Bilblioteka Vigor Urednik Natalija Mi!unovi!

David Servan Srajber OZDRAVITI (stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize) Prevod: Eleonora Prohi! Stru!na redakcija: Dr Neven ka Tadi! Lektura i korektura: Sla"ana Savovi! Izdava!:HEDONE, d.o.o. Svetog Save 19, Beograd Tel-faks:30 88 531 Hedone@eunet.yu www. hedone. co .yu za izdava!a Velibor Popov Likovna i tehni!ka obrada: Ivan Beli! tampa: BELPAK Beograd, 2005 Tira 1000 primeraka ISBN 86-7812-004-5

David Servan rajber

OZDRAVITI

(stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize)

prevod: Eleonora Prohi"

Staistima bolnice edisajd Univerziteta u Pitsburgu Da bih njih nau#io, morao sam sve ponovo sam da nau#im. Preko njih bih eleo da onima koji svuda u svetu strastveno pokuavaju da razumeju i lece posvetim ovo delo.

RE! PREVODIOCA (Uz prevod knjige Ozdraviti" Davida Servan-rajbera) Knjiga koju !italac ima pred sobom doivela je u proloj godini veliki uspeh: prevedena na 25 jezika, u Francuskoj prodata u tirau od pola miliona primeraka. Autor knjige, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Pitsburgu (Sjedinjene Ameri!ke Drave), tako#e predaje na Medicinskom fakultetu u Lionu, i ima 43 godine. Obrazovanje je stekao u rodnoj Francuskoj i Sjedinjenim Dravama. Uz mentora, nobelovca Herberta Sajmona, doktor je neurokognitivnih nauka Univerziteta Karnegi Melon (Carnegie Mellon), gde osniva prvu laboratoriju neurokognitivnih nauka primenjenu na psihijatriju. Zatim vodi odeljenje za psihijatriju u univerzitetskoj bolnici u Pitsburgu i, sve do 2001. godine, i centar za komplementarnu medicinu u istoj bolnici. Godine 2000, sa Lekarima bez granica, radi u Kurdistanu, Indiji (sa tibetanskim izbeglicama) i na Kosovu. Nakon dvadeset dve godine ameri!ke karijere vra"a se u Francusku, predsedava udruenjem EMDR-Francuska (vidi u prevodu) i pie mese!nu hroniku u visokotiranom Psiholokom magazinu". Njegova knjiga Ozdraviti" izala je 2003. kod parikog izdava!a Robera Lafona; prodata je u 517.000 primeraka (podatak iz oktobra 2004) i prevedena na 25 jezika. Autor knjige poti!e iz veoma poznate i ugledne francuske porodice, i jedan je od $etiri sina poznatog publiciste, izdava!a i autora dela Ameri!ki izazov" aka Servan-rajbera. Okolnosti pod kojima je knjiga pisana i okruenje u kome je nastala sam autor opisuje na kraju svoje knjige, a potpisnicu ovih redova koja je nekada prvi put prevela sa francuskog na srpski jezik eseje Morisa Merlo Pontija (Oko i duh", Vuk Karadi", Beograd, 1967), jednog od najve"ih francuskih filozofa dvadesetog veka, posebno impresionira i podatak da je knjiga pisana na imanju na kome je i veliki filozof nekad boravio.

Prirodno, ova knjiga je iz mnogih razloga uzburkala duhove u Francuskoj: shva"ena kao neka vrsta napada na psihoanaliti!ke metode (sam autor kae da psihoanaliza nije u potpunosti dokazala svoju efikasnost) i na usvojene metode preteranog kori"enja psihotropa, u kritikama je !esto navo#eno, uz izvesnu dozu sumnje, i ameri!ko iskustvo autorovo kao i bojazan da bi ona mogla podsta"i verovanje da se teke bolesti mogu efikasno le!iti meditacijom, fizi!kim radom i omegom-3, sastojkom koji je sad uao u proizvodne planove vie francuskih farmaceutskih laboratorija utoliko pre to sam Servan rajber u Fondaciji Isodis Natura, koja je prva po!ela da proizvodi ovaj medikament, predsedava nau!nim komitetom i ima 10% akcija. Autor se brani daje ovom knjigom samo hteo da prenese poruku ekoloke medicine koja potuje i telo i duh". Kao prevodilac, pretpostavljam da "e ova knjiga izazvati panju naih !italaca, kako onih koji trae za sebe same odgovore i reenja, tako i stru!njaka i specijalista, i da "e time doprineti kvalitetnijem uvidu u vlastite mogu"nosti, o kojima knjiga dovoljno govori. Na kraju (last but not least"), posebno bih zahvalila neuropsihijatru profesorki dr Nevenki Tadi" koja je sirov prevod pro!itala i redigovala na mestima koja su i u terminolokom smislu i u iskustvenim asocijacijama zahtevala stru!nost izvan kompetencija samog prevodioca. Eleonora Prohi", prevodilac

SADRAJ

Predgovor za srpsko izdanje .................................................. 1 1 Napomena............................................................................. 13 1. Kako le!iti ose"anja ............. .... ............................................. 15 2. Nevolja u neurobiologiji: oteana koordinacija dva mozga ......... 23 3. Srce i razum .......................................................................... 39 4. iveti sr!anu usaglaenost...................................................... 53 5. Samoizle!enje od velikih bolova: neuro-ose"ajna integracija o!nim pokretima - EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing).................................................................. 67 6. EMDR u akciji ...................................................................... 79 7. Energija svetlosti: podesiti svoj bioloki sat ............................. 89 8. Kontrola $ija: akupunktura direktno upravlja ose"ajnim mozgom ............................................................................................. 97 9. Revolucija omege-3: kako nahraniti ose"ajni mozak .............. 107 10. Prozak ili Adidas .................................................................. 127 11. Ljubav je bioloka potreba.................................................... 139 12. Ose"ajna komunikacija ........................................................ 151 13. Sluati srcem ....................................................................... 165 14. Veza sa drugima .................................................................. 175 15. Odakle po!eti ...................................................................... 181 Zahvalnica .......................................................................... 187 Beleke............................................................................... 191 Bibliografija ........................................................................ 219 Nekoliko korisnih adresa...................................................... 239

Predgovor za srpsko izdanje $itaocima ovog izdanja dugujem ispovest koja nema nikakve veze sa aktuelnom situacijom na Balkanu niti sa mojim medicinskim istraivanjima. Niz koincidencija me vezuje za Srbiju matom i srcem. Ro#en sam u Francuskoj. Prvi stan u kome sam iveo bio je na Aveniji Petra Prvog od Srbije, lepoj burujskoj aveniji izme#u VIII i XVI kvarta u centru Pariza. Mi smo se dalje selili van centra grada, ali tu sam adresu zapamtio zauvek. Tako ime Srbija, koje po!inje istim slovom kao i moje prezime, bese povezano sa igrama, bajkama i pri!ama o hrabrim vitezovima sa istoka, odakle sunce izlazi. Ta privla!nost je mogla i prestati kada smo se iz te avenije preselili u novi stan. Me#utim, na kapiji nove ku"e bila je vrlo lepa mlada ena po imenu Marica, koja mi se vie puta dnevno smeila, kad bih poao u kolu i kad bih se vra"ao. Ona je radila kao domarka zgrade, ali sam ja verovao daje ona vila, poto je dola iz Beograda, odnosno iz Srbije, zemlje koja mije, skrivena tada pod jednim drugim imenom, bila bliska. Kako sam odrastao i radio daleko od rodne zemlje, te uspomene iz detinjstva su izgubile na sveini. Ali, onda su se pojavile druge okolnosti, jer je, sad ve" pre deset godina, moj sin, ro#eni Amerikanac od majke Beloruskinje, krten prema pravoslavnom ritualu, a prva azbuka koju je nau!io bila je "irilica. Za Francuze ili Severnoamerikance latinica je oru#e, dok "irilica postaje neka vrsta dosta preciznog koda koji treba pogoditi, i koji je, sa svojim poetskim i ma#ijskim aspektima, veoma razli!it. Tako su meni, velikom putniku, slike sa glasovima zemlje za koju smo verovali da je izgubljena triput dole tamo gde nastaju one tajne nenosti koje stvaraju !vrsto jezgro koje nadivljava mesto u kome se gnezdi elja za ozdravljenjem, kao i sve alosti koje se, ponekad tako brutalno, name"u svakoj generaciji. Svim !itaocima ovog izdanja elim da s poverenjem povrate onaj deo vlastitog detinjstva iz kojeg se crpu originalnost svakog pojedinca i snaga jednog naroda. Po mom miljenju, da bi se ozdravilo, mora se i odrasti, otrgnuti se od nesre"e, ponovo po!eti dijalog sa sobom i sa onima koji, kao ja, izdaleka misle i se"aju se slika i vrednosti koje pokre"u jedan jezik i jednu kulturu. David Servan-rajber

NAPOMENA Ideje izloene u ovoj knjizi mnogo duguju radovima Antonia Damasija, Danijela Golmana, Toma Luisa, Dina Omia, Borisa Sirilnika, Dudit Herman, Besel Van der Kolk, Dozefa Ledua, Mihali iksentmihala, Skota Senona i mnogih drugih lekara i istraiva!a. U!estvovali smo na istim konferencijama, pose"ivali iste kolege i !itali istu nau!nu literaturu. Naravno, postoje brojna proveravanja, reference i ideje koje su zajedni!ke njihovim raznim knjigama i ovoj mojoj. Poto sam doao nakon njih, mogao sam da se okoristim njihovim na!inom izlaganja nau!nih radova na koje su se oni pozivali, te im zahvaljujem za sve to je u ovoj knjizi dobro. Odgovoran sam za ideje sa kojima se oni ne bi sloili. Svi klini!ki slu!ajevi, izloeni na stranicama koje slede, iz mog su iskustva (osim nekoliko koje su ve" opisale kolege psihijatri u medicinskoj literaturi, i koji su kao takvi i navedeni). Iz o!iglednih su razloga imena i sve informacije koje bi omogu"ile da se li!nosti identifikuju promenjeni. Na nekoliko mesta sam, na osnovu knjievnih motiva ili radi jasno"e izlaganja, spojio klini!ke simptome razli!itih pacijenata.

I KAKO LE!ITI OSE"ANJA

U sve sumnjati i u sve verovati jesu dva jednako komotna reenja: oba nas osloba"aju razmiljanja " Anri Poenkare: Nauka i hipoteza

Sva!iji ivot je jedinstven, i sva!iji ivot je teak. Mi !esto zavidimo drugima na njihovim ivotima: Ah, da sam lepa kao Merilin Monro"! Ah, da imam talenat Margerit Dira"! Ah, kad bih vodio avanturisti!ki ivot poput Hemingveja"! Istina je da ne bismo imali probleme poput naih, ali bismo imali neke druge - njihove. Merilin Monro, najseksepilnija, najslavnija, najslobodnija ena, za kojom je udeo !ak i predsednik njene zemlje, topila je tugu u alkoholu i umrla od prevelike doze barbiturata. Kurt Kobejn, peva! grupe Nirvana, koji je preko no"i postao svetska zvezda, ubio se pre svoje tridesete godine. Isto je u!inio i Hemingvej, koga ni Nobelova nagrada ni neobi!an ivot nisu potedeli dubokog ose"anja egzistencijalne praznine. Margerit Dira, talentovana, uzbudljiva, kojoj su ljubavnici laskali, unitila se alkoholom. Ni talenat, ni slava, ni mo", ni novac, ni oboavanje mukaraca ili ena ne !ine ivot u osnovi lakim. Ipak, postoje sre"ni ljudi koji skladno ive. Oni naj!e"e smatraju daje ivot velikoduan. Umeju da cene svoju okolinu i mala svakodnevna zadovoljstva: obroke, spavanje, vedrinu prirode, lepotu grada. Oni vole da stvaraju i grade: predmete, projekte, odnose. Ti ljudi ne pripadaju nikakvoj sekti niti posebnoj religiji. Nalazimo ih svuda po svetu. Neki su bogati, neki nisu, neki ive u braku, a neki sami, neki imaju poseban dar, a drugi su potpuno obi!ni. Svi su oni upoznali

poraze, razo!arenja, teke trenutke. Niko to ne moe izbe"i. Ali, !ini se da oni lake izlaze na kraj sa teko"ama: na poseban se na!in suo!avaju sa neprijateljstvom, svome postojanju daju neki smisao, odravaju blizak odnos sa samima sobom, sa drugima, sa onim to su odlu!ili da od svojih ivota na!ine. ?Kako se postie takvo stanje? Nakon dvadeset godina u!enja i primenjivanja medicinskih znanja, posebno na velikim zapadnim univerzitetima, pored tibetanskih lekara i ameri!ko-indijanskih amana, otkrio sam neka reenja koja su se pokazala korisnim kako za moje pacijente tako i za mene samog. Na moje veliko iznena#enje, to su bila reenja o kojima na univerzitetu nita nisam u!io. Nije re! ni o lekovima, ni o psihoanalizi.

PREOKRET Nita me nije pripremalo za to otkri"e. Karijeru u medicini sam po!eo preko nauke i istraivanja. Krajem studija sam napustio medicinsku praksu i ostao van nje pet godina. Zainteresovao sam se za na!in na koji mree neurona proizvode misli i emocije. Doktorirao sam u oblasti neurokognitivnih nauka pod mentorstvom profesora Herberta Simona, jednog od retkih psihologa koji je dobio Nobelovu nagradu, i profesora Demsa Klilanda, jednog od osniva!a teorije o mreama neurona. Glavni rezultat moje teze bio je objavljen u Nauci [Science], !asopisu tako zna!ajnom da se svaki nau!nik nadao da "e u njemu jednom neto objaviti. Posle tog rigoroznog nau!nog kolovanja teko sam se vratio klini!koj praksi u kojoj je trebalo da zavrim svoju specijalizaciju iz psihijatrije. Lekari pored kojih sam u!io zanat !inili su mi se suvie nepreciznim u svom postupku, suvie emipiri!kim. Njih je mnogo vie interesovala praksa nego nau!na osnova onog to su podu!avali. Imao sam utisak da samo u!im recepte (za tu i tu bolest napraviti taj test, upotrebiti lekove A, B i C u tim i tim dozama toliko dana). Smatrao sam da je to suvie daleko od duha stalnog ispitivanja i matemati!ke ta!nosti koji su mi postali bliski. Ipak, hrabrio sam se time kako u!im da le!im bolesnike, i to u Odeljenju psihijatrije koje je smatrano najstroim i najvie okrenutim istraivanjima u !itavim Sjedinjenim Dravama. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu nae ode ljenje je

dobijalo od drave vie fondova za istraivanje nego sva druga, uklju!uju"i i prestino odeljenje transplantacije srca i jetre u naoj bolnici. S izvesnom arogancijom smatrali smo se klini!kim nau!nicima" a ne, prosto, psihijatrima. Nakon kra"eg vremena dobio sam od Nacionalnog instituta za zdravlje i raznih privatnih fondacija sredstva koja su mi omogu"ila da osnujem istraiva!ku laboratoriju za mentalne bolesti. Budu"nost je veoma obe"avala. Me#utim, za vrlo su kratko vreme neka iskustva potpuno promenila moje vi#enje medicine i izmenila moj profesionalni ivot. Tome je najpre doprinelo jedno putovanje u Indiju, kuda sam se uputio da bih radio sa tibetanskim izbeglicama iz Daramsale, grada u kome boravi Dalaj Lama. Tu sam na delu video tradicionalnu tibetansku medicinu koja uspostavlja dijagnostiku neuravnoteenih" dugim pipanjem pulsa oba ru!na zgloba i pregledom jezika i urina. Ovi prakti!ari su le!ili samo akupunkturom i biljkama. $inilo se da imaju isto toliko uspeha sa le!enjem brojnih hroni!nih bolesti koliko i zapadna medicina. Ipak, postojale su dve glavne razlike: le!enja su imala manje sekundarnih posledica i mnogo su manje kotala. Razmiljaju"i o svojoj psihijatrijskoj praksi, u!inilo mi se da su moji pacijenti naro!ito patili od hroni!nih bolesti: depresije, anksioznosti, manijakalno depresivnih smetnji, stresa. Prvi put sam se zamislio nad tim prezirom prema tradicionalnoj medicini kojem su me godinama na studijama kljukali. Da li je taj prezir bio zasnovan na !injenicama, kao to sam uvek verovao, ili na neznanju? Zapadna medicina je bez premca kad je re! o zapaljenju plu"a, slepog creva ili o prelomima. Me#utim, daleko je od uzora kada su posredi hroni!ne bolesti, uklju!uju"i strepnju i depresiju. Jedno drugo, li!no, iskustvo nateralo me je da se suo!im sa sopstvenim predrasudama. Prilikom jedne posete Parizu prijateljica iz detinjstva mi je ispri!ala kako se oporavila od depresivne epizode dovoljno ozbiljne da joj uniti brak. Odbila je lekove koje joj je lekar propisao i pozvala u pomo" jednu vra!aru koja ju je le!ila tehnikom oputanja sli!nom hipnozi, i tako joj omogu"ila da ponovo proivi stare potisnute emocije. Nekoliko meseci ovog le!enja u!inilo je da postane vie nego normalna". Ne samo da vie nije bila deprimirana, ve" se osetila najzad oslobo#enom tereta tekog trideset godina koje je provela ne uspevaju"i da zaboravi smrt svoga oca koji je umro kada je imala est godina. Dobila je energiju, lako"u i jasno"u akcije koje

dotad nije poznavala. Bio sam sre"an zbog nje i u isto vreme okiran i razo!aran. Tokom svih godina, koje sam proveo prou!avaju"i mozak, misao i emocije, specijalizuju"i se u nau!noj psihologiji, neuronauci, psihijatriji i psihoterapiji, nijednom nisam video tako spektakularne rezultate. Nijednom mi niko nita nije rekao o toj vrsti metode. Jo gore: nau!ni svet u kome sam se razvijao obeshrabrivao je svaki interes za ove,jereti!ke" tehnike. One su pripadale arlatanima i nisu zasluivale panju pravih lekara, a jo manje njihovu nau!nu radoznalost. Ipak, ne moe se pore"i daje moja prijateljica u nekoliko meseci dobila time mnogo vie no to bi upotrebom lekova ili konvencionalnom psihoterapijom. U stvari, da me je kao psihijatra konsultovala, samo bih joj umanjio anse da doivi takvu promenu. Bilo je to za mene i veliko razo!arenje i upozorenje. Ako posle toliko godina studiranja i pripremanja nisam mogao da pomognem nekome ko mije toliko zna!io, !emu su onda sluile sve te spoznaje? Slede"ih meseci i godina sam nau!io da svoj duh otvorim prema brojnim druga!ijim na!inima le!enja, i otkrio sam, na svoje veliko iznena#enje, da su oni bili ne samo prirodniji i jednostavniji ve", !esto, i efikasniji. Svaki od sedam pristupa koje sada upotrebljavam u vlastitoj praksi istrauje, na svoj na!in, mehanizme autole!enja prisutne u ljudskom duhu i mozgu. Ovih sedam pristupa su bili podvrgnuti strogim nau!nim procenama koje pokazuju njihovu efikasnost i predmet brojnih publikacija, referentnih me#unarodnih nau!nih !asopisa. Oni, ipak, nisu deo arsenala zapadne medicine, niti psihijatrije ili psihoterapije. Glavni razlog ovog zakanjenja je taj to se jo uvek dobro ne shvataju mehanizmi zahvaljuju"i kojima oni imaju takve efekte. To je zna!ajan nedostatak, moda i opravdan, medicinske prakse koja eli da bude nau!na. Pri svem tom zahtevi da se upotrebe metode prirodnog i efikasnog le!enja neprestano rastu. I za to postoje i te kako dobri razlozi.

!INJENI!NO STANJE U zapadnim drutvima je dobro poznat zna!aj problema nastalih kao posledica stresa: depresije i strepnje. Podaci su uznemiruju"i. Klini!ka prou!avanja pokazuju da je izme#u 50% i 70% svih poseta lekaru uzrokovano pre svega stresom, i da je, to se ti!e smrtnosti, stres ozbiljniji faktor rizika od duvana.

 Ve"ina lekova, koji se naj!e"e uzimaju u zapadnim zemljama, slui le!enju problema povezanih sa stresom. To su antidepresivi, anksiolitici i sredstva za uspavljivanje, antiacidi za stoma!ne poreme"aje i !ir, lekovi protiv visokog pritiska i protiv holesterola. Prema jednom izvetaju Nacionalne opservatorije za Iekove, Francuzi su ve" godinama me#u najve"im svetskim potroa!ima antidepresiva i umiruju"ih sredstava. Jedan od sedam Francuza redovno troi neki psihotropski lek, tako da Francuska izbija na !elo zapadnih drava u ovom pogledu. Potronja je ve"a !ak za 40% u odnosu na Sjedinjene Drave. Dok se, dakle, problemi vezani za stres, anksioznost i depresiju samo uve"avaju, svi koji sa obe strane Atlantika pate od njih preispituju tradicionalne na!ine le!enja ose"anja: psihoanalizu, s jedne strane, i Iekove, s druge. Godine 1997. jedna harvardska studija je pokazala kako ve"ina Amerikanaca vise ceni takozvane alternativne i komplementarne metode", da bi smanjila svoje patnje, nego Iekove i konvencionalnu terapiju. Psihoanaliza gubi teren. Nakon to je trideset godina vladala psihijatrijom, poverenje u nju se smanjuje kako kod publike tako i kod specijalista poto se nije dovoljno zaloila da dokae svoju delotvornost. Svi mi poznajemo nekoga koje koristio neku analiti!ku kuru, ali poznajemo i mnoge druge osobe koje su na kau!ima ve" godinama. U odsustvu nau!nih, merljivih procena vrlo je teko re"i odre#eno pacijentu koji pati od depresije ili napada strepnje kakve su anse da mu psihoanaliza pomogne. Kako konvencionalni psihoanaliti!ari !esto tvrde da tretman mora trajati due od est meseci, ako ne i godinama, i kako kota vie od novih kola, razumljiva je rezervisanost potencijalnih pacijenata. Bez obzira na to to su veliki principi ovog le!enja recima" odista izvan sumnje normalno je da u toj situaciji svako trai da upozna i alternative. Drugi pristup, daleko vie primenjivan, jeste nova, takozvana bioloka psihijatrija koja uglavnom leci psihotropskim lekovima kao to su prozak, zoloft, deroksat, ksanaks, litijum, zipreksa, itd. U medijima i u literarnom svetu psihoanaliza ostaje dominantan sistem referenci, poto nudi !itavu mreu tuma!enja koja se prilago#ava svim ljudskim fenomenima, bilo da im pripadamo ili ne. Me#utim, u svakodnevnoj psihijatrijskoj praksi, skoro bez premca, dominiraju

psihotropi, kao to pokazuje Nacionalna opservatorija za lekove. Davanje recepata postalo je uobi!ajeno, te je svaka pacijentkinja koja pla!e pred svojim doktorom sigurna da "e dobiti recept za antidepresiv. Ovi lekovi su vani i izuzetno korisni. Ponekad su toliko efikasni pa su neki autori govorili daje pre re! o transformaciji li!nosti nego o prostom ublaavanju simptoma. Kao i svi prakti!ari moje generacije, i ja ih !esto koristim. Me#utim, za razliku od antibiotika koji lece infekcije, dobri efekti psihijatrijskih lekova !esto prestaju !im se prekine le!enje. Zato ih ve"ina ljudi uzima due od godinu dana. Lekovi, !ak i kada su najkorisniji, nisu univerzalni. Pacijenti to znaju i uzimaju ih nerado zbog problema koji su deo sva!ijeg ivota, bilo da je re! o bolnom gubitku ili stresu na poslu.

JEDAN DRUGA!IJI PRISTUP Skoro svuda u svetu ra#a se nova medicina ose"anja: medicina bez psihoanalize ili prozaka. Tako smo pet godina u bolnici Sedisajd Univerziteta u.Pitsburgu u Sjedinjenim Dravama istraivali kako da le!jmo depresiju, anksioznost i stres skupom metoda koje se obra"aju pre telu nego jeziku. Ova knjiga opisuje razli!ite delove tog programa, zato smo ih izabrali i kako smo ih upotrebljavali. Principi se mogu na slede"i na!in rezimirati. Unutar mozga nalazi se ose"ajni mozak, istinski mozak u mozgu". On ima druga!iju arhitekturu, razli!itu "elijsku organizaciju i, !ak, biohemijska svojstva razli!ita od ostatka neokorteksa" - najrazvijenijeg" dela mozga u kome je centar za govor i miljenje. U stvari, ose"ajni mozak !esto funkcionie nezavisno od neokorteksa. Jezik i spoznaja na njega nedovoljno uti!u: jednom ose"anju se ne moe narediti da poraste ili da i!ezne isto kao to se ne moe narediti svom duhu da govori ili da "uti. Ose"ajni mozak, sa svoje strane, kon tro lie sve to upravlja psiholokom stabilno"u, kao i velikim delom fiziologije tela: funkcionisanjem srca, arterijskim pritiskom, hormonima, probavnim sistemom i, !ak, imunim sistemom. Emotivna uznemirenja su posledica disfunkcije ose"ajnog mozga. Za mnoge izvor ovih disfunkcija jesu bolna iskustva proivljena u prolosti, bez veze sa sadanjo"u, trajno utisnuta u ose"ajni mozak.

Ova iskustva i dalje $esto deluju na nae reakcije i ponaanje, ponekad vie desetina godina kasnije. Glavni zadatak psihoterapeuta je da reprogramira" ose"ajni mozak tako da se on, umesto da nastavi da reaguje na situacije iz prolosti, navikne na sadanjost. U tom cilju !esto je efikasnije upotrebljavati metode koje idu preko tela i direktno uti!u na ose"ajni mozak nego ra!unati na jezik i razum za koji je on vrlo malo prihvatljiv. Ose"ajni mozak poseduje prirodne mehanizme samoozdravljenja: re! je o unutarnjim sposobnostima da se ponovo nade ravnotea i stabilnost koji se mogu porediti sa drugim mehanizmima samoozdravljenja tela, kao to su le!enje oiljka neke rane ili odstranjenje neke infekcije. Metode koje prolaze preko tela koriste preimu"stva ovih mehanizama. Metode le!enja koje "u predstaviti na slede"im stranicama direktno se obra"aju emocinalnom mozgu. One skoro u potpunosti preska!u jezik. Efekte postiu vie telom nego milju. Postoji veliki broj takvih metoda. U svojoj se klini!koj praksi vie obra"am onima koje su nau!no vrednovane putem istraivanja koja jam!e strogost i verodostojnost. Poglavlja koja slede predstavljaju svaki od ovih pristupa, ilustrovanih pri!ama pacijenata !iji je ivot izmenjen njihovim iskustvom. Isto tako, trudim se da pokaem kako je svaka metoda bila nau!no vrednovana a njeni uspesi zabeleeni. Neke me#u njima su novije i pozivaju se na tehnologije uboda: na primer, metoda desenzibilizacije i umirivanja putem pokreta o!iju" (poznata pre svega po svojim engleskim inicijalima: EMDR), ili metoda koherencije sr!anog ritma" ili sinhronizacije hronobiolokih ritmova preko vetackog svitanja". Druge tehnike, kao to su akupunktura, hranjenje, afektivna komunikacija i metode drutvene integracije proizale su iz vievekovnih tradicija le!enja. Ali, ma kakav im bio izvor, sve po!inje sa ose"anjima. Najpre treba objasniti kako one zapravo funkcioniu.

Slika 1: Limbi#ni mozak. U srcu ljudskog mozga nalazi se ose"ajni mozak. Ove strukture, koje se nazivaju limbi!nim", iste su kod svih vrsta sisara. One imaju druga!iji neuronski sastav od kortikalnog

Cortex dngulaire

mozga koji je odgovoran za jezik i misao. Limbi!ke strukture preuzimaju na sebe ose"anja i reakcije preivljavanja. U najdubljem delu mozga nalazi se mandula, !vor neurona u kome se sti!u sve reakcije straha.

II NEVOLJA U NEUROBIOLOGIJI: OTEANA KOORDINACIJA DVA MOZGA

Moramo paziti da od intelekta ne stvaramo svoje boanstvo. Intelekt, naravno, ima jake mii!e, ali nema li#nost. On ne moe da komanduje; samo slui. Albert Ajntajn ivot bez ose"anja nema smisla. Sta to naem postojanju daje za!in ako to nisu ljubav, lepota, pravda, istina, dostojanstvo, !ast i nagrade koje nam oni donose? Ovi ose"aji i ose"anja koja ih prate su poput kompasa koji nas na svakom koraku vode. Uvek traimo vie ljubavi, lepote, pravde i to ve"u udaljenost od onoga to im je suprotno. Uskra"eni za ose"anja gubimo najosnovnije putokaze i postajemo nesposobni da napravimo izbor u funkciji onoga to nam je istinski vano. Neke mentalne bolesti tuma!e se gubitkom takvog kontakta. Pacijenti oboleli od njih su kao izbeglice u nekoj ose"ajnoj, ni!ijoj zemlji: na primer, Piter, mladi Kana#anin gr!kog porekla, koji se naao u hitnoj slubi moje bolnice dok sam tamo jo stairao. Pre izvesnog vremena Piter je !uo neke glasove. Oni su mu govorili da je smean, nesposoban, da bi mu bilo najbolje da umre. Vremenom su glasovi po!eli da dolaze odasvuda, a Piterovo ponaanje je postajalo sve !udnije. Prestao je da se pere, odbijao je da jede i ostajao u svojoj sobi vie dana zatvoren. Njegova majka, koja je ivela sama sa njim, veoma se brinula, ne znaju"i ta da !ini. Uz to, njen jedinac, briljantan student prve godine filozofije, prvi u klasi, uvek je bio malo ekscentri!an.

Jednog dana, razdraen bogzna !ime, Piter je napao i udario svoju majku. Ona je pozvala policiju, i tako se on naao u hitnoj pomo"i. Pod uticajem lekova Piter se prili!no smirio. Glasovi su za nekoliko dana i!ezli: govorio je da sada moe da ih kontrolie". Ali, ipak nije postao normalan. Posle nekoliko nedelja le!enja (antipsihoti!ki lekovi moraju due da se uzimaju) njegova majka je bila uznemirena isto toliko koliko u po!etku. On vie nita ne ose"a, doktore", govorila mi je s molbom u glasu. Pogledajte ga. On se vie ni za ta ne interesuje. Provodi dane pue"i cigarete." Posmatrao sam Pitera dok je to govorila. On kao da je nije video. Lako pogrbljen, uko!enog lica, praznog pogleda, kao zombi je hodao hodnikom bolnice. On, koji je bio tako briljantan, skoro da vie nije reagovao ni na novosti iz spoljnog sveta ni na ljude. Takvo stanje ose"ajne ravnodunosti naj!e"e vodi saaljenju i uznemirenosti kod pacijenata poput Pitera. Ipak, njegove halucinacije i delirijumi, koje su lekovi uklonili, bili su mnogo opasniji za njega i njegovu majku nego ovi sekundarni efekti. Jer, poznato je: nema emocija, nema ivota.1 S druge strane, ose"anja preputena sama sebi ne omogu"uju ivot kao u snu. Ona se obavezno moraju izmeniti racionalnom analizom za koju je zaduen saznajni mozak, jer svaka odluka doneta na brzinu" moe u!initi opasnom sloenu ravnoteu naih odnosa sa drugima. Bez koncentracije, refleksije i planiranja nama se igraju i zadovoljstvo i frustracija. Ako postanemo nesposobni da kontroliemo vlastito postojanje, ono "e vrlo brzo izgubiti svoj smisao.

OSE"AJNA INTELIGENCIJA Termin koji ponajbolje ukazuje na ravnoteu izme#u ose"anja i razuma jeste ose"ajna inteligencija". Smislili su ga istraiva!i sa Jel univerziteta i Univerziteta Nju Hempir (1), a izraz je postao slavan zahvaljuju"i knjizi novinara Njujork tajmsa za oblast nauke Danijela Golmana, !ija je svetska slava obnovila raspravu u vezi s pitanjem:
1

Danas postoje antipsihoti#ki lekovi koji deluju uravnoteenije i omogu!avaju da se kontroliu halucinacije i delirijumi a da se mnogo ne suzbije ose#ajni ivot pacijenata koji ih uzimaju.

ta je to inteligencija?"(2) Ose"ajna inteligencija je ideja koliko zna!ajna toliko i jednostavna. Prema po!etnoj i optoj definiciji, onoj koja je nadahnula Alfreda Binea, francuskog psihologa sa po!etka stole"a poznatog po ideji o intelektualnom koeficijentu", inteligencija je skup mentalnih sposobnosti koje omogu"uju da se predvidi uspeh pojedinca. Dakle, ako ste inteligentniji", tj. ako vam je IQ vii, bi"ete uspeniji". Da bi potvrdio ovo predvi#anje, Bine je sastavio test koji je postao slavan kao test za IQ". Test se oslanja pre svega na sposobnosti apstrakcije i fleksibilnosti u tretiranju logi!kih informacija. Me#utim, prime"eno je da je odnos izme#u IQ jednog pojedinca i njegovog uspeha" u dosta irokom smislu (drutveni poloaj, plata, bra!ni status ili ne, imanje ili nemanje potomstva, itd.) najmanje odriv. Prema razli!itim izu!avanjima, manje od 20% ovog uspeha moglo bi se pripisati koeficijentu inteligencije. Name"e se slede"i zaklju!ak: drugi faktori, vidljivo vaniji od apstraktne i logi!ke inteligencije, odgovorni su za uspeh u 80% slu!ajeva. Jung i Pijae su ve" predloili razli!ite tipove inteligencije. Nema sumnje da neke osobe - kao Mocart - imaju izuzetnu inteligenciju za muziku, daje druge imaju za oblik - Ro#en, na primer, a tre"e za pokrete tela u prostoru - Nurejev ili Majki Dordan. Istraiva!i sa Jela iz Nju Hempira su ukazali na dodatan oblik inteligencije. Izgleda da upravo ta ose"ajna inteligencija" najbolje objanjava uspeh u ivotu, koji je uveliko nezavisan od koeficijenta inteligencije. Polaze"i od ideje ose"ajne inteligencije, istraiva!i sa Jela i iz Nju Hempira su definisali emocionalni koeficijent" koji omogu"uje da se ona meri na osnovu !etiri bitne funkcije: 1) sposobnosti identifikovanja svog ose"ajnog stanja i onog kod drugih ljudi; 2) sposobnosti da se razume prirodno razvijanje ose"anja (isto kao to se pion ili lovac kre"u, prema razli!itim pravilima, na ahovskoj plo!i, tako se strah ili bes, na primer, razvijaju razli!ito u vremenu); 3) sposobnosti da se zaklju!uje kako o sopstvenim emocijama tako i o tu#im; 4) sposobnosti da se vlada svojim emocijama kao i emocijama drugih (3). Ove !etiri sposobnosti su temelj vladanja sobom i drutvenog uspeha. One su u osnovi samospoznaje, samokontrole, saose"anja i saradnje i sposobnosti da se sukobi reavaju. Sve je to bitno. Svi smo

!ak ube#eni da smo izvrsni u ove !etiri oblasti. A ipak, daleko smo od toga. Se"am se, na primer, mlade i briljantne istraiva!ice sa medicinskog fakulteta u Pitsburgu. Ona je prihvatila da u!estvuje u jednom eksperimentu moje laboratorije o lokalizaciji emocija u mozgu. U tom istraivanju je trebalo da subjekti smeteni unutar jednog IRM2 skenera gledaju vrlo snane inserte iz filmova, sa !esto nasilnim elementima. ivo se se"am ovog iskustva: video sam sr!ani ritam i kako se arterijski pritisak te mlade ene strmoglavo penje, stoje bio znak velikog stresa. Smatrao sam to toliko uznemiruju"im, te sam joj predloio da odustane. Iznena#eno mije odgovorila da se ose"a vrlo dobro, da nita nije osetila, da slike na nju nisu ostavile nikakav utisak i da ne razume zato sam predloio da sve zaustavimo. Posle sam saznao da je ova mlada ena imala vrlo malo prijatelja i da je ivela samo za svoj posao. Nisam shvatao zato su je !lanovi moje ekipe smatrali antipati!nom. Da li zato stoje suvie pri!ala o sebi i izgledala ravnoduna prema ljudima koji su je okruivali? Sa svoje strane, pak, ona uopte nije shvatala zastoje nisu vie cenili. Po mom miljenju, bila je primer osobe !iji je IQ vrlo visok a EQ jadan. Izgleda da je njen osnovni nedostatak bio to nije shvatala sopstvena ose"anja i stoje, isto tako, bila gluva" za tu#a. Nisam mnogo verovao u njenu karijeru. Cak i u najstroim nau!nim disciplinama treba znati raditi u ekipi, stvarati veze, usmeravati svoje saradnike, itd. Bilo kojom aktivno"u se bavili, uvek se o!ekuje da sara#ujemo sa drugim ljudima. To se ne moe izbe"i. Naa dispozicija za ovaj tip odnosa odre"uje dugotrajnost li!nog uspeha. Ponaanje male dece dobro ilustruje koliko moe biti teko razlikovati njihova emotivna stanja. Dete koje pla!e uglavnom ne zna ta!no da li to !ini zato to mu je toplo, stoje gladno, stoje tuno ili prosto zato stoje umorno posle dugog dana igranja. Ono pla!e ne znaju"i ta!no zato, i ne zna ta da u!ini da bi se bolje ose"alo. U takvoj "e se situaciji odrasla osoba sa slabo razvijenom emotivnom inteligencijom osetiti preoptere"enom zato to ni ona ne ume da identifikuje detetovo ose"anje i da, dakle, odgovori njegovoj potrebi. Druge osobe sa izraSkener funkcionalnih slika kroz magnetsku rezonancu koji omogu!uje da se utvrde promene aktivnosti neurona u razli#itim oblastima mozga u funkciji sadraja misli i emocija.

itom ose"ajnom inteligencijom zna"e ta valja u!initi da bi se dete lako smirilo. Cesto se opisuje Fransoaz Dolto koja je, jednim gestom ili re!ju, umela da umiri dete koje je danima plakalo: bila je obdarena ose"ajnom inteligencijom. Nesposobnost odrasle osobe da jasno razlikuje razli!ita ose"anja nije retka. Konstatovao sam da je to bio slu!aj sa nekim staistima u mojoj bolnici u Sjedinjenim Dravama. Pod stresom od beskona!nog radnog vremena, iscrpljeni no"nim smenama svaki !etvrti dan, kompenzirali su to jedu"i previe. Dok im je telo govorilo moram malo da se zaustavim i da odspavam", oni su !uli samo ono moram", i na taj zahtev odgovarali onim to im je bilo pri ruci: fast-food na raspolaganju 24 sata u svim ameri!kim bolnicama. U takvoj situaciji pokazati ose"ajnu inteligenciju zna!ilo je staviti u pogon jedan od !etiri stava koje je opisala grupa sa Jela: pre svega, identifikovati stvarno unutarnje stanje (zamor, a ne glad), znati kako se ono razvija (razvija se onda kada suvie traimo od svog organizma; bez sumnje, kasnije "e biti bolje), razmiljati o tome (apsolutno ni!emu ne"e posluiti da pojedemo jo jedan sladoled; to "e, naprotiv, biti dodatno optere"enje za organizam, a uz to izazvati i krivicu) i najzad ovladati situacijom na odgovaraju"i na!in (nau!iti odagnati umor ili pauzom za meditaciju" ili, !ak, snom od dvadeset minuta, za ta se uvek moe na"i vreme i stoje mnogo bolje za osveenje od ne znam koje po redu kafe ili pola table !okolade). Ovaj slu!aj moe izgledati trivijalno. Me#utim, situacija je interesantna upravo zato to je u isti mah i veoma banalna i izuzetno teka da se njome vlada. Ve"ina specijalista za ishranu ili debljinu slae se daje loe upravljanje ose"anj ima jedan od glavnih uzroka dobijanja na teini u drutvu u kome je stres sveprisutan a hrana obilno upotrebljavana da se na njega odgovori. Oni koji su nau!ili da vladaju stresom obi!no nemaju problema sa teinom poto umeju da sluaju svoje telo, da prepoznaju svoje emocije i da im odgovaraju inteligentno. Golmanova teza je da posedovanje ose"ajne inteligencije pre osigurava uspeh nego koeficijent inteligencije. Prema jednoj od najboljih studija o tome ta omogu"ava da se predvidi uspeh psiholozi su od 1940.3 posmatrali skoro sto harvardskih studenata.
3

Prirodno, neka svojstva se simultano smanjuju, kao to su dlakavost, mladala#ki izraz lica, itd.

^Njihove intelektualne sposobnosti sa dvadeset godina nisu omogu"ile da se predvidi nivo njihovog budu"eg prihoda, njihove produktivnosti ili priznanje njihovih rivala. Oni koji su na univerzitetu imali najbolje ocene nisu imali najsre"niji porodi!ni ivot ili vie prijatelja. Obratno, ovo istraivanje u!injeno me#u decom siromanog kraja Bostona nagovetava da koeficijent ose"ajnosti" igra vanu ulogu: ono stoje najbolje predvi#alo njihov uspeh kad odrastu nije bio njihov koeficijent inteligencije ve" njihova sposobnost da, tokom tekog detinjstva, kontroliu svoje emocije, smiruju svoju frustraciju i sara#uju sa drugima (5).

S ONE STRANE FROJDA I DARVINA: TRE"A RE VOLUCIJA PSIHOLOGIJE Dve velike teorije vladale su psihologijom XX veka: Darvinova i Frojdova. Trebalo je vie od sto godina da bi njihovo spajanje dovelo do jedne potpuno nove perspektive u vezi sa ravnoteom ose"anja. Za Darvina razvoj jedne vrste napreduje sukcesivnim dodavanjem novih struktura i funkcija. Prema tome, svaki organizam poseduje fizi!ke karakteristike svojih predaka, a uz to i druge. Poto su se !ovek i veliki majmun vrlo kasno razili u razvoju vrsta, !ovek je na neki na!in jedan majmun plus". Majmun, pak, deli brojne crte sa svim drugim sisarima koji imaju zajedni!kog pretka, i tako dalje du linije evolucije. Kao u arheolokim istraivanjima, ovu sukcesivnu po slojevima evoluciju nalazimo u anatomiji i fiziologiji ljudskog mozga. Duboke strukture mozga identi!ne su onima kod majmuna, a neke, najdublje, !ak onima kod reptila. Suprotno tome, strukture skorijeg razvoja, kao stoje pred!eoni korteks, na tom razvojnom stupnju postoje samo kod !oveka. Otud izbo!eno !elo homo sapiensa razlikuje od majmuna. To stoje Darvin objavio bilo je toliko revolucionarno i uznemiruju"e da su konsekvence njegovih stavova bile prihva"ene tek sredinom XX veka: mi smo osu#eni da ivimo unutar naeg mozga sa mozgom onih koji su nam prethodili u evoluciji. Frojd je sa svoje strane podvukao i definisao postojanje jednog dela psihi!kog ivota koji je nazvao podsvesnim": to je ono to ne izmi!e samo svesnoj panji ve" i razumu. Po obrazovanju neurolog,

Frojd nikad nije prihvatio ideju da se njegove teorije ne mogu objasniti terminima struktura i funkcija mozga. Me#utim, u odsustvu spoznaje o anatomiji mozga (njegove arhitekture) kojom danas raspolaemo, i, posebno, o njegovoj fiziologiji (na!inu funkcionjsanja) bilo mu je nemogu"e da tim putem napreduje. Njegov pokuaj da integrie ove dve oblasti (njegov !uveni Projekat nau!ne psihologije") zavrio se neuspehom. On je time bio toliko nezadovoljan daje za ivota odbio i da ga objavi. To ga nije spre!avalo da stalno na njega misli. Se"am se da sam sreo doktora Vortisa, slavnog psihijatra koga je Frojd analizirao. Imao je 85 godina i jo uvek bio veoma aktivan u glavnom !asopisu bioloke psihijatrije Biological Psychiatry koji je i osnovao. Doktor Vortis mi je pri!ao kako ga je Frojd, koga je po!etkom tridesetih posetio u Be!u da bi se analizirao, iznenadio svojim insistiranjem: Nemojte se zadovoljiti da upoznate psihoanalizu onakvu kako se danas formulie. To je ve" prevazi#eno. Vaa generacija "e videti stvaranje sinteze izme#u psihologije i biologije. Vi treba tome da se posvetite." I dok je !itav svet otkrivao njegove teorije i njegovu terapiju recima, Frojd, uvek pionir, ve" je tragao dalje. Trebalo je sa!ekati kraj XX veka da bi Antonio Dama-sio, veliki ameri!ki lekar i istraiva! portugalskog porekla, ponudio neuroloko objanjenje konstantne tenzije izme#u primitivnog i racionalnog mozga - strasti i razuma - na na!in koji bi Frojda bez sumnje zadovoljio. Damasio je, idu"i dalje, pokazao u !emu su emocije razumu prosto neophodne. DVA MOZGA: SAZNAJNIIOSE"AJNI Za Damasija je psihi!ki ivot rezultat neprestanog napora simbioze izme#u dva mozga: s jedne strane, saznajnog mozga, svesnog, racionalnog, okrenutog prema spoljnjom svetu i, s druge strane, ose"ajnog mozga, nesvesnog, pre svega zaokupljenog preivljavanjem i povezanog sa telom. Ova dva mozga su relativno nezavisni jedan od drugoga, i svaki od njih na vrlo razli!it na!in doprinosi naem ivotnom iskustvu i naem ponaanju. Kao to je Darvin prethodno tvrdio, ljudski mozak obuhvata dva velika dela: u samoj njegovoj dubini, sasvim u centru, postoji nekadanji mozak, onaj kakav imaju svi sisari i, u izvesnim delovima, reptili. To je prvi sloj u evoluciji. Pol Broka, veliki

francuski neurolog XIX veka, prvi gaje opisao i nazvao limbi!nim" (rubnim) mozgom. Oko tog limbi!nog mozga, kroz milione godina evolucije, formirao se jedan noviji sloj, novi" mozak ili neokorteks", to na latinskom zna!i nova ljuska" ili novi omota!" (vidi sliku 2).

LIMBI!NI MOZAK KONTROLIE OSE"ANJA I FIZIOLOGIJU TELA Limbi!ni mozak !ine najdublji slojevi ljudskog mozga. To je u stvari mozak unutar mozga". Slika koja je napravljena u mojoj laboratoriji neurokognitivnih nauka na Univerzitetu u Pitsburgu omogu"uje ilustraciju te ideje (vidi sliku 3). Kada se volonterima ubrizga supstanca koja neposredno stimulie deo dubokog mozga, centar za strah (vidi se kako se emotivni mozak aktivira) reaguje kao kad se sijalica upali, dok oko njega neokorteks ne ukazuje ni na kakvu delatnost. Prilikom istraivanja, kada je napravljena ova ilustracija, bio sam prvi kome je ubrizgana supstanca koja direktno aktivira ose"ajni mozak. Vrlo dobro se se"am !udnog ose"aja tom prilikom: bio sam uasnut, uopte ne znaju"i zato. Bilo je to iskustvo !istog" straha, straha koji se nije odnosio ni na ta posebno. Nakon toga, mnogi u!esnici u ovom istraivanju opisali su isti !udan ose"aj intenzivnog i lebde"eg" straha koji je sre"om trajao samo nekoliko minuta. Organizacija ose"ajnog mozga je mnogo jednostavnija nego organizacija neokorteksa. Za razliku od onog to se deava sa ovim poslednjim, ve"ina oblasti limbi!nog mozga nije organizovana u pravilnim slojevima neurona koji bi omogu"io razradu informacije: tu su neuroni vie spojeni, slepljeni. Zbog te rudimentarnije strukture tretiranje informacije od strane ose"ajnog mozga mnogo je primitivnije nego ono koje obavlja neokorteks. Ali, on je bri i uskla#eniji sa reakcijama bitnim za preivljavanje. Iz tog razloga, na primer, u senci ume par!e drveta koje li!i na zmiju moe izazvati reakciju straha. Pre nego to smo zaokruili analizu i zaklju!ili da je re! o bezopasnom predmetu, ose"ajni mozak "e na osnovu vrlo oskudnih informacija, !esto neta!nih, po!eti reakciju preivljavanja koja mu se !ini umesnom. I samo tkivo ose"ajnog mozga razlikuje se od tkiva neokorteksa. Kada neki virus, kao to su herpes ili besnilo, napadne mozak, samo je najdublji njegov deo time zaraen, a ne i neokorteks. Zato je prva

manifestacija besnila nenormalno ose"ajno ponaanje. Limbi!ni mozak je komandno mesto koje kontinuirano prima informacije od razli!itih delova tela, i na njih odgovara na pravi na!in, kontroliu"i fizioloku ravnoteu: disanje, sr!ani ritam, arterijski pritisak, apetit, san, libido, lu!enje hormona; !ak je i funkcionisanje imunog sistema pod njegovim nadzorom. Uloga limbi!nog mozga izgleda je ta da odri razli!ite funkcije u ravnotei, u onom stanju koje je otac moderne fiziologije, francuski nau!nik s kraja XIX veka Klod Bernar, zvao homeostazom": dinami!nom ravnoteom koja nas odrava u ivotu. S tog stanovita, naa ose"anja su samo svesno iskustvo irokog skupa fiziolokih reakcija koje neprekidno nadziru i podeavaju aktivnost biolokih sistema tela, prema imperativima unutarnje i spoljnje okoline. Ose"ajni mozak je, dakle, blii telu nego saznajnom mozgu. I zato je !esto lake pristupiti emocijama preko tela nego recima. Marijana je, na primer, dve godine bila na tradicionalnom frojdovskom le!enju. Ispruila bi se na kau! i trudila da slobodno asocira" na teme koje su !inile da ona pati, pre svega u vezi sa svojom ose"ajnom zavisno"u od mukaraca. Nije imala utisak da stvarno ivi ako joj neki mukarac ne bi !esto govorio daje voli, a odvajanja, !ak i vrlo kratka, teko je podnosila. Dolazila bi u stanje neke difuzne uznemirenosti, kao devoj!ica. Posle dve godine analize, Marijana je savreno shvatala svoj problem. Mogla je da u detalje opie komplikovan odnos sa majkom, koja ju je !esto poveravala nepoznatim dadiljama, i govorila je sebi da to sigurno objanjava njen trajni ose"aj nesigurnosti. Poto je bila vaspitana u duhu velike kole, oduevila se analizom svojih simptoma i na!inom na koji ih je ponovo preivljavala u odnosu sa svojim analiti!arem, od koga je, prirodno, postala vrlo zavisna. Mnogo je napredovala i ose"ala se slobodnije !ak iako u analizi nikada nije mogla ponovo da preivi bol i tugu svog detinjstva. Uvek usredsre#ena na svoje misli i jezik, ona je sada shvatila da nikada na kau!u nije plakala. Na sopstveno veliko iznena#enje, neo!ekivano je ponovo nala svoja ose"anja kod jedne maserke, u toku sedmice talasoterapije. Leala je na le#ima, a maserka joj je neno masirala trbuh. Kad bi se pribliila odre#enoj ta!ki, iznad pupka, Marijana je osetila kako joj se jecaj penje uz grlo. Maserka je to primetila i zamolila je da prosto zapie staje osetila, a zatim je polako nastavila iste pokrete. Nekoliko sekundi kasnije, Marijanu su obuzeli estoki jecaji koji su joj potresali !itavo telo. Videla je sebe na operacionom stolu u bolnici,

posle operacije slepog creva, samu sa sedam godina, poto se njena majka nije mogla vratiti s odmora da se brine o njoj. To ose"anje, koje je toliko dugo traila u svojoj glavi, oduvek je bilo tu, skriveno u njenom telu. Zbog njegove uske veze sa telom, uvek je lake delovati na ose"ajni mozak preko tela nego jezikom: lekovi su, naravno, direktno povezani sa funkcionisanjem neurona, ali mogu se pokrenuti i fizioloki ritmovi koji su bitni, kao to su pokreti o!iju povezani sa snovima, prirodne frekvencije srca, ciklus sna i njegova usaglaenost sa ritmom dana i no"i, s tim kako se upotrebljava fizi!ka veba ili akupunktura i odnos prema hrani. Kao to "emo videti, ose"ajni odnosi i, !ak, odnos prema drugima, preko zajednice u kojoj ivimo, imaju jaku fizi!ku komponentu, telesno iskustvo. Ovi putevi telesnog pristupa ose"ajnom mozgu neposredniji su i !esto mo"niji nego misao i jezik.

MODANA KORA KONTROLIE SAZNANJE, JEZIK I RASU#IVANJE Neokorteks, nova ljuska", jeste vijugava povrina koja mozgu daje tako karakteristi!an izgled. On je i omota! ose"ajnog mozga. Nalazi se na povrini jer je, sa stanovita evolucije, najnoviji sloj. Sa!injen je od est razli!itih slojeva neurona, savreno ure#enih i organizovanih za optimalan tretman informacije, kao kod mikroprocesora. To je organizacija koja mozgu poverava izuzetnu sposobnost razmatranja informacije. Dok se jo i danas mu!imo da programiramo kompjutere da prepoznaju ljudska lica u svim uslovima osvetljenja i orijentacije, neokorteks to postie bez teko"a u vremenu od nekoliko milisekundi. U oblasti sluha njegove kompleksne sposobnosti tretiranja zvuka omogu"avaju mu da razlikuje, !ak i pre samog ro#enja* maternji i svaki drugi jezik! Kod !oveka je deo neokorteksa koji se nalazi iza !ela, iznad o!iju, nazvan pred!eonim korteksom", posebno razvijen. Dok je veli!ina ose"ajnog mozga uglavnom ista od vrste do vrste (imaju"i, naravno, u vidu razlike u veli!ini), pred!eoni korteks kod !oveka predstavlja mnogo ve"i deo mozga nego kod svih ostalih ivotinja. Posredstvom pred!eonog korteksa neokorteks preuzima na sebe panju, koncentraciju, inhibiciju impulsa i instinkata, poredak

drutvenih odnosa i, kako je to Damasio pokazao, moralno ponaanje. On naro!ito zasniva planove za budu"nost polaze"i od simbola" koji su prisutni samo u duhu, odnosno informacija o njima ne postoji ni pred naim o!ima ni u naim rukama. Panja, koncentracija, refleksija, planiranje, moralno ponaanje: neokorteks, na saznajni mozak, bitan je sastojak nae humanosti.

KAD SE DVA MOZGA NE SLAU Dva mozga, ose"ajni i saznajni, informaciju iz spoljnog sveta primaju skoro istovremeno. Po!evi odatle, oni mogu ili sara#ivati ili se boriti izme#u sebe za kontrolu misli, ose"anja i ponaanja. Rezultat te interakcije - saradnje ili nadmetanja - odre#uje ono to mi ose"amo, na odnos prema svetu i na odnos prema drugima. Razli!iti oblici nadmetanja !ine nas nesre"nim. Me#utim, kad se ose"ajni i saznajni mozak slau, kad jedan odre#uje pravac onoga to elimo da proivimo (ose"ajni), a drugi nas gura tim putem na najinteligentniji mogu"i na!in (saznajni), mi onda ose"amo unutranji sklad - jedno ovde sam gde elim u ivotu da budem" - to podrazumeva sva trajna iskustva nae sre"e.

OSE"AJNI KRATAK SPOJ Razvoj je imao svoje prioritete. Evolucija je pre svega pitanje preivljavanja i prenosa naih gena sa jedne generacije na slede"u. Ma kakvu sloenost mozga je ona stvorila tokom vie miliona godina, ma kakve bile njene !udesne sposobnosti koncentracije, apstrakcije, refleksije o samom sebi, koje bi nas spre!ile da primetimo tigra ili neprijatelja, ili da propustimo pojavu odgovaraju"eg seksualnog partnera i, dakle, priliku da se reprodukujemo, naa vrsta bi se ugasila pre mnogo vremena. Na sre"u, ose"ajni mozak je stalno budan. On ima dunost da iz pozadine nadgleda okolinu. Kada otkrije opasnost ili izuzetnu mogu"nost sa stanovita preivljavanja - mogu"eg partnera, teritoriju, korisno materijalno dobro - on odmah uklju!uje alarm koji u nekolko milisekundi ponitava sve operacije saznajnog mozga i prekida njegovu aktivnost. To mozgu u celini omogu"ava da se u istom trenutku

koncentrie na ono stoje bitno za preivljavanje. Kada vozimo kola, taj mehanizam nam omogu"ava da otkrijemo, nesvesno, kamion koji ide prema nama, !ak i kad uveliko razgovaramo sa saputnikom. Ose"ajni mozak oseti opasnost, a zatim fokusira nau panju dok opasnost ne pro#e. On prekida razgovor izme#u dvojice ljudi na terasi nekog kafea dok neka primamljiva mini.suknja prolazi njihovim vidnim poljem. On u"utka roditelje u parku kada kraji!kom oka primete nepoznatog psa koji se pribliava njihovom detetu. Tim Patricije Goldman-Raki" na Jel univerzitetu pokazao je da ose"ajni mozak ima sposobnost da isklju!i" pred!eoni korteks, najnapredniji deo saznajnog mozga (engleski termin, kao u informatici, jeste staviti off-line"). Usled velikog stresa, pred!eoni korteks vie ne odgovara i gubi sposobnost da vodi ponaanje. Odjednom, stvar preuzimaju refleksi i instinktivne akcije. Kako su bri i blii naem genetskom nasle#u, evolucija im je dala prioritet u urgentnim situacijama, kao da su oni smatrani boljim nego apstraktne refleksije da nas vode kada je posredi preivljavanje. U skoro ivotinjskim uslovima ivota naih predaka ovaj alarmni sistem bio je bitan. Vie stotina hiljada godina nakon pojave homo sapiensa on nam je i te kako koristan u svakodnevnom ivotu. Me#utim, kad su nam emocije suvie raspaljene, to prvo pravo ose"ajnog mozga nad saznajnim po!inje da dominira naim mentalnim funkcionisanjem. Onda gubimo kontrolu toka naih misli i postajemo nesposobni da delujemo u funkciji svoga najboljeg interesa na dugu stazu. To nam se deava kad se ose"amo razdraljivim" nakon nekog suprotstavljanja, depresije, ili kao posledica tee ose"ajne povrede. To objanjava suvie osetljiv temperament" ljudi koji su podneli fizi!ko, seksualno ili ose"ajno zlostavljanje. U medicinskoj praksi susre"emo dva !esta primera ovog ose"ajnog kratkog spoja. Prvi se naziva stanjem posttraumatskog stresa ESPT [srp. SPTS]. Posle teke traume - na primer, posle silovanja ili zemljotresa - ose"ajni mozak se ponaa kao lojalni i savesni straar koji je dozvolio da bude iznena#en. On suvie !esto pokre"e alarm, kao da ne moe da bude siguran da ne postoji nikakva opasnost. Tako neto se desilo jednoj osobi koja je preivela 11. septembar i dola u na centar u Pitsburgu da se leci: mesecima posle atentata, telo bi joj se paralizovalo !im bi ula u neki neboder. Drugi uobi!ajeni primer su napadi anksioznosti koji se u psihijatriji nazivaju i napadima panike. U razvijenim zemljama vie od

jedne osobe od njih 20 patilo je od napada panike. rtve !esto imaju utisak da "e dobiti infarkt, jer su fizi!ke manifestacije vrlo upe!atljive. Limbi!ni mozak iznenada preuzima kontrolu nad svim funkcijama tela: srce lupa, stomak se gr!i, ruke i noge drhte, znoj te!e na sve strane. U istom trenutku, saznajne funkcije su zbog oslobo#enog adrenalina umrtvljene: saznajni mozak ne opaa nikakve razloge za tako alarmantno stanje; sve dok je pod uticajem adrenalina on nije sposoban da organizuje koherentan odgovor na takvu situaciju. Ljudi koji su doiveli takve napade dobro ih opisuju: Mozak kao da mi se ispraznio; nisam mogao da mislim. Jedine reci kojih sam bio svestan bile su - "ti umire, odmah zovi hitnu pomo"'."

GUENJE SAZNANJEM Nasuprot tome, saznajni mozak kontrolie svesnu panju i sposobnost da se umere emotivne reakcije pre nego to postanu nesrazmerne. Ovo regulisanje osecanja saznajnim osoloba#a nas onog to bi mogla biti tiranija osecanja i jedan ivot koji potpuno vode instinkti i refleksi. Jedno istraivanje, obavljeno na Stenford univerzitetu sredstvima cerebralnih slika, o!igledno pokazuje ovu ulogu korteksnog mozga. Kada studenti gledaju vrlo mu!ne fotografije - osaka"ena tela i unakaena lica, na primer - njihov ose"ajni mozak odmah reaguje. Ipak, ako u!ine svesni napor da kontroliu svoje emocije, onda "emo videti kako kortikalni delovi vladaju slikama u njihovom mozgu u akciji i kako blokiraju aktivnost ose"ajnog mozga (13). Me#utim, se!ivo spoznajne kontrole osecanja ima dve otrice: ako se ono suvie upotrebljava, na kraju se moe izgubiti kontakt sa pozivima u pomo" emotivnog mozga. Cesto se efekti ovog preteranog pritiska mogu videti kod osoba koje su kao deca nau!ile da njihova osecanja nisu prihvatljiva; tipi!an klie ove vrste je bez sumnje nalog koji smo toliko puta !uli od ljudi: De!ak ne treba da pla!e". Preterana kontrola osecanja moe tako izroditi nedovoljno ,,osetljiv" temperament. Mozak koji ne puta da emotivna informacija odigra svoju ulogu suo!ava se sa drugim problemima. S jedne strane, mnogo je tee donositi odluke ako ih ne ose"amo iznutra", to jest u srcu i stomaku, onim delovima tela koji iz utrobe odjekuju na osecanja. Zato !esto vidimo intelektualce suvie obdarene za matematiku - !esto mukarce

- kako se gube u beskona!nim razmatranjima detalja kada, na primer, treba izabrati izme#u dva automobila ili !ak dva fotoaparata. U najozbiljnijim slu!ajevima, kao stoje !uveni primer Fineasa Gejda u XIX veku (14), ili onaj noviji o E.V.R." pacijentu kojeg su opisali Ajslinger i Damasio (15), neuroloka povreda spre!ava saznajni mozak da spozna emotivni ose"aj. Uzmimo slu!aj EVR-a. Taj ra!unovo#a obdaren koeficijentom inteligencije 130 to ga je plasiralo u sloj superiorno inteligentnih" - bio je cenjen !lan svoje zajednice. Oenjen godinama, imao je dosta dece, iao redovno u crkvu i vodio vrlo sre#en ivot. Jednog dana se morao podvr"i operaciji koja je prekinula vezu" izme#u njegovog saznajnog i ose"ajnog mozga. Odmah je postao nesposoban da donese i najmanju odluku. Nijedna za njega nije imala smisla". O odlukama je mogao da razmilja samo na apstraktan na!in. Za!udo, testovi inteligencije - koji mere samo apstraktnu inteligenciju - uvek su upu"ivali na inteligenciju apsolutno viu od osrednje. Uprkos tome, E.V.R. vie nije znao ta da radi poto su se bez istinskog unutranjeg" preferiranja jedne ili druge opcije svi izbori gubili u beskona!nim razmatranjima detalja. Najzad je izgubio posao, zatim mu je brak upao u krizu i po!eo je da se bavi sumnjivim poslovima u kojima je izgubio sav svoj novac. Bez emocija, koje bi usmerile njegov izbor, ponaanje mu se potpuno poremetilo, iako mu je inteligencija ostala nedirnuta. Kod ljudi sa nedirnutim mozgom tendencija ka guenju emocija ipak ima teke posledice za zdravlje. Razdvajanje saznaj nog od ose"ajnog mozga dovodi do jedne izuzetne sposobnosti da ne prime"ujemo male signale za uzbunu naeg limbi!kog sistema. Uvek nalazimo hiljadu dobrih razloga da se zatvorimo u brak ili profesiju zbog kojih u stvari patimo poto svaki dan !inimo nasilje nad naim najdubljim vrednostima. Ali, tuga koja iz toga proisti!e ne i!ezava ako se pravimo slepi. Poto je telo glavno polje akcije ose"ajnog mozga, ovaj "orsokak se prebacuje na fizi!ke probleme. Simptomi su klasi!ne bolesti stresa: neobjanjiv umor, visok pritisak, kijavice i !esto ponavljane infekcije, sr!ane bolesti, problemi sa crevima i sa koom. Istraiva!i sa Berklija nedavno su sugerisali da je potiskivanje negativnih ose"anja od strane saznajnog mozga, a ne sama negativna ose"anja, ono to najtee optere"uje nae srce i arterije (16).

PROTICANJE" I BUDIN OSMEH Da bi se ivelo harmoni!no u drutvu ljudskih bi"a, treba dose"i i odrati ravnoteu izme#u naih neposrednih emocionalnih reakcija (instinktivnih) i racionalnih odgovora koji drutvene veze dugo !uvaju. Ose"ajna inteligencija se najbolje izraava kada dva modana sistema, kortikalni i limbi!ki, u svakom trenutku sara#uju. U tom stanju misli, odluke i gesto vi se pokre"u i prirodno odvijaju a da im ne obra"amo posebnu panju. U tom stanju mi znamo kakvu odluku u svakom trenutku treba da donesemo, i bez napora sledimo svoje ciljeve, sa prirodnom koncentracijom, jer se nai postupci ravnaju prema naim vrednostima. To stanje sre"e je ono !emu neprestano teimo: ispoljavanje savrenog sklada izme#u ose"ajnog mozga, koji daje energiju i pravac, i saznajnog, koji organizuje izvrenje. Veliki ameri!ki psiholog Mihail Siksentmihal (Mihali Csikszentmihalvi), koji je odrastao u haosu Ma#arske nakon rata, posvetio je ivot razumevanju sutine sre"e. To stanje je on krstio prema engleskom izrazu ,,flow" - proticanje (17). Zanimljivo je da postoji fizioloki vrlo jednostavan znak te cerebralne harmonije, !ije je bioloke osnove Darvin prou!avao pre vie od jednog veka: osmeh. Laan osmeh - onaj na koji smo naterani iz drutvenih obzira - pokre"e samo odre#ene (zigomati!ke) mii"e lica koji, kad stisnemo usne, pokazuju zube. Pravi" osmeh, naprotiv, pokre"e i mii"e oko o!iju. Ali, oni ne mogu da se steu voljom, tj. kognitivnim mozgom. Nare#enje mora do"i iz limbi!ke oblasti, duboke i primitivne. Zato o!i nikad ne lau: njihovo stiskanje ozna!ava da li je jedan osmeh autenti!an ili ne. Topao, pravi osmeh omogu"uje nam da intuitivno shvatimo da se na sagovornik u tom trenutku nalazi u stanju sklada izme#u onoga to misli i onoga to ose"a, izme#u saznanja i ose"anja. Mozak ima uro#enu sposobnost da dosegne to stanje proticanja. Njegov najuniverzalniji simbol je Budin osmeh. Cilj prirodnih metoda koje "u se potruditi da predstavim u slede"im poglavljima jeste upravo da se lake do#e do tog sklada ili da se on ponovo na#e. Suprotno koeficijentu inteligencije, koji se vrlo malo razvija tokom ivota, ose"ajna inteligencija moe da se neguje u svim dobima. Nikada nije suvie kasno nau!iti kako da bolje vladamo ose"anjima i svojim odnosom prema drugome.

Prvi ovde opisan pristup je bez sumnje najosnovniji. Re! je o tome da optimalizujemo ritam svog srca da bismo odoleli stresu, da kontroliemo strepnju i pove"amo do maksimuma ivotnu energiju koja je u nama. To je prvi klju! ose"ajne inteligencije.

III SRCE I RAZUM

Zbogom, re#e lisica. Evo moje tajne. Vrlo je jednostavna: samo se srcem dobro vidi. Sutinu o#i ne vide.' (Antoan de Sent Egziperi: Mali princ) Herbert fon Karajan je jednog dana rekao da ivi samo za muziku. Bez sumnje, ni sam nije znao do koje mere je to bilo ta!no: umro je upravo one godine kada je otiao u penziju nakon trideset godina provedenih na !elu Berlinskog filharmonijskog orkestra. Ali, najvie iznena#uje da su dva austrijska psihologa mogla to da predvide. Dvanaest godina ranije prou!avali su kako maestrovo srce reaguje na razne njegove aktivnosti. Najve"e varijacije su zabeleili kada je dirigovao posebno ose"ajan pasa Betovenove uvertire Leonora 3". U stvari, bilo je dovoljno da samo ponovo !uje taj pasa da bi se primetilo isto ubrzanje sr!ane aktivnosti. U toj kompoziciji je bilo vie pasaa fizi!ki teih za dirigenta. Kod Karaj ana su oni ipak samo slabo pove"avali ritam srca. Izgleda da je Karajan druge aktivnosti manje uzimao k srcu, ako se tako moe re"i. Njegovo srce nije puno primalo k znanju kad bi pilotirao avionom ili !ak jedva izbegao katastrofu. Me#utim, kad je napustio muziku, srce to nije podnelo. Ko od nas nije !uo pri!u o starijem susedu koji je umro nekoliko meseci nakon smrti svoje supruge? Ili o ro#aci koja je umrla nakon sinovljeve smrti? Narodna mudrost kae da im je srce prepuklo". Dugo je medicinska nauka na takve slu!ajeve gledala sa prezirom, smatraju"i ih !istom koincidencijom. Tek od pre dvadesetak godina vie ekipa kardiologa i psihijatara su se zamislili nad tim anegdotama". Otkrili su da

je stres, kad je re! o sr!anim bolestima, vaniji faktor rizika nego cigarete. Takode smo nau!ili da depresija bolesnika posle infarkta predvi#a smrt pacijenta nakon est meseci, preciznije od svakog drugog merenja sr!ane funkcije. Kad se emotivni mozak pokvari, srce pati i iscrpljuje se. Me#utim, najvie !udi otkri"e da je to obostran odnos. Ravnotea naeg srca u svakom trenutku uti!e na na mozak. Neki kardiolozi i neurolozi !ak govore o nepodeljivom sistemu srce-mozak". Ako bi postojao lek koji bi omogu"avao da se uskladi taj bliski odnos izme#u srca i mozga, on bi imao blagotvorne u!inke na organizam u celini. Usporio bi starenje, smanjio stres i zamor, uguio bi strepnju i sa!uvao nas od depresije; no"u bi nam pomagao da bolje spavamo, a danju da bolje funkcioniemo svojim kapacitetima koncentracije i preciznosti. Naro!ito, izjedna!avaju"i odnos izme#u mozga i tela, omogu"io bi nam da lake uspostavimo to stanje plime" koja je znak zadovoljstva. Bio bi to ujedno antihipertonik, anksiolitik i antidepresiv. Kad bi postojao, svaki lekar bi ga prepisivao. Kao fluor za zube; vlade bi ga moda kona!no putale i u pijacu vodu. Taj !udesni lek, ipak, jo ne postoji. Umesto toga, odnedavno imamo na raspolaganju jednu prostu i efikasnu metodu, koja je dostupna svima, i koja, izgleda, stvara uslove za harmoniju izme#u srca i mozga. Iako je ova metoda nedavno prona#ena, vie istraivanja je ve" pokazalo njene delotvorne u!inke na telo i ose"anja onih koji njome vladaju, uklju!uju"i !ak i podmla#ivanje njihove fiziologije. Da bismo shvatili kako je to mogu"e, moramo se pre svega kratko zadrati na sistemu funkcionisanja srce-mozak.

SRCE OSE"ANJA Mi ose"anja doivljavamo u telu a ne u glavi: !ini se da se to barem samo po sebi razume. Ve" 1890. Vilijam Dems (William James), profesor na Harvardu i otac ameri!ke psihologije, pisao je kako je ose"anje pre svega stanje tela, a samo nakon toga percepcija u mozgu. On je svoje zaklju!ke zasnivao na uobi!ajenom iskustvu naih emocija. Zar u stvari ne kaemo kako ose"amo strah u stomaku", ili lako nam je pri srcu", kako se jedimo", ili smo ranjeni"? Bilo bi pogreno u tim izrazima videti proste stilske figure. To su dosta precizne predstave onoga to ose"amo kad se nalazimo u razli!itim emotivnim stanjima. U stvari, ve" izvesno vreme se zna da utroba i srce imaju sopstvene mree

od nekoliko desetina hiljada neurona koje su kao neki mali mozgovi" unutar tela. Ovi lokalni mozgovi mogu imati sopstvene percepcije, menjati svoje ponaanje u njihovoj funkciji i !ak se promeniti nakon njihovih iskustava, odnosno na odre#en na!in formirati sopstvene uspomene. Osim to raspolae vlastitom mreom polunezavisnih neurona, srce je i mala fabrika hormona. Ono izlu!uje sopstvenu rezervu adrenalina koju osloba#a kada ima potrebu da funkcionie maksimumom svojih sposobnosti. Ono lu!i i kontrolie osloba#anje i jednog drugog hormona (ANF) koji regulie arterijski pritisak. Ono najzad izlu!uje i svoju sopstvenu rezervu ocitocina, hormona ljubavi. Ovaj se osloba#a u krvi, na primer, kada majka doji dete, kada se dva bi"a jedno drugom udvaraju i u toku orgazma (6). Svi ovi hormoni direktno deluju na mozak. Najzad, srce poziva na u!e"e !itav organizam varijacijama svog irokog elektromagnetskog polja, koje se moe otkriti na vie metara od tela, ali !ije se zna!enje jo uvek ne zna (7). Vidimo, dakle, da zna!aj srca u jeziku ose"anja nije samo slika. Srce opaa i ose"a. I kada se ono izraava, to uti!e na !itavu fiziologiju organizma, po!ev od mozga. Za Mari su ova razmatranja bila daleko od teoretskih. Sa pedeset godina, ona je ve" godinama patila od naglih napada uznemirenosti koji su je mogli iznenaditi u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. Prvo bi joj srce po!elo brzo da lupa, veoma brzo. Jednog dana je na nekom prijemu njeno srce iznenada tako zalupalo da se morala osloniti na jednog nepoznatog gospodina, a noge su joj se podsekle. Ta konstantna nesigurnost u ponaanju sopstvenog srca vrlo ju je mu!ila. Po!ela je da smanjuje svoje aktivnosti. Od te epizode na koktelu izlazila je u drutvo samo u pratnji pouzdanih prijatelja ili "erke. Vie nije sama vozila do svoje vikend ku"e iz straha da je srce ne izda", kako je govorila, na autoputu. Mari nije imala nikakvu ideju odakle su kretali ti napadi. Bilo je to kao daje njeno srce odjednom odlu!ilo da se ne!ega plai, ne!ega to ona nije znala; misli su joj postale konfuzne, uznemirene i !itavo telo po!injalo bi da se trese. Njen kardiolog je dijagnostikovao spadanje sr!anog zaliska", dakle benignu bolest jednog od sr!anih zalistaka to, kako joj je govorio, ne treba uopte da je uznemirava. Prepisao joj je betablokatore da bi odstranio lupanje srca, ali ti su je lekovi umarali i od njih je dobijala komare. Prestala je, po vlastitoj volji, da ih uzima. Kada je kod mene dola na konsultaciju, upravo sam bio pro!itao !lanak iz American Journal od Psychiatry (Ameri!ki !asopis za psihijatriju) prema kojem

su neki od ovih pacijenata vrlo dobro reagovali na antidepresive, kao da ta neugodna ubrzanja imaju izvor u mozgu a ne na nivou sr!anog zaliska (8). Me#utim, moj tretman nije bio nita efikasniji od onog mog kolege kardiologa, a pri tom je Mari bila i vrlo nezadovoljna zbog teine koju je dobila uzimaju"i lekove koje sam joj prepisao. Marijino srce se smirilo tek kada je nau!ila da ga direktno pripitomljuje. Skoro da sam zaeleo da kaem: kad je nau!ila da mu govori". Odnos izme#u ose"ajnog mozga i malog mozga" srca jeste jedan od klju!eva ose"ajne inteligencije. U!e"i da kontroliemo svoje srce, mi u!imo da krotimo svoj ose"ajni mozak, i obrnuto. Najsnaniji odnos izme#u srca i ose"ajnog mozga je onaj koji je uspostavljen takozvanim autonomnim periferijskim nervnim sistemom", tj. delom nervnog sistema koji regulie funkcionisanje svih naih organa i u isti mah izmi!e i naoj volji i naoj svesti. Autonomni nervni sistem !ine dve grane koje ispunjavaju nervima svaki od telesnih organa polaze"i od ose"ajnog mozga. Ona grana koja se naziva simpati!kom"4 osloba#a od adrenalina i noradrenalina. Ona kontrolie reakcije borbe i beanja. Njena aktivnost ubrzava sr!ani ritam. Druga grana, koja se zove parasimpati!ka", osloba#a jedan druga!iji prenosnik neurona (neurotransmiter) koji prati stanja relaksacije i mira.5 Njegova aktivnost usporava srce. Kod sisara su ova dva sistema - ko!nica i ubrzanje - stalno u ravnotei. To je ono to sisarima omogu"ava da se na izuzetno brz na!in prilagode svim promenama koje se mogu desiti u njihovoj okolini. Zec, dok neometano va"e travu ispred svoje rupe, u svakom se sekundu moe zaustaviti, podi"i glavu, podi"i ui koje kao radar skeniraju okolinu i onjuiti vazduh da bi otkrio prisustvo nekog napada!a. $im opasnost pro#e, on se brzo vra"a svom obroku. Samo fiziologija sisara ukazuje na takvu spretnost. Da bi se savladali nevidljivi preokreti postojanja, moramo imati u isti mah i ko!nicu i ubrzanje; oni moraju savreno funkcionisati i biti podjednako snani da bi se uzajamno kompenzovali, ako se takva potreba ukae (vidi sliku 2).

Termin simpati#ka" ima latinski koren koji zna#i biti u odnosu , poto su grane tih nerava u odnosu s modanom sri du !ele ki#me. Prenosnik neurona parasimpati#kog sistema je acetilholin.

Prvi me!urebarni nerv

Modana ganglija gornja simpati"ka! Modana ganglija srednja simpati"ka Ki"mena ganglija Modano-grudna ganglija Druga grudna ganglija simpati"ka #etvrta grudna ganglija simpati"ka

Slika 2: Sistem srcemozak. Poluautonomna mrea neurona koja !ini mali mozak srca" duboko je povezana sa mozgom u pravom smislu reci. Najzad, oni !ine istinski sistem srce-mozak". Usled tog sistema, dva organa me#usobno u svakom trenutku uti!u jedan na drugi. Me#u mehanizmima koji povezuju srce sa mozgom autonomni nervni sistem igra posebno vanu ulogu. Njega !ine dve grane: simpati!ka" koja ubrzava srce i aktivira ose"ajni mozak i parasimpati!ka" koja ko!i i jedno i drugo.

Prema ameri!kom istraiva!u Stivenu Pordu (Stephen Porges) ova tanana ravnotea izme#u dve grane autonomnog nervnog sistema dozvolila je sisarima da tokom evolucije razvijaju sve sloenije i sloenije drutvene odnose. Najsloeniji me#u njimaje ljubavni odnos i, naro!ito, posebno delikatna faza zavo#enja. Kada nas gledaju !ovek ili ena koji nas interesuju i kad nam srce kao ludo lupa ili pocrvenimo, to zna!i da je na simpati!ki sistem pritisnuo ubrzanje, moda malo prejako. Ako duboko udiemo da bismo doli sebi i da bismo razgovor nastavili na prirodniji na!in, mi smo u stvari pritisnuli parasimpati!ku ko!nicu. Bez ovih konstantnih modulacija ljubavni pristup bi bio mnogo haoti!niji i tei i bio bi predmet mnogobrojnih greaka u tuma!enju; to se !esto deava kod adolescenata koji jo uvek teko postiu ravnoteu svog autonomnog nervnog sistema. Me#utim, srce se ne zadovoljava time da trpi uticaj centralnog nervnog sistema: ono vra"a u osnovu potiljka nervna vlakna koja kontroliu aktivnost mozga (9). Uz hormone, arterijski pritisak i magnetsko polje naeg tela, mali mozak" srca moe, dakle, da deluje na emocionalni mozak putem direktnih nervnih veza. A kada srce prestane da radi pravilno, ono za sobom povla!i i ose"ajni mozak. To je upravo ono to je Mari dozi vela. Direktni odraz ovog prometa izme#u emocionalnog mozga i srca jeste normalna promenljivost sr!anih otkucaja. Poto su obe grane autonomnog nervnog sistema uvek u ravnotei, one nastavljaju da ubrzavaju i usporavaju srce, te razmak izme#u dva uzastopna otkucaja nikada nije identi!an (10). Ta promenljivost je vrlo zdrava postoje znak dobrog funkcionisanja ko!enja i ubrzanja i, dakle, !itave nae fiziologije. Ona nema ni!eg zajedni!kog sa aritmijama od kojih pate neki pacijenti. Iznenadni udari tahikardije" (ta brutalna ubrzanja srca koja traju vie minuta) ili ona ubrzanja koja prate napade uznemirenosti simptom su jedne abnormalne situacije, gde srce vie nije podvrgnuto regulativnom efektu parasimpati!ke ko!nice. Druga krajnost je kada srce kuca kao metronom, bez i najmanje promene, to je vrlo ozbiljan znak. Akueri su prvi to primetili: kod fetusa, tokom poro#aja, to odraava mogu"nu smrtonosnu bolest koju oni onda izuzetno paljivo prate. I kod odraslog !oveka je to mogu"e, poto se zna da srce ne po!inje kucati tako pravilno osim nekoliko trenutaka pred smrt.

HAOS I USAGLAENOST Sopstveni sistem srce-mozak" otkrio sam na ekranu kompjutera. Vrh prsta su mi uvukli u mali prsten povezan sa mainom. Kompjuter je prosto merio razmak izme#u uzastopnih otkucaja koje je otkrivao na jagodici mog kaiprsta. Kada je razmak bio neto kra"i - poto mi je srce ivlje kucalo - na ekranu se pojavila plava linija. Kada je razmak bio dui - moje srce je malo usporilo - linija se penjala. Na ekranu sam video plavu liniju kako krivuda odozgo nadole bez uo!ljivog razloga. Sa svakim se otkucajem moje srce kao na neto navikavalo, ali nije bilo nikakve me#ustrukture izme#u vrhova i donjih delova, izme#u ubrzavanja i usporavanja. Linija koja se ocrtavala podse"ala je na haoti!an greben u planinskom vencu. Kucaju"i !ak i 62 otkucaja u minuti, moje se srce moglo odmah popeti na 70 pa si"i na 55, a da nisam mogao shvatiti zato. Tehni!arka mi je objasnila: to je bila normalna promenljivost sr!anog ritma. Od mene je zatraila da napravim mentalni prora!un: Uzmite brojku 1356, smanjite je za 9, a zatim smanjujte za 9 svaki broj koji dobijete." Lako sam to uradio, iako nije ba bilo prijatno sve to !initi pred grupom radoznalih posmatra!a koji su taj sistem otkrivali u isti mah kada i ja. Odjednom, na moje veliko iznena#enje, trag je postao jo nepravilniji i haoti!niji, a proek mog pulsa se popeo na 72. Deset otkucaja vie po minuti, samo zato to sam neto brojao! Kako mozak prodire energiju! Ilije pak bio posredi stres to sam ra!unao glasno i javno? Tehni!arka nam je objasnila da je trag postao jo nepravilniji dok se ubrzavao moj sr!ani ritam, to je bilo vie znak anksioznosti no prostog mentalnog napora. Ja ipak nita nisam ose"ao. Zatim je od mene zatraila da obratim panju na svoje srce i da se setim ne!eg prijatnog i sre"nog. To me je iznenadilo. Obi!no, tehnike meditacije i relaksacije zahtevaju da ispraznimo svoj duh, kako bismo postigli unutranji mir, a ne da se se"amo prijatnih stvari. Ali, u!inio sam kako je ona zatraila i, eto iznena#enja, za nekoliko sekundi trag na ekranu se potpuno promenio: nepravilni i nepredvidljivi preskoci postali su niz lakih malih talasa, pravilnih, finih i elegantnih. Kao da se moje srce sada mirno kretalo izme#u naizmeni!nih ubrzanja i usporenja. Poput atlete koji napinje i oputa mii"e pre napora, moje srce je izgleda htelo da.se uveri kako moe da uradi oboje, onoliko puta koliko je elelo.

Prozor!i" u dnu ekrana nazna!ivao je da sam preao sa 100% haosa u mojoj fiziologiji na 80% usaglaenosti". Bilo je dovoljno samo da se setim ne!eg prijatnog da bih dobio ovaj rezultat! Tokom deset poslednjih godina postojanje ovakvih sprava omogu"ilo je da opiem dva karakteristi!na modusa promene sr!anog ritma: haos i usaglaenost. Naj!e"e, promene su slabe i haoti!ne"; ubrzanja i ko!enja se smenjuju bez reda, raspreno i nepravilno. Suprotno tome, kada je promenljivost lupanja srca jaka i zdrava, faze ubrzanja i usporenja pokazuju brzu i pravilnu smenu. To proizvodi sliku skladnog talasa, koji savreno opisuje termin usaglaenost" sr!anog ritma. Izme#u ro#enja, kada je promenljivost najsnanija, i pribliavanja smrti, kada je ona najslabija, mi godinje gubimo 3% promenljivosti (11). To je znak da naa fiziologija progresivno gubi svoju fino"u, daje njoj sve tee i tee da se dobro prilagodi promenama nae fizi!ke i ose"ajne okoline. To je znak starenja. Ako promenljivost slabi, delimi!no je to stoga to mi ne drimo svoju fizioloku ko!nicu, tj. ,,tonus" parasimpati!kog sistema. Mii" kojim se ne sluimo godinama progresivno atrofira. Drugim putem, mi ne prestajemo da se sluimo naim ubrzanjem - simpati!kim sistemom. Tako je nakon desetina godina ovog reima naa fiziologija poput kola koja mogu da idu napred bez ko!nica, ili da brutalno ubrzaju ali da, prakti!no, vie nisu sposobna da uspore. Pad promenljivosti otkucaja srca povezan je sa skupom zdravstvenih problema izazvanih stresom ili starenjem: sa hipertenzijom, sr!anom insuficijencijom, komplikacijama sa dijabetesom, infarktom, iznenadnom smr"u i, !ak, rakom. O tome govore vrlo prestini i nesporni !asopisi, kao to su Lancet ili Cirkulacija (!asopisi referentni u kardiologiji): kada promenljivost i!ezne, kada srce skoro vie ne odgovara na naa ose"anja i, naro!ito, kada vie ne zna da ko!i", smrt je blizu (12).

HAOS

1 mn

2mn

3mn

USAGLAENOST

1 mn

2mn

3mn

Slika 3: Haos i usaglaenost. U stanjima stresa, anksioznosti, depresije ili besa promenljivost sr!anog ritma izme#u dva otkucaja postaje nepravilna ili haoti!na". U stanjima blaenstva, saose"anja ili zahvalnosti ova promenljivost postaje povezana": naizmeni!nost ubrzavanja i stiavanja sr!anog ritma je pravilna. Usaglaenost ubrzava promenu u toku jednog vremenskog razmaka i vodi ve"oj i zdravijoj sr!anoj promenljivosti. (Ova slika je izvu!ena iz Freeze-Framer" koji je proizveo Heartmath Institute iz Bolder Krika, Kalifornija.)

ARLOV DAN ari ima !etrdeset godina i direktor je velike robne ku"e u Parizu. Preao je mnogo stepenica u tom napredovanju i u potpunosti vlada svojom obla"u. Ali, ve" mesecima pati od lupanja srca" koja ga mnogo uznemiravaju i u vezi s kojima je konsultovao mnoge kardiologe; oni nisu ukazali ni na najmanju bolest. Dolo je dotle daje prestao da se bavi sportom, poto se plaio da ne dobije napad" koji bi ga ponovo odveo u hitnu pomo". Pazi i kad vodi ljubav sa svojom enom, iz straha da suvie ne optereti srce. Isti!e da su mu radni uslovi potpuno normalni" i nita manje stresni nego drugi". Pri tom, tokom naih seansi saznajem da planira da napusti svoje prestino mesto. U stvari, predsednik grupacije !esto je prezriv i cini!an. Uprkos tome to ivi u agresivnoj sredini, ostao je osetljiv i poga#aju ga neprijatne i ozbiljne primedbe njegovog gazde. Gazdin cinizam, kao to je to !esto slu!aj, podraava !itava hijerarhija, odozgo nadole: Sarlove kolege iz marketinga, reklamnog i finansijskog odeljenja, namerno se odnose hladno i sebi dozvoljavaju da zajedljivo prigovaraju jedni drugima. Prema mojim savetima, Sari je prihvatio da 24 !asa meri promenljivost svog sr!anog ritma. Da bi se omogu"ila analiza rezultata, morao je da belei u jednoj svesci, krajem svakog dana, ta je sve radio. Tuma!enje traga nije ba bilo teko. Ujutro, u jedanaest !asova, miran, koncentrisan i efikasan, on je sede"i u svojoj kancelariji birao neke fotografije za katalog. Njegov sr!ani ritam pokazivao je zdravu usaglaenost. Zatim, u podne, odjednom, njegovo srce se pretvorilo u haos, sa ubrzanjem od 12 otkucaja po minuti. Ba u tom trenutku bio je krenuo prema predsednikovoj kancelariji. Minutu kasnije njegovo je srce lupalo jo bre i haos je bio totalan. To stanje je trajalo oko dva sata: re!eno mu je daje strategija razvoja koju je pripremao ve" sedmicama bila nula" i da bi, ako nije u stanju da se bolje organizuje, trebalo da nekom drugom prepusti da se time bavi. Izlaze"i iz predsednikove kancelarije, Sarlu je, kao i obi!no, zalupalo srce zbog !ega je, kako bi se smirio, morao da napusti zgradu. Po podne je imao sastanak. Snimak je pokazao drugu haoti!nu epizodu sa vie od trideset minuta. Kada sam ga ispitivao, ari prvo nije mogao da se seti staje to moglo da izazove, ali, kad je razmislio, setk* se kako je direktor marketinga primetio, ne gledaju"i ga, da se teme kataloga loe uklapaju u nov imid koji je ku"a htela da promovie.

Kada se vratio u svoju kancelariju, haos je ustupio mesto relativnoj usaglaenosti: u tom trenutku ari je bio zauzet ponovnim pregledom jednog plana produkcije do koga je mnogo drao. Uve!e, u gustom saobra"aju, njegovo nerviranje se direktno prevelo u jednu drugu haoti!nu epizodu. Kad je doao ku"i, zagrlio je enu i decu i usledila je faza usaglaenosti od desetak minuta. Zato samo deset minuta? Zato to je nakon toga upalio televizor da pogleda dnevnik. Razne studije su ve" utvrdile da negativna ose"anja, bes, anksioznost, tuga, pa !ak i banalne brige, uti!u u velikoj meri na pad sr!ane varijabilnosti i seju haos u fiziologiji (13). Suprotno tome, druga prou!avanja su pokazala kako pozitivna ose"anja, radost, zahvalnost i, naro!ito, ljubav, najvie unapre#uju usaglaenost. Za nekoliko sekundi ova ose"anja uvode !itav talas u usaglaenost, to se odmah moe videti na snimku sr!ane frekvencije (14). Za Sarla, kao i za sve nas, haoti!ni prelazi nae svakodnevne fiziologije jesu istinski gubici ivotne energije. U jednoj studiji, koja obuhvata nekoliko hiljada profesionalaca u velikim evropskim preduze"imaj vie od 70% njih su govorili da su umorni", bilo ve"im delom vremena", bilo prakti!no sve vreme", a 50% su se izjanjavali kao potpuno iscrpljeni" (15). Kako su ljudi i ene, kompetentni i entuzijasti, za koje je posao bitan deo li!ne egzistencije, mogli dotle sti"i? Nagomilavanjem haoti!nih prelaza, koje oni jedva prime"uju, ti svakodnevni udari njihovoj ose"ajnoj ravnotei duim im dejstvom crpu energiju. Najzad po!injemo da sanjamo o nekom drugom poslu, a u li!nom ivotu - o nekoj drugoj porodici. Suprotno haosu, mi ivimo i trenutke usaglaenosti. Oni nas ne odre#uju. To su samo umeci ekstaze ili oduevljenja. U jednoj laboratoriji u Kaliforniji, gde se prou!ava sr!ana usaglaenost, dvanaestogodinji Do, sin jednog ininjera, !esto je pose"ivao svog oca i njegovu ekipu. Uvek gaje pratila Mejbel, njegova labradorka. Jednog dana, ininjerima je palo na pamet da izmere sr!anu usaglaenost Doa i Mejbel. Razdvojeni, Do i Mejbel su bili u poluhaoti!nom, polupovezanom stanju, potpuno obi!nom. Ali, $im bi ih postavili zajedno, ulazili su u usaglaenost, i iz nje izlazili kada bi ih razdvojili. Za njih je !injenica da su zajedno bila pokreta! usaglaenosti. Morali su daje osete intuitivno, poto su bili neodvojivi. Biti zajedno njima sigurno nije bilo neko izuzetno iskustvo, ve" neto stoje hranilo

njihovo bi"e u svakom trenutku; neto to imje !inilo dobro, neto zbog !ega se Do nikad nije zapitao da li bi mu bilo bolje da ima nekog drugog psa ili da Mejbel ima drugog gospodara. Njihova uzajamnost im je donosila unutranju usaglaenost koja je odjekivala u njihovom srcu. Sr!ana usaglaenost uti!e i na druge fizioloke ritmove. Naro!ito se prirodna promenljivost arterijskog pritiska i disanja brzo povezuju sa sr!anom povezano"u, i ta tri sistema su sinhroni-zovana. To je pojava koja se moe porediti sa izjedna!avanjem u fazi" svetlosnih talasa u laserskom zraku, koji se i ozna!ava imenom usaglaenosti ili koherencije". Laseru njegovu mo" i energiju daje upravo ta usaglaenost. Energija koja se neefikasno rasipa u svim pravcima preko sijalice od sto vati dovoljna je da, ako se usmeri ka usaglaenosti u fazi, napravi rupu u metalnoj plo!i. Usaglaenost sr!anog ritma predstavlja istinsku utedu energije za organizam. Nema sumnje da se stoga, est meseci posle jednog dana treninga sr!ane usaglaenosti, 80% navedenih profesionalaca nisu vie alili da su iscrpljeni". Uz to, bilo je est puta manje onih koji su patili od nesanice, a osam puta manje onih koji su rekli da su napeti". Stvarno se !ini daje dovoljno zaustaviti nepotrebno gubljenje energije da bi se ponovo nala prirodna vitalnost. Sarlu je nekoliko seansi treniranja sr!ane usaglaenosti pred kompjuterom omogu"ilo da kontrolie svoja lupanja srca. U tome nema ni!eg ni magijskog ni misterioznog. Nastoje"i pomalo svaki dan da u#e u usaglaenost izme#u seansi koje su omogu"avale da proveri svoj napredak, Sari je u znatnoj meri oja!ao aktivnost svog parasimpati!kog sistema, tj. svoje fizioloke ko!nice. U formi", kao trenirani doger, njemu je sve lake da to koristi. Sa ko!nicom koja funkcionie i koju on kontrolie fiziologija ne izneverava !ak i kad su spoljanje okolnosti teke. Dva meseca nakon svoje prve seanse ari je po!eo ponovo da se bavi sportom, ponovo je vodio ljubav sa svojom enom sa entuzijazmom koji su njihovi odnosi zasluivali. Nau!io je da u odnosu sa svojim efom i dalje bude koncentrisan na ono stoje ose"ao u grudima, da bi sa!uvao svoju usaglaenost" i da ne bi dozvolio svojoj fiziologiji da se otme kontroli. U stvari, postao je sposoban da odgovori sa vie takta i da lake na#e reci koje neutraliu agresivnost drugih a ne povre#uju ih.

UPRA VL JANJE STRESOM Prema laboratorijskim ispitivanjima usaglaenost omogu"ava mozgu da bude bri i precizniji (16). U svakodnevnom ivotu to je stanje u kome nae ideje teku prirodno i bez napora: bez oklevanja nalazimo reci da izrazimo ono to ho"emo, a nai gestovi su brzi i efikasni. To je tako#e i stanje u kome smo najspremniji da se prilagodimo svemu nepredvi#enom, poto je naa fiziologija u optimalnoj ravnotei, otvorena za sve, sposobna da na#e reenja za ono to se trai. Usaglaenost, dakle, nije stanje oputanja u tradicionalnom smislu reci. Ona ne zahteva da se izolujemo od sveta. Ona nipoto ne zahteva daje okolina stati!na, !ak ni mirna. Naprotiv, to je stanje prihvatanja spoljnog sveta, skoro u kotac, ali vie u smislu sklada nego sukoba. Jedna studija, na primer, o deci od pet godina !iji su se roditelji razveli omogu"ila je istraiva!ima iz Sijetla da pokau zna!aj fizioloke ravnotee za njihov kasniji razvoj. Deca !ija je sr!ana promenljivost pre razvoda roditelja bila mnogo via, i koja su, dakle, imala najsnaniju sposobnost da u#u u usaglaenost, bila su mnogo manje zainteresovana za raspad svojih porodica kada su ih ispitivali tri godine kasnije (17). To su bili oni koji su o!uvali najve"u sposobnost za nenost, saradnju sa drugima i koncentraciju pri u!enju. Selesta mi je vrlo dobro opisala kako se slui usaglaavanjem sr!anog ritma. Kad joj je bilo devet godina, veoma se plaila da promeni kolu. Nekoliko sedmica pre kraja raspusta po!ela je da grize nokte, odbijala je da se igra sa mla#om sestrom i vie puta no"u ustajala. Kad su je pitali kad najvie grize nokte, bez oklevanja je odgovarala: Kad mislim na novu kolu". Vrlo brzo je nau!ila, kao to je to sa decom slu!aj, da koncentracijom kontrolie ritam svog srca. Nekoliko dana kasnije mije ispri!ala daje polazak u novu kolu vrlo dobro protekao: Kad se uzbudim, vratim se svom srcu i govorim maloj vili koja je unutra. Ona mi kae da "e to dobro pro"i i, ponekad, !ak, ta treba da kaem i da radim." Smeio sam se sluaju"i je. Zar ne bismo svi voleli da imamo malu vilu koja bi uvek bila uz nas? Pojam usaglaenosti srca i !injenica da moemo nau!iti da ga lako kontroliemo idu u prilog svim novim idejama o tome kako treba upravljati stresom. Hroni!an stres izaziva anksioznost i depresiju. On, tako#e, ostavlja dobro poznate posledice i na telo: izaziva nesanicu, bore, hipertenziju, lupanje srca, bol u le#ima, probleme sa koom, vare-

njem, povratne infekcije, neplodnost, seksualnu impotenciju. Stres najzad napada i nae drutvene odnose i profesionalne sposobnosti: dovodi do razdraljivosti, gubitka mo"i sluanja, pada koncentracije, koncentracije na sebe samog i gubitka timskog duha. Ovi simptomi su tipi!ni za zamor, koji se moe ticati kako posla tako i ose"anja blokiranosti u afektivnom odnosu, energetske ispranjenosti. U takvoj se situaciji naj!e"e usredsre#ujemo na spoljanje okolnosti. Kaemo: Kad bih samo mogao da promenim svoju situaciju, mnogo bih se bolje ose"ao u glavi, pa bi mi odmah i telesno bilo bolje." U me#uvremenu, steemo zube, !ekamo slede"i vikend ili raspust, sanjamo o boljim dani-ma, onim posle". Sve "e se srediti kad zavrim studije", kad na#em drugi posao", kada deca vie ne budu kod ku"e", kad napustim mua", kad odem u penziju", i tako dalje. Naalost, retko stvari idu takvim tokom. Isti problemi imaju tendenciju da se ponovo pojave na drugoj ravni, i fantazma o Raju na#enom ipak malo predaleko, na slede"em ukrtanju, brzo ponovo postaje na glavni metod upravljanja stresom. Tuno je da !esto tako idemo napred sve do dana svoje smrti. Zaklju!ak koji se moe izvesti iz prou!avanja preimu"stava sr!ane usaglaenosti je u antipodima: problem treba postaviti druga!ije. Umesto to neprestano nastojimo da postignemo idealne spoljanje okolnosti, treba da po!nemo sa kontrolom unutranjih, tj. sa sopstvenom fiziologijom. Gue"i fizioloki haos i pove"avaju"i usaglaenost, mi se automatski ose"amo bolje, i to odmah, i poboljavamo svoj odnos prema drugima, koncentraciju, spretnost, rezultate. Odjednom se stvaraju okolnosti koje smo neprestano traili, ali to je kao neki izvedeni efekat, sekundarna prednost usaglaavanja: od trenutka kada smo prisvojili svoje unutranje bi"e, ono to se deava u spoljnom svetu manje uti!e na nas. Kompjuter koji meri usaglaenost sr!anog ritma upotrebljava se za istraivanje na sistemu srce-mozak. On moe posluiti i da pokae onima koji u to sumnjaju kako njihovo srce odmah reaguje na ose"ajno stanje. Me#utim, sasvim je mogu"e vratiti se u usaglaenost i bez kompjutera, i osetiti, u svom svakodnevnom ivotu, dobre posledice odmah. Za to je potrebno nau!iti iveti sa usaglaeno"u.

IV IVETI SR!ANU USAGLAENOST

Ron je bio ono to se u medicinskom argonu zove intenzivista" specijalista za intenzivnu negu reanimacijom - u bolnici u kojoj sam ja bio ef psihijatrijskog odeljenja. On me je pozvao da pogledam efa jedne firme, koji je, sa trideset dve godine, dva dana ranije doiveo infarkt. Brinula ga je ozbiljnost depresije tog mladog !oveka: hteo je da ga to pre ispitam, jer je na osnovu medicinske literature znao da bolesnici koji utonu u depresiju imaju slabe anse da preive. Pri tom, ovaj pacijent je imao vrlo slabu promenljivost sr!anog ritma, stoje bio dodatni znak ozbiljnosti njegovog stanja. Za ovo poslednje Ron nije znao ni ta da preporu!i, ni kome da se obrati. Kao to je to !est slu!aj u ovakvim situacijama, njegov pacijent uopte nije eleo da pri!a sa psihijatrom. Odbio je sve moje pokuaje da evocira okolnosti pod kojima je dobio infarkt ili da govori o svom afektivnom ivotu za koji sam znao daje mu!an. Ostao je i vrlo neodre#en kad je bilo reci o radnim uslovima. Za njega je stres bio deo njegove okoline; uostalom, i njegove kolege su bile pod istim pritiscima kao i on, a nisu dobili infarkt. U svakom slu!aju, jedan psihijatar koji nije, kao on, zavrio Harvard, ne treba da mu pri!a kako treba da ivi. Uprkos ovom tekom kontaktu, bilo je ne!eg krhkog, !ak skoro de!jeg, u izrazu njegovog lica. Bio sam dirnut beskrajnom ambicijom koju je nosio u sebi od detinjstva, i koja gaje sada unitavala, kao i njegovo srce. Ose"ao sam u njemu veliku osetljivost, moda !ak umetni!ku, ljubav prema bojama i muzici koja se nikada nije izrazila kriju"i se iza te tvrde i hladne fasade. On je sutradan izaao iz bolnice, protivno miljenju svoga kardiologa, da bi se vratio u kancelariju koja gaje !ekala". Iskreno sam bio nesre"an kad me je Ron est meseci kasnije obavestio daje umro od drugog infarkta, ne stigavi ni da do#e do bolnice, nemaju"i vremena da se otvori prema sopstvenoj osetljivosti. Bio sam o!ajan to nisam umeo da mu pomognem. Ni moj kolega ni ja

u to vreme nismo znali daje postojala metoda, i prosta i efikasna, da se pove"a promenljivost lupanja srca i da srce ostvari usaglaenost. Razli!ite etape ove metode razvio je i testirao Hartmat (Heart-math) institut iz Kalifornije, centar koji je posve"en prou!avanju i pri-meni sr!ane usaglaenosti (1). Kao i u tradiciji joge, meditacije i svih metoda relaksacije, prva etapa vebe se sastoji u skretanju panje na sopstvenu unutranjost. Prilikom prve primene treba se isklju!iti iz spoljanjeg sveta, odustati od svake preokupacije nekoliko minuta, prihvatiti da nae brige dobiju malo na vremenu potrebnom srcu i mozgu da ponovo do#u do svoje ravnotee i bliskosti. Najbolji na!in da se to postigne jeste da dvaput udahnemo polako i duboko. Pre svega, to stimulie parasimpati!ki sistem i pomalo povla!i ravnoteu na stranu fizioloke ko!nice". Da bi njegov efekat bio maksimalan, moramo s panjom pratiti svoj dah sve do trenutka kad izdahnemo vazduh, zatim napraviti nekoliko sekundi pauze, pre no to slede"i udisaj sam ne otpo!ne. Treba se, u stvari, prepustiti izdisaju sve dok se on prirodno ne pretvori u neko blaenstvo i lako"u.6 Isto!nja!ke vebe meditacije upu"uju na to da se nastavi praksa usredsre#ena na najdui mogu"i udisaj, i da se duh isprazni. Ali, da bi se maksimalno pove"ala sr!ana usaglaenost, potrebno je, posle deset ili petnaest sekundi ove stabilizacije, svesno skrenuti sopstvenu panju na srce. U toj drugoj etapi najjednostavnije je zamisliti da diete kroz srce (ili kroz centralni deo grudi, ako jo uvek direktno ne ose"ate srce). Nastavljaju"i da udiete polako i duboko (ali prirodno, bez napora), treba vizualizovati, !ak osetiti, svaki udisaj i svaki izdisaj koji prolazi tako vanim delom naeg tela. Zamislite da mu udisaj, u prolazu, donosi kiseonik koji mu je tako potreban, a da ga izdisaj osloba#a svih otpadaka koji mu vie nisu potrebni. Zamislite lagane i fine pokrete udisanja i izdisanja koji ostavljaju srce da se opere u toj !istoj vodi, koja !isti i smiruje. Zamislite kako koristi taj poklon koji ste mu podarili. Svoje srce moete da zamislite kao dete u kadici mlake vode u kojoj se ono br!ka i uiva, prema svom ritmu, bez prisila ili obaveza. Kao dete koje
6 Dok sam a radio ovu

J vebu, jedna re#enica, koja me je sedamdesetih godina za#udila i veoma pogodila, #esto mije padala napamet Tada se pomalo svuda u svetu govorilo: Revolucija je nemogu!a bez oruja ". U oblasti ravnotee tela revolucija " - to !e re!i postizanje unutranjeg mira - nemogu!a je bez pravilnog disanja.

volite i koje se igra, vi od njega ne traite nita drugo nego da bude ono to je, u svom prirodnom elementu, jednostavno ga gledate kako se na svoj na!in razvija, a vi mu donosite prijatan, nean vazduh. Tre"a etapa vas povezuje sa ose"ajem topline ili nadimanja koje se razvija u grudima; vi ga pratite i ohrabrujete milju i dahom. Ona je !esto u po!etku stidljiva i ispoljava se samo diskretno. Nakon godina ose"ajnog zlostavljanja, srce je !esto poput ivotinje koja je ve" dugo zamrznuta i gleda prve zrake sunca u prole"e. Uko!ena i nesigurna, ta ivotinja prvo otvara jedno oko, zatim oba, i ne"e poleteti dok ne bude sigurna da blago vreme nije samo privremeno. Srce se ohrabruje metodom koja pomae da se neposredno izazove ose"anje priznanja i zahvalnosti koje "e obuzeti grudi. Srce je posebno osetljivo na zahvalnost, na ose"anje ljubavi, bilo daje re! o nekom bi"u, stvari ili, !ak, ideji o nekom blagonaklonom svetu. Brojnim ljudima je dovoljno da se sete lica nekog deteta koje vole i koje njih voli, ili neke bliske ivotinje. Za druge je to slika mira u prirodi koja "e sobom doneti unutarnju zahvalnost. Najzad, za neke "e ona do"i sa uspomenom na sre"u u nekoj akciji, kao to su spust u skijanju, savreno bacanje u golfu, jedrenje. Tokom te vebe ponekad ustanovimo da se osmeh blago javlja na usnama, kao da je ro#en u grudima i onda doao da obasja lice. To je jednostavan znak daje uspostavljena usaglaenost. U jednoj studiji, objavljenoj u American Journal of Cardiology (Ameri!ki !asopis za kardiologiju), istraiva!i sa Hartmat instituta su pokazali da podse"anje na pozitivno ose"anje zahvaljuju"i jednoj uspomeni ili !ak jednoj zamiljenoj sceni vrlo brzo sr!anu promenljivost vodi prema fazi usaglaenosti (2). Ova usaglaenost ritma sr!anih otkucaja brzo se prenosi na ose"ajni mozak i dojavljuje mu, donose"i mu stabilnost, da je u fiziolokom smislu sve u redu. Ose"ajni mozak na ovu poruku odgovara ja!aju"i usaglaenost srca. Ovaj promet prouzrokuje snaan krug koji omogu"ava, sa malo uhodavanja, odravanje tog stanja maksimalne usaglaenosti trideset minuta, !ak i vie. Ova usaglaenost izme#u srca i ose"ajnog mozga stabilizuje autonomni nervni sistem -- omogu"uje simpati!ko-parasimpati!ku ravnoteu. Kad se jednom dostigne stanje ravnotee, suo!avamo se sa svim mogu"nostima. Istovremeno moemo pristupiti mudrosti ose"ajnog mozga, njegovoj intuiciji" i funkcijama refleksije, apstraktnog zaklju!ivanja i planiranja saznajnog mozga.

Talamus sinhronizacija kortikalne aktivnosti

Mandula (amigdale)
Cerebralno stablol ___ arterijski pritisak i regulacija autonomnog nervnog sistema kontrola ose$anja

/\

HAOS Ukrta se sa kortikalnom delatno$u

USAGLAENOST Olakava kortikalnu delatnost

SRCE

Slika 4: Srce olakava funkcionisanje mozga. Prema raznim preliminarnim istraivanjima, usaglaenost sr!anog ritma direktno uti!e na rad mozga. $ini se da se faze haosa ukrtaju sa sinhronizacijom cerebralnih funkcija, dok usaglaenost olakava pokretanje modanih operacija. To se prevodi brim i preciznijim odgovorima i viom performansom pod stresom. (Crte je inspirisan jednom prezentacijom Rollin McCratvja, direktora istraivanja Hartmat instituta. LLC.)

to vie upotrebljavamo tu tehniku, lake nam je da u#emo u usaglaenost. Kad smo se jednom zbliili sa ovim unutranjim stanjem, postajemo sposobni da, tako da kaem, komuniciramo neposredno sa svojim srcem, poput Seleste, koja je govorila o maloj vili sa stanitem u njenom srcu. Moe se upitati: Da li gaja volim u dubini due?" Kad jednom u#emo u usaglaenost, sasvim je dovoljno postaviti sebi pitanje i paljivo zabeleiti sr!anu reakciju. Ako to pitanje izaziva dodatni talas unutranje topline i blaenstva, onda srce eli da o!uva taj kontakt. Ako ono, naprotiv, malo uzmakne, ako se usaglaenost smanji, zna!i da vie eli to da izbegne i da svoju energiju posveti nekoj drugoj stvari. To nije nuno dobro reenje: kona!no, mnogo parova prolaze faze u kojima srce svakoga od njih eli da bude negde drugde, bar privremeno, pre no to se pomire i na#u trajnu sre"u u svom odnosu. Me#utim, vrlo je vano biti svestan onoga to srce eli u svakom trenutku, poto to snano uti!e na sadanjost. Zamiljam da je u tom unutranjem dijalogu srce most prema naem glavnom ja", neka vrsta tuma!a za ose"ajni mozak koji je iznenada otvoren prema skoro direktnoj komunikaciji. Ali, bitno je znati da li ose"ajni mozak usmerava u pravcu koji nismo racionalno izabrali. Ako je to slu!aj, treba se potruditi da ga ohrabrimo na drugim planovima, da to ne bi dovelo do nekog konflikta sa saznajnim mozgom, do sabotae naih sposobnosti refleksije i, na kraju krajeva, do fiziolokog haosa i njegove krajnje posledice - hroni!nog gubljenja energije. Kompjuterski program koji meri promenljivost srca omogu"ava da se skoro u sekundu vizualizira uticaj naih misli na usaglaenost i na haos. Ako koncentriemo panju na srce i na unutranje blaenstvo, vidimo kako se menja faza i kako usaglaenost dobija sve ve"u mo" u obliku pravilnih i lakih talasa. Ako se, naprotiv, prepustimo negativnim mislima i brigama - to je normalna tendencija mozga preputenog samom sebi - za nekoliko sekundi usaglaenost se smanjuje i haos zauzima svoje mesto. Ako se prepustimo besu, haos se pove"ava, a linija na ekranu ocrtava brdovit, skoro prete"i predeo. Ovaj bio-feedback program omogu"ava da se u trenutku vizualizira njegov nivo usaglaenosti, da se, dakle, ubrza u!enje. Ipak, uvek su postojali na!ini da se usaglaenost postigne bez kompjutera. Ja sam, na primer, !esto konstatovao da su moji pacijenti ili poznanici, koje sam na programu testirao praktikuju"i jogu, lako ulazili u usaglaenost. Kao da je njihova fiziologija ve" bila doli mi eno promenjena redovnim vebama.

Ima i druga!ijih primera: kada sam jednom pokazao ovu metodu prjatelju !iji je duhovni ivot bio vrlo intenzivan, on je teko postigao vie od 35% optimalne usaglaenosti. Tada me je zapitao da li bi mogao, umesto to sledi moja uputstva, da se moli, kao to je to ina!e !inio. Znao je da je, dok se tako molio, ose"ao toplinu i blaenstvo u grudima, za koje mu se !inilo da odgovaraju onome to sam mu ja opisivao. O!igledno je moj prijatelj sam naao na!in da uravnotei svoju fiziologiju, utapaju"i se u ose"anje da je povezan sa svemo"nim i dobronamernim univerzumom. Za druge, naprotiv, molitva ne vodi nikakvoj usaglaenosti. Ponekad !ak suprotno. Tu bio-feedback program moe biti koristan: on omogu"ava da se odmeri najefikasniji prelaz ka usaglaenosti fiziologije, naro!ito na po!etku. PREDNOSTI USAGLAENOSTI Manje ima efikasnih na!ina da sebe uverimo kako moemo lako nau!iti da kontroliemo svoju fiziologiju nego da vidimo na kompjuterskom ekranu sopstveno srce kako ulazi u usaglaenost. Kada nakon toga konstatujemo da se pacijenti osloba#aju lupanja srca i napada panike, postaju"i sposobni da vladaju svojom teskobom, kada treba da promene kolu ili da javno govore, to samo doprinosi ovom uverenju. Sto se mene ti!e, uverila su me eksperimentalna istraivanja klini!ke korisnosti takvog pristupa, kako za psihijatriju tako i za kardiologiju. Na univerzitetu Stanford, na primer, doktor Laskin (Luskin) dobio je fondove od Nacionalnog instituta za zdravlje da bi formirao grupu pacijenata koji su patili od ozbiljne sr!ane insuficijencije. Kao stoje to skoro uvek slu!aj, njihovi fizi!ki simptomi - zadihanost, umor, nate!enost - bili su pra"eni teskobom i depresijom. Posle est sedmica tretmana, grupa koja je nau!ila da vlada svojom usaglaeno"u znatno je spustila nivo stresa (za 22%) i depresivnosti (za 4%). Njihovo fizi!ko stanje - sposobnost da hodaju ne zadihavi se - tako#e se jasno poboljalo (za 14%). Nasuprot tome, za grupu koja je dobila samo uobi!ajeni tretman za sr!anu insuficijenciju, svi ovi pokazatelji su se, prema nivou na po!etku, pogorali. U Londonu, skoro est hiljada visokih slubenika velikih preduze"a, poput Sela (Shell), Britanskog petroleja (British Petroleum), Hjuli Pakarda (Hevvlett Packard), Unilevera (Unilever) i Hong Kong-angaj

bankarske korporacije proli su kurs za usaglaenost sr!anog ritma. U Sjedinjenim Dravama su hiljade drugih tako#e zavrili kurseve na Hartmat institutu, na primer, slubenici Motorole i Vlade drave Kalifornije. Rezultat pokazuje da ovi kursevi kod u!esnika spre!avaju stres tamo gde se njegov uticaj moe osetiti: na fizi!kom planu, ose"ajnom i drutvenom. Njihov je arterijski pritisak, ako se uzme u obzir fizi!ki plan, mesec dana nakon u!enja pao toliko kao da su izgubili deset kila i dvaput vie nego dijetom bez soli (4). Jedno drugo istraivanje upu"uje tako#e na jasno poboljanje hormonalne ravnotee: posle mesec dana primene te metode u ritmu od trideset minuta dnevno, pet dana u sedmici, visina DHEA - hormona mladosti" - pove"ava se za 100%. Kod ovih subjekata, u isto vreme, visina kortizola, hormona stresa - uz povienje arterijskog pritiska, starenje koe i akne, gubitak pam"enja i koncentracije (6) - spustila se za 23%. Predmenstrualni sindromi ena, koje su tokom ovog istraivanja posmatrane, znatno su se promenili: smanjili su se razdraljivost, depresija i zamor. Takve hormonalne promene odraavaju dubinsko popravljanje ravnotee telesne fiziologije, utoliko impresivnije to se ono obavlja bez spoljne pomo"i lekova i sinteti!kih hormona. Imuni sistem tako#e uiva u prednostima sr!ane usaglaenosti. Imunoglobulini A (IgA) jesu prva linija odbrane organizma od infektivnih !inilaca (virusa, bakterija, gljivi!nih oboljenja). IgA se neprestano obnavljaju na povrini mikoza, kao to su nos, grlo, bronhije, creva i vagina, tamo gde infekcije stalno prete. U jednom istraivanju je traeno od dobrovoljaca da se sete neke scene koja ih je razbesnela. Samo podse"anje je izazvalo haos, u trajanju od par minuta, u njihovom sr!anom ritmu. Nakon perioda haosa, IgA se lu!io prose!no est sati, i tako im se smanjivala otpornost na zarazu. U istom istraivanju, pozitivno se"anje je uslovljavalo vie minuta usaglaenosti, a oni su bili pra"eni pove!anjem produkcije IgA tokom slede"ih est sati (8). U jednom drugom ispitivanju, objavljenom pre vie od deset godina u New England Journal of Medicine, istraiva!i iz Pitsburga pokazali su da nivo stresa kome je neko izloen direktno predvi#a verovatno"u da se dobije kijavica (9). Ovaj fenomen je verovatno posledica uticaja negativnih ose"anja na sistem srce-mozak i na lu!enje IgA. Svaki put kad na poslu, ili sa naom suprugom, $ak i na ulici, imamo neugodnu prepirku, naa prva linija odbrane od spoljnih napada

umanjuje est sati na otpor (osim, !ini se, ako umemo da sa!uvamo nau usaglaenost). Istraivanja vo#ena u preduze"ima pokazuju da efekat usaglaenosti u domenu fiziologije direktno uti!e na smanjenje uobi!ajenih simptoma stresa: broj rukovode"ih slubenika koji kau da im lupa srce !esto ili skoro sve vreme" za est nedelja pada sa 47%(!) na 30%,. a za tri meseca na 25%. Za simptome telesne napetosti brojke prelaze sa 41% na 15%, a zatim na 6%; za nesanicu sa 34% na 6%, za ose"anje iscrpljenosti sa 50% na 12%, za razli!ite bolove - uklju!uju"i i bol u le#ima - sa 30% na 6%. Prema miljenju vie u!esnika tog istraivanja u firmama je mentalni umor postao normalan" pratilac njihovog rada, pomalo kao to je fizi!ki umor smatran normalnim u rudnicima i fabrikama u trenutku industrijske revolucije. Oni rukovode"i slubenici, koji su nau!ili kako da ostvare usaglaenost, kau sada kako umeju da prekinu konstantno gubljenje energije - nau!ili su da upravljaju svojim fiziolokim odgovorima na neprestane poslovne zahteve. Na fiziolokom planu, statistike su tako#e impresivne: srazmera zaposlenih koji kau da su napeti" ve"im delom vremena u velikim firmama prelazi sa 33% (jedno od troje!) na 5%, a onih koji kau da su besni" sa 20% na 8%. U!esnici opisuju novu sposobnost da vladaju svojim ose"anjima. Prema njihovom miljenju, postojanje usaglaenosti omogu"ilo im je da priznaju kako im stanja besa i negativnosti nita nisu donosila, i da su im dani u kancelarijama bez njih mnogo prijatniji. Carls, !iju smo istoriju !uli u prethodnom poglavlju, prepoznavao se u svemu ovome. Ipak, prelaz je na!injen suvie brzo. Razmiljaju"i o vremenu kad je sve uzimao ,,k srcu", pre no to se izvebao u usaglaenosti, nije shvatao kako je mogao tako dugo da izdri. Se"ao se stanja u kome su ga primedbe njegovog direktora satima ostavljale van sebe. Se"ao se kako od njih nije mogao da se pribere ni kod ku"e, kako se no"u bez sna prevrtao u krevetu, ponekad i sedmicama. Sada je bio smiren, sposoban da pusti primedbe da klize" preko njega. Uostalom, direktor je sa svima tako razgovarao. To je bio njegov manir. Bio je to njegov problem, a ne $arlsov. Nau!io je da smiruje svoju fiziologiju, da je spre!ava da mu se otima. Uostalom, njegov lekar je bio iznena#en to mu je arterijski pritisak snien i pitao ga da li je po!eo neku dijetu.

U pogledu funkcionisanja preduze"a i drutvenih odnosa, grupe koje su nau!ile da vladaju svojim unutranjim odgovorima rade skladnije. U firmama testiranim u Ujedinjenom Kraljevstvu, est nedelja i est meseci posle obrazovanja za usaglaenost, rukovodioci su govorili da im je duh jasniji, da se bolje uzajamno sluaju i da su im sastanci produktivniji. U jednoj velikoj bolnici u regiji Cikaga, nivo zadovoljstva poslom bolni!arki, koje su prole takav kurs, pove"ao se. Istovremeno, i pacijenti o kojima su brinule bili su zadovoljniji negom. Procenat odlazaka bolni!arki u godini nakon kursa pao je sa 20% na 4% (10). Najzad, jedno istraivanje vo#eno me#u ameri!kim gimnazijalcima koji su morali da ponavljaju poto su pali na maturi pokazalo je u kojoj meri efikasno upravljanje svojim unutranjim stanjem moe promeniti rezultate u uslovima stresa. Posle kursa za usaglaenost, dvaput sedmi!no tokom osam nedelja, 64% njih poloilo je matematiku naspram samo 42% onih koji nisu koristili tu vebu. O!igledno da usaglaenost ne menja poznavanje matematike, ali omogu"ava postoje"em znanju da bude savreno pristupa!no u trenutku ispita (11).

IVETI USAGLAENOST Fransoaz Dolto je znala bolje od ikoga da pri!a sa decom koja pate. Izgubljenom detetu, nesposobnom da kae ta ga boli i da se smiri, postavljala je magi!no pitanje kako bi mu pomogla da se druga!ije usmeri: Sta tvoje srce ose"a?" Sa ovih nekoliko reci je otvarala direktno vrata ose"anjima, presecaju"i svu zbrku mentalnih konstrukcija, ideja o sebi, onih morao bih", ne bih smeo". Onom ko je patio pomagala je da uspostavi kontakt sa svojim unutranjim pokreta!ima, dubokim eljama, onim stvarima koje su, na kraju krajeva, uvek odre#ivale njegov spokoj ili njegovu nesre"u. Isto zapaanje vai i za odrasle, naro!ito za najracionalnije me#u njima, sklone da ne opaaju i ne reaguju, osim posredstvom saznajnog mozga. Onog dana kada unutranjim okom pogledaju reakcije svoga srca, pred njima se otvara novi svet opaaja i ose"anja. Kada uspostave usaglaenost, !esto uvi#aju da imaju jedno intuitivno ja koje ih je dosad vodilo, iz toga izvla!e ose"anje samilosti, skoro nenosti prema svom unutranjem bi"u. Kao to sugeriu isto!nja!ke duhovne tradicije, iz

te samilosti sa unutranjim bi"em rada se samilost prema spoljanjem svetu: mudrost je u nama, !injenica da smo to razumeli omogu"uje da se otvorimo prema drugima. I ja se sam !esto pozivam na tu intuiciju srca. Se"am se tekog slu!aja mlade pacijentkinje crnkinje koju je boielo !itavo telo, ali su svi rezultati, vreni danima, bili negativni. Lekari su odbijali da naprave dodatna ispitivanja. elela je da joj se da morfijum, stoje ekipa koja ju je le!ila, u odsustvu jasne dijagnoze, odbijala. Kao i obi!no, u ovakvim slu!ajevima napetosti, kolege su najzad pozvale psihijatra u pomo". Mlada ena je bila besna to se na taj na!in moglo sugerisati da njeni problemi poti!u iz glave". Prihvatila je da me vidi samo u prisustvu svoje majke, koja je bila odlu!nija od "erke u zahtevu da se obave dodatni testovi. Sa njihovog stanovita, to odbijanje je bilo o!igledan znak rasizma. Ako bolnica nije htela da u!ini nita vie, to je bilo zato to ona nije bila bela i bogata. Radni dan mi je bio dug i teak, i kada su me one do!ekale sa uvredama, ne ostavljaju"i mi !ak ni mogu"nost da se predstavim, osetio sam kako u meni raste bes. Hladno sam ih ostavio. U hodniku sam konstatovao da sam planuo i primetio u sebi !ak elju da se svetim. Kao profesor koga je razdraio neki u!enik, prvo sam pomislio na sve smicalice koje sam im mogao prirediti da plate svoje loe ponaanje". Primetivi svoje unutranje stanje, dvaput sam uzdahnuo, pustio da u#em u usaglaenost usredsre#uju"i panju na svoje srce i, zatim, misle"i na ribolov sa sinom, u vreme zalaska sunca jedne Ietnje ve!eri u Normandiji. Kad mi se povratio mir i duh rasvetlio, druga!ije sam odmerio situaciju. Nove ideje kao da su dolazile iz nekog drugog dela mene: o!igledno je ta ena uveliko patila kad je po!ela da ose"a takav bes prema ljudima koji su sve !inili da je izle!e. Mora biti da je u vie navrata bila odba!ena i neshva"ena. A moj stav nije mogao doprineti tome da ona promeni miljenje o lekarima iz bolnice, skoro sve belcima. Nije li kona!no moj zanat i bio da pomaem ljudima !ija je li!nost teka? Ako ja, psihijatar, nisam uspevao da sa njom komuniciram, ko je onda mogao? I kako sam mogao da se bavim tim nezrelim idejama o revanu"? To me je stvarno protreslo! Odjednom sam opazio novi ugao za napad. Morao sam da se vratim u sobu i da joj kaem: Vi imate prava na najbolju mogu"u negu i tretman, kako sa moje strane tako i od mojih kolega. Iskreno mi je ao to nismo bili na visini zadatka.

Ako mi dozvolite, pokuao bih da shvatim ta!no ta se desilo ovde i u !emu smo vas razo!arali." Kad jednom razgovor krene u tom pravcu, sigurno "u saznati dovoljno toga da bolje uvidim zbog !ega je stvarno patila, i onda "u moda mo"i da sugeriem neto efikasnije od dodatnih pretraga, neprijatnih i beskorisnih. Sta sam mogao da izgubim? Vratio sam se u sobu u tom novom raspoloenju i ponudio svoj predlog. Njihova prvo zatvorena lica su po!ela da se ozaruju i mogli smo da razgovaramo. Saznao sam kako su vie urgentnih slubi vra"ale tu mladu enu, kako ju je jedan lekar uvredio, i malo-pomalo razgovor je postajao sve intimniji. Kada je ona najzad zamolila svoju majku da napusti sobu, mogli smo da razgovaramo o njenoj prolosti prostitutke i narkomanke. Postalo je jasno da je jedan deo simptoma koje je ose"ala bio posledica krize zbog nedostatka droge. Time nije bilo teko vladati, i obe"ao sam joj da "u joj pomo"i da kontrolie svoj bol u vezi sa nedostatkom droge. Razili smo se u najboljim odnosima: ona uverena da "e se o njoj najzad brinuti, a ja zadovoljan to sam svoj posao lekara mogao da obavim. Izlaze"i iz sobe, zadrhtao sam pri pomisli da sam i ja iz besa mogao daje izbacim iz bolnice. Kristina, koja je tako#e nau!ila da postie unutranju usaglaenost, doivela je sa petogodinjim sinom Tomasom skoro isto za vreme svog razvoda. Predloila mu je da ga povede u zooloki vrt u subotu ujutro, ali se on nije ni pomakao da na#e svoje cipele. ure"i da stigne, u glavi je !ula glas svoje najbolje prijateljice: Ako sad ne uspe da savlada neposlunost svog sina, bi"e samo jo gore. $ekaj samo kad postane adolescent!" Po!ela je jetko da prebacuje sinu njegovu hroni!nu nesposobnost da sre#uje svoje stvari, zbog !ega su uvek kasnili. Tomas je reagovao tako stoje seo na zemlju, skrstio ruke i po!eo da se ponaa kao dete koje tuku i ne razumeju, na ivici nervne krize. To je bilo previe: Kristina, i sama napeta zbog porodi!ne situacije, odlu!ila je da iza#e sama, da se ne preda jo jednom pred ose"ajnim manipulacijama svog sina. Kad je stigla do kola, odmerilaje svoje unutranje stanje. Bila je besna i napeta, jo vie sad kad je shvatila da su joj, zbog ovako katastrofalnog po!etka, pokvareni ostatak dana i !itav vikend. Upotrebila je svoje znanje kako da u#e u usaglaenost, i kada je uspostavila unutranji mir, druga!ije je shvatila sve: moda Tomasovo kanjenje i dezorganizacija tog jutra nisu bili njegov uobi!ajeni nedostatak, ve" izraz o!aja zbog razvoda roditelja. Zamislila se za trenutak na

njegovom mestu i kako je kao devoj!ica od pet godina bila dezorijentisana, nesposobna da na#e reci kako bi izrazila svoj strah i tugu. Zamislila je i kako bi ona reagovala daje njena majka u takvim okolnostima nije shvatila, i kako se zaka!ila za jednu tako sporednu stvar kao to su cipele koje nisu na svom mestu. Kakav je primer davala svom sinu? Da li je elela da on svoju ose"ajnu napetost savla#uje lupaju"i vratima, I kao stoje ona to upravo u!inila? Odjednom je shvatila da mora preuzeti rizik da izgubi obraz" i da se vrati ku"i i razgovara sa Tomasom. Vrlo mije ao to sam se tako ponela", rekla mu je. U osnovi, zooloki vrt nije toliko vaan. Vano je da si ti pomalo tuan i da je to normalno u situaciji u kojoj smo ti, tata i ja. A kad si tuan, nema volje da sre#uje svoje stvari. I ja sam tuna, i zato se tako brzo uzbu#ujem. Ali, ako nas dvoje to znamo, onda to moemo lake da podnesemo." Tomas podie lice prema njoj i brinu u pla!. Kristina ga uze u naru!je i stegnu. Malo kasnije, on se opet smeio i proveli su zajedno divan dan, a Tomas je bio paljiviji i organizovaniji no ikad: kad je ose"ajna energija oslobo#ena usaglaeno"u, !esto je mogu"e na"i reenje i reci koje sjedinjuju a ne razdvajaju, i koje smanjuju, i to mnogo, nepotrebne gubitke energije. Usaglaenost donosi unutranji mir, ali to nije metoda relaksacije, ve" metoda akcije. Usaglaenost se praktikuje u svim ivotnim situacijama. Mogu"e je u"i u usaglaenost i kad vam srce udara 120, kao i 55 puta u minuti. To je krajnji cilj: biti u usaglaenosti i tokom trke ili borbe, pri pobedi, u bolu i neuspehu, !ak i za vreme ljubavnog zanosa. Isto!nja!ki priru!nici seksualnosti insistiraju da se otvore energetska vrata srca kako bi se moglo svojim zadovoljstvom vladati i uve"avati ga. Bez sumnje su tantri!ki i taoisti!ki u!itelji primetili, mnogo pre nastanka kompjuterskih programa, efekat sr!ane usaglaenosti tokom seksualnog !ina. Postignuti rezultati mukaraca i ena koji su otkrili usaglaenost i redovno je upranjavaju suvie su lepi da bi bili verovatni. Kontrola strepnje i depresije, pad arterijskog pritiska, pove"anje nivoa DHEA, stimulacija imunog sistema: nije re! samo o usporavanju starenja, ve" o istinskom podmla#ivanju fiziologije! Pri svemu tome, amplituda rezultata odgovara amplitudi fizi!kih i psiholokih teta nanesenih stresom: ako stres moe da u!ini toliko zla, samo me upola $udi to unutranje vladanje njime moe da u!ini toliko dobra,

Ali, onima me#u nama koje je ivot ranio i !ije su rane jo otvorene, ako se okrenu prema sebi unutra, teskoba moe proizvesti bol. U tom je slu!aju sam pristup naem unutranjem izvoru usaglaenosti blokiran. Naj!e"e se to deava nakon neke povrede kada su ose"anja toliko jaka da ni ose"ajni mozak, pa, prema tome, ni srce vie ne funkcioniu kao pre. Oni tada vie nisu kompas, ve" zastava koja se probija kroz buru. Ovde postoji druga metoda da se ponovo na#e ravnotea, metoda koliko iznena#uju"a toliko i efikasna, i koja svoje poreklo ima u mehanizmu snova: neuroose"ajna integracija pokretima o!iju.

V SAMOIZLECENJE OD VELIKIH BOLOVA: NEUROOSE"AJNA INTEGRACIJA O!NIM POKRETIMA- EMDR (EYE MOVEMENT DESENSITIZATION AND REPROCESSING)
OUJAK BOLA Posle jedne godine idili!ne ljubavi, Pjer, $ovek za kojeg je Sara bila sigurna da "e joj biti mu, brutalno ju je napustio. Nita nije smetalo njihovoj vezi. Cinilo se da su njihova tela jedno za drugo stvorena, a njihov duh, iv i radoznao (oboje su bili advokati), u svemu se slagao. Ona je sve na njemu voiela: njegov miris, glas, smeh koji je povodom svega praskao. Sara je !ak veoma cenila svog budu"eg svekra i svekrvu. Njihov ivot zajedno !inio se potpuno zacrtanim. Ali, jednog dana, Pjer je zakucao na njena vrata nose"i buket sa velikom trakom i hladnim, tekim pismom u kome je napisao ono to nije mogao da izgovori. Obnovio je vezu sa svojom nekadanjom prijateljicom, aktivnom katolkinjom, poput njega, kojom "e se i oeniti. Njegova odluka, napisao je, bila je kona!na. Nakon toga, Sara vie nije bila ista. Do tada uvek !vrsta poput stene, po!ela je da dobij a napade teskobe pri najmanjem podse"anju na ono to joj se desilo. Srce bi joj zalupalo !im bi ugledala koverat sa svojim imenom, ispisan rukom. Ponekad je, bez ikakvog razloga, imala fleeve": videla je pred sobom uasni trenutak. No"u je !esto sanjala Pjera, naro!ito kad je polazio, i budila bi se ska!u"i iz sna. Vie se nije na isti na!in ni obla!ila ni smejala, i zadugo nije mogla da pri!a o onome to joj se desilo. Ponekad bi iz stida - kako se tako mogla prevariti - i na najmanje podse"anje briznula u pla!. $inilo joj se da teko moe na"i reci da to opie. Oskudne reci koje su joj padale na pamet bile su blede, nisu se odnosile na istinsku dimenziju doga#aja.

Kao to pokazuje pri!a o Sari, a to svi manje-vie znamo, veoma bolni doga#aji ostavljaju dubok trag u naem mozgu. Jedno izu!avanje psihijatrijskog odeljenja na univerzitetu Harvard omogu"uje !ak da se vidi na ta li!i taj trag. Prema toj studiji, traeno je od pacijenata, koji su doiveli ose"ajnu povredu, da posluaju opis onoga to im se dogodilo da bi se u toku tog sluanja registrovale reakcije njihovog mozga najednom skeneru sa emisijom pozitrona (Pet scan"). Kao i Sara, svi ti ljudi su patili od onoga to psihijatri nazivaju posttraumatskim stresom" (ili ESPT). Skener je omogu"avao da se vizualizuju delovi njihovog mozga koji su bili aktivirani ili dezaktivirani tokom tih minuta ponovo doivljenog uasa (vidi figuru 4 u svesci fotografija). Rezultati su sami po sebi govorili: amigdalna oblast, reptilsko jezgro straha u srcu ose"ajnog mozga, bila je jasno aktivirana. $udno, i vizuelni korteks je bio veoma aktivan, kao da su ti pacijenti gledali fotografiju scene, a ne prosto sluali pri!u o njoj. I, to je jo fascinantnije, slike su pokazivale izvesnu dezaktivaciju", neku vrstu anestezije, oblasti broca, dela mozga odgovornog za jezi$ki izraz. Bilo je to kao neuroloki potpis" onoga to ljudi koji pate od posttraumatskog stresa !esto ponavljaju: Ne nalazim reci da opiem ono to sam doiveo!" Psihijatri i psihoanaliti!ari to dobro znaju: oiljci koji ostaju u mozgu posle najteih doga#aja ne briu se lako. Deava se da pacijenti imaju simptome desetinama godina posle prvobitne povrede. To je !est slu!aj kod ratnih veterana, kao i kod preivelih iz koncentracionih logora. Ali, to su posledice gra#anskog ivota. Prema jednoj nedavnoj studiji, ve"ina je ena, sa tim sindromom nakon nekog napada (naj!e"e silovanja, ali i nakon kra#e), imala istu dijagnozu deset godina kasnije (2). Najzanimljivije je to ve"ina ovih pacijenata ta!no zna da ne bi trebalo da se tako loe ose"a. Oni su, naravno, svesni daje rat zavren, da su logori samo komar prolosti, da je silovanje samo se"anje, iako uasno. Oni znaju da vie nisu u opasnosti. Oni to znaju, ali ne ose!aju. NEIZBRISIV TRAG Iako nismo doiveli povrede sa velikim P" na koje se primenjuje dijagnostika ESPT-a, mi tu pojavu poznajemo jer smo doiveli

vie povreda sa malim p". Koga nije u osnovnoj koli poniavao dangrizav u!itelj? Koga nekad nije nemilosrdno otka!ila devojka? Govore"i o teim stvarima, mnoge ene vre poba!aje, mnogi ljudi surovo gube posao, da i ne brojimo osobe koje teko preivljavaju svoj razvod ili smrt nekog bliskog. O tim situacijama mislimo i mislimo: sluamo savete prijatelja i roditelja, !itamo u tampi !lanke na tu temu, kupujemo $ak knjige o tome. Sve to pomae, ponekad i prili!no, da situaciju razumemo i dobro znamo ta bi trebalo da ose"amo sada kada je ona prola. Ipak, ostajemo nekako priterani u "oak: naa ose"anja su kao privezana za prolost i nakon toga to nam se vi#enje situacije pozitivno promenilo. Covek koji je imao udes kolima i dalje se neugodno ose"a i napet je kada vozi autoputem, iako zna da godinama tuda vozi bez problema. Silovana ena i dalje se ose"a blokiranom dok je u krevetu sa !ovekom koga voli, iako njegova nenost i fizi!ka elja ne izazivaju u njoj nikakvu sumnju. Sve se odvija kao da delovi saznajnog mozga, koji sadre ste!eno znanje, ne ostvaruju kontakt sa delovima ose"ajnog mozga, obeleenim povredom, koji i dalje podse"aju na bolna ose"anja. U laboratoriji njujorkog univerziteta, istraiva! poreklom iz Luizijane jednog je dana na potpuno nov na!in rasvetlio kako se ovi ose"ajni tragovi u mozgu organizuju. Kao dete, ozef Ledu (Joseph LeDoux) gledao je svog oca mesara kako vadi mozak iz gove#ih glava. Ostala mu je fascinacija tim organom. Postoje dugo prou!avao razliku izme#u desnog i levog mozga, Ledu je eleo da shvati odnose izme#u ose"ajnog i saznajnog mozga. Bio je jedan od prvih koji je primetio da za navikavanje na strah nije odgovoran neokorteks, ve" upravo obrnuto. Tako je otkrio da na ose"ajnom mozgu ivotinje, kada doivi strah od ne!ega, trag direktno ostaje (3). Na primer, pacovi koji odmah posle zvonjave dobiju elektrookove vrlo brzo nau!e da se na mestu uko!e o!ekuju"i ok !im zvonjava zapo!ne. Poput ljudi koji su dozi veli traumati!no iskustvo, i pacovi se, !ak i ako se opit obustavi na nekoliko meseci, i dalje ko!e u strahu kada se, mnogo kasnije, zvonjava opet za!uje. Ipak, mogu"e je psihoterapijom" le!iti ove pacove: dovoljno je da se zvonjava nastavi i dalje vie puta bez primene elektrookova. Posle dovoljnog broja seansi ovog tipa, sve kao da ukazuje na to da su pacovi nau!ili da se ne plae zvonjave (poto ona vie nije povezana sa bolom). Stvarno, pacovi vie ne pokazuju nikakvu uznemirenost.

oni se sada bave uobi!ajenim aktivnostima. Svakom posmatra!u spolja izgleda daje trag straha odstranjen iz njihovog ose"ajnog mozga. Jo je od Pavlova poznata ta terapija ponaanjem kojom se mogu ukinuti" uslovni refleksi (4). Ali, nije sve tako jednostavno; u stvari, mnogo je zanimljivije no stoje Pavlov zamiljao. Dolazi se do toga daje ova kontrola straha u stvari samo to - kontrola. Istraiva!i iz Leduove laboratorije uzeli su pacove koji su nau!ili da se vie ne plae ukidanjem" i izvukli im deo pred!eonog korteksa (najsaznajnijeg", !ak i kod pacova). Otkrili su neto zaprepa"uju"e: nakon lezije !eonog korteksa, pacovi su ponovo po!eli da se na mestu ko!e !im bi !uli zvonjavu, ta!no onako kako su radili pre terapije". Ovo istraivanje je pokazalo da ose"ajni mozak nikad ne zaboravlja strah; pacovi su prosto nau!ili da ga kontroliu zahvaljuju"i svom neokorteksu - svom saznajnom" mozgu. Sve ukazuje na to daje terapija izlaganjem kod pacova, !ak i kad je savreno uspela, ostavila trag straha u nedirnutom osecajnom mozgu. Ako je saznajni mozak uniten, ili ako ne obavlja svoj posao, strah odmah ponovo dobija zamah (5)! Prenose"i te rezultate na ljude, shvatamo kako oiljci u osecajnom mozgu mogu ostati prisutni godinama, spremni da se ponovo aktiviraju. Polin, koju sam sreo kad je imala ezdeset godina, pokazivala je, jasno i tragi!no, tragove straha u osecajnom mozgu. Konsultovala me je poto, nakon to je promenila posao, nije podnosila prisustvo svog novog efa. Ipak, jasno je shvatala da njegovo ponaanje prema njoj nije bilo ni u !emu nenormalno: problem je bio u njoj. Dve nedelje ranije, prisustvo efa iza njenih le#a toliko ju je uzbudilo da nije mogla da nastavi telefonski razgovor sa vanim klijentom. Deset godina ranije, ona je ve" bila izgubila jedan posao zbog sli!nog problema. Sada je resila da shvati u !emu je problem, i da to prevazi#e. Dosta brzo sam otkrio daje imala koleri!nog i nasilnog oca koji joj nije bio blizak. Vie puta ju je tukao. Traio sam da mi opie jednu od tih scena. Ispri!ala mi je kako je jednog dana, kada je imala pet godina, njen otac doao ku"i novim kolima na koja je bio vrlo ponosan. Kako je bio u izvrsnom raspoloenju, htela je to da iskoristi i da mu se priblii dele"i njegovu radost; resila je i da kola jo bolje izglanca. Kad je njen otac uao, uzela je kantu i sun#er i po!ela da trlja kola sa entuzijazmom devoj!ice koja ho"e da u!ini zadovoljstvo svom ocu. Naalost, nije primetila daje na

sun#eru bilo komadi"a ljunka: karoserija je bila sva u prugama. Kada je otila da potrai oca kako bi mu ponosno pokazala staje uradila, on se uasno razbesneo, to njoj nije bilo shvatljivo. Plae"i se da je ne istu!e, brzo je otila u svoju sobu i sakrila se pod krevet. Podse"anje na tu situaciju izvuklo je na povrinu sliku koja je bila utisnuta u njenom duhu jasno kao fotografija: prete!e noge njenog oca koji joj se pribliavao, dok se ona, kao ivotinjica, pribijala uza zid. Istovremeno sa slikom, ose"anje se vratilo u punoj snazi. Preda mnom, pedeset i pet godina nakon toga, njeno lice se izoblicilo od straha, a disanje se ubrzalo toliko da sam se uplaio da ne dobije sr!ani napad. Pedeset i pet godina kasnije !itav njen mozak i telo bili su preputeni na milost i nemilost iga koji je taj strah ostavio. Posle navikavanja na elektri!ne okove, Leduovi pacovi reaguju sa uasom na svaki stimulans koji izbliza ili izdaleka li!i na onaj od koga su nau!ili da se plae (6). U Polininom slu!aju, bilo je dovoljno daje njen ef samo malo podseti na oca, da bi se ona, $ak i sada, osetila vie nego neprijatno. U stvari, ose"ajni oiljci limbi!kog mozga uvek su spremni da se ispolje kad god su na saznajni mozak i njegova sposobnost kontrole, !ak i privremeno, oslabljeni. Alkohol, na primer, spre!ava pred!eoni korteks da normalno funkcionie. Zato se ose"amo oputeno" !im malo vie popijemo. Ali, upravo stoga, kada smo ivotom izmu!eni i ubijeni, pod uticajem alkohola reskiramo da jednu benignu situaciju tuma!imo tako kao da nas je neko ponovo napao i da nasilno reagujemo.To se moe desiti i kada smo samo umorni ili suvie rasejani zbog drugih preokupacija, da bismo sa!uvali kontrolu nad strahom utisnutim u naem limbi!kom mozgu. POKRETI O!IJU U SNU Psihijatri dobro poznaju taj aspekt ESPT-a. Znaju da ne postoji veza izme#u spoznaja ste!enih u sadanjosti i neprihva"enih ose"anja, ostataka proivljene povrede. Smatraju daje to ono to taj sindrom !ini tekim za le!enje. Iskustvo ih je nau!ilo da nije dovoljno samo govoriti da bi se uspostavila veza izme#u starih ose"anja i jedne perspektive dobro usidrene u sadanjost. Oni !ak znaju da ponovno pri!anje o povredi !ini simptome jo ozbiljnijim. Svesni su da ni lekovi nisu veoma uspeni. Po!etkom devedesetih godina prou!avanjem postoje"ih

tretmana ESPT-a, objavljenom u uglednom Journal of American Medical Association (!asopis Ameri!ke medicinske asocijacije), bez sumnje naj!itanijem medicinskom !asopisu u svetu, zaklju!eno je da nema istinski efikasnog na!ina le!enja ovog sindroma; postoje jedino intervencije ograni!enog dometa (7). Pred bolesnicima sam, poput Poline, bio potpuno svestan toga. Kao i sve moje kolege psihijatri i psihoanaliti!ari, godinama sam se borio da pomognem ljudima kao to je ona, naj!e"e sa nedovoljnim rezultatima, sve do dana kada sam prisustvovao projekciji jednog izvrsnog videa. To se desilo tokom jednog medicinskog kongresa. Fransin apiro (Francine Shapiro), psiholokinja iz Kalifornije, izlagala je o EMDR-u (na engleskom: ,,eye mouvement desensitization and reprocessing", tj. desenzibilizacija i ponovno le!enje pokretima o!iju), o metodi le!enja koju je ona ustanovila, i povodom koje su se ve" neko vreme lekari razilazili u miljenjima. Ja sam naravno !uo za EMDR i bio sam izuzetno skepti!an. Pomisao da se ose"ajne povrede mogu resiti ritmi!ki, pomeraju"i o!i, izgledala mije potpuno neumesna. Ipak mi je jedan slu!aj koji je doktorka apiro prezentirala putem videa privukao panju. Megi, ena od ezdesetak godina, !ula je od svog lekara kako ima vrlo teak rak, kako joj je ostalo est meseci ivota i kako treba da se pripremi da umre u mukama. Njen mu Henri, za koga je bila udata ve" 27 godina, bio je udovac iz prvog braka, a prva ena mu je umrla od raka. Kada mu je Megi kazala za lekarovu presudu, Henrijeva teskoba je bila tolika da joj je kazao kako ne moe to ponovo da proivljava, te ju je napustio u toku jedne sedmice. Posle prvog oka, Megi je upala u duboku depresiju. Kupila je revolver sa namerom da se ubije. Njihovi zajedni!ki prijatelji su, kad su za sve to saznali, uspeli da ubede Henrija da se vrati ku"i. Ali, Megi je bila toliko traumatizovana da vie nije spavala, stalno imaju"i isti komar: videla je kako Henri odlazi; nije podnosila da se odvaja od njega, !ak ni prilikom odlaska u kupovinu. Njihov ivot je postao nemogu" i ona se veoma plaila da "e joj tako poslednji meseci biti upropa"eni. Iz novina je saznala da postoji eksperimentalni program le!enja trauma i upisala se da u!estvuje u jednom od prvih kontrolisanih istraivanja o EMDR-u. Nakon to je objasnila pozadinu njenog slu!aja, Fransin apiro je projektovala video snimak prve seanse Meginog le!enja.

U po!etku seanse, Megi !ak nije mogla da se seti slike onog dana kada je Henri naputao ku"u. $im joj je terapeut to zatraio, strah ju je zaguio. Posle toga, uz mnogo ohrabrivanja, pustila je da joj se vrate najbolnija se"anja na Henrijev odlazak. Terapeut je potom zatraio da ona o!ima, s desna nalevo, prati njegovu ruku kako bi je naveo da brzo pokrene o!i sli!no onome to joj se spontano doga#alo u snovima (faza brzih o!nih pokreta u snu, rapid eye mouvement sleep" t REM). Kao daje se"anje bilo utisnuto u !itavo njeno telo, i morala je da se veoma napne: uz strah koji je ponovo proivljavala, srce joj je tuklo suvie jako i brzo, i neprestano je govorila daje sve boli". Zatim, tek nekoliko minuta nakon novih o!nih pokreta, odjednom joj se izraz lica potpuno promenio. Iznena#eno je pogledala i kazala: Otilo je! Kao u vozu. Gleda neto kroz prozor tu, pred sobom, a zatim, odjednom i!ezne. To je sada prolost, neto drugo gaje zamenilo, i sada to gledam. Bilo da je lepo ili mu!no, to je prolo. Kako sam mogla da pustim da me to tako dugo mu!i?" Njeno !itavo telesno ponaanje se promenilo. Drala se pravo, iako je jo uvek izgledala dekoncentrisana. Sa slede"om serijom o!nih pokreta po!ela je da se smei. Kada je terapeut prekinuo pokrete i zapitao je na ta misli, ona je odgovorila: Imam neto zanimljivo da vam kaem. Gledala sam sebe na pragu ku"e. Henri se udaljavao putem, a ja sam pomislila: 'Ako on ne moe da se suo!i sa situaci jom, to je njegov problem a ne moj'. Davala sam mu rukom znakove, govore"i: 'Pa-pa, Henri, pa-pa'. Moete li da verujete? 'Pa-pa, Henri, pa-pa." Posle druge seanse serija pokreta o!iju, uvek kratkih, trideset sekundi do minute svaki put, Megi je spontano ula u scenu sa svojom samrtnom posteljom. Prijatelji su bili oko nje; bila je ohrabrena stoje nisu ostavili samu. Jo jedna serija o!nih pokreta i, umesto straha koji je dominirao u po!etku seanse, na njenom licu se videla velika reenost. Udarila se rukom po butini i kazala: ,,I, znate ta? Umre"u dostojan stveno. Niko me ne"e spre!iti da u tome uspem." Sve je trajalo moda petnaest minuta, a terapeut je izrekao desetak re!enica. Sve je to vreme nau!nik u meni mrmljao: To je samo jedna pacijentkinja. Moda je ona izuzetno podlona sugestiji? To bi mogao biti samo placebo efekat." Ali, lekar u meni je odgovarao: Moda, ali takve placebo efekte eleo bih kod svojih pacijenata svaki dan. Nikada nisam video neto tako."

Definitivno me je uverila studija o tretmanu EMDR-om kod osamdeset pacijenata koji su imali ozbiljne ose"ajne povrede. Ona je bila objavljena u jednom !asopisu klini!ke psihologije, koji je bio medu najpedantnijima kad je re! o metodologiji i nau!noj strogosti. U toj studiji, 80% pacijenata skoro da vie nisu pokazivali simptome ESPT-a posle tri seanse (8). Taj je procenat izle!enja uporediv sa delovanjem antibiotika na zapaljenje plu"a (9). Ne znam ni za kakvo istraivanje u psihijatriji, uklju!uju"i i tretmane sa vrlo snanim lekovima, koje bi pokazalo takvu delotvornost za tri nedelje. Prirodno, govorio sam sebi da je nezamislivo da jedan takav tretman moe dati trajne rezultate. Ali, kada je intervjuisana ista grupa od osamdeset pacijenata petnaest meseci kasnije, rezultati su bili jo bolji nego odmah nakon tri seanse. Uprkos svemu, metoda mi je jo uvek izgledala !udna, moda !ak i suprotna mojoj etici, imaju"i u vidu vlastitu psihoanaliti!ku kulturu, dakle moju privrenost zna!aju jezika, strpljenja, trajanja, analize transfera, i tako dalje. Ipak, pred takvim rezultatima sam shvatio da u stvari moram nau!iti sam da procenjujem EMDR. Odbiti pokuati bilo bi kao da se u trenutku uvo#enja penicilina odbije da se on proba, pod izgovorom da se verovalo u delotvornost sulfo preparata, tih teih i beskorisnijih lekova, koji su, !esto delotvorni, bili na raspolaganju mnogo vie vremena.

MEHANIZAM SAMOIZLE!ENJA U MOZGU Kada sam imao 14 godina, dobio sam prvi motocikl. Sutradan sam doiveo prvi udes. Vozio sam du reda parkiranih vozila. Odjednom, ispred mene, vrata su se otvorila, kasno da bih mogao da zako!im. Osim neizbenih modrica po telu, i moj ose"ajni mozak je osetio udarac. Bio sam potresen. I to je trajalo nekoliko dana. Mi slio sam na udes u neo!ekivanim momentima, kada mi duh nije bio zabavljen drugim stvarima. Sanjao sam to no"u. Nekoliko dana nisam ose"ao isto zadovoljstvo uzimaju"i svoj motocikl. Zapitao sam se nije li to suvie opasno. Ali, nakon nedelju dana, poto su mi i!ezle modrice sa tela (moji roditelji su to proklinjali) sve te misli su nestale, i najmanjim povodom bih izvla!io svog gvozdenog konji"a. Naravno, mnogo vie sam obra"ao panju na redove kola parkirane pored i stalno pazio na distancu izme#u mene i otvorenih vrata. Doga#aj je bio progutan"

Zapamtio sam koristan i vaan deo pouke, a ose"anja i beskorisni komari su bili odstranjeni. Polazna ideja EMDR-a je upravo ta da u svakom od nas postoji takav mehanizam probave ose"ajnih trauma. Taj mehanizam prakti!ari EMDR-a zovu adaptativnim sistemom tretiranja informacija". Koncept je dosta jednostavan: poput mog udesa sa motociklom, svi mi doivljavamo povrede sa malim p" !itavog ivota. Ipak, naj!e"e ne razvijamo u sebi posttraumatski sindrom. Kao to digestivni sistem izvla!i iz hrane ono stoje korisno i nuno za organizam i odbacuje ostatak, nervni sistem izvla!i korisnu informaciju, lekciju", i za nekoliko dana se osloba#a ose"anja, misli i fiziolokih aktiviranja koja vie nisu potrebna kada doga#aj pro#e (10). Naravno, ve" je Frojd govorio o ovom psiholokom mehanizmu. Opisivao gaje kao rad aljenja" u svom klasi!nom tekstu aljenje i melanholija". Posle gubitka drage osobe, za koju smo bili vrlo vezani, ili nakon nekog doga#aja koji unosi sumnju u nae ose"anje sigurnosti u svetu koji smo mislili da poznajemo, na nervni sistem je privremeno dezorganizovan. Njegovi uobi!ajeni putokazi vie ne funkcioniu. Potrebno mu je izvesno vreme da ponovo na#e ravnoteu, ono to psiholozi nazivaju homeostazom". Na!elno uzev, organizam iz toga izlazi oja!an. Porastao je nakon tog ispita i sada raspolae novim resursima. Fleksibilniji je, bolje prilago#en na situacije sa kojima se mora suo!iti. Neki autori, kao Boris Sirilnik u Francuskoj, pokazali su kako neprijateljstvo !esto vodi onome to on naziva otporno"u na udarac" (11). Svaka epoha ima svoje metafore. Frojd koji je pisao u vreme industrijske revolucije nazivao je taj proces radom" aljenja. EMDR je nastao u regiji San Franciska, oko kole Palo Alto, u doba revolucije informatike i neuronauka. ta ima !udno u tome da nova teorija govori o istom mehanizmu varenja u mozgu kao o prilagodljivom sistemu tretiranja informacija"? Ipak, u izvesnim okolnostima, ovaj sistem moe biti neuspean: ako je povreda suvie jaka, na primer nakon mu!enja, silovanja ili gubitka deteta (me#u mojim pacijentima, gubitak deteta je, izgleda, jedno od najbolnijih ivotnih iskustava). Me#utim, to se moe desiti i sa mnogo manje ozbiljnim traumama, prosto zato to smo izuzetno ranjivi u trenutku kada se dogode, bilo da smo dete, dakle, nesposobni da se zatitimo, bilo da smo u nekom osetljivom poloaju.

Na primer, bolni!arka Ana je dola da se konsultuje zbog hroni!nih depresivnih simptoma i uasne slike o samoj sebi. Mislila je da je debela i runa -- gadna", kako je govorila - dok je, u stvari, bila lepukasta i normalne teine. Iako je po prirodi bila vesela i komunikativna, njena slika o samoj sebi bila je potpuno deformisana. Sluaju"i je, shvatio sam da se ta slika usadila u nju poslednjih meseci trudno"e, tri godine ranije. Dobro se se"ala dana kada joj je njen partner, kome je prebacivala da vie ne provodi vreme sa njom, najzad rekao: Li!i na kita. Ti si neto najgnusnije to sam ikada video!" U drugim okolnostima, !ak i ubijena u pojam, ona bi se branila, moda odgovorila da ni on nije neki Pol Njumen. Ali, njena trudno"a je bila teka, morala je vrlo rano da prestane da radi, nije bila sigurna da "e ponovo na"i posao i bila je uasnuta idejom da bije Dek mogao ostaviti nakon ro#enja deteta, kao stoje njen otac ostavio njenu majku. Bila je ranjiva i nemo"na. Nita vie nije bilo potrebno da ta otrovna primedba dobije povredljivu dimenziju koju nikada nije trebalo da ima. Bilo daje re! o ja!ini povrede ili krhkoj rtvi, bolan doga#aj postaje onda prava trauma". Prema teoriji EMDR-a, umesto da bude probavljena, informacija koja sadri povredu blokira se u nervnom sistemu, ucrtana u svom inicijalnom obliku. Slike, misli, zvu!i, mirisi, ose"anja, telesne senzacije i uverenja koja smo u sebi od njih zadrali (ne mogu nita da u!inim, bi"u ostavljena") skladite se u mreu neurona koja samostalno ivi. Usa#ena u ose"ajnom mozgu, odse!ena od racionalnih spoznaja, ova mrea postaje paket informacija koje nisu le!ene i koje su disfunkcionalne, a najmanje podse"anje na inicijalnu traumu je dovoljno da ih reaktivira.

TELESNA SE"ANJA Se"anje zabeleeno u mozgu moe biti stimulisano bilo kojim od svojih delova. Kompjuteru je potrebna ta!na adresa da na#e ono to ve" ima u memoriji (kao to je bibliotekaru potrebno da ta!no zna mesto neke knjige da bi je naao na policama). Obrnuto, uspomeni u mozgu se pristupa analogijom: svaka situacija koja je sli!na aspektu neke stvari koju smo ve" doiveli moe biti dovoljna da oivi uspomenu. Ove osobine pam"enja su ve" dobro poznate: to se zove pristup preko sadraja" i pristup preko delimi!nih veza" (12). To ima zna!ajne

posledice za bolna se"anja. Zbog ovih osobina, bilo koja slika, bilo koji zvuk, miris, ose"anje, misao i, !ak, fizi!ki ose"aj sli!an okolnostima bolnog doga#aja mogu da na disfunkcionalan na!in izazovu se"anje na celinu uskladitenog iskustva. $esto se bolnim uspomenama pristupa preko tela. Ja sam prvi put shvatio zna!aj telesnog kodiranja uspomena onog dana kada su me pozvali u hitnu slubu da obi#em jednu mladu enu koja je izala iz operacione sale. Ona jo nije bila potpuno dola sebi iz opte anestezije, i osoblje je smatralo da se suvie koprca. Plaili su se da u toj zbrci ne otkine infuzije i razne kablove za koje je jo uvek bila vezana. Vezali su joj ruke trakama za krevet. Malo kasnije, kad se odjednom probudila, po!ela je da urli!e, sa izrazom uasa na.licu. Svom snagom se otimala iz tih veza, a njen sr!ani ritam i arterijski pritisak dostizali su nivo opasan za njeno stanje. Kada sam najzad uspeo da je smirim (morao sam brzo da je oslobodim), opisala mi je uspomenu koja je malo!as oivela u njoj. Videla se odjednom kao dete, a za krevet ju je vezao o!uh koji joj je cigaretom palio kou. %ela uspomena, u svom nesretnom obliku, vrlo iva, izala je na povrinu kad je osetila kako su joj zglobovi vezani. Snaga EMDR-a je u tome to on prvo oivljava bolnu uspomenu sa svim njenim razli!itim delovima, vizuelnim, ose"ajnim, saznajnim i fizi!kim (telesne senzacije), a zatim stimulie adaptativni sistem tretiranja informacije" koji nije dosad uspeo da probavi taj disfunkcionalni trag. O!ni pokreti sli!ni onima koje imamo dok spavamo i sanjamo treba da pomognu prirodnom sistemu ozdravljenja mozga da bi on dovrio ono to nije mogao da u!ini bez pomo"i spolja. Na isti na!in kao i neki prirodni lekovi i biljke poznati ve" vekovima po svojoj mo"i da aktiviraju prirodne mehanizme ozdravljenja tela posle fizi!kih povreda - kao to su aloe vera za opekotine (13) ili gotu kola za otvorene rane (14) -- o!ni pokreti (EMDR) treba da budu prirodni mehanizam koji ubrzava ozdravljenje posle psiholoke povrede. O!nim pokretima pacijenti odaju utisak da spontano prave slobodne asocijacije", kao to je Frojd preporu!ivao, za koje se zna da ih je vrlo teko posti"i po naredbi. Kao u snovima, pacijenti prolaze kroz iroku mreu uspomena me#usobno vezanih razli!itim koncima. Naj!e"e po!inju da se se"aju drugih scena povezanih sa istim traumatskim doga#ajem, bilo zato to su jednake prirode (na primcr, druge

epizode javnog poniavanja), bilo to su istih ose"anja (isto ose"anje nemo"i). $esto im se deava da doivljavaju jaka ose"anja koja brzo izbijaju na povrinu i za koja dotle nisu znali. Sve se odvija kao da su pokreti o!iju, kao u snovima, olakali brz pristup svim kanalima asoci jacije povezanim sa traumatskim se"anjem na koje je le!enje usmereno. U meri u kojoj su se ovi kanali aktivirali mogu se povezati sa saznajnim mreama koje sadre informaciju usa#enu u sadanjost. Zahvaljuju"i toj vezi, perspektiva odrasle osobe, koja vie nije ni nemo"na ni po dvrgnuta opasnostima prolosti, prestaje da se ukorenjuje u ose"ajnom mozgu. Ona tu tada moe da zameni neuroloki ig straha ili bezna#a. Zamenjena je u potpunosti; !esto onda vidimo kako se pojavljuje nova osoba. Posle vie godina prakse, jo uvek sam iznena#en rezultatima EMDR-a !iji sam svedok. Razumem zato moje kolege psihijatri i psihoanaliti!ari podozrevaju, kao i ja na po!etku, u metodu koja je istovremeno i nova i razli!ita. Ipak, kako poricati o!iglednost kada se ona manifestuje kako u mom kabinetu tako i u brojnim studijama objavljenim poslednjih godina? Znam za malo stvari u medicini koje su tako impresivne kao EMDR u akciji. O tome "u vam sada govoriti.

VI EMDR U AKCIJI
Lilijan je bila glumica i radila je u jednom pozoritu nacionalnog ugleda. Igrala je pomalo svuda po svetu i znala je kako da savlada svoj strah. Ipak, nala se u mom kabinetu zato to ju je progonio taj stari neprijatelj. Bila je u strahu otkad su joj dijagnosticirali rak bubrega. Pri!aju"i sa njom, saznao sam da ju je kao dete u vie navrata silovao otac. Nemo" koju je sada ose"ala verovatno je bila odjek njene de!je nemo"i, kada joj je bilo nemogu"e da izbegne uasnu, bezizlaznu situaciju. Savreno se se"ala kako se sa est godina posekla unutar butina na iljatoj ogradi njihovog vrta. Otac ju je odveo doktoru koji joj je stavio zavoje sve do pubisa. Uradio je to pred njenim ocem i bez anestezije. Kad su se vratili ku"i, otac ju je pritisnuo na krevet pole#uke, s rukom na potiljku, ne daju"i joj da se makne, i prvi put je silovao. Lilijan je po!ela sa izjavom da se nekoliko godina le!ila psihoanalizom, i daje tada dugo pri!ala o incestu i svom odnosu sa ocem. Mislila je da vie nema koristi ponovo se vra"ati na te stare uspomene za koje je verovala da su najzad reene. Me#utim, odnos izme#u te scene, koja je povezivala bolest, apsolutnu nemo" i strah, i teskobe koju je sada ose"ala zbog svoje bolesti izgledao mije suvie jak daje ponovo ne ispitam. Ona se najzad sloila, i prvom serijom o!nih pokreta ponovo je preivela uas devoj!ice od est godina, to se videlo na !itavom njenom telu. Palo joj je neto na pamet, neto to se odnosilo na taj trenutak: ,,A ako je to bila moja greka? Zar nisu moj pad u bati i !injenica da mi je otac video polne organe kod lekara bili povod da mi to u!ini?" Kao skoro sve rtve seksualnog zlostavljanja, Lilijan se ose"ala delimi!no odgovornom za ova gnusna dela. Ja sam je zamolio da nastavi da misli o onome to je upravo kazala da bismo napravili novu seriju o!nih pokreta. Nakon trideset sekundi, na slede"oj pauzi, kazala mi je da je sada uvidela da to nije bila njena greka. Ona je bila malo dete, a njen otac je trebalo da se brine za nju, daje leci i titi. To joj se nametnulo: ona nije apsolutno

nita u!inila to bi moglo opravdati takav napad. Prosto je pala. Normalno za jednu aktivnu, radoznalu devoj!icu. Veza izme#u stanovita odrasle osobe i stare rane sa!uvane u njenom ose"ajnom mozgu stvarala se pred mojim o!ima. Prilikom slede"e serije pokreta o!iju njeno ose"anje se promenilo. Strah se pretvorio u opravdan bes: Kako je mogao to da mi uradi? Kako je moja majka mogla da ga pusti da to godinama !ini?" Njene telesne senzacije, koje su, izgleda, morale da govore koliko i njene reci, tako#e su se menjale. Pritisak na potiljak koji je ponovo doivela nekoliko minuta ranije i strah koji je u stomaku osetila promenili su se: sad je ose"ala jaku napetost u grudima i vilici, kako se to !esto deava kad smo besni. Vie psihoterapeutskih kola smatraju da je cilj le!enja rtava silovanja upravo da ih dovedemo do uspelog preobra"anja straha i nemo"i u opravdani bes. U EMDR-u, tretman se odvija na isti na!in, sve dok pacijent ne oseti unutranje promene. Doi sta, posle nekoliko serija o!nih pokreta Lilijan je sebe videla kao usam ljenu devoj!icu, ose"ajno naputenu i seksualno zlostavljanu. Osetila je duboku tugu i veliko saaljenje prema tom jadnom detetu. Kao u stepenima oplakivanja koje je opisala Elizabeta Kibler-Ros (Elizabeth Kubler-Ross), bes se pretvorio u tugu (1). Zatim je shvatila da se svesna odrasla osoba, kakva je ona postala, moe pobrinuti za ovo dete. To ju je podsetilo na estinu s kojom je titila svoju decu. Ona se vremenom setila ivota svoga oca. On je tokom Drugog svetskog rata, u Holandiji, vrlo rano uao u Pokret otpora. Bio je uhapen i mu!en. $itavog detinjstva je sluala svoju majku, babu i dedu kako pri!aju da nikada vie posle toga nije bio kao pre. Osetila je u sebi saaljenje prema njemu, !ak i razumevanje. Otad gaje videla kao !oveka sa velikom potrebom za ljubavlju i samilo"u koje mu njegova ena, tvrda i suva, nikada nije pruila, kao ni njegovi roditelji, kratkovidi u kulturnoj tradiciji koja nije mnogo marila za ose"anja. Sada joj se !inio kao dezorijentisan i izgubljen !ovek, kao neko koje proiveo tako teke stvari od kojih je mogao da poludi". Videla gaje kao starog jadnog !oveka, tako slabog da nije mogao ni da hoda". ivot mu je sada tako teak. ao mi ga

je."

Za ezdeset minuta je prela put od uasa silovane devoj!ice do prihvatanja, !ak i saaljenja prema svom napada!u, do najzrelijeg mogu"eg stanovita. Nijedan uobi!ajeni stepen oplakivanja, kako

ih opisuje psihoanaliza, nije bio zanemaren. Bilo je to kao da su se meseci, godine psihoterapije saeli u jednu jedinu seansu. $inilo se da joj je stimulacija adaptativnog sistema tretiranja informacije pomogla da uspostavi sve nune veze izme#u doga#aja prolosti i njene perspektive odrasle ene. Kad su te veze dobile svoje mesto, disfunkcionalna informacija je bila provarena, metabolizirana", kau biologisti, i bez sposobnosti da podstakne neodgovaraju"a ose"anja. Lilijan je !ak mogla da se seti prvog silovanja i da na njega gleda bez ikakvih teko"a: Kao da sam jednostavno bila posmatra!. Gledam to izdaleka. To je samo se"anje, slika". Poto mu je oduzet disfunkcionalni limbi!ki" naboj, se"anje gubi vitalnost. Njegov pritisak se topi. To je ve" ogromna stvar. Ipak, ukidanje starih trauma koje u sebi nosimo kao sasvim nezale!ene rane nije zavreno neutralizacijom nekadanjih uspomena. Kad se ta trauma, kao i neke druge, rastvorila, Lilijan je otkrila u sebi unutranju snagu za koju nikad nije ni slutila da postoji, niti da njome nekad moe raspolagati. Suo!ila se sa svojom bole"u, mogu"no"u da umre, sa velikom vedrinom. Postala je partner svojim lekarima, mogla je da istrai brojne oblike dopunskih le!enja raka, kojima se sluila paljivo i inteligentno i, to je jo vanije, nastavila je da optimisti!nije ivi tokom !itave bolesti. Njena psihoanaliti!arka, koju je i dalje vi#ala jednom mese!no, bila je toliko iznena#ena tako naglom promenom kod Lilijan, da me je jednog dana pozvala upitavi ta se desilo. ta smo mi druga!ije uradili, kad je ve" !itava pri!a o incestu u principu bila izle!ena analizom? Kao i ve"ina francuskih i ameri!kih psihoanaliti!ara koji su imali sli!no iskustvo sa jednim ili vie pacijenata, ona je brzo nau!ila da primenjuje EMDR, koji je otad postao deo sistema njenog psihoanaliti!kog rada. Tri godine nakon ovih nekoliko seansi, iako je bila na operaciji i izdrala hemoterapiju i radioterapiju, Lilijan je ivlja no ikad. Iskuena bolest i njena ivotna snaga dali su joj izvestan sjaj. Ponovo glumi pred publikom i ponovo dri svoje kurseve. Nada se da "e to jo dugo trajati.7

Svakako, EMDR ne le#i rak. Ipak, znam da je to bio zna#ajan deo njenog le#enja, kao i kod mnogih drugih pacijenata koji su se suo#ili sa neizle#ivom bole!u.

DECA SA KOSOVA Rad adaptativnog sistema tretiranja informacija jo je bri kod dece. Sve se odvija kao da prostije saznajne strukture i rasutiji kanali asocijacija omogu"avaju da se etape presko!e. Nekoliko meseci posle rata na Kosovu, bio sam tamo kao konsultant za ose"ajne traume. Jednog dana su traili od mene da pogledam dvoje adolescenata, brata i sestru. Za vreme rata, ku"a im je bila opkoljena, a otac pred njima ubijen. Devojka je silovana sa revolverom uz !elo, u sopstvenoj sobi. Otada nije mogla u nju da u#e. De!ak je sa svojim ujakom beao preko krova; ga#ali su ih granatom, koja je ubila ujaka a de!aka ranila u stomak. Neprijatelji su ih ostavili kao mrtve. Otada su oboje dece teskobno iveli. Loe su spavali, malo jeli i odbijali da napuste ku"u. Pedijatar koji ih je vie puta posetio bio je vrlo zabrinut za njih; vie nije znao ta da u!ini kako bi im pomogao. Kao porodi!nog prijatelja to gaje posebno brinulo. Deo mog rada sastojao se u tome da lekare nau!im da dijagnosticiraju ESPT (posttraumatski stres), i on me je zamolio da neto u!inim za tu decu. Sluaju"i lekara kako pri!a ta su deca doivela, pomislih da "u im teko pomo"i, naro!ito na stranom jeziku i uz tuma!a. Ose"anja koja su preivljavali dok su evocirali svoja se"anja bila su vrlo jaka. Ipak, tokom prve seanse iznena#eno sam konstatovao da, od prve serije o!nih pokreta, nijedno ni drugo nije izgledalo uzbu#eno. Se"am se da sam pomislio kako je ili tuma!evo prisustvo blokiralo njihove asocijacije, ili je trauma bila toliko jaka da im vie nije omogu"avala pristup ose"anjima (to se u psihijatriji naziva pojavom disocijacije"). Na moje veliko iznena#enje oni su mi, na kraju te prve seanse, kazali da su sada, ne ose"aju"i nikakvu smetnju, sposobni da se sete slika napada. To mi je izgledalo nemogu"e: bio sam siguran da "e se za nekoliko dana videti kako je sve nereeno. Doao sam sedmicu kasnije, sa namerom da ponovim tretman i da ponovo pokuam, moda polaze"i od istih scena. Bio sam zaprepa"en kad sam od njihove tetke saznao da su iste ve!eri posle nae prve seanse deca prvi put normalno ve!erala, zatim ceiu no" mirno spavala, tako#e prvi put posle marta meseca. Devoj!ica je !ak spavala u svojoj sobi! Nisam verovao svojim uima. Bez sumnje, ta su deca bila dobro vaspitana i nisu htela da mi kau da im nisam pomogao. Ili, pak, moda nisu elela da im dalje postavljam pitanja o tako bolnoj epizodi?

Ako me uvere da vie nemaju simptoma, moda ih to ubedi da ponovo po!nu. Ipak, kada sam ih video, neto se zaista promenilo. Smeili su se, !ak i kao deca smejali, dok su ranije bili kao ubijeni i tuni. Izgledali su mnogo odmornije. Moj prevodilac, koji je pre rata studirao medicinu u Beogradu, bio je uveren da su se promenili. Uprkos svemu tome, ostao sam vrlo skepti!an u pogledu stvarne korisnosti ovih seansi sve do dana kada su razni terapeuti, specijalizirani za EMDR sa decom, potvrdili da deca, generalno, reaguju mnogo bre, i mnogo manje izraavaju svoja ose"anja no odrasli. Od tog iskustva na Kosovu, jedno od prvih kontrolisanih istraivanja o le!enju posttraumatskog stresa kod dece stvarno je pokazalo da je EMDR delotvoran od najranijeg uzrasta (2). U toj studiji, efikasnost EMDR-a je bila zna!ajna, mada ne tako spektakularna kao ono to sam ja na Kosovu doiveo.

BITKA OKO EMDR-A Najzanimljiviji u istoriji razvoja EMDR-a jeste otpor na koji on nailazi u psihijatriji i psihoanalizi. Godine 2000. baza podataka koja je najvie kori"ena kad je re! o posttraumatskom stresu (ESPT) PILOTS Database iz Dartmouth Veteran Administration Hospital registrovala je vie kontrolisanih klini!kih studija o EMDR-u nego o bilo kom drugom le!enju posttraumatskog stresa, uklju!uju"i i lekove. Rezultati tih studija su bili tako impresivni da su tri metastudije", tj. prou!avanja svih objavljenih istraivanja, zaklju!ile da je EMDR bar isto toliko efikasan kao i najbolji postoje"i tretmani, a da je izgleda bolje priman i bri od ostalih metoda (3). Ipak, sve do danas EMDR opisuju kao kontroverznu" metodu u ve"em delu ameri!kih univerzitetskih krugova; to se !ini rede u Holandiji, Nema!koj, Engleskoj ili Italiji. Neki akademici u Sjedinjenim Dravama nisu oklevali da izjave kako je EMDR moda" ili marketinka tehnika" (4). Taj stav potovanih nau!nika iznena#uje poto ne po!iva na !injenicama. Mislim da on poti!e otud to se dovoljno ne poznaje mehanizam koji EMDR-u daje posebnu delotvornost. To je !est slu!aj u istoriji medicine. Veliki proboji, nastali pre nego stoje teorija mogla da ih objasni, sistematski su nailazili na snaan otpor od strane institucija, naro!ito ako je tretman bio prirodan" ili izgledao suvie jednostavan".

Najslavniji slu!aj i bez sumnje najblii ovom u vezi sa EMDR-om jeste istorija doktora Filipa Semelvajsa (Philippe Semmelweis) od koga je Luj Ferdinan Selin (Lous Ferdinand Celine) napravio predmet svoje doktorske teze. Semelvajs je onaj ma#arski lekar koji je pokazao zna!aj asepti!nosti (odsustva mikroba) pri poro#ajima, dvadeset godina pre Pasterovih radova. U to vreme, u akuerskoj klinici, gde je mladi Semelvajs bio asistent, vie od jedne ene na tri umiralo je od groznice nekoliko dana nakon poro#aja.8 Najsiromanije ene u Be!u, jedine koje su nalazile pomo" na toj klinici i bile prisiljene da se tamo pora#aju nisu ni znale za rizik kome su se izlagale. Semelvajs je imao izuzetnu intuiciju da predloi slede"i opit: svi lekari sa klinike, koji su !esto golih ruku radili intervencije, morali su, neposredno pre poro#aja, da kre!om operu ruke pre no to bi dodirnuli delove genitalija svojih pacijentkinja. Bilo je vrlo teko ostvariti tu ideju: sve se deavalo pre nego to su klice otkrivene i nije bilo nikakvog logi!nog razloga da se neto nevidljivo i bez mirisa moe prene ti rukama. Ipak, rezultati njegovog opita bili su izvanredni: za mesec dana mortalitet pacijentkinja se promenio: umesto jedne ene od tri sada je umirala jedna od dvadeset ena! Po izvo#enju ovog opita Semelvajs je otputen. Njegove su se kolege, smatraju"i da je pranje ruku kre!om odvratno, organizovale protiv njega i postigle da se on udalji. Kako u to vreme nisu postojala nikakva umesna objanjenja za rezultate koje je postigao, ismejali su ga uprkos njegovoj blistavoj demonstraciji. Umro je skoro lud samo nekoliko godina pre Pasterovog i Listerovog otkri"a koji su omogu"ili da se najzad nau!no shvati ono stoje on empirijski otkrio. Neto kasnije, u psihijatriji, ameri!koj vladi je trebalo vie od dvadeset godina da prizna efikasnost litijuma u le!enju manijakalnih depresija.9
8

Jedna na tri a ne devet na deset, kako belei, sa vlastitim genijem preterivanja, Selin u svojoj tezi. 9 Australijanac Don | D. Keid (John 1 J Cade) to je demonstrirao 1949, ali ameri#ki psihijatri ga nisu koristili do sredine ezdesetih godina, a zvani#no nije bio prihva!en do 1974. Godine 2002. mehanizam delovanja litijuma i dalje je relativno misteriozan, iako su prona"eni brojni tragovi koji obe!avaju, uz otkri!a njegovih efekata na prepisivanje gena i inhibiciju proteina C. (Manji, H. K. W. Z. Potter- 1995. Signal transductionpathwavs: molecular targets for lithiums actions", Archives of General Psvchiatrv no52,p.531-543).

Kako se radilo samo o prirodnoj mineralnoj soli" bez poznatih korisnih dejstava za centralni nervni sistem, i kako nije bio shva"en njegov mehanizam akcije, upotreba litijuma je naila na veliki otpor u konvencionalnim psihijatrijskim krugovima. Da uzmemo jedan jo noviji primer: otkri"e, po!etkom osamdesetih, da stoma!ni !ir moe uzrokovati jedna bakterija (h. pylori) i da se moe le!iti antibioticima ismejano je na svim nau!nim kongresima da bi, deset godina kasnije, najzad bilo prihva"eno.10

EMDRI SAN UZ SNOVE $injenica je da mi uvek ne razumemo kako EMDR donosi rezultate koji toliko impresioniraju one koji ga koriste. Profesor tikgold (Stickgold), iz Harvardske laboratorije neurofiziologije i prou!avanja sna i snova, ponudio je hipotezu da pokreti o!iju i drugi oblici stimulacije koji usmeravaju panju igraju vanu ulogu u pregrupisavanju uspomena u mozgu: koliko tokom sna uz snove, toliko tokom seanse EMDR. U jednom !lanku, objavljenom u !asopisu Science (Nauka), tikgold i njegove kolege su izneli pretpostavku da fiziologija snova aktivira i preobraava asocijativne veze izme#u uspomena koje su jedne sa drugima povezane preko ose"anja (5). tikgold misli da su, moda, kroz !ulnu stimulaciju tokom EMDR-a, u igri sli!ni elementi (6). Drugi istraiva!i su pokazali da kretnje o!iju, od prvih serija, izazivaju i odgovor na obavezno oputanje", to se prevodi neposrednim redukovanjem sr!ane frekvencije i pove"anjem telesne temperature (7). To nam dozvoljava da mislimo kako stimulacija EMDR-om oja!ava delovanje parasimpati!kog nervnog sistema, kao to to !ini proces usaglaavanja srca. tikgoldova teorija bi objasnila zastoje mogu"e dobiti rezultate putem EMDR-a, uz druge oblike stimulacije, a ne samo o!ne pokrete. Odista, i auditivni sistem je stimulisan tokom sna uz snove, i isto tako se mogu videti nehoti!ne mii"ne kontrakcije na povrini koe (8). Uosta10

To je jedan drugi Aitstralijanac, doktor Bari Maral, otkrio. Izvan sebe zbog stava svojih kolega koji nisu hteli da poveruju u njegove opservacije, on je najzad sam progutao tubu koncentrata bakterije da bi dokazao da #e mu to uzrokovati #ir.

lom, izvesni klini!ari upotrebljavaju zvuke koji se !uju i s leve i s desne strane zahvaljuju"i slualicama, ili pak stimulaciju koe tapkanjem i razna vibriranja. Vide"emo u stvari, u osmoj glavi, kako stimulacija koe moe direktno da modulira aktivnost ose"ajnog mozga. O!igledno je da treba otkriti jo dosta toga o adaptativnom sistemu tretiranja informacija i o raznim na!inima da se pomogne njegov rad probavljanja, ili da se on ubrza. U o!ekivanju toga, EMDR brzo osvaja teren, zahvaljuju"i sve ve"em broju nau!nih studija koje ukazuju na njegovu efikasnost. Danas je EMDR zvani!no priznat kao efikasan tretman za ESPT od strane Ameri!kog psiholokog drutva, zvani!nog profesionalnog tela u Sjedinjenim Dravama (9), od strane Me#unarodnog drutva za prou!avanje traumatskog stresa (ISTSS), koji vri selekciju preporuka tretmana za ESPT, na osnovu ustanovljenih nau!nih spoznaja (10), i od strane Ministarstva zdravlja Ujedinjenog Kraljevstva. U Francuskoj, Nema!koj i Holandiji EMDR po!inje da se u!i na univerzitetu. U Francuskoj bi EMDR trebalo da se progresivno uklju!i istovremeno i u psihoanaliti!ki rad i u praksu saznajnih terapija i terapija ponaanja, sa kojima deli brojne ideje. EMDR i psihoanaliza nisu suprotstavljeni. Sasvim suprotno, frojdovski, lakanovski ili klajnovski psihoanaliti!ar moe u EMDR-u na"i dodatno delotvorno oru#e i jo vie sebi olakati rad.11

MALE" POVREDE DUGO OSTAVLJAJU TRAG Mogu"e je da je otkri"e EMDR-a promenilo praksu psihijatrije i psihoanalize. Krajem XIX veka, Pjer ane (Pierre Janet) i Sigmund Frojd su izneli smelu hipotezu daje veliki deo psiholokih smetnji na koje nailazimo svaki dan u kabinetima klini!ara - depresija, anksioznost, bulimija, alkoholizam i droga - potekao iz traumatskih doga#aja. Bio je to ogroman doprinos, ali ga nije pratila metoda le!enja koja bi omogu"ila da se brzo olaka ljudima koji pate. Me#utim, kad se disfunkcionalni trag ose"anja najzad preko EMDR-a otkloni, simp11

Svedo#e!i o toj prirodnoj simbiozi, Fransin apiro je juna 2002. dobila najve!u mogu!u nagradu za psihoanaliti#ara: nagradu Sigmund Frojd\ koju dodeljuje Svetska asocijacija za psihoterapiju i grad Be#.

tomi !esto potpuno i!ezavaju i pojavljuje se nova li!nost. Kada imamo oru#e koje omogu"uje da delujemo na uzroke simptoma, a ne samo da njima upravljamo, i da to radimo vrlo brzo, !itav pristup pacijentu se menja, utoliko pre to su povrede sa malim p" izuzetno !este i odgovorne za mnoge druge simptome osim ESPT-a. Istraivanje provedeno u Australiji u jednoj hitnoj slubi ilustruje mnoge posledice malih" ose"ajnih okova. Istraiva!i su jedne !itave godine pratili rtve saobra"ajnih udesa koji su proli kroz ovu slubu. Na kraju godine su im dali da rese seriju psiholokih upitnika. Vie od polovine njih razvilo je psihijatrijske sindrome od vremena udesa. Od svih utvr#enih sindroma ESPT je bio najre#i. Ljudi su naj!e"e imali proste depresije, banalne napade teskobe, fobije. Veliki broj njih je !ak dobio anoreksiju, bulimiju, ili po!eo da pije ili da se drogira, bez drugih simptoma (12). Vrlo zna!ajna lekcija iz te studije jeste da ne postoji samo ESPT i daje nuno istraiti protekle doga#aje koji su mogli da ostave ose"ajne tragove zbog kojih jo uvek patimo. U svim oblicima depresije ili anksioznosti treba sistematski pokuati; identifikovati ono stoje moglo kod pacijenta da izazove simptome koji ga i danas poga#aju. Zatim treba odstraniti najve"i mogu"i broj ovih ose"ajnih tragova. Ana, bolni!arka o kojoj sam govorio u prethodnom poglavlju, toliko je bila obuzeta slikom svoga tela daje na po!etku nae prve seanse bila uverena da bi samo posle generalne liposukcije mogla ponovo da se pogleda u ogledalu. Upravo sa tom slikom same sebe u ogledalu, od koje je kripala zubima, po!eli smo prvu seriju o!nih pokreta. Vrlo brzo je ona tu sliku vezala za uspomenu na svog biveg mua koji ju je za vreme trudno"e poniavao. Dok joj se to se"anje vra"alo, ona je iz sve snage plakala, kao da je ose"anje ostalo sa!uvano nedirnuto u njenim grudima te poslednje tri godine. Zatim joj se na licu pojavio miran, hladan izraz. Gledala me je pomalo zbunjeno: Kako je mogao da kae takve stvari, a nosila sam njegovo dete u trbuhu?" Zatraio sam od nje onda da misli na to i ponovo po!ne sa pokretima o!iju. Ovog puta se smeila: Kakav gad, taj tip! Ne mogu ni na slici da ga vidim!" rekla je smeju"i se. Pitao sam je, odvevi je ponovo pred sliku njenog golog tela u ogledalu, ta sad vidi: Telo normalne ene od trideset godina koja je rodila dvoje dece". Svakako, EMDR nije lek za sve. Prema mom iskustvu, ova tehnika loije funkcionie za simptome koji nemaju korene u povre#uju"im

doga#ajima iz prolosti. Tehnika je i dalje korisna, ali rezultati nisu ni tako brzi ni tako impresivni.12 EMDR postoji za razne prirodne metode koje direktno deluju na bioloki ritam organizma. Odista, ose"ajni mozak nije samo podre#en varijacijama srca i uticaju sna i snova. On je integrisan u okolinu !ije sve ritmove deli: ritam sunca, smene dana i no"i, menstrualnog ciklusa koji je u vezi sa mese!evim menama, kao i sa ciklusima godinjih doba. Kako "emo sad videti, ovi dui ciklusi tako#e prestavljaju jedan na!in pristupa ose"ajnom miru.

EMDR nije preporu#ljiv za depresije koje su #isto biolokog psihoze, izofreniju i druge, niti za demencije.

VII ENERGIJA SVETLOSTI: PODESITI SVOJ BIOLOKI SAT

U zoru #ovek polazi na put, ali i po#inje da radi. Heziod

DOKTOR KUK (COOK) I ESKIMI Doktor Frederik Kuk je bio prekaljeni istraiva! Dalekog severa. On, kada je u XIX veku njegova ekspedicija blokirana ledom, nije izgubio nadu da "e umeti da iza#e na kraj sa najteim klimatskim uslovima. Ono na ta nije ra!unao jeste da izazov ne"e biti fizi!ki ve" ose"ajan. Blokirani na samom po!etku zime, Kuk i njegovi ljudi (u to vreme nije bilo ena u polarnim ekspedicijama) trebalo je da izdre ezdeset i osam dana potpunog mraka. Kuk u svom dnevniku pie: Dani su se brzo skra"ivali a no"i postajale vidno due. Taj obeshrabruju"i veo tame, koji je pao nakon bljetave beline prethodnih no"i, posejao je u naim venama bezna#e koje nam proima due." Kako su sve vie tonuli u zimske senke, Kuk je primetio da su njegovi ljudi sve pesimisti!niji i apati!niji. Zato im je svakog dana organizovao viesatno sedenje pred velikom vatrom u logoru. Zabeleio je u svom dnevniku da im se izgleda dopalo svetio vatre, koje im je mnogo vie pomoglo no njena toplina. Kuk je tako#e zabeleio snaan efekat svetlosti, koja kao daje dolaskom prole"a skidala okove sa eskimskih instinkata: Strasti ovih ljudi su periodi!ne; sparivali bi se odmah nakon sun!evog povratka. U tom periodu oni odista skoro da drhte zbog ja!ine svojih strasti i tokom

nekoliko sedmica najve"i deo vremena posve"uju tome da te strasti zadovolje!" Biblija je ve", mnogo pre Kukovih opisa, beleila uticaj svetlosti i sunca na !ovekova raspoloenja i instinkte.Toliko je o!igledno da smo sre"niji u prole"e nego usred zime, da prosto zanemarujemo taj duboki uticaj svetlosti na poboljanje naeg raspoloenja i energije. Svetlost direktno uti!e na vie bitnih funkcija ose"ajnog mozga; !ak ih i kontrolie. Za ivotinje koje ive u prirodi, bez uticaja veta!kih izvora svetlosti, duina dana i no"i odre#uje !as kada leu i kada ustaju. Tako svetlost kontrolie ve"inu vitalnih instinkata, kao to su apetit za hranu ili za seks, !ak i elju za novinom i istraivanjem. Laboratorijska ispitivanja pokazuju da svetlost, a ne promena temperature, (ili izlaganje prole"nom polenu, itd.) kontrolie sve instinktivne promene krajem zime. Svetlost u mozak ulazi kroz o!i, a njen efekat se odmah prenosi na specijalizovanu grupu "elija koja se zove hipotalamus, smeten u srcu ose"ajnog mozga. Ma kako bio si"uan, (predstavlja jedva 1% mase mozga odrasle osobe), hipotalamus upravlja lu!enjem svih telesnih hormona, bilo da je re! o apetitu, libidu, ciklusima sna, menstrualnim ciklusima, regulisanju temperature, metabolizmu masno"a i, naro!ito, raspoloenju i energiji za akciju. Poto imamo iste limbi!ke strukture kao i druge ivotinje, nae bioloke funkcije i instinktivni apetiti podloni su uticaju koliko i njihovi. To se enama !ini o!iglednijim nego mukarcima. Budu"i da otprilike !etrdeset godina svakog meseca imaju cikli!ne promene lu!enja hormona, one znaju bolje no iko do koje mere su funkcije tela, kao i emocije, raznovrsne i podlone prirodnim ritmovima. Naravno, ovladavanje vatrom, a zatim elektricitetom, delimi!no nas je oslobodilo kontrole koju prirodni ciklus svetlosti normalno name"e satima sna i budnosti. Ali, veta!ka svetlost pod kojom zimi funkcioniemo jeste pet do dvadeset puta slabija od prirodne svetlosti jednog tmurnog dana. Nemogu"e je, dakle, potpuno zameniti uticaj sunca naim stolnim lampama.

SVI TELESNI RITMOVI Paskal, specijalistkinja za marketing, radi za veliku francusku firmu luksuznih proizvoda. Ona mora da bude u Aziji ili Americi bar

jednom mese!no. To ju je u po!etku najvie privuklo ovom poslu. Nakon godinu dana, to joj najvie smeta, a naro!ito, primetila je, putovanja sa zapada na istok. Ne samo da se ujutro budi veoma rano, ve" i danima ose"a u grudima hladno"u, stomak joj je naduven i potpuno je klonula kao samo tri dana pred po!etak menstruacije. Tako#e je primetila i da se, gledaju"i neku reklamu na televiziji (dovoljno je da se dete nasmei majci pa da joj se grlo stegne), ili sluaju"i o svojoj ma!ki koju treba kod prijateljice da ostavi uvek kada putuje, lako zapla!e. Smenjivanje dana i no"i ne kontrolie samo ciklus sna. Mnogi drugi bioloki ritmovi to prate. Temperatura tela, koja je najnia ujutro, penje se tokom aktivnog dana (do 18/19 sati), a zatim ponovo pada. Lu!enje raznih hormona, kao to je kortizol, glavni hormon stresa, tako#e sledi ritam od 24 sata. I stoma!ni sokovi i aktivnost probavnog trakta slede dnevni ritam. Normalno, svi ti ritmovi su poredani jedni do drugih: temperatura i kortizol po!inju ujutro, sa bu#enjem, da rastu; probavne funkcije odgovaraju ritmu tri dnevna obroka, a smiruju se tokom spavanja. Ipak, u XX veku fiziolozi su otkrili da putovanja avionom mogu taj uhodani poredak da poremete. U stvari, svaki od ovih ritmova funkcionie prema vlastitom unutranjem satu", i oni nuno ne prate signal dat preko perioda sna i budnosti. Cak i sklonost snovima - ono to fiziolozi pesni!ki nazivaju pritiskom snova" - ima svoj ritam nezavisan od ritma sna! Sanjamo naro!ito u drugom delu no"i, nekoliko sati pred uobi!ajeno bu#enje. Ako jedne no"i ne spavate, izme#u pet i osam sati ujutro oseti"ete pritisak snova": va mozak "e hteti da se isklju!i", a misli "e postati neorganizovane i neuhvatljive. Mii"i "e vam se iznenada opustiti i glava "e vam iznenada pasti. To je najopasniji period za onog ko prekora!uje svoje granice voze"i !itavu no". To nije samo umor u smislu nedostatka sna", ve" mozak pokuava da sanja. Ciklus snova je povezan sa spavanjem. Kada promenimo kretanje !asovnika, !ak i ako spavamo od pono"i do osam ujutro u novoj vremenskoj zoni, biolokim ritmovima treba vie dana da uspostave izme#u sebe odgovaraju"u fazu. Snovi, na primer, ele da se izraze u svoje vreme, to odgovara vremenu od deset ujutro u Rijadu ili pet po podne u Sidneju. Odjednom su mnoge bioloke funkcije poreme"ene, to objanjava simptome poreme"aja vremenskog rasporeda. Isto se deava, ali slabije, kada legnemo u !etiri ili pet ujutro, posle duge ve!eri tokom vikenda. $ak i ako sutradan spavamo do

podne, period sna ne"e biti u fazi sa drugim biolokim ritmovima tela. Poslednji sati sna, na primer, pa"e u vreme kada kortizol ve" raste i nakon faze sna sa snovima. Mi smo kao osu#eni da ostatak dana ivimo u nekoj magli i apatiji, ponekad i lakoj depresiji, to neki zovu nedeljni bluz". Me#utim, postoji na!in da sve unutarnje skazaljke podesimo. Kao to se suncokreti okre"u prema suncu i prate ga !itav dan, hipotalamus je izuzetno osetljiv na svetlost. On je bioloki ure#en tako da telo i mozak vodi u ritmu godinjih doba, prema tome da li su dani sve dui ili sve kra"i. Kada je pravilno usmeren, njegova kontrola lu!enja hormona i neuroprenosnika izuzetno je precizna.13 Dok se u jesen a zatim zimi dani skra"uju, skoro jedna osoba od tri ose"a promenu svoje energije i impulsa. Ove promene kao da su posledica fiziologije hibernacije: sve due no"i, teko bu#enje, stalna potreba za hlebom, krompirom, testeninom, !okoladom, bombonama, pad energije i libida, gubitak motivacije za nove projekte, usporene misli. Izme#u novembra i marta, kod skoro 10% ljudi koji ive ispod 40. paralele (Madrid u Evropi, Njujork u Americi) ovi simptomi dobijaju dimenzije istinske depresije (2). Oni su vie fizi!ki nego psihi!ki. To ipak nije !udno, poto su pre plod promene biolokog ritma nego posledica ose"ajnog bola. Onog dana kada sam u svom kabinetu primio Freda bio sam zaprepa"en vidljivim odsustvom svakog psiholokog objanjenja za simptome od kojih je patio ve" dve godine. Fred je imao $etrdeset godina i bio ef sasvim uspenog preduze"a. Bio je elegantan i simpati!an i nimalo se nije ustezao da odgovara na vrlo li!na pitanja koja sam mu postavio. Upoznao je u svom ivotu i uspone i padove, kao i svi ljudi, ali u njegovoj pri!i nisam naao ni najmanji trag nekog trajnog bola. Naravno, to stoje vodio firmu moglo je biti stresno i nesigurno, ali sve je uvek bilo u poznatim granicama, na nivou teko"a koje je smatrao izazovom, izvorom stimulacije". Bilo bi mi ina!e dosadno", dodao je. Nikad se nije osetio slomljenim, ni zadatkom koji je stajao pred njim, ni okolnostima. Na primer, lu#enje melalonina, hormona spavanja, po#inje no!u, nekoliko minuta nakon to se ugase lampe, ako se to #ini u uobi#ajeni sat. lb lu#enje se nastavlja #itavu no!, a ujutro se prekida za nekoliko sekundi, #im se pojavi svetlost.
13

Fredje ve" konsultovao mnoge lekare zbog simptoma hroni!nog i progresivnog umora, zamagljenih misli, suvie lakog i neredovnog sna, bola u le#ima i ramenima; zbog svega je kona!no morao da prede na pola radnog vremena. Kako je ispoljavao klasi!ne bolne ta!ke" du le#a, dijagnozirana je fibromijalgija". Fibromijalgija je jedna dosta loe tuma!ena bolest koja vie simptoma depresije vezuje za umor i iscrpljuju"e bolove u mii"ima. Lekari se nje boje koliko i pacijenti poto ona, uprkos le!enju i antidepresivima ograni!enog dejstva, lako postaje hroni!na. Osobe koje napada ose"aju se fizi#ki bolesne i ne shvataju zato ih lekar tera da konsultuju psihijatra ili psihoterapeuta. Fred je sve ve" pokuao. Posetio je i alternativne i tradicionalne lekare. Pokuao je sa psihoterapijom, da uzima velike doze lekova protiv bolova, kao i dva razli!ita antidepresiva !ije sekundarne efekte nije podnosio. Kao ni moje kolege, ni ja nisam znao odakle da po!nem. Me#utim, jedan detalj iz njegove pri!e me je pogodio. Sve je po!elo sa jednom do dve sedmice poreme"enog sna, kad se ujutro nije osetio oputeno" i kada se teko budio. Bolovi su po!eli tek kasnije, i san mu je od toga postao jo tei. Problemi sa snom su krenuli u novembru, kada je najmanje dnevne svetlosti. Nisam eleo da Fredu predloim novo le!enje, koje bi mu uzelo vremena i izloilo ga neprijatnim sekundarnim efektima za jedan ne ba izvestan rezultat. Ali, ono to sam mislio da uradim nije mu moglo koditi, i !ak nije trailo od njega da promeni svoje navike. Hteo sam da prvi put pokuam sa le!enjem veta!kom simulacijom svitanja, ne veruju"i da "e to ispasti toliko korisno. Od 1980. godine Nacionalni institut za mentalno zdravlje u Sjedinjenim Dravama, kao i razne skandinavske laboratorije, istraivali su korisnost terapije svetlo"u za depresije sezonskog tipa. Ove studije su pokazale da trideset minuta dnevnog izlaganja vrlo jakom veta!kom svetlu (10 000 luksa), tj. dvadeset puta ja!em od normalne elektri!ne sijalice, leci simptome zimske depresije za otprilike dve nedelje. Ipak, pacijenti su se alili da moraju sedeti trideset minuta ispred specijalne lampe svakog dana. Tokom poslednjih deset godina doktor Ri!ard Ej veri (Richard Avery) iz Sijatla (sa severa Sjedinjenih Drava) uveo je neto radikalno novo. Umesto da se pacijenti brutalno izloe svetlosti od 10 000 luksa ujutro prilikom bu#enja, bilo je dovoljno da se prepuste bu#enju simulacijom prirodnog svitanja - signalom koji mozak prima !ak i zatvorenih o!iju.

SIMULIRANJE PRIRODNOG SVITANJA Sedam je ujutro i mrkla je no". Zvonjava budilnika prekida va mir i san. Tekih kapaka, jedva diete ruku prema uljezu, da ga.u"utkate. Samo jo pet minuta", molite. Dan loe po!inje. Ali, kako druga!ije? Eh, dobro, veite va budilnik za lampu uz krevet. Ho"ete da se dignete u sedam sati? Od est i petnaest aparat osvetljava sobu. Polako, a zatim sve bre, on simulira pojavu svetlosti vaeg novog dana. O!i, i kad su vam zatvorene, vrlo su osetljive na taj signal, koji je ina!e znak za bu#enje svih vrsta ivotinja jo od pradavnih vremena. Taj signal je va ose"ajni mozak nau!io da prepozna tokom miliona godina evolucije. Na mozak i telo su se potpuno prilagodili tom znaku zore. Od prvih zraka svetlosti, ma kako bili slabi, dok smo sklopljenih kapaka, hipotalamus dobija poruku kako je vreme da organizuje prelaz iz sna. Odjednom se bu#enje prirodno odvija, delikatno, ne prekidaju"i san kome je vreme da se zavri. Kre"e jutarnje lu!enje kortizola, a temperatura tela dostie svoj dnevni uspon. Kad se intenzitet svetlosti jo malo pove"a, elektri!na aktivnost mozga, koja karakterie dubok san, po!inje da prelazi na lak san, a zatim na potpuno bu#enje. Za one koje ta postepenost uznemirava postoje, u slu!aju da signal svetlosti nije bio dovoljno delotvoran, aparati sa zvonjavom upozorenja". U jednoj studiji naspram pet ostvarenih u Sijatlu (a to je ameri!ki grad u kome pada najvie kie) doktor Ejveri je pokazao da je simulacija svitanja znatno delotvornija u le!enju simptoma hibernacije povezanih sa sezonskom depresijom. Izgleda daje mozak prijem!iviji na tu prirodnu metodu nego na nametanje jake, nenajavljene veta!ke svetlosti (3). Pri tom, ova preimu"stva se ne ograni!avaju na tretman depresije: vie suprunika pacijenata koji su ovo iskusili indirektno je opisalo da su se osetili podstaknuti ovim utenim bu#enjima. Fred je sa entuzijazmom prihvatio da isproba simulaciju svitanja. Naru!io je preko interneta mali aparat i !im gaje dobio, svoju je no"nu lampu uklju!io u crnu kutijicu programiranu da zapo!ne svitanje od est i petnaest ujutro (radi sigurnosti je navio i budilnik na sedam sati). Sutradan ujutro se probudio kada je svetlost njegove lampe postigla svoj maksimum, pet minuta pre zvonjave budilnika. Za manje od sedmicu dana on je konstatovao razliku u svom na!inu bu#enja. Upola u snu, dok je jo sanjao, shvatao je da je jutro, ali se vra"ao snu jo malo. To se desilo jednom ili dvaput, pre no to je shvatio da su mu

telo i duh bili sve budniji i sve rede ponovo padali u san. Za manje od dve sedmice procenio je da ima vie energije tokom dana i da moe jasnije da misli. Kao da mu se magla u glavi razilazila. I raspoloenje mu se u skladu sa tim popravljalo. Nekoliko meseci kasnije kazao mi je daje stekao utisak kako ga vrat i ramena manje bole; ali, naalost, bol nikada nije potpuno i!ezao. Evo kako je u jednom e-mailu Fred svom proizvo#a!u simulatora svitanja opisao vlastito iskustvo: Teko da mogu na"i reci da vam opiem ta je ta svetlost za mene zna!ila. Nita mi nije toliko pomoglo. $injenica da je to potpuno prirodno je dodatna prednost, jer ja teko podnosim lekove. Ne razumem kako to funkcionie, ali ose"am se odmorniji, imam vie koncentracije i energije kad se probudim, i to me prati !itav, svaki dan." Jedan od najfascinantnijih aspekata simulacije svitanja bez sumnje je !injenica da to moe biti blagotvorno za svakog od nas, bilo da smo depresivni ili ne, bilo da smo pod stresom ili ne. Dok sam studirao medicinu, prvi sta u psihijatriji imao sam na univerzitetu Stenford u Kaliforniji. Tu sam nau!io fiziologiju sna, sa njegovim raznim fazama, kao stoje san sa snovima paradoksalan" - postoje elektri!na aktivnost mozga tokom ovog sna" upravo ista kao i tokom bu#enja, dok je telo potpuno oputeno. Vinsent Zarkone, koji je upravljao laboratorijom fiziologije sna, bio je jedan od najve"ih specijalista za to pitanje. Veoma se dobro se"am ta nam je govorio: paradoksalno spavanje je u poslednjim satima no"i, i upravo zbog toga zvonjava budilnika !esto prekida san. Prolo je mnogo vremena otkad sam primetio do koje je mere neprijatno probuditi se pre no to se san sam od sebe zavri: koliko se bolje ose"amo kad se san zavri prirodno. Ako je ijedna osoba na svetu umela da izbegne taj problem, to je sigurno bio on. Iao sam posle !asova da ga pitam da li je mogu"e napraviti mainu koja bi spre!ila budilnik da zvoni ako san nije dovren. Najzad, uz sva sakupljena znanja o fiziologiji paradoksalnog spavanja, bilo je dovoljno otkriti da lije neko jo uvek u toj fazi, i prosto zaustaviti zvonjenje budilnika dok iz te faze osoba ne iza#e. Zarkone me je, smee"i se, gledao. U o!ima mu je bio plami!ak; on je sam sebi o!igledno postavljao isto pitanje. Bilo bi to dobro, zar ne? -- odgovorio je. Avaj, ne znam ni za kakav aparat koji bi tako radio, a ako bi neko takav napravio, bilo bi komplikovano upotrebljavati ga svaki dan. Bile bi potrebne elektrode, ice, kompjuter na no"nom sto!i"u. Niko ne bi eleo tako neto." Bilo je to pre dvadeset godina.

Danas simulacija svitanja izgleda tako o!igledno reenje tog problema da se pitamo zato niko na to nije pre pomislio. Zato se jo uvek budimo na prodorni zvuk budilnika koji uzdrma sve nae bioloke ritmove, ako je mogu"e, prema prirodnim zakonima evolucije, spokojno krenuti u svaki novi dan? Mogu"e je da ta tehnologija - skoro prozirna jer nita ne menja u naim ivotnim navikama - uti!e na mnogo vie simptoma nego to su sezonske varijacije raspoloenja ili tekih bu#enja. Terapija svetlo"u se ve" dokazala u mnogo druga!ijim oblastima nego to je zimska depresija. Prema izvesnim ispitivanjima, ona bi omogu"ila stabilizaciju menstrualnih ciklusa (4), smanjenje apetita za krobom i za vikom hrane od kojih neke osobe pate zimi (5), poboljala kvalitet sna (6), kao i reakciju na antidepresive kod pacijenata koji su na njih otporni (7). Nijedan od tih uslova jo nije prou!avan uz simulator svitanja, samo tradicionalnim metodama, mnogo teim, izlaganjem jakoj svetlosti ujutro nakon bu#enja. Svakako, ako bi se simulacija svitanja pokazala tako efikasnom u ovim razli!itim oblastima, mogla bi postati isto tako neophodna za nau egzistenciju kao jutarnja kafa. Svetlost moe podsta"i sve nae bioloke ritmove, uklju!uju"i i ritmove ose"ajnog mozga. Ali, postoje i drugi na!ini da se uti!e na razmenu energije izme#u tela i mozga, metode !iji je efekat na depresiju i anksioznost potvr#en pre pet hiljada godina u kineskoj i tibetanskoj medicini. Uprkos njihovoj neverovatnoj jednostavnosti i eleganciji, ovi sistemi delovanja na ose"ajnu ravnoteu tek po!inju da se priznaju u zapadnja!koj medicini. Ipak, izuzetno mnogo se moe nau!iti iz njihove neobjanjive delotvornosti.

VIII KONTROLA !IJA: AKUPUNKTURA DIREKTNO UPRAVLJA OSE"AJNIM MOZGOM

PROPUTENI SUSRETI Susret sa akupunkturom sam najpre propustio, kao to se moe dogoditi dvoma prijateljima kojima je su#eno da se vole a koji to odmah ne shvate. Bilo je to 1980, pre mog polaska u Severnu Ameriku, dok sam jo studirao medicinu u Parizu. Jedan od mojih tadanjih profesora se vratio iz Narodne Kine. Bio je pro!itao knjigu Francuza Sulije d Morana (Soulie de Morant), prvu koja je Zapad upoznala sa akupunkturom (1), i odlu!io da se na izvoru upozna sa njom. Snimio je jedan Super 8 film za vreme hirurke operacije u pekinkoj bolnici. Sa dvesta drugova, u prepunom amfiteatru, gledao sam zapanjeno enu sa trbuhom iroko otvorenim kako mirno pri!a sa hirurgom dok su joj iz creva izvla!ili cistu veliku kao dinja. Za anesteziju je posluilo nekoliko vrlo tankih igala postavljenih na povrini koe. O!igledno, mi nita sli!no dotad nismo videli. Ipak, !im je film zavren i svetlost upaljena, svi smo poeleli da zaboravimo ono to smo upravo videli. Moda je to u Kini bilo mogu"e, ali kod nas... Bilo je to vrlo daleko od onog to smo nau!ili, kao i od nepreglednog podru!ja zapadne medicine koju je jo trebalo savladati. Suvie daleko, suvie ezoteri!no. Nikad vie za petnaest godina nisam pomislio na taj film, sve do dana kada sam se naao u Indiji, u Daramsali (Dharamsala), ispod Himalaja, gde se smestila tibetanska vlada u izgnanstvu. Tu sam posetio Institut tibetanske medicine i sluao jednog prakti!ara koji je govorio o depresiji i anksioznosti. Vi, Zapadnjaci, imate obrnutu ideju o ose"ajnim problemima. Uvek se iznenadite kada

konstatujete ono to nazivate depresijom ili anksiozno"u, stresom sa njegovim fizi!kim problemima. Govorite o umoru, gubitku ili dobijanju u teini, nepravilnim otkucajima srca, kao da je re! o fizi!kim manifestacijama jednog mentalnog problema. Za nas je to obrnuto: tuga, gubitak poverenja u sebe, ose"anje krivice i odsustvo zadovoljstva pre su mentalne manifestacije jednog fizi!kog problema." Odista, nikada nisam na taj na!in mislio. To je bilo isto toliko prihvatljivo kao zapadnja!ka vizija depresije. On je nastavio: ,,U stvari, to nije nijedno ni drugo. Za nas nema razlike izme#u te dve stvari. Ose"ajni i fizi!ki simptomi su dva aspekta jedne ravnotee koja se podrazumeva pri cirkulaciji ener-gije, u $iju.5' Tu smo se razili. Oduvek stamen u kartezijanskoj tradiciji koja uspostavlja vrlo jasnu razliku izme#u mentalnog" i fizi!kog", jo uvek nisam bio spreman da govorim o $iju, niti da zamiljam, naro!ito ako nisam mogao daje merim, regulativnu energiju" koja se podrazumeva pod tim i koja bi se u isti mah ticala i fizi!kog i mentalnog. Ali, moj sagovornik je nastavio: Postoje tri na!ina da se uti!e na Ci: meditacija, koja je obnavlja, hranjenje i lekovito bilje i, najneposrednije, akupunktura. Mi !esto le!imo ono to vi nazivate depresijom akupunkturom. To vrlo dobro funkcionie pod uslovom da se pacijenti dovoljno dugo lece." Sad sam ga sluao samo jednim uvom. Govorio mije o meditaciji, biljkama i iglama: vie nismo bili na istoj talasnoj duini. Uz to, kad je podsetio na trajanje tretmana, odmah sam pomislio da bi to mogao biti jedan placebo" efekat, tj. reakcija pacijenata na le!enja po sebi nedelotvorna, ali koja deluju jer se njima stalno bavimo, na nean na!in, uz uverljivu tehni!ku opremu kao to su igle za akupunkturu. Bio je to moj drugi proputeni susret. Ali, on je u mom se"anju ostavio traga. Tre"i je bio u Pitsburgu, neto kasnije. Jedne subote po podne sreo sam na ulici pacijentkinju koju sam samo jednom video na konsultaciji u bolnici. Imala je dosta ozbiljnu depresiju, ali je odbila antidepresive koje sam joj predloio. Kako smo ipak imali dobar kontakt, pitao sam je kako se ose"a i da li joj je bolje. Gledala me je smee"i se, ne znaju"i da li sa mnom moe otvoreno da razgovara ili ne; najzad mi je kazala da joj je jedna ena, koja se bavi akupunkturom, stavljala po nekoliko igala u redovnim seansama tokom !etiri sedmice, tako daje sad u punoj formi. Da nisam razgovarao sa tibetanskim lekarem u Daramsali, sigurno bih to ozdravljenje" protuma!io kao placebo efekat. U depresiji je ovaj efekat toliko vaan da je potrebno imati skoro tri klini!ka ispitivanja koja porede antidepresiv sa placebom, da bijedno od njih pokazalo koji

je lek bolji (2). No, razgovor iz Daramsale mi je odmah pao na pamet te sam odlu!io, pomalo uvre#en, priznajem, to je jedan druga!iji na!in le!enja od onog kojim sam vladao bio korisniji, da se obavestim o toj !udnoj praksi. Ono to sam nau!io jo uvek me zbunjuje opsegom svojih posledica na prirodu tela i mozga.

RE! NAUKE Sa pet hiljada godina potvr#ene istorije, akupunktura je verovatno najstarija medicinska tehnika koja se na naoj planeti kontinuirano praktikuje. Za pedeset je vekova veliki broj melema ugledao svetlost dana - nedelotvorne ili otrovne biljke, eliksiri od zmija ili kornja!ine ljuture - ali nijedan, koliko mi je poznato, nije opstajao u teku"oj medicinskoj praksi toliko dugo. Kada sam po!eo ozbiljno da se interesujem za akupunkturu, otkrio sam daje 1978. Svetska zdravstvena organizacija objavila jedan izvetaj koji ju je oficijelno priznao kao delotvornu i prihva"enu medicinsku praksu. Uz to, po!eo je u medicinskim krugovima da krui izvetaj Ameri!kog nacionalnog zdravstvenog instituta koji je zaklju!io daje akupunktura delotvorna bar pod izvesnim okolnostima: prilikom bolova nakon hirurke operacije ili za vreme trudno"e ili hemoterapije. Britanska medicinska asocijacija je 2000. objavila da je dola do sli!nih zaklju!aka jo vie ire"i polje indikacija, uklju!uju"i, na primer, i bol u le#ima (3). Nakon toga sam otkrio da su, ako je bilo reci o efektu autosugestije, i ze!evi bili na to osetljivi kao i ljudi! Vie iskustava jasno su pokazala da jedan zec moe biti anesteziran" stimulacijom ta!aka na api koje odgovaraju onima to blokiraju bol kod !oveka. Saznao sam i neto jo ubedljivije: kada se malo te!nosti sa mozgom zeca koji je pod anestezijom" ubaci drugom zecu, ni taj drugi ne ose"a bol.14 Dakle, dokazano je da, u najmanju ruku, akupunktura poti!e lu!enje supstanci u mozgu koje mogu, izvan svakog placebo efekta, blokirati ose"aj bola (4). Najzad, u me#unarodnoj nau!noj literaturi ima istraivanja koja potvr#uju efikasnost akupunkture za mnotvo problema, kao to su depresija, anksioznost i nesanica, ali i probavni problemi, zavisnost
14

Re#je o cefalo-ki#menoj te#nosti.

od duvana ili heroina, enska neplodnost (sa dvostrukim pove"anjem uspenosti veta!kih osemenjivanja), a u !asopisu Ameri!ke Medicinske asocijacije je objavljena i studija koja pokazuje da je mogu"e, uz uspenost od 80%, vratiti fetus u maj!in stomak kada je posredi nepravilan poloaj ploda! LI!NI SUSRET Nakon toga su preduzeta jo zanimljivija istraivanja (pogledaj malo dalje); ali, ta informacija mije bila dovoljna da i sam poelim da se li!no pozabavim akupunkturom. Nekoliko puta su mi pri!ali o jednoj neobi!noj eni, izvesnoj Kristini, koja je le!ila ose"ajne probleme takozvanom akupunkturom pet elemenata". Ona je moju pacijentkinju savetovala da to u!ini, stoje ovoj koristilo, i u!inilo mi se logi!nim da krenem od nje. Kristina nije bila lekar, ali je praktikovala akupunkturu ve" dvadeset i pet godina. Njen kabinet je bila jedna bela soba na mansardi njene ku"e na selu, koja se kupala u svetlosti po !itav dan. Dve platnene fotelje stajale su jedna uz drugu pored malog niskog stola. Nije bilo pisa"eg stola, samo sto za masau pokriven indijanskom ponjavom crvene, rui!aste i ljubi!aste boje. Na zidu vas je !ekao natpis: Bolest je avantura. Akupunktura vam daje ma!eve, ali vi treba da se borite." Kristina bi vas naterala da ispri!ate svoju pri!u, prave"i beleke za to vreme. Postavila mije !udna pitanja. Pitala me je, na primer, da li bolje podnosim vru"e ili hladno, da li vie volim sirovu ili kuvanu hranu, da li sam energi!niji ujutro ili uve!e. Zatim mi je dugo merila puls, sa obe strane u isti mah, zatvaraju"i o!i da se koncentrie. Posle nekoliko minuta mi je kazala: Vi sigurno znate da imate um na srcu? To nije ozbiljno. Ve" ga dugo imate, i ne smeta vam." Teko je i stetoskopom !uti mali um na srcu, a ja nisam poznavao nijednog kardiologa koji bi ga mogao osetiti preko pulsa! To bih smatrao blefom da mi nije pre petnaest godina kolega kardiolog, koga sam konsultovao zbog jednog drugog problema, rekao upravo isto to. Sluao me dobrih pet minuta i na kraju kazao: Imate mali um na srcu. Po mom miljenju niko ga ne"e ni !uti, ali ako vam jednog dana kau da postoji, znajte da je to bezna!ajno." Otada nisam ni pomislio na to. Kako je ta ena u svom amanskom dekoru mogla da ga identifikuje prosto prstima?

Zatim je zatraila da se ispruim, prakti!no go, na sto za masau. Objanjavaju"i mi sve vreme da sam morfoloki tip i li!nost vie Jang", ali da mi nedostaje ,,jin" u bubrezima i da imam suvie $ija" u jetri, ona je malom vlanom maramicom natopljenom alkoholom obrisala razne ta!ke" koje su stimulacijom iglama trebalo da omogu"e ponovno uspostavljanje ravnotee i odnosa medu mojim organima". Ta!ke koje je ona izabrala nalazile su se naro!ito na mojim stopalima i cevanicama, rukama i ru!nim zglobovima. Dakle, bez ikakvog odnosa sa jetrom ili bubrezima. Prirodno, plaio sam se igala budu"i iznena#en to su tanke skoro kao vlas kose. Uostalom, nita nisam ose"ao dok ih je ona odsecnim pokretima prstiju ubadala pod kou, $ak ni kao ubod komarca. Nita. Samo sam, nakon toga, dok ih je malo okretala, osetio kao neku laku elektri!nu struju, negde u dubini. $udno, ali kao da ih je Kristina osetila pre mene. Govorila je: Evo, tu smo!" I zaista, nakon pola sekunde osetio sam kako je elektricitet pronaao" iglu, kao kad munja na#e grom. Ona je to zvala ose"ajem Dai $i" objanjavaju"i mi daje to za nju zna!ilo daje ta!ka prona#ena. Vi ose"ate da se $i, privu!en iglom, pomera." Dok mi je jednu iglu ubadala u nogu, osetio sam brz iznenadni pritisak dole, u le#ima. Da", najavila mi je,, ja sam na meridijanu bubrega. Kazala sam vam da vaem bubregu nedostaje 'jin'. To pokuavam da ispravim." Bio sam fasciniran ovim meridijanima", linijama du tela opisanim dve i po hiljade godina ranije. Oni ne idu putem nijednog nerva, niti krvnog suda, nijednog poznatog limfnog kanala, a evo kako su se u mom telu precizno javljali. Nekoliko minuta i nekoliko desetina igala kasnije po!eo sam da ose"am kako mi se neki mir i oputenost razlivaju po !itavom telu: otprilike kao blaeno stanje koje ose"amo nakon intenzivnog telesnog napora. Na kraju seanse sam imao utisak da sam pun nove energije, eleo sam da uradim mnogo stvari, da zovem prijatelje, iza#em na ve!eru. Kristina je ponovo uzela moj puls: ,,'Jin' vaih bubrega se podigao kao to je bilo predvi#eno. Zadovoljna sam. Treba !e"e da se oputate. Ne bavite se dovoljno sobom. Suvie se bavite aktivnostima. Da li meditirate? To obnavlja !oveka, znate." Zatim mi je preporu!ila da promenim na!in ishrane i da uzimam neko lekovito bilje - upravo isto ono to je moj tibetanski kolega radio sa svojim pacijentima u Daramsali.

AKUPUNKTURA I MOZAK Istinski po!etak nau!nog istraivanja akupunkture datira nekoliko godina kasnije, objavljivanjem jednog !lanka u vrlo selektivnom Proceedings of the National Academy of Sciences (Zaklju!ci nacionalne Akademije nauka), !asopisu u kome mogu da objavljuju samo !lanovi ameri!ke Akademije nauka, ili njihovi gosti" (6). Doktor $o (Cho), istraiva! u oblasti neurologije koreanskog porekla, hteo je da testira teoriju staru dve i po hiljade godina, prema kojoj stimulacija nonog prsta akupunktumom iglom poboljava vid. Stavio je u skener deset zdravih osoba i po!eo da testira svoj aparat mirkaju"i pred njihovim o!ima crnim i belim poljima ahovske plo!e (najja!i podraaj vidnog sistema za koji se zna). Stvarno, slike su zna!ajnije aktivirale vidno polje, vizuelni korteks smeten sasvim pozadi u mozgu. Kod svih je subjekata treptanje plo!e izazvalo znatno pove"anje delatnosti ove oblasti mozga, koja je nestajala kada bi podraaj prestao. Sve je bilo u redu. Zatim je zatraio od jednog iskusnog prakti!ara akupunkture da stimulie ta!ku koja se u starim kineskim priru!nicima zove mehur 67"; nalazi se na spoljnoj strani malog nonog prsta i pretpostavlja se da poboljava vid. Na iznena#enje !itave ekipe, kada se iglom radilo na tradicionalan na!in, putaju"i je da se brzo uvu!e me#u prste, slike su pokazale aktiviranje istog dela mozga: vizuelnog korteksa! Svakako, aktiviranje nije bilo tako jako kao sa ahovskom plo!om, ali je bilo dovoljno jasno da moe u"i u statisti!ke testove. Da bi se potvrdilo da nije re! o halucinaciji istraiva!a ili ispitivanih subjekata, doktor $o je zatim stimulisao ta!ku na velikom prstu, koji ne odgovara nikakvom meridijanu. Vidno polje se nije aktiviralo. Ali, opit se tu nije morao zavriti. Jedna od naj!udnijih ideja u tradicionalnoj kineskoj i tibetanskoj medicini jeste ideja da postoje razni morfopsiholoki tipovi", posebno tip ,jin" i tip ,jang". Ova dva dominantna tipa se odre#uju polaze"i od preferenci svake osobe prema toplom ili hladnom, nekim namirnicama, nekim periodima dana, njihovom fizi!kom izgledu i, !ak, obliku njihovih nonih listova. U starim tekstovima je napisano da stimulacija odre#enih akupunkturnih ta!aka moe imati, u zavisnosti od pacijenta, upravo obrnute efekte kod bolesnika, te je otud vano to pripremiti unapred. $o je, dakle, zamolio prakti!ara da odredi tip

svakog subjekta opita. Posmatrao je efekte stimulacije ta!ke mehur 67" na malom nonom prstu kod subjekta tipa , jin" i kod subjekta tipa jang". Zatim je proverio da li su dve grupe jednako reagovale kad im je pred o!ima treptala ahovska plo!a: aktiviranjem vizuelnog kortek-sa i dezaktiviranjem sa prestankom stimulacije. Subjekti jin" isto su odgovarali kada im se stimulisala ta!ka mehur 67": aktiviranje sa stimulacijom, povratak na normalu sa prestankom manipulacije. Naprotiv, i to se !inilo skoro neverovatno, subjekti jang" ispoljavali su suprotan efekat! Stimulacija iglom uslovila je dezaktiviranje" vizuelnog korteksa, a njen zastoj povratak na normalu. Razlika jin/jang ne odgovara ni!emu stoje poznato u modernoj fiziologiji. Ona je ipak bila sposobna da predvidi, kao to nazna!uju stari kineski tekstovi, da "e mozak na istu stimulaciju, istom iglom, na istoj akupunktumoj ta!ki reagovati na suprotan na!in. To je tako neo!ekivan rezultat da je ve"ina zapadnih nau!nika, poput mene pre dvadeset i pet godina, vie volela da na to ne misli. Za Pola akupunktura nije bila teorijsko pitanje. On je patio od depresije godinama, i uzimao klasi!ni antidepresiv vie meseci bez rezultata. Doao je zbog bola u le#ima kod Tomasa, prakti!ara akupunkture pri univerzitetskom Centru za komplementarnu medicinu. Tomas mu je predloio da tradicionalnim ta!kama protiv bola u le#ima doda stimulaciju dve ta!ke na lobanji, koje su razne kineske studije smatrale delotvornim za depresiju (7). Na sredini prve seanse Pol je izjavio da je osetio kako se razilazi sloj magle koja ga je spre!avala da misli". Imao je utisak da je laki i malo sigurniji, iako mu je jo uvek grlo bilo stegnuto, ose"aj koji je oduvek vezivao za svoje periode depresije. Zbog jednonedeljne seanse tokom nekoliko sedmica drugi slojevi su se razili, jedan nakon drugog, kako je on izjavio, a najzad mu se i grlo oslobodilo. Krajem le!enja prvo je ponovo po!eo da spava, zatim mu se vratila energija koja je bila i!ezla pre dve godine, i najzad mu se vratilo samopouzdanje, elja da bude sa enom i "erkama, kao i elja da ponovo po!ne da radi. Kako pie u kineskim studijama, njegovi simptomi su izgleda odgovorili na isti na!in i istom brzinom na akupunkturu kao i na antidepresive sa kojima su bili upore#eni. Pol, naravno, nikada nije prestao da uzima lek koji mu je lekar prepisao. Mogu"e je da je najzad imao pozitivan efekat. Ipak, !injenica da su se prvi znaci olakanja pojavili od prve seanse akupunkturom sugerie da su igle bile te koje su pokrenule njegov oporavak. Prirodno, mogu"e je tako#e da

su se dva na!ina le!enja uzajamno upotpunila i da je akupunktura, uz u!inak antidepresiva, omogu"ila da se stimuliu mehanizmi samoozdravljenja ose"ajnog mozga. Prakti!ari akupunkture, bilo da su Zapadnjaci ili Azijati, savreno znaju daje njihova umetnost posebno korisna za osloba#anje od stresa, anksioznosti i depresije. Ipak, na Zapadu se ove prakse najmanje cene i najmanje prou!avaju. Retke zapadne studije su im naklonjene. U bolnici Univerziteta Jel je potvr#eno da akupunktura kontrolie anksioznost pacijenata pre operacije umesto anksiolitika (8). Me#utim, njena primena je jo uvek vrlo ograni!ena, bez sumnje zato to se, kao i za EMDR, ne shvataju sasvim njeni mehanizmi akcije. Na Harvardu je upravo objavljeno objanjenje jednog od ovih mehanizama akcije. Doktor Hui (Hui) je, uz pomo" ekipe Opte bolnice Masa!usets, jednog od najve"ih centara funkcionalne cerebralne zbirke slika na svetu, pokazao kako se ose"ajni mozak moe direktno kontrolisati akupunkturom. Stimuliu"i samo jednu ta!ku - koja se nalazi na aci, izme#u malog prsta i kaiprsta - o!igledno je pokazao funkcionisanje parcijalne anestezije tokova bola i straha (vidi sliku 5 iz sveske fotografija). Ovu su ta!ku, jednu od najstarijih, koju stari kineski priru!nici nazivaju debelim crevom 4", najvie upotrebljavali prakti!ari akupunkture u svetu. Ona je poznata po tome to kontrolie bol i teskobu. Izgleda, dakle, da podraaj povrine koe, kao u EMDR -u, kada se koom sluimo vie nego pokretima o!iju, moe sasvim neposredno da govori" ose"ajnom mozgu i da na njega deluje (9). Za mene je, u vezi s tim, najupe!atljiviji slu!aj bio Karolinin, jedne druge pacijentkinje Tomasa koji je radio u naem centru komplementarne medicine. Re! je o mladoj eni od dvadeset i osam godina, operisanoj od vrlo tekog oblika raka stomaka. Sutradan, posle operacije, imala je strane bolove, i jedino je morfij, koji je sama sebi dozirala, mogao da joj olaka bol. Me#utim, ona je taj lek teko podnosila,
Vie kontrolisanih prou#avanja dokumentuju koristi od akupunkture za kontrolu postoperativnog bola. Prose#no, jedna seansa akupunkture dnevno prvih dana nakon operacije omogu!uje da se doza narkotika svede na tre!inu uobi#ajene mere, te da se znatno smanje sekundarni efekti Najpoznatiji primer ove upotrebe je dao poznati kroni#ar Njujork tajmsa Dems Reston (James Reston). Prate!i Niksona u Peking, tada prvi put posetivi Kinu. Reston je morao hitno da operie zapaljeno slepo crevo. Posle operacije, potpuno zapadnja#ke", koja mu je spasla ivot, mnogo gaje boleo trbuh i imao
15

jer ju je spre!avao da jasno misli i ponekad kod nje izazivao vrlo teke komare. Prilikom jednog prou!avanja pomislili smo da bi Tomas u tom trenutku mogao pokuati daje neguje. U po!etku je Karolina bila toliko obuzeta svojim bolom da je jedva primetila tri tanke igle koje joj je Tomas 45 minuta drao u ruci, cevanici i trbuhu. Ipak, ve" od sutra, ona skoro da vie nije uzimala morfij (samo, prema beleci bolni!arki, tri male doze za 24 sata). Dva dana kasnije je izjavila da vie skoro ne ose"a bol; osetila se ja!om i odlu!nijom no ikada da se suo!i sa svojom bole"u i da se ne prepusti pesimizmu lekara. Teskoba se izgleda izgubila istovremeno kada i bol, bez ijednog sekundarnog efekta tipi!nog za lekove protiv bolova (10,11).15 Harvardska studija pokazuje da su akupunkturne igle stvarno sposobne da blokiraju podru!ja ose"ajnog mozga koja su odgovorna za iskustvo bola i teskobe. Zahvaljuju"i toj studiji, bolje shvatamo tako impresivne rezultate kao to su oni koje je Karolina doivela. Prou!avanja kod ze!eva koji vie ne ose"aju bol, kao i kod ovisnika od heroina u periodu odvikavanja, navode tako#e na zaklju!ak da akupunktura stimulie lu!enje endorfina, malih molekula koje proizvodi mozak, i koji deluju kao morfij ili heroin. Postoji i tre"i mehanizam delovanja koji istraiva!i po!inju da prime"uju: jedna seansa akupunkture ima direktan uticaj na ravnoteu izme#u dve grane autonomnog nervnog sistema. One pove"avaju aktivnost parasimpatikusa, ko!nice" za fiziologiju, na tetu aktivnosti simpati!kog sistema, koji ubrzava". One, dakle, pomau usaglaenost sr!anog ritma i, na optiji na!in, omogu"uju da se sistem vrati u ravnoteu. Posledice ove ravnotee na sve telesne organe su dobro utvr#ene. Kao to smo videli u prethodnim poglavljima, njihov zna!aj za ose"ajnu lagodnost, zdravlje, usporavanje starosti i spre!avanje iznenadne smrti ve" je zabeleen u tako poznatim !asopisima kao to su Lancet, American Journal ofCardiology, Circulation, itd.
je nadimanja. Zatraio je narkotike da ublai bol, ali umesto toga samo su mu preporu#ili dve igle, jednu u ruku, drugu u kolenicu, koje je jedva osetio. Iznena"enje je bilo jo ve!e kada su nekoliko sati kasnije bolovi sasvim prestali. To gaje toliko za#udilo da je po povratku u Njujork napisao veliki #lanak u Njujork tajmsu pod naslovom: Dopustite mi da vam opiem kako sam operisan u Pekingu. " Tim je #lankom Reston akupunkturi otvorio vrata u Americi, gde, sve do danas, nije potrebno biti lekar da biste je praktikovall

Da li ta fizioloka ravnotea odgovara ravnotei vitalne energije", $iju, o kome govore tekstovi stari dve i po hiljade godina? Bez sumnje se funkcija $ija ne moe svesti na samo jedan zadatak, a ravnotea autonomng nervnog sistema je svakako jedan od aspekata te funkcije. Sada znamo da se, kako smo videli u poglavlju 3, na njega moe uticati meditacijom, ishranom, to "emo videti u slede"em delu, a sada i akupunkturom. To su tri metode ja!anja $ija na kojima insistiraju kineska i tibetanska medicina. Po!etkom XXI veka smo svedoci razmene kakva nikad nije postojala izme#u medicinskih i nau!nih kultura !itavog sveta. Poput novog prelaza Sever-Zapad" preko Beringovog tesnaca, zemljouz je izgleda stvoren izme#u velikih medicinskih tradicija Zapada i Dalekog istoka. Zahvaljuju"i funkcionalnim slikama i napretku molekularne biologije, izgleda se utvr#uje odnos izme#u mozga, molekula ose"anja kao to su endorfini, ravnotee autonomnog nervnog sistema i proti-canja vitalne energije" o kojoj su Stari govorili. Iz tih mnogostrukih veza bez sumnje "e se roditi nova fiziologija koju neki, kao Kendis Pert (Candice Pert), profesor fiziologije i biofizike univerziteta Dordtaun u Vaingtonu, nazivaju fiziologijom sjedinjenog sistema telo-mozak" (12). Akupunktura je samo jedan od tri stuba tradicionalne kineske medicine. Dva druga su, sjedne strane, kontrola fiziologije mentalnim stavom -- bilo daje re! o meditaciji ili vebama sr!ane koherencije, o kojima smo ve" govorili - a sa druge strane, ishrana. Za prakti!are te medicine, !ija mudrost postaje sve o!iglednija Zapadnjacima, nema nikakvog smisla upotrebljavati akupunkturu ili negovati svoju mentalnu i fizioloku ravnoteu a ne posvetiti posebnu panju sastojcima koji stalno obnavljaju nae telo, tj. namirnicima kojima ga hranimo. Tu se nalazimo u oblasti koju su savremeni psihijatri i psihoterapeuti skoro potpuno ostavili po strani. Ipak, mnogo se saznalo o kontroli stresa, strepnje i depresije ishranom. To su otkri"a koja se smesta mogu iskoristiti.

IX REVOLUCIJA OMEGE-3: KAKO NAHRANITI OSE"AJNI MOZAK

TUNO RO#ENJE
Patricija je imala trideset godina kada je rodila drugog sina, ta!no godinu dana nakon prvog. Detetov otac ak bio je vrlo sre"an i ponosan. Godina dana koju su proveli sa prvim detetom bila je puna malih svakodnevnih trenutaka sre"e, i arko su eleli tog malog Pola koji je trebalo da upotpuni njihovu mladu porodicu. Ali, ak je bio iznena#en: Patricija uopte nije izgledala sre"na. Bila je !ak sumorna. Malo se interesovala za Pola, elela je daje ostave samu, lako se nervirala i ponekad plakala bez razloga. $ak joj je i dojenje, koje je toliko volela sa prvom bebom, sada izgledalo kao pravi kuluk. Poput ostalih mladih mama, jedne od deset, Patricija je imala simptom ,,baby blues" (potitenost koja ponekad prati poro#aj), utoliko vie zbunjuju"i to je zamenio sre"u koja obi!no prati ro#enje novog bi"a. Postoje beba bila divna, postoje sve u braku ilo kako treba i poto je Zakov restoran imao sve vie uspeha, ni on ni Patricija nisu mogli da shvate tu iznenadnu tugu. Lekari su pokuali da ih ohrabre govore"i o promeni u hormonima" koja prati trudno"u a naro!ito poro#aj, ali ih to stvarno nije uteilo. Pre deset godina Patriciji su se bile otvorile potpuno nove perspektive: stanovala je u Njujorku, gradu u kome je svakodnevna potronja jedne od namirnica neophodnih za mozak, masnih kiselina omega3, bila posebno niska, kao uostalom i u Francuskoj i Nema!koj (1). Ove su masne kiseline, koje telo ne moe da stvara, toliko bitne za sastav i ravnoteu mozga da ih fetus apsorbuje pre svega preko placente.

Zato maj!ine rezerve, ve" slabe u naem zapadnom drutvu. dramati!no padaju tokom poslednjih sedmica trudno"e. Nakon ro#enja deteta, omega-3 i dalje prvenstveno ide detetu putem maj!inog mleka, !iji su oni glavni sastojak. Ako drugi poro#aj sledi brzo posle prvog, kao stoje bio slu!aj sa Patricijom, i ako je u me#uvremenu enina ishrana i dalje bez dovoljno ribe i morskih plodova, koji su glavni izvor ovih masnih kiselina, gubitak omege-3 posle druge trudno"e je toliki da rizik od depresije za majku postaje vrlo veliki (2). Pojava simptoma ,,baby blues" u Japanu, Singapuru ili Maleziji je tri do dvadeset puta manja nego u Nema!koj, Francuskoj ili Sjedinjenim Dravama. Prema !asopisu Lancet, te brojke odgovaraju razlici izme#u ovih zemalja u pogledu potronje riba i morskih plodova, i ne mogu se objasniti prostom navikom Azijata da kriju svoje simptome depresije (3). Da su se ak i Patricija nastanili u Aziji a ne u Americi, ona moda svoj drugi poro#aj ne bi tako doivela. Neophodno je razumeti zato.

ULJE KOJE POKRE"E MOZAK Mozak je deo tela. Kao i "elije svih drugih organa, "elije mozga neprestano obnavljaju svoje sastojke. Sutranje "elije su, dakle, napravljene od onoga to jedemo danas. Dve tre"ine mozga !ine masne kiseline. One su osnovni sastojci membrana nervnih "elija, njihov omota!", preko kojeg se obavlja komunikacija izme#u svih nervnih "elija u svim oblastima mozga i tela. Ono to jedemo neposredno ulazi u ove membrane i !ini njihovu potku. Ako troimo posebno zasi"ene" masti - one koje su, kao puter ili ivotinjska mast, !vrste u okolnoj temperaturi -- njihova tvrdo"a se odraava na tvrdo"u "elija mozga. Ako, naprotiv, koristimo poluzasi"ene" masno"e - te!ne u okolnoj temperaturi - delovi modanih "elija su fluidniji, finiji i komunikacija me#u njima je stabilnija, naro!ito ako je re! o masnim kiselinama omega-3 (4). m mm Ponaanje laboratorijskih pacova, !ijoj smo ishrani oduzeli omegu-3, za nekoliko sedmica se u potpunosti menja: oni postaju anksiozni, vie ne savla#uju nove zadatke i ponaaju se pani!no u stresnim situacijama (na primer, ako treba da se izvuku iz neke posude naavi dasku za spas) (5). Moda je jo tee to to ishrana siromana u

omegi-3 smanjuje iskustvo zadovoljstva! Potrebne su mnogo ve"e doze morfija ovim istim glodarima da po!nu da se interesuju, budu"i da je, to se zna, ova droga pravi simbol lako postignutog zadovoljstva (6). Suprotno tome, ekipa francuskih istraiva!a pokazala je da reim bogat omegom-3 - kao kod Eskima, koji dnevno troe do 16 grama ribljeg ulja - pove"ava, na dugu stazu, proizvodnju neurotransmitera energije i dobrog raspoloenja u ose"ajnom mozgu (8).16 Fetus i novoro#en!e, !iji je mozak u punom razvoju, imaju najve"u potrebu za masnim kiselinama omega-3. Jedna danska studija, objavljena nedavno u British Medica! Journal, tvrdi da ene koje uzimaju vie omege-3 u svakodnevnoj ishrani tokom trudno"e ra#aju decu optimalne teine, i skoro nikad prevremeno (9). Jedna druga danska studija, objavljena u Journal ofthe American Medical Association, belei da su deca koja su bila dojena bar devet meseci nakon ro#enja - i tako dobila ve"u koli!inu omege-3 u ishrani - intelektualno sposobnija od drugih, dvadeset do trideset godina kasnije17 (10). Ali, zna!aj omege-3 se ne zaustavlja na trudno"i.

OPASNA BENDAMINOVA ENERGIJA U po!etku, Bendamin nije znao od !ega pati. On koji je obi!no imao toliko energije 1 upravljao je biohemijskom laboratorijom jedne velike multinacionalne farmaceutske firme - ose"ao se umornim i bezvoljnim. Za trideset pet godina nikada nije imao problema sa zdravljem; mislio je da je moda u pitanju neka virusna infekcija koja se zadrava. $im bi uao u kancelariju, zatvorio bi vrata i izbegavao ljude. Cak je od svoje pomo"nice zatraio da odloi vie vanih sastanaka, pod izgovorom daje suvie zauzet. Stoje vreme vie prolazilo, njegovo ponaanje je postajalo sve !udnije. Sastanci su mu, kada nije mogao da ih izbegne, vrlo teko padali. Imao je utisak da nije kompetentan i
Re# je, pre svega, o dopaminu, neuroprenosniku odgovornom za ose!aj snage i dobrog raspoloenja koje stvaraju amfetamin i kokain. 17 Prirodno, mogu!e je da drugi faktori budu uzrok razlike IQ~a, kao, na primer, bolji kvalitet afektivnog odnosa kod dece koja doje dugo. Ipak ve!ina istraiva#a se slau u tome daje vrlo zna#ajno unoenje omege-3 za razvoj novoroden#etovog mozga.
16

da se to veoma prime"uje. $inilo mu se daje !itav svet mnogo bolje informisan od njega, daje kreativniji i dinami!niji. Govorio je sebi da je samo pitanje vremena i da "e se otkriti kako su svi njegovi protekli uspesi bili pitanje sre"e i doprinosa njegovih saradnika. Kad bi se vratio u svoju kancelariju, zatvorio bi se i ponekad plakao, iako je znao daje smeno to se tako ose"a. O!ekivao je da ga svakog dana otpuste, i to je govorio eni i deci. Zatimje resio, budu"i daje bio lekar i daje njegovo preduze"e proizvodilo jedan vrlo popularan antidepresiv, da taj lek sam sebi prepie. Nisu prole ni dve nedelje a on se ve" bolje ose"ao. Ponovo je normalno radio, misle"i da se najzad izvukao. U stvari, bio je na ivici ponora. Bendamin je resio, jer je izgledalo daje lek vrlo delotvoran, da sam podvostru!i dozu (s vremena na vreme ju je smanjivao). Bilo mu je jo bolje. Sada je spavao samo !etiri sata no"u, i tako nadoknadio sva kanjenja u poslu nastala tokom prethodnih meseci. Uz to se ose"ao posebno sre"an, stalno se smeio i terao na smeh sve svoje saradnike nekim neslanim alama. Jedne je ve!eri, kada se mlada pomo"nica, sa kojom je ostao kasno da radi, nagnula nad njegov sto da uzme neki dosije, preko njenog dekoltea video daje bez prslu!eta. Iznenada ju je silno poeleo i stavio joj je ruku na grudi. Ona nije pruila otpor, i on se te no"i nije vratio ku"i. Ova tuna epizoda zloupotrebe poloaja na radnom mestu ne bi ni u !emu bila originalna da se zatim isto nije nastavilo sa jednom laborantkinjom, pa onda sa jednom sekretaricom. Bendamin je ose"ao takvu seksualnu energiju da mu se !inilo nezamislivim da ne pokua daje zadovolji. Nijednog trenutka nije ni pomislio kako "e to izgledati !lanovima njegove ekipe. Ali, njegove saradnice su brzo osudile ove nesre"ne poduhvate, naro!ito zato to nisu bile slobodne da kau ne", kao stoje uvek slu!aj u ovakvim situacijama. Tu se Bendaminova zastranjvanja nisu zavrila. Postao je razdraljiv, i njegova ena je po!ela da ga se plai nemaju"i nikakvog uticaja na njega. Naterao ju je da potpie hipoteku na njihovu ku"u da bi sebi kupio sportska kola sa krovom na otvaranje, a zatimje zajedni!ku ute#evinu uloio u neke katastrofalne berzanske operacije. Me#utim, poto je imao reputaciju i bio toliko plodan u svom radu, niko se nije usu#ivao da neto kae. Sve se sruilo onog dana kada je jednoj od saradnica dosadilo da slua njegove napadne predloge i razmiljanja. Nakon duge borbe protiv firme - koja je po svaku cenu htela da ga sa!uva - njeno svedo!enje je

ozna!ilo kraj Bendaminove briljantne karijere i njegovog braka. To je bio tek po!etak jednog dugog stradanja. Jednom priteran uza zid, Bendamin je prihvatio da ode psihijatru. Njegova dijagnoza je bila neopoziva: patio je od manijakalno-depresivne bolesti, ne!eg izme#u depresije i manije, u toku koje su njegove sposobnosti prosu#ivanja, moralnog i finansijskog, bile potpuno dezorijentisane, vo#ene samo estokim hedonizmom u tom trenutku. Ove manija!ne faze bile su !este otkad je prvi put uzeo antidepresiv. $im je prestao da uzima lek, i uz pomo" jednog umiruju"eg sredstva, Bendaminovo se raspoloenje, uz suviak energije, brzo smirilo. Ali, bez tog veta!kog vetra koji mu je nadimao jedra shvatio je dramu u kojoj je njegov ivot propao, i vrlo brzo opet pao u depresiju. Ovog puta je imao dobrih razloga da ali nad svojom sudbinom. Mesecima, a zatim i godinama, razni lekovi koji su mu prepisivani samo su ga bacali ili u maniju ili u depresiju. Pri tom je bio vrlo osetljiv na sekundarne efekte ovih molekula. Stabilizatori raspoloenja koje su mu naizmeni!no davali uticali su na to daje po!eo da se goji, da se ose"a usporeno", skoro iscrpljeno, !ak i sa normalnim dozama. Od antidepresiva nije mogao da spava, to je uticalo na njegovu mo" prosu#ivanja. Zbog njegove sudbine, za koju su svi u profesionalnoj okolini znali, i zbog neprestane borbe protiv depresije, bilo mu je nemogu"e da ponovo na#e posao, te je iveo od penzije koju mu je pla"alo zdravstveno osiguranje. Me#utim, sve se promenilo jednog dana kada mu je psihijatar, u o!ajanju, predloio tretman koji je otkrio u jednoj studiji objavljenoj u glavnom !asopisu za eksperimentalnu psihijatriju: Archives of General Psychiatry. Bendamin, koji vie nije koristio nikakav lek i koji je plakao bez razloga vie puta nedeljno, bez oklevanja je pristao da uzima devet kapsula dnevno (tri pre svakog obroka) ekstrakta ribljeg ulja. Bio je to odlu!uju"i preokret. Za nekoliko nedelja njegova je depresija potpuno i!ezla. to je jo frapantnije, u toku slede"e godine imao je samo jednom nekoliko dana ose"aj neubi!ajenog vika energije. Dve godine nakon po!etka tog tretmana, Bendamin i dalje uzima samo svoje kapsule ribljeg ulja. ena i "erke mu se nisu vratile, ali je ponovo po!eo da radi u laboratoriji starog kolege. Njegov talenat je takav da ne sumnjam da "e ponovo na"i svoj profesionalni polet iz prvih godina. Doktor Endrju Stol (Andrevv Stoll) sa Harvarda je prvi pokazao delotvornost ribljeg ulja bogatog omegom-3 na stabilizaciju

raspoloenja i le!enje depresije kod manijakalno-depresivnih pacijenata (11). Prema njegovoj studiji samo je jedan, iz !itave grupe pacijenata koji su uzimali omegu-3, ponovo pao u depresiju. Rezultati ove studije su bili tako uverljivi da su istraiva!i morali prekinuti istraivanje nakon !etiri meseca. U stvari, pacijenti iz grupe svedok", tj. oni koji su primali placebo na bazi ribljeg ulja, toliko su se bre vra"ali u depresivno stanje od onih iz grupe sa omegom-3 da se, sa stanovita lekarske deontologije, !inilo neuputnim da im se ona dalje ne daje. Posle godina proteklih u istraivanju mehanizama raspoloenja i depresije, doktor Stol je bio toliko impresioniran efektom omege-3 da je resio da o tome napie knjigu (12). Otada je jasno da se dobre strane omege-3 ne ograni!avaju na tretman manijakalno-depresivne bolesti.

ELEKTROOKOVI NASUPROT RIBLJEM ULJU Kada su Kitovi (Keith) profesori predloili da on napusti studije jer su mu se intelektualne sposobnosti smanjivale, njegovi roditelji su se ozbiljno zabrinuli. Kit, lepog lica i tako ive inteligencije, ve" se pet godina nije dobro ose"ao u svojoj koi. Njegovi roditelji su to pripisivali tekom odrastanju, koje je, moda, suvie dugo trajalo. Uprkos izuzetnoj stidljivosti i sumornosti, Kit je bio dobar #ak; uvek je bio vezan za majku i stalno hteo da bude sa njom. Ali, poslednjih meseci je prvo odbio da jede u kolskoj kafeteriji (prisustvo svih tih ljudi koje nije poznavao !inilo ga je nesretnim), a zatim je po!eo da doivljava krize anksioznosti kada je trebalo da se vozi javnim transportom. Mnogo je to sebi zamerao i bio ljut na sebe. Li!na uznemirenost pred sopstvenom budu"no"u bila mu je sve tea, i vrlo je teko uspevao da zaspi. Tokom dana vie nije imao energije, i nije se mogao usredsrediti na svoj posao. Kako je uvek nastojao da ispunjava svoje kolske zadatke, mere"i se tako sa drugima, ose"ao se izgubljenim i imao je samoubila!ke misli. Dve godine je bez uspeha le!en !itavim nizom antidepresiva, sedativa i, !ak, budu"i da ti laki" lekovi nisu imali efekta i da se ose"ao izgubljenim, jakim sredstvima za umirenje. Dodavanje litijuma (leka za manijakalne depresije) njegovom antidepresivu dva meseca nije davalo nikakve rezultate.

Slika 1: TELO I OSE%ANJA SU DUBOKO POVEZANI

%elije ubice" imunog sistema su prva linija odbrane osecajnog mozga. Kao i ve"ina telesnih funkcija, aktivnost ovih "elija je pod kontrolom osecajnog mozga. Pozitivne emocije, kao to su mir i spokoj, stimuliu ih, a stres, anksioznost i depresija - ko!e. Na ovoj slici "elije ubice" (bele) napadaju jednu "eliju raka (sme#u).

Slika 2: SAZNAJNI MOZAK NA POVRINI Korteks", to je latinska re! za koru", prekriva povrinu mozga. Tu su centri za miljenje i govor. Na ovoj slici, izvu!enoj iz nae laboratorije u Pitsburgu, vidimo kako se pred!eoni korteks aktivira kod subjekta koji obavlja sloen mentalni zadatak (Cohen,1994).

Slika 3: OSE%AJNI MOZAK U DUBINI Pravi mozak unutar mozga", ose"ajni mozak, kontrolie fizioloke funkcije tela: sr!ani ritam, arterijski pritisak, apetit, san, libido, !ak i imuni sistem. Na ovoj slici, izvu!enoj iz jednog drugog opita u naoj laboratoriji, vidimo ose"ajni mozak selektivno aktiviran (plave boje) kod subjekata koji u tom trenutku ose"aju jak strah (Servan-rajber,1998).

Slika 4: TRAUMATIZOVANI MOZAK Svaka ose"ajna trauma ostavlja oiljak u mozgu. Ova slika je preuzeta iz jednog opita u laboratoriji profesora Raua (Rauch), sa Harvarda; u toku tog opita traumatizovanim subjektima dato je da odsluaju pri!u o najgorer trenutku koji su doiveli. Gore, levo, vidi se aktiviranje centra za strah ose"ajnom mozgu (podru!je glandule). Gore, desno, vidimo aktiviranje vizuelnog korteksa, kao da subjekt gleda sliku traumatskog doga#aja. Dole, desno, konstatuje se dezaktiviranje (neka vrsta anestezije") oblasti korteksa odgovorne za jezik, kao daje strah razvezao" re! (Rauch, 1996).

Slika 5: AKUPUNKTURA SMIRUJE OSE%AJNI MOZAK Akupunktura se kontinuirano primenjuje pet hiljada godina. Na ovoj slici, preuzetoj iz jednog opita, tako#e sa Harvarda, simulacija koju izaziva akupunktuma igla u ruci dezaktivira ose"aj bola u ose"ajnom mozgu. laj efekat se posebno naglaava kada iglom radi specijalista za akupunkturu (Ml i M2) (Hui, 2000).

U potpunom o!ajanju, njegova majka je posluala savete psihijatra i otila na sastanak sa specijalistom za bioloku depresiju u Hamersmit (Hammersmith) bolnici u Londonu. Doktor Puri je bio vrlo zabrinut zbog ozbiljnosti Kitovih simptoma. Na testu koji meri stupanj depresije, njegov rezultat je bio najve"i koji je ikada video. Uz to, Kit je sada otvoreno govorio o svojim planovima za samoubistvo, sa distancom koja je prosto izazivala jezu: Poto svakako jednog dana moram umreti, zato da !ekam? Zato moram jo tako dugo da patim kao sad? Molim vas, pustite me da umrem". Posle svih tih neuspeha, lekar je znao da samo jedan tretman moe okon!ati tako dugu i duboku depresiju: elektrookovi. Me#utim, i Kit i njegova majka su bili protiv toga. Doktor Puri je odmerio situaciju. Imaju"i u vidu ozbiljnost njegovog stanja, mogao gaje smestiti u bolnicu i protiv njegove volje i volje njegove majke, i na silu ga podvr"i elektrookovima. Bez sumnje bi tako i u!inio da se nije pojavila jedna druga, dalja i neodre#ena mogu"nost. Imaju"i u vidu Kitov na!in ishrane koji je bio vrlo mladala!ki i !injenicu da nije reagovao ni na jedan tretman, dr Puri je posumnjao da moda postoji neki nedostatak u samom tkivu njegovih neurona. Vrlo zainteresovan za rezultate jedne studije u kojoj je i sam u!estvovao, studije posve"ene uticaju omege-3 na depresiju kod izofrenih pacijenata (13), kao i za rezultate koje je dobio doktor Stol kod manijakalno-depresivnih osoba, doktor Puri je svom mladom pacijentu predloio dogovor. Objasnio mu je kako ima dobre razloge da veruje da bi mu novi tretman, na bazi pro!i"enog ribljeg ulja, mogao pomo"i. To je i dalje ostalo vrlo neizvesno, jer bi Kit bio prvi bolesnik sa ozbiljnom hroni!nom depresijom kog bi tako le!io. Pri svem tom, ako bi mu sve!ano obe"ao da ni u kakvim okolnostima ne"e pokuati da skon!a ivot slede"ih osam sedmica i da "e uvek biti pod nadzorom svoje majke, on bi rado reskirao pokuavaju"i da ga tako izle!i. Doktor Puri je ukinuo sve njegove lekove, osim jednog antidepresiva koji je uzimao ve" deset meseci. Dodao je nekoliko grama dnevno !istog ribljeg ulja, pokuavaju"i da regenerie membrane njegovih neurona. Rezultati su bili spektakularni. Za nekoliko nedelja ideje o samoubistvu, koje su Kita neprestano proganjale vie meseci, potpuno su nestale. Njegova neugodnost pred ljudima koje nije poznavao tako#e je polako i!ezla, i on je najzad ponovo po!eo da spava. Devet meseci

kasnije, svi su se simptomi njegove depresije, koja ga je proganjala ve" devet godina, razili, a rezultat na lestvici merenja depresije bio je nula. Osim stoje psihijatar, doktor Puri je i matemati!ar i specijalista za funkcionalne cerebralne predstave, a bolnica Hamersmit je jedan od najvanijih centara istraivanja u ovoj oblasti. Pre no stoje zapo!eo da leci Kita, snimio gaje na vie skenera da bi imao slike njegovog mozga. Ponavljaju"i opite nakon devet meseci, mogao je da konstatuje kako je metabolizam mozga mladog !oveka potpuno promenjen: ne samo da su membrane njegovih neurona bile oja!ane, ve" nisu vie pokazivale znake gubljenja svojih sastojaka. Sama se struktura mozga njegovog pacijenta promenila. Kitova majka je bila oduevljena. Njen sin se potpuno promenio. Neprestano je pri!ala o tome svojim prijateljima, koji su, mora se priznati, tQko verovali daje to efekat ribljeg ulja. I sam je doktor Puri bio toliko impresioniran ovim ozdravljenjem da gaje opisao u jednom poznatom psihijatrijskom !asopisu (14) zapo!evi istraivanje, nezavreno u trenutku dok piem ove redove, u vezi sa dejstvom ribljeg ulja na najteu i najsmrtonosniju bolest mozga: bolest hantington (15). U medicini se uvek treba !uvati onoga to se zove ove anegdote", to zna!i da teoriju ne treba graditi ili neki tretman preporu!ivati olako, na osnovu samo jednog pacijenta (!ak ni na osnovu nekoliko slu!ajeva, ma kako oni bili izuzetni). Svaki obe"avaju"i tretman mora biti upore#en sa jednim placebom u studiji u kojoj ni pacijenti ni lekari koji ih lece ne znaju ko dobija aktivnu materiju a ko placebo; to se naziva kontrolisanim ispitivanjem". Me#utim, nekoliko meseci nakon objavljivanja slu!aja doktora Purija, jedna je druga velika me#unarodna psihijatrijska studija -American Journal ofPsychiatry - objavila upravo kontrolisano ispitivanje pacijenata koji su, kao Kit, bili otporni na sve vrste le!enja. U Izraelu su doktor Nemets i njegovi saradnici upore#ivali efikasnost istog pro!i"enog ekstrakta ribljeg ulja i jednake doze maslinovog ulja (koje, uprkos svojim blagotvornim antioksidiraju"im svojstvima, ne sadri omegu-3). Vie je od polovine ovih pacijenata, koji dosada nisu reagovali ni na kakav oblik le!enja, doivelo da im se. za manje od tri sedmice, depresija znatno ublai (16). Anegdotska opservacija doktora Purija bila je, dakle, potvr#ena. Otada je jedno drugo

istraivanje, britansko, objavljeno u Archives of General Psychatry. u njemu se dolazi do istih zaklju!aka i tako#e pokazuje da se !itava gama simptoma depresije moe popraviti masnim kiselinama omege -3: tuga, nedostatak energije, teskoba, nesanica, gubljenje libida, kao i samoubila!ke sklonosti (17). Bez sumnje je trebalo sa!ekati vie godina pre no to se ostvari dovoljan broj studija ovog tipa. U stvari, masne kiseline omege-3 su proizvod prirode, i ne mogu se patentirati. One, dakle, ne interesuju velike farmaceutske kompanije koje finansiraju ve"i deo nau!nih studija o depresiji. Me#utim, vie drugih rezultata je sugerisalo vezu izme#u depresije i suvie niskog nivoa masnih kiselina omege-3 u organizmu. Na primer, deprimirani pacijenti imaju slabije rezerve u omegi-3 nego normalne osobe (18). Sto su rezerve slabije, to su i simptomi ozbiljniji (19); to teku"a prehrana ima vie omege-3, ljudi su manje skloni depresiji (20).

NA!IN ISHRANE PRVIH LJUDI Da bi se razumeo tajanstveni efekat masnih kiselina omege-3 na mozak i raspoloenje, treba se vratiti, smatraju mnogi istraiva!i, po!ecima ljudskog drutva. Postoje dva tipa esencijalnih" masnih kiselina: masne kiseline omege-3, koje su sadrane u algama, planktonima i nekim zemaljskim biljkama, kao to je trava, i masne kiseline omege-6, koje nalazimo u svim biljnim uljima i mesu, naro!ito mesu ivotinja koje su hranjene zrnevljem ili ivotinjskim branom. Iako vane za organizam, omege-6 nemaju ista blagotvorna svojstva za mozak i pogoduju zapaljenjskim reakcijama (o tome "emo kasnije govoriti). U trenutku u kome se mozak homo sapiensa razvijao, to jest kada je on po!eo da shvata samog sebe, !ove!anstvo je ivelo oko velikih jezera na istoku Afrike. Pristup jedinstvenom eko-sistemu bogatom u ribi i koljkama mogao je biti detonator snanog razvoja mozga. Smatra se daje ishrana ovih prvih ljudi bila potpuno uravnoteena, sa razmerom 1 : 1 u unoenju omege-3 i omege-6. Ova idealna razmera obezbedila je telu ta!no onakvu ishranu kakva mu je trebala da bi se proizveli neuroni optimalnog kvaliteta i, dakle, mozgu dala sposobnost, potpuno nova, da proizvodi oru#a, jezik i svest (21).

Danas, sa razvojem poljoprivrede i intenzivnim odgajanjem doma"ih ivotinja, koje se hrane vie zrnevljem nego divljom travom, uz prisustvo biljnih ulja bogatih omegom-6 u svim industrijskim namirnicama, razmera omege-3 i omege-6 u ishrani na zapadu varira od 1/10 do 1/20 (22). Da to slikovito predo!imo: mogli bismo re"i daje mozak motor visokih performansi konstruisan tako da radi na vrlo rafinirano gorivo, a da ga mi pokre"emo dizelom loeg kvaliteta (23). Ova neusaglaenost izme#u onoga za !im mozak ima potrebu i onoga !ime ga hranimo danas u Evropi i u Americi velikim bi delom objasnila ogromne razlike u procentualnoj zastupljenosti depresije izme#u zapadnih drutava, koja malo ili nimalo upotrebljavaju ribe i koljke u ishrani, i azijske populacije, kojoj je to glavna hrana. U Tajvanu, Hong Kongu i Japanu depresivnih do dvanaest puta ima manje nego u Francuskoj, !ak i ako se vodi ra!una o kulturolokim razlikama u ponaanju prema depresiji u azijskim zemljama (24). To bi moda moglo objasniti i brzinu sa kojom se, izgleda, depresija na Zapadu iri ve" pedeset godina. Danas je potronja omege-3 upola nia od one pre Drugog svetskog rata (25). Ali, u tom se istom periodu broj depresivnih osoba znatno pove"ao (26). Manjak omege-3 u organizmu izaziva reakcije oksidacije i dovodi do zapaljivih procesa skoro svuda u telu (27). Sve su velike hroni!ne bolesti u punom zamahu na Zapadu pogorane tim zapaljivim procesima: kardio-vaskularne bolesti, kao infarkt i modani udari, ali i rak, artritis i, !ak, Alchajmerova bolest (28). Postoji neko frapantno poklapanje izme#u zemalja sa najve"im mortalitetom od kardiovaskularnih bolesti (29) i onih gde je depresija naj!e"a (30). To svakako sugerie da postoje zajedni!ki uzroci. Ali, omege-3 blagotvorno uti!u na sr!ana oboljenja; ti uticaji su poznati dosta due od onih koji se upravo prou!avaju u vezi s depresijom. Prvu veliku studiju o tome vodila su u Lionu dva francuska istraiva!a, Ser Reno (Serge Renaud) i Miel d Loreril (Michel de Lorgeril). U jednom !lanku, objavljenom u Lancetu, pokazano je da su pacijenti koji su jeli hranu bogatu omegom-3 (takozvani mediteranski" reim) imali do 76% manje ansi da umru tokom dve godine nakon infarkta od onih koji su prihvatili standardne preporuke Ameri!ke asocijacije za srce (31)! Vie prou!avanja tako#e pokazuju da jedan od efekata omege-3 na srce jeste da oja!a varijabilnost sr!anog ritma i da ga zatiti od aritmija (32).

Kako ja!anje sr!ane varijabilnosti titi od depresije (vidi poglavlje 3), logi!no je misliti da se depresija i sr!ane bolesti razvijaju na isti na!in u drutvima koja ne daju dovoljno prostora masnim kiselinama ribe u svakodnevnoj ishrani.

DA LI JE DEPRESIJA UPALNI PROCES Priznavanje vrlo zna!ajne uloge omege-3 u prevenciji i le!enju depresije obe"ava razvoj jedne u potpunosti nove koncepcije ove bolesti. Ali, ta ako je depresija tako#e upalna bolest, kao stoje otkriveno pre neto vremena za bolest koronarnih krvnih sudova? Ovo bi omogu"ilo da se objasni skup !udnih opservacija koje savremene teorije o ovoj bolesti, ograni!ene na ispitivanje uticaja neuroprenosnika kao stoje serotonin, opte uzev, pre"utkuju. Uzmimo Nensin slu!aj. Imala je ezdeset i pet godina kada su joj prvi put dijagnosticirali depresiju. Ipak, nita se u njenom ivotu nije bilo promenilo. Ona nije shvatala zastoje njen lekar bio intimno ube#en da su njeni simptomi tuge, zamora, nesanice i gubitka apetita bili znak tipi!ne depresije. est meseci kasnije, dok jo nije bila po!ela svoje le!enje antidepresivima, osetila je uporan bol u trbuhu. Ehografija je otkrila veliki tumor na ivici jetre: Nensi je imala rak pankreasa. Kao to je to !esto slu!aj, ova se bolest prvo ispoljila nekom vrstom depresije a tek onda fizi!kim simptomima. $ini se da je ovo zapaljenje odgovorno za depresivne simptome koji !esto prethode dijagnozi bolesti. Uostalom, !esto nalazimo ovakve simptome depresije kod svih fizi!kih bolesti koje imaju difiiznu zapaljivu komponentu, kao to su infekcije (zapaljenje plu"a, grip, tiroidna groznica, vaskularni modani udari, infarkti miokarda, autoimune bolesti, i tako dalje). Zar klasi!na" depresija tako#e ne bi mogla biti manifestacija difuznih upalnih infekcija? To ne bi bilo za!u#uju"e, poto se zna da stres razvija toliko upalnih reakcija, da dovodi do akni, artritisa i pogoranja autoimunih bolesti (33). Kona!no, moda je tibetanska medicina u pravu: depresija moe biti isto toliko telesna koliko i duevna bolest.

GDE NA"I ESENCIJALNE MASNE KISELINE TIPA OMEGA-3 Glavni izvori esencijalnih masnih kiselina omega-3 su alge i planktoni. Mi do njih dolazimo preko ribe i koljki koje ih pretvaraju u svoje masno tkivo. Dakle, to su pre svega ribe iz hladnih voda, bogatije u masno"i, koje su najbolji izvor omege-3. Gajene ribe su siromanije u omegi-3 nego ulovljene. Divlji losos, na primer, izvrstan je izvor omege-3, dok je gajeni losos to u manjoj meri18. Najpouzdaniji izvori i najmanje podloni zarazama akumulacijom otrovnih materija, kao to su merkurij ili organski kancerogeni ba!eni u more ili reke, jesu male ribe koje su na dnu prehrambenog lanca: skue (jedna od riba najbogatijih u omegi-3), ringlice ("ele, ne u filetima), sardine i haringe. Druge ribe bogate omegom-3 su tunj, hadok i pastrmka. Sto grama skue sadri 2,5 grama omege-3; sto grama haringe 1,7 grama; sto grama tunjevine (!ak i u konzervi) 1,5 gram (pod uslovom da joj nije skinuta masno"a); sto grama celih ringlica 1,5 gram; sto grama lososa 1,4 grama; sto grama sardina 1 gram (34).19 Postoje i biljni izvori omege-3, ali je njima potrebna dodatna etapa u metabolizmu da bi se mogli transformisati u masne kiseline koje su sastojci neuronskih membrana. Re! je o zrnevlju lana (koje se moe jesti sirovo, 2,8 grama jedna supena kaika, ili u obliku ulja20, 7,5 grama za supenu kaiku), zatim ulju od repice (2,5 grama supene kaike), ulju od konoplje i oraha (2,3 grama na sto grama).
Vrlo je teko ta#no utvrditi koli#inu omege-3 u gajenoj ribi, jer svako goji liste ima posebne reime ishrane. Izgleda da su evropska gojilita bolja u pogledu hrane koja se daje ribama nego ameri#ka. Prema miljenju profesor Stola, ribe iz evropskih gojilita imaju skoro isto toliko omege-3 kao i ulovljene ribe (Stoll, 2001. op. cit.). Morski pas i sabljarka tako"e imaju visok nivo omege-3, ali su oni naj#e!e zaraeni merkurij em, tako da se ne preporu#uju za jelo trudnicama i maloj deci (preporuka ameri#ke Food and Drug Administration: www.cfsan.fda.gov/ frflsea-mehg.html, prema izvetaju iz januara 2003) 20 Laneno ulje moe biti za organizam otrovno ako se ne dri na hladnom i u mraku. Treba, dakle, dobiti svee isce"eno ulje, na pravi na#in rashla"eno i stavljeno u neproziran sud. Ulje nikada ne treba da bude suvie gorko (iako je ono po prirodi malo gorko).
19 18

Sve zeleno povr"e poseduje tragove masnih omega-3 kiselina, mada u manjoj koli!ini. Najbogatiji izvori su li"e jedne vrste so!iva (jedna od osnovnih namirnica u rimljanskoj kuhinji ve" dve hiljade godina koja se i danas upotrebljava u Gr!koj), spana", morske alge i spirulin (tradicionalni sastojak kod Asteka). Bilje i prirodno li"e kojima se hrane divlje ivotinje sadre tako#e omegu-3. Zato je divlja!, kao srna ili divlja svinja, bogatija u omegi-3 nego ivotinje koje se gaje na farmama (25). to se vie ove ivotinje hrane zrnevljem, to njihovo meso ima manje omege-3. Jedan !lanak, objavljen u New England Journal of Medicine, pokazuje da jaja kokoaka hranjenih zrnom, kakve kupujemo u samoposlugama, sadre dvadeset puta manje omege-3 nego jaja kokoaka koje se slobodno hrane u prirodi (36). Gove#e meso tako hranjeno mnogo je bogatije omegom-6 !ija svojstva izazivaju zapaljenja. Preporu!uje se, dakle, smanjenje potronje mesa na maksimalno tri porcije nedelj-no, uz izbegavanje masnog mesa, koje je jo bogatije omegom-6 od ostalih vrsta. Sva biljna ulja su bogata omegom-6 i ne sadre omegu 3, osim ulja lanenog semena, repice i konoplje, bogatih omegom-3, i maslinovog ulja koje ne sadri ni jednu ni drugu vrstu omege. Da bi se odnos izme#u dveju omega odrao u razmeri 1:1, treba eliminisati sva uobi!ajena ulja iz kuhinje, osim maslinovog i ulja od repe. Posebno je neophodno isklju!iti ulje za prenje koje uz to, preko slobodnih radikala koje osloba#a, posebno oksidira tkiva. Puter, pavlaka i nemasni mle!ni prouzvodi bogati su zasi"enim masnim kiselinama i moraju se, dakle, troiti umereno, jer ograni!avaju integraciju masnih kiselina omege-3 u "elijama. Ipak, francuski istraiva! Ser Reno je pokazao da su sir i jogurti, !ak i kad se proizvode od punomasnog mleka, mnogo manje kodljivi od drugih mle!nih proizvoda: visoka koli!ina kalcijuma i magnezijuma redukuje apsorpciju zasi"enih masnih kiselina od strane organizma (37). Zato u svojoj knjizi o reimu omege-3" veliki nutricionista Artemis Simopulos, koji je dugo radio u Americi, dozvoljava do trideset grama sira dnevno. Da bismo bili sigurni da dobijamo zadovoljavaju"u koli!inu omege-3, naj!istije i najkvalitetnije, !esto je prakti!nije uzimati ih kao dodatke hrani. Postoje"a istraivanja sugeriu da, kako bi se postigao antidepresivni efekat, treba dnevno troiti izme#u dva i tri grama meavine dveju masnih kiselina iz ribe: kiselinu eicosapentaenoique (EPA") i kiselinu docosahexainoique (DHA").

Postoji vie proizvoda u specijalizovanim apotekama u vidu kapsula ili ulja (koje treba uzeti dve do !etiri kafene kaike dnevno). Najbolji se !ine oni koji imaju ve"u koncentraciju EPA nego DHA. Neki autori, poput doktora Stola sa Harvarda i doktora Horobina iz Engleske, sugeriu da naro!ito EPA ima to antidepresivno svojstvo, a da viak DHA moe spre!avati da se on ispolji, jer trai ve"e doze nego kad je re! samo o EPA. Preporu!ljivo je tako#e izabrati preparat koji ima malo vitamina E, koji spre!ava uvek mogu"e oksidiranje ulja, to bi lek !inilo neefikasnim, tj. tetnim. Vie autora savetuje da se kombinuje uzimanje ribljeg ulja sa dodatkom vitamina koje povezuje vitamin E (800 mg dnevno), vitamin C (1 gram dnevno) i selenijum (200 mg dnevno), da bi se izbegla oksidacija omege-3 u organizmu. Dugo ismejavano u konvencionalnoj medicini stalno uzimanje vitamina najzad je dobilo oficijelno odobravanje u !lanku iz Journal of the American Medical Association. Poto su pregledali sve nau!ne podatke, vrlo ozbiljni autori iz ovog !lanka smatrali su se obaveznim da priznaju kako svakodnevno uzimanje vitamina (posebno B, E, C i D).smanjuje rizik od !itavog skupa hroni!nih i tekih bolesti (38). Najzad, ulje iz jetre bakalara, koje su nai dedovi uzimali kao izvor vitamina A i D nije dobar izvor omege-3. Ako bi se ono preterano uzimalo, dovelo bi do opasnog i znatnog vika vitamina A. Zanimljivo, ali riblja ulja ne debljaju. U svojoj studiji o manijakalno-depresivnim pacijentima Stol je konstatovao da se oni ne debljaju uprkos velikoj svakodnevnoj potronji tog ulja. Neki su !ak i oslabili (39). U jednoj studiji o mievima, oni bogati omegom-3 bili su 25% mraviji od onih koji su troili istu koli!inu kalorija, ali bez omege-3. Izgleda da telo koristi omegu-3 ograni!avaju"i stvaranje masnog tkiva (40).

SUD ISTORIJE Onog dana kada se istori!ari budu nadneli nad istoriju medicine XX veka, mislim da "e otkriti dva glavna preokreta. Prvi je otkri"e antibiotika, koje je skoro potpuno isklju!ilo zapaljenje plu"a, prvi uzrok smrtnosti na Zapadu do Drugog svetskog rata. Drugi preokret je teku"a revolucija: nau!na demonstracija da ishrana duboko uti!e na skoro sve

velike bolesti zapadnog drutva. Kardiolozi jedva da to po!inju priznavati (iako jo uvek ne prepisuju riblje ulje, uprkos istraivanjima u toj oblasti, kao i, sada, preporuci Ameri!ke asocijacije za srce) (41). Psihijatri su jo daleko od toga. Ipak, mozak je isto tako osetljiv na sadraj dnevne ishrane kao i srce. Kad ga trujemo alkoholom ili nelegalnim drogama, on pati. Ako ga ne hranimo bitnim sastojcima, on tako#e pati. Stvarno je za!u#uju"e daje trebalo da protekne dve hiljade i pet stotina godina da bi moderna nauka dola do konstatacije da sve tradicionalne medicine, bilo tibetanska bilo kineska, gr!ko-romanska, od prvih spisa skre"u na to panju. Hipokrat je govorio: Pusti da tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek tvoja hrana." To je bilo pre dve hiljade !etiri stotine godina. Me#utim, postoje druga vrata za ulazak u ose"ajni mozak, koja potpuno prolaze telom. I njih je priznao Hipokrat, i zanemario, kao i prehranu, Zapad. $udno, najvie ih zanemaruju oni koji pate od stresa i depresije, pod izgovorom da nemaju vremena ili potrebnu energiju. Me#utim, to je jedan od najraskonijih i od nauke najbolje podranih energetskih izvora. Re! je o fizi!kim vebama. $ak, kao to "emo to videti, u vrlo malim dozama.

PROZAK ILI ADID AS

BERNAROVA PANIKA Bernar je filmski producent. Izgleda da mu, sa !etrdeset godina, sve uspeva. Visok, elegantan, neodoljivog osmeha, mora da je stekao poverenje ljudi iz svoje sredine. Kako se odupreti njegovom armu? Ipak, Bernar je na ivici zbog napada anksioznosti koji mu truju ivot ve" dve godine. Prvi put se desilo u jednom dupke punom restoranu, tokom poslovnog ru!ka. Sve se dobro odvijalo, dok se odjednom nije osetio loe. Imao je mu!ninu, srce mu je kucalo veoma jako, teko je disao. Odmah je pomislio na jednog druga iz detinjstva koji je prethodne godine doiveo infarkt. Na tu pomisao, srce mu je jo ja!e zakucalo, i nije vie mogao da misli ni na ta drugo. ivot mu se pokvario, imao je utisak da ljudi i okolina postaju sve dalji, kao nestvarni. U sekundi, Bernar je shvatio da "e umreti. Promrmljao je neko nejasno izvinjenje i teturaju"i krenuo prema izlasku iz restorana. Odmah je pozvao taksi i otiao u najbliu hitnu pomo". Tu su mu kazali da nije na samrti. Naprotiv, objasnili su mu da je upravo imao napad strepnje ili, bolje re!eno, panike". Jedna od pet osoba koje su rtve ovakvog napada prvo ide u hitnu pomo", a ne psihijatru (a skoro polovina stie kolima hitne pomo"i!). Tokom poslednje dve godine i Bernar je !esto odlazio u hitnu pomo", kao i ve"em broju kardiologa. Vie puta su mu ponovili da njegove simptome ne izazivaju sr!ani problemi, i !ak mu prepisali jedno umiruju"e sredstvo, ksanaks, da ga opusti", kako su mu govorili. U po!etku mu je taj lek dosta pomagao. Napadi su prestali, i on je sve vie ra!unao na efikasnost svoje male pilule. Po!eo je !ak da je uzima !etiri puta dnevno, da mu anksioznost ne bi smetala u radu.

Vremenom je primetio daje, !im u o!ekivano vreme ne bi uzeo svoju dozu, anksioznost postajala mnogo ja!a. Jednog su mu dana, dok je bio u inostranstvu, ukrali prtljag. Naao se odjednom, brutalno, bez ksanaksa. Nakon nekoliko sati strepnja je veoma narasla, srce mu je lupalo toliko da se i danas tog dana se"a kao najgoreg u ivotu. $im se vratio sa putovanja, obe"ao je sebi da "e se osloboditi svoje zavisnosti od ksanaksa i da ga nikad vie ne"e uzeti. Nekoliko godina ranije, Bernar je primetio da se nakon trideset minuta plivanja uvek ose"ao, u slede"ih nekoliko sati, mnogo bolje. Ponovo je po!eo da pliva, ali se taj ose"aj nije vratio. Moda vonje biciklom u enterijeru, i to u grupama (cycling), bila je u punom jeku, i Bernar je na nagovor nekih prijatelja resio da i to pokua. Tri puta nedeljno se, u sali sa dvanaest osoba koje su ubrzano okretale to!kove nepokretnog bicikla, preputao ritmu koji je nametao instruktor nikom ne doputaju"i da odustane. Pulsacije tehno ritma i takmi!arska groznica okoline ohrabrivale su Bernara da izdri !itav sat takve vebe. Sa tih seansi je izlazio u isti mah i potpuno iscrpljen i odli!nog raspoloenja. Taj intenzivni ose"aj lagodnosti trajao bi satima. U stvari, on je dosta brzo shvatio da ne treba da ide na vebe posle sedam/osam sati uve!e, jer posle nije mogao da spava. Ali, najizuzetniji rezultat je bio da je on stekao vie poverenja u svoju sposobnost da se suo!i sa napadima panike. A ova je za nekoliko nedelja potpuno i!ezla. Danas, dve godine kasnije, Bernar i dalje pri!a, svakom ko ho"e da ga slua, o dobrobitima vonje bicikla. On i dalje to radi tri puta nedeljno, naro!ito kad je u stresu. Nikad vie nije imao takav napad. Bernar se smatra ovisnikom od vonje bicikla", i to je istina. Ako prestane da se bavi sportom, za nekoliko dana se loe ose"a. Kada putuje, uvek nosi cipele za dogiranje, da opusti tenziju", kako sam kae. To je, dakle, ovisnost koja mu !ini samo dobro: tako kontrolie teinu, pove"ava libido, poboljava san, smanjuje arterijski pritisak, ja!a imuni sistem i titi se od sr!anih bolesti i, !ak, nekih oblika raka. Ako je on od toga zavisan", predavanje vebanju mu daje ose"aj da bolje vlada svojim ivotom; upravo suprotno od onoga to se deavalo kada je uzimao ksanaks.

LE!ENJE STREPNJE I IMUNE "ELIJE Bernar nije jedini. Ve" je Platon o tome govorio, a zapadna nauka je to pokazala: vebanje je vaan na!in Ie!enja strepnje. Danas su studije o tome toliko brojne da !ak postoje i studije o studijama" metaanalize" (1). Jedno istraivanje se !ak odnosi isklju!ivo na prednosti biciklizma u mestu, koje je mnogo slabije od onog kojim se Bernar bavio, koje, u stvari, pokazuje da ve"ina u!esnika ose"a priliv energije i u isti mah oputanje (2). Ono tako#e konstatuje da se pozitivni efekti ose"aju i godinu dana kasnije, tako da je ve"ina u!esnika sama odlu!ila da nastavi stalno vebanje. Vie drugih studija sugeriu kako "e vam, to ste vie izvan forme", to "e re"i da ste se prepustili tekim obrocima, kretanju kolima i satima pred televizijskim ekranom, fizi!ka veba, !ak kratkotrajna, brzo doneti blagodeti (3). Bernar je tako#e imao razloga da pove"a broj vebi u stresnijim periodima. Na univerzitetu u Majamiju, doktor La Perijer (LaPerriere) po!eo je da razmatra zatitne efekte vebanja u tekim situacijama. Izabrao je jedan od najteih momenata ljudske egzistencije: trenutak kada vam jave da ste seropozitivni. U vreme dok je vrio to istraivanje, mnogo pre triterapije, ova dijagnoza je zvu!ala kao smrtna kazna. Svako treba da se psiholoki sna#e. To je La Perijer konstatovao: !inilo se da su pacijenti koji su redovno vebali, bar pet nedelja pre dijagnoze, bili zati"eni" od straha i o!ajanja. Uz to, njihov imuni sistem, koji se !esto topi u situacijama stresa, bolje je odolevao toj uasnoj vesti. %elije natural killer" (NK, prirodne ubice") prva su linija odbrane organizma kako protiv spoljnih upada, kao stoje virus side, tako i protiv mnoenja kanceroznih "elija. One su vrlo osetljive u odnosu na nae emocije. Sto se mi bolje ose"amo, to one energi!nije rade svoj posao. Naprotiv, u periodima stresa i depresije one imaju tendenciju da se dezaktiviraju ili da prestanu da se mnoe. Kod pacijenata koji nisu vebali desilo se upravo ono to je La Perijer primetio: broj NK "elija veoma je opao posle objave dijagnoze, suprotno od pacijenata koji su stalno vebali (4)!

KSAVIJERINO UPUTSTVO Za depresiju je tako#e dobro malo doginga. U jednom od prvih modernih !lanaka o tome, doktor Grajst (Greist) pri!a o Ksavijeri. Studentkinja od 28 godina je spremala svoj magistarski na univerzitetu Viskonsin. ivela je sama, retko izlazila osim na predavanja i uvek se alila da ne moe da na#e !oveka koji joj odgovara. Egzistencija joj se !inila praznom; izgubila je nadu da "e jednog dana to da se promeni. Jedina uteha su joj bile tri paklice cigareta dnevno; gledala je kako se pramenovi dima diu u vazduh umesto da se usredsredi na skripta. Skoro da se nije iznenadila kada joj je doktor univerzitetskog dispanzera kazao daje njen nivo depresije bio 90% vii od onog koji su imali drugi pacijenti u dispanzeru. Njena depresija je trajala ve" dve godine, i nikakvo le!enje joj nije izgledalo prihvatljivo. Nije elela da pri!a o svojoj majci i ocu, niti svojim problemima sa jednom psiholokinjom, i odbijala je da uzima lekove, jer, kako je govorila, moda sam deprimirana, ali nisam bolesna". Moda je iz prkosa prihvatila da u!estvuje u jednom istraivanju koje je lekar upravo sprovodio: trebalo je da triput nedeljno tr!i dvadeset do trideset minuta, sama ili u grupi, po svojoj elji. Prilikom prvog sastanka sa svojim trenerom za doging zapitala se da to moda nije neka ala: kako se moglo zamisliti da sa tri pakla cigareta dnevno, s tim da nije vebala od svoje !etrnaeste godine, i sa deset kilograma vika ona moe u!estvovati u istraivanju o efektima dogiranja? Poslednji put kad se resila da vozi bicikl izdrala je deset minuta, veruju"i da "e nakon toga umreti. Zaklela se da nikad ne"e ponovo po!eti. Ideja da joj je bio potreban trener daje nau!i da tr!i izgledala joj je jo smenija. Staje imala da u!i? Da stavlja nogu pred nogom bre nego kad hoda? Ipak, sasluala je savete koje su joj dali. Bili su apsolutno bitni za njen budu"i uspeh: prvo, trebalo je praviti sasvim male korake, vie tr!karati no tr!ati, malo se naginju"i unapred, ne diu"i kolena suvie. Naro!ito nije trebalo i"i suvie brzo, da bi se moglo razgovarati (treba mo"i govoriti, ali ne i pevati" - govorio joj je instruktor). Ako bi se zadihala, trebalo je usporiti, odnosno samo kora!ati ivim korakom. Nije smela da ose"a ni bol ni umor. Cilj polaska je bio jednostavan: pre"i kilometar i po, u vremenu koje je mogla posti"i, ali pokuavaju"i brzo hodati to je mogu"e due. $injenica da je, ve" prvog dana, uspela da postigne cilj koji joj je bio odre#en bila je motiv

za zadovoljstvo. Nakon tri nedelje, sa tri sedmi!ne seanse, mogla je da odri ritam hodanja dva do tri kilometra, bez ve"ih teko"a. Morala je priznati i da se ose"ala neto bolje. Bolje je spavala, imala vie energije i provodila mnogo manje vremena u mentalnom samosaaljenju nad svojom sudbinom. Napredovala je ose"aju"i se, tokom tih pet sedmica, svakog dana malo bolje. Zatim je, jednog dana, forsiraju"i sebe, uganula !lanak. Nije mogla slede"e tri sedmice da tr!i. Nekoliko dana kasnije za!udila se to se razo!arala ne mogavi da ode na dogiranje. Jo jedna sedmica bez tr!anja, i ona je primetila da su po!eli da joj se vra"aju simptomi depresije: sve joj je izgledalo crno, i bila je pesimista u svakom pogledu. Naravno, !im je najzad ponovo krenula da veba, ovi simptomi su se istopili za nekoliko nedelja. Nikad se nije ose"ala tako dobro. Cak kao da su i njene menstruacije, obi!no vrlo bolne, bre prolazile. Ponovo po!evi da dogira posle tri sedmice prekida, kazala je svom treneru: Nisam vie u formi, ali znam da "e se to vratiti; ose"am se bolje no kad sam prvi put potr!ala." Lekar koji je vodio istraivanje vi#ao ju je dugo nakon zavretka studije kako sa osmehom na licu tr!i oko jezera. U pri!i se ne kae da li je prestala da pui i da lije nala veliku ljubav (5).

DOGERSKA EKSTAZA Depresija se uvek vezuje za crne, pesimisti!ne misli, koje neumorno prevr"emo po glavi i koje obezvre#uju i druge i nas same: Nikad to ne"u uspeti; u svakom slu!aju, ne vredi ni da pokuam; to ne"e i"i; ja sam runa; nisam dovoljno inteligentan(na); sa mnom je uvek tako; nemam sre"e; nemam dovoljno energije, snage, hrabrosti, volje, ambicije; stvarno sam duboko pao; ljudi me ne vole; nemam nikakav talenat; ne zasluujem da se neko zainteresuje za mene; ne zasluujem da budem voljen(a); bolestan sam, itd." Te samooptube, kad su strane i neopravdano kategori!ne (kao: uvek svakog razo!aram", stoje sigurno neistina), naj!e"e postaju tako automatske da vie i ne vidimo do koje mere su abnormalne; pre su izraz duevne bolesti nego objektivna istina. Od 1960. godine i radova poznatog psihijatra iz Filadelfije Arona Beka (Aaron Beck) pronalaza!a kognitivne terapije - poznato je da sama !injenica da ponavljamo ove re!enice povla!i za sobom depresiju, i da njihovo

hotimi!no prekidanje !esto pacijenta vodi put ozdravljenja (6). Jedan od ciljeva produenog fizi!kog napora jeste da zaustavimo, bar privremeno, taj neprestani tok crnih misli. Retko se deava da se one sponatno pojave tokom opita; ako se to dogodi, dovoljno je panju usmeriti na disanje, ili na ose"aj koraka po podu, ili, pak, na ose"aj poloaja ki!me i napor da se drimo pravo pa da one same od sebe i!eznu. Ve"ina dogera objanjava da nakon petnaest/trideset minuta izdranog napora ulaze u stanje u kome su misli pozitivne, !ak kreativne. Manje su svesni sami sebe i doputaju da ih vodi ritam napora koji ih podrava i vu!e. To se obi!no zove high", dogerska ekstaza koju postiu samo oni koji izdravaju tokom vie sedmica. To stanje, !ak i kad je diskretno, !esto postaje stanje zavisnosti. Ve"ina dogera nakon izvesnog vremena ne mogu vie da se odreknu, nijedan dan, tih dvadeset minuta tr!anja. Najve"a greka koju po!etnici !ine kada se ponosno vrate iz sportske radnje sa novim cipelama jeste to poele da tr!e suvie brzo, veoma mnogo vremena. Nema magi!ne ni brzine ni udaljenosti. To je briljantno pokazao Mihail $ikzentmihalj (Mikhail Csikszentmihalyi), istraiva! stanja toka": ono to omogu"uje da se u to stanje u#e jeste produavanje napora koji nas dri na granici vlastitih sposobnosti. Na granici, i nita vie. Za nekoga ko po!inje da tr!i to bi bila, naravno, kratka distanca, malo-pomalo. Kasnije bi morao da tr!i bre ili due, da bi ostao ,,u toku".

ADIDAS PROTIV ZOLOFTA Istraiva!i sa univerziteta Djuk su nedavno napravili komparativnu studiju le!enja depresije dogingom i jednim modernim, vrlo efikasnim antidepresivom: zoloftom. Posle !etiri meseca le!enja, pacijenti dveju grupa su se ose"ali jednako dobro. Uzimanje leka nije imalo nikakvo posebno preimu"stvo u odnosu na redovno tr!anje. Tako#e, to to se lek uzimao uz dogiranje ni!emu nije doprinosilo. Naprotiv, nakon godinu dana prime"ena je razlika izme#u dva tipa le!enja: vie od tre"ine pacijenata le!enih zoloftom ponovo su pali u depresiju, dok se 92% onih koji su bili le!eni dogiranjem ose"alo savreno dobro (7). Istina, oni su sami bili odlu!ili, kada je istraivanje zavreno, da i dalje vebaju.

Jedno drugo istraivanje sa Djuka je pokazalo da nije nuno biti mlad i dobrog zdravlja da bi se iz fizi!ke vebe izvukla neka korist. Za deprimirane pacijente izme#u pedeset i sedamdeset i sedam godina sama !injenica da se ivo hoda", bez tr!anja, triput nedeljno, stvarala je nakon !etiri meseca isti efekat kao i uzimanje nekog antidepresiva. Jedina razlika bila je stoje antidepresiv uklanjao simptome malo bre (8). Redovna fizi!ka veba ne samo da nas izvla!i iz jedne depresivne epizode ve", verovatno, omogu"uje i da se one izbegnu. Oni koji su, me#u normalnom populacijom, na po!etku opita vebali imali su manje ansi da zapadnu u depresiju slede"ih dvadeset i pet godina (9). Dobro sam upoznao ova dva aspekta vebi, le!enje simptoma i prevenciju, budu"i da sam i sam to dozi veo. Kada sam sa dvadeset i dve godine doao u Ameriku, nikoga nisam poznavao. Prvi meseci su se sami ispunili uobi!ajenim aktivnostima imigranata. Osim studija, vrlo zahtevnih, trebalo je prona"i stan i useliti se. Najpre je izgledalo uglavnom simpati!no sve po!eti ispo!etka, bez roditelja koji mi govore ta treba a ta ne treba da !inim, ta valja a ta ne valja. Se"am se zadovoljstva zbog te slobode, sre"e kad sam kupio zavese ili, prvi put u ivotu, jedan tiganj. Ali, nakon nekoliko meseci, kad sam se smestio i postao zato!enik rutine studija, ivot mi se potpuno liio zadovoljstava. Odjednom sam ustanovio kako mi se neprimetno, bez porodice, prijatelja, moje kulture, mojih mesta", dua osuila. Posebno se se"am jedne ve!eri kada vie nita nije imalo ni vanosti ni smisla; ostala mi je samo klasi!na muzika, koju sam neumorno sluao umesto da se udubim u udbenike. $ak sam sebi govorio da bi jedini zanat sa smislom u tako hladnom i ravnodunom svetu bio zanat dirigenta orkestra. Nemogu"nost da to postignem je pogorala moj pesimizam izolovanog useljenika. Posle vie sedmica takvog reima shvatio sam da "u, ako ne reagujem, pasti na ispitima i imati stvarne razloge da se deprimiram. Sve napustiti da bi se u Americi doiveo neuspeh - bilo je suvie idiotski. Nisam sasvim dobro znao odakle da po!nem, ali mije bilo jasno da moram prodrmati tu obamrlost koja je !inila da sate provodim sede"i i sluaju"i iste kasete. U Parizu sam po!eo da igram skvo; reket, koji sam poneo, kona!no me je spasao. Upisao sam se u jedan klub. Prve dve sedmice nita se nije promenilo, osim to sam u ivotu imao jednu aktivnost koju sam sa

zadovoljstvom i!ekivao. Znao sam da "u, bar triput nedeljno, mo"i da se fizi!ki troim i posle toga se, po zasluzi, dugo tuiram. Zahvaljuju"i skvou sam upoznao ljude koji su me pozivali kod sebe, i malo-pomalo izgradio neto bogatiji drutveni ivot. Dugo vremena nisam znao da li mi je pomogao skvo ili novi prijatelji. Ali, to nije bilo tako vano. Ose"ao sam se beskrajno bolje i uspravio se u sedlu. Kasnije sam nau!io da "u, !ak i u najteim trenucima, ako budem tr!ao bar dvadeset minuta svakog drugog dana, biti bolje naoruan da se suo!im sa depresijom i da, u svakom slu!aju, izbegnem njene strahote. Nita me to sam otad nau!io nije do danas promenilo; to je moja prva linija odbrane" od ivotnih stranputica. IZAZVATI ZADOVOLJSTVO Kakvim tajanstvenim putevima veba postie takav uticaj na ose"ajni mozak? Naravno, postoji njen efekat na endorfine. To su mali molekuli koje izlu!uje mozak i koji veoma li!e na opijum i njegove derivate, kao to su morfij i heroin. Ose"ajni mozak sadri brojne receptore za endorfine (10), i zato je tako osetljiv na opijum koji odmah izaziva neodre#en ose"aj blagodeti i zadovoljenja. Opijum je !ak najja!i mogu"i lek za bolni rastanak ili gubitak drage osobe. Poput lopova obr"e mehanizme sre"e i zadovoljstva u mozgu. Me#utim, ako se uzimaju suvie !esto, opijati dovode do navikavanja" u receptorima mozga. Odjednom, svaki put treba pove"ati dozu da bi se dobio isti efekat. Pri tom, kako su receptori sve neosetljiviji, mala svakodnevna zadovoljstva gube zna!aj (uklju!uju"i i seksualnost, koja je kod toksikomana naj!e"e svedena na nulu). Obrnuto se deava sa lu!enjem endorfina nakon fizi!ke vebe. Sto se vie prirodni mehanizam zadovoljstva tako postepeno stimulie, to je osetljiviji, te ljudi koji redovno vebaju iz malih ivotnih stvari izvla!e vie zadovoljstva: od prijatelja, ma!ke, obroka, lektire, osmeha prolaznika na ulici. Kao daje njima lake da budu zadovoljni. Me#utim, zadovoljstvo je upravo suprotno od depresije, koju odre#uje pre svega odsustvo zadovoljstva a ne toliko tuga. Stoga osloba#anje endorfina ima tako izraen antidepresivni i stimuliu"i efekat (12), Kada na taj na!in, prirodnim putem, nadraujemo ose"ajni mozak, to isto !inimo i sa imunim sistemom !ime ubrzavamo stvaranje

"elija prirodnih ubica", !ine"i ih jo agresivnijim prema infekcijama i kanceroznim "elijama (13) [vidi ilustraciju u bojama "elija ubica u svesci, figura 1]. Zavisnicima od heroina, !ija se imuna odbrana topi, deava se suprotno. Drugi mogu"i mehanizam je isto toliko intrigantan i pridruuje se onom to smo videli povodom usaglaenosti sr!anog ritma: ljudi koji redovno vebaju imaju ve"u varijabilnost sr!anog ritma i vie usaglaenosti od onih koji nisu tako pokretni (14). To zna!i daje njihov parasimpati!ki sistem, fizioloka ko!nica", koja uvodi periode mira, zdraviji i ja!i. Ravnotea dveju grana autonomnog nervnog sistema je jedan od najboljih protivotrova za anksioznost i napad panike. Svi simptomi anksioznosti poti!u iz preterane aktivnosti simpati!kog sistema: suva usta, ubrzavanje rada srca, znojenje, drhtanje, povienje krvnog pritiska, itd. Kako su simpati!ki i parasimpati!ki sistem uvek u protivstavu, to vie stimuliemo parasimpati!ki, to on vie ja!a, kao mii" koji se razvija, te blokira manifestacije anksioznosti. Postoji i sasvim nov na!in le!enja depresije koji se jo uvek prou!ava u najve"im centrima eksperimentalne bioloke psihijatrije. Re! je o stimulaciji parasimpati!kog sistema aparatom usa#enim pod kou. Kao aparati koji vam u!vr"uju mii"e dok gledate televiziju, gr!e"i one abdominalne jednim elektri!nim nabojem, pacijenti ovim futuristi!kim tretmanom treba da bez napora aktiviraju svojstva blagotvorna za parasimpati!ki sistem. Vie preliminarnih prou!avanja kod pacijenata koji nisu reagovali ni na jedan drugi tretman izgledaju vrlo obe"avaju"a (15). Mislim da moemo do"i do istog rezultata fizi!kom aktivno"u i praksom sr!ane usaglaenosti, !ak i ako to ostane rezervisano samo za pacijente koje je jo uvek mogu"e dovoljno motivisati da preduzmu takve aktivnosti.

KLJU!EVI USPEHA $ak i kad smo uvereni u vanost redovnog vebanja, naro!ito u stanju deprimiranosti ili stresa, nema ni!eg teeg no u!initi ga svojom svakodnevnicom. Ipak, nekoliko vrlo prostih saveta omogu"avaju fizi!ki aktivniji ivot. Pre svega, treba znati da ne moramo mnogo toga da radimo. Vano je samo da vebamo redovno. Prema razli!itim istraivanjima,

minimalno dvadeset minuta vebanja tri puta nedeljno uti!e na ose"ajni mozak. Izgleda daje trajanje vebe vano, ali ne i pre#ena udaljenost ili ja!ina napora. Dovoljno je samo da napor bude toliko jak da se jo uvek moe pri!ati ali ne i pevati. Kao i kad uzimamo lekove, dobri efekti tr!anja su srazmerni dozi" vebanja. to su simptomi depresije ili anksioznosti ozbiljniji, to treba vebati redovnije. Pet seansi nedeljno vie vrede nego tri, a jedan sat vonje bicikla u mestu efikasniji je nego dvadeset minuta brzog hoda. Ipak, najgore je pokuati, na primer, voziti bicikl u mestu, zadihati se, umoriti se i vie to i ne !initi. U tom "e slu!aju dvadeset minuta hodanja biti beskrajno delotvorniji! Treba po!eti polako, putaju"i telo da vas vodi. Cilj je da u#ete u stanje proricanja, koje je opisao $ikzentmihalj. U tom smislu, treba biti uvek u granicama svojih sposobnosti, nikako izvan njih. Granica sposobnosti su ulazna vrata za stanje proricanja". Kada se sposobnosti pove"aju, stoje prirodna posledica treniranja, tr!i se sve bre i bre. Sa tog stanovita, istraivanja kojima raspolaemo ne presu#uju izme#u vebanja koja zovemo aerobi!nim", kao to su tr!anje, plivanje, bicikl, tenis, itd., od kojih se zadiemo, i anaerobi!nih" vebi, kao stoje isteanje mii"a. Veliki !lanak u British Medical Journal sugerie da oba tipa vebanja mogu biti korisna (16). Najzad, ve"ina studija tvrdi da je kolektivno vebanje efikasnije od individualnog. Podrka i hrabrenje drugih, takmi!enje unutar grupe koja se bavi istom aktivno"u, dovodi do velike razlike, moda samo zbog toga to nas to motivie i u dane kada pada kia, kad kasnimo, kada je neki dobar film na TV-u, i tome sli!no. Ljudi koji vebaju u grupi bolje se prilago#avaju zahtevu redovnosti, najvanijem za uspeh. Najzad, treba izabrati oblik vebe koji vas i zabavlja. to je vebanje veselije, lake se podnosi. U Sjedinjenim Dravama, na primer, brojna preduze"a imaju neformalne ekipe koarkaa koje se sastaju triput nedeljno sat nakon radnog vremena. To mogu biti i ekipe fudbalera, pod uslovom da je sve regularno (da nismo sistematski na poziciji golmana). Ako volite plivanje a mrzite tr!anje, nemojte se forsirati dogingom. Ne"ete istrajati u tome. Savet koji se pokazao vrlo korisnim za vie mojih pacijenata jeste da se vonja bicikla u mestu ili dogiranje na tepihu u!ine veselijim uz pomo" magnetoskopa ili DVD-a: dovoljno je da gledamo akci-

oni film dok vebamo (uz uslov da ga ne gledamo ako zastanemo sa vebom). Ova metoda ima vie preimu"stava: pre svega, akcioni filmovi, kao i plesna muzika, imaju tendenciju da nas fizioloki aktiviraju, te nam, dakle, daju elju da se mi!emo. Drugo, dobar film ima hipnoti!ki efekat koji !ini da zaboravljamo na vreme, i dvadeset minuta proti!u mnogo bre no to pomislimo da pogledamo na sat. Najzad, kako je zabranjeno gledati film kad se zaustavimo prilikom vebanja, radoznalost !ini da poelimo da nastavimo sa vebanjem sutradan kako bismo saznali kraj filma. (Kako maine stvaraju buku, a vebanje smeta koncentraciji, bolje je izbegavati ljubavne filmove. Uostalom, smeh se tako#e ne slae sa fizi!kim naporom, pa treba izbegavati i komedije.)

OKRENUTI SE DRUGIMA Dosad smo razmatrali samo na!ine pristupa ose"ajnom mozgu pojedinca. Sve te metode se, bilo daje re! o koherenciji sr!anog ritma, EMDR-u, simulaciji zore, akupunkturi, ishrani ili vebanju, uzimaju kao mera i cilj. Me#utim, ose"ajni mozak ne kontrolie samo unutranju fiziologiju tela. Njegova druga, ne manje ozbiljna funkcija, jeste da kontrolie nae afektivne relacije da bi se uverio kako mi uvek imamo svoje mesto u hordi, grupi, plemenu ili porodici. Razdraljivost i depresija su !esto znaci teskobe koje emituje ose"ajni mozak kada otkrije neku pretnju za nau drutvenu ravnoteu. Da bismo ga smirili i iveli u skladu sa njim, moramo sa vie naklonosti sre#ivati nae odnose sa drugima. U stvari, dovoljno je upotrebiti nekoliko principa afektivne higijene. Oni su koliko prosti i efikasni toliko i, opte uzev, nepoznati.

XI LJUBAV JE BIOLOKA POTREBA

OSE"AJNI IZAZOV Majka vra"a Mariji kolsku knjiicu: Nita ne vredi. Nikad nita ne"e posti"i. Sre"om da imam tvoju sestru." akova ena lomi tanjir o ivicu lavaboa: Ho"e li me najzad sasluati! Dosta mi je da se derem! Kako neko moe biti tako sebi!an?" Nekoliko dana nakon to su ga zaposlili, Edgar se uputio u neko drugo odeljenje svoje nove firme. Nepoznati kolega mu prilazi i kae: Sta "ete vi ovde? To je moja teritorija, odlazite." Tre"i put u istoj sedmici Sofijini susedi neto slave do dva ujutro. Sutra ujutro ona u sedam sati glasno vu!e kante za #ubre. To "e ih nau!iti pameti", mrmlja. Nita toliko ne nagriza na ose"ajni mozak koliko sukobi sa onima koji su deo nae neposredne okoline. Hteli mi to ili ne, !ak nas i sukobi sa naim susedima, koji su stranci", mogu do taci ta!no toliko koliko povla!enje noktiju po kolskoj tabli. Ali, nae srce omeka pred prizorom deteta koje se smei i ujutro kae svome ocu, gledaju"i ga u o!i: Volim te, tata". Razneimo se i pred slikom starije ene na samrtnoj postelji dok gleda svoga mua i poverava mu: Bila sam vrlo sre"na s tobom. Nita ne alim. Mogu u miru da odem. Kad oseti vetar na svom licu, seti se da sam to ja dola da te zagrlim". Tako je i dok gledamo izbeglicu kako stee lekara humanitarne organizacije i izjavljuje mu: Vas je bog poslao. Toliko sam se plaio, a vi ste spasli moju k"i!" I u jednom i u drugom slu!aju mi reagujemo na afektivne odnose izme#u dva bi"a. Kada se ljudi jedni prema drugima nasilno ponaaju, mi patimo, !ak i kad smo samo svedoci. Kada kau ono to ose"aju (volim te", bila sam sre"na", strah me je") i kad to osecanje

upotrebljavaju da bi se drugome pribliili, da bi dodirnuli ne!ije srce, mi smo uzbu#eni. Filmski reditelji i realizatori komercijalnih spotova imaju perfektnu intuiciju na ta u ovoj oblasti reagujemo. Pokuavaju da nam prodaju kafii, na primer, sugeriu"i nam da njena aroma zbliava prijatelje, parove, majku i "erku. To je ta!no u toj meri da depresivci izjavljuju kako !esto gledaju reklame na televiziji sa suzama u o!ima, u najve"em broju slu!ajeva ne znaju"i zato. To je zato to su o!evici zbliavanja dve osobe, onog to im najvie nedostaje. Prema prethodno navedenim studijama, Francuska ima jedan od najviih stepena depresije na planeti (kao i Liban, u kome je dvadeset i pet godina trajao gra#anski rat). Mi smo tako#e i najve"i potroa!i antidepresiva na svetu. Ove statistike su neverovatne jer je re! o zemlji koja ve" !etrdeset godina ivi u miru, u kojoj najve"i deo stanovnitva ima ugodan ivot, !ija je klima idealna, gradovi i sela lepi, a kultura duboko usa#ena. To je tako neverovatno da ne elimo na to da mislimo, ve" radije uzimamo prozak. Kaemo sebi da "e se to sve jednog dana srediti. Ali, ne sre#uje se. Poslednjih trideset godina broj depresivnih osoba ne prestaje da raste u zapadnim drutvima, a u naoj zemlji se udvostru!ila potronja antidepresiva. Kad bi me pitali odakle po!eti da bi se ova tendencija obrnula, rekao bih da bi se trebalo boriti protiv nasilja u svakodnevnim odnosima, kako kod bra!nog para, dece i suseda, tako i na radnom mestu (1). Pre trideset i pet godina, moj otac novinar je napisao knjigu Ameri#ki izazov. U toj knjizi je ukazao na zaostajanje Evrope u izvesnim bitnim aspektima funkcionisanja preduze"a u pore#enju sa onim najnaprednijim u Sjedinjenim Dravama, pre svega u automatizaciji putem informatike i moderne tehnike upravljanja. Danas, posle dvadeset godina provedenih u Americi, poto sam izabrao da se vratim u Francusku, zaprepa"en sam novom prirodom izazova. Istinska razlika preduze"a dvaju drutava nije vie u informatici ili upravljanju, ve" u !injenici da su najbolja ameri!ka preduze"a, bilo da su to univerziteti, istraiva!ki centri ili neki veliki lanci potronje, nali novi oblik ljudskih odnosa u radu. Shvatili su zna!aj ose"ajne inteligencije, ekipnog rada, potovanja integriteta druge osobe, ohrabrivanja (pozitivni feedback"), kao i da za firmu nema ni!eg goreg od beskorisnog nasilja u odnosima me#u ljudima. Neke jednostavne ali mo"ne ideje omogu"uju da se me#uljudski odnosi promene na najbolji na!in.

FIZIOLOGIJA LJUBAVI Postoji deo u ose"ajnom mozgu koji razlikuje sisare od gmizavaca. Sa stanovita evolucije, bitna razlika je to su sisari izrodili potomstvo koje je ranjivo i nesposobno da preivi vie dana, nedelja ili godina, bez neprestane panje svojih roditelja. Ekstremni slu!aj je ljudska vrsta, !ije su bebe najnezrelije i zahtevaju najduu roditeljsku brigu. Kod nas, kao i kod svih sisara, evolucija je u mozgu stvorila limbi!ke strukture koje nas !ine posebno osetljivim na potrebe nae dece.21 Evolucija je u na mozak usadila instinkt da odgovaramo potrebama potomstva; da ga hranimo, drimo u toplom, mazimo, titimo, pokazujemo mu kako da neto ubere, kako da lovi, da se brani. Ta aparatura, stvorena da bi se osigurao odnos neophodan za preivljavanje vrste, dakle, posebno robustan i delotvoran, jeste u osnovi nae duboke sposobnosti da stvaramo socijalne veze, da ulazimo u odnose", sa drugima: porodicom, hordom, plemenom, itd. Specifi!na oblast naeg ose"ajnog mozga je odgovorna !ak, dok smo bebe, za na tuni pla! !im nas odvoje od onih za koje smo vezani (2). Ona je tako#e odgovorna za nau instinktivnu reakciju na ovaj pla!. Od ro#enja, ose"ajni mozak bebe poziva: Jesi li tu?" I dalje, sve dok majka ne odgovori: Da, tu sam!" Ovi krici i na instinktivni odgovor !ine taj refleksni luk" izme#u bi"a, bilo da su ivotinje ili ljudi, osnovu na kojoj je izgra#ena !itava vokalna komunikacija, pesma ptica, mukanje, rika, lave, mjaukanje, kretanje, a zatim i !itava poezija i pesme ljudi. Nema sumnje da izuzetna sposobnost muzike da izazove ose"anja tu ima svoje izvore: ona direktno uti!e na ose"ajni mozak - mnogo bolje no reci ili matematika. Kod gmizavaca ova limbi!ka komunikacija ne postoji. U izvesnom smislu to je za njih bolje: ako bi bebe guteri, krokodili ili zmije svojim roditeljima davali na znanje gde se nalaze, bili bi odmah pojedeni. Isto vai i za ajkule, dok mame delfina i kitova stalno komuniciraju zvucima sa svojim mladima; ovi morski sisari imaju pesme koje neki nau!nici bez oklevanja porede sa jezikom. U stvari, mogu"e je odravati afektivne relacije sa skoro svakim sisarom i ve"im brojem
21

Ptice imaju iste limbi#ke oblasti kao i sisari, iako se rasplo"uju jajima, zbog izuzetne zavisnosti svojih potomaka i potrebe za roditeljskom brigom.

ptica (papagaji svih vrsta spadaju u najosetljivije doma"e ivotinje); ni boa ni iguana ne"e isto odgovoriti na ljubav koju biste prema njima ispoljili. Ose"ajni mozak je, dakle, sa!injen da emituje i prima na kanalu ose"anja. Ovaj je tip komunikacije vrlo bitan za preivljavanje organizma. Ose"ajni kontakt je za sisare istinska bioloka potreba, poput hrane i kiseonika. Nauka je to otkrila. LJUBAV JE BIOLOKA POTREBA Negde oko 1980. godine napredak u reanimaciji omogu"io je da se u ivotu o!uva novoro#en!ad prevremeno ro#ena. U hermeti!kim inkubatorima za novoro#en!ad sa ultravioletnim lampama uslovi veta!kog ivota mogli su biti regulisani precizno"u neophodnom da bi preivele ove male ljudske forme koje su lekari sa dirljivom simpatijom zvali mali ra!i"i". Me#utim, prime"eno je da krhki nervni sistem ovih beba loe podnosi obrtanja neophodna za njihovu negu. Negovane su bez fizi!kog kontakta, a na inkubatorima je pisalo: Ne dirati". O!ajni pla!, koji se uprkos zvu!noj izolaciji ovih aparata !uo, stezao je srca !ak i najkru"ih bolni!arki, ali su ga one disciplinovano ignorisale. Me#utim, uprkos idealnoj temperaturi, uslovima sa kiseonikom i vlano"u savreno uspostavljenim, i ishrani preciznoj do u miligrame, bebe nisu rasle! Nau!no uzev, to je bila prava misterija, skoro uvreda. Kako je priroda, u tako savrenim uslovima, odbijala da sara#uje? Lekari i istraiva!i su se pitali i hrabrili se kako su umeli, konstatuju"i da bebe, poto iza#u iz tih oklopa, brzo ponovo dobijaju na teini. Jedanput su, me#utim, u jednom ameri!kom odeljenju za neonatologiju, primetili da izvesne bebe, iako jo uvek u inkubatorima, normalno rastu. Ipak, nita nije promenjeno u protokolima o nezi. Nita, ili skoro nita. U stvari, jedno ispitivanje je otkrilo, na veliko !u#enje klini!ara, da je svu decu koja su rasla negovala no"u jedna bolni!arka koja je tu upravo po!ela da radi. Kad su je pitali, mlada ena je prvo oklevala a zatim priznala da nije mogla da izdri sluaju"i de!iji pla!. Prvo uznemireno, postoje to bilo zabranjeno, ali sa rastu"om sigurno"u kad je videla rezultate, nekoliko je nedelja ranije po!ela bebe da mazi po

le#ima kako bi ih umirila. Potom je, budu"i da se nije pojavila nikakva negativna reakcija, na kakvu su je upozoravali, nastavila to da $ini. Na univerzitetu Djuk (Duke) profesor enberg (Schoenberg) i njegov tim su potvrdili ovaj rezultat nizom opita sa mladim pacovima izolovanim od ro#enja. Dokazali su da bez fizi!kog kontakta svaka "elija organizma odbija da se razvija. U svim ovim "elijama, deo genoma odgovornog za proizvodnju enzima nunih za rast prestaje da se izraava, a telo u celini ulazi u neku vrstu hibernacije. Ako, pak, neno gladimo le#a svakog malog pacova vlanom !etkicom koja imitira jezik majke koja se tako ponaa sa svojim okotom, proizvodnja enzima, kao i njihov rast, ponovo po!inje. Ose"ajni odnos je svakako nuni faktor za rast, !ak i za preivljavanje (3)! U prvim se modernim sirotitima sredinom XX veka bolni!arkama nare#ivalo da, iz straha od zaraznih bolesti, ne dodiruju decu i da se sa njima ne igraju. Uprkos besprekornoj telesnoj nezi i ishrani te dece, 40% njih je umrlo od rubeola. Izvan tih sirotita, tako higijenskih", manje od jednog deteta na sto umiralo je od te ina!e benigne bolesti (4). David Hubel (David Hubel) i Torsten Vizel (Torsten Wiesel), dva istraiva!a sa Harvarda, dobili su Nobelovu nagradu za medicinu, za svoje temeljne radove o funkcionisanju vidnog sistema. Oni su, izme#u ostalog, ustanovili da se vizuleni korteks razvija normalno samo ako je dovoljno stimulisan tokom jednog kriti!kog perioda, na samom po!etku ivota (5). Danas ustanovljavamo da je isto i sa ose"ajnim mozgom. Grozna rumunska sirotita, gde su deca ponekad vezivana za krevet i hranjena kao ivotinje, poslednjih godina svedo!e ta se deava sa naim mladim kada nisu hranjeni ljubavlju: ve"ina njih umire. Istraiva!i iz Detroita su pokazali daje kod preivele rumunske siro!adi ose"ajni mozak !esto nepopravljivo zaostao u razvoju (6). Doktor Hofer je slu!ajno otkrio kako se fiziologija sisara dezorganizuje kada se afektivni odnosi prekinu. Prou!avao je fiziologiju beba pacova primetivi jednog jutra da je jedna od mama pacova napustila svoj kavez tokom no"i. Mali pacovi preputeni sebi imali su sr!ani ritam dvaput slabiji od normalnog. Hofer je prvo pomislio da im je hladno. Da bi proverio svoju pretpostavku, me#u pacove je stavio malu grejalicu umotanu u !arapu. Na njegovo iznena#enje, nita se nije promenilo.

Iz opita u opit Hofer pokazuje kako je ne samo sr!ani ntam zavisan od maj!inog prisustva (tj. njene ljubavi), ve" je i vie od petnaest fiziolokih funkcija time dovedeno u pitanje: periodi sna i no"nog bu#enja, arterijski pritisak, temperatura tela, !ak i aktivnost imunih "elija kao to su limfociti B i T, koji brane organizam od svih infekcija (vidi sliku 5) (7). Na kraju je doao do slede"eg za!u#uju"eg zaklju!ka: glavni izvor biolokog regulisanja za ove male pacove bila je ljubav njihove majke. Ustanovljeno je da kod ljudi kvalitet odnosa izme#u roditelja i dece, utvr#en stupnjem roditeljske ose"ajnosti i razumevanja detetovih ose"ajnih potreba, odre#uje, godinama kasnije, jedrinu de!jeg parasimpati!kog sistema, odnosno faktor koji favorizuje usaglaenost sr!anog ritma i omogu"uje detetu da bolje odoleva stresu i depresiji (8). DA LI VAM VAA ENA POKAZUJE DA VAS VOLI?" Ustanovljeno je, dakle, da kod svih sisara, uklju!uju"i i ljude, fizioloka ravnotea mladun!adi zavisi od ljubavi koja im se pokazuje. Da li je tako i u svetu odraslih? Jedna studija je, pojavivi se u British Medical Journal, pokazala daje prose!an vek starijih ljudi koji su izgubili enu daleko nii od veka onih !ija je supruga jo u ivotu (9). Prema jednoj drugoj studiji, oboleli od kardiovaskularnih bolesti, koji su odgovorili potvrdno na pitanje da li im sopstvena ena pokazuje ljubav, ve" su imali dvaput manje simptoma od drugih. Izgleda da ih je ljubav njihovih ena titila od faktora rizika (holesterol, visok pritisak, stres) (10). Osam hiljada i pet stotina ljudi dobrog zdravlja je posmatrano pet godina. Oni koji su se na po!etku istraivanja prepoznavali u tvrdnji: Moja ena me ne voli", triput su !e"e obolevali od stoma!nih !ireva no drugi. Prema ovoj studiji, bolje je biti pua!, imati visok pritisak i biti pod stresom, no nemati ljubav vlastite ene (11). Kod ena su prednosti emotivne podrke tako#e vane. Od hiljadu ena sa dijagnoziranim rakom dojki za pet godina je umrlo dvaput vie onih koje su kazale da im u ivotu nedostaje ljubav (12). $ak su i one koje su bile dobrog zdravlja, a ose"ale se prezrenim" od mua, !e"e imale kijavicu, cisti tise i crevna oboljenja od onih kojima je bra!ni ivot bio skladan (13),

Slika 5: Maj#ina ljubav i fiziologija novoro"en#eta. U satima nakon razdvajanja od majke, fiziologija malog pacova se raspada. U normalnom" stanju njegove razli!ite telesne funkcije idu jedne uz druge. Posle njihovog razdvajanja, sve gubi pravilnost, kao da se !itava fiziologija malog pacova potpuno raspada. (Ova ilustracija poti!e od Hofera, iz 1995).

$esto se menstrualni ciklus ena koje ive zajedno, ili koje !ak dele istu kancelariju, sinhronizuje (14). Ali, to se deava ako je izme#u njih istinska afektivna veza, ako su prijateljice, a ne samo sagovornice i koleginice. Pouka iz svih ovih istraivanja je jednostavna: fiziologija drutvenih sisara nije nezavisna od ostalog. U svakom trenutku optimalna regulacija fiziologije zavisi od odnosa koje imamo sa drugima, naro!ito sa onima koji su nam emotivno bliski. U jednoj izvanrednoj knjizi o ose"ajnom mozgu i njegovim funkcijama, koja je poeti!no nazvana Opsta teorija ljubavi, tri su psihijatra sa univerziteta iz San Franciska, Luis (Lewis), Amini (Amini) i Lanon (Lannon), dali tom fenomenu ime: limbi!ka regulacija. Oni kau: Odnos (afektivni) je koncept isto toliko stvaran i odre#uju"i kao bilo koji lek ili hirurka intervencija (15). Me#utim, to je ideja koja teko prolazi !ak i kad je nau!no savreno etablirana, moda zato to ne doprinosi prodaji lekova.

KADA NAS IVOTINJE NEGUJU U bolnici u Pitsburgu su me !esto pitali za miljenje pre no to bi neku stariju depresivnu osobu sa operacijom bajpasa pustili ku"i. Opte uzev, bio sam poslednja osoba koju su konsultovali, a kolege koje su pre mene pitali ve" su prepisale pregrt lekova: protiv aritmija, visokog pritiska, zapaljenja, kiseline, itd. Od mene se o!ekivalo da toj listi dodam svoje anti": antidepresiv ili lek protiv anksioznosti. Me#utim, naj!e"e je uzrok depresije bio jasan: taj stari gospodin ili gospo#a su iveli sami ve" godinama, retko su izlazili zbog krhkog zdravlja, vie nisu vi#ali svoju decu niti svoje unuke, koji su se preselili u Kaliforniju, Boston, Njujork, nisu igrali bingo sa prijateljima i polako su nestajali gledaju"i televiziju. Zato bi takav pacijent elee da se bavi sobom? Kad bi mu !ak jedan antidepresiv i pomogao, da li bi ga uzimao svakog dana? Bez sumnje, ne vie nego svoje druge pilule, a sve ih je teko razlikovati i uzimati kao stoje propisano. Nisam eleo nita da dodam toj optoj zbrci. Lekovi nisu limbi!ki regulativi". Dakle, hrabro sam u medicinski dosije upisao svoju preporuku: Budu"i daje depresivan, za pacijenta je najbolje da nabavi psa (malog, razume se, da bi ga lake !uvao). Ako smatra da je to velika obaveza, ma!ka

bi mogla biti drugi izbor, poto nju ne treba izvoditi u etnju. Ako mu i to izgleda preterano, onda neka ptica ili ribica. Ukoliko pacijent i dalje odbija, onda bar treba u stanu da zasadi neku lepu biljku/' U po!etku su me zvale pomalo ljutite kolege sa ortopedske hirurgije ili sa kardiovaskularnog: Traili smo od vas da preporu!ite neki antidepresiv, a ne menaeriju! ta ho"ete da stavimo na recept? Kod apotekara nema doma"ih ivotinja!" I uprkos mojim objanjenjima, koja su, izgleda, samo meni bila ubedljiva, na kraju su sami preporu!ivali antidepresive. Bez sumnje, mislili su da tako podravaju modernu nau!nu medicinu nasuprot uvek prete"em mra!njatvu nadrilekarstva. Brzo sam shvatio da moj pristup nije bio efikasan i da "u najzad ste"i vrlo lou reputaciju. Zato sam odtampao rezime nekoliko nau!nih studija o tome i dodao ih svojim zaklju!cima u medicinskom dosijeu. Nadao sam se da "u na taj na!in svojim kolegama ukazati na neke izuzetne rezultate za koje oni, izgleda, nisu znali; na rezultate poput onih iz studije objavljene u American Journal ofCardiology, u kojoj su ljudi i ene, !iji su infarkt pratile opasne aritmije, bili posmatrani due od godinu dana. Oni sa doma"om ivotinjom su imali est puta manje anse da umru slede"e godine nego drugi (16). Prema drugoj studiji, starije osobe koje su posedovale doma"u ivotinju su bile psiholoki otpornije na ivotne teko"e i mnogo rede odlazile lekaru (17). Prema miljenju grupe sa Harvarda, bavljenje biljkama je upola smanjivalo smrtnost penzionera u stara!kim domovima (18). I oboleli od side su, kao vlasnici pasa ili ma!aka, bili zati"eniji od depresije (19). Kona!no, pozivao sam se i na jevan#elje svojih sagovornika: sakrosanktni Journal ofthe American Medical Association. Ovaj !asopis je 1996. objavio studiju po kojoj su ljudi hendikepirani do te mere da se skoro nisu mogli kretati, kao oni stari pacijenti zbog kojih su me pozivali, bili sre"niji, imali bolje miljenje o sebi i mnogo bogatije odnose ukoliko ih je pratio pas (20). U stvari, dokazano je da vas prosto prisustvo neke ivotinje $ini privla!nijim" u o!ima drugih (21). I berzanski su se posrednici bolje ose"ali ako su kod ku"e imali neku ivotinju. To je jedan od najstresnijih poslova: stalno rtve pramena na tritu, na koje nemaju nikakav uticaj, oni uprkos svemu moraju ispuniti svoje kvote prodaje. Nema ni!eg !udnog u tome to ve"i broj njih pati od prevremenog visokog pritiska. Doktor Alen (Allen), sa Univerziteta Bafalo (Buffalo), pristupio je jednom nekonvencionalnom

prou!avanju grupe posrednika iz svoga grada. Lekovi, koji su im prepisivani, sputali su visok pritisak ispod alarmantne granice od 160/100, do koje se !esto podizao. Ipak, to nije spre!avalo da pritisak ska!e u momentima stresa. Doktor Alen je polovini njih predloio da nabave psa ili ma!ku (imali su pravo da izaberu ta ho"e). Nakon est meseci, rezultati su sami po sebi govorili: oni koji su imali doma"u ivotinju vie nisu isto reagovali na stres; ne samo da se njihov arterijski pritisak stabilizovao, !ak i u stresnim trenucima, ve" je i njihova sposobnost za neke zadatke, brz mentalni prora!un, javno izlaganje, postala mnogo bolja: pravili su manje greaka i kao da su bolje kontrolisali svoja ose"anja i svoju koncentraciju (22). U jednom je drugom istraivanju doktor Alen pokazao kako starije ene (iznad sedamdeset godina), koje ive same ali sa bliskom ivotinjom, imaju isti krvni pritisak kao i ene od dvadeset i pet godina koje aktivno ive (23). Moj dodatak" je bio vrlo efikasan: nikada mi vie nisu stavili ni najmanju primedbu i vie nisam sluao kako me kolege ismevaju iza le#a dok piem svoje zooloke" preporuke u dosijeu nekog od njihovih bolesnika. Suprotno tome, mislim da nijedan jedini pacijent nije otiao bez recepta za prozak, niti sa jednom ma!kom. Nau!no zasnovana ili ne, ideja da je afektivni odnos po sebi fizioloka intervencija poput nekog medikamenta jo nije nala svoj put u medicini.

PSI IZ SARAJEVA Vlasnici doma"e ivotinje nemaju potrebu da im se pokazuje ono to svakodnevno ose"aju, !ak ni u najizuzetnijim situacijama. Sarajevo je 1993. godine ivelo pod bombama i sa stalnom pretnjom od snajperista. Osim neto humanitarne" pomo"i, skoro godinu dana nije imalo ta da se jede. Sve radnje su bile oplja!kane, nije bilo nijednog celog prozora, parkovi u gradu su postali groblja na kojima nije bilo dovoljno mesta. Nije se vie smelo iza"i na ulicu iz straha da vas ne pogodi zalutalo zrno ili da "ete biti rtva nekog drugog snajpera". Ipak, u tom iscpljenom gradu u agoniji, u kome su jedine trzavice bile ratni mete, jo uvek su vi#ani !ovek, ena i dete kako etaju svog psa. Moramo ga izvesti", govorio je !ovek na ulici. U tim se trenucima i rat malo zaboravi; kad se posvetite ne!em drugom, malo zaboravite."

U jedinoj jo neote"enoj sobi svoga stana stari par je !uvao kuju i ma!ku koje su na po!etku opsade nali na ulici kako umiru. Mislili su da ih puste nakon nekoliko sedmica, kad se oporave. Godinu dana kasnije su jo bili tu. Nada i Tomislav su delili sa ovim ivotinjama mrave obroke koje su ponekad uspevali da dobiju. Ma!ka je vie volela mleko u prahu iz francuskih humanitarnih paketa (to je markiz"); smejali su se, ali, kad su stvarno bili gladni, prihvatali su i ameri!ke pakete, koje je bilo lake na"i. Kuja je otenila ispred zgrade sedmoro tenadi. Pet je preivelo tako to su im stanari donosili ostatke koje su imali. Brinemo o njima jer ose"amo potrebu da neto ivi me#u nama. Mi i pticama dajemo da jedu !im imamo ta. To nas podse"a na mir. Znate? Normalan mir, svakodnevni, kao nekada. Moramo se za neto drati i verovati da "emo preiveti (24)." To se deavalo u Sarajevu 1993. godine. Usred komara, kada nemate nita, ostaje jo ovo: afektivni odnos, !ak i sa psom. Mo"i jo dati, da bismo se osetili kao ljudi. Osetiti da nekome jo uvek neto zna!imo. A to je ja!e od gladi, ja!e od straha. Kada su ovi odnosi poreme"eni, naa fiziologija slabi, i mi to ose"amo kao bol. To je afektivan bol, ali ipak bol, !esto ja!i od fizi!kog. Ovo ne zavisi jedino od ljubavi naeg partnera. Zavisi i od kvaliteta svih naih afektivnih odnosa: sa naom decom, roditeljima, bra"om i sestrama, naim prijateljima, naim ivotinjama. Jer, vano je to ose"anje da moemo biti, mi sami, potpuno sa nekim drugim; da moemo pokazati da smo slabi i ranjivi, ali i jaki i puni elana; da se moemo i smejati i plakati; da moemo biti shva"eni u naim ose"anjima, korisni i vani za nekoga; da imamo minimum toplih fizi!kih kontakata; da budemo voljeni. Kao to se sve biljke okre"u ka sun!evoj svetlosti, i nama je potrebna svetlost ljubavi i prijateljstva. Bez nje smo uznemireni i depresivni. Naalost, u naem su drutvu centrifugalne sile neprestano na delu da bi nas odvojile jedne od drugih. Kada nas ne odvajaju, !esto nas navode da vie ivimo sa nasiljem reci nego u naklonosti. Da bismo lake upravljali svojom fiziologijom, moramo nau!iti da vladamo svim naim odnosima sa drugima. A to je mogu"e; sa malo truda moemo vladati osnovama onog to se zove ose"ajna komunikacija".

XII OSE"AJNA KOMUNIKACIJA

(Oni koji vladaju pravim re#ima nikoga ne vre"aju. Pri tom, oni govore istinu. Njihove reci su jasne, ali nikad nasilne. Oni nikad ne putaju da ih vre"aju, a oni nikoga ne vre"aju.) Buda

UASNA TETKA ESTER Imao sam divnog prijatelja u Sjedinjenim Dravama !ija je porodi!na situacija bila kao parabola. Bilo ih je skoro trideset bliskih ro#aka, a jedna od najomiljenijih tema prilikom porodi!nih susreta bila je njihova tetka Ester. Imala je osamdeset i pet godina i dalje terorisala, sad izazivaju"i saaljenje, kako svoju sestru tako i sestri"e i sestri!ine, !ak i njihovu decu. Uvek je bila dangrizava i teka, ali i ive inteligencije. Dvadeset godina ranije je nasledila znatnu sumu nakon smrti svoga mua. Zahvaljuju"i tome, uspela je da se nametne u svim porodi!nim poslovima. Neprestano je svima telefonirala pitaju"i ta ima novo ili trae"i neku uslugu, traila daje voze ovamo ili onamo, stalno se alila daje dovoljno ne pose"uju i, kad bi joj se prohtelo, pozivala se na ve!eru ili, !ak, na vikend. O!igledno je daje imala potrebu za privreno"u i zahvalno"u, ali je njen vrlo agresivni stil terao u bekstvo sve kojima je htela da se priblii. Trideset ro#aka je bilo podeljeno u tri kategorije u pogledu odnosa sa tetkom Ester. Daleko su najbrojniji bili oni koji joj nikada direktno nisu rekli ne". Uvek su traili neko izvinjenje daje izbegnu,

a kad bi ih njeno insisitiranje i argumenti pritisli uza zid, sa aljenjem su izgovarali da" da bi izbegli njene uvredljive napade, beskona!ne pozive i optube. Zauzvrat, nikada je nisu zvali, !ak i kad bi obe"ali da "e to u!initi. Ponekad bi izostali sa sastanka na koji je trebalo da do#u, ili bi, pak, dolazili veoma kasno. Iza le#a su joj se rugali i !ak pokuavali, ponekad i ne!asno, da joj izmame novac, kao da su im njena nemogu"a li!nost i napori koje su morali radi nje da !ine protiv svoje volje davali prava na to. Takvo ponaanje zovemo pasivnim" ili pasi vno-agresivnim": to je naj!e"a reakcija u tradicionalnim drutvima prema osobi koja ima autoritet, a nije simpati!na. Me#utim, i u porodicama i u firmama je isto (1). To je stav koji zauzimamo naro!ito kad ho"emo da izbegnemo konflikte. To je ponaanje !esto kod ljudi koji sebe opisuju kao osetljiva bi"a", koja potuju druge", koja ne"e nepotrebno da talasaju", koja vie vole da daju nego da uzimaju", itd. Kao ni u tradicionalnim drutvima ili preduze"ima, to nije bilo dobro ni u Dordovoj porodici. S jedne strane, njegovi ro#aci i ro#ake su se ose"ali iskori"enim" od strane Ester i bili ogor!eni na nju; s druge strane ih je Ester, koja je dobro opaala njihovu zlovolju i sumnjala u njihovu !asnost, prezirala. Kako je uz to u gradu imala dobre veze, to im je !esto komplikovalo ivot. Ro#aci iz druge grupe nisu bili tako brojni. Jedanput je Ester jednog od njih probudila u pono". Lari joj je, poto je se nije plaio, kazao da mu je dosta njenih postupaka. Zatim ju je, jer ga je ponela neizraena dugogodinja ljutnja na nju, nazvao svim mogu"im imenima. E&ter je bila polumrtva, ali joj je jezik i dalje radio. Odvratila mu je recima koje su ga veoma pogodile. Iako Lari nikad nije zaalio to je rekao ono to je mislio, znao je da "e mu se otad i najmanjom prilikom tetka Ester suprotstaviti. I zaista, u periodu nakon toga, ona nije proputala da mu se osveti, kao ni ostalim !lanovima porodice koji su se ponaali poput njega. Larijeva advokatska kancelarija izgubila je vie ugovora; istina, tetka Ester mu vie nije dosa#ivala, i !ak ga je izbegavala. Bar je imao satisfakciju jer joj je glasno rekao ono stoje ve" dugo pre"utkivao. Larijevo ponaanje, kao i ponaanje njegovih ro#aka koji su isto postupili, jeste agresivno". Ono je rede od prvog i tipi!no muko. Ali, ni ono ne doprinosi reenju problema, i naj!e"e se pla"a materijalnim gubicima (razvod, otkaz s posla, itd.). Uz to, zna se da je takvo ponaanje uzrok visokog pritiska i kardio-vaskularnih bolesti (2). Najzad, ruje bio i moj prijatelj Dord koji je savreno poznavao

Esterine nedostatke. Me#utim, ne samo da ju je redovno vi#ao, ve" mu, izgleda, to nije smetalo. Bio joj je privren, a i ona njemu. U stvari, !esto mu je !inila usluge, bavila se njegovom decom, vozila mu kola kod automehani!ara, i tako dalje. $ak mu je dala i novca da proiri ku"u, i vrlo vesto pomogla da uredi svoju kancelariju. Dord je radio u istoj bolnici kao i ja, i uvek sam se divio na!inu na koji je sara#ivao sa svojim saradnicima i kolegama, kao i tome kako se ponaao u neizbenim trenucima napetosti, stoje u!vrstilo nae prijateljstvo poslednjih deset godina. Dugo mi je trebalo da shvatim ta ga je razlikovalo od drugih i ta mu je neosporno omogu"ilo da sa!uva dobre odnose sa nekim tako tekim kao stoje tetka Ester. U stvari, Dord je bio majstor tre"e varijante ponaanja, ni pasivne ni agresivne. Sam je otkrio jednu nenasilnu ose"ajnu komunikaciju, koju ponekad nazivamo izri!itom komunikacijom", jedinu koja omogu"uje da uzimamo i dajemo ono to je potrebno, a da pri tom i dalje potujemo i svoje granice i potrebe drugoga. Kad me je jedne ve!eri pozvao kod sebe na ve!eru, video sam na licu mesta kako postupa sa tetkom Ester. Ona je trebalo da ga, u ime univerziteta, prati na slubenom putovanju u grad u kome je imala mnogo poznanstava. Te ve!eri gaje tre"i put u dva dana zvala da od njega zatrai da u svoj ve" preoptere"eni raspored ubaci jo nekoliko susreta. Dord je imao dug dan u bolnici, bilo je kasno, a znao sam koliko je voleo da na miru ve!era, naro!ito kad pozove prijatelja. Pitao sam se kako "e se poneti u takvoj situaciji. Prvo je duboko udahnuo, a onda krenuo u napad: Ester, vi dobro znate koliko drim do tog putovanja koje "emo zajedno obaviti, i koliko sam vam zahvalan za sve to ste za mene u!inili." Bilo je to ta!no, i znam da nije morao da se napree da bi to priznao. Ne znam ta mu je Ester kazala, ali sam odmah stekao utisak daje pritisak sa druge strane linije odjednom popustio. Zatim je nastavio: Ali, poto me zovete tri puta da mi kaete istu stvar, a ve" smo o njoj !itav sat razgovarali i sve se dogovorili, ose"am se frustrirano. elim da budemo ekipa, i da vi potujete moje potrebe kao to ja potujem vae. Moemo li da se dogovorimo da se ne vra"amo na ono to smo se ve" dogovorili?" Razgovor je zavren za dva minuta, i on je ponovo mogao da se okrene naoj ve!eri. Bio je potpuno miran, kao da su mu samo javili sat polaska aviona. Pomislio sam na sve pacijente koji su godinama zvali preko pejdera u nemogu"e sate.

Da sam samo znao tako sa njima da razgovaram! Mnogo kasnije sam otkrio logiku i potpuno podmazanu mehaniku koja se krila iza Dordove mirne snage. LOVE LAB (LJUBAVNA LABORATORIJA) U SIJATLU Na Univerzitetu u Sijatlu, na mestu koje se zove Love Lab" (Ljubavna laboratorija), bra!ni parovi prihvataju da se podvrgnu ose"ajnom mikroskopu profesora Gotmana (Gottman). On analizira prirodu njihovih uzajamnih odnosa. Video kamere snimaju parove i omogu"uju da se primeti i najmanja grimasa koja im pre#e preko lica, !ak i ako ona ne traje ni desetinu sekunde. Nadgledaju se i promene u njihovom sr!anom ritmu i njihov arterijski pritisak. Otkad je izumeo svoju Ljubavnu laboratoriju, vie od sto parova je prihvatilo da tu diskutuje o svojim sukobima: raspodela doma"ih poslova, odluke u vezi s decom, upravljanje fmansijama, odnosi sa porodicom drugog bra!nog druga, sukobi oko puenja, pi"a, i tako dalje. Prvo otkri"e profesora Gotmana je da nema sre"nog para, u stvari, trajne ose"ajne veze, bez hroni!nog sukoba. Cak suprotno: parovi koji nemaju stalni predmet sva#e trebalo bi da se zabrinu. Odsustvo sukoba je znak ose"ajne distance koja isklju!uje svaki pravi odnos. Drugo otkri"e, zaprepa"uju"e, jeste da je profesoru Gotmanu dovoljno pet minuta analize sva#e izme#u ene i mua da predvidi, sa precizno"u ve"om od 90%, ko "e ostati u braku a ko "e se razvesti za nekoliko slede"ih godina, !ak i kad je re! o paru koji je usred medenog meseca (3)! Nita toliko ne uti!e na na ose"ajni mozak i nau fiziologiju koliko kad se osetimo dalekim onima za koje smo najvie vezani: naem supruniku, naoj deci, naim roditeljima. U Ljubavnoj su laboratoriji jedna re! vie, si"uan mig prezira ili odvratnosti, jedva vidljivi za posmatra!a, dovoljni da izazovu ubrzanje sr!anog ritma kod onoga kome su namenjeni. Dobro plasirana aoka uz malo prezira, pa "e sr!ana frekvencija snano sko!iti iznad 110 otkucaja u minuti (4).22 Problem je u tome to ose"ajni mozak, na taj na!in upozoren, potpuno ponitava sposobnost saznajnog mozga da racionalno
22

Sr#ana frekvencija kod mukarca je uglavnom oko 70, a kod ene oko 80 otkucaja u minuti.

rezonuje: kao to smo videli, pred!eoni korteks se isklju!i". Mukarci su posebno osetljivi na ono to Gotman zove ose"ajnom bujicom": !im im je fiziologija aktivirana, oni se utope" u ose"anja i samo misle na odbranu i napad. Vie ne trae reenje ili odgovor koji bi smirio situaciju. I mnoge ene tako reaguju. Kada !ujete te rasprave, u!ine vam se dobro poznatim: Fred: Jesi li bila u hemijskoj !istionici da uzme moje stvari?" Ingrid (podrugljivo): Jesi li bila da uzme moje stvari? Ti sam moe da ih podigne. Sta sam ja, tvoja sluavka?" Fred\ Daleko od toga. Da si moja sluavka, ku"a bi bar bila pospremljena." (5). Tokom ove rasprave se i Fredova i Ingridina fiziologija brzo remeti, a posledice su strane. Gotman te konfliktne dijaloge naziva !etiri jaha!a Apokalipse". Re! je o !etiri vrste ponaanja koja polako unitavaju sve odnose. Ona aktiviraju osecajni mozak drugog tako da on moe odgovoriti samo zlobno ili se povu"i poput ranjene ivotinje. Zahvaljuju"i !etvorici jaha!a, sigurni smo da iz odnosa ne"emo dobiti ono to elimo; ipak, mi ih prve pozivamo na front naih ose"ajnih bitaka.

APOKALIPSA KOMUNIKACIJE Prvi jaha! je kritika: kritikovati nekoga umesto mu ponuditi albu ili molbu. Primer kritike: Opet kasni. Samo misli na sebe." alba: Devet je sati. Rekao si da "e do"i u osam. To je drugi put ove nedelje. Dosadno mi je i ose"am se samom kad te ovako !ekam." Kritika: Dosta mi je toga da skupljam iza tebe tvoje stvari. Ljuti me tim svojim bacanjem!" alba: Smeta mi kad povla!i svoje stvari po kuhinji ujutro kad ho"u da popijem kafu. Potreban mi je red da bih se dobro ose"ala. Da li bi mogao da se potrudi da sve sredi pre nego to ode na spavanje?"

Gotman sugerie kako se opravdana alba, koja ima sve anse da bude sasluana, pretvara u kritiku koja "e samo izazvati otpor, zlovolju ili opasan protivnapad: dovoljno je samo na kraju dodati: ta je tvoj problem?" Ono to ova zapaanja !ini toliko za!u#uju"im jeste mera do koje ona idu sama od sebe! Mi svi ta!no znamo kako ne elimo da se prema nama neko ponaa.Tee nam je, naprotiv, da odredimo kako bismo voleli da se prema nama ponaaju, iako smo istog trenutka zahvalni kad nam se neko obrati na ose"ajno-inteligentan na!in. Se"am se neo!ekivane lekcije koju sam jednog dana dobio putem telefona. Due od dvadeset minuta sam !ekao da mi jedna slubenica avionske kompanije kae gde je moja rezervacija za let na koji sam polazio istog popodneva. Nestrpljiv i ljut, kad mi je najzad priznala da je ne moe na"i, po!eo sam da vi!em: Kako to? To je glupo! $emu sluite ako niste u stanju da na#ete jednu rezervaciju?" Dok sam izgovarao te reci, ve" sam poalio. Jasno mije bilo da sam uvredio osobu koja mije bila preko potrebna da bih resio svoj problem. Ali, nisam znao kako da se izvu!em. Mislio sam daje smeno da se sad izvinjavam (u stvari, nikad nije ni suvie rano ni suvie kasno, ali ja to jo nisam bio shvatio). Na moje veliko iznena#enje, ona me je izvukla iz nezgode: Kad podignete glas, gospodine, ne mogu da se koncentriem ni da vam pomognem". Imao sam sre"e: upravo mije dala savrenu priliku da se izvinim a da ne izgubim obraz. Odmah sam to uradio, i nakon nekoliko sekundi ponovo smo pri!ali kao dve odrasle osobe koje pokuavaju da rese neki problem. Kad sam joj objasnio koliko je to putovanje za mene vano, pretvorila se u solidnog saveznika i prekora!ivi neko pravilo !ak mi obezbedila mesto na letu koji je ve" bio blokiran. Ja sam psihijatar, a ona je potpuno vladala emocijama razgovora. Tog sam dana zamiljao kako se ona vratila ku"i sigurno mnogo oputenija od mene. To iskustvo me je navelo da po!nem da se bavim nenasilnom ose"ajnom komunikacijom. Niko, odista, nije smatrao daje vano ili korisno da me tome podu!i. Gotmanov drugi jaha! (Apokalipse), najnasilniji i najopasniji za nau limbi!ku ravnoteu, jeste prezir. Naravno, prezir se ispoljava putem uvrede, !ak i najblae (neki bi kazali podmukle), kao vae ponaanje nije umesno", pa do najnasilnijih klasi!nih Jadna moja devojko, ti si pravi idiot",, jadnik", ili jednostavnija, ali ne manje opasna ti si smean". I sarkazam moe delovati kao zlo, kao kad Fred odgovara Ingrid: Da si mi ti sluavka, bar bi ku"a bila sre#ena".

Sarkazam na filmu moe biti zabavan, ali u ivotu ne. A upravo ga mi !esto traimo, ponekad kao da uivamo u njemu. Poznajem jednu veliku francusku novinarku koja je provela vie od petnaest godina na analizi. Jednog dana, dok smo pri!ali o na!inu vladanja sukobima, ona mi je poverila: Kada osetim da me neko napada, ho"u da ga unitim! Ako uspem da ga raskomadam, onda sam zadovoljna." Izrazi lica su !esto dovoljni da pokau prezir: o!i koje kolutaju nagore kao odgovor na ono to ste kazali, rubovi usta koji se obese i o!i koje se skupljaju kao reakcija na drugoga. Kada vam neko sa kim ivite ili radite upu"uje takve znake, oni vas kao strela ga#aju u srce, i svako mirno reenje situacije !ine prakti!no nemogu"im: kako mirno rezonovati ili zaklju!ivati kada poruka koju dobijate izaziva samo odvratnost? Tre"i i !etvrti jaha! su protivnapad i totalno povla#enje. Kada ste napadnuti, dve solucije koje odmah nudi ose"ajni mozak jesu borba i beanje (poznata reakcija^g/z/ orflight, koju je opisao veliki ameri!ki fiziolog Vaiter Kenon (Walter B.Cannon) tridesetih godina). One su upisane u nae gene milionima godina evolucije. To su, u stvari, dva najefikasnija izbora za nekog insekta ili gmizavca. Ali, ma kakav konflikt da je u pitanju, problem protivnapada je to on zna za samo dva reenja: u najgorem slu!aju, vodi do prave eskalade nasilja -- ranjen mojim protivnapadom, drugi mi odvra"a. Tako se deava na Srednjem istoku, naravno, ali i svuda u svetu gde se brakovi raspadaju. Ciklus se nastavlja sve dok ne do#e do potpunog fizi!kog razdvajanja posva#anih, tj. unitavanja odnosa, bilo naputanjem, bilo razvodom ili ubistvom. U najboljem od slu!ajeva, protivnapad uspeva" i drugi je pobe#en amarom - kao to to sebi roditelji !esto sa decom doputaju, ili muevi sa enama. Zakon ja!eg je progovorio, gmizavac u nama je zadovoljan. Ali, ta pobeda nuno ostavlja pobe#enog ranjenog i skrhanog. Rana samo kopa ose"ajni jaz i oteava mogu"nost zajedni!kog ivljenja. Nikada neki nasilni protivnapad nije drugoga naveo da zaeli da se iskreno izvini i da vas uzme u naru!je. Druga opcija, potpuno povla!enje, jeste muka specijalnost, i posebno nervira ene. Ta opcija !esto unapred oblikuje poslednju fazu raspada neke veze, bilo daje re! o braku ili o profesionalnoj saradnji. Posle sedmica i meseca kritika, napada i protivnapada, jedan od protagonista najzad naputa bojno polje, ose"ajno u svakom slu!aju. I

dok drugi trai kontakt, da se sa njim razgovara, ovaj se povla!i, gleda preda se ili se krije iza svojih novina !ekaju"i da to pro#e". Drugi, izvan sebe zbog takvog stava koji ga potpuno ignorie, govori sve glasnije i kona!no po!inje da vi!e. Tada se tanjiri razbijaju, ili, ako je re! o eni, o!ekuju udarci. Fizi!ko nasilje je beznadeni pokuaj da se obnovi veza sa drugim, da se on nekako natera da !uje ta ose"ajno preivljavamo, da oseti na bol. O!igledno, to je izgubljena stvar. Viktor Igo (Victor Hugo) izvanredno je ilustrovao taj beznadni pokuaj osvajanja one koja vas ne prime"uje: da bi ga kona!no primetila, opat Frolo Esmeraldu, koja ga odbija i ignorie njegove predloge, najzad mu!i, a zatim alje u smrt! Afektivno povla!enje nije na!in kojim se konflikti reavaju. Kao stoje Gotman pokazao, a Igo pre njega, to se !esto loe zavrava.

SVE RE"I, ALI BEZ NASILJA Zahvaljuju"i Ljubavnoj laboratoriji iz Sijetla uspeli smo da, uz mnogo detalja, shvatimo ta se deava u glavi i srcu ljudi koji su u sukobu i kako oni !esto nale"u na zid. Prirodno, imamo sve razloge da verujemo da je re! o istim refleksima, istim grekama koje onemogu"uju vladanje sukobima koji nisu bra!ni - bilo da su posredi naa deca, roditelji, porodica naeg bra!nog druga, nai roditelji, a naro!ito nai efovi ili kolege s posla. Ali, ta su, dakle, principi efikasne komunikacije, one koja alje poruku, ne odvra"aju"i onog kome je namenjena, ve" mu, naprotiv, udahnjuju"i potovanje i elju da nam pomogne? Jedan od majstora nenasilne komunikacije jeste psiholog Maral Rozenberg (Marschall Rosenberg). Ro#en u Detroitu, u kvartu siromanom i vrlo nasilnom, on se kao veoma mlad posvetio iznalaenju na!ina da se, ne prelaze"i u nasilje, prevladaju razlike. Predavao je i sprovodio praksu u svim regijama na svetu gde je neophodno ovladati sukobima, bilo daje re! o kolama u siromanim kvartovima, velikim firmama u fazi rekonstrukcije, Srednjem istoku ili Junoj Africi (6). Prvi princip nenasilne komunikacije jeste da se svako prosu#ivanje, odnosno svaka kritika, zameni objektivnim posmatranjem. Umesto da kaete dokazali ste svoju nestru!nost", ili !ak nije dobar ovaj izvetaj", to osobu kojoj se obra"amo odmah obezoruava, bolje je da budete objektivni i precizni: $ini mi se da u ovom izvetaju nedostaju tri ideje koje bi trebalo da prenesu nau poruku". to ste precizniji i objektivniji, to

vie ono to govorite drugi tuma!i kao legitiman pokuaj komunikacije, a ne kao potencijalnu kritiku. Rozenberg navodi jedno istraivanje koje se bavilo odnosom izme#u knjievnosti jedne zemlje i nasilnosti njenih stanovnika: prema toj studiji, to vie dela sadri termine koji ljude svrstavaju u dobre" ili loe", to se nasilje slobodnije ispoljava na ulicama te zemlje (7). Drugi princip je da treba izbegavati svaku procenu drugoga i koncentrisati se potpuno na ono to se ose"a. To je klju! ose"ajne komunikacije. Ukoliko govorim o onome to ose"am, niko to ne moe da mi ospori. Ako kaem: Kasni, to je tvoj obi!ni egoizam...", drugi moe samo da ospori ono to sam kazao. Naprotiv, ako kaem: Imali smo sastanak u osam a sada je pola devet. To je drugi put ovog meseca. Kad to uradi, ose"am se povre#eno, i $ak ponieno", on ne moe osporiti moja osecanja. Ta osecanja mi u potpunosti pripadaju! $itav napor je u tome da se situacija opie frazama koje po!inju sa , ja", a ne sa ti" ili vi". Govore"i o sebi, i samo o sebi, vie ne kritikujem svoga sagovornika, ne napadam ga; ja sam emotivan, dakle autenti!an i otvoren. Ako se zaista dobro drim, i ako sam stvarno poten prema sebi, i"i "u !ak dotle da se u!inim ranjivim ukazuju"i mu koliko mi je nakodio. Ranjivim, jer sam mu otkrio jednu od svojih slabosti. Ali, naj!e"e "e upravo ta iskrenost razoruati mog neprijatelja i dati mu elju da sara#ujemo u meri u kojoj i on ho"e da sa!uva na odnos. Upravo je to radio Dord sa svojom tetkom Ester (Kad ste me pozvali... osetio sam se frustrirano..."), ili, pak, ona devojka iz avionske kompanije (Kad podignete glas, ne mogu da se koncentriem da bih vam pomogla..."). Oni su govorili samo o dve stvari: o onom to se upravo desilo, objektivno, bez ikakve rasprave, i o onome to su tad osetili. Nijedna re! nije bila o drugom, jer to ni!emu ne bi posluilo. Prema Rozenbergovom miljenju, jo je efikasnije ne samo re"i ta smo osetili, ve" i pokuati navesti onog drugog da oseti koliko smo bili razo!arani. Kad zakasni, a dogovorili smo se da idemo u bioskop, ose"am se loe jer sam eleo da vidim po!etak filma. Meni je vano da vidim seansu u celini." Ili pak: Kad mi se ne javlja !itave sedmice, plaim se da ti se nije neto dogodilo. Potrebno mi je da budem siguran da je sve u redu." Ili, na poslu: Kad pustite u promet dokument sa ortografskim grekama, li!no sam pogo#en, jer je onda moja slika i slika !itave nae ekipe time ote"ena. Mnogo drim do tog naeg imida, naro!ito nakon toliko tekog rada koji bi trebalo da izazove potovanje."

Kada mlade lekare u!im takvoj komunikaciji, jer je njima ona veoma potrebna da bi vladali svojim odnosima sa tekim bolesnicima, ja im dajem algoritam", recept na etape. Oni ga !esto zabelee na jednoj kartici koju koriste kad se pripremaju za neki konfliktan susret. Rozenberg pri!a da mu je jedan od u!esnika njegove radionice jednog dana doao sa slede"om pri!om: po!eo je sebi da pomae takvom kartom da bi sa svojom decom uvebao ono to je upravo nau!io. U po!etku je to o!igledno bilo pomalo nezgodno, ponekad i smeno, a deca nisu propustila da mu na to ukazu. On je upotrebio svoju karticu, kao svaki savestan po!etnik, rekavi im: Kad mi kaete kako sam smean dok se napreem pokuavaju"i da poboljam nae odnose i bolje odigram ulogu oca, to me boli. Potrebno mije da osetim daje i vama vano to moemo da razgovaramo druga!ije nego to to mesecima !inimo". To je funkcionisalo, i on je tako nastavio nekoliko sedmica. Na kraju vie nije ni upotrebljavao svoju beleku. Onda ga je, jednog dana, dok je raspravljao sa svojom decom o televiziji, temperament poneo. Sin!i" od !etiri godine mu je tada dobacio, kao neto hitno: Tata, idi po karticu!"

KARTA SA EST TACAKA Kartica kojom se sluim i koju dajem mladim lekarima zove se I.M.P-O.E.I. (S.P.A-C.E.E.)". Ovi inicijali rezimiraju est klju!nih ta!aka nenasilnog pristupa koje vam daju najbolje anse da dobijete ono to elite, bilo kod ku"e, bilo u kancelariji, sa policijom, ili, !ak, sa svojim automehani!arem. Da pogledamo ta ti inicijali zna!e. S je za source (izvor). Pre svega treba biti siguran da se obra"amo osobi koja je izvor problema i koja ima na!in da ih resi. Opte uzev, to ipak, iako moe izgledati o!evidno, nije na prvi refleks. Ako mi neki kolega uputi neprijatnu primedbu povodom mog rada, i to pred !itavim timom (ili moja devojka pred prijateljima povodom lososa kojeg sam prekuvao), apsolutno ni!emu ne slui da se ja nakon toga alim drugim kolegama ili mojoj majci telefonom, iako bih najrade to u!inio. Najbolje je da onaj ko me je uvredio nikada o tome nita ne !uje. Najgore bi bilo da mu to ispri!am (uz preterivanja i obrtanja koja se podrazumevaju), jer bi me smatrao kukavicom. Da bih

sa!uvao njegovo potovanje i da bih mu promenio ponaanje, moram da razgovaram i sa doti!nim kolegom i sa svojom devojkom. Ja jedini to mogu u!initi. Naravno, to je mnogo tee, i ja to ne elim; ali, to je jedini efikasan na!in. Treba krenuti od izvora problema. P za mesto i vreme (place). Treba uvek paziti da se diskusija odvija na jednom mestu, skrivenom ili privatnom, i u odgovaraju"em trenutku. Opte uzev, ideja da se suo!imo sa svojim napada!em, javno ili u hodniku, nije dobra, !ak i ako je naa alba nenasilna. Razgovor ne treba odmah zapo!eti ustro u stresnoj situaciji. Uvek je bolje izabrati mesto gde moemo mirno razgovarati kada smo sigurni da su onaj ili ona s kojima elimo da razgovaramo spremni za to. A za prijateljski pristup (aproche amicale). Da bi nas !uli, treba prvo da budemo sigurni da nas sluaju. Ima li boljeg na!ina da na postupak propadne no da krenemo sa agresivnim ponaanjem i suvie odlu!nim glasom? Gotman je to, zahvaljuju"i svojoj Ljubavnoj laboratoriji, pokazao: ako se jedan od protagonista oseti ugroenim, on ima tendenciju da se utopi" u svojim ose"anjima, !ak i pre no to razgovor po!ne. A nakon toga nema spasa. Treba, dakle, svog sagovornika opustiti ve" prvim recima: vie mu otvoriti ui nego mu ih zatvoriti. A znate li vi koja je re! u bilo kom jeziku najprijatnija da se zapo!ne razgovor? Ime osobe kojoj se obra"ate! Psiholozi to nazivaju fenomenom koktela": vi ste na nekom koktelu, oko vas svi pri!aju, a vi ste ipak veoma koncentrisani na razgovor koji vodite sa svojim sagovornikom. Nita ne !ujete od dijaloga koji oko vas bruje: njih filtrira i odbacuje vaa panja. A onda, odjednom, u nekoj drugoj grupi, neko izgovara vae ime. Odmah ga !ujete i okre"ete glavu. Vae ime: ova re!, pre no bilo koja druga, kao daje izmiljena da vam privu!e panju. Isto tako, usred nekog gustog teksta primeti"ete svoje ime. Na svoje ime smo prijem!iviji no na bilo koju drugu re!. Dakle, bilo ta da ho"ete kazati onome ko vas je uvredio, po!nite time da ga po imenu nazovete, a onda mu recite i neto prijatno, ako je to, naravno, istina. Nije to uvek lak;o na"i, ali je vrlo vano: Bertran, ja cenim sve mogu"nosti vae podrke, i to mi omogu"uje da idem napred u svom radu." Setite se tako#e staje Dord kazao Esteri u po!etku: Estera, vi znate koliko mi je stalo do tog putovanja na koje "emo i"i zajedno, i koliko sam vam zahvalan." Nije to uvek lako. U prvi mah, malo "ete stisnuti usne. Tada su vrata komunikacije otvorena.

C za objektivno ponaanje (comportement objectij). Najzad, treba u"i u srce problema: opisati stanje zbog koga se alimo, ograni!avaju"i se samo na opis onoga to se desilo, i ni na ta drugo, bez i najmanje aluzije na moralni sud koji bi to moglo dobiti. Treba, dakle, re"i: Kada ste vi ovo kazali", i to je sve. Ne treba re"i kada ste se onako izopa!eno ponaali", ve" kada ste napravili aluziju na moje ga"ice" E za emociju (emotion). Opis !injenica mora odmah biti propra"en onim to ste osetili. Tad ne treba upasti u zamku i pri!ati o svom besu, ose"anju koje se naj!e"e ispoljava. Ne treba, dakle, re"i: Kad ste pred celim svetom izustili kako mi je haljina smena (objektivno ponaanje), razbesneli ste me", jer je bes ose"anje koje je okrenuto drugome, a ne izraz intimne povrede. Mnogo je delotvornije ako o sebi kaete osetila sam se povre#enom", ili osetila sam se ponienom". E za izneverenu nadu (espoir decu). Moemo se drati jedne emocije, ali je jo efikasnije ako pomenemo izneverenu nadu ili nezadovoljenu potrebu. Ose"am potrebu za sigurno"u na poslu, da znam da me niko ne"e ni poniziti ni povrediti zajedljivim primedbama, naro!ito neko tako vaan kao to ste vi." Ili, ako je re! o naem suprugu(zi) koji nas je ignorisao(la) tokom neke mondenske ve!ere: Ose"am potrebu da budem s tobom u kontaktu, da mogu da ra!unam na tebe, !ak i kad smo sa prijateljima". Potpuno sam svestan toga daje ovaj pristup donekle nadrealan, naro!ito kad postoji tako malo uzora u naoj okolini koji bi nas mogli nadahnuti. Kae se: Da, bilo bi sjajno kad bih mogao tako da govorim, kad bih se usudio tako da govorim. Ali, to je nemogu"e. Nikako sa svojim efom (ili ne sa svojim muem"; ne sa svojom decom"; ne sa svojom tatom", itd.)." Ipak, problem je jednostavan: postoje samo tri na!ina reagovanja u konfliktnoj situaciji: pasivnost (ili pasivnost-agresivnost), naj!e"a i najmanje zadovoljavaju"a reakcija; agresivnost, ne ba efikasna, ali mnogo opasnija; potvrdnost", tj. nenasilna ose"ajna komunikacija. Ipak, postoje okolnosti kada je bolje biti pasivan ili agresivan, nego se upustiti u sloeni proces potvrdne komunikacije. Kada je ulog tako mali da ne zahteva ni nae vreme ni nau panju, potpuno je opravdano biti pasivan" i prihvatiti neku uvredu ili ne reaaovati kad

vama manipuliu. To je !esto i ekonomi!nije. Nasuprot tome, u situacijama hitnosti ili opasnosti, normalno je biti agresivan", izdavati naredbe bez objanjavanja. Na taj na!in vojska funkcionie, jer se suo!ava sa opasno"u. Ali, bilo koja situacija da je u pitanju, postoje samo tri na!ina reagovanja. A mi treba svaki put da izaberemo. Da stanemo ili ne ispred ose"ajnog izazova. Na sre"u, nisu svi odnosi konfliktni. Drugi zaboravljen aspekat komunikacije, iako je skoro isto toliko vaan, jeste znati iskoristiti prilike da produbimo svoj odnos sa drugim. Jedan od najjednostavnijih na!ina da se do toga do#e jeste da budemo prisutni kada drugi (ili druga) pati i potrebna mu (joj) je naa pomo". Treba znati i reci koje omogu"uju da ta emotivna struja pre#e iz jednog mozga u drugi, efikasno i brzo. Za to postoji jedna druga tehnika. Lake se upotrebljava, bez sumnje stoga to sa njom za nas nema rizika.

XIII SLUATI SRCEM

Prve godine sam se, kada su od mene zatraili da nau!im lekare iz svoje bolnice kako da bolje sasluaju svoje pacijente, setio da sam pomislio kako imam malo toga da im ponudim. Znao sam koji je jedan od njihovih najvanijih problema: pacijent (ili, !e"e, pacijentkinja) koji se zapla!u usred konsultacije. Za njih je bila prava katastrofa kada jedna jadna gospo#a, majka petoro dece, doavi zbog glavobolja" odjednom otkrije pla!u"i kako ju je mu ostavio. Sve to su mogli u!initi, uz punu !ekaonicu pored, jeste da sebi kau: Tu smo, popodne nam je propalo!" Za mene je to, o!igledno, bilo obrnuto. Kada bi se neki pacijent zaplakao, govorio sam sebi da sam na dobrom putu. Budu"i usred emocije, bio sam na putu istine; samo je trebalo da povu!em konce. Ali, kao psihijatar, nikako nisam bio u istoj poziciji kao i moje kolege. Njihova konsultacija je trajala deset do petnaest minuta, a moja nikad ispod trideset, obi!no !itav sat, !ak i vie. Metode komunikacije kojima su me nau!ili - pasivno sluanje i paljivo potcrtavanje nekim ,,mmm...mmm" ili pri!ajte mi vie o svojoj majci" - zavravale su se dugim izlivima koji su mi sasvim odgovarali, ali su se loe uklapali u vreme kardiologa ili hirurga koje je striktno mereno. Ali, morao sam u okviru svojih predavanja osigurati kurs vladati tekim pacijentima" i na"i neto efikasnije za savetovanje studenata od onog mmm...rnmm" saginjanjem glave, i neto humanije za pacijente no da ih ponovo brzo ispratim sa receptom za prozak u depu. A to je moralo trajati vie od deset minuta. Nikad se o jednom pitanju ne nau!i vie no kad se o njemu predaje studentima. Ja sam, dakle, istraivao tu oblast i otkrio da su Marion Stjuart (Marian Stuart) i Dozef Liberman (Joseph Leibermann), jedna psihoterapeutkinja i jedan psihijatar, autori zna!ajnih studija o onome to razlikuje lekare koji imaju dar komuniciranja od onih koji

ga nemaju. Snimivi na desetine kratkih konsultacija sa lekarima koje su bolesnici veoma cenili i sa onima koje su mnogo manje potovali, oni su prosto destilisali" kvintesenciju tog dara" u jednu tehniku koju je vrlo lako nau!iti (1). Kao i mnogi drugi, ja sam tu tehniku godinama predavao. Najve"e mije iznena#enje bilo to sam otkrio da se ona sre"no primenjivala na sve ljude: na moju porodicu, prijatelje, !ak i na moje kolege kad su prolazili neki teak period. Ti mi ljudi nisu pri!ali kao psihijatru. Nisam uvek imao mogu"nost, ponekad ni elju, da provedem sat nad najintimnijim detaljima njihovog ivota. I njima je trebalo pomo"i na najefikasniji i najhumaniji na!in da u#u u kontakt" i da se bolje ose"aju za deset minuta. Metoda Stjuartove i Libermana omogu"uje da se znatno pobolja naa sposobnost sluanja, dakle, na odnos prema drugima, bez pomo"i nekog psihijatra; da se pribliimo ljudima koji nam najvie zna!e, naim bra!nim drugovima, roditeljima, deci, kao to nikad nismo nau!ili da !inimo. $ine"i toj produbljujemo nae odnose i sami sebe le!imo.

PITANJA ELFE Tehnika se svodi na pet pitanja koja idu dosta brzo jedna za drugim. Dobar mnemotehni!ki na!in da se toga podsetimo jeste da postavimo pitanja ELFE". Kao u bajkama, ELFE (igra reci, elfe je vila, prim. prev.) banalnu svakodnevicu pretvara u magi!ni trenutak. Q za ita se desilo? " (Que s est-ilpasse?). Da bi se uspostavila veza sa osobom koja pati, potrebno je da vam ona pre svega ispri!a ta joj se u ivotu desilo i ta joj je nanelo bol. A ona "e vam to opisati odgovaraju"i na pitanje: ta se dogodilo?" Otkri"e Stjuartove i Libermana je da ovde nije neophodno ulaziti u detalje, naprotiv. Vano je sluati prekidaju"i osobu to je mogu"e rede tokom tri minuta, jedva neto due. Ako vam se to !ini premalo, bi"ete bez siutinje iznena#eni kada !ujete kako, prose!no, lekar prekida pacijenta nakon osamnaest sekundi (2). Ako ostavite sagovornika da se gubi u detaljima due od tri minuta, reskirate da nikad ne do#ete do sutine. A sutina u osnovi nisu detalji, ve" emocija. Treba, dakle, brzo pre"i na drugo, mnogo zna!ajnije pitanje.

E za emociju (emotion). Ubrzo morate upitati: Koju si emociju osetio?" Ovo vam se !esto moe u!initi izlinim. Toj sam metodi u!io lekare opte prakse na Kosovu, posle uasnog rata 1999. Jednog dana se jedan od mojih u!enika" naao pred enom koja se alila da stalno ima bolove u glavi, le#ima, rukama, da ne moe da spava, da gubi na teini. Jadnom !oveku su glavom prolazile sve mogu"e dijagnoze iz medicinske enciklopedije, od sifilisa do skleroze krvnih "elija. Doapnuo sam
V

mu daje upita: Sta vam se desilo?" Za nekoliko sekundi mu je poverila da ne zna ta joj je sa muem, koga je srpska milicija dve nedelje ranije odvela. Mislila je daje mrtav. Nije mogla nikome drugome to ispri!ati, jer je takvih pri!a bilo napretek. Svakako, moglo se zamisliti ta je ose"ala. Lekar je oklevao u vezi sa drugom etapom. Izgledalo je skoro o!igledno: postaviti pitanje tako brzo bilo je na neki na!in uvredljivo. Ja sam ga, uprkos svemu, ohrabrivao. Najzad je stidljivo izustio: ,,I ta ste osetili kada se to dogodilo?" U tom trenutku je ena briznula u pla!. Bila sam strano uplaena, doktore, strano." Uzeo ju je za ruku i pustio da se ispla!e koliko je bilo potrebno. Najzad je krenuo sa najvanijim pitanjem. L za najtee (le plus difficile). Najbolji na!in da se ne utopi u ose"anje jeste da se u#e u njegovu dubinu, u srce bola. Tek tada se moe isplivati na povrinu. Ponovo se nametnulo pitanje koje se !ini nepristojnim ili nedecentnim", imaju"i u vidu ta zna!i doiveti takvu emociju: ta vam je najteeT To to ne znam ta da kaem deci", odgovorila je ena bez oklevanja. Ja sam ve" odavno znala da "e do toga do"i, i moj mu i ja smo !esto o tome razgovarali. Ali deca... Sta mogu da u!inim za decu?" Ponovo je briznula u pla!. Ono stoje kazala uopte nisam o!ekivao. Ali za nju su se, o!igledno, sva ose"anja vezivala za decu. Daje nismo zapitali, nikada ne bismo pogodili. Pitanje L je volebno poto slui da se u arite stavi duh onoga ko pati. Ono mu pomae da druga!ije sredi svoje ideje o onome stoje fundamentalno, to ga najvie boli; na duh, preputen samom sebi, ima tendenciju da krene u svim pravcima. I sam sam iskusio mo"ni efekat ove intervencije. Proao sam kroz teak period posle jednog emotivnog raskida. Svako ve!e, kad bih ostao sam, ose"ao sam tugu u svakom delu svoga tela, ali nisam plakao. Nikad nisam plakao. Poput mnogih ljudi, stisnuo bih zube i nastavio napred. ivot se nije zaustavio zato to mi je srce puklo. Uvek je bilo puno toga da se uradi. Jedne ve!eri me je

prijateljica pozvala da !uje kako sam. Nisam eleo da ponovo ulazim u tu pri!u koja o!igledno nije imala reenja. Me#utim, ona je bila profesor pedijatrije i poznavala je dobro ELFE. Kada me je zapitala ta mi jq najtee, odjednom mi je pred o!ima iskrsla slika sina koji je doao da mi pomogne da uredim svoju novu sobu. Video sam koliko je tuan i nean, ali i on je stezao zube. Nisam bio tu da mu pomognem. Bukvalno sam briznuo u pla!. Odjednom se sva ta rasuta tuga koncentrisala onde gde je morala biti od samog po!etka, plakao sam i jecao. Posle nekoliko minuta sam se osetio mnogo bolje. Nita nije bilo odlu!eno, ali sam sad znao odakle je bol dolazila. F za suo#iti se (faireface). Nakon to sam ose"anju dozvolio da se izrazi, trebalo je iskoristiti !injenicu da se energija koncentrie na glavni izvor problema: ,,I ta vam najvie pomae da se suo#ite?" Sa tim se pitanjem panja onoga kome govorite okre"e prema izvorima ve" postoje"im koji mu pomau da se iz njih izvu!e i da se trgne. Ne treba potceniti sposobnost ljudi da se izvuku iz najteih situacija. Njima naj!e"e treba pomo" da ponovo stanu na noge, a ne da im mi, umesto njih, reavamo probleme. Svima nam je teko da razumemo i da priznamo da su ljudi i ene koji nas okruuju ja!i i otporniji no to se misli, da smo mi sami ja!i i otporniji no to se misli. Ono !emu sam u!io, i to teko, svoje studente lekare, morali smo svi mi nau!iti u naim ose"ajnim odnosima. Umesto da mislite ne budi takav, u!ini neto" dok vam neko izraava svoje ose"anje i bol, morate misliti ne !ini nita, ostani kakav si" jer je to najblagotvornija uloga koju moemo odigrati: biti tu i pratiti, umesto predlagati reenjrfjedno za drugim ili preuzimati probleme koji nam ne pripadaju. Albanka sa Kosova se za trenutak zamislila: Moja sestra i susedi, svi smo manje-vie u toj situaciji i stalno smo zajedno. Istina je da su oni sa decom sjajni. "To o!igledno nita nije reavalo, ali je ona mogla malo bolje videti kome da se okrene za ono to joj je bilo potrebno. $injenica daje to znala !inila je da se ose"ala manje izgubljenom. Menije pomoglo to to sam shvatio da sa svojim sinom mogu da ostvarim jedan novi odnos, da uzmem stvari u svoje ruke. Zatim, tu je bio prijatelj s kojim sam uvek mogao o svemu da pri!am, iako je daleko stanovao. Po!eo sam da ga zovem vie puta nedeljno, naro!ito uve!e kad mije samo"a najtee padala.

E za empatiju - sau#estvovanje (empathie). Da bismo najzad zaklju!ili interakciju, uvek je korisno iskrenim recima izraziti ono to smo osetili sluaju"i drugog, pokazuju"i mu tako da smo, nekoliko minuta, podelili sa njim njegovo breme. Na kraju razgovora "e oti"i sam sa svojim tekim teretom, ali smo se bar, tokom tih nekoliko minuta, drali zajedno bolje razumeju"i njegov bol. Ovo se"anje "e mu omogu"iti da se oseti manje usamljenim na putu kojim je krenuo. Naj!e"e je nekoliko vrlo jednostavnih reci dovoljno: To mora da je teko za vas", Vrlo mi je ao to vam se to desilo. Rastuio sam se dok sam vas sluao". Deca koja tr!e majci kad ih neto zaboli to isto ose"aju, !esto i snanije no odrasli. O!igledno, njihova im majka ne moe mnogo pomo"i ako ih neto boli. Ona nije ni lekar ni bolni!arka. Ali, ne treba samo otkloniti bol, ve" i samo"u! Ni odrasle osobe ne ele da budu same dok pate.23 Naa pacijentkinja sa Kosova se nije izle!ila nakon konsultacije od petnaest minuta. Ali, bila je ja!a i manje usamljena. Njen lekar je imao ose"aj daje tako bio efikasniji nego dajoj je prepisao gomilu nekorisnih analiza ili lekova koji joj ne bi koristili. I on je, kao i svi sa Kosova koje sam tamo sreo, i Albanci i Srbi, mnogo patio, i ova ose"anja su bila skoro isto toliko krhka kao i u one gospo#e. Ali, gledaju"i sve to, imao sam ose"aj da i tom lekaru ide nabolje. Izgledao je oputenije, sigurnije. Kao da ih je taj kratki razgovor oboje u!inio zrelijim. Kao da je svako od njih posle tog razgovora stekao dostojanstvo. Povezuju"i se sa njom, donose"i joj malo svoje humanosti, on je i samog sebe le!io. Na taj se na!in, u tim uspelim razmenama, !ak i ako nas odmah ne izle!e", na ose"ajni mozak razvija, postaje sigurniji u nau sposobnost da sara#ujemo sa drugima, da nas drugi nekako reguliu, kao to nam je i potrebno. To nas poverenje !uva od strepnje i potitenosti.

SUSMITA GOVORI SA SVOJOM MAJKOM Tehnike komunikacije o kojima smo upravo govorili $esto su nepoznate psihijatrima i psihoanaliti!arima, koji smatraju daje prosto
23

Zahvaljujem doktorki Rej#el Naomi Remen (Rachel Naomi Remen) to sum. zahvaljuju!i njenoj vrlo lepoj knjizi: Mudrost kuhinjskog stola (Kitchen Table Wisdom, Riverside Books, 1997), napravio tu razliku.

re! ,,o pitanjima zdravog razuma". I to je svakako istina. Ali, kako su pokazala istraivanja na lekarima staistima, suprotno od onog to je govorio Dekart, zdrav razum nije ba najbolje raspore#eno svojstvo. Zdravom se razumu, daje zaista tako dobro raspodeljen, da se roditelji uvek tako obra"aju svojoj deci, da se parovi uzajamno kritikuju bez nasilja i da jedni druge srcem sluaju, da gazde potuju svoje kolege i slubenike, ne bi trebalo u!iti. $ak je i u psihoterapiji !esto vano zavriti tretman vrlo preciznim instrukcijama o na!inu na koji pacijent treba da se ponaa da bi poboljao svoje ose"ajne odnose sa ljudima koji mu najvie zna!e. Teko mogu da shvatim zato nas tome sistematski ne u!e. Daleko od Kosova, u jednom ameri!kom gradu, jedna od mojih pacijentkinja je morala vrlo brzo da nau!i osnove efikasne ose"ajne komunikacije da bi se suo!ila sa odnosom koji je !esto najtei od svih: odnosom prema svojoj majci. Susmita je imala pedeset i pet godina. Na prvi pogled, imala je sve uslove da bude sre"na: mua koji ju je trideset godina oboavao, dva de!aka, lepa, pametna i posebno ose"ajna, i vrlo lepu ku"u u otmenom delu grada. Dola je sa Tajvana u Sjedinjene Drave sa 14 godina; !ak je sa uspehom uspela da stvori preduze"e koje je onda, vie godina ranije, preprodala. Igrala je tenis jednom do dvaput nedeljno, u jednom privatnom klubu, i jo uvek volela da mukarci gledaju njeno vitko telo. Ali, ispod te glatke povrine, unutranji Susmitin svet je bio u neredu. Bila je stalno optere"ena krizama strepnje i budila se no"u vie puta. Danju joj se deavalo da se sakrije kako bi se isplakala. Imala je stalno ose"aj da "e se uguiti. Njen iekar joj je najzad prepisao anksiolitik i antidepresiv. Susmita u ivotu nikad nije uzimala lekove, pa joj je ideja da po!ne da uzima psihijatrijske izgledala nezamisliva. Htela je da pokua neto drugo. Imao sam poverenja u to da "emo uz njenu inteligenciju i volju mo"i brzo da joj pomognemo u kontroli simptoma. Posle seansi biofidbeka da ovlada svojom sr!anom usaglaeno"u, posle vie seansi EMDR-a koje su joj pomogle da o!isti dobar deo tekog emotivnog tereta nastalog usled delimi!no tegobnog detinjstva, i uz napore da pobolja svoju ishranu, ona je za nekoliko nedelja znatno napredovala. Ipak, i dalje je s vremena na vreme imala napade tegobe u toku no"i i nije se u potpunosti oslobodila tog ose"aja guenja koje ju je jo uvek obuzimalo, povremeno ujutro pri bu#enju. Ponovo razmatraju"i njenu situaciju, primetio sam da se manje nasilno odnosila prema svojoj staroj

majci, Sun Li, koja je napustila Tajvan nakon smrti svog tre"eg mua i dola da ivi kod nje. Ne moemo se pretvarati da vrlo bolni ose"ajni odnosi ne postoje. Ne mogu se izbe"i prozakom, niti najefikasnijim mogu"im prirodnim tretmanima. Njena situacija je zahtevala da se s njom uhvati u kotac. Sun Li je odbila da u!i engleski i da poloi voza!ki ispit. O!igledno se dosa#ivala, i izgleda da joj je glavna aktivnost bila da se mesa u ivot svoje k"eri. Izuzetno inteligentna, znala je ta!no kako da se ponaa da se ova oseti krivom, sve se prave"i da nita ne trai za sebe. I bilo ta da Susmita uradi, nikad nije bilo dovoljno i nikad nije valjalo, iako je upravo to od nje traeno. Kako je bilo isklju!eno daje vrate u Tajvan ili daje smeste u neki stara!ki dom gde ne bi mogla ni sa kim da razgovara, Sun je uivala u ku"i; trebalo je baviti se njome, zbog !ega je sve !inila nesre"nim, dure"i im se. Iako je Susmita sada mogla da kontrolie svoja lupanja srca dok joj je majka upu"ivala uobi!ajene aoke, i !ak, zahvaljuju"i EMDR-u, da se savlada, daje sadanje sva#e ne podsecaju na telesne kazne iz detinjstva, ona je i dalje bila podlona verbalnom nasilju i ose"ajnoj napetosti u vlastitoj ku"i. Pri tom, njena azijatska kultura je nije pripremila da se suo!i sa tako tekom starom majkom. Po!ela je da se ose"a stvarno bolje tek kad je prihvatila da sistematski vlada ose"ajno optere"enim odnosom sa svojom majkom. Mi smo napravili listu ustupaka koje je bila spremna da u!ini i granica koje je elela da postavi. Prihvatila je, na primer, da triput nedeljno vodi Sun Li na ru!ak i u kupovinu. To mi se !inilo previe, ali je ona bila ta koja je trebalo da proceni staje prihvatljivo. S druge strane, elela je da ima mira u svojoj ku"i jedan sat ujutro, kad joj mu ode na posao, i da ima jedan sat sa njim kad se on uve!e vrati. Nije verovala da "e majka prestati da je gnjavi. Sun Li je imala narav koju je bilo teko menjati u osamdeset i petoj godini. Zauzvrat, Susmita vie ne"e podnositi fizi!ke pretnje koje joj je njena majka, ma kako to izgledalo neverovatno, i dalje ponekad upu"ivala. Sa svojom kartom SPA-CEE" u ruci, ponavljali smo kako treba da se obrati majci da bi joj objasnila ta joj je sada potrebno. Uz moju pomo" je izabrala mesto i trenutak gde je trebalo da razgovaraju, i na!in na koji je trebalo da joj pristupi: Draga majko, znate koliko mi je stalo da budete sre"ni u mojoj ku"i, i koliko je moja uloga "erke meni vana. Da bi u ku"i vladao najbolji sklad, postoje neke stvari o kojima treba da razgovaramo." Nakon stoje pomalo tapkala u mestu, nala je

na!in da opie ponaanja koja su joj smetala, svoja ose"anja i potrebe: Tri stvari mi u vaem ponaanju smetaju da budem sa vama tako oputena kako bih elela. Prvo, kad me prekidate u mojim jutarnjim aktivnostima u trenutku kada Han ode. Nisam sposobna da sve radim u isto vreme, a to je trenutak kada pokuavam da organizujem svoj dan. Potrebno mije da budem sama jedan sat. Zatim, kad nam se pridruite !im se Han vrati iz kancelarije. Veoma mi smeta to ne mogu da na#em momenat da budem sa njim pre po!etka porodi!ne ve!eri. Potreban mi je samo jedan sat kad se on vrati. Najzad, kad kaete stvari kao ,sad "u te ja nau!iti! \ $ak i ako znam da to nije istina, jo uvek se plaim i vrlo mi je neprijatno. Ose"am potrebu da budem sigurna u svojoj ku"i i da znam da ovde nikad vie ne"e biti nasilja." Prvi danje bio rizi!an. Nikad se u ivotu Susmita nije obratila majci na taj na!in! Diskusija se odvijala manje jednostavno nego u mojoj ordinaciji. Ipak, Susmitaje uspela da joj nazna!i taje htela sa njom da radi: planirani izlasci - a ta joj je bilo potrebno za nju samu. Traila je od nje da sara#uju i !ak joj kazala da "e, ako se tog trenutka oseti progonjenom, odbiti da sa njom iza#e dva dana. Prve dve sedmice su bile najtee. Prirodno, Sun Li je isprobavala granice !im bi se ukazala i najmanja mogu"nost. Nalazila je hiljadu razloga da se na#e u gradu, izvan triju prilika sa kojima se saglasila. Tako#e je ispitivala odlu!nost svoje "erke, prete"i joj ve" tre"eg dana. Susmita me je zvala svakog drugog dana, ali se dobro drala. Iako su se njeni simptomi pogoravali, ona je dobro razumela zato, i manje se zbog toga uznemiravala. Krajem meseca, i situacija u ku"i i Susmitini simptomi su se znatno smirili. Ona je najzad postala ose"ajnija prema svojoj majci, koja je i sama imala mu!an ivot. Nau!ila je da s njom govori, sistematski otkrivaju"i ose"anje koje se krilo iza njenih reci i pomau"i joj da identifikuje ono to joj je najvie smetalo. One su se prise"ale dugog i burnog ivota njene majke koji je, od detinjstva u carskoj Kini pa do izgnanstva sa $ang Kaj ekom, bio kao iz romana. Ove pri!e sa majkom su imale za njih neuobi!ajeni ton. Svakako, karakter Sun Li se nije time promenio, niti "e se ikada promeniti. Razlika je bila u tome to je Susmita sada ose"ala da ponovo kontrolie svoj ivot. Ponovo je sebe potovala i dobro videla daje majka gleda drugim o!ima.

POSLEDNJI DAN Vlast nad ose"ajnom komunikacijom se ne sti!e ni za dan, ni za mesec, ni za godinu. U borila!kim vetinama se po!inje belim pojasom da bi se na kraju dolo do crnog. Zatim dolaze finije stvari koje nazivamo danima". Ali, ne postoji poslednji dan". Uvek se moe biti bolji. Mene vladanje ose"ajnom komunikacijom pomalo podse"a na to. Trai upravljanje energijom koja zahteva sigurno !itav ivot da bi komunikacija bila potpuno prefinjena. Ja sam imam utisak, nakon godina koje sam proveo interesuju"i se za to pitanje, istina, bez ikakvog sistematskog treniranja, da sam postigao samo sme#i pojas". Ipak, sa dovoljno sam iskustva da bih bio intimno ube#en da je tragi!no pro"i ivotom a ne prionuti na osnovni zadatak: uvek poboljavati svoju ose"ajnu komunikaciju. Cak ako se ona moe poboljavati do u nedogled, to je samo razlog vie da zasu!emo rukave. Volim onu anegdotu koja se pri!a o Kolberu (Colbert). Francuskoj su veoma nedostajali brodovi da bi mogla da se suprotstavi rastu"oj mo"i Engleske. Nije bilo dovoljno hrastovine za jarbole. Korner je pozvao kraljevske umare i zatraio od njih da zasade umu. Ali, Monsenjeru", odgovorie oni, treba sto godina da dobijemo dovoljno velike hrastove da se od njih mogu napraviti jarboli." Ah", re!e Kolber, ,,u tom slu!aju treba po!eti odmah!" Sre"om, dobro se dejstvo ose"ajne komunikacije oseti mnogo bre. Mladi lekari, kojima sam predavao, primetili su skoro trenutnu razliku u odnosima sa svojim pacijentima, a potom i u svojoj energiji tokom dugih i tekih dana. Jo je lake tu vetinu razviti ako je kombinujemo sa u!enjem usaglaavanja sr!anog ritma. Stabilizuju"i ose"ajni mozak i !ine"i ga prijem!ivijim u isto vreme kao i kod drugih, sr!ana usaglaenost nam omogu"uje da lake na#emo reci i ostanemo usredsre#eni na na integritet. Dugo sam se oslanjao na ose"ajnu regulaciju, preko najboljeg na!ina vladanja uticajem koji uzajamno jedni nad drugima vrimo. Nakon ovladavanja fiziologijom, zahvaljuju"i razli!itim metodama usredsre#enim na tela opisana u prvom delu knjige, upravljanje komunikacijom je svakako bitna etapa u le!enju ose"ajnog mozga. Me#utim, postoji i jedna druga koja je na Zapadu ve" pedeset godina zanemarivana.

Re! je o vanosti toga to moemo da uradimo ne za sebe, ve" za druge, o naoj ulozi u zajednici iznad nae osobe i !ak naih najbliih. $ovek je duboko drutvena ivotinja. Mi ne moemo sre"no iveti, ne moemo u dubini ozdraviti, a da ne na#emo neki smisao u naem odnosu prema svetu koji nas okruuje, tj. u onom to drugima donosimo.

XIV VEZA SA DRUGIMA

Ako seja ne bavim sobom, ko !e to uraditi? Ako se pak bavim samo sobom, ko sam ja? A ako se sad ne brinem za to, kad !u onda? Rasprava o o#evima (Traite des Pere) Ilel (Hillel) ivot je borba, koju ne vredi voditi samo radi sebe. Na duh uvek trai smisao izvan granica svojeg umora od samog sebe", prema lepoj formulaciji sociologa Alena Erenberga (Alain Ehrenberg) (1). Potreban mu je drugi razlog, no stoje prosto preivljavanje, da bi istrajao u svom naporu ivljenja. U Zemlji ljudi, Sent Egziperi pri!a kako se pilot Anri Gijome izgubio u avionu u Kordiljerima Anda. Tri dana je samo hodao pravo kroz ledenu hladno"u. Kona!no je, licem napred, pao u sneg. Koriste"i taj neo!ekivani odmor, shvatio je da, ako se odmah ne podigne, nikad vie ne"e ustati. Ali, iscrpljen do krajnjih granica, prosto nije eleo. Poeleo je slatku, bezbolnu, mirnu smrt. U glavi se ve" oprostio sa enom i decom. U srcu je poslednji put osetio svu ljubav prema njima. Zatim ga je jedna misao iznenada trgla: ako njegovo telo ne prona#u, njegova "e ena morati da !eka !etiri godine da bi podigla njegovo ivotno osiguranje. Otvaraju"i o!i, odjednom je ugledao stenu koja se izdizala u snegu na sto metara od njega. Ako se donde dovu!e, moda "e njegovo telo biti vidljivije. Iz ljubavi prema svojima, digao se i ponovo po!eo da hoda. Sad ga je ta ljubav nosila. Vie se nije zaustavio, preavi skoro stotinu kilometara po snegu pre no stoje stigao do sela. Kasnije je rekao: Ono to sam uradio nijedna ivotinja na svetu ne bi u!inila". Kada vlastito preivljavanje vie nije predstavljalo dovoljan motiv, ljubav mu je dala snage da nastavi.

Danas smo u srcu planetarnog pokreta prema ,,psy" individualizmu ili li!nom razvoju". Njihove velike vrednosti su autonomija, nezavisnost, sloboda, izraz samog sebe. Ove vrednosti su postale toliko bitne da.se !ak reklamne poruke njima slue da bi nas navele da neto kupimo to na sused ve" ima, a to "e nas ipak u!initi jedinstvenim. Budite ta ste", vi!u te reklame za ode"u i parfeme. Izrazite svoje ja", sugerie reklama za marku kafe. Mislite razli!ito", nare#uje nam oglas proizvo#a!a kompjutera. U Sjedinjenim Dravama je !ak i vojska, koja ipak nije simbol individualnih vrednosti, krenula da na taj na!in privla!i mlade regrute. Budite sve to moete biti", obe"avaju ovi oglasi, a u pozadini tenkovi manevriu u pustinji. Naravno, ove vrednosti su, u nezadrivom uzletu ve" od ameri!ke i francuske revolucije s kraja XVIII veka, donele mnogo dobrih stvari. One su u samom srcu pojma slobode" koji nam je toliko vaan. No to dalje u tom pravcu idemo, to vie uvi#amo da i nezavisnost ima cenu. Ta cena je izolacija, patnja i gubitak smisla. Nikada nismo imali toliko slobode da se odvojimo od suprunika koji nani sasvim ne odgovaraju: procenat razvoda dosee sada do 50% u naim drutvima (2). Nikada se nismo toliko selili: procenjeno je da se u Sjedinjenim Dravama svaka porodica preseljava u proeku svakih pet godina. Osloba#aju"i se veza, zadataka, obaveza prema drugima, nikada nismo bili toliko slobodni da na#emo svoj put i da rizikujemo da ostanemo sami i izgubljeni. To je, bez sumnje, jedan od razloga zbog kog se !ini da procenat depresivnih na Zapadu redovno raste tokom poslednjih pedeset godina (3). Jedan moj prijatelj je imao trideset i sedam godina. Bio je lekar, emigrirao je iz svoje zemlje i donedavno iveo sam. Dugo je traio u psihoanalizi, razli!itim radionicama li!nog razvoja, u antidepresivima, koje je skoro sve isprobao, smisao koji je nedostajao njegovoj egzistenciji. Jednog dana mi je kazao: ,,U osnovi, jedini trenutak kad sebi ne postavljam egzistencijalna pitanja jeste kad moj sin od dve godine stavi svoju ru!icu u moju i kad zajedno hodamo, !ak i ako idemo da kupimo novine!" Kao za Gijumea (Guilaumet), ljubav prema supruzi i deci, ona koju im donosimo, verovatno je izvor najo!iglednijeg smisla za nau egzistenciju. Ali, vanost drugog za nau sopstvenu ravnoteu ne zadrava se na uoj porodici.24
24

Socioloki termin koji ozna#ava bra#ne drugove i njihovu decu.

U stvari, to smo integrisaniji u zajednicu koja nam je vana, stoje prisutnije ose"anje da imamo ulogu, mesto, da zna!imo drugima, to nam je lake da iza#emo iz naih stanja razdraljivosti, bezna#a, nedostatka smisla. Se"am se jedne stare dame koju sam vi#ao u ku"i poto se plaila da izlazi. Imala je emfizem i stalno bila povezana sa bocom kiseonika. Ali, njen najvaniji problem je bila depresija. Sa sedamdeset i pet godina, nita je vie nije interesovalo: ose"ala se praznom i teskobnom, !ekala je smrt. Naravno, loe je spavala, nije imala apetita i provodila je mnogo vremena ale"i se. Ipak, bio sam iznena#en njenom inteligencijom i o!iglednom kompetencijom. Dugo je bila pomo"nica u direkciji i iz nje je prosto odisao dah preciznosti i prirodnog autoriteta koji se nije gubio uprkos njenoj depresiji. Jednog dana sam je zapitao: Znam da se ose"ate vrlo loe i da vam je potrebna pomo". A ipak, vi imate toliko dobrih osobina koje bi mogle biti vrlo korisne osobama koje su bespomo"ne. Sta vi !inite da pomognete drugima?" Ona je bila vrlo iznena#ena to jedan psihijatar, koji je trebalo njoj da prui pomo", postavlja takvo pitanje. Me#utim, brzo se snala, i video sam kako joj je u o!ima zasvetleo izvestan interes. Najzad je po!ela pomagati zaostaloj deci da nau!e da !itaju. To uopte nije bilo lako, utoliko pre to se ona teko kretala. Uz to, ni ta deca nisu bila zahvalna, daleko od toga, nekima je !ak teko bilo vladati. Ali, ovaj zadatak je postao zna!ajan deo njenog ivota. To joj je dalo neki cilj, ose"anje daje korisna, i ponovo ju je postavilo unutar zajednice, od koje je mislila daje odvojena svojim godinama i invalidno"u. Kami (Camus) je dobro shvatao taj aspekt ljudske due, iako je o tome u svojim filozofskim esejima malo govorio. U Sizifovom mitu njegov je opis ljudske sudbine jasan: na ivot se sastoji u tome da stenu guramo odozdo ka vrhu planine, da bismo je pustili da padne, a zatim da ponovo po!nemo isto. Iluzorno je naoj egzistenciji traiti drugi smisao od !injenice daje to naa stena, da smo mi jedinstveni i jedini za nju odgovorni. Trebalo bi ipak, govorio je, zamisliti Sizifa kao sre"nog. Me#utim, ta filozofija apsurda nije Kamija spre!ila da se angauje u Pokretu otpora. On se u njemu borio i bio sre"an. Otkrio je, kao i mnogi ljudi i ene, istinsku radost u !injenici da svoj ivot rizikuje radi ne!ega stoje uveliko prevazilazilo granice njegove sopstvene egzistencije. Taj smisao koji nalazimo u vezi sa drugima nije diktat kulture ili drutvenog morala. To je potreba samog mozga: u poslednjih

trideset godina, sociobiologija je pokazala da su nai geni sami po sebi altruisti!ki. Usmerenje na druge i unutranji mir koji iz toga izvla!imo jesu deo nae genetske potke (4). Otud nije za!u#uju"e to je taj altruizam u srcu svih velikih duhovnih tradicija (5). To je pre svega iskustvo u telu, jedno ose"anje koje su proiveli kako taoisti!ki i hindu mudraci tako i jevrejski, hri"anski i muslimanski mislioci, kao i toliki milioni anonimnih ljudi, !esto ateista. U studiji o ljudima koji su sre"niji od drugih sistematski se ra zlikuju dva faktora: oni imaju stabilne afektivne odnose sa sebi bliskim osobama i uklju!eni su u svoju zajednicu (6). Ve" dugo govorimo o ose"ajnim odnosima. Ali, staje sa drutvenim odnosima u irem smi slu? Uklju!enje u zajednicu je davanje svoje li!nosti i svoga vremena za stvar od koje zauzvrat nemamo materijalnu korist. To je jedna od najefikasnijih aktivnosti kada treba uguiti ose"anje praznine koje !esto prati depresivna stanja. I nije neophodno riskirati svoj ivot niti se uklju!iti u Pokret otpora. Animirati osobe u stara!kim domovima, raditi u nekom sklonitu za ivotinje, angaovati se u koli u svom kvartu, u!estvovati u gradskom ve"u ili sindikatu preduze"a omogu"uje nam da se ose"amo manje izolovanim i, kona!no, manje teskobnim i deprimiranim. Prvi je to pokazao Francuz Emil Dirkem (Emile Durkhaim), bliski prijatelj Zan Zoresa (Jean Jaures). U svojoj knjizi Samoubistvo (Le Suicide), fundamentalnom delu moderne sociologije, pokazao je da su ljudi koji su manje integrisani" u svoju zajednicu oni koji se najvie ubijaju (7). Ameri!ki sociolozi su ustanovili ne samo da su ljudi koji u!estvuju u ivotu zajednice sre"niji ve" i da su zdraviji i da ive due od drugih. Jedna studija, objavljena u American Journal ofCardiology, podvla!i da je, pod uslovom da su zdravstveni uslovi isti, mortalitet starih i siromanih ljudi koji u!estvuju u dobrovoljnim aktivnostima okrenutim ka drugima za 60 odsto manji od mortaliteta onih koji se time ne bave (8). Jedna analiza efekata dobrovoljnog rada na zdravlje objavljena u Science, glavnom nau!nom svetskom !asopisu, zaklju!uje daje taj rad jedna od najboljih garancija dueg ivota, moda efikasnija od arterijskog pritiska koji je pod kontrolom, holesterola niskih vrednosti, !ak i prestanka puenja (9). Uivanje u vezi sa drugim, ose"anje da ste uklju!eni u drutvenu grupu jeste izuzetan lek za ose"ajni mozak, pa, dakle, i za telo.

Austrijski psihijatar Viktor Frankl (Victor Frankl) preiveo je nacisti!ke konclogore. U knjizi, vrlo dirljivoj, na osnovu svog iskustva, pri!a o tome staje neke od zatvorenika uprkos svemu dralo (10). Iako njegova se"anja nemaju vrednost nau!nih $injenica, zaklju!ci su mu isti kao i u studijama: da bi se preivelo u jednom hladnom i bezose"ajnom svetu, treba na"i smisla za svoju egzistenciju, ne!emu se priklju!iti. Njegov savet u beznadnim situacijama jeste da ne treba od ivota traiti da on neto !ini za nas, ve" se uvek pitati ta mi za njega moemo da u!inimo. Moda je re! o tome da bi svoj posao trebalo da obavljamo velikodunije, imaju"i na umu ta on drugima donosi. Moe biti posredi to da bi trebalo da malo svog vremena, jednom nedeljno, posvetimo ne!em, jednoj grupi, moda jednoj osobi, !ak i ivotinji koja nam je draga. Majka Tereza, koja je bez sumnje bila ampion samilosti u XX veku, govorila je: Ne traite spektakularna dela. Vano je ta od sebe dajete. Vaan je stepen samilosti koji ulaete u svoje gestove (11)." Nije nuno biti ni sasvim dobro u sebi da bismo se drugima darovali. Psiholog i humanista Abraham Maslov (Abraham Maslow) vodi veliki pokret li!nog razvijanja". Na kraju svoje studije o ljudima koji su sre"ni i psiholoki uravnoteeni zaklju!uje daje poslednji stadij li!nog razvoja onaj kada aktualizirano" ljudsko bi"e po!ne da se okre"e prema drugima. Govorio je !ak da treba postati sluga", a pri tom insistirati na zna!aju samoostvarivanja: Najbolji na!in da budemo sluge za druge jeste da mi postanemo bolje osobe. Ali, da bismo postali bolje osobe, treba da sluimo drugima. Dakle, mogu"e je, !ak obavezno, raditi obe stvari u isti mah (12)." Vek nakon Dirkema, trideset godina nakon Frankla i Maslova, moderna psiholoka istraivanja potvr#uju njihove intuicije i opservacije: kada se meri sr!ana koherencija preko kompjutera, konstatuje se da je najjednostavniji na!in, a i najbri, da telo u#e u koherenciju taj da se iskuse ose"anja zahvalnosti i nenosti prema drugome (13). Kada se ose"amo bitnima, ose"ajnima u odnosu sa onima koji nas okruuju, naa fiziologija spontano ulazi u koherenciju. Istovremeno* dok pomaemo naoj fiziologiji da u#e u koherenciju, mi otvaramo vrata novim na!inima da uhvatimo svet oko nas. To je za!arani krug o kome je Maslov govorio, ulazna vrata za ostvarenje sebe samog.

XV ODAKLE PO!ETI
Stoje"i na Pont Neuf (Novom mostu), gledam Senu kako te!e izme#u belog kamenja. Na obali, u najuem centru Pariza, !ovek sa sinom peca. De!ko je upravo ulovio ribu i o!i mu blete od sre"e. Se"am se dugog hodanja du iste reke, sa svojim ocem, kad sam bio istih godina kao ovaj de!ko. Otac mi je pri!ao kako se, kad je on bio mlad, njegov otac s vremena na vreme kupao u Seni, !ak i zimi. Dodao je da je naa reka sada stvarno zaga#ena, da se u njoj ne moe vie kupati i da su i ribe i!ezle. Trideset godina kasnije ribe su se vratile. Moda je !ak mogu"e i kupati se u njoj ponovo. Dovoljno je prestati sa zaga#ivanjem, pa da se Sena sama i!isti. Reke i re!ice su iva bi"a. I one, kao i mi, ele samoozdravljenje, ravnoteu, homeostazu", toliko dragu Klodu Bernaru ($laude Bernard). Kada ih ostavite na miru, kada prestanete da ih trujete, one se !iste, pro!i"avaju. Kao i sva iva bi"a, one stalno odravaju razmenu sa svojom okolinom: vazduh, kia, zemlja, drve"e, alge, ribe i ljudi. A ova iva razmena pre svega stvara red, organizaciju i, na kraju krajeva, !isto"u. Samo povrine vode koje se ne mi!u, koje stoje, postaju zaga#ene. One klize u haos. Smrt je stvarno suprotna ivotu: nema vie razmene sa spoljanjo"u, a bez stalne rekonstrukcije poretka i ravnotee, koja karakterie ivot, sve se raspada. Ali, sve dok su prirodne sile na delu, one tee ravnotei, usaglaenosti i !ak, na odre#eni na!in, !istoti. Aristotel je mislio da svaki oblik ivota ima u sebi snagu koju on naziva enetelehija ili samodovrenost (1). Zrno ili jaje imaju u sebi snagu koja "e od njih napraviti beskrajno sloeniji organizam, bilo daje re! o cvetu, drvetu, kokoki ili ljudskom bi"u. Taj proces samodovrenosti nije samo fizi!ki, on se produava, kod ljudskog bi"a, razvojem mudrosti. Karl Jung (Carl Jung) i Abraham Maslov su primetili istu stvar. Jung je bio zapanjen procesom individuacije" koji ljudskom bi"u uvek donosi

vie zrelosti i vedrine. Maslov je to nazivao aktualiziranjem sebe". Za njih su mehanizmi samoozdravljenja i samodovrenosti bili sama osnova ivota (2). Metode le!enja koje sam izloio na poslednjim stranicama usmerene su ka tome da se poja!aju ovi mehanizmi samodovrenosti, svojstveni svim ivim bi"ima - od "elije do eko-sistema preko ljudskog bi"a. Upravo zato to te metode istrauju prirodne sile tela, doprinose harmoniji, ravnotei i usaglaenosti sila organizma, efikasne su iako su skoro liene sekundarnih efekata. Kako one podravaju, svaka na svoj na!in, napor tela i mozga da ponovo na#u sklad, ovi su razli!iti pristupi snano povezani: ne mora se jedna izabrati a time druge isklju!iti. One se sve ja!aju uzajamno. U stvari, svima njima je zajedni!ka sposobnost pove"anja aktivnosti parasimpati!kog sistema, koji umiruje i u dubini leci i smiruje telo i duh (3). Pojavom antibiotika, medicina se !etrdesetih godina XX veka preobrazila. Prvi put su neke bolesti, dotad smrtonosne, mogle biti pobe#ene specifi!nim le!enjem. Zapaljenje plu"a, sifilis, gangrena ustuknuli su pred ovim jednostavnim lekovima. Njihova efikasnost je bila tolika daje sve stoje bilo bitno za medicinsku praksu, odnos lekar - bolesnik, ishrana, pacijentov stav, bilo preispitano: bolesnik samo treba da uzme ove pilule, i one ga same lece; svakako, lekar vie i ne razgovara sa njim, !ak i ako se bolesnik loe hrani i ostaje potpuno pasivan i ravnoduan prema svom le!enju. Iz tog fantasti!nog uspeha na Zapadu rodila se nova medicinska praksa, dosad nepoznata: pristup bolesniku koji vie ne uzima u obzir njegovu anamnezu, kontekst, unutranju ivotnu snagu i sposobnost samoozdravljenja. Taj !isto mehani!ki pristup bolesniku i bolesti preneo se na !itavu medicinu, a ne samo na le!enje zaraznih bolesti. Danas se skoro sve medicinsko obrazovanje sastoji u tome da se nau!i dijagnosticiranje specifi!ne bolesti, a Onda da se odgovaraju"e leci. Ovakav pristup izvanredno funkcionie kod zapaljenjskih bolesti: va#enje slepog creva ako je zapaljeno, davanje penicilina za zapaljenje plu"a, kortizona za alergiju. Ali, ovaj na!in brzo pokazuje svoja ograni!enja, !im je re! o hroni!nim bolestima, kada leci samo krize i simptome. Ma kako mi izuzetno dobro znali da le!imo infarkt miokarda i spaavamo bolesnikov ivot kiseonikom, trinitrinom i morfijem, taj tretman nita nije u#inio da se povu!e bolest koja traje, koja je i zaguila koronarne sr!ane arterije. Danas samo duboke promene u na!inu ivota bolesnika otklanjaju ovu hroni!nu arterijsku bolest: vladanje stresom, kontrola prehrane, vebe, itd.

Isto se odnosi na strepnju i potitenost, hroni!ne bolesti, par excellence. Iluzorno je verovati da samo jedna intervencija ili !ak samo jedan na!in intervencije moe sistematski da vrati ravnoteu u sloene interakcije koje zajedno odravaju stanje hroni!ne bolesti godinama, !ak i decenijama. U ovome se svi prakti!ari i teoreti!ari hroni!nih bolesti slau. Cak i najtvrdoglaviji psihoanaliti!ari, s jedne strane, i bioloki psihijatri, s druge, priznaju jednu stvar: najbolji na!in le!enja koji konvencionalna medicina nudi za hroni!nu potitenost kombinuje psihoterapiju i le!enje lekovima. To potvr#uje jedna veoma upe!atljiva studija ra#ena u isto vreme na vie univerziteta i objavljena u New EnglandJournal of Medicine (4). Da bismo le!ili hroni!nog bolesnika treba da upotrebimo program koji napada problem u isti mah iz raznih uglova i oja!ava razli!ite mehanizme samoozdravljenja. Izme#u razli!itih intervencija treba stvoriti vezu ja!u od same bolesti. U tom duhu sjedinjavanja napora ja sam opisao u ovoj knjizi razli!ite metode; !ak i ako se svaka dokazuje individualno, njihova "e kombinacija, prilago#ena slu!aju svakoga posebno, imati najve"e anse da promeni psihi!ki bol i ivotu vrati energiju. Pomenuli smo brojna oru#a da bismo pristupili najdubljem u naem ose"ajnom bi"u i ponovo uspostavili usaglaenost. Dakle, konkretno, odakle po!eti? Iskustvo koje sam sakupio u Centru za komplementarnu medicinu u Pitsburgu omogu"ilo mije da preciziram dosta jednostavna pravila da bih izabrao kombinaciju prilago#enu svakoj osobi. Prva stvar koju treba nau!iti jeste kontrolisati svoje unutranje bi"e. Svako razvija metode samoutehe, da bi vladao tekim prelazima. Naalost, naj!e"e je re! o cigaretama, !okoladi, sladoledu, pivu ili viskiju, odnosno televiziji. To su naj!e"i na!ini da se uteimo na stranputicama ivota. Ako smo bili u dodiru sa konvencionalnom medicinom, ovi svakodnevni otrovi lako mogu biti zamenjeni nekim sredstvom za umirenje (kao to su valijum, ativan ili ksanaks) ili nekim antidepresivom. ezdesetih su godina XX veka skoro svi ameri!ki medicinski !asopisi bili puni reklama za librijum, koji je prethodio valijumu. Te reklame su ga s ponosom najavljivale: Uzmite librijum, ma kakav problem imali!" Izgleda da smo se mi u Francuskoj najbolje prilagodili ovom motu: Francuzi su i danas najve"i potroa!i umiruju"ih sredstava na svetu. Ako nam umesto lekara savete daje grupa gimnazista, stude-

nata ili pomalo izgubljenih prijatelja, umiruju"a sredstva "e biti zamenjena metodama drasti!nije samoutehe, kao to su kanabis, kokain ili heroin. Bitno je zameniti ove nedovoljno efikasne metode, naj!e"e otrovne, tehnikama koje koriste sposobnosti samoozdravljenja ose"ajnog mozga i koje omogu"avaju da se ponovo uspostavi harmonija izme#u spoznaje, ose"anja i ose"aja poverenja u ivot. U Pitsburgu smo svakoga hrabrili da otkrije svoju sposobnost sr!ane usaglaenosti i nau!i da u#e u to stanje pri najmanjem stresu (ili, kad bi se pojavilo iskuenje, da se oslonimo na jednu manje zdravu metodu, i manje efikasnu, da bismo vladali napeto"u trenutka). Najzad, treba identifikovati, ako je to mogu"e, bolne doga#aje iz prolosti koji nastavljaju da prizivaju ose"anja teka u sadanjosti. Naj!e"e su pacijenti ti koji potcenjuju vanost ose"ajnih !ireva koje jo nose u sebi i koji uslovljavaju njihov stav prema ivotu, u svakom trenutku oivljavaju"i bol ili ograni!avaju"i zadovoljstvo. Ve"ina tradicionalnih prakti!ara ima tendenciju da na to ne obra"a panju, ili pak ne zna kako da pomogne pacijentima da se toga oslobode. Dovoljno je nekoliko seansi EMDR-a da bi se posledice ove teke prolosti o!istile i tako rodila nova i harmoni!nija perspektiva u ivotu. Uvek treba nabrojati hroni!ne sukobe u najvanijim ose"ajnim odnosima: kako u li!nom ivotu - roditelji, deca, suprunici, bra"a i sestre - tako i na radu - gazda, kolege, zaposleni. Ovi odnosi uslovljavaju na ose"ajni eko-sistem. O!i"eni, oni nam omogu"avaju da opet steknemo vlastitu unutranju ravnoteu. Ako stalno zaga#uju rad naeg ose"ajnog mozga, oni najzad blokiraju ove mehanizme samoozdravljenja. Ponekad, uklanjanje posledica povreda iz prolosti omogu"ava ose"ajnim odnosima da oive. Oslobo#eni senki koje nemaju nita sa sadanjim trenutkom, moemo izmisliti potpuno nov na!in da u#emo u odnos jedni sa drugima. Nau!iti kontrolisati svoju sr!anu usaglaenost tako#e olakava odnose. Nenasilna ose"ajna komunikacija je direktan, izuzetno delotvoran na!in da se usklade ose"ajni odnosi i da se ponovo na#e ravnotea u sebi. Svi mi moramo da se stalno vebamo za bolju ose"ajnu komunikaciju. Ako podu!avanje ovim metodama od strane iskusnog terapeuta nije dovoljno, treba se angaovati u sloenijem procesu terapije para ili porodi!ne terapije (ukoliko su najvaniji sukobi iz li!nog ivota).

Skoro !itav svet "e iskoristiti promenu.u ishrani kojom se ponovo dolazi do odgovaraju"e ravnotee izme#u masnih kiselina omega-3 i masnih kiselina omega-6, i tako obezbediti i telu i mozgu prvu idealnu materiju za obnavljanje. Mi danas znamo da taj reim, koji se zove kritski", ne samo da pomae da savladamo stres i depresiju, ve" i da pove"amo sr!anu varijabilnost. Svako, dakle, mora, bar minimalno, da se pobrine o povratku ravnotee u svakodnevnoj ishrani jedu"i vie ribe, tj. uzimaju"i omegu-3, i da smanji koli!inu omege-6. Po!eti program fizi!kih vebi tako#e je opcija koja je za svakoga mogu"a i koja ne zahteva skoro nikakvo materijalno ulaganje, osim tih dvadeset minuta triput nedeljno. Isto tako, svi moramo da se zapitamo da li bismo mogli bez preteranog napora da promenimo na!in jutarnjeg bu#enja. Poto je dovoljno samo ponovo regulisati na bioloki sat i zameniti budilnik lampom koja simulira po!etak svitanja, napor je minimalan, a potencijalne prednosti zna!ajne. Akupunktura, naprotiv, predstavlja mnogo ve"e investiranje u vremenu i novcu. Jaje preporu!ujem naro!ito onima koji pate fizi!ki, uglavnom od bolova, i ose"ajno. U ovoj situaciji kineske igle obi!no pomau da se u isto vreme lece dva problema (teko je le!iti depresiju nekoga ko stalno ima telesne bolove). Najzad, da bismo postigli istinski unutranji mir, potrebno je da na#emo dublji smisao u ulozi koju u svojoj zajednici imamo, izvan svoje ue porodice. Oni koji su imali sre"e da na#u takav izvor smisla usmereni su dalje od jednostavnog povratka na ugodnost; imaju ose"aj da crpu svoju energiju iz onoga to samom ivotu daje smisao. Kao i svi gimnazijalci, i ja sam sa esnaest godina !itao Kamijevog Stranca. Vrlo se dobro se"am svoje uznemirenosti. Da, Kami je bio u pravu, sve je bilo apsurdno. Mi lutamo slu!ajno u egzistenciji, okre"emo se nepoznatima koji su dezorijentisani kao i mi, pravimo dvosmislene izbore kre"u"i putevima koji odre#uju tok naeg ivota i najzad umiremo a da nismo imali vremena da shvatimo ta je trebalo druga!ije da uradimo. Ako imamo sre"e, moemo !uvati izvestan integritet, budu"i minimalno, u potpunosti svesni !itave te apsurdnosti. Ta svest o egzistencijalnoj apsurdnosti nae situacije jeste naa jedina superiornost u odnosu na ivotinje. Kami je imao pravo. Nita drugo nije trebalo o!ekivati. Danas, kad imam !etrdeset i jednu godinu, poto sam godine proveo uz uzglavlja ljudi i ena svake vrste i porekla, bolesnih i konfuznih, ponovo mislim na Stranca sasvim drugoja!ije. Izgleda mi pot-

puno jasno da Kamijev egzistencijalni heroj nije bio povezan sa svo jim ose"ajnim mozgom. Nije imao unutranji ivot ili se nikad nije na njega podse"ao: nije ose"ao ni tugu ni bol kad je prisustvovao sahrani svoje majke, ni radost ni ljubav u prisustvu svoje prijateljice; jedva da je osetio i bes kad se spremao da ubije; i, naravno, nije bio povezan sa nekom zajednicom do koje bi mu bilo stalo (otud i naslov knjige). Me#utim, na je ose"ajni mozak, plod miliona godina evolucije, doslovno eljan ovih triju aspekata ivota kojima stranac nije mogao da pristupi: pokreti naeg tela koji su ose"anja, skladni ose"ajni odnosi sa onima koji su nam dragi i ose"anje da smo na svom mestu u jednoj zajednici. Odvojeni od toga, uzalud traimo razlog postojanja izvan nas samih, u svetu u kome smo postali stranci. Kao to je to Damasio briljantno objasnio, naem ivotu smer i smisao daju upravo talasi onoga to smo ve" osetili, koji pune nae ivotne izvore, da bi udahnuli snagu naem telu i ose"ajnim neuronima. Mi moemo ozdraviti ako svaki od njih negujemo.

ZAHVALNICA
Kada me pitaju koliko mi je vremena trebalo da napiem ovu knjigu, ja kaem istinu: nekoliko meseci, a pre toga !itav ivot. Jer, jedna knjiga je delo sviju koji su doprineli idejnom razvoju njenog autora, uklju!uju"i u!itelje i profesore u gimnaziji na koje jo uvek !esto mislim (kao i na one koji su doprineli njenoj ose"ajnoj ravnotei). Izme#u svih njih, ovde "u pomenuti samo neke. Po!e"u od Beverli Spiro (Beverlv Spiro) i Luisa mel Madrone (Levvis Mehl-Madrona), dvaju izvanrednih prakti!ara nove medicine, !ija su me humanost, rezultati i neprestana ohrabrivanja naterali da otvorim duh za mnb*ge nove na!ine u usavravanju svog zanata. Uz njih predlog, stvorili smo Centar za komplementarnu medicinu bolnice u Sejdisajdu (Shadvsade). Patria Barton (Patricia Bartone), verna prijateljica i koleginica u svakom trenutku u tom centru, tako#e mi je pomogla da odveem brod kada je na mene doao red da se vratim u svoju zemlju. Retki su prijatelji sposobni da vam pomognu da ih napustite. A tu je, tako#e, i !itava ekipa iz Centra: Deniz Mijanzo (Denise Mianzo), Denise Ditommaso (Deniz Ditomaso), Gejl Dentino (Gayle Dentino), J.A. Brenan (Brennan), prakti!ari koje sam podu!avao, kao i tolike stvari koje nisu prestale da me ohrabruju i da mi pomau dugo nakon odlaska. Svima njima mnogo dugujem. Bibliotekarka bolnice, Miel Klajn-Fediajn (Michele KleinFedvshin) neverovatno je kreativna i efikasna ena. Zahvaljuju"i njenim skoro svakodnevnim elektronskim porukama, !ak i kad sam na svojoj knjizi radio usred panjaka i me#u kravama, mogao sam da sakupim dokumentaciju potrebnu da poduprem sve to sam predloio na ovim stranicama. Uz nju, elim da zahvalim i mojim bivim kolegama iz bolnice u Sejdisajdu koji su me neprestano ohrabrivali, a naro!ito Rendiju Kolbu (Randy Kolb), mom porodi!nom lekaru, Fredu Rubinu

(Fred Rubin), efu odeljenja za internu medicinu, i Dejvidu Blandinou (David Blandino), efu odeljenja za porodi!nu i drutvenu medicinu. Oni su, u mnogim pogledima, bili moji uzori. Najzad, ho"u da pozdravim otvorenost duha dekana medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu, Artura Levina (Artur Levine). Moda je nae zajedni!ko divljenje prema ruskoj knjievnosti XIX veka uticalo da on tolerie taj Centar za komplementarnu medicinu unutar svog tako pravovernog univerziteta. U Francuskoj, upu"ujem zahvalnost anu Kontrou (Jean Cauntraux), direktoru odeljenja za le!enje anksioznosti neuroloke bolnice u Lionu - zbog njegovog prihvatanja, podrke i saveta, !ak i ako nije uvek saglasan sa svim to je u knjizi napisano. S porodi!ne strane, moj mije brat Eduard (Edouard) u svakom trenutku bio drug, a njegov pogled na ove stranice siguran i koristan. Ru!ica moga sina ae u mojoj dala mije najbolji mogu"i razlog da ovu knjigu napiem. Moja majka Sabina je bdila u svakom trenutku nada mnom, kao to to ona zna da !ini. Moj mije ujak Zan-Luj (Jean-Lous) pripremao povratak u Francusku s ljubavlju, brigom i ponekad vrlo korisnim napomenama. Nau!io me je da piem za publiku, i predloio kona!an naslov knjige. Moja tetka Bernadeta (Bernadette) i njen sin Dijego (Diego) dokazali su visok stepen otroumnosti i lojalnosti prema jednoj porodi!noj zamisli u alarmantnoj situaciji, koja je sigurno mogla da me spre!i da ovu knjigu zavrim na vreme. Zahvaljuju"i vrlo vernoj Lilijan (Liliane), koja sve poga#a, misli na sve i organizuje sve detalje zajedni!kog porodi!nog ivota, evo kako se ve" !etrdeset godina mogu usredsrediti na ono to mi valja !initi. Najzad, nena me Anik (Annick) ve" !etrdeset godina neumorno priprema za ovaj zadatak. Ra#anje ove knjige, pisanje u pravom smislu reci, odviio se u rukama babice" Madlen apsal (Madeleine Chapsal), u njenim mirnim i prijatnim ku"ama ,,La Sauterie" i ,,La Maison de Re". Madlen me ohrabruje od moje petnaeste godine da piem, i ja jo uvek !uvam u se"anju njene komentare na mojoj kopiji maturskog rada iz filozofije o Merlo-Pontiju (Merleau-Ponty). Kona!no, prve stranice ove knjige sam napisao u sobi Merlo-Pontija u La Sauterie". Tu smo se mnogo smejali i mnogo jeli ribe. Vesela i mudra Emili Eleja (Emilie Eleisha), dobri duh Ku"e Re, doprinela je da se stvori prijatno okruenje tokom tih sedmica intenzivne izolovanosti.

Prijatelji: Benoa Milsan (Benoit Mulsant), Donatan Koen (Jonathan Cohen), Mori Balik (Maurice Balick), Hajdi Feldman (Heidi Feldman), Patrik i Genola Perez (Patrick/Guenola Perez), Rober i Severin Balik (Robert/Severine Balick), Eduar i Penelop Ponte (Edouard/ Penelope Pontet), Paskalin i Florans Servan-rajber (Pascaline/Florence Servan-Schreiber), Vensan i Frederik Fernio (Vincent/Frederick Ferniot), Deni Laza (Denis Lazat), Nikola de Pomere (Nicolas de Pomereu), Bruno Levi (Bruno Levy), Gael Riu (Gaelle Riout), Miel Gajar (Michelle Gaillard), Katrin Miler (Catherine Muller), Den i Danijel tern (Dan/Danielle Stern), Kristofer i Iren Vajs (Christopher/Irene Wise), Nikos Pediaditakis, Loti Gami (Lotti Gaffhev) omogu"ili su mi, svako na svoj na!in, da isprobam ideje izre!ene na ovim stranicama i dam im oblik. Njihovo su strpljenje i lojalnost, uprkos mom rasejanom i nepostojanom prijateljstvu, pravi dar. Olga Tereko (Olga Tereshko), svojom je ruskom duom, snagom, stra"u i otrom inteligencijom obeleila moj ivot i duboko uticala na moje ideje o ljudskoj prirodi. Dian Mordak (Diane Mordacq), naro!ito uspomena na nju, pratili su me celim putem pisanja. Moji prijatelji sa tarota nedeljom uve!e, bitna institucija u mom ivotu, kako u Pitsburgu tako i sada u Parizu, jedan su od razloga zbog kojih treba odista iveti. Zahvaljujem Kristin Gonze (Christine Gonze), Madidu (Madjid), Jusefu (Youssef), Izabeli (Isabelle), Benoa (Benoit), Deraldini (Geraldine) i Nikolasu (Nicolas). Naao sam, nakon petnaest godina dobrovoljnog izgnanstva, humus rodne zemlje, kada smo se prvi put sastali u Pitsburgu samo da bismo igrali i smejali se. To mi je omogu"ilo da shvatim staje nedostajalo ameri!kom na!inu ivota, i staje bitno za ozdravljenje moje due. U najvanijim su trenucima rada na ovoj knjizi, Roj i Suzi Dorans (Roj/Susie Dorrance), preko duha svoje "erke Emili, umrle u dvadeset i !etvrtoj godini, verovali u ovaj rad. Nikada ljudi koje sam tako kratko poznavao nisu bili toliko velikoduni prema meni. Njihovi gestovi osta"e zauvek urezani u mom srcu; nadam se samo da "u biti dostojan poverenja koje su mi ukazali. Hvala i Soni Ri!ardsu (Sonny Richards), jednom od poslednjih indijanskih amana, duhovnom sinu velikog poglavice Fuls Krou (Fool's Crovv) [Budalina Vrana], koji nastavlja da otelotvoruje tradicionalnu medicinu ameri!kih Indijanaca preko ispitivanja ose"anja, integrisanja u zajednicu i svetih obreda.

Zahvaljujem tako#e i Majklu Lerneru (Michael Lerner), bez sumnje jednom od najfascinantnijih ameri!kih intelektualaca naeg vremena, posve"enog akciji sve do vrha noktiju, i to uvek za vane i teke borbe. Hvala Majklu to me je pogledao u o!i i kazao: Ti mora da napie tu knjigu". Naravno, najzad elim da zahvalim Nikol Lates (Nicole Lattes) i Abelu Gerenfeldu (Abel Gerschenfeld), koji su u moje ideje verovali toliko da su se za njih profesionalno angaovali do krajnjih granica. Moj prvi razgovor sa Abelom, u njegovom uredu, premalenom za ono to je njegova misao obuhvatala, postavio je okvir u kojem se ova knjiga kasnije razvijala. Kada sam sreo Nikol, s njenim armom, mirom i pogledom u kome je blistala inteligencija, odmah sam osetio da se u tu avanturu moram upustiti sa njom. Kasnije sam uvideo da su se njih oboje svojim zanatom bavili ne samo sa talentom, ve" i sa ljubavlju. Nisam znao da odnosi sa izdava!em mogu biti tako spokojni. Za to veliko hvala Silvi Anel (Svlvie Angel). Zahvaljuju"i njenom prihvatanju i svim njenim aktivnostima, to se i odvijalo na ovaj na!in. Ne smem zaboraviti da spomenem ni Anri Tribera (Henri Trubert), prvog parikog izdava!a koji se za ovaj projekat interesovao. Kad je re! o mojoj pomo"nici Delfin Pekul, bez njenog strpljenja i organizacionog smisla u svim stvarima, ne bih se mogao koncentrisati na ono to je bitno. Najzad, hteo bih da pozdravim duh moga oca Zan Zaka (Jean Jacques), koji odie na svim ovim stranicama. Se"am se kako sam ga, u njegovoj radnoj sobi nae porodi!ne ku"e u Normandiji, od pre tri generacije, u Vejet sir Mer (Veulettes-sur-Mer), video da rediguje !itavog jednog leta Ameri#ki izazov, koji je sam od sebe zapo!eo prvi plan ovog Ozdraviti. Nikada kasnije nisam sa tog puta skrenuo. Vie je osoba pristalo da budu pred-!itaoci" ove knj ige i da svoj sud daju mnogo pre njenog objavljivanja. Hvala aku Roku (Jacques Roques), Kordeliji de Melo Murao (Cordelia de Mello Mourao), Veroniki L Goaziu (Veronique Le Goaziou), Roz-An Hua Dong (Rose Anne Hua-Dong), Briiti Rodrig (Brigitte Rodrigue), Dominik Mestdag (Dominique Mestdag), Briiti Vituk (Brigitte Wittouck)> Fransis Lamberu (Francis Lambert) i brojnim !itaocima Psychologies Magazine. Pariz, januara 2003.

BELEKE
1) Kako le#iti ose$anja
1. Cummings, N. A. i N. Van den Bos (1981), The twenty year kaiser permanente experience with psychotherapy and medical utilization: Implications for national health policy and national health instance" [Dvadeset godina iskustva sa psihoterapijom i upotrebom lekova: implikacije za dravnu zdravstvenu politiku i dravno zdravstveno osiguranje], Health Policy Quarterly, br. 1(2), str. 159-175; Kessler, L. G., P. D. Clearv, i dr. (1985), Psvchiatric disorders in primar/ care" [Psihijatrijska oboljonja u primarnoj nezi], Archives of General Psychiatry, br. 42, str. 583-590; MacFarland, B. H., D. K. Freeborn, i dr. (1985) Utilization patterns among long-term enrollees in a prepaid group practice health maintenance organization" [Modeli primene medu dugoro!nim korisnicima grupnog osiguranja organizacija za odravanje zdravlja], Medical Care, broj 23, str. 1121-1233. 2. Grossarth-Maticek, R. i H. J. Evsenck (1995), Self-regulation and mortality form cancer, coronary heart disease and other causes: A prospective study" [Samoregulacija i smrtnost od raka, koronarnih bolesti srca i drugih uzroka: nacrtna studija], Personality and individua! differences, glava 19(6), str. 781-795. 3. Blanchard, S., Francuzi sve vie troe na lekove" Le Monde, 16. jul 2002; Pharmacy Times (2002), Top ten drugs of 2001", gl. 68(4), str. 10,12, 15.$ 4. Nacionalna opservatorija za recepte i potronju lekova (1998). Studija o receptima i potronji antidepresiva prilikom ambulantnog le!enja, Pariz, Agencija za lekove - Direkcija za studije i farmako-ekonomske informacije; Redakcija Monde (2002); Veliki dosije o francuskom izuzetku", Le Monde (14-15. aprila), str. 17.

5. Zarifian, E. (2002), Treba se zabrinuti zbog pribegavanja drogama (lekovima) u Francuskoj", Le Figaro, str. 23. 6. Redakcija Monda (2002), Veliki dosije o francuskom izuzetku", Le Monde (14-15. aprila), str. 17. 7. Kessler, R., J. Soukup, i dr. (2001), Upotreba komplementarnih i alternativnih terapija u le!enju anksioznosti i depresije u Sjedinjenim Dravama", American Journal of Psychiatry, broj 158 (2. februar), str. 289-294. 8. Gabbard, G. O., J. G. Gunderson, i dr. (2002), Mesto psihoanaliti!kih tretmana u psihijatriji"; Archives of General Psychiatry, tom 59, str. 505-510J$ 9. Kramer, P. (1993), Sluaju!i prozak, Njujork, Viking. Francuski prevod: Sre!a na recept, 1994, First Editions. 10. Nacionalna opservatorija za recepte i potronju lekova (1998). Studija o receptima i potronji antidepresiva u ambulantama. Pariz, Agencija za lekove - Direkcija za istraivanje i farmaceutske i ekonomske informacije.

2) Nevolja u mikrobiologiji: oteana koordinacija dva mozga 1. Mayer, J. D., P. Salovev, A. Capuso (2000), Uzorci emocionalne inteligencije" u Steinberg, R. J. (izdanje), Hand book of Jntelligence, Cambridge, U. K., Cambridge Universitv Press. 2. Goleman, D. (1997), U Intelligence emotionnelle (Emocionalna inteligencija), Pariz, Robert Lafont. 3. Mayer, J. D., P. Salovev, i dr, (2000), op. cit, str. 396-420. 4. Vaillant, G. (1995), Adaptation to Life, Boston, Harvard Universitv Press.

5. Felsman, J. K. i G. Vaillant (1987), Resilient children as aduits: a 40 year study", The Invulnerable Child, E. J. Anthony i B. J. Cohier, New York, Guilford Press. 6. Broca, P. (1878), Uporedna anatomija modanih vijuga.Veliki limbi!ki luk i limbi!ka pukotina kod sisara", Revue anthropologique, tom 2, str. 385-498. 7. Servan-Schreiber, D., W. M. Perlstein, i dr. (1998), Selective pharmacological activation of limbic structures in human volunteers: A positron emission tomography studv", Journal ofNeuropsychiatry and Clinical Neurosciences, tom 10, str. 148-159. 8. LeDoux, J. E. (1996), The Emotional Brain: The Mysterious Underpinnings of Emotional Life, New York, Simon & Schuster. 9. Damasio, A. (1999), The Feeling of What Happens, San Diego, Harcourt, Inc. Francuski prevod: Ose!anje samog sebe, 2001, Odile Jacob. 10. Mehier, J., G. Lambertz, i dr. (1986), Diskriminacija maternjeg jezika kod novoro#en!adi", Comptes rendus de l 'Academie des sciences, tom 303, str. 637-640. 11. Arnsten, A. F. i P. S. Goldman-Raki" (1998), Noise stress impairs prefrontal cortical cognitive function in monkeys: evidence for a hvperdopaminergic mechanism", Archives of General Psychiatry, tom 55(4), str. 362-368. 12. Regier, D. A., Robins, L. N. (1991), Psychiatric Disorders in America: The Epidemiology Catchment Area Study, New York, NY, Free Press. 13. Ochsner, K. N., S. A. Bunge, i dr. (maj 2002), ,,An FMRI study of the cognitive regulation of emotion", Journal of Cognitive Neuroscience. Videti, tako#e, teoriju Drevea i Rajia koja opisuje odnos uzajamne inhibicije izme#u kognitivnog i emocionalnog mozga i potvrdu te

teorije u nedavnoj studiji univerziteta Djuk. Reciprocal suppression of regional cerebral blood flovv during emotional versus higher cognitive processes: implications for interactions betvveen emotion and cognition", Cognition and Emotion, broj 12, str. 353-385; Yamasaki, H., K. S. LaBar, i dr. (2002), Dissociable prefrontal brain systems for attention and emotion", Proceedings ofthe National Academy of Sciences, tom 99 (17), str. 11447-11451. 14. Macmillan, M. B. (1986), ,,A wonderful journey through skull and brains: The travels of Mr. Gage's tamping iron", Brain and Cognition, broj 5, str. 67-107; Damasio, H., T. Brabovvski, i dr. (1994), The return of Phineas Gage: Clues about the brain from the skull of a famous patient", Science, tom 264, str. 1102-1105. 15. Eslinger, P. J. i A. R. Damasio (1985), Severe disturbance of higher cognition after bilateral frontal lobe ablation: Patient EVR", Neurology, tom 35, str. 1731-1741. 16. Levenson, R. i dr. (1994), The influence of age and gender on affect, physiology, and their interrelations: A study of long-term marriages", Journal ofPersonality and Social Psychology, tom 67. 17. Csikszentmihalvi, M. (1990), Flow: The Psychology of Optimal Experience, New York, Harper and Row.

3) Srce i razum
1. Harrer, G. i H. Harrer (1977), Music, emotion and autonomic function", Music and the Brain, M. Critchley i R. A. Hanson, Londres, William Heinemann Medical, p. 202-215. 2. Grossarth-Maticek, R. i H. J. Evsenck (1995), Self-regulation and mortality from cancer, coronary heart disease and other causes: A prospective study", Personality and Individual Differcnces, tom 19(6), str. 781-795; Linden, W., C. Stossel, i dr. (1996), Psvchosociai interventions for patients with coronary artery disease: a meta-analysis", Archives of Internal Medicine, tom 156(7), str.745-752; Ornish, D.

L. Schenvitz, i dr. (1998), Intensive lifestvle changes for reversal of coronarv heart disease", JAMA, tom 280(23), str. 2001-2007. 3. Frasure-Smith, N., F. Lesperance, i dr. (1995), Depression and 18-month prognosis after myocardial infarction", Circulation, tom 91(4), str. 999-1005; Glassman, A. i P. Shapiro (1998), Depression and the course of coronarv arterv disease", American Journal of Psychiatry, tom 155, str. 4-10. 4. Armour, J. A. i J. Ardell (1994), Neurocardiology, New York, NY, Oxford Universitv Press; Samuels, M. (2001), Voodoo death revisited: The modern lessons of neurocardiology", GrandRounds, Department of Medicine, Univ. of Pittsburgh Medical Center, Presbyterian/Shadyside Hospital. 5. Armour, J. A., Ed. (1991), ,,Anatomy and function of the intrathoracic neurons regulating the mammalian heart", Reflex Control of the Circulation, Boca Raton, FL, CRC Press; Gershon, M. D. (1999), The enteric nervous system: a second brain", Hospital Practice (Office Edition), tom 34(7), str. 31-2, 35-8,41-2 passim. 6. $arter, C. S. (1998), Neuroendocrine perspectives on social attachment and love", Psychoneuroendocrinology, tom 23, str. 779818; Uvnas-Moberg, K. (1998), ,,Oxytocin may mediate the benefits of positive social interaction and emotions", Psychoneuroendocrinology, tom 23, str. 819-835. Istraiva!i iz Kvebeka, Kantin (Cantin) i ene (Genest), nakon to su otkrili ANF (atrial matriuretic factor), me#u prvima su srce opisali kao istinsku hormonalnu glandulu, u svom !lanku: Cantin, M. i J. Genest (1986), The heart as an endocrine gland", Clinical and Investigative Medicine, tom 9(4), str. 319-327. 7. Stroink, G. (1989), Principles of cardiomagnetism", Advances in Biomagnetism, S. J. Williamson i dr., New York, Plenum Press, str. 47-57. 8. Coplan, J. D., L. A. Papp, i dr. (1992), Amelioration of mitral valve prolapse after treatment for panic disorder", American Journal of Psychiatry, tom 149(11), str. 1587-1588.

9. Gahery, Y. i D. Vigier (1974), ,,Inhibitory effects in the cuneate nucleus produced by vago-aortic afferent fibers", Brain Research, tom 75, str. 241-246. 10. Akselrod, S., D. Gordon, i dr. (1981), Povver spectrum analysis of heart rate fluctuation: a quantitative probe of beat-to-beat cardiovascular control", Science, tom 213, str. 220-222. 11. Umetani, K., D. Singer, i dr. (1999), ,,Twenty-four hours time domain heart rate variability and heart rate: relations to age and gender over nine decades", Journal of the American College of Cardiology, tom 31(3), str. 593-601. 12. Tsuji, H., F. Venditti, i dr. (1994), Reduced heart rate variability and mortality risk in an elderly cohort. The Framingham Heart Study, Circulation, tom 90(2), str. 878-883; Dekker, J., E. Schouten, i dr. (1997), Heart rate variability from short term electrocardiographic recordings predicts mortality from ali causes in middle-aged and elderly men. The Zutphen Study", American Journal of Epidemiology, tom 145(10), str. 899-908; La Rovere, M., J. T. Bigger, i dr. (1998), ,,Baroreflex sensitivity and heart-rate variability in prediction of total cardiac mortality after myocardial infraction", The Lancet, glava 351, str. 478-484. 13. Carnev, R. M., M. W. Rich, i dr. (1988), The relationship betvveen heart rate, heart rate variabilitv, and depression in patients with coronary artery disease", J. Psychosom Res, glava 32, str. 159-164; Rechlin, T., M. Weis, i dr. (1994), Are affective disorders associated with alterations of heart rate variability?" Journal of Affective Disorders, glava 32(4), str. 271-275; Krittavaphong, R., W. Cascio, i dr. (1997), Heart rate variability in patients with coronary artery disease: differences in patients with higher and lower depression scores", Psychosomatic Medicine, tom 59(3), str. 231-235, Stys. A. i T. Stys (1998), Current clinical applications of heart rate variabilitv", CUnical Cardiolog\\ glava 21, str.719-724; Carnev, R, K. Freedland, i dr. (2000), Change in heart rate variability during treatment for depression in patients with coronary heart disease", American Psvchosomatk Societu, glava 62(5),

str. 639-647; Luskin, R, M. Reitz, i dr. (2002), ,,A controlled pilot study of stress management training in elderly patients with congestive heart failure", Preventive Cardiology, glava 5(4), str. 168-172. 14. McCratv, R., M. Atkinson, i dr. (1995), The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variability", The American Journal ofCardiology, glava 76(14), str. 1089-1093. 15. Barrios-Choplin, B., R. McCratv, i dr. (1997), ,,An inner quality approach to reducing stress and improving physical and emotional vvellbeing at work", Stress Medicine, glava 13(3), str. 193-201. 16. Watkins, A. D. (2002), Corporate Training in Heart Rate Variability: 6 weeks and 6 months follow-up studies, Alan Watkins Consulting, Londres. 17. Katz, L. R i J. M. Gottman (1997), Buffering children from marital conflict and dissolution", J. Clin Child Psychol, glava 26, str. 157171

4) Ziveti sr#anu usaglaenost

1. McCraty, R., Ed. (2001), Science ofthe Heart: Exploring the role of the heart in human performance, Boulder Creek, CA, Institute of Heartmath. 2. McCratv, R., M. Atkinson, i dr. (1995), The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variabilitv", The American Journal ofCardiology, tom 76(14), str. 1089-1093. 3. Luskin, R, M. Reitz, i dr. (2002), ,,A controlled pilot study of stress management training in elderly patients with congestive heart failure", Preventive Cardiology, tom 5(4), str. 168-172. 4. Barrios-Choplin, B., R. McCratv, i dr. (1997), ,,An inner quality approach to reducing stress and improving phvsical and emotional vvellbeing at work", Stress Medicine, tom 13(3), str. 193-201.

5. Baulieu, E., G. Thomas, i dr. (2000), ,,Dehydroepiandrosterone (DHEA), DHEA sulfate, and aging: contribution of the DHEA Age Study to a sociobiomedical issue", Proc NatiAcadSci USA, tom 97(8), str. 4279-4284. 6. Kirschbaum, C, 0. Wolf, i dr. (1996), Stress and treatment-induced elevation of cortisol levels associated with impaired declarative memory in healthy adults", Life Sciences, tom 58(17), str. 1475-1483; Bremner, J. D. (1999), Does stress damage the brain? ", Society of Biological Psychiatry, tom 45, str. 797-805. 7. McCraty, R., B. Barrios-Choplin, i dr. (1998), The impact of a new emotional self-management program on stress, emotions, heart rate variability, DHEA and cortisol", Integrative Physiological and Behavioral Science, tom 33(2), str. 151-170. 8. Rein, G., R. McCraty, i dr. (1995), Effects of positive and negative emotions on salivary IgA", Journal far the Advancement of Medicine, tom 8(2), str. 87-105. 9. Cohen, S., D. A. Tvrrell, i dr. (1991), Psvchiological stress and susceptibility to the common cold", New England Journal of Medicine, tom 325(9), str. 606-612. 10. McCratv, R., Ed. (2001), Science ofthe heart: Exploring the role of the heart in human performance, Boulder Creek, C A, Institute of Heartmath. U.Ibid

5) Samoizle#enje od velikih bolova: neuroose$ajna integracija o#nim pokretima - EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing) 1. Rauch, S. L., Van der Kolk, i dr. (1996), ,,Asvmptom provocation study of posttraumatic stress disorder using positron emission tomography and script-driven imagery", Archives of General Psychiatry> tom 53, str. 380-387.

2. Breslau, N., R. C. Kessler, i dr. (1998), Trauma and posttraumatic stress disorder in the communitv: The 1996 Detroit Area Survev of Trauma", Archives of General Psychiatry, tom 55, str. 626-632. 3. LeDoux, J. E. (1992), Brain mechanisms of emotions and emotional learning", Current Opinion in Neurobiology, tom 2, str. 191-197. 4. Pavlov, I. P. (1927), ConditionedReflexes, Londres, Oxford Uni versitv Press. 5. LeDoux, J. E., L. Romanski, i dr. (1989), Indelibilitv of subcortical emotional memories", Journal of Cognitive Neuroscience, tom 1, str. 238-243; Morgan, M. A., L. M. Romanski, i dr. (1993), ,,Extinction of emotional learning: contribution of medial prefrontal cortex", Neuroscience Letters, tom 163(1), str. 109-113; Quirk, G. J., G. K. Russo, i dr. (2000), The role of ventromedial prefrontal cortex in the recoverv of extinquished fear", Journal of Neuroscience, tom 20(16), str. 6225-6231; Milad, M. i G. I. Quirk (2002), Neurons in medial prefrontal cortex signal memorv for fear extinction", Nature, tom 420, str. 70-74. 6. Pogledati uzorak koji je razvio Jorge Armonv u laboratoriji Ledua u Njujorku, u saradnji sa mojom labbratorijom u Pitsburgu: Armonv, J., D. Servan-Schreiber, i dr. (1997), Computational modeling of emotion: explorations through the anatomv and physiology of fear conditioning", Trends in Cognitive Sciences, tom 1(1), str. 28-34. 7. Solomon, S. E. T. Gerritv, i dr. (1992), ,,Efficacy of treatments for posttraumatic stress disorder", JAMA, tom 268, str. 633-638. 8. Wilson, S., L. Becker, i dr. (1995), ,,Eye movement desensitization and reprocessing (EMDR) treatment for psychologically traumatized individuals", Journal of Consulting and Clinical Psycholog)\ tom 63, str. 928-937; Wilson, S., L. Becker, i dr. (1997), Fifteen-month follow-up of eye movement desensitization and reprocessing (EMDR) treatment for posttraumatic stress disorder and psychological trauma", Journal of Consulting and Clinical Psychology, tom 65.

9. Antibioticima se ambulantno leci zapaljenje plu"a u 90% slu!ajeva, a samo u 80% kada su posredi klini!ki bolesnici, jer su to mnogo ozbiljniji pacijenti. Fine, M., R. Stone, i dr. (1999), Processes and outcomes of care for patients with community-acquired pneumonia, Archives of Interneti Medicine, tom 159, str. 970-980. 10. Shapiro, F. (2001), Eye-movement Desensitization andReprocessing: Basic Principles, Protocols and Procedures, 2nd edition New York; Guilford, Stickgold, R. (2002), EMDR: A putative neurobiological mechanism", Journal ofClinical Psyehology, tom 58, str. 61-75. 11. Cyrulnik, B. (2001), Les Vilains Petits Canards (Runi pa#i!i), Pari, Odile Jacob. 12. Rumelhart, D. E. i J. L. McClelland (1986), Parallel Distributed Processing: Explorations in the Microstructure ofCognition, Cambridge, MA, MIT Press; Edelman, G. N. (1987), NeuralDarwinism: The Theory ofNeuronal Group Selection, New York, Perseus Publishing. 13. Choi, S. W., B. W. Son, i dr. (2001), The vvound-healing efTect of a glycoprotein fraction isolated from aloe vera", British Journal of Dermatology, tom 145 (4), str. 535-545. 14. Anonymous (1996), Centella asiatica (Gotu kola). Botanical Monograph", Am INat Med, tom 3(6), str. 22.

6) EMDR u akciji 1. Kubler-Ross, E. (1969), On Death and Dying, New York, Touchstone. 2. Chemtob, C. M., J. Nakashima, i dr. (2002), Brief treatment for elementary school ehildren with disaster-related posttraumatic stress disorder: A field study", Journal ofClinical Psychology, tom 58, str. 99-112. 3.Van Etten, M. L. i S. Taylor (1998), Comparative efficacy of

treatments for posttraumatic stress disorder: A meta-analysis", Clinical Psychology and Psychotherapy, tom 5, str. 126-144; Spector, J. i J. Read (1999), The current status of eye-movement desensitization and reprocessing (EMDR)", Clinical Psychology and Psychotherapy, tom 6, str. 165-174; Sack, M., W. Lempa, i dr. (2001), ,,Study quality and effect-sizes - ameta-analysis of EMDR-treatment for posttraumatic stress disorder, Psychotherapie, Psychosomatic, Medizinische Psychologie, tom 51 (9-10), str. 350-355; Maxfield, L. i L. A. Hyer (2002), The relationship between efficacy and methodology in studies investigating EMDR treatment of PTSD", Journal of Clinical Psychology, tom 58, str. 23-41. 4. Herbert, J., S. Lilienfeld, i dr. (2000), Science and pseudoscience in the development of eye movement desensitization and reprocessing: implications for clinical psychology", Clin Psychol Rev, tom 20, str. 945-971. Detaljan odgovor na ovu kritiku objavila su dva ameri!ka psihoanaliti!ara 2002. godine: Perkins, B. R. i C. C. Rouanzoin (2002), ,,A critical evaluation of current views regarding eye-movement desensitization and reprocessing (EMDR): Clarifying points of confusion", Journal of Clinical Psyehology, tom 58, str. 77-97. 5. Stickgold, R. (2002), EMDR: A putative neurobiological mechanism", Journal of Clinical Psychology, tom 58, str. 61-75. 6. Stickgold, R., J. A. Hobson, i dr. (2001), Sleep, learning, and dreams: Off-line memory reprocessing", Science, tom 294, str. 1052-1057. 7. Wilson, D., S. M. Silver, i dr. (1996), ,,Eye movement desensitization and reprocessing : Effectiveness and autonomic correlates", Journal of Behavior Therapy and Experimental Psychiatry, tom 27, str. 219-229. 8. Pessah, M. A. i H. P. Roffwarg (1972), Spontaneous middle ear musele activity in man: A rapid eye movement sleep phenomenon", Science, tom 178, str. 773-776; Benson, K. i V. P. Zarcone (1979), Phasic events of REM sleep; Phenomenology of middle ear musele activity and periorbital integrated potentials in the same normal population", Sleep, tom 2(2), str. 199-213.

9. Chambless, D., M. Baker, i dr. (1998), Update on empirically validated therapies, II", The Clinical Psychologist, tom 51(1), str. 316. g 10. Chemtob, C. M., D. Tolin, i dr. (2000), ,,Eyemovement desensitization and reprocessing (EMDR)", in Effective treatments far PTSD: Practice Guidelines from the International Societyfor Traumatic Stress Studies, E. A. Foa, T. M. Keane i M. J. Friedman, New York, Guilford Press, str. 139-155,333-335. 11. UK-Department-of-Health (2001), The Evidence Based Clinical Practice Guideline, Department of Health, United Kingdom. 12. Yehuda, R., A. C. McFarlane, i dr. (1998), Predicting the development of posttraumatic stress disorder from the acute response to a traumatic event", Biological Psychiatry, tom 44, str. 1305-1313.

7) Energija svetlosti: podesiti svoj bioloki sat

1. Cook, F. A. (1894), Medical observations among the Esquimaux", New York Journal of Gynaecology and Obstetrics, tom 4, str. 282-296, navedeno prema Rosenthal, N. E. (1998), JVinter Blues: Seasonal Affective Disorder - JVhat it is and How to Overcome it, New York, Guilford Press. 2. Haggartv, J. M., Z. Cernovsh, i dr. (2001), The limited influence of latitude on rates of seasonal affective disorder", Journal ofNervous and Mental Disease, tom 189, str. 482-484. 3. Avery, D. H., D. N. Eder, i dr. (2001), ,,Dawn simulation and bright light in the treatment of SAD: a controlled study", Biological Psychiatry, tom 50(3), str. 205-216. 4. Parry, B., S. Berga, i dr. (1990), Melatonin and phototherapy in premenstrual depression", Progress in Clinical and Biological Research, tom 341 B, str. 35-43.

5. Lam, R. W., E. M. Goldner, i dr. (1994), ,,A controlled study of light therapy for bulimia nervosa", American Journal of Psychiatry, tom 151(5), str. 744-750. 6. Satlin, A., L. Volicer, i dr. (1992), Bright light treatment of behavioral and sleep disturbances in patients with Alzheimer's disease", Ibid, tom 149(8), str. 1028-1032. 7. Levitt, A., R. Joffe, i dr. (1991), Bright light augmentation in antidepressant nonresponders", Journal of Clinical Psychiatry, tom 52(8), str. 336-337

8) Kontrola !ija: akupunktura direktno upravlja ose$ajnim mozgom

1. Soulie de Morant, G. I. (1972), L'Acupuncture chinoise (Kineska akupunktura), Pariz, Maloine izdava!i. 2. Kao to to sugerie analiza svih istraivanja za ameri!ku Food and Drug Administration: Khan, A., R. Leventhal, i dr. (2002), Severitv of depression and response to antidepressants and placebo: an analvsis of the Food and Drug Administration database", Journal of Clinical Psychopharmacology, tom 22(1), str. 50-4. 3. British-Medical-Association, Board of Sciences (2000), Acupuncture: Efficacy, Safety and Practice, Londres, Hanvood Academic. 4.Ulett, G. A., S. Han, i dr. (1998), Electroacupuncture: Mechanisms and clinical applications", Biological Psychiatry, tom 44, str. 129-138. 5. Hechun, L., J. Yunkui, i dr. (1985), Electroacupuncture vs. amitriptvline in the treatment of depressive states", Journal of Traditional Chinese Medicine, str. 3-8; Han, J-S. (1986), Electroacupuncture: An alternative to antidepressants for treating affective diseases?", J. Neurosci, tom 29, str. 79-92; Polvakov, S. E. (1988), Acupuncture in the treatment of endogenous depression", Soviet Neurology and Psvchiatrv, tom 21, str. 36-44; Thomas, JVL, S. V. Eriksson, i dr. (1991), A Comparative

study of Diazepam and acupuncture in patients vvith osteoarthritis pain: A placebo controlled study", American Journal ofChinese Medicine, tom 2 (XIX), str. 95-100; Jin, H., L. Zhou, i dr. (1992), The inhibition by electrical acupuncture on gastric acid secretion is mediated via endorphin and somatostating in dogs", Clin Res, tom 40, str. 167A; Li, Y., G. Tougas, i dr. (1992), The effect of acupuncture on gastrointestinal function and disorders", Am I Gastroenterol, tom 87, str. 1372-1381; He, D., J. Berg, i dr. (1997), Effects of acupuncture on smoking cessation or reduction for motivated smokers", Preventive Medicine, tom 26, str. 208-214; Cardini, F.W., Huang (1998), ,,Moxibustion for correction of breech presentation", JAMA, tom 280(18), str. 1580-1584; Montakab,H. (1999), Akupunktur und Schlaflosigkeit (Acupuncture and insomnia) ", Forschende Komplementarmedizin, tom 6 (dodatak 1), str. 29-31; Timofeev, M. F. (1999); Effects of acupuncture and an agonist of opiate receptors on heroin dependent patients", American Journal ofChinese Medicine, tom 27(2), str. 143-148; Wang, S-M. i Z. N. Kain (2001), Auricular acupuncture: a potential treatment for anxiety", AnesthAnalg, tom 92, str. 548-553; Paulus, W. E., M. Zhang, i dr. (2002), Influence of acupuncture on the pregnancv rate in patients who undergo assisted reproduction therapy", Fertil Steril, tom 77(4), str. 721-724. 6. Cho, Z. H., S. C. Chung, i dr. (1998), ,,New findings of the correlation betvveen acupoints and corresponding brain cortices using functional MRI", Proc NatlAcadSci USA, tom 95, str. 2670-2673. 7. Han, op. cit.; Luo, H. C, Y. K. Jia, i dr. (1985), Electroacupuncture vs. amitriptvline in the treatment of depressive states", Journal of Traditional Chinese Medicine, tom 5, str. 3-8; Luo, H. C, Y. C. Shen, i dr. (1990), ,,A comparative study of the treatment of depression by electroacupuncture" Acupunct Sci Int J, tom 1, str. 20-26; Luo, H. C, Y C. Shen, i dr. (1990), A comparative study of the treatment of depression by electroacupuncture and amitriptyline", Acupuncture (Huntington, N. Y.), tom 1, str. 20-26. 8. Wang, op. cit.

9. Hui, K., J. Liu, i dr. (2000), Acupuncture modulates the limbic system and subcortical gray structures of the human brain: evidence from FMRI studies in normal subjects", Human Brain Mapping, tom 9. str. 13-25. n ** 10. Chen, L., J. Tang, i dr. (1998), The effect of location oftranscutaneous electrical nerve stimulation on postoperative opiod analgesic requirement: acupoint versus nonacupoint stimulation", Anesth Analg, tom 87, str. 1129-1134; Lao, L., S. Bergman, i dr. (1999), Evaluation of acupuncture for pain control after oral surgery: a placebo-controlled trial", Arch Otolaryngol HeadNeck Surg, tom 125, str. 567-572. 11. Reston, J. (1971), ,,Now, let me teli you about my appendectomy in Peking... ", TheNew York Times, 26. juli. 12. Pert, C. B., H. E. Dreher, i dr. (1998), The psvchosomatic network: foundations of mind-body medicine", Alternative therapies in Health and Medicine, tom 4(4), str. 30-41.

9) Revolucija omege-3: kako nahraniti ose$ajni mozak

1. Hibbeln, J. R. (1999), Long-chain polyunsaturated fatty acids in depression and related conditions", Phospholipid spectrum disorder, M. Peet, | Glen i D. Horrobin, Lancashire, UK, Marius Press, str. 195 210. .$ 2. Hornstra, G., M. Al, i dr. (1995), Essential fatty acids in pregnancy and early human development", European Journal of Obstetrics, Gynecology, and Reproductive Biology, tom 61(1), str. 57-62; Al, M., A. C. Van Houvvelingen, i dr. (2000), Long-chain polyunsaturated fatty acids, pregnancy, and pregnancy outcome", American Journal of Clinical Nutrition, tom 71 (1 suppl), str. 2858-2918. 3. Hibbeln, J. (1998), Fish consumption and major depression", The Lancet, tom 351, str. 1213. 4. Barton, P. G. i F. D. Gunstone (1975), Hvdrocarbon chain packing

and molecular motion in phosphoiipid bilayers formed from unsaturated lecithins", J Biol Chem, tom 250, str. 4470-4476; Sperling, R. I., A. I. Benincaso, i dr. (1993), ,,Dietary omega-3 polyunsaturated fatty acids inhibit phosphoinositide formation and chemotaxis in neutrophils", J Clin Invest, tom 91, str. 651-660. 5. Bourre, J. M., M. Bonneil, i dr. (1993), Function of dietary polyunsaturated fatty acids in the nervous system", Prostaglandins Leukotrienes andEssential Fatty Acids, tom 48(1), str. 5-15. 6. Frances, H., P. Drai, i dr. (2000), Nutritional (n-3) polyunsaturated fatty acids influence the behavioral responses to positive events in mi!e", Neuroscience Letters, tom 285(3), str. 223-227. 7. Bang, H. O., J. Dyerberg, i dr. (1976), The composition of foods consumed by Greenland Eskimos", Acta Med Scand, tom 200, str. 6973.

8. Chalon, S., S. Delion-Vancassel, i dr. (1998), ,,Dietary fish oil affects monoaminergic neurotransmission and behavior in rats", J Nutr, tom 128, str. 2512-2519. rf| <* 9. Olsen, S. F. i N. J. Secher (2002), ,,Low consumption of seafood in early pregnancy as a risk factor for preterm delivery: prospective cohort study", British MedicalJournal, tom 324, str. 447-451. 10. Mortensen E. L., K. F. Michaelsen, i dr. (2002), The association betvveen duration of breastfeeding and adult intelligence", Jama, tom 287, str. 2365-2371. 11. Stoll, A. L., W. E. Severus, i dr. (1999), Omega-3 fatty acids in bipolar disorder: A preliminary double-blind, placebo-controlled lriaP\ Archives of General Psychiairy, tom 56, str. 407-412. 12. Stoll, A. L. (2001), The Omega-3 Connectibn: The Ground-breaking Omega-3 Antidepression Diet and Brain Program, Nevv York, Simon and Schuster.

13. Peet, M. i D. Horrobin (2002), A dose-ranging exploratory study of the effects of ethyl-eicosapentaenoate in patients with persistent schizophrenic svmptoms", Journal of Psychiatric Research, tom 36(1), str. 7-18. 14. Puri, B. K., S. J. Counsell, i dr. (2001), Eicosapentaenoic acid in treatment-resistant depression associated with symptom remisssion, structural brain changes and reduced neuronal phospholipid turnover", International Journal of Clinical Practice, tom 55(8), str. 560-563; Puri, B. K., S. J. Counsell, i dr. (2002), Eicosapentaenoic acid in treatment-resistant depression", Archives of General Psychiatry, tom 59, str. 91-92. 15. Preliminarna studija o efektu ethyl-EPA, ekstrakta ribljeg ulja, na ljude obolele od Hantingtonove bolesti u III, najvie odmaklom, stadiju pokazuje poboljanje kretanja u periodu od nekoliko meseci u pore#enju sa grupom koja je uzimala samo placebo. Ova studija tako#e pokazuje pove"anje kortikalne mase u odnosu na obim ventrikula. To zna!i preusmeravanje procesa bolesti na neurolokom nivou. Puri, B. K., G. Bydder, i dr. (2002), MRI and neuropsychological improvement in Huntington disease follovving ethyl-EPA treatment", Neuroreport, tom 13(1), str. 123-126. 16. Nemets, B., Z. Stahl, i dr. (2002), Addition of omega-3 fatty acid to maintenance medication treatment for recurrent unipolar depressive disorder", American Journal ofPsychiatry, tom 159, str. 477-479. 17. Peet, M. i D. Horrobin (2002), ,,A dose-ranging study of the effects of ethyl-eicosapentaenoatein patients with ongoing depression despite apparently adequate treatment with standard drugs", Archives of General Psychiatry, tom 59, str. 913-919. 18. Maes, M., R. Smith, i dr. (1996), Fatty acid composition in major depression: decreased w3 fractions in cholesteryI esters and increased C20 : 4 omega-6/C20 : 5 omega-3 ratio in cholesteryl esters and phospholipids", Journal of Affective Disorders, tom 38, str. 35-46; Peet, M., B. Murphv, i dr. (1998), Depletion of omega-3 fatty acid levels in red blood cell membranes of depressive patients", Biological Psychiatry, tom 43(5), str. 315-319.

19. Adams,P. B., S. Lavvson, i dr. (1996), Arachidonic acid to eicosapentaenoic acid ratio in blood correlates positively with clinical symptoms of depression", Lipids, br. 31 (dodatak), str. S157-S161. 20. Edvvards, R., M. Peet, i dr. (1998), ,,Omega-3 polyunsaturated fatty acid levels in the diet and in red blood cell membranes of depressed patients", Journal ofAffective Disorders, tom 48(2-3), str. 149-155. 21. Chamberlain, J. (1996), The possible role of long-chain, omega-3 fatty acids in human brain phylogeny", Perspectives in Biology and Medicine, tom 39(3), str. 436-445; Broadhurst, C, S. Cunnane, i dr. (1998), Rift Valley lake flsh and shellfish provided brain-specific nutrition for early Homo", British Journal ofNutrition, tom 79(1), str.

3-21.

22. Stoil, A. L. i C. A. Locke (2002), ,,Omega-3 fatty acids in mood disorders: A revievv of neurobiologic and clinical applications", Natural Medications for Psychiatric Disorders : Considering the Alternatives, D. Mischoulon i J. Rosenbaum, Philadelphia, PA, Lippincott Williams & Wilkins, str. 13-34. 23. Tu sliku sam pozajmio od Zanet Setl (Jeanette Settle. Settle, J. E. (2001)), Diet and essential fatty acids", Handbook of Complementary and Alternative Therapies in Mentol Health, S. Shannon, San Diego, Academic Press, str. 93-113. 24. "VVeissman, M. W||R. Bland., i dr (1996), Cross-national epidemiology of major depression and bipolar disorder", JAMA , tom 276, str. 293-296; Hibbeln, J. (1998), Fish consumption and major depression", TheLancet, tom 351, str. 1213. 25. Stordv, B. i M. Nichool (2000), The LCPSolution: The Remarkable Nutritional Treatment for ADHD, Dyslexia, and Dyspraxia, New York, NY, Ballantine Books 26. Klerman, G. L. i M. M. Weissman (1989), Increasing rates of depression", JAMA, tom 261(15), str. 2229-2235.

27. Endres, S., R. Ghorbani, i dr. (1989), The effect of dietary supplementation with n-3 polyunsaturated fatty acids on the synthesis of interleukin-1 and tumor necrosis factor by mononuclear cells", New England Journal of Medicine, tom 320(5), str. 265-271; Stoll, A. L. i C. A. Locke (2002), ,,Omega-3 fatty acids in mood discorders: A review of neurobiologic and clinical applications", Natural Medications for Psychiatric Disorders: Considering the Alternatives, D. Mischoulon i J. Rosenbaum, Philadelphia, PA, Lippincott Williams & Wilkins, str. 13-14. 28. Rudin, D. O. (1982), The dominant diseases of modernized societies as omega-3 essential fatty acid deficiency syndrome", Medical Hypotheses, tom 8, str. 17-47; Simopoulos, A. P. i J. Robinson (1998), The Omega Diet, New York, Harper Collins. 29. Liu, K., J. Stamler, i dr. (1982), ,,Dietary lipids, sugar, fiber, and mortality from coronary heart disease - bivariate analysis of international data", Atherosclerosis, tom 2, str. 221-227. 30. Weissman, M. W., R. Bland, i dr. ( 1996), Cross-national epidemiology of major depression and bipolar disorder", JAMA, tom 276, str. 293-296. 31. De Lorgeril, M., S. Renaud, i dr. (1994), Mediterranean alphalinolenic acid rich diet in secondary prevention of coronary heart disease", TheLancet, tom 343, str. 1454-1459. 32. Christensen, J. H. i E. B. Schmidt (2001), ,,N-3 fatty acids and the risk of sudden cardiac death", Lipids, br. 36, dodatak: SI 15-118; Leaf, A. (2001), Electrophysiologic basis for the antiarrhythmic and anti-convulsant effects of omega-3 polyunsaturated fatty acids", World Review ofNutrition and Dietetics, tom 88, str. 72-78; Brouwer, I. A., P. L. Zock, i dr. (2002), Association between n-3 fatty acid status in blood and electrocardiographic predictors of arrhythmia risk in healthy volunteers", American Journal ofCardiology, tom 89(5), str. 629-631.

33. Smith, R. S. (1991), The macrophage theory of depression", Medical Hypotheses, tom 35, str. 298-306; Maes, M. i R. S. Smith (1998), Fatty acids, cytokines, and major depression", Biological Psychiatryy tom 43, str. 313-314. 34. Simopoulos, A. R i J. Robinson (1998), The OmegaDiet, op. cit. 35. Crawford, M. A. (1968), ,,Fatty-acid ratios in free-living and domestic animals", The Lancet, str. 1329-1333; Cravvford, M. A., M. M. Gale, i dr. (1969), The polyenoic acids and their elongation products in the muscle tissue of Phacochoerus aethiopicus: a re-evaluation of 'animal fat'", Biochem J9 tom 114, str. 68P; Crawford, M. A., M. M. Gale, i dr. (1969), Linoleic acid and linolenic acid elongation products in the muscle tissue of Sncerus caffer and other ruminant species", Biochem 7, tom 115, str. 25-27. 36. Simopoulos, A. R i N. Salem (1989), ,,Omega-3 fatty acids in eggs from range-fed Greek chickens", New England Journal of Medicine, str. 1412. 37. Renaud, S., M. Ciavatti, i dr. (1983), Protective effects of dietary calcium and magnesium on platelet function and atherosclerosis in rabbits fed saturated fat", Atherosclerosis, tom 47, str. 189-198. 38. Fairfield, K. M. i R. H. Fletcher (2002), Vitamins for chronic disease prevention in adults: scientific revievv", JAMA, tom 287(23), str. 3116-3126; Fletcher, R. H. i K. M. Fairfield (2002), Vitamins for chronic disease prevention in adults: clinical applications", JAMA, tom 287(23), str. 3127-9. 39. Stoll, A. L. (2001), The Omega-3 Connection: The Groundbreaking Omega-3 Antidepression Diet and Brain Program, New York, Simon and Schuster. 40. Baillie, R. A., R. Takada, i dr. (1999), Coordinate induction of peroxisomal acyl-CoA oxidase and UCP-3 by dietarv fish oil: a mechanism for decreased body fat deposition", Prostaglandins Leukotrienes & Essential Fatty Acids, tom 60(5-6), str. 351-356,

41. Kriss-Etherton, P. M., W. S. Harris, i dr. (2002), AHA Scientiflc Statement: Fish consomption, fish oil, omega-3 fatty acids, and cardiovascular disease", Circulation, tom 106, str. 2747-2757.

10) Prozak ili Adidas

1. McDonald, D. G. i J. A. Hogdon (1991), The Psychological Effects of Aerobic Fitness Training: Research and Theory, New York, NY, Springer-Verlag; Long, B. C. i R. van Stavel (1995), Effects of exercise training on anxiety. A meta-analysis", Journal of Applied Sport Psychology, tom 7, str. 167-189. 2. DiLorenzo, T. M., E. P. Bargman, i dr. (1999), Long-term effects of aerobic exercise on psvchological outcomes", Preventive Medicine, tom 28(1), str. 75-85. 3. Kasch, F. (1976), The effects of exercise on the aging process, The Physician and Sports Medicine, tom 4, str. 64-68; Palone, A. M., R. R. Lewis, i dr. (1976), Results of two years of exercise training in middleaged men", The Physician and Sports Medicine, tom 4, str. 12-11. 4. LaPerriere, A., M. H. Antoni, i dr. (1990), ,,Exercise intervention attenuates emotional distress and natural killer cell decrements following notification of positive serologic status of HIV-l", Biofeedback and SelfRegulation, tom 15, str. 229-242. 5. Greist, J. H., M. H. Klein, i dr. (1979), Running as treatment for depression", Comprehensive Psychiatry, br. 20(1), str. 41-54. 6. Beck, A. (1967), Depression: Clinical, Experimental and Theoretical Aspects, New York, Harper & Row; Beck, A. (1976), Cognitive Therapv and the Emotional Disorders, New York, International Universities Press. 7. Babvak, M., J. A. Blumenthal, i dr. (2000), Exercise treatment for major depression: Maintenance and therapeutic benefit at 10 months", Psychosomatic Medicine, tom 62(5), str. 633-638.

8. Blumenthal, J., M. Babyak, i dr. (1999), Effects of exercise training on older patients with major depression", Archives of Internat Medicine, tom 159, str. 2349-2356. 9. Paffenbarger, R. S., I.-M. Lee, i dr. (1994), ,,Physical activity and personal characteristics associated with depression and suicide in American college men", Acta Psychiatrica Scandinavica (dodatak), tom 377, str. 16-22. 10. Wise, S. P. i M. Herkenham (1982), Opiate receptor distribution in the cerebral cortex of the rhesus monkey", Science, tom 218, str. 387-389. 11. Panksepp, J., M. Siviy, i dr. (1985), Brain opiods and social emotions", The Psychobiology of Attachment andSeparation, M. Reite i T. Field, New York, NY, Academic Press. 12. Thoren, R, J. S. Floras, i dr. (1990), Endorphins and exercise: Physiological mechanisms and clinical implications", Medicine & Science in Sports & Exercise, tom 22(4), str. 417^428; Sher, L. (1996), Exercise, wellbeing, and endogenous molecules of mood", TheLancet, tom 348 (9025), str. 477. 13. Jonsdottir, I. H., R Hoffmann, i dr. (1997), ,,Physical exercise, endogenous opioids and immune function", Acta Physiologica Scandinavica, dodatak, tom 640, str. 47-50. 14. Furlan, R., D. Piazza, i dr. (1993), ,,Early and late effects of exercise and athletic training on neural mechanisms controlling heart rate", Cardiovasc Res., tom 27, str. 482-488. 15. George, M., Z. Nahas, i dr. (2002), Vagus nerve stimulation therapy: A research update", Neurology, tom 59 (6 dodatak 4), str. S56-61. 16. Lavvlor, D. i S. Hopker (2001), The effectiveness of exercise as an intervention in the management of depression: Systematic revievv and meta-regression analysis of randomised controlled trials", BMJt tom 322(7289), str. 763-767.

11) Ljubav je bioloka potreba

1. Knjiga Mari-Frans Irigojen (Marie-France Hirigoven) o Moralnom zlostavljanju" nudi sjajnu studiju o ovom problemu u ljudskim odnosima. Le harcelement moral: La violence perverse au quotidien, Pari, Syros, 1999. 2. Re! je o korteksu koji je najprimitivniji" i najstariji deo neokorteksa i !ije je tkivo sli!nije tkivu emocionalnog mozga nego tkivu neokorteksa. Mesulam, M. M. (1985), Principles ofBehavioralNeurology, Filadelfija, F. A. Dejvis. 3. Schanberg, S. (1994), Genetic basis for touch effects", Touch in Early Development, T. Field, Hillsdale, NJ, Erlbaum, str. 67-80. 4. Spitz, R. (1945), Hospitalism: An inquiry into the genesis of psvchiatric conditions in earlv childhood", Psychoanalytic Study ofthe Child, tom 1, str. 53-74. 5. Hubel, D. (1979), The visual cortex of normal and deprived monkeys", American Scientist, tom 67(5), str. 532-543. 6. Chugani, H. T., M. E. Behen, i dr. (2001), Local brain functional activity following early deprivation: a study of postinstitutionalized Romanian orphans", Neuroimage, tom 14(6), str. 1290-1301. 7. Hofer, M. A. (1987), Early social relationships: a psychobiologisfs view", Child Development, tom 58, str. 633-647. 8. Katz, L. F. i J. M. Gottman (1997), Buffering children from marital conflict and dissolution", J Clin Child Psychol, tom 26, str. 157-171. 9. Murray Parkes, C, B. Benjamin, i dr. (1969), Broken heart: a statistical study of increased mortality among widowers", British MedicalJournal, tom 646, str. 740-743. 10. Medalie, J. H. i U.Goldbourt (1976), Angina pectoris among 10.000 men. II. Psychosocial and other risk factors as evidenced by a

multivariate analysis of a five year incidence study", American Journal of Medicine, tom 60(6), str. 910-921. 11. Medalie, J. H., K. C. Stange, i dr.(1992), The importance of biopsychosocial factors in the development of duodenal ulcer in a cohort of middle-aged men", American Journal of Epidemiology, tom 136(10), str. 1280-1287. 12. Reynolds, R, P. T Boyd, i dr. (1994), The relationship bervveen social ties and survival among black and white breast cancer patients. National Cancer Institute Black/White Cancer Survival Study Group", Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention, tom 3(3), str. 253259. 13. Levenson, R., L. L. Carstensen, i dr. (1993), Long-term marriage: Age, gender, and satisfaction", Psychology and Aging, tom 8(2), str. 301-313. 14. Graham, C. A. i W. C. McGrew (1980), Menstrual synchrony in female undergraduates living on a coeducational campus", Psychoneur oendocrinologyi tom 5, str. 245-252. 15. Lewis, T, R Amini, i dr. (2000), A General Theory ofLove, New York, NY, Random House. 16. Friedman, E. i S. A. Thomas (1995), Pet ownership, social support and one-year survival after acute myocardial infarction in the Cardiac Airhvthmia Suppression Trial ($AST) ", American Journal of Cardiology, tom 76, str. 1213-1217. 17. Siegel, J. M. (1990), Stressful life events and use of phvsician services among the elderly: The moderating influence of pet ovvnership", JPers Soc PsychoL, tom 58, str. 101-1086. 18. Rodin, J., Langer, E. J. (1977), Long-term effects of a controlrelevant intervention with the institutionalized aged", Journal ofPersonality and Social Psychology, tom 35, str. 897-902.

19. Siegel, J. M., F. J. Angulo, i dr. (1999), AIDS diagnosis and depression in the multicenter AIDS cohort study: The ameliorating impact of pet ownership", AIDS Care, tom 11, str. 157-169. 20. Allen, K. i J. Blascovich (1996), The value of service dogs for people with severe ambulatorv disabilities: A randomized controlled triar, JAMA, tom 275, str. 1001-1006. 21. Lockvvood, R. (1983), The influence of animals on social perception", New Perspectives on Our Lives with Companion Animals, A. H. Katcher i A. M. Beck, Philadelphia, PA, Universitv of Pennsvlvania Press, tom 8, str. 64-71. 22. Allen, K., B. E. Shvkoff, i dr. (2001), Pet ovvnership, but not ACE inhibitor therapv, blunts home blood pressure responses to mental stress", Hypertension, tom 38, str. 815-820. 23. Allen, K. i J. L. Izzo (in submission), Social support and resting blood pressure among young and elderlv women: The moderating role of pet ovvnership". 24. Simon, S. (1993), Sarajevo Pets", Weed End Edition Saturday, S. Simon, Washington, National Public Radio-USA.

12) Ose$ajna komunikacija

1. Hocker, J. L. i W. W. Wilmot (1991), Interpersonal Conflict, Dubuque, IA, Wm. C. Brovvn. 2. Chang, P. R, D. E. Ford, i dr. (2002), Anger in young men and subsequent premature cardiovascular disease: The precursors study", Arch Intern Med, tom 162, str. 901-906. 3. Gottman, J. (1994), Why Marriages Succeed ofFail, New York, NY, Simon & Schuster; Gottman, J. i N. Silver (1999), The Seven Principles for Making Marriage JVork, New York, NY, Random House.

4. Sr!ana bazna frekvencija za mukarca je obi!no oko 70 a za enu skoro 80. Levenson, R., L. L. Carstensen, i dr. (1993), Long-term marriage: Age, gender, and satisfaction", Psychology and Aging, tom 8(2), str. 301-313. 5. Gottman, J. (1994), JVhat Predicts Divorce, Mahwaw, NJ, Lavvrence Erlbaum Assoc, str.84, navedeno prema Goleman, D. (1995), Emotional Intelligence, New York, Bantam Books, str. 135. 6. Rosenberg, M. D. (1999), Les mots sont des fenetres ou des murs: initiation a la communication non violente (Reci su prozori ili zidovi: poziv na nenasilnu komunikaciju), izdanje La Decouverte. 7. Harvev, O. J. (1961), Conceptual Systems andPersonality Organ ization, New York, NY, Harper &Row, navedeno prema Rozenbergu, M. D.,op. cit.

13) Sluati srcem

1. Stuart, M. R. i J. A. Lieberman (1993), The Fifteen Minute Hour: Applied Psychotherapy for the Primary Care Physician, Westport, CT, Prager. 2. Ibid.

14) Veza sa drugima

I La Fatigue d'etre soi (Umoriti se od sebe), Pariz, Odile Jacob, 1999. 2. Cherlin, A. (1992), Marriage, Divorce andRemarriage, Cambridge, Mass., Harvard Universitv Press. 3. Klerman, G. L. i M. M. Weissman (1989), Increasing rates of depression", JAMA, tom 261(15), str. 2229-2235.

4. Wilson, E. O. (2000), Sociobiology: The New Synthesis, Twenly-Fifth Anniversary Edition, Cambridge, Harvard University Press. 5. Walsh, R. (2001), Les Chemins del'eveil(Putevi bu#enja), Montr"al, LeJour,2001. 6. Myers, D. G. i E. Diener (1996), The pursuit of happiness", Scientific American, tom 274, str. 70-72; Argyle, M. (2001), The Psychology of Happiness (sec. ed.), New York, NY, Routledge. 7. Durkheim, E. (1897), Le Suicide. Une etude sociologique (Samoubistvo; socioloka studija), Pariz, Alcan. 8. Zuckerman, D. M., S. V. Kasi, i dr. (1984), ,,Psychosocial predictors of mortality among the elderly poor", Am I Cardiol, tom 119, str. 410 423. 9. House, J. S., K. R. Landis, i dr. (1998), Social relationships and health", Science, tom 241, str. 540-545. 10. Frankl, V. E. (1976), Man 's Searchfor Meaning: An Introduction to Logotherapy, New York, Mass Market Paper Back. 11. Majka Tereza navedena prema Walsh, R., Les Chemins de l 'eveil (Putevi bu#enja), op. cit. 12. Abraham Mas^fe^v naveden kod Walsh, R., Les Chemins de l'eveil (Putevi bu#enja), op. cit. 13. McCratv, R., M. Atkinson, i dr. (1995), The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variabilitv", The American Journal of Cardiology, tom 76(14), str. 1089-1093.

15) Odakle po#eti

1. Aristotel, Nikomahova etika.

2. Zahvalan sam doktoru Skotu enonu (Scott Shannon) iz Ameri!kog udruenja za holisti!ku medicinu, to mije skrenuo panju na ovu vezu izme#u Aristotela, Junga i Maslova, i pored dve i po hiljade godina koje ih dele, u uvodu svoje knjige o prirodnim metodama pri negovanju mentalnog zdravlja. Shannon, S. (2001); Integration and Holism. Handbook of Complementatj and Alternative Therapies in Mental Health, S. Shannon (Ed.), San Diego, Academic Press, str. 21-42. 3. McCraty, R., M. Atkinson, i dr. (1995), The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variability", The American Journal of Cardiology, tom 76(14), str. 1089-1093; Wilson, D., S. M. Silver, i dr. (1996), ,,Eye movement desensitization and reprocessing; Effectiveness and autonomic correlates", Journal of Behavior Therapy and Experimental Psychiatry, tom 27, str. 219229; Rechlin, T., M. Weis, i dr. (1995), Does bright-light therapy influence autonomic heart-rate parameters? ' Journal of Affective Disorders, tom 34(2), str. 131-137; Haker, E., H. Egekvist, i dr. (2000), Effect of sensory stimulation (acupuncture) on sympathetic and parasympathetic activities in healthy subjects", Journal of 'the Autonomic Nervom System, tom 79(1), str. 52-59; Christensen, J. H., M. S. Christensen, i dr. (1999), Heart rate variability and fatty acid content of blood cell membranes: a dose-response study with n-3 fatty acids", American Journal of Clinical Nutrition, tom 70, str. 331-337; Furlan, R., D. Piazza, i dr. (1993), ,,Early and late effects of exercise and athletic training on neurai mechanisms controlling heart rate", Cardiovascular Res. tom 27, str. 482-488; Porges, S. W., J. A. Doussard-Roosevelt, i dr. (1994), Vagal tone and the physiological regulation of emotion", Monographs ofthe Society for Research in Child Development, Chicago, IL, University of Chicago Press, tom 59(2-3), str. 167-186, 250-283. 4. Keller, M, J. McCullough, i dr. (2000), Acomparison of Nefazodone, the cognitive behavioral-analysis system of psychotherapy, and their combination for the treatment of chronic depression", New England Journal of Medicine, tom 342, str. 14621470.

BIBLIOGRAFIJA
Adams, P. B., S. Lawson, et al. (1996). Arachodonic acid to eicosapentanoic acid ratio in blood correlates positively with clinical symptoms of depression." Lipids 31 (suppl): S157-S161. Akselrod, S,. D. Gordon, et al. (1981). Power spectrum analyses of heart arte fluctuation: a quantative probe of beat-to-beat cardiovascular control." Science 213: 220-222. Al, M., A. C. Van Houwelingen, et al. (2000). Long-chain polvunsaturated fatty acids, pregnancy, and pregnancy outcome." American Journal of Clinical Nutrition 71 ( 1 Suppl ): 285S-291S. Allen, K. and J. Blascovich (1996). The value of service dogs for people with severe ambulatory disabilities: a randomized controlled trial" JAMA 275: 1001-1006. Allen, K. and J. L. Izzo (in submission). Social support and resting blood pressure among young and elderly women: The moderating role ofpetownership." Allen, K., B. E. Shykoff, et al. (2001). Pet ovvnership, but nt ACE inhibitor therapv, blunts home blood pressure responses to mental stress." Hypertension 815-820. Anonymous (1996). Centella asiatica (Gotu kola). Botanical Monograph." Am JNat Med 3(6): 22. Argyle, M. (2001 ). The Psychology ofHappines (2nd ed.). New York, NY, Routledge. Aristote. Ethiaue a Nicomaque. Armonv, J., D. Servan-Schreiber, et al. (1997). Computational modeling of emotion: explorations through the anatomy and physiology of fear conditioning." Trends in Cognitive Sciences 1(1): 28-34. Armour, J. A., Ed. (1991). Anatomy andfunction ofthe intranoracic neurons regulating the mammalian heart. Reflex Control ofthe Circulation. Boca Raton, FL, CRC Press. Armour, J. A. and J. Ardell (1994). Neurocardiology. New York, NY, Oxford University Press.

Arnsten, A. F. and R S. Goldman-Rakic (1998). Noise stress impairs prefrontal cortical cognitive function in monkeys: evidence for a hyperdopaminergic mechanism." Archives of General Psychiatry 55(4): 362-368. Avery, D. H., D. N. Eder, et al. (2001). Dawn simulatiom and bright light in the treatment of SAD: a controlled study." Biological Psychiatry 50(3 Aug 1): 205-216. Babyak, M., J. A. Blumenthal, et al. (2000). Exercise treatment for major depression: Maintenance and therapeutic benefit at 10 months." \Psycho-somatic Medicine 62(5): 633-638. Baiilie, R. A., R. Takada, et al. (1999). Coordinate induction of peroxisomal acyl-CoA oxidase and UCP-3 by dietary fish oil: a mechanism for decreased body fat deposition." Prostaglandins Leukotrienes & Essential Fatty Acids 60(5-6): 351-356. Bang, H. O., J. Dyerberg, et al. (1976). The composition of foods consumed by Greenland Eskimos." Acta MedScand200: 69-73. Barrios-Choplin, B., R. McCraty, et al. (1997). An inner quality approach to reducing stress and improving phsical and emotionalt vvellbeing at work." Stress Medicine 13(3): 193-201. Barton, P. G. and F. D. Gunstone (1975). ,,Hydrocarbon chain packing and molecular motion in phospholipid bilayers formed from unsaturated lecithins." JBiol Chem 250: 4470-^476. Baulieu, E., G. Thomas, et al. (2000). Dehydroepiandrosterone (DHEA), DHEA sulfate, and aging: contribution if the DHEAge Study to a sociobiomedeical issue." Proc Natl Acad Sci USA 97(8): 4279Beck, A. (1967). Depression: Clinical, Experimetal and Theoretical Aspects. New York, Harper & Row. Beck, A. (1976). Cognitive Therapy and the Emotional Disorders. New York, Internatonal Universities Press. Benson, K. and V. P. Zarcone (1979). Phasic events of REM sleep: phenomenology of middle ear muscle activity and periorbital integrated potentials in the same normaml population." Sleep 2(2): 199-213. Blanchard, S. (2002). Les Francais depensent toujours plus pour les medicaments." Le Monde (16 juillet 2002). Blumental, J., M. Babyak, et al. (1999) Effects of exercise trainig on older patients with major depression." Archives of Internat Medicine 159:2349-2356.

Bourre, J. M., M. Bonneil, et al. (1993). Function of dietary poIyunsaturated fatty acids in the nervous system." Prostaglandins Leukotrienes & Essential Fatty Acids. 48(1): 5-15. Bremner, J. D. (1999). Does stress damage the brain ?" Society of Biological Psychiatry 45: 797-805. Breslau, N., R. C. Kessler, et al. (1998). Trauma and posttraumatic stress disorder in the community: The 1996 Detroit Area Survey of Trauma." Archives of General Psychiatry 55: 626-632. British-Medical-Association, B. o. S. (2000). Acupuncture: Efficacy, safety and Practice. London, England, Hanvood Academic. Broadhurst, C, S. Cunnane, et al. (1998). Rift Valley lake fish and shellfish provided brain-specific nutrition for early Homo." British Journal of Nutrition 79(1): 3-21. Broca, P. (1878). Anatomie comparee des circonvolutions cerebrales. Le grand lobe limbique et la scissure dans le serie des mammifieres." Revue anthropologiaue 2: 385-498. Brouwer, I. A., P. L. Zock, et al. (2002). Association betvveen n-3 fatty acid status in blood and electrocardiographic predictors of arrhythmia risk in healthy volunteers." American Journal of Cardiology 89(5): 629-63 Cantin, M. and J. Genest (1986). The heart as an endocrine gland." Clinical andInvestigative medicine 9(4): 319-327. Cardini, F. W., Huang (1998). Moxibustion for correction of breech presentation."^M4 280(18): 1580-1584. Carney, R., K. Freedland, et al. (2000). Change in heart rate varibility during treatment for depression in patients with coronary heart disease." American Psychosomatic Society 62(5): 639-647. Carnev, R. M., M. W. Rich, et al. (1998). The realtionship between heart rate, heart rate variabilitv, and depression in patients with coronary artery disease." J Psychosom Res 32: 159-164. $arter, C. S. (1998). Neuroendocrine perspectives on social attachment and love." Psyshoneuroendocrinology 23: 779-818. Chalon, S., S. Delion-Vancassel, et al. (1998). Dietary fish oil affects monoaminergic neurotransmission and behavior in rats." J Nutr 128: 2512-2519. Chamberlain, J. (1996). The possible role of long-chain, omega-3 fatty acids in human brain phylofeny." Perspectives in Biolog)- and Medicine 39(3): 436-445.

Chambless, D., M. Baker, et al. (1998). Update on empirically validated therapies, II." The Clinical Psychologist 51(1): 3-16. Chang, P. P., D. E. Ford, et al. (2002). Anger in young men and subsequent premature cardiovascular disease: The precursore study." Arch Intern Med 162: 901-906. Chemtob, C. M., J. Nakashima, et al. (2002). Brief treatment for elementary school children with disaster-related Posttraumatic Stress Disorder: A field study. " Journal of Clinical Psychology 58: 99-112. Chemtob, C. M., D. Tolin, et al. (2000). Eye-Movement Desensitization ana Reprocessing (EMDR)." Effective treatments for PTSD: Practice Guildelines from the International Society for Traumatic Stress Studies. E. A. Foa, T. M. Keane and M. J. Friedman. New York, Guilford Press: 139-155, 155,333-335. Chen, L., J. Tang, et al. (1998). The effect of location of transcuraneous electrical nerve stimulation on postoperative opiod analgesic requirement: acupoint versus nonacupoint stimulation." Anesth Analg 87: 1129-1134. Cherlin, A. (1992). Marriage, Divorce and Remarriage. Cambridge, MA, Harvard University Press. Cho, Z. H., S. C. Chung, et al. (1998). ,,New findings of the correlation betvveen acupoints and corresponding brain cortices using functional MRI." Proc Natl Acad Sci USA 95: 2670-2673. Choi, S. W., B. W. Son, et al. (2001). The wound-healing effect of a glvcoprotein fraction isolated from aloe vera." British Journal of Dermatology 145(4): 535-545. Christensen, J. H., M. S. Christensen, et al. (1999). Heart rate variability and fatty acid content of blood cell membranes: a doseresponse study with n-3 fatty acids." American Journal of Clinical Nutrition 70: 331-337. Christensen, J. H. and E. B. Schmidt (2001). ,,N-3 fatty acids and the risk of sudden cardiac death." Lipids 36 Suppl: SI 15-118. Chugani, H.T., M. E. Behen, et al. (2001). Local brain functional activity follovving early deprivation: a study of postinstitutionalized Romanian orphans." Neuroimage 14 (6): 1290-1301. Cohen, J. D., S. D. Forman, et al. (1994). Activation of prefrontal cortex in a nonspatial vvorking memory task functional MRI." Human Brain Mapping, vol. 1: 293-304.

Cohen, S., D. A. I^rrell, et al. (1991). ,,Psychological stress and susceptibility to the common cold. " New England Journal of Medicine 325(9): 606-612. Cook, F. A. (1894). Medical observation among the Esquimaux." New York Journal of Gynaecology and Obstetrics 4: 282-296. Coplan, J. D., L. A. Papp, et al. (1992). Amelioration of mitral valve prolaps after treatment for panic disorder." American Journal of Psychiatry 149(11): 1587-1588. I. Cravvford, M. A. (1968). Fatty-acid ratios in free-living and domestic animals." TheLancet: 1329-1333. Crawford, M. A., M. M. Gale, et al. (1969). Linoleic acid and linolenic acid elongation products in the music tissue of Sncerus caffer and other ruminant species." Biochem J115: 25-27. Crawford, M. A., M. M. Gale, et al. (1996). ,,He polvenoic acids and their elongation prodicts in the muscle tissue of Phacochoerus aethiopicus: a re-evaluation of ,animal fat?'" Biochem J114: 68P. Csikszentmihalvi, M. (1990). Flow: The Psychology of Optimal Experience. New York, Harper & Row. Cummings, N. A. and N. Van den Bos (1981). The twenty year kaiser permanente experience with psychotherapy and medical utilization: Implications for national health policy and national policy and national health insurance." Health Policy Quarterly 1(2): 159-175. Cyrulnik, B. (2001). Les Vilains Petites Canards, Pari, Editions Odile Jacobs. Damasio, A. (1999). The Feeling of What Happens. San Diego, Harcourt, Inc. Trad. francaise, Le Sentiment meme de soi, 2001, Odile Jacobs. Damasio, H., T. Brabowski, et al. (1994). The return of Phineas Gage: Clues about the brain from the skull of a famous patient." Science 264: 1102-1105. I |$g| De Lorgeril, M., S. Renaud, et al. (1994). Mediterranean alphalinolenic acid rich diet in secondary prevention of coronary heart disease." The Lancet 343: 1454-1459. Dekker, J., E. Schouten et al. (1997). Heart rate variability from short term electrocardiographic recordings predicts mortality from ali causes in middle-aged and elderly men. The Zutphen Study." American Journal of Epidemiology 145(19): 899-908.

DiLorenzo, T. M., E. P. Bargman, et al. (1999). Long-term effects of aerobic exercise on psychological outcomes." Preventive Medicine 28(1): 75-85. Drevets, W. C. and M. E. Raichle (1998). Reciprocal suppression of regional celebral blood flow during emotional versus higher cognitive processes: implications for interactions betvveen emotion and cognition." Cognition and Emotion 12: 353-385. Durkheim, E. (1897). Le Suicide. Une etude sociologique. Pari, Alcan. Edelman, G. N. (1987). Neutral danvinism: The theory of neurona! group selection. New York, Perseus Publishing. Edwards, R., M. Peet, et al. (1998). ,,Omega-3 polyunasaturated fatty acid levels in the diet and in red blood cell membranes of depressed patients." Journal ofAffective Disorders 48(2-3): 149-155. Endres, S., R. Ghorbani, et al. (1989). The effects of dietary supplementation with n-3 polyunsaturated fatty acids on the synthesis of interleukin-1 and tumor necrosis factor by mononuclear cells." New England Journal of Medicine 320(5): 265-271. Eslinger, P. J. and A. R. Damasio (1985). Severe disturbance of higher cognition after bilateral frontal lobe ablation: Patient EVR." Neurology 35: 1731-1741. Fairfield, K. M. and R. H. Fletcher (2002). Vitamins for chronic disease prevention in adults: scientiflc revizv/" JAMA 287(23): 3116 3126. Felsman, J. K. and G. Vaillant (1987). Resilient children as adults: a 40 year study." The Invulnerable ChildE. J. Anthony and B. J. Cohler. New York, Guilford Press. Fine, M., R. Stone, et al. (1999). Processes and outcomes of care for Patients with community-acquired pneumonia." Archives of Internat Medicine 159: 970-980. Fletcher, R. H. and K. M. Fairfield (2002). Vitamins for chronic disease prevention in adults: clinical applications." JAMA 287(23): 3127-9. Frances, H., P. Dral, et al. (2000). Nutritional (n-3) polyunsaturated fatty acids influence the behavioral responses to positive events in mi!e." Neuroscience Letters 285 (3): 223-227. Frankl, V. E. (1976). Man's Search for Meaning: An Introduction to Logotherapy. New York; Mass Market Paper back.

Frasure-Smith, N., F. Lesperance, et al. (1995). Depression and 18-month prognosis after myocardical infarction." Circulation 91(4): 999-1005. Friedman, E. and S. A. Thomas (1995). Pet ovvnership, social, support, and one-year survival after acute myocardial onfarction in the Cardiac Arrhythmia Suppression Trial ($AST)." American Journal of Cardiology 76: 1213-1217. Furlan, R., D. Piazza, et al. (1993). Early and late effects of exercise and athletic trainingon neural mechanism controlling heart rate." Cardiovasc Res 27: 482-488. Gabbard, G. O., J. G. Gundersom, et al. (2002). The place of psychoanalytic treatments within psychiatry." Archives of General Psychiatry 59: 505-510. Gahery, Y. and D. Vigier (1974). Inhibitory effects in the cuneate nucleus produced by vago-aortic afferent flbers." Brean Research 75: 241-246.1 Georege, M., Z. Nahas, et al. (2002). Vagus nerve stimulation therapy: a research update." Neurology 59(6 Suppl 4): S56-61. Gershon, M. D. (1999). The enteric nervous svstem: a second brain." Hospital Practice {Office Edition) 34(7): 31-2, 35-8, 41-2 passim. Glassman, A. and P. Shapiro (1998). Depression and the course of coronary artery disease." American Journal ofPsychiatry 155: 4-10. Goleman, D. (1995). Emotional Inelligence. New York, Bantam Books. Goleman, D. (1997). U Intellegence emotionalle. Pari, France, Robert Laffont. Gottman, J. (1994). JVhat Predict Divorce. Mahwaw, NJ, Lawrencw Erlbaum Assoc. Gottman, J. (1994). Why Marriages Succeed ofFail. New York, NY, Simon & Schuster. Gottman, J. and N. Silver (1999). The Seven Principles for Making Marriage Work. New York, NY, Random House. Graham, C. A. and W. C. Mcgrew (1980). Menstrual synchrony in female undergratuates living on a coeducational campus." Psvchoneuroendocrinology 5: 245-252. Greist, J. H., M. H. Klein, et al. (1979). Rinning as treatment for depression." Comprehensive Psychiatry 20(1): 41-54.

Grossarth-Maticek, R. and H. J. Eysenck (1995). Self-regulation and mortality from cancer, coronary heart disease and other causes: A prospective study." Personality and individual differences 19(6): 781-

795.
Haker, E. H. Egekvist, et al. (2000). Effect of sensory stimulation (acupuncture) on sympathetic and parasympathetic activities in healthy subjects." Journal oftheAutonomic Nervous System 79(1): 52-59. Han, J.-S. (1986). Electroacupuncture: An alternative to antidepressants for treating afTective diseases " JNeurosci 29: 79-92. Harrer, G. and H. Harrer (1997). Music, emotion and autonomic function." Music andtheBrain. M. Critchley and R. A. Hansin. London, William Heinemann Medical: 202-215. Harvev, O. J. (1961). ConceptualSystems and Personal ity Organization. New York, NY, Harper & Row. He, D., J. Rerg, et al. (1997). Effects of acupunture on smoking cessation of reduction for motivates smokers." Preventive Medicine 26:208-214. Hechun, L., J. Yunkui, et al. (1985). Electro-acupunture vs. amitriptyline in the treatment of depressive states." Journal of Tradotional Chinese Medicine: 3-8. Herbert, J., S. Lilienfield, et al. (2000). Science and pseudoscience in the development of eye movement desensitization and reprocessing : implications for clinical psychology." Clin Psychol Rev 20: 954-971. Hibbeln, J. (1998). Fish consumption and major depression." Lancet 351: 1213. Hibbeln, J. R. (1999). Long-chain polyunsaturated fatty acids in depression and related conditions." Phospholipidspectrum disorder. M. Peet, I. Glen and D. Horrobin. Lancshire, UK, Marius Press: 195-210. Hirigoyen, M.-F. (1999). Le Harcelement moral: La violence perverse au quotidien. Pari, Syros. Hocker, J. L. and W. W. Wilmot (1991). Interpersonal Conflict. Dubugue, IA, Wm. C. Brown. Hofer, M. A. (1987). ,,Early social relationships: a psvchobiologist's vievv." ChildDevelopment 58 : 633-647. Hornstra, G., M. Al, et al. (1995). Essential fatty acids in pregnancy and early human development." European Journal of Obstetrics, Gynecology, andReproductive Biology 61(1): 57-62.

House, J. S., K. R. Landis, et al. (1988). Social relationships and health." Science 241: 540-545. Hubel, D. (1979). The visual cortex of normal and deprived monkeys" American Scientist 67(5): 532-543. Hui, K., J. Liu, et al. (2000). Acupuncture modulates the limbic svstem and subcortical gray strustures of the human brain: evidence from fMRI studies in normal subjects." Human Brain Mapping 9: 13-25. Janet, P. (1889). L'Automatisme psychologique. Pari, Alcan. Jin, H., L. Zhou, et al. (1991). The inhibition by eletrical acupuncture on gastric acid secretion is mediated via endorphin and somatostating in dogs." Clin Res 40: 167A* $&$& Jonsdottir, I. H., P. Hoffman, et al. (1997). Physical exercise, endogeneous opioids immune function." Acta Physiologica Scandinavica Supplementum. 640: 47-50. Kasch, F. (1976). The effects of exercise on the aging process." The Physician andSports Medicine 4: 64-68. Katz, L. F. and J. M. Gottman (1997). Buffering children from marital conflict and dissolution." J Clin ChildPsychol 26: 157-171. Keller, M., J. McCullough, et al. (2000). Acomparison of Nefazodone, the cognitive behavioral-analysis system of psychotherapy, and their combination for the treatment of chronic depression." New England Journal of Medicine 342: 1462-1470. Kessler, L. G., P. D. Cleary, et al. (1985). Psychiatris disorders in primary care." Archives of General Psychiatry 42: 583-590. Kessler, R., J. Soukuo, et al. (2001). The use of complementary and alternative therapies is to treat anxiety and depression in the United States." American Journal of Psychiatry 158(2 (Februarv): 289-294. Khan, A., R. Leventhal, et al. (2002). Severity of depression and response to antidepressants and placebo: an analysis of the Food and Drug Administration database." Journal of Clinical Psychopharmacology 22(1): 50-4. Kirschbaum, C, O. Wolf, et al. (1996). Stress and treatment-induced elevation of cortisol levels associated with impaired declarative memory in healthy adults." Life Science 58(17): 1475-1483. Klerman, G. L. and M. M. Weissman (1989). Increasing rates of depression.'V^M^ 261(15) 2229-2235. Kramer, P. (1993). Listening to Prozac. New York, Viking.

Kriss-Etherton, P. M., W. S. Harris, et al. (2002), AHA Scientific Statement: Fish consomption, fish oil, omega-3 fatty acids, and cardiovascular disease" Circulation, 10: 2747-2757. Krittayaphong, R., W. Cascio, et al. (1997). Heart rate variability in patients with coronary artery disease: differences in patients with higher and lower depression scores." Psychosomatic Medicine 59(3): 231-235. Kubler-Ross, E. (1969). On Death and Dying. New York, Touchstone. La Rovere, M., J. T. Bigger, et al. (1998). ,,Baroreflex sensitivity and heart-rate variability in prediction of total cardiac mortality after myocardial infraction."tf/7ce/351: 478-484. Lam, R. W., E. M: Goldner et al. (1994). A controlled study of light therapy for bulimia nervosa." American Journal ofPsychiatry 151(5): 744_750. Lao, L., S. Bergman, et al. (1999). Evaluation of acupuncture for pain control after oral surgery: a placebo-controlled trial." Arch Otolaringol HeadNeckSurg 125: 567-572. LaPerriere, A., M. H. Antini, et al. (1990). Exercise intervention attenuates emotional distress and natural killer cell decrements following notification of positive serologic status of HIV-1." Biofeedback and Self-Regulation 15: 229-242. Lawlor, D. and S. Hopker (2001). The effectiveness of exercise as an intervention in the management of depression: systematic review and meta-regression analysis of randomised controlled trials." BMJ 322(7289): 763-767. Leaf, A. (2001). Electrophysiologic basis for the anthiarrhythmic and anticonvulsant effects of omega 3 polvunsaturated fatty acids." JVorld Review ofNutrition & Dietetics 88: 72-78. LeDoux, J. E. (1992). Brain mechanisms of emotions and emotional learning." Current Opinion in Neurobiology 2: 191-197. LeDoux, J. E. (1996). The Emotional Brain: The Mvsterious Underpinings of Emotional Life. New York, Simon & Schuster. LeDoux, J. E., L. Romanski, et al. (1989). ,,Indelibility of subcortical emotional memories." Journal ofCognitive Neuroscience 1: 238-243. Levenson, R., L. L. Carstenseb, et al. (1994). The influence of age and gender on affect, physiology, and their interrelations: A study of long-term marriages." Journal of Personality and Social Psychology 67.

Levenson, R., L. L. Carstensen, et al. (1993). Long-term marriage: age, gender, and satisfaction." Psychology andAging 8(2): 302-313. Levitt, A., R. Joffe, et al. (1991). Bright Hght augmentation in antidepressant nonresponders." Journal ofClinical Psychiatry 52(8): 336-337. Lewis, T., F. Amini, et al. (2000). A General Theory of Love. New York, NY, Random House. Li, Y., G. Tougas, et al. (1992). The effect of acupuncture on gastrointesetinal function and disorders." Am I Gastroenterol 87: 1372-

1381.

Linden, W., C. Stossel, et al. (1996). ,,Psychosocial interventions for patient with coronary artery disease: a meta-analysis." Archives of Internal Medicine 156 (7): 745-752. Lui, K., J. Stamler, et al. (1982). ,,Dietary lipids, sugar, fiberand mortality from coronary heart disease-bivariate analysis of inernational data." Atherosclerosis 2: 221-227. Lockvvood, R. (1983). The influence of animals on social perception." New Perspectives on OurLives with Companion Animals. A. H. Katcher and A. M. Beck. Philadelphia, PA, University ofPennsylvania Press. 8: 64-711 Long, B. C. and R. Van Stavel ( 1995). Effects of exercise training on anxiety. A meta-analysis." Journal of Applied Sport Psychology 7: 167-189. Lou, H. C, Y. Cshen, et al. (1990). A comparative study of the treatment of depression by elecfro-acupunture." Acupunct sci Int J 1: 20-26. Luo, H. C. Y. K. Jia, et al. (1985). Electroacupucture vs. amitriptyline in the treatment of depressive states." Journal of Traditional Chinese Medicine 5: 3-8. Luo, H. C, Y. C. Shen, et al. (1990). A comparative study of the treatment of depression by electroacupunture and amitriptyline." Acupunture (Hunington, N.Y) 1: 20-26. Luskin, F., M. Reitz, et al. (2002). A controlled pilot study of stress management in elderly patients with congestive heart failure." Preventive Cardiology (Faill Issue) 5: 168-172. Macfarland, B. H., D. K. Freeborn, et al. (1985). Utilization patterns among long-term enrollees in a prepaid group practice health maintenance organization." Medical Care 23: 1121-1233.

MacMillan, M. B. (1986). A vvonderful journey through skull and brains: The travels of Mr. Gage's tamping iron." Brain and Cognition 5:67-107. Maes, M., R. Smith, et al. (1996). Fatty acid composition in major depression: decreased w3 fraction in cholesteryl esters and increased C20: 4 omega 6/c20: 5 omega-3 ratio in cholesteryl esters and phosholipids." Journal ofAjfective Disorders 38: 35-46. Maes, M. and R. S. Smith (1998). ,,Fatty acids, cytokines, and major depression." Biological Psychiatry 43: 313-314. Manji, H. K., W. Z. Potter et al. (1995). Signal transduction pathways: molecular targets for lithium's actions." Archives of General Psychiatry 52:531-543. Marshall, B. (1988). The campylobacter pylori story." Scand J Gastroenterol 146 (Suppl): 58-66. Maxfield, L. and L. A. Hyer (2002). The relationship betvveen efficacy and methodology in studies investigating EMDR trearment of PTSD." Journal of ClinicalPsychology 58: 23-41. Mayer, J. D., P. Salovey, et al. (2000). Models of emotional intelligence." Handbook of Intelligence. R. J. Steinberg. Cambridge, U.K., Cambridge University Press: 396-420. McCraty, R., Ed. (2001). Science of the Heart: Exploring th erole of the heart in human performance. Boulder Creek, CA, Institute of HeartMath. McCraty, R., M. Atkinson, et al. (1995). The effects of emotions on short-term power spectrum analysis and heart rate variability." The American Journal ofCardiology 76(14): 1089-1093. McCraty, R., B. Barrios-Choplin, et al. (1998). The impact of a new emotional self-management program on stress, emotions, heart rate variability, DHEA and cortisol." Integrative Physiological and Behavioral Science 33(2): 151-170. McDonald, D. G. and J. A. Hogdon (1991). The Psychological Effects of Aerobic Fitness Trainig: Research and Theory. New York, NY, Springer-Verlag. Medalie, J. H. and U. Goldcourt (1976). Angina pectoi *is among 10,000 men. II. Psychosocial and other risk factors as evidenced by a multivariate analysis of a five year incidence study." American Journal of Medicine 60(6): 910-921.

Medalie, J. H., K. C. Stange, et al. (1992). The importance of biopsychosocial factors in the development of duodenal ulcer in a cohort of middle-aged men." American Journal of Epidimiology 136 (10): 1280-1287. Mehler, J., G. Lambertz, et al. (1986). Discrimination de la langue maternelle par ie nouveau-ne." Comptes rendus de l'Academie des sciences, 303 : 637-640. Mesulam, M. M. (1985). Principles of Behavioral Neurology. Philadelphia, F.A. Davi. Milad, M. and G. I. Quirk (2000). Neurons in medial prefrontal cortex signal memorv for fear extinction." Nature 420 : 70-74. Montakab, H. (1999). Akupunktur und Schlaflosigkeit [Acupuncture and insomnia]." Forschende Komplmentarmedizin 6 Suppl 1: 29-31. Morgan, M. A., L. M. Romanski, et al. (1993). Extinction of emotional learning : contribution of medial prefrontal cortex." Neuroscience Letters 163(1): 109-113. Mortensen, E. L., K. F. Michaelsen, et al. (2002). The association between duration of breastfeeding and adult intelligence." JAMA 287: 2365-2371. Murrav Parkes, C, B. Benjamin, et al. (1969). Broken heart: a statistical study of increased mortality among widowers." British Medical Journal 646: 740-743. Myers, D. G. and E. Diener (1996). The pursuit of happiness." Scientific American 274: 70-72. Nemets, B., Z. Stahl, et al. (2002). Addition of Omega-3 fatty acid to maintenance medication treatment for reccurent unipolar depressive disorder. " American Journal ofPsychiatry 159:477-479. Observatoire national des prescriptions et consommations des medicaments (1998). Etude de la prescription et de la consommation des antidepreseurs en ambulatoire. Pari, Agence du medicament - Directions des "tudes et de Tinformation pharmaco-economiques. Ochsner, K. N., S. A. Bunge, et al. (in press as of May 2002). An fMRI study of the cognitive regulation of emotion." Journal of Cognitive Neuroscience. Olsen, S. F. and N. J.. Secher (2002). Low consumption of seafood in early pregnancy as a risj factor for preterm delivery: prospective cohort study." British Medical Journal 324 : 447-451.

Ornish, D., L. Scherwitz et al. (1998). Intensive lifestyle changes for reversal of coronary heart disease." JAMA 280 (23): 2001 -2007. Paffenbarger, R. S., I.-M. Lee et al. (1994). ,,Physical activity and personal characteristics associated with depression and suicide in American college men." Acta Psychiatrica Scandinavica (suppl.) 377: 16-22. Palone, A. M., R. R. Lewis, et al. (1976). Results of two years of exercise trainig in middle-aged men." The Physician and Sports Medicine 4:12-11. Panksepp, J., M. Siviy, et al. (1985). Brain opiods and social emotions. "The Psychobiology ofAttachment andSeparation. M. Reite and T. Field. New York, NY, Academic Press. Parry, B., S. Berga, et al. (1990). Melatonin and phototherapy in premenstrual depression." Progress in Clinical & Biological Research 341B: 35-43. Paulus, W. E., M. Zhang, et al. (2002). Influence of acupuncture on the pregnancy rate in patients who undergo assisted reproduction therapy." FertilSteril 11(4): 721-724. Pavlov, I. P. (1927). Conditioned Reflexes. London, Oxford University Press. Peet, M. and D. Horrobin (2002). A dose-ranging explotary study of the effects of ethyl-eicosapentaenoate in patients with persistent schizophrenic symptoms." Journal of Psychiatric Research 36(1): 718. Peet, M. and D. Horrobin (2002). A dose-ranging study of the effects of ethyl-eicopentaenoate in patients with ongoing depression despite apparently adequate treatment with standards drugs." Archives of General Psychiatry 59: 913-919. Peet, M., B. Murphy et al. (1998). Depletion of omega-3 fatty acid levels in red blood cell membranes of depressive patients." Biological Psychiatry 43(5): 315-319. Perkins, B. R. and C. C. Rouanzoin (2002). A critical evaluation of current views regardind Eye-Movement Desensitization and Reprocessing (EDMR): Clarifying points of confusion." Journal of Clinical Psychology 58: 77-97. Petr, C. B., H. E. Dreher, et al. (1998). The psychosomatic netvvork: foundations of mind-body medicine." Alterntive Therapies in Health and Medicine 4(4): 30-41.

Pessah, M. A. and H. P. Roffwarg (1972). Spontaneous middle ear muscle activity in man: A rapid eve movement sleep phenomenon." Science 178: 773-776. Polyakov, S. E. (1988). Acupuncture in the treatment of endogenous depression." Soviet Neurology andPsychiatry 21: 36-44. Porges, S. W., J. A. Doussard-Roosevelt, et al. (1994). Vagal tone and the psysiological regulation of emotion." Monographs ofthe Societyfor Research in Child Development. Chicago, IL, University of Chicago Press. 59 (2-3): 167-187,250-283. Puri, B. K., G. Bydder et al. (2002). MRI and neuropsychological improvement in Huntington disease following ethyl-EPA treatment." Neuro-Report 13(1): 123-126. Puri, B K., S. J. Counsell, et al. (2001). Eicosapentaenoic acid in treatment-resistant depressionassotiated with symptom remission, structural brain changes and reduced neuronal phospholipid turnover." International Journal ofClinical Practice. 55(8): 560-563. Puri, B. K., S. J. Counsell, et al. (2002). Eicosapentaenoic acid in treatmen-resistant depression." Archives of General Psychiatry 59: 91-92: Quirk, G. J., G. K. Russo, et al. (2000). The role of ventromedial prefrontal cortex in the recovery of extinguished fear." Journal of Neuroscience 20(16): 6225-6231. Rauch, S., B. Van der Kolk, et al. (1996). A symptom provocation study of posttraumatic stress disorder using positron emission tomography and script-driven imagery." Archives of General Psychiatry 53:380-387. Rechlin, T., M. Weis, et al. (1995). Does bright-light therapy influence autonomic heart-rate parameters?" Journal of Affective Disorders 34 (2): 131-137. Rechlin, T., M. Weis, et al. (1994). Journal of Affective Disorders 32(4): 271-275. Redaction du Monde (2002). ,,Le Grand Dossier Exception francaise." Le Monde (14-15 avril): 17. Regier, D. and L. Robins, Eds. (1991). Psychiathc Disorders in America: The Epidemiologic Catchment Area Study. New York, NY, Free Press. Rein, G., R. McCraty, et al. (1995). Effects of positive and negative emotions on salivary IgA." Journal for the Advancement of Medicine 8(2): 87-105.

Remen, R. N. (1997). Kitchen Table Wisdom, Riverside Books. Renaud, S., M. Ciavatti, et al. (1983). Protective effects of dietary calcium and magnesium on platelet function and atherosclerosis in rabbits fed saturated fat." Atherosclerosis 47: 189-198. Reston, J. (1971). ,,Now, let me teli you about my appendectomy in Peking..." TheNew York Times (July 26). Reynolds, P., P. T. Boyd, et al. (1994). The relationship betvveen social ties and survival among black and white breast cancer patients." National Cancer Institute BlackAVhite Cancer Study Group. Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention 3(3): 253-259. Rodin, J., Langer, EJ. (1997). Long-term effects of a control-relevant intervention with institutionaiized aged." Journal of Personality and Social Psychology 35: 897-902. Rosenberg, M. D. (1999). Non-violent Communication, PuddleDancer Press Rosenthal, M.E. (1998). JVinter Blues: Seasonal Affective Disorder - JVhat it is andhow to overcome it. New York, Guilford Press. Rudin, D. O. (1982). The dominant diseases of modernized societies as omega-3 essential fatty acid deficiency svndrom." Medical Hypotheses 8: 17-47. Rumelhart, D. E. and J. L. McClelland (1986). Parallel Distributed Processing: Explorations in the microstructure ofcognition. Cambridge, MA, MIT Press. Sack, M., W. Lempa, et al. (2001). Study quality and effect-sizes - a meta-analysis of EMDR-treatment for posttraumatic stress disorder." Psychotherapie, Psychosomatik, Medizinische Psychologie 51(910): 350-355. Samuels, M. (2001). Voodoo death revisited: The modern lessons of neurocardiologv." Grand Rounds. Department of Medicine, Univ. of Pittsburg Medical Center, Presbyterian/Shadyside Hospital. Satlin, A., L. Volicer, et al. (1992). Bright light treatment of behaviorai and sleep disturbances in patients vvith Alzheimer's disease." American Journal ofPsychiatry 149(8): 1028-1032. Schanberg, S. (1994). Genetis basis for touch effects." Touch in earlv development. T. Field. Hillsdale, NJ, Erlbaum: 67-80. Servan-Schreiber, D., W. M. Perlstein, et al. (1998). Selective pharmacological activation of limbic strustures in human volunteers: A positron emission tomography study." Journal ofNeuropsychiatry and

Clinical Neurosciences 10:1 48-5 9. Settle, J. E. (2001). Diet and essential fatty acids." Handbook of Complentary and Alternative Therapies in Mental lHealth. S. Shannon. San Diego, Academic Press: 93-113. Shannon, S. (2001). Integration and holism." Handbook ofComplementary and Alternative Therapies in Mental Health. S. Shannon. San Diego, Academic: 21-42. Shapiro, F. (2001). Eye-movement desensitization and reprocessing: Basic principles, protocols and procedures. 2nd edition. New York, Guilford. Sher, L. (1996). Exercise, wellbeing, and endogeneous molecules of mood." Lancet 348(9025): 477. Siegel, J. M. (1990). Stressfiil life events and use of physician services among the ederly: the moderating influence of pet ownership. " J Pers Soc Psychol 58: 101-1086. Siegel, J. M., F. J. Angulo, et al. (1999). AIDS diagnosis and depression in the multicenter AIDS cohort study: the ameliorating impact of pet ownership." AIDS Care 11: 157-169. Simon, S. (1993). Sarajevo pets." Week End Edition Saturdav. S. Simon. Washington, National Public Radio - USA. Simopoulos, A. P. and J. Robinson (1998). The Omega Diet. New York, Harper Collins. Simopoulos, A. P. and Salem (1989). Omega-fatty acids in eggs from range-fed Greek chickens." New England Journal of Medicine: 1412. Smith, R. S. (1991). The macrophage theory of depression." Medical Hypotheses 35: 298-306. Solomon, S., E. T. gerritv, et al. (1992). Efficacy of treatment for posttraumatic stress disorder." JAMA 268: 633-638. Soulie de Morant, G. L. (1972). L'Acupuncture chinoise. Pari, Maloine Editeurs. Spector, J. and J. Read (1999). The current status of eye-movement desensitization and reprocessing (EMDR)." Clinical Psychology and Psychotherapy 6: 165-174. Sperling, R. L, A. I. Benincaso et al. (1993). Dietary omega-3 polvunsaturated fatty acids inhibit phosphoinisitide formation and chemotaxis in neutrophils." J Clin Invest 91: 651-660.

Spitz, R. (1945). Hospitalism: An inquiry into the genesis of psychiatric conditions in early childhood." Psychoanalytic Study of the Child

53-74.
Stickgold, R. (2000). EMDR: A putative neurobiological mechanism." Journal of Clinical Psychology 58: 61-75. Stoll, A. L. (2001). The Omega-3 Connection: The groundbreaking omega-3 antidepressiom diet and brain program. New York, Simon & Schuster. Stoll, A. L. and C. A. Locke (2002). Omega-3 fatty acids in the mood dosorders: A revievv of neurobiologic and clinical applications." Natural MedicationsforPsychiatricDisorders: Considering the Alternatives. D. Mischoulon and J. Rosenbaum. Philadelphia, PA, Lippincott Williams &Wilkins:13-14. Stoll, A. L., W. E. Severus, et al. (1999). Omega 3 fatty acids in bipolar disorder: a preliminary double-blind, placebo-controlled trial." Archives of General Psychiatry 56: 407-412. Stordy, B. and M. Nichool (2000). The LCP Solution: The remarkable nutrional treatment for ADHD, dyslexia, and dyspraxia. New York, NY, Ballantine Books. Stroink, G. (1989). Principles of cardiomagnetism." Advances in Biomagnetism. S. J. e. a. Williamson. New York, Plenum Press: 47-

57.
Stuart, M. R. and J. A. Lieberman (1993). The Fifteen Minute Hour: Applied psychotherapy for the primary care physician. Westport, CT, Prager. Stys, A. and T. Stys (1998). Current clinical applications of heart rate variability." Clinical Cardiology 21: 719-724. Thomas, M., S. V. Eriksson, et al. (1991). A Comparative Study of Diazepam and Acupuncture in Patients with Osteoarthritis Pain: A Placebo Controlled Study." American Journal of Chinese Medicine 2(XIX): 95-100. Thoren, P., J. S. Floras, et al. (1990). Endorphins and exercise: physiological mechanisms and clinical implications." Medicine & Science in Sports & Exercise 22(4): 417-428. Timofeev, M. F. (1999). Effects of acupuncture and an agonist of opiate receprors on heroin dependent patients." American Journal of Chinese Medicine 27(2): 143-148.

Tsuji, H., F. Venditti, et al. (1994). Reduced heart rate variability and mortality risk in an elderly cohort. The Framingham Heart Study." Circulation 90(2): 878-883. U.K-Department of Health (2001). The Evidence Based Clinical Practice Guideline, Department of Health, United Kingdom. 2001. Ulett, G. A., S. Han, et al. (1998). Electroacupuncture: Mechanisms and clinical applications." Biological Psychiatry 44: 129-138. Umetani, K., D. Singer, et al. (1999). ,,Twenty-four hours time domain heart rate variability and heart rate: relations to age and gender over nine decades." Journal of American College ofCardiology 31(3): 593-601. Uvnas-Moberg, K. (1998). ,,Oxytocin may mediate the benefits of positive social interaction and emotions." Psychoneuroendocrinology 23:819-835. Vaillant, G. (1995). Adaption to Life. Boston, Harvard University Press. Vam Etten, M. L. and S. Tavlor (1998). Comparative efficacy of treatments for post-traumatic stress disorder: Ameta-analysis." Clinical Psychology & Psychotherapy 5: 126-144. Walsh, R. (2001). Les Chemins de V eveil. Monreal, Le Jour, 2001. Wang, S.-M. and Z. N. Kain (2001). Auricular acupuncture: a potential treatment for anxiety." Anesth Analg 92: 548-553. Watkins, A. D. (2002). Corporate training in heart rate variability: six weeks and 6 months following-up studies. London. Weissman, M. W., R. Bland, et al. (1996). Cross-national epidemiology of major depression and bipolar disorder." JAMA 276: 293-296. Wilson, D., S. M. Silver, et al. (1996). ,,Eye movement desensitization and reprocessing: Effectiveness and autonomic correlates." Journal of Behavior Therapy and Experimental Psychiatry 27: 219-229. Wilson, E. O. (2000). Sociobiology: The New Synthesis, Twenty.Fifth Anniversary Edition. Cambridge, Harvard University Press. Wilson, S., L. Becker, et al. (1995). ,,Eye movement desensitization and reprocessing (EMDR) treatment for psychologically traumatized individuals." Journal of Consulting and Clinical Psychology 63: 928937. Wilson, S., L. Becker, et al. (1997). Fifteen month following-up of eye movement desensitization and reprocessing (EMDR) treatment for posttraumatic stress disorder and psychological trauma." Journal of Consulting and Clinical Psychology 65: 000-000.

Wise, S. P. and M. Herkenham (1982). Opiate receptor distribution in the cerebral cortex of the rhesus monkey." Science 218: 387-389. Yamasaki, H., K. S. Labar, et al. (2002). Dissociable prefrontal brain systems for attention and emotion." Proceedings ofthe National Academy of Sciences 99 (17): 11447-11451. Yehuda, R., A. C. McFarlane, et al. (1998). Predicting th edevelopment of posttraumatic stress disorder from the acute response to a traumatic event." Biological Psychiatry 44: 1305-1313. Zarifian, E. (2002). ,,En France, le recours aux drouges a de quoi inquieter." Le Figaro: 23. Zuckerman, D. M., S. V. Kasi, et al. (1984). ,,Psychosocial predictors of mortality among the elderly poor." Am I Cardiol 119: 410-423.

NEKOLIKO KORISNIH ADRESA

Za najnovije informacije, savetujem da se koristi website www.guerir.fr, koji se redovno obnavlja i prua brojna druga obavetenja o metodama le!enja koje su u ovom radu izloene.

SR!ANA KOHERENCIJA Berkelev Douglas Ltd (France, UK) 8, Pepper Street - Mili Harbour - London E14 9RP - England Telefon: (00) 44 7000 928 546 U Francuskoj, kontaktirati sa dr Zorom Stolerijem (Georges Stoleru) -tel. (00)33 06 03 03 61 11 Email: gstolem@noos.fr Berkelev Douglas Ltd komercijalizuje program CardioSense, koji sadri tri nivoa razvoja za u!enje sr!ane koherencije. Drutvo u Francuskoj organizuje obrazovne seminare upotrebe sr!ane koherencije za preduze"a, kao i program individualnog treniranja nakon snimanja sr!ane varijabilnosti dvadeset i !etiri sata. Federation Francaise de Hatha Yoga (Francuska federacija Hata joga) 50, rue Vaneau - 75007 Pari - France - tel. (00) 33 1 45 48 04 64 Web: http://www.ff-hatha-yoga.com Hata joga je metoda koja nam predo!ava prednosti sr!ane koherencije, i koja je u Francuskoj veoma popularna. Ova federacija okuplja vie od !etiri stotine profesora kako onde tako i u nekim drugim frankofonim zemljama. Profesori su obrazovani i poseduju diplome za ovu vrstu le!enja ve" skoro trideset godina.

Federation Nationale des Enseignants du Yoga (Nacionalna federacija nastavnika joge) 3, rue Aubriot - 75004 Pari - France - tel. (00) 331 42 78 03 05 Heartmath Institute (Sjedinjene Drave) Heartmath LLC - 14700 West Park Avenue - Boulder Creek CA, 95006 -USA-tel. (001) 831 338 8700 ili (001) 800 450 9111 Web:// http://www.heartmath.com Ovaj institut je centar posve"en prou!avanju i primenama sr!ane koherencije, i moe da vam ponudi program Freeze-Framer" opisan u tre"em i !etvrtom poglavlju knjige. Ovaj sajt tako#e nudi knjige, programe u!enja, videa i broure (isklju!ivo na engleskom).

La Federation Belge d'Hebertisme et de Yoga Rue des Belettes 8 - 6534 Gozee - Belgija - tel. (00) 32 715 154 90, ili (00) 32 436 862 69 | Email: fby@swing.be Web: http://www.fbhy.be Belgijska federacija za hebertizam i jogu ima vie od hiljadu !lanova u frankofonoj Belgiji. Na njenom sajtu otkri"ete, detaljno predstavljene ove dve discipline i na!ine kako da ih upranjavate. La Federation Suisse de Yoga (vajcarska federacija joge) Aarbergerstrasse 21 - 3011 Bern - Suisse - tel. (00) 41 31 311 0717 Email: sekretariat@syg.ch Web: http://www.yoga.ch Ova federacija okuplja vie od hiljadu !lanova i objavljuje listu diplomiranih profesora joge.

EMDR-NEUROEMOTIVNA INTEGRACIJA POKRETIMA O!IJU EMDR je metoda psihoterapije. Nju treba da koristi psihijatar, psiholog, psihoanaliti!ar ili ovla"eni psihoterapeut. Evropski savez za EMDR postavio je vrlo stroge kriterijume za dobijanje titule ovla"enog EMDR prakti!ara". Oni moraju da zavre studije i da, uz to, poloe kontrolni ispit iz osnova psihoterapije. Le$enje samo jedne

traume doivljene u svakodnevnom ivotu (na primer napada, poara, teke saobra"ajne nesre"e) zahteva najmanje deset seansi. Seanse !esto traju do devedeset minuta. Njihova cena je izme#u 60 i 120 eura. Najbolji na!in da do#ete do psihoterapeuta ovla"enog za EMDR u vaoj regiji jeste da se obratite nacionalnom udruenju u svojoj zemlji. Udruenje EMDR - Francuska tel. (00)33148 78 57 19 Email: info@emdr-france.com Web: http://www.emdr-France.com Ovo udruenje registruje psihoterapeute prakti!are u Francuskoj koji su za EMDR dobili sertifikat od Evropske asocijacije i Instituta za EMDR u Sjedinjenim Dravama. Institut za viktimologiju 131, rue de Saussure - 75017 Pariz, Francuska, tel. (0)1 43 80 44 40 Pod medicinskom upravom Dr Zerar Lopeza (Gerard Lopez), ovo udruenje, prema zakonu iz 1901. i u okviru Socijalnog osiguranja, nudi irok izbor psiholoke nege za rtve nasilja i psiholokih trauma. Solareh S. A. 18, rue Daunou - 75002 Pariz - Francuska, tel. (00 331) 55 04 84 30 Web: http://www.solareh.com Udruenje koje, u okviru preduze"a, nudi EMDR psihoterapeute (i druge) zaposlenima koji su imali psiholoke traume (nakon teke saobra"ajne nesre"e, napada, itd.). Solareh deluje na !itavoj teritoriji Francuske, kao i u Belgiji, Svajcarskoj i Kvebeku. Centar za le#enje psihi#kih trauma - Monpelje (Montpellier) 55, Grand Rue Jean-Moulin - 34000 Montpellier tel. (00 33) 4 67 66 27 38 - 4 61 60 96 00 Osnovan 1997. godine, ovaj centar okuplja psihoterapeute sa multi disciplinarnim kompetencijama, posebno one za brze terapije i specijalizovane za le!enje psihi!kih trauma putem metode EMDR.

Belgijski institut za psihotraumatologiju i EMDR Engelendale 20 - 9900 Eeklo - Belgija - tel./fax: (00) 32 937 784 33 Web: http://www.bipe.be Asocijacija EMDR - vajcarska Web: http://www.emdr-suisse.ch EMDR Udruenje Kanade (EMDRAC) 216, Ave. P. South - Saskatoon, SK S7M 2W2 - Canada tel: (001) 306 665 2788 Email:ppc@cfap-ppc.com Asocijacija EMDR - Evropa Web: http ://www.emdr-europe.net

SI MULA CIJA ZORE Razne kompanije komercijalizuju aparate za simulaciju breg pojavljivanja zore pri bu#enju. Najbolji od njih omogu"uju da se regulie trajanje zore (minimalno trideset minuta), imaju zvono za nadokna#ivanja" u toku prve no"i, a mogu da imaju i funkciju "zalaska sunca" za uspavljivanje. Ako aparat kupujete preko nekog sajta koji nije evropski (ili !ak engleski), dobro proverite da li se on moe uklju!iti na 220 vati i da li ima potreban adaptator. Cosmedico Technique Medicales (Medicinske Tehnike) 1, rue de Drotsc - Otterswiller - 67700 Savernes - Francuska tel. (00 33) 3 88 02 83 50 Email: Fritschb@wanadoo.fr Michel Lariviere:(00 334) 66 74 21 66 ; email: lariviere.mi@wanadoo.fr Proizvod u prodaji kod: Lampe Daymaker, po ceni od 151,89 eura. Medi-Furst 5, avenue Alfred-Bertrand - 1206 Geneve - Suisse tel. (00) 41 22 789 57 60 /Fax: (00) 41 22 346 57 27 Web: http://www.laminotherapie.ch/BioBright.htm

Lumie 100 (198 v. franaka), Lumie 200 (298 v. fr.) Trokovi isporuke: 18 v. fr. Pi Square, Inc. 425 Shine Road Port Ludlow,WA 98635 - tel. (00) 44 1954 211 955 Web: http://www.pi-square.com: Email:bps@pi-square.com Proizvodi za prodaju: SunRizr i Sun-Up (aparat upotrebljavan u u eksperimentima Dr Avery-ja u Sijetlu). Outside in Ltd 31 Scotland Rd Estate - Dry Davton - Cambridge CB3 8 AT - Engleska tel: (00) 44 1954 211 953 - faks: (00) 44 1954 211 956 Email: info@putsidein.co.uk Web:http://www.outsidein.co.uk/nac_summ.htrn Proizvodi za prodaju: tri modela Bodvlocks - cena: izme#u 51 i 85 engleskih funti. Healthful Web: http://www.healthl01.org/products clock.htm Proizvod za prodaju: Sunrise Alarm Clock, cena 119 am. dolara Light Therapv Products 6125 Ives Lanes North - Plvmouth - Minnesota 55442 - USA Web:http://www.lighttherapyproducts.com/products dawn.html Proizvodi za prodaju: Sun Up (156, 95 am. dolara), Sunrize (119, 95 am.dolara) Sun Alarm (cena 78, 95 dolara) i SunRise Alarm Clock (99, 95 dolara)

AKUPUNKTURA La Federation Nationale de Medecine Traditionnelle Chinoise (Nacionalno udruenje tradicionalne kineske medicine) 73, boulevard de la Republique - 06400 Cannes - France, tel/fax: (00 33) 4 93 99 40 16 Email: contact@fruntc.com Web: http ://www. fruntc. com

Ovo udruenje vodi registar na nacionalnom nivou koji sadri popis prakti!ara koji ve" rade, i kola, i obezbe#uje informacije, neutralne i objektivne, kako za iroku publiku, tako i za profesionalce iz zdravstva. Francusko udruenje za akupunkturu (Association Francaise d' Acupuncture) 3, rue de l'Arrivee - 75749 Pari Cedez 15 - France Email: afa@acupuncture-france.com Web :http ://www. acupuncture-france.com Ova organizacija okuplja sve prakti!are akupunkture iz !itave Francuske. Njeni seminari i kongresi su ugledni, kao i publikacije koje objavljuju njeni !lanovi (!asopis, radovi, rezimei izlaganja sa seminara i kongresa). Belgijsko udruenje lekara - prakti!ara akupunkture (Association Belge des Medecins Acupuncteurs Rue de Serpolet 2-1080 Brisel - Belgija tel. (00) 32 2 569 62 45 Email :b vga@skynet.be Web: http://www.acupuncture.be To j e naj starij e belgij sko udruenj e za medicinsku akupunkturu. Na ovom sajtu mogu se dobiti i informacije i adrese lekara - akupunkturologa u Belgiji. Association Suisse des Praticiens de Medecine Traditionnelle
V

Chinoise (Svajcarska asocijacija prakti!ara tradicionalne kineske medicine) Rue Pestalozzi 5 bis - 1202 eneva, Svajcarska tel: (00 41) 22 734 73 94 Web: http://www.acu.ch Asocijacija okuplja prakti!are tradicionalne kineske medicine (MTC), obavetava i popisuje !lanove po kantonima. TheCh inese Medecine and Acupuncture Association of Canada Kanadsko udruenje za kinesku medicinu i akupunkturu) 154 Wellington St. London - Ontario - Canada N6B 2K8 - tel: (001) 519 642 1970 Email: icma@skynet.ca Web: http://www.cmaac.ca

MASNE KISELINE OMEGA-3 Mnogo je proizvo#a!a i ponu#enih proizvoda. Umesto da obavestim o ve" prevazi#enim iskustvima, odlu!io sam da je uputnije da ih sve stavim na web www.guerir.fr koji se svakog dana obnavlja. Postoje brojni dodaci ishrani sa kombinacijom dve masne kiseline omege-3 sadrane u ribljem ulju, a to su DHA i EPA. Najbolji su oni koji imaju najvie ovih sastojaka (vie od 80% u ulju), a malo masno"a koje nose nekorisne kalorije. Uz to, neki autori, posebno Dr Stoll sa Harvarda, preporu!uju najve"e koncentrate EPA (u odnosu na DHA), da bi se poja!ano uticalo na raspoloenje. U komercijalnim proizvodima za publiku mogu"e je posti"i odnos 1 prema 7 u korist

EPAP

%r m

O bilo kom proizvodu da je re!, treba uzimati 1 do 2 grama EPA dnevno (sa ili bez DHA), jednom ili dva puta, u po!etku obroka. Kapsule koje sadre najvie EPA treba uzimati rede. Njihova najpristupa!nija biljna svojstva su na bazi zrnevlja lana. U ovoj oblasti istraivanja nisu tako precizna. Treba uzeti oko jednu do dve supene kaike lanenog ulja, ili !etiri do est supenih kaika zrnevlja (koje prethodno moe biti samleveno u mlinu za kafu, da bi se poboljalo osloba#anje masnih kiselina omega-3 u organizmu koje se nalaze u tom zrnevlju).

VLADANJE KONFLIKTOM I EMOCIONALNA KOMUNIKACIJA Razli!ite organizacije i prakti!ari podu!avaju i olakavaju tehnike emocionalne komunikacije i vladanja konfliktom u okviru porodice i preduze"a. Association pour la Communication Non-Violente (Udruenje za nenasilnu komunikaciju) 13,bis,BoulevardSaint-Martin-75013Paris-tel:(00 33) 1 48 04 98 07 Web:http://www.cnvf.free.fr Center for Non-Violent Communication" (Centar za nenasilnu komunikaciju, za Evropu i Ameriku, jeste neprofitna organizacija (www.cnvf.free.fr) koju je osnovao Dr Maral Rozenberg (Marshall B.

Rosenberg, klini!ki psiholog i autor Reci su ili prozori ili zidovi" {Les mots sont desfenetres ou des rnurs"! Izdanje La Decouverte). Njega u Francuskoj predstavlja pomenuta asocijacija, koja predlae razli!ite aktivnosti (seminare, radionice...) za obrazovanje u ovoj oblasti. Nena-silna komunikacija je proces koji olakava izraavanje i prijem poruka drugih, !ak i neprijateljskih, na na!in na koji priznaje osecanja i potrebe pojedinaca. Ovo empatijsko razumevanje vodi ponovnom uspostavljanju odnosa na osnovama autenti!nosti, jasno"e i dobrih namera. Association Francaise de Therapie Comportementale et Cognitive (Francusko udruenje za terapiju ponaanja i razumevanja) 100, rue de la Sante - 7564 Pari Cedex 14 - tel: (00 33) 1 45 78 60 Ova organizacija vas moe uputiti na terapeuta, u vaoj regiji, koji je specijalista za vladanje konfliktima i tehnikama komunikacije. La Societe Francaise de Therapie Familiale Psychanalytique (Francusko drutvo za porodi#nu psihoanaliti#ku terapiju) 7, rue Ernest-Cresson - 75014 Pari, Francuska tel. (00 33) 1 45 40 08 10 Web: http://www.psychanalyse-famille.org Cilj organizacije je da unapredi istraivanje, da iri nau!ne ideje i specifi!an eti!ki karakter porodi!ne psihoanaliti!ke terapije, kako na klini!kom planu tako i na teorijskom. Centre de Therapie Familiale Monceau - FAMILLIA 91, rue Saint-Lazare - 75009 Pari, Francuska tel: (00 33) 1 33 20 11 50 Email: info@centre-monceau.com To je jedan od prvih francuskih centara koji je uveo porodi!nu terapiju. Centre Pluralis 29, rue Francois I -- 75008 Pari, tel: (00 33) 1 47 20 60 99 Email: info@pluralis.org; Web: http://www.pluralis.org Ovaj centar na istom mestu okuplja lekare, psihologe, psihijatre, psihoanaliti!are i psihoterapeute koji rade sa pojedincima, bra!nim parovima, porodicom, u preduze"u, u vezi sa brojnim temama, uklju!uju"i i vladanje konfliktom i emocionalnu komunikaciju.

Dr Christian Zaczvk 70, avenue Marceau - 75008 Pariz, Francuska tel: (00 33) 1 47200046 Autor knjige Svakodnevna agresivnost", Izdanja Bavard. Intervencije individualne i u preduze"ima. Association des Psvchotherapeutes conjugaux et familiaux du Quebec (Udruenje psihoterapeuta za bra!ne parove i porodice) APCFQ 6595, rue Saint Hubert - Potansko sandu!e 59060 Montreal (Kvebek) H2S 2M5 - Canada Tel: (00 11) 514 272 6169 Web: http://www.apcfq.qc.ca Terapeuti ovog udruenja, !lanovi profesionalnog Reda, jedini mogu da nose titule koje potvr#uju njihovu pripadnost Redu. Lf Association Genevoise de Therapies Familiales (enevska asocijacija za porodi!ne terapije) Web: http://www.come/to/agif7. Ovaj sajt informie javnost i profesionalce, odre#uje porodi!nu terapiju i predlae listu centara za terapiju i poznate terapeute. Association Europeene de Therapie Familiale (EFTA) (Evropska asocijacija za porodi!nu terapiju) 32, Avenue Bois-William - Namur, Belgija tel: (00) 32 81 31 04 39

VLADANJE KONFLIKTIMA U PREDUZE"IMA InstitutFrancais de 1 Anxiete etdu tress (Francuski institut za anksioznost i stres) 5, rue Kepler - 75116, Pari, Francuska tel: (00 33)153 23 05 20 Web: http://www.ifas.net Doktor Erik Alber (Eric Albert), autor knjige Direktor je psihijatar", u saradnji sa J-L Emerijem (Emery), Izdanje Organizacije, 1988. Isklju!ivo o intervencijama u firmama.

Agence Stimulus 205, rue Saint-Honore, 75008, Pariz, Francuska tel: (00 33)1 42969262 Email:info@stimulus-conseil.com Web:http://www.stimulus-conseil.com Doktor Patrik Leeron (Patrick Legeron) autor je knjige Stres na poslu", Izdanje Odile Jacob Specijalno o intervencijama u firmama. Agence de Coaching Transformance (Agencija za oblikovanje rukovodilaca) 90, rue Anatole France 92300, Levallois Peret, Francuska, V tel: (00 33) 147 48 18 19 | ' Email: transformance@transformance.fr Web:http://www.transformance.fr