojim menadment projekta nema neposrednu kontrolu. Prezentacija situacije u vidu dijagrama nakon to su problemi reeni, a sledi nakon analize problema i ukazuje na odnos izmeu sredstava i cilja. Analiza prednosti i mana institucije, kao i njenih ansi i pretnji sa kojima se suoava (Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats). Alatka koja se moe koristiti tokom svih faza projektnog ciklusa. Efekat koji projekat ima na svoju okolinu, njegov doprinos irim ciljevima u nekom sektoru koji su saeti u optim

Rezultati

Rizici

Stablo ciljeva

SWOT analiza

Strana 68 od 69

Uticaj Vanost

ciljevima projekta, kao i na dostignua krovnih ciljeva Evorpske komisije. Prikazuje na koji nain se ciljevi projekta odnose na stvarne probleme, potrebe i prioritete ciljnih grupa i korisnika na koje bi projekat trebalo da se odnosi, kao i na fiziku i politiku realnost u kojoj se on sprovodi. Bilo koji pojedinci, grupe ljudi, institucije ili kompanije koje su na neki nain povezane sa projektom/programom se definiu kao zainteresovane strane. Oni mogu posredno ili neposredno, pozitivno ili negativno uticati na rezultate projekta ili trpe njihov uticaj. Obino moraju biti uzete u obzir i razne podgrupe.

Zainteresovane strane

Strana 69 od 69