BIBLIOTEKADRAMSKIHUMETNOSTI

RadoslavLazi

TRAKTATOKRITICI
Dijaloziskritiarimaokritici predstavljakihumetnosti

2013

RadoslavLazi TRAKTATOKRITICI THETREATISEOFCRITICISM

Autorskaizdanja.Samizdat Recenzenti RadomirPutnik Radoslavoki Zoraneri Prevodnaengleskiikorektura RitaFleis Grafikaopremaidizajn DuanKaradi tampa Hadar Tira500 ISBN9788684283421

SADRAJ

EDITORIJAL RadoslavLazi PARADOKSOKRITICI Dijaloziskritiarimaokriticipredstavljakihumetnosti ...............5 UMESTOPREDGOVORA RadomirPutnik SMISAOPOZORINEKRITIKE .....................................8 JovanHRISTI MALAPSIHOLOGIJAPOZORINEKRITIKE ..........................10 DRAMA,DRAMATURGIJA,KRITIKA RazgovorspozorinimkritiaromJovanomHristiem...............14 TEATROLOGIJAIMETODPOZORINEKRITIKE RazgovorspozorinimkritiaromPetaromMarjanoviem ...........23 KRITIAR,NJEGOVTEATARIREIJA RazgovorspozorinimkritiaromVasjomPredanom ................32 POZORINAKRITIKAIZNUTRA RazgovorspozorinimkritiaromJovanomirilovim................40 ODRAMSKOJKRITICI RazgovorsapozorinimkritiaromSretenomPeroviem.............43 ONOVINSKOJPOZORINOJKRITICI RazgovorspozorinimkritiaromMilosavomMirkoviem ...........48 POETIKAPOZORINEKRITIKE RazgovorspozorinimkritiaremMuharemomPerviem ............53 REDITELJINJEGOVKRITIAR RazgovorspozorinimkritiaromLaslomVegelom .................68 PREDMETPOZORINEKRITIKE RazgorspozorinimkritiaromAndrejomInkretom.................75 KRITERIJUMIPOZORINEKRITIKE RazgovorsapozorinimkritiaromVladimiromArsiem.............81 POZORINAKRITIKAIDRAMSKAREIJA RazgovorspozorinimkritiaromDraganomKlaiem ...............88 OPOZORONOJKRITICI RazgovorsapozorinimkritiaromVeselinomRadunoviem .........95 3

ANALITIKAPOZORINAKRITIKA RazgovorspozorinimkritiaromAleksandaromMilosavljeviem ...102 PISMOALEKSANDRAMILOSAVLJEVIARADOSLAVULAZIU ........ 116 DRAMATURGIJAPOZORINEKRITIKE RazgovorspozorinimkritiaromIvanomMedenicom ............ 120 IIPOETIKAOPERSKEKRITIKE RazgovorsoperskimkritiaromBrankomRadovi ................ 132 IIIPOETIKAKRITIKEUMETNIKEIGRE RazgovorskritiarkomumetnikeigreMilicomZajcev ............ 143 IVREIJA,KRITIKA,LUTKARSTVO RazgovorsapozorinomkritiaromSmiljomKursarPupavac ....... 149 KRITIKALUTKARSKOGTEATRA ANTOLOGIJASAVREMENOGSRPSKOGLUTKARSTVA RazgovorsakritiaromDejanomPeniemPoljanskim ........... 160 VKRITIKAIREIJARADIODRAME Razgovorsradijskimkritiaromoremureviem............. 165 VIPOETIKATVKRITIKE RazgovorstelevizijskomkritiarkomBrankomOtaevi ........... 173 VIIANTOLOGIJAFILMSKEREIJE RazgovorsafilmskimkritiaromRankomMunitiem .............. 188 VIIIKRITIKAPREDSTAVLJAKIHUMETNOSTI RazgovorsakritiaromTomislavomGavriem ....................192 SUMMARY RadoslavLazi PARADOXOFCRITICISM Dialogueswithcriticsaboutthecriticismoftheperformingarts.... 202 OAUTORU................................................ 205

EDITORIJAL
RadoslavLazi

PARADOKSOKRITICI
Dijaloziskritiarimaokriticipredstavljakihumetnosti
KnjigaTraktatokritici,predstavljasvojevrsnukolektivnuraspravuopriro diifunkcijamakritikepredstavljakih,reprezentativnihumetnosti.Svojaeste tika svedoanstva iskazuje plejada izabranih kritiara. Moja teatroloka, filmoloka i polimedijska naunim istraivanjima, u poslednjim decenijama minulog XX i poetaka XXI veka, na dramskom i dramatinom prostoru Jugo slavije, ovde su posveena sloenom fenomenu kritike u predstavljakim umetnostima. Ovdeisada,svedoesvojekritiarskepoetike.Uglednaimenapozorine, operske,baletske,radijske,filmske,televizijske,lutkarskeimultimedijskekri tike,predstavnicirazliitihgeneracijanacionalnihkultura,iznosesvojaauten tinamiljenjakritiaraokritici. O kritici predstavljakih umetnosti u naim dijalozima autentino, bez dlakenajezikusvedoekritiari:BORIVOJEGLIIJOVANHRISTIPETAR MARJANOVIVASJAPREDANJOVANIRILOVSRETENPEROVIMILO SAVMIRKOVIMUHAREMPERVILASLOVEGELANDREJINKRETVLA DIMIR ARSI DRAGAN KLAI VESELIN RADUNOVI ALEKSANDAR MILOSAVLJEVI IVAN MEDENICA BRANKA RADOVI MILICA ZAJCEV SMILJAKURSARPUPAVACDEJANPENIPOLJANSKIOREUREVI BRANKA OTAEVI RANKO MUNITI TOMISLAV GAVRI RADOMIR PUTNIK JovanHristi,znaajno imesrpskedramske kritike,usvomnadahnutom eseju Mala psihologija pozorine kritike,(1988), navodi paradoks o pozori nom kritiaru, koga niko ne pita zato, kako i kome pie pozorinu kritiku? U iskrenojispovestipozorinogkritiaraonpriznajerazloge,zatopiepozori nukritiku,inavodirazloge: Dramapokreevelikemehanizmeljudskihodnosa,inemanieglepeg negoihnasceniuinitiivimiopipljivim,pretvoritionotojepostojalosamo natampanojstraniciuivotivihljudi,otkritiiizloititemnogostrukeiispre pletaneodnosekojisenaprvipogledneprimeuju,alikojiudobrojpredstavi znaju da se odjednom pojave i da se, kao udaromarobnog tapia, sloe u jednukoherentnucelinu.Kadapiuodrami,kritiarijenajeesvodenaniz intelektualnihformulacija:rediteljjezameneonaj(iakonitonijenekanaro

itaistina)kojiumedastvorijedanivotkojiebitiistovremenoipun,ispon tanonasvodikavelikimistinamaoivotu.Nitalakenegonizatimanjeilivie pametnereenice;dalekojeteestvoritijedannizljudskihivotaizakojihe senazretiijednamisaoooveku. Drugi razlog za njega glasi dramski kritiar je ustvari reditelj koji svoje predstavenereira...veihpie. Treirazlogodreujepozorinukritikukaosudbinu.Kritarjesvedokkako senasceniivotpretvarauumetnost. Hristievimjedinstvenimesejem,Malapsihologijapozorinekritike,otva rammojTraktatokritici,ukomemuposveujemicelovitdijalogopozorinoj kritici, drami reiji, koji smo ostvarili u prostoru nekadanjeg Nolita na beo gradskimTerazijama,ikojijeprvobitnobioobjavljenunosadskojSceni.Od tadajenezaobilaznareferncazarazumevanjeestetikeipoetikedramskekriti keuuniverzitetskimraspravamaopredemetuizadacimasavremenedramske kritike. MojTraktatokriticidijaloziskritiarimaokriticipredstavljakihumet nostijeprvaknjigaovevrsteukojojsuizabranikritiaripozvanidasvedoena autentiannain,najee,krozpisaneautorizovanedijaloge,aliinekiodnjih kroz usmeni dijalog i naknadnu autorizaciju, kao to je sluaj s Hristievim i mojimdijalogom.Poredpozorine,dramskekritikeovdesevodeestetikidi jaloziiooperskoj,baletskoj,radijskoj,filmskoj,televizijskoj,lutkarskojimulti medijskojkritici. KnjigaTraktatokriticidijaloziskritiarimaokriticipredstavljakihumet nosti predstavlja svedoanstvo o kritici dramskih umetnostima u naem vre menu, na prelasku XX u XXI vek. Po obimu i prostoru istraivanja ona ima epohalnidokumentarniznaaj.Bieodnajveekoristiteatrolozima,filmolozi mainaunicimamultimedijskenaukeiumetnosti,naroitostudentimadram skihumetnosti,knjievosti,estetikeifilozofije. Akobisenekinaniistraivaodluio,dapiedoktorskudisertacijuokri ticipredstavljakihumetnosti,onbisvakakomoraodausvojnauniradugradi i miljenja o tome, zato, kako i kome kritiari piu kritiku. Bez kritike nema, nitimoebiti,autentinogumetnikogstvaralatva.Zatojekritikaneizamen ljivkonstituentsvakogstvaralakog,umetnikogiestetikogWorkinProgress Delaunastajanju. Konano,zadatakkritiarapredstavljakihumetnostiijeste,daprosuu je,idaiznosinajavnostsvojeargumentovanesudove,snajveomodgovorno u,oonometogledaividi,sluaiuje. Dramski Efemeris, Bog sveopte preolaznosti, podsea nas na jo jedan paradokskritiarupredstavljekihumetnosti,dakritiardonosisvojeesteti ke sudove, u nedostatku dokaza. Kada sudi i prosuuje predstava je nepo vratnoiezlazauvek.Svakodrugosuenjeiprosuivanjepodrazumeva,kao estetikikritikipredmet,novudrugaijuineponovljivupredstavu. Hermeneutikadramskekritikenaspodseainainjenicudajesvezaista efemerno, prolazno, pa i predstava i kao i kritiki sudovi o njoj. Ne menja se samo predstava, menjamo se svi mi, na sceni i pred scenom. Otuda nas pot

krepljujeparadoksimisao,dajepisanjekritikepredstavljakihumetnostisvo jevrsnozakucavanjeekserauvodu,ustvari. Paradoksokritiarupredstavljakihumetnostitrebarazumetikaoiinje nicu,daonsudioonome,toneumeisamdaini,nitiznadatoumetnikida ostvaruje.JedanodnajveihsrpskihrediteljaXXvekaMatejaMataMiloevi (19911997),mijepotvrdiouverenje,danikoboljenepoznajenjegovupred stavuodnjega,kaosamogreditelja,njegovureiju. Ostajepardoksokritiarupredstavljakihumetnostikaohermeneutiaru, ije analitiko, estetiko, kritiko, sistematsko, ni nadreeno, ni podreeno, itanje dramske predstave, opere, baleta, filma, radija, televizije, lutkarske predstaveilibilokogmultimedijskogdela,predstavljaconditiosinequanon uslovbezkoganema,nitimoebitikritikograzumevanja,najsloenijeumet nikogoblika,kojepoznajesvekolikaestetikadramskihumetnosti. Beograd,13.IX2013.

UMESTOPREDGOVORA
RadomirPutnik*

SMISAOPOZORINEKRITIKE
UknjiziPozorinekritikeMilanGrolgovoriotometajeciljizadatakpo zorinekritike:...pozorinakritikaivimnogostrukiminteresima.Inae,zani mljivija od drugih rubrika u listu neposredno iza predstave, kao nastavljen razgovorizmeuinova,onavremenomproduujesvojivotsamoknjievnim interesomkojinijebioglavniudobanjenepojave,ikojise,ukriticiodelima kojanetraju,suavakatkadnatehnikuiistorijudrame...Samapozorinakri tikazaGrolajemiljenjejednogovekaojednombrojukomadaipitanjapo zorinih.**Grolovoshvatanjepozorinekritikeuoavauzajamnostodnosakoji postojiuveziizmeuizvoaanasceniigledalitaisatestraneMilanGrolje upravukadagovorioobaveznostikojupozorinakritikaimauodnosuprema teatru.Dananjeshvatanjepozorinekritikejesloenije,ismatrasedajepo zorina kritika oblast stvaranja koja odraava tekuu delatnost pozorita. Po zorina kritika se javlja u vidu uoptenih lanaka, () u vidu recenzija na pozorinepredstave,monografijeoglumcima,rediteljima,itd.Pozorinakriti kaseneposrednodotieteorijepozoritaNoonajepritomaktuelnija,bre reaguje na novine u pozorinom ivotu i tako moe da utie na teoriju, da je obogati,dadoprinesestvaranjuraznihpozorinihsistema.*** Nobezobziranarazvojteorijskemisliopozoritu,sutinapozorinekriti ke je nesporna; zadatak pozorine kritike je da tumai i vrednuje pozorinu predstavuilipojavu.Zadatakkolikovaanpozorituistvaraocima,tolikoiita ocima(sluaocima)kritike.Kritiar,dakle,trebadaistraivrednostipozorine kreacije koja nikad ne egzistira kao neto predmetno i stvarno jer je u svom
* PUTNIK,Radomirsrpskiknjievnikidramaturg,teatrologipozorinikritiarroenje9.VII1946. godineuOdacima.OsnovnukoluigimnazijuzavriouVrcu.Studiraojugoslovenskuisvetskuknjiev nostnaFilozofskomfakultetu.DiplomiraojenaodsekudramaturgijenaAkademijizapozorite,film,radio itelevizijuuBeogradu1972.Odgodine1972.do1976.urednikpozorineifilmskerubrikeulistuKnjievna re.UTVBradiod1974.godine,kaohonorarnidramaturgDramskeredakcijePrvogprograma.Od1978. urednikuDramskojredakciji,aod1983.urednikuRedakcijiigranogprogramado1993.iod1997.Ume uvremenubiojedirektorDrameNarodnogpozoritauBeogradu(19931997.).Odmaja1999.doavgu sta2001.glavniiodgovorniurednikUmetnikogprogramaRTS.BiojeipozorinikritiarTreegprograma RadioBeograda(19741993)iPolitike(19861993)iglavniurednikasopisaScena(19901994).Objavio je vie knjiga poezije (Ptica ruiaste koe, Zaumna peina, Otkrivanje vremena, Nedeljni ruak) proze (Prie o smrti), teatrolokih i dramaturkih ogleda (itajui iznova, Dramaturki poslovi, Dramaturka analekta,Izteatrolokogrepozitorijuma,Slikeminulogvremena,Pribliavanjepozoritu);napisaojepet naestakdramaprikazivanihuprofesionalnimpozoritimainateleviziji,kaoitelevizijskuserijuKrajdina stije Obrenovi. Za dramski program Televizije Beograd adaptirao komade Jovana Sterije Popovia Sudbinajednograzuma i Dandrljivimu.Napisao jeoko1.500kritikapozorinihpredstavaiknjievnih kritikazaTreiprogramRadioBeograda,dnevnenovineiperiodiku.Dobitnikviestrunihijavnihprizna nja. ** MilanGrol:Pozorinekritike,Beograd,1934.str.6. ***Renikknjievnihtermina,Beograd,1992.str.633,M(irjana)M(ioinovi)

neposrednomicelovitomprostornovremenskomopseguidentinaskreativ nim procesom u kojem nastaje, i to tako da taj proces nikad ne ostvari ili ne ostavizasobomnijedanopipljivi,stvaranitrajanumetnikipredmet.Skrajem stvaralakogpostupkaokonavaseigasneisamoumetnikodelo.* Predstava,kakovidimo,nijepredmet,onaneposedujesvojstvamaterije (materijalnedimenzijeteinu,visinu,boju,oblik,itd.),alipozorinapredsta va poseduje neke druge, reijom utvrene i odreene umetnike dimenzije, kojima gledaocima prenosi izvesne umetnike utiske (poruke). tavie, pred stava se najee i stvara da bi umetnici (pisac, reditelj, glumci i drugi umet niki saradniciautori) njome ostvarili svoje umetniko vienje nekog sudbinskivanogilimanjevanogpitanja.Pozorinikritiar,kaostrunigleda lac, ima zadatak da protumai, objasni i vrednuje izvedenu predstavu, odno sno,daizgradiodnosepremascenskomostvarenju.** Pozorini kritiar je, nema sumnje, nerazluivi deo pozorine predstave. On u njoj sudeluje punim racionalnim i emocionalnim ueem. I kritiara predstava iznenauje, lomi, stavlja u dilemu, ushiuje, baca u bes ili ostavlja ravnodunim.*** Pozorini kritiar, dakle, intenzivno doivljava predstavu, iakoimateakiponekadneizvodivzadatakdaupredstaviuestvujeidaisto vremenoimaracionalnudistancupremanjoj!Topotovanjenaelajedinstva suprotnosti spada u paradokse odnosno nerazreive probleme kritiareve profesije, koji se umnoavaju svakom novom predstavom i novim pristupom pozorinih stvaralaca. Otuda se kritiar razvija zajedno i sinhrono sa samim pozoritem,izbogtogaikritiar,kaoisamteatarinjegoviautori,delistrepnju ineizvesnostpozorinogina.Akojezadatakkritiaradaistraiideje,namere, polazitaipoglednasvetautorapredstave,ondasepodrazumevadakritiar znadanaeifru,klju,metodipristupzatumaenjepredstave. Dakako, delatnost pozorinog kritiara trebalo bi da bude liena afektiv nogreagovanja,zarazlikuodostalihgledalacakojimogudabuduikrajnjelini paiostraeniuprihvatanjuilineprihvatanjupredstave.Kritiarimateakza datakdasvojesubjektivnodoivljavanjepredstavepotiniobjektivnojproceni njenihvrednostiidasvojevienjejavnosaopti.Sobziromnainjenicudakri tiar prosuuje predstavu izvedenu danas, u naem vremenu, njegov sud upuenjesavremenicima,odnosnopotencijalnimpozorinimposetiocima,ali sasvim je izvesno dae pozorina kritika ostati i kao vano umetniko ali ne inauno svedoenje o predstavi kada se ivot predstave neminovno ugasi. Otudaproizilaziobavezakritiaradakrajnjesavesnoistraiidefiniesvekon stitutivne elemente predstave i da o njima prui relevantan sud, kao to je duandadsveukupnuanalizupredstave.

* AndrejInkret: Predmetiprincipdramaturgije,NoviSad,1987.str.11. ** MilenkoMisailovi: Kreativnadramaturgija II,NoviSad,2000.str.213. ***MuharemPervi: Glumacinjegovdvojnik,Jagodina,2002.str.245.

JovanHRISTI

MALAPSIHOLOGIJAPOZORINEKRITIKE

....Madasumnogiigrai,neki morajubitigledaoci. BenDonson

Kako? Iako? sve ree, piscima i danas ponekad postavljaju pitanje (sa) kojimje,kau(,)uanketiasopisaLittrature,poelamodernafrancuskaknji evnost, toe rei i moderna knjievnost: zato piete? Kritiarima, gotovo nikad.Kaoiienjeulica,rekaojeujednomesejuDordtajner,kritikaje posao koji se ne bira, ve na koji se spada, paemu ondaeprkati po jedva zaleenim ranama? Dodue, jedan na pesnik, Miodrag Pavlovi, imao bi ta daprigovoritajneru:ujednojnjegovojpesmi,dvaubretaraspavajunapo klopcuubretarskihkoladokonaunonesateprolazegradskimulicamaanji hove metle, kae pesnik, bez sumnje imaju istorijske razmere. Toliko o ienjuulica. Atosekritiketie,istinajedaniintelektualniasopisi,nipoluueneno vine, nijednog kritiara nikada nisu upitali: zato piete kritiku? Kao da je to posao toliko jalov da bi bilo koga moglo zanimati zato se neko njime bavi. Zatosamodluiodasamsebipostavimtopitanje. Misli se da je kritiar promaeni pisac. Bernard o je jednom rekao kako seiodnajgoregvinamoenainitidobrosireiotudkritiari.Modajebio u pravu, ali o je, ne zaboravimo, bio ne samo odlian dramski pisac, nego i jedan od najveih pozorinih kritiara koje znamo. Ipak, uprkos ovom izazov nom primeru, gotovo da nema kritiara koji za sobom nije ostavio literarne grehemladostikojebinajradijeprikrio.Skerlijepisaoraveisentimentalne pesme, postao je veliki kritiar, ali je do kraja svog veka bio naklonjen izve snom vodnjikavom lirizmu.Ima iobrnutih primera. o jevepomenut:on je napustio kritiku zarad odlinih drama, iako pakosni kritiari danas kau kako njegovepozorinekritikeodolevajuvremenuboljeodnjegovihpozorinihko mada.Ajedanodnajboljihpozorinihkritiaranaihdana,ErikBentli,napu stio je kritiku zarad ravih drama. Ranije ili kasnije, stvaralatvo izgleda da uzme svoj obol; kritika bi, dakle, bila neto ime se bavimo ili kad vie ne moemodastvaramo,ilikadjonemamosmelostidastvaramo. I zato da odmah priznam: ja sam promaeni pozorini reditelj. To je ono to sam, vie od svega, eleo da budem. U gimnazijskim danima iao sam u pozorite kad god sam mogao u to vreme stajalo se satima u redu da bi se dobilekarteiitaosam(neitao:gutao)SistemStanislavskog,Predavanjao reiji Gorakova, Elemente glume Radomira Plaovia (u izdanju tadanje Strune pozorine biblioteke izdavakogpreduzea Rad koje je,osim pri

10

runikazametalskeradnike,temitskefiguresocijalizma,izdavaloiprirunike zapozorineamatere)jednomrei,sveopozoritudoegasekrajemetr desetihipoetkompedesetihgodinamoglodoiunaimknjiarama. Danezaboravimantikvarnice,kojesunamutovremenudilemnogovie od knjiara, pretrpanih zvanino odobrenom literaturom. U jednoj od njih naaosamPozorite,danassasvimzaboravljenui,barpomomemiljenju,ne pravedno prenebregnutu knjigu Milutinaekia (dosta nesimpatine linosti u vremenu izmeu dva rata), reditelja i pisca nekoliko drama, meu kojima jedna zasluuje da bude pomenuta kao moda naa prva avangardna drama, ilibarkaodalekipredaknaeavangardnedrame.Tojedramoletomalojkro jaici koja veruje dae se njen bogati dragan (sa kojim je posrnula) oeniti njome. Ona ije svoju venanu haljinu, razgovara sa svojom prijateljicom, i ekadaondoe.Ondasezaujekucanjenavratima.Onapoletidaihotvori. Ubednusobuulazisamonaletvetra. UantikvarnicamasusemoglanaiiProlegomenazajednuteorijuestetike BrankaLazarevia,saprikazomHagemanoveknjigeoumetnostiglume,mogli susenaiipozorinikomadikojisenisumoglividetinapozornicamajednom rei,tihgodinaantikvarnicesubilinaiuniverziteti,tanijereeno,alternativ niuniverziteti. Misliosam,ijouvekmislim(iakotonijenekanaroitaistina)dajepozo rina predstava najbolja imanentna analiza jednog dramskog teksta. Drama pokree velike mehanizme ljudskih odnosa, i nema nieg lepeg nego ih na sceniuinitiivimiopipljivim,pretvoritionotojepostojalosamonatampa nojstraniciuivotivihljudi,otkritiiizloititemnogostrukeiisprepletaneod nose, koji se (svio?) na prvi pogled ne primeuju, ali koji u dobroj predstavi znaju da se odjednom pojave i da se, kao udaromarobnog tapia, sloe u jednukoherentnucelinu.Kadapiuodrami,kritiarijenajeesvodenaniz intelektualnihformulacija:rediteljjezameneonaj(iakonitonijenekanaro itaistina)kojiumedastvorijedanivotkojiebitiistovremenoipun,ispon tano nas voditi ka velikim istinama o ivotu. Nita lake nego nizati manje ili vie pametne reenice; daleko je tee stvoriti jedan niz ljudskih ivota, iza kojihesenazretiijednamisaoooveku. Aliovekveomabrzoshvatidanijestvorenzaneposrednodelovanje.Re diteljski posao zahteva stepen dosluha sa duama glumaca za koji nikada nisambio,inikadaneubitisposoban.EliaKazanjenegderekaokakoreditelj mora da bude sve, od psihoanalitiara do ukrotitetlja divljih zveri, i nije mu bilopotrebnomnogopadaotkrije(m)daninekitalenti,uovomirokomspek tru uglavnom nedostaju. Delovati na ljude, zapisao je Amiel u svome Inti mnom dnevniku 24. juna 1848, ubeivati ih, boriti se sa njima, uspeti, ili mi dosaujeilimezastrauje.Alijouvek,modanaivno,verujemkakojedram ski kritiar ustvari reditelj koji svoje predstave ne reira na pozornici, gde je izloen unakrsnoj vatri talenata, ambicija i tatina svojih saradnika, nego ih pieubezbednostisvojesobe,gdeganitanemoeniiznenaditi,niiznervira ti.Ibiobihnajsreniji,kadabihojednojdramimogaodagovorimkaoreditelj,

11

to jest kao onaj koji je prvo vidi kao ivot, i to ivot u prostoru pozornice, jednomreikaonetoopipljivo,jerudramisvemoradaponeodopipljivog. Drugi razlog zbog koga piem pozorinu kritiku je jednostavan: nema nieg lepeg nego, posle dobre predstave, sesti i pokuati reima oiveti sve lepoteisvauivanjakojanamjeonapruila.MilanGrolkaekakojepozorina kritika nastavljen razgovor izmeu inova. A zato se toliko razgovara izmeuinova,izatoserazgovaraposlepredstave?Zatotopozorinapred stavanestaje,razgovorpokuavadajejomaloodriuivotu,apozorinakri tika ostaje. To nije sasvim pravedno, ali postoji i osveta. Pozorina kritika je kritika bez svoga predmeta: posle svih kritiarskih naklapanja moemo jo jednom pogledati Mona Lizu; posle svih visokoumnih rasprava, moemo jo jednomproitatiProces.Kaopreiveleizruevina,slikeiknjigevadimoispod gomilekritikihtekstova koji su ihpokrili, ali pozorine predstave vienema, postoje samo ruevine. Pozorinog kritiara itamo zato to je uspeo da sauvanetoodonogtosejedneveerizbiloujednompozoritu.Akojeita, onjemedijumkojinampomaedarazgovaramosasenimadavnihpredstava. Filozofi,asanjimaiekspir,govorilisukakojesvetpozornicanakojojsvi moramodaigramosvojeuloge.Aliakojesvetpozornica,nemogusvidaigra ju,nekomoraidagleda.Tanijereeno,akosviimajusvojeulogenapozornici sveta, bar jedna od tih uloga je uloga gledaoca. U 16. i 17. veku, na naroite naine povlaeni gledaoci sedelisu na pozornici. Drugi su ih, iz partera, gle dali istovremeno kada i glumce; i pozorini kritiar je onaj koji na pozornici svetaigragledaoca,zakogajegledanjenjegovauloga.Itojetreirazlogzbog kogapiempozorinukritiku,kojibisemogaonazvatiimetafizikim.Jergle dalacnijesamoulogaonaje,kaoisveulogekojeigramo,inainpostojanja. Pozorinikritiarsediusvojojstolicinegdeuetvrtomiliestomreduparte ra,zavisiodtogakolikopozorineupraveuvaavajuonotoEnglezizovuthe press gang i posmatra ta se na pozornici zbiva. To je idealna situacija po smatraa,kojijeodvojenodonogtoposmatra.Suviedugosamseispitivao, suviesamdugorazmiljaoosamomsebi,danebihmogaodaiznaemveliko zadovoljstvoutomedabudemgledalac,kaeKami.VilijemDemsjeakpo kuaosaizvesnimtemperamentalnimosobinamanjihovihtvoraca.Akojesve totano,pozorinakritikanijesamopozicijakojasebirailinakojusespada, svejedno,negoisudbina. Kritiarjeonajkojijeizabrao(renijedobra,nanjusunasnavuklifilozofi kojimisledaovekbiraonotoje,ustvari,zanjegaizabrano)daprovedesvoj ivotusvetuumetnosti.Nijeonsamoovekkojimoedamilitekudodirusa nekimkojejaiodnjega,kaotosuEshililiekspir.IsidoraSekulikaekako onotoninajednomispitu,niujednojispovedaonicinismorekli,upaiznas velikaumetnikavrednost,alitojesamojednastranaegzistencijalnesituacije kritiara. Druga je ta to je svet umetnosti posredan svet, u kome je, kako je rekaoiler,azanjimponoviliruskiformalisti,sadrajunitenformom.Drugim reima,ukomejeivotnainjenpodnoljivim. to se mene tie, kae novelista Adalberg u Toniju Kregeru Tomasa Mana,jaidemukafanu.Tojeneutralnozemljite.Inastavlja,kosvakibanal

12

ni literat: ono, takorei, predstavlja izdvojenu i uzvienu sferu literature, tamo jeovek sposobanzaotmenijemisli.Ali mi znamo ta se krijeizaovih fraza.Kafanenisunainjenezatodabiovekunjimapiokafu;onesunainje nezatodabiovek,izdvojen,aipakdovoljnoblizu,mogaodaposmatrasvoje blinje.Ukafani,ovekjegledalac,aivotsepretvaraupozorinupredstavu. Onikojinemogudapodnesubliskostivota,aipaknemogunidabudusasvim dalekoodnjega,iduupozoriteiliukafanu.Ukafaniihtitestaklavelikihpro zora,ilionakrhkaogradakojasepostavljaokostolovaiznetihnaplonik;upo zoritu,titiihinjenicadajeivotpretvorenuumetnost,ljudiudramskalica, adramskalicaigrajuglumciitavjedansistempreinaenjakojinasudaljuje od onog to je u ivotu najneprijatnije, a omoguuje nam da se prepustimo sanjarijamaoonometojeunjemunajvanije.Dalijenajvanije?Mislimoda jeste,jerinaebismoustali,umealiseuarenugomilukojasekomeapred nama, i nestali u nekoj zbrci za koju smo mislili da je ivot, a u stvari je bila samopozorite. Knjievnenovine,749/750,115.III1988.

13

DRAMA,DRAMATURGIJA,KRITIKA
RazgovorspozorinimkritiaromJovanomHristiem*
Svimanamakojiradimouiokopozoritapostavljasepitanjeosloenosti drame.Zatoje,poVaemmiljenju,dramanajsloenijiknjievnirod? Trebabiti veomaoprezan.Ujednostavnomsmislu,dramajestenajsloe nijiknjievnirod,zatotookosebezapoljavavelikibrojljudi.Romanopisacili lirskipesniksaobraajusasvojimitaocimaneposredno.Naputudogledaoca drami su potrebni i reditelj, glumci, scenograf, kostimograf, ponekad i koreo graf...Tojeoigledno. Sadrugestrane,prilinodugovladalojemiljenjedajedramanajuzvie niji knjievni rod. Jednim delom dugujemo ga Aristotelu, koji je rekao da se dramakoristisvimsredstvimapodraavanja,pajezatoustanjudanajkom pletnijeinajobuhvatnijeizraziljudskiduevniivot.Kasnijesetopretvorilou romantiarskuevolucionistikushemu:lirika,epika,drama. Razumese,danasvienemislimotako.Romantiarisubilizasenjeniek spirom,aromanjetekpostajaozaistaozbiljanknjievnirod.Danasjepotpuno besmislenotvrditidasuekspirovedramesloenijeod,recimo,romanaMar selaPrustaiTomasaMana.ODojsudainegovorimo. Meutim,postojijoneto.Shvatanjeosloenostidramedugujemovre menimaukojimasusedramipostavljalisasvimodreenizahtevi.Recimo,kla sicistika pravila.itajtesamobezbrojne traktatekojisu seodrami pisaliu sedamnaestomvekuivideetedajepravoudokakosuseutovremeuopte pisale:njihovizahtevibilisuzastraujui,paiobeshrabrujui.Ondajeudevet naestomveku dolateorija dobro nainjenog komadaijednosasvimnaro ito shvatanje sceninosti. Jedna od rtvi tog shvatanja bio je ehov. NjegovogUjkaVanjuodbilojejednodravnopozorite,savetujuimudana
* HRISTI,Jovansrpskiknjievnik,kritiar,dramskipedagogroenjeuBeogradu,26.VIII1933. godine.ZavriostudijefilozofijenaBeogradskomuniverzitetu. Od19551957.godinesekretarjeasopisaKnjievnost,aod19611964.sekretarSrpskeknjiev ne zadruge. Urednik je u Izdavakoj kui Nolit, a od 1971. pozorini je kritiar asopisa Knjiev nost.Kao dramski pedagog deluje na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u zvanju prof. dramaturgije. Iz estetske radionice koju predvodi prof. Hristi, zajedno s prof. Slobodanom Seleniem i prof.VladimiromStamenkoviem,izalajeplejadaznaajnihmladihdramatiara,meukojimajeiDuan Kovaevi, sada nastavnik na istom fakultetu. Hristi je objavio etiri knjige pesama: Dnevnik o Ulisu (1954),Pesme(1959),Aleksandrijskakola(1963),Stareinovepesme(1988);knjigudrama:etiriapokri fa (1970) i sedam knjiga eseja: Poezija i kritika poezije (1957), Poezija i filozofija (1964), Oblici moderne knjievnosti (1968), Pozorite, pozorite (1977), ehov, dramski pisac(1981; prevedevo na francuski i objavljenouizdanjuLagedhomme),Pozorite,pozoriteII(1982),Studijeodrami(1986,zakojujedobio SterijinunagraduasopisaScenazateatrologijuiknjievnunagraduorePopovi).JovanHristije jedanodnajuglednijihdananjihpozorinihkritiarauJugoslaviji,vrstanpoznavalacitumaklasineimo dernedrameiknjievnosti,cenjendramskipedagogiestetiar.UmrojeuSremskojKamenici,22.VI2002. godine.

14

stavi da pie novele i da se okane drame, za koju nema pravog dara. Tada je trebalobitizaistauporan,panastavitisapisanjemdrama. Itojeprolo.Svetojeodteuzvienostiitehnikekomplikovanostidrami ostalojestenjenobim.Umalombrojustihova,odnosnonamalombrojustra nica,dramskipisacmoradaispriaidakaeonozataepskipesnikiromano pisacimajunaraspolaganjuneogranienbrojstihovailistranica.Kadaotkriju daujednudramunijestalosveonotojestalouBrauKaramazoveiliuRati mir,kritiarikaukakojedramasiromaanrod.Klatnojeotilonadrugustra nu. Pa i taj fiziki obim postao je neto prilino relativno. Uzmite, na primer, StrindbergovPutuDamaskiliCipeluodsatenaPolaKlodela.Onajezamene jedna od najveih drama ovog veka, ali kada bi je neki student dramaturgije doneokaoispitnirad,bojimsedabigaakiprofesornavikaonasvemogue novineudramaturgijioborio. Sveusvemu,uvremenubezunapredpostavljenihpravilaizahteva,drami jeostaloonotoisvakomdrugomknjievnomrodu:obuhvatnostvizijeisnaga kojomjeonaizraena. Predmet drame je danas, posle Beketa, posle antidrame, neto to je nama neshvatljivo. On izmie predmetu estetike, definicije, rekao bih, ak i umetnikominu.Kakvesudanas,posleBeketa,mogunostidrame? Toemoznatiimsebudepojaviojedanzaistavelikidramskipisac. Zasada,izgledadaganema,iligaminevidimo. NemasumnjedajeposleBeketabilosjajnihdramskihpisacakojisunam itekako pokazali kako se moe pisati i kakve su, kako Vi kaete, mogunosti drame.Nekiodnjih,naalost,zasijalisusuviekratkimsjajeminestalisaob zorjadramskeknjievnosti. Modaesenjihovapravaveliinapokazatiuonojdrugojinstanciokojoj je voleo da govori id? U svakom sluaju, bilo bi nepoteno prebacivati im neke nedostatke sa stanovita u koje ni sami ne moemo da budemo sasvim sigurni,prebacivatiimdanemajuonotonikonema,barzasada. Usvakomsluaju,inimisedapostojedvapiscakojizasluujudaihbolje upoznamo. JedanjeBototraus.Kodnasjeigranasamojednanjegovadrama,Malo iveliko,uAteljeu212,ipropalaje.Alitonijenjegovanajboljadrama.Nezna moniTrilogijuponovnogvienja,niSanletnjenoi,dalekokrupnijezalogaje. Drugi je Sem epard. Dve njegove drame propale su u Jugoslovenskom dramskom pozoritu Pokopano dete i Ludi od ljubavi. Ali ni to nisu njegove najboljedrame.UNjujorkusamvideoProkletstvogladujueklaseiLaduha, kojesumnogoboljeimnogosnanijedrame.Takoekrupnizalogaji. Anaepozoriteizgledadavienemazubazatakvezalogaje. Ali, to je drugo pitanje. Mislim da bi trebalo razmisliti i o injenici da dramadalekotee prelazigranicesvojesredineodostalih knjievnihrodova. Ne samo zato to je pozorina predstava skuplja od tampanja jedne knjige.

15

Jednaistorija,kojabinamprialaotomekadasuikakosudramskipiscikoje svidanassmatramovelikimbivaliprihvaeniuzemljamaizvannjihoveotad bine,bilabipounamodavieodjedneistorijemodernedramekojanampo stoiprviputkaedasuehoviliPirandelovelikipisci.Jednomsamuantikvar nicinaaoknjigukojaje izala uBelgijidvadesetihgodina.Ona sezoveEgzo tini dramski pisci. Znate li ko su ti egzotini dramski pisci? ehov, o, Strindberg,izmeuostalih. Recite nam neto o dramaturgiji kao univerzitetskoj disciplini u estetskoj radionici Univerziteta umetnosti. Postojiitava plejada mladih pisaca koji su proli kroz tu kolu. Tu postoji paradoks univerzitetskog promiljavanja poe tikeietikedrame.KojasuVaaosnovnaiskustvakaopedagoga? Mnogiodonihkojisubilinaistudenti,danassuzapaenaimenanesamo kaodramskipisci,negoikaokritari,istoriariiteoretiaripozorita. Miprofesori,razumese,ponosnismonanaenekadanjeuenike.emu smoihnauili,drugojepitanje. Katedru za dramaturgiju na tadanjoj Akademiji za pozorinu umetnost osnovaojeJosipKulundi.Onjetada,ezdesetihgodina,imaosluhadaoseti kakoe uskoro drama postati ono to je kod nas po tradiciji bila poezija, rod komese,gotovopopravilu,obraamladiovekkojielidapie.Nedavnomi je jedan profesor uporedne knjievnosti rekao da ima mnogo studenata koji ne znaju ko je Malarme, jedva da suitali Bodlera, ali Brehta i Beketa znaju gotovonapamet. JosipKulundijenaverovatnonajkompletnijipozoriniovek.Dramski pisac, izvanredan reditelj, pisac nezaobilaznih studija o naim dramatiarima i,tosenepominjeuvek,proznipisac.Velikajetetatojouveknemamo jednupodrobnustudijuonjemu.aknijedanestitmagistarskirad. Kulundijeosnovao katedru zadramaturgijupo ugledu nakolestvara lakogpisanjakojepostojenaamerikimuniverzitetima.Nikonijetanoznao kakosetotamoradi,isvismomislilidaoniimajunekenaroitemetode,im je iz jedne od takvih kola izaao i pisac kao to je ONil. Bio sam nauvenoj Yale Drama School, i otkrio da oni to rade isto kao i mi to radimo: studenti piudrame,itajuihnaasovima,iondaseonjimadiskutuje. Postoji neto sasvim jednostavno: dar se ne moe nauiti. Ako vam ga je Bogdao,imatega,aakoganemate,pomoinema. Imajonetotoseniukakvojkolinemoenauiti,ilibartekonauiti. To je senzibilitet, istananost, duhovna kultura zovite to kako god hoete. Mislimdajetooseanjezaonotosezbivauljudskojdui,ilisvestotomeda sutamoputeviveomaestovienegozaobilazni.Dramajesteumetnostjed nostavnih i snanih htenja i usmerenja, ali pisac mora da zna kako se do njih dolo.Zatoneprekidnosavetujemstudentimadaneitajusamodrame,nego iromane.Konasjeboljeodvelikihromanopisacauveoutajneljudskedue? Moda oni mogu pomoi mladomoveku da otkrije i neke tajne svoje due i tako,posredno,itajnedueonihkojieusvojimdramamaizvestinascenu?

16

Sada dolazi na red ono to se naziva tehnikom. Pitanja nisu onako jasna kaotonamseini.Moeliseonanauiti?Doneklemoe,odneklenemoe. Razumese,postojenekeosnovedramskogpisanja.Tojeprvistupanjsavlai vanjadramsketehnike.Nadrugomstupnju,kadaproblemipostajusloeniji,vi moete da mladom piscu obratite panju na to kako su neke probleme, pred kojimaseionnaao,reavalivelikimajstorizanata.Alisadadolaziononajte e.Svetosuvelikimajstoriradili,radilisuzasebe,anezadruge.Nemateh nike koja ne proistie iz onog to jedan pisac eli da kae. Sama za sebe, tehnikajednostavnonepostoji.Inaebidramemoglidapiuidobroinformi sanikompjuteri. Amladiovekmodanajteeotkrivaonotoelidakae.Onnajeeeli dakaeonotopiscikojeonvolieledakau.Tojeprirodno.Ponekadmise ini da je ono to mi radimo paradoksalno: mi traimo da posleetiri godine studija, jedan mladiovek bude bezmalo kompletan dramski pisac, maltene Ibsen ili Beket. Dodue, mi smo pomogli svime to nam je na raspolaganju, uveli smo ga u tajne zanata, ali ne zaboravite da on ima, kad zavri fakultet, samodvadesetidvegodine.Injegovasopstvena,akamolituadua,zanjega jejouvektajna. Za mene, pedagogija je, ne malo, sokratski posao. Moemo li mi da mladomovekupomognemodaotkrijeprirodusvogadarainekedelovesvoje duekoje,preputensamsebi,modanikadanebiotkrio? Meutim, kada doemo do due, stvari postaju komplikovane, da ne kaemnejasne.Svipomalolutamo,inemoemodanelutamo.Alionotoje zamladogovekakojiseodluiodapienajvanijejestesamopouzdanje.Uve renje da se moe pisati onako kako on osea i misli da treba pisati. Najee pitanjekoje mi studenti postavljajujeste: moe li se iovako? Moj odgovor je jednostavan: moe, ako uspete da stvorite jednu koherentnu celinu, koja je uverljivaiubedljiva. kola je radionica u kojoj jedan tekst poinje da polako dobija svoj kona anipravioblik.Alitajprocespodrazumevajednoizanatskoiduhovnosazre vanje. Moda pedagog ne utie na njega samo onako kako to pie u nastavnomprogramu,negoinekimdrugim,zaobilaznimputem? Zadnjih godina se posebno izdvaja jedan Va aspekt pozorinog delova njadramskakritika.Paradoksjedaodpredstavetrajnoostajesamokritika. Za koga Vi radite, kuda ta energija ide? Koliko je kritika konstitucija pozori nogstvaranja? Prvo, poloaj u kome se pozorina kritika nalazi u odnosu na pozorinu predstavuuosnovi jerazliit odpoloajaukomese knjievnakritikanalaziu odnosunajedanliterarnitekst,odnosnokritikavizuelnihumetnostiuodnosu najednuslikuiliskulpturu. Ne mislim samo na oiglednuinjenicu da pozorina predstava nestaje, dokpozorinakritikaostaje.

17

Mislim i na to da jedna pozorina predstava nije nikad do kraja zavren predmet, onako kako je takav predmet jedan tekst, jedna slika ili jedna skul ptura. Predstava se, malo preterano reeno, menja iz reprize u reprizu. Svi znamopredstavekojesuse,posledesetakrepriza,kakosetokaeupozori nomargonu,raspale.Otomesemnogopria,zatotojetakonetoomilje natemapozorinihogovaranja.Meutim,manjeznamozapredstavekojesu, kakoseutomistompozorinomargonukae,narastaleizreprizeureprizu. Ima li u tome kritika nekog udela? Moda ima. Razume se, ne mislim da rediteljtreba, potoje proitaosvemudrosti koje sukritiarireklio njegovoj predstavi,daponovoreiratuistupredstavu,ilidaglumacponovoizpoetka pone da stvara svoju ulogu. To bi bilo smeno, i znailo bi pridavati suvie velikiznaajkritici. Ali mislim da u razmiljanja o predstavi onih koji su je stvorili i kritika, u naelu,ulazikaojedanodinilaca.Zatodane?Ulazerazgovoriuglumakom salonu, pa zato ne bi i kritika? Ako ne moe da bude saradnik u stvaranju predstave,kritikamoedabudenetonaliknasaradnikaurastupredstave. Nekadasemnogogovorilootomekakobibilodobrodakritiaridolazena probe,dapratenastajanjejednepredstave.tosemenetie,jaoboavampo zorine probe, zato to se na njima misli iz ruke, a ne iz glave, odnosno misli se u materijalu pozorine umetnosti, a ne u visokim apstrakcijama koje neznaenita.Tobi,svakako,pomoglokritiarima(ijeistopozorinoobra zovanjenijeuveksjajno)dakompetentnijesudeopozoritu;dalibiimpomo glo da bolje sude o toj predstavi naijim su probama bili sumnjam. Oni bi moda shvatili intencije reditelja i glumaca, ali ako te intencije nisu do kraja ostvareneupredstavi,pomoinema.Premijerajepremijera,onajezavretak jednog procesa, i posle nje poinje jedan drugi proces. Za kritiare bi bilo dalekozanimljivijedapratetajdrugiproces. Svetaczatitnikpozorinihkritiara,Lesing,biojedramaturghamburkog pozorita.Nikoneznataje,zapravo,dramaturg,pamodaniLesingutonije bilo do kraja jasno. Ali on je pisao svoja pisma i objavljivao ih u kazalinom listusvogapozorita.Danasihuglavnomitamokaoraspraveoteorijidrame, pravilima, jedinstvima, Aristotelu. Ima otrih sudova, ima i majstorskih opisa glumakeigre.Znamodajezbogsudovaimaoineprilika.Alineznamodalije nekiglumacbiopodstaknutnadaljerazmiljanjeosvojojulozipotojeproi taoonotojeLesingonjojnapisao.Bilabitonajveapohvalakritici. Predstavanestaje,pozorinakritikaostaje.Neostajenionauvek,semako ostajanjem ne zovemo amljenje ukorienog kompleta nekih novina ili nekogasopisanapolicibiblioteke.Ali,svejedno.Pozorinakritikaje,naneki nain, pamenje pozorita. Milan Grol, jedan od naih najveih upravnika i jedanodnaihnajveihpozorinihkritiara,rekaojekakojepozorinakritika nastavakrazgovoraizmeuinova.Azatosetolikorazgovaraizmeuinova? Da li samo zato da se ubije vreme i malo ogovaraju glumci? O pozoritu se toliko razgovara i zato da se na nekinain sauva ono to smo gledali i to je osuenodanestane.Zbogtogaje,poslepredstave,inajteeotiipravokui. Inetrebaiipravokui.Trebasaprijateljimaotiiurestoraninastavitirazgo

18

vor. Osim ako niste deformisani profesionalac koji uri kui da to pre zapie sveonepakostikojesumupalenapametdokjegledaopredstavu. Zatomislimdapozorinakritikanijesamosud.Nitatakonezastarevakao sud.Onajeievokacijaonogtosezbivalonapozornici.Aznatelikojejedan od najveih majstora te evokacije? Nemojte se zauditi: omraeni Fransisk Sarse, koji je smatrao da je Dimasin veliki pisac koliko i ekspir. Ali kada on opisuje kako je Sara Bernar igrala Margeritu Gotje i kako je umirala, vama pousuzenaoi,kaotosuiuonodavnoveeigledaocimapolazilesuzena oi. Vistebilijedanodprvihkodnaskojijeustanoviojedanoblikrazmiljanja o pozoritu. Danas postoji tendencija da se sve vie okreemo teatralizaciji svakodnevnog ivota kao neemu to je slino samoj stvarnosti. Vi otvarate temudijalogaofilozofijipozorita. MoramVamodmahreidaneznamtajetofilozofijapozorita,idasam vienegoskeptianpremaonometosedanasnazivafilozofskimpromilja njem. Pozorita, ili neeg drugog. Hegel je filozofski promiljao vasionu, a gotovo u isto vreme astronomska posmatranja su mu pokazala da je govorio gluposti. Znate,kadasamstudiraofilozofiju,biosamoduevljenipristalicaanaliti kefilozofije.GutaosamRasela,Mura,Vitgentajna,Ejera...Ejerasamakipo znavao.ezdesetihgodinabiojeuBeograduiodraojenekolikopredavanja. Jasambioprevodilac,iodtadaznamkakojetokrvavposao.Ejerbirekaone kolikoreenica,aondabihmuapnuo:Stop,Freddie,ijabihpreveoonoto jerekao.Kadasepredavanjezavrilo,biosamoblivenznojem.Ondasmokre nuli na veeru koju je za njega prireivalo Filozofsko drutvo. Put je bio dug, odStudentskogtrgadoLovca.Prialismoosvemuisvaemu,isvraaliusput napoaicusnogu.Kaotovidite,analitikifilozofinisusuvalogikaudo vita. Dasevratimopozoritu.Pozoritepostojiibezfilozofa,inevidimtaono dobija kada se u njega umeaju filozofi. Oni jednostavno umrtve sve oemu govore. Nisu u stanju da seestito nasmeju kada gledaju jedan Fejdoov vod vilj, i stide se, i preziru one koji se zaplau kada, na kraju drame, Majka Hra brostkrenesamasasvojimkolimaodUlmadoMeca,odMecadoMoravske. Htelibidanasvemoguekomplikovanenaineobjasnetasutosaaljevanje i strah samo zato da ta dva jednostavna oseanja ne budu ono to u stvari jesu. Aristotel je bio filozof, ali je znao da pozorite mora da se, na prvom mestu,obratinekimvrlojednostavnimoseanjima. To filozofskopromiljanjepozoritakod nasjenajeejednaverbalna orgijalaHajdeger.Jedanmladifilozof,NenadMievi,nedavnojezaHajde gerarekaodajeparodijafilozofije.Mislimdajeupravu.Tosusamoverbalna prenemaganja na bombastine teme. Najobinija logika analiza reenica kojima se filozofski promilja pozorite pokazala bi bi da one u stvari ne znaenita. Ali podnjihovimuticajemkodnasjenapisanonekolikopotpuno

19

sterilnihkomadainainjenjenizistotakosterilnihpredstava.Itikomadiite predstavenikomenegovorenita,smrtonosnosudosadni,isamosupogodni iviluciokojefilozofimogudaokaesvojeapstrakcije.Njimaseoduevljavaju okruglistolovikritiarainikovie. Zatomedalekovieodonogtoopozorituimajudakaufilozofizanima taonjemuimajudakaurediteljiiliglumci,odnosnoonikojigastvaraju.Sve to sam o pozoritu nauio ako sam ita nauio nauio sam od njih i, pri znajem, od dva filozofa koji su itekako imali ta da kau o pozoritu Anri GuijeaiAlena.Alionimiseinekaoizuzecikojipotvrujupravilo. Od knjiga o pozoritu najradijeitam one koje su napisali oni koji su ga stvarali,kojionjemumisleizruke,aneizglave.Kaoisvakaumetnost,po zoritesestvararukom,odnosnotelom.Naalost,opozoritujonikonijena pisaospiskojibibioravanLeonardovomTraktatuoslikarstvu.Leonardovam jednostavno govori kako se slikaju oblaci, kako voda koja tee. . . Donekle takavspisjeSistemStanislavskog,alionnegovoriooblikovanjupredstave,o kostimografuiscenografu...Modaetakavspisnapisatinekoodmojihpri jateljareditelja,PredragBajeti,GeorgijParoiliBoidarVioli?Mislimdabi tobilapravaknjigaopozoritu. Znam da Nevenka Urbanova ima u svojim fijokama jedan niz zapisa o naimglumcima.Jedanodnjihjeiobjavila,onajoRaiPlaoviu.Sjajan.Znam da u zaostavtini Rae Plaovia ima nekoliko svezaka njegovih zapisa o pred stavamakojejegledao.UbiblioteciFakultetadramskihumetnostinalaziseza ostavtinaTomislavaTanhofera,kojujonikonijepregledao.Trebalobisveto objaviti.Kodaobjavi?ModabiSterijinompozorjudolikovalodasvetoobjavi. Alikodasveterukopisepripremizatampu?Nemojtemepitati.Tosutune prie. Recite nam neto o teoriji drame i teoriji predstave, o napetosti izmeu jezikatekstaijezikapredstave.KakoVi,kaodramskipisac,viditeuloguteksta u konstituciji pozorine predstave? U kojoj meri reditelj moe da manipulie tekstom?Naprimer,LjubiaRistisanjegovimHamletom? Mislim da je jako teko uoptavati stvari. Nema nikakve sumnje da su mnoge, kako kaete, manipulacije tekstom u dananjem pozoritu u stvari plodjedneliterarneambicije,iakonamsetopozoritepredstavljakaonelite rarno,iliakantiliterarno.Onepotiuizjednogpogrenoshvaenogreditelj skogstvaralatvainjegovenavodnopodreeneulogeuodnosupremapiscu. Tekstzaistapostojiprepredstave,aliiusvakojpredstavionpoinjeponovoda postoji,itozaslugomrediteljaisvihpozoritnika. Tosuodavnorazreenedileme,idrastinerediteljskemanipulacijeizgle da da su ve stvar prolosti. Osim kod nas, gde sve dolazi sa zakanjenjem i odlazisazakanjenjem. Pitanje o rediteljskim intervencijama u tekstu drame moda je teorijsko, alisuodgovorinanjegauvekpraktini.Jednostavnoreeno,meutiminter

20

vencijamaimaonihkojeosiromaujutekst,aliimaionihkojenampomauda unjemuvidimonetonovo. Gavellajegovoriodatrebaigratiireiratitakkakpie.Alitapie?Ako dramskitekstzaistapostojitekupozorinojpredstavi,pisacjenepotpunistva ralacbezreditelja,kaotojerediteljnepotpunistvaralacbezpisca. MislitelidajeStanislavskibioapsolutnoveranehovljevimtekstovima, onakokakobitonekiistuncivolelidabudeupozoritu?Kojeta.itajtenje gove rediteljske knjige i videete da imje on dodavao svata. Pria o raznim zvukovimakojimajeonvoleodaseigravejeulauistorijupozorita.Alion jeimaoglumcakojijesavrenoumeodapodraavasvemoguezvukoveto jebilodavnopremagnetofonaiiskoristiogaje.Ofizikimradnjamakoje jeonobilatododavaoehovutakoejemnogoraspravljano.Auetvrtomi nuTrisestre,dokupozadiniprolazibrigadauzpratnjuvojnemuzike,sestrena proscenijumu svode raune svojih promaenih ivota, a izmeu sluinad iz kue juri da vidi vojsku kako prolazi... Toga kodehova nema, samo zato to mineprimeujemodanema,zatotojeStanislavskiutojscenimisliozajedno saehovom,njegovareija je,kakoje to u jednom razgovorusjajnoformuli saoBoidarVioli,prolazilaceoprocespisanjaehovljevedrame.Iunajpate tinijem trenutku komada otkrila nam je ono istovremeno postojanje razli itihivotakoji,svakizasebe,idusvojimtokominehajujedanzadrugoga. Ukakvomsuodnosudramskakritikaireija? Nikadasenisamumorioponavljajui:kritiarjerediteljkojisvojepredsta ve pie, dok ih reditelj reira u pozoritu. Knjievna kritika je poziv na jedno novoitanje;kritikadramejepozivnajednunovupredstavu. Kada piete o jednoj drami, iza svega to piete nalazi se jedna ideja moguereijetdrame.Akosenenalazi,nepieteodrami,negoojednomli terarnomtekstukojisluajnoimaoblikdrame. Vi ste u Nolitu uredili kapitalno izdanje Srpske drame. U ovoj ediciji objavljeno je preko stotinu klasinih i savremenih dramskih dela srpske knji evnosti.tazaVaspredstavljaovajizuzetniizdavakipoduhvat? MoramodmahdaVamkaemdajatusmnitanisamuredio.Svatosam radio sm bilo je da, zajedno sa tehnikim urednikom, odreujem ta u svim timtekstovimatrebasloitiovim,ataonimslogom.Volimtajtehnikiposao oblikovanjajedneknjige,inikadneuzaboravitisateisatekojesamproveosa Gorom Stamenkoviem obeleavajui rukopise koje su prireivai doneli. Dramskitekstovisunajteiproblemzatehnikeurednikeislagae,alineuda Vasgnjavimstime. SvejepoeloodtogatojeNolitpokrenuoedicijuSrpskaknjievnost. Prvosunaredubiliromani.Brojpedesetnametnuoseviekaoizdavakiire klamni tos nego kao knjievnoistorijska nunost. A onda su dole na red drame.Napraviosamjednukrajnjeprovizornuskicu,tekzapoetakrazgovora

21

uureivakomodboru.Taskicasadralajedvadesetknjiga.Poslepedesetro mana,dvadesetknjigainilosedajebrojdovoljanzadramu,kojaionakonije najjaastrananaeknjievnosti,naalost.Ilibarnijebila,svedopraveeksplo zijekojujenaadramadoivelauposlednjihtridesetakgodina. Alikadasmopoelidapodrobnijeosrspkojdrami,pokazalosedajedva desetknjigamalo.Dramajerodkojisunaiizdavaipotpunozapustili.Prolo je vie od osamdeset godina od poslednjeg izdanja sabranih drama Koste Trifkovia;vieodpolavekaodizdanjakompletnogSterije...danegovorimo piscima koji nisu zasluili da budu od izdavaa prerano zaboravljeni i ije drame postoje samo u teko dostupnim izdanjima, da ne govorimo o onima ijedramenepostojeniukakvimizdanjima. Jednomrei,trebalojeubeditiglavnogurednikaNolita,MiloaStambo lia,dapristanenadvadesetipetknjiga,tosenamainilokaorazumnimini mum.Voleobihdasamsnimaorazgovorekojesamsnjimvodiookotoga,kao delegatureivakogodbora,odnosnokaojediniurednikNolitautomodbo ru.Pedesetromana,asadaodjednomstoiviedrama,govoriomije.(Urekla mnesvrhe,reklismoposledaihima110,alijouveknisamsiguranutajbroj.) Ubeivao sam ga da je Prust napisao samo dva romana, a ekspir trideset i sedamdrama,jednomrei,dasudramskipisciproduktivnijiodromanopisa ca. Voleosamterazgovore.Unjimajebilosvega:iozbiljnihargumenata,ido setki,paiponekihsporekanja.MiloStamboliijagotovosmouistovreme doliuNolit,uloiliunjegaskoroetvrtvekasvogaivota,irazgovaralismo onakokako(inimise)glavniuredniciretkorazgovarajusasvojimurednicima, aurednicijoreesasvojimglavnimurednicima. Onda smo se svi nali zajedno: glavni urednik Nolita,lanovi ureiva kogodbora,prireivaipojedinihknjiga.Iondasepokazalonetotomidanas izgledanemalovano:svismo,manjeilivie,pripadaliistojgeneraciji.toe reidasmoodjednompoelidagovorimoistimjezikom.itavataedicijabila jejedan,upravomsmislurei,zajednikiradkadavidimkakosekodnaslako raspadajutakozvanitimskipoduhvati,sveviemislimdajeonajednoudo. 1989.

22

TEATROLOGIJAIMETODPOZORINEKRITIKE
RazgovorspozorinimkritiaromPetaromMarjanoviem*
tazaVaspredstavljafenomenpozorita? Verujemdaveinaljudikojisebavepozoritemimajuilinoshvatanjesu tine pozorita. Kada se seam mladosti i ranih zrelih godina, mislim da se mnogotapromeniloumomstavupremateatru,aliverujemdajerazumeva njesutinepozoritaostaloisto:idanasmislimdajeonouroenapotrebao vekovaimestogdejeljudskobiepodstaknutodamislidasesuoisasamim sobom.Znamodapostojisamousadanjosti,idajetanjegovakratkovekost
* MARJANOVI, Petar srpskiteatrolog, dramski pedagog, pozorini kritiar roen18. X 1934. u Beogradu;tujezavriogimnazijuidiplomiraoknjievnostnaFilozofskomfakultetu.Poslediplomskestu dijefilolokihnauka(knjievnismer)zavriojeuBeogradu,a1973.godinenaFilolokomfakultetuuBe ogradu odbranio je doktorsku disertaciju Umetniki razvoj Srpskog narodnog pozorita u periodu 1861. do 1868. godine. Bio je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i na Akademiji umetnostiuNovomSadu(predmeti:Istorijajugoslovenskedrameipozoritanadrugomstepenustudija i Uvod u teatrologiju na poslediplomskim studijama; bio je mentor pet doktorskih i deset magistarskih tezauBeograduiNovomSadu).Od1970.do1974.godinebiojeodgovorniurednik,aod1975.do1990. godineglavniurednikpozorinogasopisaScena.Dvesezone(19801982)biojestalnipozorinikritiar listaPolitika.Objavioje13knjig:Pozoriineteme(1969),UmetnikirazvojSrpskognarodnogpozorita uperiodu1861.do1868.godine(1974),Oimadramaturga(1979),JugoslovenskidramskipisciXXveka (1985), Novosadska pozorina reija 19451974 (1991), Crnjanski i pozorite (1995), O teatarskom delu Joakima Vujia (zajedno sa Boidarom Kovaekom, Duanom Mihailoviem i Duanom Rnjakom, 1988), Srpski dramski pisci XX stolea, 1997 (drugo dopunjeno izdanje, 2000), Pozorite ili usud prolaznosti (2001),MalaistorijasrpskogpozoritaXIIIXXIvek(2005),Zapisitatrologa(2006)iPoecisrpskogprofe sionalnognacionalnogpozorita(2009). Prirediojevieknjiga:AntologyofWorksbyCentryYugoslav,Playwright(selectedandcommented), Sterijinopozorje,NoviSad,(1984);Posrbe,SrpskaknjievnostDrama,Nolit,Beograd(1987);Komedije inarodnikomadiXIXveka,SrpskaknjievnostDrama,Nolit,Beograd(1987);DimitarKjostarov,Sterijino pozorje, Novi Sad (1989); Pozorite i vlast u Jugoslaviji (19441990): Druga strana medalje obrauni i zabrane,Scena,NoviSad,br.23,(1990),Stevanalaji(2001),DimitrijeDjurkovi(2007)idruge.Objavio jeokotristotineogleda,rasprava,studijailanakaizoblastiteatrologijeuSceni,Pozoritu(Tuzla),Prologu, Pozoritu (Novi Sad), Teatronu, Savremeniku,Delu, Letopisu Matice srpske, Knjievnim novinama, Teatru (Moskva), Dialogu (Varava), London TheatreRecord (London), Zborniku Matice srpske za scenske umet nostiimuziku,Politiciidrugimlistovimaiasopisima.TekstovisumuobjavljivaniuFrancuskoj,Engleskoj, Italiji, Kanadi, Poljskoj,Rusiji, Rumunijiidrugimzemljama.Autorje vietekstovao junoslovenskom po zorituidramiuDictionnaireencyclopdiqueduthtre(Bordas,Paris1991.iLarousse,Paris1998)iop senog teksta o pozoritu i drami u Jugoslaviji (Srbija i CrnaGora) u The World Encyclopedia of ContemporaryTheatre(Routledge,LondonNewYork,1994);uIstorijisrpskekultureautorjetekstaPozo riteizdanjenasrpskom1994,ekom1995,engleskom1995.i1999. Dobioje4Sterijinenagrade:zanaroitezaslugezaunapreenjejugoslovenskepozorineumetnosti ikulture(1991)itrizateatrologiju(SrpskidramskipisciXXstolea1998,Pozoriteiliusudprolaznosti 2001.iPoecisrpskogprofesionalnognacionalnogpozorita2009).Godine2003.dobiojeVelikuplake tuUniverzitetaumetnostisa poveljom ''uznakpriznanjazaizuzetnezaslugei dugogodinjidoprinosra zvojuUniverzitetaumetnostiiFakultetadramskihumetnostiuBeogradu''.Godine2005.dobiojeLovorov venac,nagraduzaivotnodeloizoblastiteatrologije,kojudodeljujePozorinimuzejVojvodineuNovom Sadu.Godine2006.dobiojeZlatnuplaketuzaivotnodeloUdruenjauniverzitetskihprofesorainaunika SrbijeuNovomSadu.

23

kakosenekadjezgrovitokazivalotajnanjegovemaginelepoteicrnamr ljanjegovogprokletstva.Razumese,pozoritejeiizuzetnaumetnikaidru tvena pojava koja je uticala i na razvoj junoslovenskih nacionalnih kultura, uvek imajuiuspektrusvoijihznaenjanacionalnu,pounuizabavnuulogu. Naravno, kada bih eleo da dam potpun odgovor na ovo Vae pitanje, moraobihdanapiemknjigu. ta je estetski predmet pozorine kritike danas i koji je osnovni umet nikokritikizadataksavremenogpozorinogkritiaraiteatrologa? Kada je re o svedoanstvima istorije pozorita, mora se istai da pisana re,paaknimnogokonkretnijasredstvakaotosugramofonskeploe,foto grafijescenaizpredstave,maketedekora,skicekostima,aunaemvremenu i filmskitelevizijski snimci predstave, ne mogu da budu autentina slika tea tarskihostvarenjaizprolosti.(inimisevanimdapodsetimdainajverniji dokumentfilmskatrakanesamodaponitavaueeivogglumcaupo zorinoj predstavi nego i neponovljivu interakciju glumca i publike ostvarenu tokomsnimljenepredstave).Tasvedoanstvasamosu,vieilimanje,upeat ljivinaovetaji(kadjereopozorinojkritici,isubjektivni),kojimasemoe,ali nemora,verovati.TezaMilanaBogdanoviapokojojvrednostiosobenostpo zorinogostvarenjamoepotpunodaseprimi,shvatiiosetisamokrozivilik nasceni,kroznanjojizgovorenuivure,krozpokretiigrufizionomijekojima se ova propraa i uobliava (Milan Bogdanovi: O jugoslovenskom teatru, Pozorite u Jugoslaviji, Beograd 1955), izgleda mi uverljivo i prihvatljivo opte mesto teatrologije. Pa ipak, moda ba zato to glumaka umetnost ivisamoutokupozorinepredstave,itojezbogtogaprolaznaikratkoveka pozorinakritikaimaposebnezadatkekojijeinespecifinomumetnikom disciplinom. Vezana neponovljivim trenutkom za odreenu pozorinu pred stavu,tapisanaremoebitipovodipodsticajdaseizseanja(nesamopo zorinogkritiaranegoiitalaca),posleviegodinaoiviseanjenapozorini inkojijenekadaizazivaouzbuenjeibioumetnikidoivljaj.Sdrugestrane, ako se posmatra s gledita istorije pozorita, pozorina kritika dobija osobe nostdokumenta,atokodozbiljnihiasnihljudikojisenjomebavepoveava odgovornostzare,promovieprofesionalnuetinost.Zbogtemogunostida konzervie uspomene u svojstvu krunskog svedoka, od pozorine kritike, tj.njenihpredstavnika,valjaoekivatispecifinasvojstva. Razume se, ovde se ne mogu upustiti u teorijsko i istorijsko razmatranje ta su u raznim epohama bile osobenosti i zadaci pozorine kritike, ne samo zatotojetoovdenepotrebnonegozatotojeonauvekbilazavisnaoddram skogdelapostavljenognascenuiodpozorinepredstavekojajespletrazliitih komponenata (reija, gluma, scenografija, kostimi, scenska muzika i ostalo) i to je uslovljena i ograniena tim komponentama. Osim toga, kao i u svakoj umetnikoj aktivnosti (uprkos tome to cilj pozorine kritike nije sluenje ideologiji drutva i dnevnoj politici),iovde je iv drutveni faktor: kritika uopte (pa i pozorina) izraz je svoga vremena. Pri tome ne mislim samo na

24

uticajpartijenavlastikojaiuumetnostisprovodisvojkonceptnegoinatenju kritiarada,manjeilivie,budeuskladusukusominivoomitalacadnevnih listovailiasopisaukojimasarauje.Posmatranotako,pozorinakritikame njala se tokom epoha, zavisno od uticaja. Pri tom je u srenijim trenucima, kada je nosila vidljiv i osoben dar i nesputanu misao svog tvorca, i sama bila vrsta umetnikog dela. Ako prihvatim tezu da svako vreme ima svoje ideale i zahteve, naveu sasvim saeto profil pozorinog kritiara koji odgovara mojimshvatanjimaovogdelikatnogiodgovornogteatarskogangamana. Reju: zadatak je pozorinog kritiara da d saetu i konkretnu ocenu dramskogdela,idaanalizujenaosnovunjegovihteatarskihosobenostiimo gunosti scenske realizacije, a da ga ne procenjuje kriterijumima knjievne vrednosti ili, kako je govorio Hajnrih Laube, utisak s pozornice je jedino merilovrednostidrame.Kritiar,zatim,moradaocenipostavkudelanasceni, uvodeigledaocauatmosferupredstaveiolakavajuimukontaktsascenom, da bude neka vrsta vodia po zemlji pozorine iluzije. Tu postoje mnoge mo gunostikritiarskogtumaenja:odnosrediteljaprematekstu,reenjamizan scena, korienje svetlosti i scenske muzike, uloga scenografije i kostima u predstavi,analizaostvarenjaglumca.Ovdeudapomenemmiljenjedr.Huga Klajna da je za pozorinog kritiara bitno da dobro zapaa, da ume da oseti i rasuuje,danepreviaonotojebitnoinenasedajeftinimtrikovima,dane poverujeolakouistinitostopsene,daimakultureiljubavizapozorite,daje potenihrabar,dasenesmezameritiisuprostavitioptemmiljenjukada jeuverendajeonopogreno.Zatomoraukazivatinavrlineimanepredstave koje prosenom gledaocu lako promaknu, imajui uvek na umu i potebu da gledaoce postepeno osposobi za samostalno donoenje suda o predstavi (HugoKlajn:ivotdvoasovni,Beograd,1954) Objasnite svoj metod pisanja teatrolokih rasprava i pozorine kritike? Osamdesetih godina pisali ste pozorinu kritiku u dnevnom listu Politika. KakvasuVaaumetnikokritikaiskustvaiztogvremena? Svetosamdosaduradiokaoteatrologikritiar(atesuseaktivnostipro imaleiuslovljavalejednadrugu)pripadalojetematskojoblastiistorijejuno slovenskihpozoritaidrameurazdobljuodXIIIdokrajaXXveka,priemusam se,kaoistoriarikritiar,pretenobaviosrpskimpozoritemidramom. U teatrolokoj aktivnosti polazio sam od optih i linih shvatanja sutine pozorita.Vremeukojemsampisaoirazdobljekojesumojaistraiavnjaobu hvatala(odXIIIdokrajaXXveka),obavezivalisumenakorienjenaunoza snovanih metoda kojima se tumae umetnike i drutvene oblasti ijim se dostignuimakoristisavremenateatrologija.Prouavajuisveoblikepozori nog delovanja, shvatio sam da je i u nas istorija pozorita granino podruje koje se proima s knjievnou, sociologijom, psihologijom, estetikom, etno logijom,religijom,mitologijom,istorijommuzikihilikovnihumetnosti,istori jom arhitekture (posebno u onim delovima posveenim teatru), a ponekad samrelevantnepodatkezaistorijuraznihrazdobljasrpskogpozoritanalazioi

25

uoblastimakojejetekopovezatisteatrom(istorijamedicine,zanatstvoitr govina). Polaziosaodsazanajadapojampozoritainiobaveznotrojstvo:predlo akpredstavi(dramskitekstilinjegovekvivalentuformamaneverbalnihscen skih anrova), Glumac u pozorinom prostoru (gde je glumac specifina osobenost umetnosti pozorita, a prostor mesto gde se izvodi pozoriniin i obeleje njegove scenske slike) i publika (ije su prisustvo i uzajamnost sa scenomneophodniuslovizaostvarenjepozorinogina,bezobziranaprome njivost njene recepcije u razliitim istorijskim periodima). U poslednjih sto dvadesetgodina,odpojavereijekaosamogina(iakojejasnodajeupozo ritu odvajkada morala postojati funkcija reditelja), posebnu panju posvei vao sam analizi fenomena reije, tretirajui i reditelja kao tvorca celine pozorinogina, koji se izraava jezikom pozorita i presudno utie na sliku sceneXXveka.Kaomaterijalzaanalizukoristilesumirediteljskeknjige,trak tati,izjaveuprogramimazapredstavekatkadilinirazgovoriizkojihsam mogaoda,zapredstavekojenisamvideo,rekonstruiemnjihovradnadram skomtekstuilipredlokuzapredstavu,idejezascenografskaikostimografska reenja, sugestije za scensku muziku i osvetljenje scene, naznake za scenske efekte, i ono najvanije: rad s glumcima i organizaciju umetnikog projekta. Polazna osnovabila mi je teza da je osnovni odnos u teatru glumacpredpu blikom,takodasammanjupanjuposveivaopredstavnicimamodernerei je,kojisutajodnospromeniliu:rediteljpredpublikom. Koristio sam i saznanja o istorijskom kontinuitetu teatarske aktivnosti u evropskomkontekstuionunostiproimanjateatarskihiskustavameunaci onima, priemu je prirodan i nuan uticaj razvijenijih pozorinih sredina na manje razvijene, to je na tlu Evrope, kao obavezni atribut jo od Srednjeg veka,pratilorazvojteataramalihnaroda,paijunoslovenskih. PozivomPolitike,krajem1980.godine,dabudemnjenstalnipozorinikri tiarbiosamiznenaen.Uprkosracionalnimotporima,prihvatiosatajizazov, pored ostalog i zato to se poziv institucije kakva je Politika ne odbija. Pisao samkako sam umeo, bezustupaka bilokoje vrste,i uglavnom bezsentimen talnosti. Takvo pisanje, razume se, nije moglo biti svima po volji. Kada sam, ujesen 1982. godine, saznao da novi glavni urednik lista postaje suprug Mire Trailovi(ijereijenisamuvaavao),bilomijejasnodajetokrajmojeaktiv nosti u dnevnoj pozorinoj kritici. Ni danas ne alim ni to sam pisao, ni to samprestaodapiemdnevnepozorinekritike. Koje su linosti i dela dale najvei doprinos razvoju srpskepozorine kri tikeiteatrologije? KadajereopozorinojkriticiuSrba,moesesdovoljnoopravdanjarei da kritiara kakvog sam zamislio u odgovoru na Vae drugo pitanje, ona u svojojistorijinijeimala.Gledanosaspektaistorijepozorita,zatobisemoglo naiopravdanja:pozorinakritikaovdenemanidugutradiciju,nimnogomar kantnih predstavnika. Poto se javila tek krajem prve polovine devetnaestog

26

veka,ovdanjapozorinakritikabilajetokomsvogistorijskograzvojapodra zliitimuticajima.Pomenuuovdesamokritiareprolihepoha:Lesinga,ile ra,LemtraiFagea,uznapomenudasutiuticajidolazilikatkadiod,danasmalo poznatih, kritiara, kao to je, na primer, Ludvig Berne. Osim toga, pozorina kritikarazvijalaseusenciliterarnekritike,kojajeusrpskojknjievnostiimala nekoliko predstavnika izrazitije individualnosti i znaajnijeg uticaja. Zato je, posmatrano u celini, pozorina kritika sve do naih dana bila ispod vrednosti literarnekritikeinijeimalanjenuglediuticaj.Nemogusezaboravitipozori nekritikevelikogpiscaLazeKostia(pisaneizmeu1869.i1896,svelikimpo znavanjem dramske knjievnosti i pozorita Evrope, impresionistiki svee, s promiljenom teatarskom poetikom i najee nadmaujui nivo predstave koje su im bile povod za pisanje), a u ovom veku Milana Bogdanovia, stilski impresivneiokrenutevieputevimairaskrimasrpskogpozoritanegostu dioznijemtumaenjudramaturkihipozorinihproblema,iVeliboraGligoria, koji je veu panju poklanjao ideolokoj oceni dramskih dela i predstava, to jeestouticaloinanjihovuestetskuocenu. PrvedvedecenijeposleDrugogsvetskogrataizrazitojeobeleioEliFinci, pozorini kritiar Politike, linost znatne pozorine kulture i svestrane obave tenosti. Materijalist, marksist, s pristupom dramskom delu kojem bi najpri kladnije pristajao kvalifikativ socioloki, on je umeo da bude i emotivno eksponiran,pokazujuipritomsmisaozabaroknuinegovanupoetskumeta foru.Usvomvremenu,Fincijebiojedinipozorinikritiarstvarnogautoriteta. Uz njega, isticala su se joetiri pozorina kritiara izrazitije individualnosti: Borivoje Glii, Vladimir Stamenkovi, Slobodan Seleni i Muharem Pervi. U poslednjihdvadesetgodinanajpouzdanijisrpskipozorinikritiarjeJovanHri sti,pesnik,dramskipisac,esejistiprofesordramaturgijenaFakultetudram skih umetnosti. Znalake i nekovencionalne, Hristieve kritike odlikuje nenametljiva erudicija, poznavanje pozorita, fini humor i neskrivena odboj nostpremasvemutojesnobizamilanaavangardausavremenomteatru. U istoriji srpske teatrologije istiu se dva imena: Milan Grol, spiritus muvens evropeizacije srpskog teatra, ije delo Iz pozorita predratne Srbi je(1952)ineznalaki,briljantnopisaniportretinajznaajnijihsrpskihgluma ca od druge polovine XIX veka do vremena izmeu dva rata; i Borivoje Stojkovi,pisacobimneIstorijesrpskogpozoritaodsrednjegvekadomoder nog doba (1979). Meu savremenim teatrolozima istiu se jo: Mirjana Mio inovi,znalacsavremenihtokovasvetskeijugoslovenskedramaturgije,pisac nekoliko nauno zasnovanih i metodoloki moderno pisanih studija i hresto matije(Esejiodrami,1975;Surovopozoriteporeklo,eksperimentiArtoova sinteza,1976;Pozoriteigiljotina,1990;MilenkoMisailovi,uijimseteatro lokim delima skladno dopunjuju teorijska znanja i iskustvo pozorinog prak tiara (Komediografija Branislava Nuia, 1983; Dramaturgija scenskog prostora,1988);BoidarKovaek,autortemeljnihraspravaizistorijesrpskog pozorita i drame (Jovan orevi, 1964; Talija i Klio, 1991) i Jovan irilov, apartnaisvestranapozorinalinost(dramskipisac,pesnik,pozorinikritiar, teatrolog,upravnikidramaturgpozorita,svetskipozoriniputnik),ijisetek

27

stoviodlikujunesvakidanjim,nekovencionalnimukrtajempozorinogerudi teiimpresioniste. Naveditesvojuantologijunajboljihdramskihpredstavaklasinogisavreme nogrepertoarasrpskogsavremenogpozoritaposleDrugogsvetskograta. Ovakoformulisanopitanje(kaoimnogadrugapitanja)trebalobidapod setisvakogpozorinogkritiaraiteatrologadasebavepredmetomkojiviene postoji (pozorine predstave traju koliko i zidanice na pesku), ali i da u njima podstaknuverudajeprvenstvenizadatakpozorinogkritiaraiteatrologada pisanjem i seanjem u to veoj meri ublai sudbinsku prolaznost pozorine umetnosti. Razume se da sastavljanje kataloga subjektivno odabranih naj znaajnijih predstava pozorita Srbije u razdoblju posle Drugog svetskog rata nije najsrenijinain konzerviranja uspomena(postoje za takav cilj nauno utemeljenimetodi),aliijednaovakvaimaginarnaantologijapozorinihpred stavamoedabudepodsticajzadaljaidubljeprouavanja. Zastarijugeneracijugledalacaneebitiiznenaenjetoeumomizboru sresti najvei broj predstava u Beogradu, od istaknutih glumaca iz cele Jugo slavije,onojezahvaljujuisvomumetnikomvoiBojanuStupiciizajedni kom opredeljenju za usavravanje pozorinog znanja i profesionalnosti izrasloueminetnopozoriteEvrope.UprvedvedecenijeradaJugoslovensko dramskopozoriteigradomaiistranirepertoaridelasavremenedramatur gijeijajevrednostproverena.Realizamjebiocredosrpskeumetnostitogvre mena, ali je u predstavama ovog pozorita u prvom planu osvajanje anra i stilapredstaveiirenjerealistikogprosedea.Uinterpretacijiseteiloistinito stiiustajaloprotivablona,banalnostiivulgarizacije,tojedovelodovisokog umetnikog profesionalizma ansambla. U njemu je prizivan idolopokloniki odnos prema zadacima pozorita koji je tano formulisao Slobodan Seleni: Glumacjebioumetnik,scenograf,artist,rediteljhudoestvenik,probajebila sveanost,premijeraistorijskidogaaj. Posle1951,kadajepoelootvaranjeJugoslavijepremaZapadu,nastalaje snoljivija i umetniki plodotvornija klima u radu. U pozoritima Srbije istie se, s novim repertoarskim profilom, Beogradsko dramsko pozorite, koje od 1951.do1958.prikazujedelaArturaMilera,TenesijaVilijemsa,DonaOsbor na i drugih pisaca sa Zapada. Na temelju te dramaturgije, javio se nov tip glume, koja se ogledala u deakademizaciji i privatizaciji u upotrebi izraajnih sredstava, iako je novost koju je donelo ovo pozorite bila vie repertoarsko dramaturke nego teatarske prirode. Posle zabranjene predstave Beketovog delaekajuiGodoa(Beogradskodramskopozorite,1954),uSrbijijepoelo novopozorinorazdoblje.Rediteljiglumciovepredstave,mladalakomupor nouisticajemsrenihokolnosti,uspelisudaseprikaunasceninovoformi ranog pozorita Atelje 212 u Beogradu (1956) na maloj sceni u zgradi lista Borba. Bila je pobijena estetska barijera i valst je bila pisiljena da se pomiri s odreenom merom umetnike slobode, pod uslovom, da se ne prelaze poli tike metode (bilo je to prvo Beketovo dramsko delo izvedeno na scenama

28

IstoneEvrope).Od1956.do1960,Atelje212prikazujedela.P.Sartra,E.Jo neska,S.MoekaidrugasavremenadelasvetskedramaturgijeZapadaiIstoka. ScenaAteljea212oslobaasetenjikaverizmuipostajepozornicanekrijui odgledalaca,negopokazujuidajeto.AnsamblAteljea212poinjedaneguje kakojetanozapaenoglumakistilprimerenonometojeViljemBatler JetsnazvaoObjektivizmomuteatruAlfredaarija,atosemanifestovalora zvijanjem smisla za glumaku persiflau i za sistem antindiciranih tehnika ili, kako glumci kau, igru iz kontre. Reprezent tog stila glume bio je popularni glumac Zoran Radmilovi. Posle osnivanja internacionalnog teatarskog festi valaBITEF(1967)ijijespiritusmovensbilaMiraTrailovi,upravnik,iJovan irilov,dramaturgAteljea212,ovopozoriteseokreenacionalnomreperto aru(otkrivanjunovihdramatiarailidramatizacijaprozepoznatihdomaihpi saca), i to je upadljiva osobenost njegove repertoarske politike do danas. Nardono pozorite, najstarije u Beogradu, nastavilo je ulogu nacionalnog teatra i s tradicionalno dobrim glumakim ansamblom (sa, za nae prilike, najviim stepenom kulture scenskog govora) tumailo je dela nacionalne i svetskeklasike,prikazujuiidelasavremenogrepertoara. ZnaajnuuloguuteatarskomivotuJugoslavijeimalojeiSrpskonarodno pozorite iz Novog Sada. Njegovo zlatno doba od 1953, kada se u njemu okupilagrupamladihrediteljasDimitrijemurkoviemnaelu,do1974,kada se rediteljski tim definitivno raspao zapameno je po traganju za novim putevimascenskogizrazauokvirusrpskogpozorinogprostora.Tosubili:iro nijski lirski teatar, insistiranje na fizikom aspketu glumakog izraza, reperto arska orijentacija upuena senzibilitetu mladog obrazovanog gledaoca, geslo da su glumac i prostor igre temeljni znak pozorinog jezika, teatar koji tei nekojdrutvenojintervencijiiprikazivanjetamnihstrananaegvremenaiso cijalistikogdrutva. Predstavaovihpetpozorita(iZvezdarateatraizBeograda,pozoritakoje nemastalniglumakorediteljskiansambliokupljaseokokonkretnogprojek ta) nalaze se u mom izboru. Izabrao sam trideset predstava: prvih petnaest biraosamkaopozorinikritiar,aliiistoriarpozoritaiprofesornaFakultetu dramskih umetnosti; drugih petnaest nisu po teatarskim vrednostima manje znaajneodprvih, ali u tomizboruimaviemoglinogsenzibiliteta. Pred staveunavestibezkomentaraipohronolokomredosledunastanka. I Dundo Maroje Marina Dria (u reiji Bojana Stupice, Jugoslovensko dramskopozorite,Beograd1949),VinjikA.P.ehova(ureijiJurijaLjvovia Rakitina, Srpsko narodno pozorite, Novi Sad, 1950), Jegor BuliovMaksima Gorkog(ureijiMateMiloevia,Jugoslovenskodramskopozorite,Beograd, 1951),OaloenaporodicaBranislavaNuia(ureijiMateMiloevia,Jugo slovensko dramsko pozorite, Beograd, 1955), ekajui Godoa Semjuela Beketa (u reiji Vasilija Popovia, Atelje 212, Beograd, 1956), Plug i zvezde ona OKejzija (u reiji Miroslava Belovia, Jugoslovensko dramsko pozorite,

29

Beograd, 1957), Ifigenija na Tauridi J. V. Getea (u reiji Branka Gavelle, Jugo slovenskodramskopozorite,Beograd,1960),Prljaveruke.P.Sartra(ureiji Bore Drakovia, Jugoslovensko dramsko pozorite, Beograd, 1966), Selo Sa kule, a u Banatu Zorana Petrovia (u adaptaciji i reiji Dimitrija urkovia, Srpsko narodno pozorite, Novi Sad, 1969), Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihailovia (u reiji Bore Drakovia, Jugoslovensko dramsko pozorite, Beo grad, 1969), Pokondirena tikva J. St. Popovia (u reiji Dejana Mijaa, Srpsko narodno pozorite, Novi Sad, 1973), Veseli dani ili Tarelkinova smrt A. V. SuhovoKobilina(ureijiBrankaPlee,Jugoslovenskodramskopozorite, Be ograd,1973),PuinaBranislavaNuia,(ureijiDejanaMijaa,Jugoslovensko dramskopozorite,Beograd,1977),MreenjearanaAleksandraPopovia(u reijiDejanaMijaa,Zvezdarateatar,Beograd,1984),SvetiGeorgijeubivaa dahuDuanaKovaevia(ureijiEgonaSavina,Srpskonarodnopozorite,Be ograd,1987). II SmrttrgovakogputnikaArturaMilera(ureijiPredaragaDinulovia,Be ogradsko dramsko pozorite, 1951), Sumnjivo lice Branislava Nuia (u reiji SofijeSojeJovanovi,Beogradskodramskopozorite,1955),Pobunanakejnu HermanaVouka(ureiji dr.HugaKlajna,Narodnopozorite, Beograd,1956), Stradija Radoja Domanovia (u dramatizaciji Borislava Mihajlovia Mihiza i reijiJovanaPutnika,Srpskonarodnopozorite,NoviSad,1958),TeatarJoa kimaVujia(adaptacijaireijaVladimirPetri,umetnikikonsultantJosipKu lundi,Atelje212,Beograd,1958),KavkaskikrugkredomBertoldaBrehta(u reiji BojanaStupice, Narodnopozorite,Beograd, 1963),Maratoncitre po asni krug Duana Kovaevia (u reiji Ljubomira Drakia, Atelje 212, Beo grad, 1981), Putujue pozorite opaloviLjubomira Simovia (u reiji Dejana Mijaa,Jugoslovenskodramskopozorite,Beograd,1985),KuspetliAleksan dra Popovia (u reiji Branka Plee, Zvezdara teatar, Beograd 1989), Buenje prolea Franka Vedekinda (u reiji Harisa Paovia, Jugoslovensko dramsko pozorite, Beograd, 1988), Lani car epan Mali Petra Petrovia Njegoa (u adaptaciji Slobodana Stojanovia i reiji Dejana Mijaa, Jugoslovensko dram skopozorite,Beograd,1993). Kudaidedananjedrutvoiteatarunjemu? U svim futuristikim matanjima trebalo bi imati u vidu daoveanstvo ostvarujestalninapredaksamounaunotehnikomsmislu,idatenesumnji voispektakularneskoskoveneprateuuzlaznojlinijiantropolokepromene uljudskojprirodi.Idaovekdananjice,svihbojakoeisvihvera,koljejedna kokrvavoizverskikaoionajpreviehiljadagodina.Kadjeopozoriture,ono jeinaovimprostorima,kaoisvudausvetu,biloiproizvodvlastitogdrutva aistovremeno,zahvaljujuiizuzetnimpojedincima,isavestsvojeepoheiistin ski umetniki in. elim da verujem dae se sline putanje razvoja, uprkos

30

naojonespokojavajuojsadanjici(ipak,idanasimamoboljepozoritenego to ga ovo drutvo zasluuje) nastaviti i u budunosti. Srbi su u ovom veku imaliidramskepisce(BranislavNui,AleksandarPopovi,RaaPlaovi,Mili vojeivanovi,MiraStupica,BrankoPlea,LjubaTadi),iscenografe(Miodrag Tabaki) i kostimografe (Boana Jovanovi) iji su stvaralaki dometi mogli umetnikirelevantnodadelujuusvakomevropskompozorinomprostoru. Nijeprijatnosaznanjedasvojimpotomcimanemoemonitaobeati,jer budunost vie ne drimo u svojim rukama. Teko je predvideti kojeme se svetu privoleti naa deca i unuci. Mojoj generaciji, koja je na zalasku, ostaje samo slutnjai zebnja,ili,kakoto uvek lepe kae ekspir: Znamotajesmo, alineznamotamoemobiti. Beograd,juli1995.

31

KRITIAR,NJEGOVTEATARIREIJA
RazgovorspozorinimkritiaromVasjomPredanom*
Posle estetskih sintagmi literarnog, glumakog, rediteljskog teatra svojom knjigom Kritiarovo pozorite sugerisali ste pojam kritiarovog pozorita.tajeidejnoestetskaosnovatakozamiljenogteatra? Najpreovoobjanjenje:knjiguKritiarovopozoriteurediojeitekstove izabraomojkolega,teatrologAndrejInkret.Daojojjeinaslov,tanije,predlo iomigajeijasamsesaglasio.Oiglednogajeparafraziraopremamomeseju Kritiar i njegovo pozorite, meni se uinilo da odgovara i to posebno zato, to je izbegao npr. konvencionalni naslov Pozorine kritike i eseji, a koji bi inaemogaodaodgovarasadrajuknjige,alijeInkretipakverovatnodelovao konvencionalno.Rekaojeusutiniono,imeseuknjizibavim,samotojesin tagma Kritiarovo pozorite individualizovanija. Inae, ne radi se ni o kakvomposebnompozoritu,uopte,nemoguegajeniinspirativno,nizna enjski,akamoliformalnoporeditispojmovimakakvisuliterarno,glumako ilirediteljskopozorite,pojmovima,kojisusvidubokosadrajni,okrueniho rizontomspecifinepoetikeiestetike,posvojojznaenjskojumerenostitako reiepohalni,ilibardeoodreenogvremena,presvegadovoljnorazvijenihi diferenciranihkreativnihtenzija.Onesvakakonemajusamoartistikupodlo guifunkciju,veistovremenoiistorijsku,fenomenolokuiimanentnu.Njena demarkacijasuprocesikojiseuevropskompozoritutakointenzivnodeavaju bardokrajadevetnaestogstoleaikojenajoptijomoznakomdefiniemokao emancipaciju pozorita od literature, kao proces prevazilaenja reproduktiv nostiikaopohoduproduktivnost,autonomnuiautentinukreativnost,dakle, upoiesis,anevieprevalentnumimetikuimitacijustvarnostiilibariluzijsku simulacijuteimitacije.Svakako,ovaemancipacijaiprevazilaenjeiliavangar dizam, koji, izmeu ostalog, u drami simbolizuje npr. Alfred ari (Jarry), nije nitaapriornoilisamolapurlaristiko,kaotoinijesamotenjadaseotarasi ropskezavisnostiodliterature,veproceskojisepokazaokaoimanentanpri
PREDAN,Vasjaslovenakipozorinikritiar,teatrologrodiose6.II1930.uVotomorcimakraj Ptuja. Gimnaziju je pohaao u Vrnjakoj Banji, Beloj Crkvi, Mariboru i Ptuju. Diplomirao je slavistiku na FilozofskomfakultetuLjubljanskoguniverziteta.Poslestudijasaraujesrazliitimlistovimaiasopisima u Ljubljani. Pet godina je delovao kao dramaturg RTV Ljubljana. Od 1962. do danas je urednik kulturne rubrike uglednog dvonedeljnika Nai dani. Za sve to vreme kontinuirano pie pozorinu kritiku, koju objavljuje u slovenakim i jugoslovenskimasopisima i listovima. Dugogodinji je saradnik novosadske SceneiSterijinogpozorja,ijijebioselektor.Predanjeuredioikomentarisaonizknjievnihizdanja(Mi nati,Smole,Vuga,auile,Matkovi,Lebovi,Obrenoviidr.).Autorjeknjiga:Odpremieredopremiere, 1966;Sinonjepremiere,1974;Popremieri,1981;a1983.SterijinopozorjejeobjaviloKritiarevopozori te,uizboruAndrejaInkretaiprevoduGojkaJanjuevia,nasrpskohrvatskijezik.KnjigaKritiarevopozo ritepredstavljaizboriztridesetogodinjegpozorinokritikogopusaVasjePredanaipreporuujegakao jednogodnajboljihinajangaovanijihslovenakihteatarskihkritiara.
*

32

rodi pozorine kreativnosti. Faze tog procesa kroz istorijsko iskustvo bile su veomarazliite,estoakkontraproduktivneiparadoksalne,alisvebrojnege neracijereformatoraplodnosusvedoileiostvarivaleparadoksoglumcu,pa radoks o reditelju, paradoks o publici i najzad, paradoks o kritiaru, kao zajednikomkreativnomhorizontukojijenaposletkudoveodoosloboenog pozoritausuprotnostisa,recimo,Antuanovimslobodnimpozoritemkao tvravomreprodukcije,nasuprotprodukciji.Ikadsteusvompitanjuvepo menulikritiarevopozorite,trebanaglasitidajetopozoritesamosinta gma za jedan od aspekata koji na strukturu dramske i pozorine umetnosti pokuavaju gledati samostalno, uvek iz nje same, ali sa potpunom sveu i u okviru spoznaje da je pozorite danas neosporna autonomna kreacija, bez obziranatotouprincipuiakuveemdeluostvarenihprimerajouvekivi zajednosliteraturom. tazaVaspredstavljafenomenteatra? Kadsamskoropreetiridecenijepoeodasebavimpozorinomkritikom pozoritemijenajpreipresvegaznailoesteskidoivljaj.Ovajfenomensam, kao i veina mladih ljudi, isprva prihvatao na nain identifikacije koja se nije tolikopitalaoracionalnimznaenjuilikristalizacijiformeupozorinojpredsta vi,kolikouprvomreduoemotivnimkonsonancamakojesumojapostdoiv ljavanja izjednaavala sa sudbinama mojih dramskih junaka. Ovo poetno iskustvonijeseakpreputaloocenivrednostiuparalelogramudramskodelo pozorinainkarnacija.Tosedesilotekplanski,studiranjemkakodramske literature, tako i pozorine istorije, kako estetskih teorija, tako i praktinih dramaturgija.Ikobiutoj poetnojfazimogaobitiboljiuitelj,akoneLesing (Lessing)injegovaHamburkadramaturgija?Svakako,tomjesledionastavak studija:emotivna identifikacijasveviesetransformisalauliterarnu(drama turku)paradigmu,tekstualnapodlogajeuonoprvovrememogkritikograz miljanja,paipisanja,postalaodluujuikriterijum,nesvesnosamsenaaou uloziadvokatadramskihautorainjihovihdela.Nasreu,ovafazajetrajala kratko.Poetkompedesetihgodinaupoznavanjesteatromapsurda,poseb noupredstavamaOdra57"izazivalojeumojimshvatanjimanajpreskepsui nepoverenje, potom sve intenzivnije udubljavanje ne samo u preobraanje kojesutakosilovitosignifikovaliJonesko(Ionesco),posebnoBeket(Beckett), ve i studije pozorinih i drugih umetnikih evropskih avangardi uopte. Ova promenjenasimbiozadoivljavanjapozoritakaoemotivnesenzacijeiidenti fikacijesastudijemnjegovogistorijskogiskustvapremapogledimaprepome nuteemancipacije,polakojeumenikonanoutvrdilaspoznanjedapozorite nije, ne moe i ne sme biti reprodukcija literature, ve produkcija i kreacija koja svojim autonomnim jezikom takorei ponovo i istovremeno umetnost koja sveostalo saima, spaja,sublimie,i kreira u novuznaenjsku iestetsku strukturu: thtre comme thtre, a ne thtre comme la litterature. Dakle, ne lart pour l art, ve lart comme l art. Ovakva definicija teatra nekome moe delovati isuvie uopteno, takorei opte mesto. Ali u njoj je, po mom

33

miljenju,obuhvaenaonadifferentiaspecifica,kojapokuavadaprevashod notemeljnorazgraniinekadanjeliterarnopozoriteodtakozvanogpozori nog pozorita, to je, svakako, opet samo sloena definicija savremenog fenomena teatra, preciznije istorijsko i teorijsko istraivanje tog fenomena zahtevaobimnuraspravuilibartematizacijusvihovihspoznanjakojaoovom predmetu govore od Aristotela preko Hegela do Artoa (Artaud) i npr. An Ibersfeld (Ann bersfeld), da pomenemsamoetiri imenakojamarkiraju ta korei genetske preokrete u poimanju fenomena teatra, svakako, u prvom reduevropskog. tajepredmetpozorinekritikeikojijeestetskizadatakpozorinogkriti ara? Najsaetijiodgovornaovopitanjeobuhvaenjeuparadigmatinojsinta gmiIbersfeldove(bersfeld):Lireletheatre(itatipozorite).Svakako,neradi se samo ili pre svega o semiolokom itanju koje Ibersfeldova tako sjajno elaborira, radi se o globalnomitanju, a to znai, u podjednakoj meriitanje dramskogteksta(soptikomsistemapozorinihznakova),kaoiitanjepozori nepredstave,priemujepitanje,dalidanasjouvektrebaodvajatiovadva pojma.Postavljaseinovopitanje:dalisepozorinapredstava,kojajeuveku prvom redu neto osetno prisutno, uopte moeitati i kako? Da li se u tom sluaju,kadtakvoitanjeimplicirapresvegaposebnostrukturiransistemzna kova, auditivnih i vizuelnih, ne radi u podjednakoj meri o sluanju i gledanju ovog istog znakovnog sistema, ili je moda tokomitanja, sluanja i gledanja uspostavljenanesamoravnotea,negoijednakiznaaj?Idaliseutompoku ajuteoretsketematizacijeovogznaajacelastvardodatnonezapliekadi tanju, sluanju i gledanju pridruimo i doivljavanje, dakle, emotivnu komponentu? Bilokakobilo,preilikasnijepredmetpozorinekritikeostajeitanjepo zorita,priemujeestetski(daliuistinusamoestetski?)zadataktakoreicon ditio sine qua non ne kao jedini, nego sutinski znaajan. Prevedeno u intimnije spoznanje, proizalo iz iskustva svakog pozorinog kritiara: izvor procenjivanjapozorinogumetnikogdelaovdesamsvesnoizbegaopojam pozorine predstave, jer po definiciji mislim samo na umetnika dela jeste doivljaj. Taj doivljaj je neto to se dogaa svakom gledaocu, vie ili manje intenzivno, zavisno od dugog niza zamrenih receptivnih okolnosti koje su uvekjednokratne,neponovljiveineprenosive,gotovonikadajednake.Onesu duboko i intimno individualizovane, posebne i samosvojne, onakve, kakva je ovekovaposebnaisamosvojnaindividualnost.Istina,udoivljavanjupozori nog umetnikog dela nema takvih radikalnih razlika s kakvima se susreemo npr.udoivljavanjumuzikogumetnikogdela,kada,sizuzetkomizrazitopro gramske muzike, dva iznad svega osetljiva i muziki obrazovana sluaoca mogu istu muziku da doive gotovo sutinski drugaije, poneka di sasvim su protno;paipak,iupozorinomumetnikomdelurazliitihdoivljavanjaipri manja pozorinog doivljaja veoma je individualna. Naravno, samo

34

doivljavanjeidoivljajjoniizdalekanisudovoljnizaobavljanjefunkcijakoje zahtevapozorinakritika.Nemasumnjedaikritiarpozorinoumetnikodelo trebanajpredadoivi,tojoneznaidajeupitanjudoivljaj.Drugimreima: delotrebadaoseti,atooseanjepotomdaratifikujeiartikulie.Daligleda lac,kojinijepozorinikritiar,neartikulieovooseanje?Artikuliega,svaka ko,kadposlepredstaveiskazujenajjednostavnijuocenu:dopalomise,nijemi se dopalo, zatim ovaj osetni i estetsko primarni, dakle, nergflektovani utisak eventualnonijansiradodatnimpotvrivanjemdopadanjailinedopadanja, odnosno,svianjailinesvianja,kakobitorekaoRomanIngarden.Takvapri marnaartikulacijajeiprva,neposrednainajspontanijakritika,dakle,taka,iz ijegishoditapozorinikritiartekstartuje.tadolaziposlestarta?Diskursi paradoksopozorinojkriticizainjeseovdeiizrastadotakoreihiljadunijansi kojezahtevajudugo,intenzivnorazmiljanje,kojemipokuavamodasame mo koliko god je to mogue. Pozorini kritiar je duan, kao to sam to ve rekao,dapredstavunajpredoivi,osetnoapsorbuje,azatimjeracionalizuje, potomjoiartikulie,dakle,opiejereima.Nekakodotogstepenaseeipo menutaprva,neposrednaspontanagledaoevausmenakritika(dopadljivost). Kritiarova mora da ide dublje i ire, a moda i dalje. Mora poznavati tekst i kontekst predstave, pogotovo ako je njen predloak poznati dramski tekst. Posle itanja, sluanja i gledanja, umetniko delo rei, u koje je, kako bi to rekaoHegel,veopisanavirtuelnapredstavatrebadaistraiikritikianali zira u prvom redu kao tu virtuelnu predstavu. To znai da mora analizirati njenu dramsku i pozorinu, dakle, dramsku strukturu, funkcionisanje ili ne funkcionisanjenjenihdelotvornihznaenjskihiartistikihelemenata,znakova iprocesa.Treba,dakle,daracionalizuje,reflektuje,isloiureidramukaoli terarni i pozorini tekst, kao specifian pozorini rukopis i govor, kao sistem pozorinih znakova u prostoru, u vremenu, u situaciji i moda pre svega u dramskom liku koji iz literarnog rukopisa tek glumevom kreacijom (ovde svesnoostavljampostranisveostale,podjednakokonstitutivnedelovepred stave)prelaziumodusosetnogspoznanja,kakotokaeKete(KteHambur ger)(vidiA.InkretDramai pozorite,str.61),iliupozorinost(kojasvakako nijeidentinasteatralnou),kaoisapodjednakopoznatimsavremenimpoj mom,dodajemsam.Osetnospoznanjejekakoglumevo,takoigledaoevo/ kritiarevoiutojdijalektikojtakipotencijalnozapoinjeosetnaiemotiv na, racionalna i refleksija, iskustvena i artistika komunikacija s predstavom. Akoovakomunikacijabilokaodijalogilipolemikanijeupisanaudoivljaj pozorinog umetnikog dela, taj doivljaj mora da doivi kritiku problemati zaciju, najee per netaionem. Upravo tu problematizaciju pokuava da ra laniirazotkrijepozorinakritika.Iopet:tojesvakakosamonjenanajsaetija funkcija,predmetizadatak. Kakojemoguakritikateorijapozorita? Verovatno bi vie odgovaralo pitanje: da li je mogua teorija pozorita? Odgovorbisvakakomoraobitipotvrdaniuprilognjegovojpotvrdnostimogli

35

bismonavestidugunizdelakojimabismomoglinadenutioznaku:teorijapo zorita. Ova dela mogla bi da se pokriju pojmom teorijske dramaturgije, ali dramaturgijajevepodefinicijineotuivideopozorita,bilodasebavianali zomdramskogteksta,iliproblemimanjegovogpostavljanjanascenu,biloda oba ova aspekta istog paralelograma teorijski uoptava ili ih preslikava iz sasvim odreenog dramskog teksta ili predstave kao diskurs praxisa, uvek iznova jednokratnog i neponovljivog. to se tie teorije evropskog pozorita, njeneizraziteinasvojnainsvedodanassudbonosnetemeljetrebatraitiu AristotelovojPoeticiiliurazliitimtematizacijskimvarijacijamapratitiihpreko dugognizaepohalnihpoetikaiestetskihteorijailifilozofskihegzagezasvedo modernihvremenakojaihoznaavajuiveuepohiosloboenogpozorita tematizujuimenatakvihstvaralacaiteoretiarakakvisunpr.Kreg(Craig),Me jehold, Stanislavski, Arto (Artaud), Breht (Brecht), Kot (Kott), Grotovski (Gro towski), Bruk (Brook), Eslin, Bentli (Bentley), Ferguson (Fergusson), tajger (Staiger),Ingarden,Divinjo(Duvignaud),Surio(Souriau),tajner(Steiner),Sla vinska,Ibersfeldova(bersfeld)ibrojnidrugi,meunjimainekolikonaihau tora. Teza, da univerzalne i savrene teorije pozorita nema i da je ne moe biti, jer nema univerzalnog i savrenog pozorita koje je uvek preputeno svomjednokratnomvremenuiizvornom,neponovljivomizraajnomdiktusu, smetenomusvakopozorinoumetnikodeloposebno,predstavljaotvorenu floskulu. Pri tome je svakako jasno da takvih umetnikih dela ima malo, kao toimamaloipozorinihteorija.Nitadrugaijenijenisadrugimumetnikim fenomenima. Kako,kadaikomepietepozorinukritiku? Tojepitanjekojetakoreiuvekiznovaaktuelizujesvakapozorinapraksa, odgovorinanjegasuistotakorazliiti,premdaseuglavnomuvekvrteuistom krugukojisemoeopisatipoznatomtrijadom:pozorinistvaralacgledalac kritiar.Pritomenijesvejednozakojimedijjepisanapozorinakritika.Vero vatnojeradijskitipilitelevizijskitippozorinekritikedrugaijiodonekojaje pisanazanovine,dakle,zatzv.dnevne,pratee,aurnepisaneitam panesvrhe.Ovdesurazlikerelativnovelike,razapeteizmeu,recimo,proire ne, komentarisane informacije o pozorinom dogaaju ili obimnije, struno argumentovaneianaliziraneocene.Naovajnain,upravojeovaaurnastru nakritikanajprivlanija,najvrednijainajpoeljnijakakokodpozorinihstvara laca, tako i kod gledalaca, premda neki vole da je klasifikuju samo kao impresionistiku.Pritome,razumese,nemislenaistorijskutipologijuovekri tike, ve na impresiju, utisak, koji jeesto moda uistinu na ivici strunosti i blie nekakvim intuitivnim spoznanjima (dopadanje), nego li aksiolokim kri terijumima.Meutim,iovdejepraksaveomaraznorodna:mislimdajeubroj nimjugoslovenskimnovinamapozorinakritikakakoposvojojambicioznosti, tako i po temeljitosti, blia revijalnoj, negoli dnevnoj kritici, drukije reeno, prevashodnovanliterarnihrevija,gdejeizmeudvarataimalastalnomesto, ubrojnimprimerimapreselilaseudnevnelistove.

36

Sutinskijedrugaijeskritikomkojajepisanazastrunureviju.Uprinci pu,radiseoobimnom,produbljenomistraivanjuikritikojrefleksijipozori nog fenomena, namenjenomitaocu ili strunjaku, koji se ovim fenomenom studioznije bavi. I jo nekome je namenjena pozorina kritika, bilo dnevna, bilorevijalna:pozorinojistoriji.Onasesvojimsintetikimistraivanjimaosla njanareferencetzv.dnevne,kaoirevijalnekritike:takvimistraivanjimarefe rencekoristekaodokaznagraa.Dilemeotome,dalisumoderne,posebno snimateljsketehnologijenetooduzeleklasinoj,pisanojkritici,neprestanose otvarajuiaktuelizuju,alibezikakvogsamozadovljstvamoesekonstatovatida sve, pa i najsavremenije istorijske studije ili monografije o pozoritu jo uvek uzimajuuobzirpisanereferencekaooiglednorelevantne. Jo i ovo: pravi pozorini kritiar pie svoj kritiki diskurs i za sebe i sebi, nemisliiuprocesusamogpisanjakakvaebitisudbinatogpisanja.Ili,kako jetovemnogoputazapisano:pozorinikritiarkaoliterarni,umetniki,mu ziki, filmski itd. pie uvek svoju knjigu, ne obazirui se na njenu javnu sudbinu. Pri tome mogue zamerke o samozadovoljstvu, narcizmu iliak sa movoljitakvepozicijetrebaizdvojitiizozbiljnerasprave,jersetezamerkepo pravilu raaju usasvim drugaijim,takorei inkopatibilnim kontekstima, koje uvezistimnetrebaistraivati,vesamoverifikovati. Prvideopitanjakakoizatopietepozorinukritikuzahtevairokuau torefleksijuzakojuovdenemaprostora.Svakako,daupotrebimotrcanufrazu, kritiar pie onako, kako to pie drugi kritiar: ako to nije samo dunost, ve strunoispisateljskoopredeljenje,jasanjeiodgovor,zatonekopiekritiku. Snetopatosamoglobisereidajekodzaistaangaovanogkritiarapisanje, datokaemtojasnijeisaetije,stvarindividualnekreativnevokacije.Kojoj seneodazoveinepreda,moebitisamosaputnikiliuglavnomsluajniadept pozorinekritike. Zatonamjepotrebnapozorinakritika,iakojenjendiskursgovorobiv em? Akoostavimopostranisvepragmatinemotivekojidokazujudajepozo rinakritikapotrebnakakoglumcu,takoigledaocuiistraivau,odnosnoisto riaru,priznalitooniiline,njenaopravdanostjeposebnorelevantnabaradi toga, to govorio bivem,tavie,o mrtvom.Ili,kaotosamve negdeza beleio:pozorinakritikaje,uporeenjusdrugimaliterarnim,muzikim,li kovnim, filmskim, arhitektonskim i ostalim u potpuno samosvojnom poloaju.Sveumetnikekritikeprodukcije,osimpozorine,mogudasesau vaju:knjigasemoeproitatiiposledugihdecenija,muzikamoedasesvira uvekiznovaourazliitimizvedbama;slikeiskulpturejoodAktamireprkose vremenuisvimpromenama,opiruiseprolaznostiismrtiugalerijama imu zejima, gde jesu i gdee ostati izloene jo tokom novih vekova,uvene gra evineispomenikesamopolakonagrizazubvremena;starefilmovegledamo ukinotekama.Jedinopozorinapredstavaproe,umre,utoneuzaborav.Ne opozivoizauvek.Nizapriblianiliprivremenivotnemogujeprobuditinpr.

37

magnetoskopska konzervacija ili filmski zapis: snimljena i prekadrirana, vie nijeneposrednaiiva,niukomsluajuautentinoslinasebi,svojojpravoji neponovljivojprimarnojslici.Takoje,dakle,pozorinoostvarenjejouvekvie ilimanjeodluujuevezanosagrekamapodlonoinesigurnoovekovosea nje,mogunostzanjenukasnijurekonstrukcijuvezanajezapisanu,slikovnui drugudokumentarnugrau.Pritomejeovde,dakle,prva,jedinstvenainepo novljiva vrednosna ili opisnointerpretativna jo uvek u privilegovanoj moi i nadlenosti kritiarove pisane rei. Ona je svakako, uprkos mnogim znaenj skim, semantikim i stilskim nijansama, uprkos raznim kritikim modelima i postupcima,uprkoskritikimidejama,ideologijamaimetodologijama,pravci ma i stilovima, uprkos razliitim ocenama o istom delu jo uvek isuvie siro mana,isuviekrtainezgrapna,dabiivivotivieodtogajerpunokrvno pozorino umetniko delo prevazilazi ivot odmah, im se iznova potpuno rodi,zamiljaioblikujeizprirodeiliizovekaisvetanevidljiveilisamonaslu ene krajeve iradnje ova re je,dakle,preslabai preskromna dabu sveto, barzanudu,moglajasnodaopie.Jersupozorinapredstavaidugamnogih vizuelnihislunihvarijanataunjojmnogorazigranijiustrastimaioseanjima, uspoznanjimaimudrostima,beskrajnimkombinacijamaimutacijakojegradi stvaraoeva fantazija; onih i takvih. kad jednostavna percepcija i deskripcija vienisudovoljne:oima,dodue,gledamoividimo,uimasluamoiujemo, a pozorina, dakle, umetnika snaga raznih blagih i burnih, grubih i nenih budnihisanjarskih,brutalnihikrhkihizazivaorkestarljudskihoseanjaioseta iznaiumeidaizmea:kaodaupozorituiznenadaoimaisluamo,auima igledamo.Isveto,uzumetnikodelokojejebive.Zato,dasebarnetone sigurnogismrtnogsauva,pozorinakritikajekao,akonitadrugo,aonobar donekleracionalanikonzistentangovorobivemutolikoopravdanijaipo trebnija.Ovaopravdanostipotrebajeuvekuizvesnojsrazmeriskritiarovom individualnou, njegovim darom, znanjem, ukusom, iskustvom, spisatelj skomspretnouistrunimpogledimakojitrebadaprevazilazesamouute atroloku struku. S njegovom intimom takoe da ne kaem i erotskom privrenoupozoritu.Asvetojevedrugideoprie. Kojihkriterijasepridravateuprouavanjupozorinogumetnikogdela? Odgovoriti na ovo pitanje znailo bi napisati vlastitu poetiku, ali i ona bi bila samo privremena, jer sam uveren da se posebno u pozorinoj umetnost ne mogu utvrivati nikakve univerzalne aksiologije: bilo radi individualnog temperamentakritiara,poglednasvet,kompleksneinformisanosti,estetske profilisanostiijoitavognizadrugihrelevantnihosobina,presvegaradiizra zito nestatino osobine pozorine umetnosti, njene nedogmatinosti, umet nostikojaseizkonkretnogvremenaiprostorauvekiznovaraaistvara. Kadsampremnogogodinapoeokritikidareflektujempozorinepred stave, isprva sam bio vezan za izvesne stereotipe,inilo mi se da se samo po sebi razume da pristanem na poznat Lesingovo uputstvo da je kritiar duan da razdvaja kreativni udeo dramatiara od udela pozorinih stvaralaca, u

38

tome,npr.udeorediteljaodudelaglumcaipotojlogicisvihostalihuesnika pozorinepredstave.Utemeljeovograzdvajanjapoloenajepoznatadihoto mijakojajesjednestranefavorizovaladramskitekst,sdruge,unjegovupre vashodnoreproduktivnuzavisnostpostavljalajescenskuinterpretaciju.Uzto je eo ipso proputala, ako ne i zanemarivala, eminentne pozorine vrednosti kaoautonomnekreativnenomade,premdajetanodazatonijekrivLesing, veonaj,kojijepomenutorazdvajanjetakoneopozivoprihvatio.Istovremeno s ovim spoznanjem, ne treba prevideti da je nekoliko elemenata Lesingovog uputstvaostaloumojojkritikojpraksiidanas,kadpozorinoumetnikodelo istraujem i analiziram s aspekta konsistence i konvergence njene dramske i pozorinestruktureiocenjujem,kaotosamverekao,funkcionisanje,odno sno nefunkcionisanje njenih delotvornih znaenjskih i artistikih elemenata i procesakojisublimiukakore,takoigovor,kakovreme,takoiprostor,kako ivot ideja, tako i lepotu uvek i evidentno vezanih onim fenomenolokim pojmovimakojisenajsaetijeimenujupozorinost.Unutarovakostukturisa nog fenomena pozorine predstave pripada jednako vredna kritika panja usmerenanasvestvaraoceodautoraliterarnogpredlokadoglumca,redite lja,dramaturga,scenografa,kostimografaisvihostalihkreativnihdelovapred stave. Artikulacija ove ravnopravne panje svakako je razliita,esto isuvie vezana za kritike stereotipe i uoptavanja koje nepravedno zasenjuju indivi dualnu izraajnost i posebnosti, ree je ispisana nadahnutom deskriptivnom energijomitakviminterpretativnimdiskursomkojisvojomjasnoombarver balno i bar donekle rekonstruie uvek neuhvatljivu pozorinu umetnost. Ne kao opravdanje, ve istini za volju, treba dodati da na tako nepotpunu, kole bljivuilipromenljivuslikupozorinekritikeestoutiuitakozvaneobjektivne okolnosti od brzine i ogranienog prostora koji su posebno prisutni u tzv. dnevnoj kritici, do subjektivnih sluajnosti meu koje spada npr. kritiarova stvaralaka kondicija koja svakako nije i ne moe biti neto mehaniko, uvek podjednako intenzivno, da o ozbiljnim dilemama, kakv je kritiarov, da tako kaem, intimni afinitet bilo prema dramskom tekstu ili konkretno ostvarenoj predstaviinegovorim. Bilo kako bilo, pitanje kritiarovog instrumentarija uistinu je zamreno i kompleksno,zatogaovdenisammogaodetaljnijetematizovati,vesamoski cirano shematizovati. I to samo kroz subjektivnu optiku. Drugaije nije i ne moedabude.Nijednakreativnostosimmodanaunenekrijetuoptiku, pa ni kritiarova to ne moe, ne sme i nee. Kad bi je krila, bolje bi bilo da je seodrekne.Takvoodricanjeznailobiblokadusmislasvakeumetnikereflek sijeikritike,paprematomeipozorine. Prevodsaslovenakog: MiljenkaVitezovi

39

POZORINAKRITIKAIZNUTRA
RazgovorspozorinimkritiaromJovanomirilovim*
U mnotvu Vaih pozorinih, knjievnih i kulturnih angamana kakvo mestozauzimapozorinakritika? Pozorinukritikusmatramsvojimosnovnimzanimanjem.Sveostalopo ezija,roman,leksikografijazamenesulepaigra.Jasamkritiarnesamokada piem kritiku, ve i kada delujem u pozoritu. To je kritika iznutra, ona tea vrstakritike.Lakejenapisatikritikuzanovineiasopis,negoglumcimaposle pregledneprobereipreciznikoristansud. Zato,kako,komeinakojinainpietepozorinukritiku? Pozorinukritikupiempresvegasebidabihobjasniopozorinifenomen koji je preda mnom. Uveren sam da ako taj fenomen objasnim sebi dau ga timeobjasnitiidrugima.Ilibarostavitisvedoanstvoosvommiljenju. Kojijeosnovnizadatakpozorinogkritiaradanas? Osnovni zadatak pozorinog kritiara danas je isti kakav je bio uvek, da bude svedok svoga vremena, da bude savest pozorinog ivota, razvijeni gle dalacimnogototadrugotosebivasamiminomkritike. Zatojekritikajouvekraspetaizmeudramskogtekstainjegovogscen skoguprizorenja,pozorinepredstave? Jezikkritikejebliijezikuteksta,jerjeodslinegrae.Jezikuprizorenjaje oddrugegrae,tejeteenaiadekvatnijezikdabiseobuhvatio.Jalinosam seuvektrudiodatajjeziksavladam,madajetodokrajanemoguno.
* IRILOV,Jovansrpskipozorinikritiar,knjievnik,teatrologroenuKikindi,30.VIII1931.gde jezavriosrednjokolskoobrazovanje.NaFilozofskomfakultetuuBeogradudiplomiraostudijefilozofije, 1955.Pozorinukritikupieod1952.uStudentu.Od1955.jedramaturgJugoslovenskogdramskogpo zorita,akasnijeumetnikidirektor.1967.prelaziuAtelje212kaodramaturg,gdedelujedo1985.kada jeizabranzaupravnikaJugoslovenskogdramskogpozorita.Od1967.jeumetnikidirektorBeogradskog internacionalnogfestivala(Bitefa).Od1979.redovnijepozorinikritiarlistaPolitika.Pisacjebrojnih drama,dramatizacija,radiodramaifilmskihscenarija. Objaviojesledeeknjige:NekovremeuSalcburgu,roman;Putovanjepogramatici,pesme;Renik novihrei;Renikpesnikihslika;Putovanjepopozoritu,teatralije;Srpskohrvatskirenikvarijanti;Uza ludnaputovanja,pesme.irilovslovikaojedanodnaihnajboljihpoznavalacasavremenogsvetskogpo zorita. Preveo dela Krofera Fraja, ana enea, Toma Stoparda, Sema eparda s engleskog i francuskog jezika.DobitnikjeSterijinenagradezapozorinukritiku(1982).RedovnosaraujeuSceniidrugima sopisimazaumetnostiknjievnost.

40

tazaVaspredstavljapozoritekaoprostorumetnikogizraavanja? Pozoritejeumetnostkojajeunajveojmerisintezasvihumetnostiizato jenajzamamnija,najprivlanijaiistovremenonajnesavrenija.Zbogtogameni i najdraa. Nita bre ne prati zov vremena, drutvene zahteve u dubljem smislureiinitabrenezastareva.UhvatitituumetnostmiluboguKairosuza perinjeijednaodnajlepihfunkcijakritike. Kojesulinostiipojaveunasiusvetudalenajveidoprinosrazvojupozo rinekritikekaoestetikokritikeiteatrolokediscipline? Ja volim D. B. oa kao kritiara zbog njegove duhovitosti, i ila Lemetra zbogduha.Svetskutekuukritikunevolimilijepreinformativna,kaofrancu skailiprevieubitanakaoamerika.NajradijeitamJovanaHristia,najvie cenimiskustvoimudrostVladeStamenkovia,ivieseslaemsanjegovimpo jedinanimsudovima,negonjegovimpogledomnapozorite,anajdubljitea trologinajduhovitijitumanaedramskeknjievnostijeMirjanaMioinovi. Dalibor Foreti me vredno obavetava ta se deava na mapi Jugoslavije i cenim njegove jasne sudove bez apriorne strogosti... U prolosti vie volim stvaraoce koji su s vremena na vreme pisali o pozoritu nego profesionalne kritiare dakle voleo sam da itam kad piu o pozoritu Isidora Sekuli, Mato,Mihiz...Krlea... Koje su antologijske predstave jugoslovenskog i svetskog teatra predmet Vaeg kritikog prosuivanja meu najboljim u vremenu Vae kritikopozo rineaktivnosti? Nekenajboljepredstavezaetiridecenijemogakritiarskogiteatrolokog delovanja nisu i moje najbolje kritike. Mislim da sam odigrao neku pozitivnu uloguusluajuGolubnjaeiunajboljimtrenucimaLjubieRistia,amodatu i tamo oko nekih mlaih dramskih pisaca. Kao kritiar unutar pozorita odi graosamestobitnuulogu,alitojezamemoare,kojeverovatnonikadaneu napisati. Zatojekritikanadreenosuenjeoneemutonijesamaustanjuda stvori? Mislim da je to pitanje davno raspravljeno i nije ba ozbiljno pitanje. U ivotuulogesupodeljenetakodanekostvaraadrugiprosuuje.Jestetoras pored uloga nesavrenog drutva i nesavrene istorije. Modae doi vreme kadaesvisamostvarati,alidogodumetnostbudebilaroba,bieikritiara. Uloga u osnovi neplemenita, po svom poreklu, ali moe u rezultatu da bude izuzetnoplemenita.

41

Zato je kritika u principu izvan procesa pozorinog stvaanja i bavi se samoprividomjednogjedinogvienjapozorinepredstave? Tojeirazlogtosamoduvek,semuprvimstudentskimdanimakadasam biokritiarStudenta(195254),biopresvegakritiariznutra.Takvihkritia raimadostausvetu,kaotosubiliFlaenkodGrotovskog,ilikaotojeefer kodulija,ilikaotojeNenadProkiuJugoslovenskomdramskompozoritu. TakvisuestoiiManiGotovaciPetarBrei. Kakojemogunouvestipozorinukritikukaokonstitutivniprocespozori nogstvaranja? Mogunojeipotrebno.Svakopozoritebitrebalodaimajednogintelek tualcaiznutrazaduenogzapravo,dubljemiljenje,filozofsko,estetsko,dru tveno,ekoloko,itatijezanamkakvo,kojenijeprostaproizvodnjapozorita, kojeusvakomsuprotnomsluajupostajeproizvodzabave. Zatonamjepotrebnapozorinakritika? Odgovor moe da glasi kao i odgovor osvajaa Himalaja, zato se peti na 8000 m visine: Zato to je tu. To je odgovor na mnoge elemente ivota, mnogoegapostojeeg.

42

ODRAMSKOJKRITICI
RazgovorsapozorinimkritiaromSretenomPeroviem* U Vaoj viedecenijskoj knjievnoj djelatnosti Vi ste se angaovano baviliidramskomkritikomoemusvjedoeVaeknjigeDaroviscene,I II, i druge, posveene drami i pozorinoj umjetnosti. Kako glasi Vaa ars poeticaimetoddramskogkritiara?

Doksamgledaopredstavuokojojupisati,nikadnijesamrazmiljaonio jednoj teoriji, ali sam jo od studentskih dana znao da predstava nije dobra akomeutokuscenskogzbivanjahvatasan,akoseosjeamumorno,pospa no,iliakomi,naprimjer,smetagustvazduhprenatrpanihgalerijaPozorita naTrguRepublikeInae,kaostudentbeogradskogFilozofskogfakultetaisa novnik(ponekadiilegalni)ilasovogdomailiDomanaVodovcu,jasambio jediniCrnogorackojije,kaobruco,prodavaobonzaveerudabikupiokartu za predstavu (dramsku ili opersku) u Narodnom pozoritu ili Beogradskom dramskompozoritu,akasnijeiuJugoslovenskomdramskompozoritu;drugi sumojizemljaciodlazili,svibezizuzetka,nasportskepriredbeiliukafaneNa sreu,brzosumeupoznaliportiriuNarodnominaKolarcu,tesamgodina mauivaonjihovuprivilegijudanemoramdaprodajemveeruzaulaznicu. Priznaete, u takvim uslovima kao student knjievnosti nijesam se bavio vlastitomarspoeticom;autadanjojBibliotecinaKalimegdanusamse,neo bavezno,upoznavaosadalekoistonim,paruskimifrancuskimstarijimsavre menijimteoretiarimaiistoriarimateatra,anekogodnjih,kaonpr.Sartra,i neposrednosamupoznaozavrijemenjegoveposjeteBeogradu.Meutim, na moje razmiljanje o pozoritu vie su uticali (meusobno razliiti) Hugo

* PEROVI,Sretencrnogorskiknjievnik,pozorinikritiar,teatrolog,dramskiautor,roenuGor njojGorici,Podgorica,15.februara1932.ViurealnugimnazijuzavriouTitogradu(1950),aJugosloven skuisvjetskuknjievnostnaFilozofskomfakultetuuBeogradu(1956).PrvuzbirkustihovaZvuciidaljine objavioje1951.godineuizdanjuKnjievnogklubastudenataBeogradskoguniverziteta.Zavrijemestudija saradnikkratkovekogStudentskogknjievnoglist(1952),tejedanodpokretaaiurednikaknjievnerevije Vidici (1953) i predednik Knjievnog kluba studenata Beogradskog univerziteta (1954). Po povratku u CrnuGoruradikaoprofesorknjievnostiutitogradskojSrednjojtehnikojkoli(19561961);istovremeno jeiglavniurednikasopisaSusreti(19571962).UtitogradskomizdavakotamparskompreduzeuGra fikizavodje,odjanuara1963,urednikvieedicijaiodgovorniurednikedicijeLUA,antologijskebiblio teke crnogorske knjievnosti, u kojoj su u 80ak tomova objavljena najznaajnija djela klasine i savremenecrnogorskeknjievnosti.Od1975.do1981,SretenPerovijeodgovorniurednikidirektorIz davakedjelatnostiNIOPobjeda,azatimglavniurednik,zamjenikdirektora(19811983)idirektor(1983 1991)LeksikografskogzavodaCrneGoreiglavniurednikzaoblastKulturaiprosvjetauprojektuEnciklo pedije Crne Gore. Knjige kritika: Lirskazamiljenost nad ivotom, TG, 1967; Pregled crnogorske dramske knjievnosti, TG, 1974; ivi vjetar, CT, 1975; Krugovi, CT 1978; Darovi scene, pozorine kritike, 12, TG, 1986; Ogledi i eseji, Niki, 1990;Makedonija ekumena,kritike,preveo D. Baevski,SK, 2006; Besjeda o Prlievu,Ohrid2009;STUDIJE,KRITIKE,ESEJI,Izabranadjela,knj.IV,PG2012.

43

KlajniEliFinci,negoStanislavski,Breht,iliznatnomlaiimodernijizapad noevropskiteoretiari,kojesamtekparcijalnoupozvao. tajeestetskipredmetpozorinekritike? Svakielemenatpredstavejebitaninilacukupnogestetskogutiska,estet skecjeline.Gotovodainemadobrepredstavebezdobreidejeutumaenjuod nosne tekstualne osnove (provokativne, poetske, dobro smiljene, misaone, stilskiosobeneianrovskiiste),jomanjebezdobreglumakeigre(oivlja vanja likova i njihovih meuodnosa), niti bez adekvatne scenografije i kosti mografije,panibezugodnihmuzikihakcenataiefektneiefikasnerasvjete idr Kojijeosnovnizadatakpozorinogkritiara? Mnogesupotencijalneobavezeonihkojisemakeriamaterskibavescen skomumjetnou,pogotovoonihkojitakveislinedjelatnostikritikuju.Kri tika ove oblasti je osobenost u svakom konkretnom sluaju, jer se bavi fluidima;onotojepredmetpozorinogkritiara(njeneanalizeilisinteze)ne stajeutrenutkuscenskeopsjene,atajtrenutaktrebazaustaviti,tojemogue pomnije analizirati, onima koji su predstavu vieli ukazati na ono to je do bro a to nije najbolje, a budue gledaoce zainteresovati solidnom anali zominekimefektnimrediteljskimrjeenjimailipojedinostimaizigreiostalih elemenatapredstave.Uzasveto,kritikatrebadabarindirektnonaznai(kao skrivenakamera) drutvenu klimu u kojoj se predstava zbiva, jer kritika ne smije biti puka estetska apstrakcije; ona je i svjedok o vremenu, drutvu, ekonomskimidrugimuslovljenostima. Navedite svoju Antologiju crnogorske drame i pozorita, autore i redite lje,uvrijemeVaegdramskokritikogangamana?

Tekoje,odgovornojeizdvojitinekolikoimena:crnogorskihdramskihau tora, reditelja i glumaca u crnogorskim pozoritima (ne samo Crnogoraca), glumacakojisupoeliiliseformiraliidalivrhunskaostvarenjauglavnomu Crnogorskomnarodnompozoritu.Jermojekritikopraenjepozorinogstva ralatva i prouavanje teatarskog i dramaturkog nasljea teatrolokog kad jeCrnaGoraupitanjumoglojesamoposrednodaseodnosiinanekadanja gradskapozorita(uNikiu,Pljevljima,KotoruiCetinju)kojasupraktinopre staladapostojekaoprofesonalnikolektivive1958.godine.Jedino,centralno (boljerei:centralizovano!)CrnogorskonarodnopozoriteuTitogradunasta vilo je rad materijalno glumaki ojaano, ali i sa poveanim obavezama premasvimcrnogorskimregijama. Paipak,izborpostoji.Odsvihreditelja(nebrojimgostujue)trajnidopri nos su dali: Ilija Doda Nikoli, Nikola Vavi, Blagota Erakovi, Branislav Miu novi,RadmilaVojvodi,JagoMarkovi,MilanKaradi.Glumacajeznatno

44

vie.NekisuuCrnojGoribilikratko,drugimnogogodina.Utojdrugojpolovini XXvijekamojakritikarijejenaroitoistaklaglumakaimenakojasudopri nijelarazvojuidobrimostvarenjimaucrnogorskomteatarskomivotu.Tosu: Ana Nikoli Kaanik, Milo Jekni, Duanka Todi, Milorad Spasojevi, Nada Blaevi, Vladimir Popovi, Neda Spasojevi, Petar Begovi, Petar Vujovi, Zlata Raievi, Boro Begovi, Dragica Tomas, Veljko Mandi, Ljubica arki, MirkoSimi,PetarTomas,GrozdanaLengold,BranislavVukovi,SlobodanMa runovi Scenografi: Velibor Bucko Radonji, Vojislav ii, Vana Prelevi Kompozitori: Cvjetko Ivanovi, Boro Tamindi, arko Mirkovi, Senad Gae viCrnogorskidramskipisaci(drugepolovinaXXiprvedecenijeXXIv.)imali su uspjeha na repertoaru CNP: Veljko Mandi, Radoslav Rotkovi, Sreten Pe rovi,VeljkoRadovi,JevremBrkovi,BorislavPeki,VaskoIvanovi,arkoJo vanovi/Komanin,BorislavPeki,RadmilaVojvodi,Ljubomirurkovi,Mirko Kova,StevanKoprivica... Kao saradnik Sterijinog pozorja sistematski ste pratili dramu i teatar u Jugoslaviji.NaveditesvojuAntologijujugoslovenskedrameipozorita? Tojesadmoguejedinoakoseuzmeuobzirsamoonotojedominiralo uprogramuSterijinogpozorjadojogurtrevolucije;nakontihdogaaja,Ste rijino pozorje je izgubilo univerzalni ugled i internacionalni znaaj. Dakle: Ki klopRankaMrinkoviaureijiKosteSpaiaHNK;OgnjitearkaKomaninau reijiBlagoteErakoviaCNP;SimovievaHasanaginicaureijieljkaOreko via,sizvanrednomNedomSpasojeviNP,BG;OsloboenjeSkopjaDuana Jovanovia u reiji Ljubie Ristia Centar za kulturu ZG; Divlje meso Gorana StefanovskogureijiSlobodanaUnkovskogDramskiteatarSK KakoviditesavremenudramuipozoriteuCrnojGoridanas?

Pojavljujeseitavnizmladih,uglavnomizredastudenatailidiplomiranih studenata Fakulteta dramskih umjetnosti sa Cetinja. Pa ipak, srednja i neto starijageneracijadominirakvalitetomsvojihdramskihdjelaosavremenjenih i u formalnom i u sadrajnom pogledu. Nesumnjivo najkvalitetnije tekstove piuLjubomirurkoviiRadmilaVojvodi.Njimasesaevokativnimromansa maprikljuujeStevanKoprivica. PozoritauCrnojGori(CNPiGradskopozoriteuPodgorici,Kraljevskopo zoriteZetskiDomnaCetinju,Nikikopozorite;tepoluprofesionalniteatar skikolektviuBijelomPolju,HercegNovomiTivtu)pokuavajudaseizbore zazanimljiviuspjenorealizovanrepertoar.No,podpritiskomozbiljnihfinan sijskihtekoa,svisezadovoljavajuosrednjimrezultatima.Uposljednjevrije me, nekoliko znaajnih predstava (ekspirov Otelo, Lani car Mirka Kovaa, Molijer, Gonarov, Ibzen,ehov sa domaim i gostujuim rediteljima i ista knutimglumcima)imalojeinternacionalniuspjeh,tojeCNPuvrstilouvisoko cijenjenejunoevropsketeatatarskekolektive.

45

 Dekomponovanjem Jugoslavije, kao moderne evropske zemlje, ta su dobile novonastale drave, a ta izgubile u oblasti dramskog stvaralatva i pozorinekulture? Teatrimajebilobolje,izmeuostalogizatotojerelativnostabilizovana srednjaklasapozoritnuumjetnost(paivlastitiodlazakupozorite)smatrala svojimprivilegijom,obavezom,paisvojimprestiom,toimalobitnoguticaja i na odnos dravnih institucijaDananji finansijski monici uglavnom nijesu zainteresovanizakulturu,zaumetnostjomanje(osimzaslikarstvoizdeko rativnihrazloga),atakojeuglavnomisaviepartijskimelnicima,tosepre nosi na partijskolanstvo. Jednostavno, nema stare gospode, nema u tom pogledu odnjegovane mladosti, nema velikih nadanja, a za napredak i egzi stenciju pozorine umjetnosti potrebna je i kreativna iluzija konzumenata. Najzad,anenajzaduovimmaterijalnimuslovima,kojiuglavnomnijesupo sljedicadisolucijeexYUfederacije,sporonarastanovapozorinapublika,jer suidealidrukiji,pajeipomo,finansijskapomodrvesverestriktivnija. U Crnoj Goriposljednjihgodina Ministarstvakulture predvodi eminentni pozorinireditelj,prof.BranislavMiunovi,kojisezdunoboridapozorinei ostalekulturneinstitucijedobijutojemogueveupodrkuDrave.Nijedo voljno,aliuovimekonomskimuslovimatekodamoebitibolje. emupozorinakritikadanas? Pozorinakritikadanasjepravarijetkost.UCrnojGorijegotovoinema. Nakon 55 godina neposrednog kritikog praenja pozorinog ivota u Crnoj GoriinaprostorimaexYU,jasamprestaodapiempozorinukritiku,amoja nastojanjadasepokloniposebnapanjaodgojunekogmladogkritiaranijesu urodilaplodom,Ipak,povremenosekaorecenzentitekuepozorineproduk cijejavljajunekemlaedame,Ijasenadamdaeimtobititrajnijeintereso vanje.pogledu. Prava pozorina kritika je potrebna i danas, potrebnija nego jue.Ali sad senajavapozorinedjelatnostiobavljaprekopijara,atosesasvimpretvorilo unekritikureklamukojojsesvemanjevjeruje.Potojreklamnojemisve jeodlino,svejegenijalno,svakimladiglumacdobijaprostorezaintervjueu kojimadajesavjete(kaodajeStanislavskiiliMejerholjd),itomemalovjeruju ionimalobrojni,kojezaistapozoriteinteresuje. Koje su kritarske i teatroloke linosti i pojave dale najveu afirmaciju dramiipozorituuCrnojGoriuXXvijeku?

Kritiara, rekosmo, jo nema. A najznaajni crnogorski teatrolog bio je prof.Ratkourovi,kojinaalostvedecenijuiponijemeunama.Akade mik Radoslav Rotkovi, nedavno preminuli dr Milo Miloevi, moje decenij sko interesovanje i doktorske disertacije nekih profesora na cetinjskom FDU jesudoprinosteatrologiji;aliafirmacijidrameipozoritauCrnojGorinajvi

46

edoprinosepraktiari,pisciirediteljiokojimajevebilorijeiuprethod nimodgovorima. KakoglaseVaisavijetimladompozorinomkritiaru?

Mladiljudinevolesavjete.Damejomanje.Izrastanjeudobrogidostoj nog pozorinog kritiara podrazumijevanje uvaavanje vieinilaca. Naprije, potrebanjedar,talenat(aonsadriiljubavzaodabranuoblast),zatimozbi ljanradnasamoobrazovanju,tepotenodnospremastvaraocima/stvarala tvu, respektovanje uslova u kojima konkretno umjetniko djelo nastaje, uz odreenupodrkusredine(kojutrebazasluiti).Naravno,moeinadrugena ine... UBerima,7.septembra2013.

47

ONOVINSKOJPOZORINOJKRITICI
RazgovorspozorinimkritiaromMilosavomMirkoviem*
ta za Vas predstavlja pozorite i drama kao umetniki, kulturni i dru tvenifenomen? Zamenejepozoritenadasvepoetskizaviajponovneovekoveslobode islobodemeuvremenauzadatomovekovomzaviaju. Kakostepostalipozorinikritiar? Pozorinim kritiarem postah, spontano, naivno, ali sa intimnom esteti komsveskomjoizgimnazijskihdana,gdesam,nezavisnoodakihkolektiv nih poseta teatru, gledao predstave po nekoliko puta. Prvu javnu kritiku, napisao sam i objavio,ini mi se 1949., u poarevakoj Rei naroda. Radilo se o Gogoljevoj enidbi koju je reirao Fredi Fazlovski, i igrao jeini mi se evakina.KaobrucoStomatolokogfakulteta,redovnopoehpisatiknjievne kritikeibelekeuStudentu,gdesupozorinukritikuobjavljivaliJovanirilov i Slobodan Seleni. Moja prva pozorina kritika obeleila je legendarnu Sta klenumenaerijusaLjiljanomKrsti,LjubomTadiem,Lukjanovomiuzom Stojiljkoviem.Pedesetipetezamojestudentskepozorineizvetajezainte resovaoseMilanDedinac.Pruiomijeruku,ipoverenje,inavelikavratauveo uJugoslovenskodramskopozorite. Zato ste pisali pozorinu novinsku kritiku ezdestih i sedamdesetih godinaikojaje,poVama,funkcijanovinskepozorinekritike? SaosnivanjemBeogradskenedeljepoelajemojanovinarskadiferenci jacija. Iz ljubavi i potrebe za pozoritem, kao intelektualnim stanitem, kao estetikimzaviajembezmere,redovno,nezasitosampisaopozorinekriti ke,komentare,bilansesezona,razumesebeogradskih.Novinskakritikakul turnih inova i rezultata bila je favorizovana, pomalo i u modi liberalnijih
* MIRKOVI,Milosavsrpskiknjievnik,knjievniipozorinikritiarroenuAleksandrovcu29.VI 1932.Piepoeziju,eseje,knjievnuipozorinukritiku,Jedanodnajistaknutijihpredstavnikatzv.impresi onistikenovinarskepozorinekritikebeogradskesceneuezdesetimisedamdesetimgodinama.Objavio vieknjiga:Oestetici,oetici,otici,eseji,1963;Velikidrug,eseji,1974;SlapnaDrini,eseji,1975;upska sela,pesme,1975;Beogradskipesnikikrug,eseji,1981;Naroman,eseji,1984;Mojaupa,mojaOke anija, pesme, 1985; Eseji od nemira, 1985, i dr. Za skoro 60 godina stvaranja, objavio je vie od 16.000 tekstova. Objavio je i pedesetak knjiga poezije, eseja, drama inekoliko knjiga o pozoritu. Bio je urednik brojnihedicija,jednovremeupravnikJugoslovenskogdramskogpozoritauBeogradu,19741977.Sarad nikbrojnihknjievnihasopisa,aestoobjavljivaouSceni,asopisuzapozorinuumetnost.Priredioan tologiju glumakih portreta. Umro u Beogradu u 81. godini ivota, 23. IX 2013. Sahranjen je u rodnom Aleksandrovcu.

48

politikih loa i komiteta. Igru velikog ideolokog pilmajstora vodio je Eli Finci.Juniorskim autoritetomisticaose na klasi Boba SlobodanSeleniu Borbi. Muharem Pervi je, inspirisan prvim zrelim plodovima Ateljea 212 poeopisativrlostudioznekritikeuMladosti.Knjievnenovinesuvene govalemudroperoVladeStamenkovia. Kakostepisalisvojupozorinukritiku?Kakosteobjasnilimetod,poetikii teatarskoestetikikaraktersvogakritikopozorinogprosuivanja? Pisaosamspontano,bujino,sutradanposlepremijere.Klasinodramsko delobihobnovio,kaoredovnulektiru,aliosamomdelunisam,osimtrietiri reenice,pisaoniozbiljnije,niestetikiudubljenije.Alisamzato,onovimdo maim dramama i farsama, pisao pevajui, gotovo klikui. Raao se, ne bez nesporazumailutanja,novi,verodostojniji,oblikombogatijidramskiknjievni pokretunas.Kakosambiouriv,jouvekprepunimpresijaiobjekcijapravih, vedrihgledalaca,ijasampostaonekavrstadobronamernogdeurnoggleda oca. Po demokratskom, da ne kaem plejbejskom naelu novinske kritike, bacao samfle na glumaku igru,naglumevudramsku aktivnost, na napre dakglumakogsenzibiliteta.Utomesamvideoipodrazumevaoietikuieste tikupozoritakojejeradilozamene,izakojesamradio,ija,izdanaudan, iznoiuno,ezdesetih,sedamdesetihikusurgodina. Komestepisalisvojupozorinukritiku? Komesampisao?Ilizakogasampisaopozorinukritiku?Dvosmisleno, alinikakodvolinopitanje,zarne?Pa,bogami,imaosamirokuidobruita laku publiku. Pisao sam za Radost, Beogradsku nedelju, Pozorinu ku tlur (Ivanjijevu) Eksprespolitiku, punih deset godina, zatim za NIN, a hiljadustranica,atipinihzamodernukritku,objavljivaosamuJEu,podna slovomPozorinoperjeiiverje.Pisaosamzatalenteioboavaoce,zagledaoce koji prvi put kroie u teatar, i za one sladokusce, obdarene ironijom i skep som.DuanMati,MarkoRisti.Milanokovi,Dobricaosi,LjubinkaBobi, NevenkaUrbanova,MiraiBojan,Dinulovi,SojaJovanovi,atekMiraTrailo vi...paonisu,sabajleslalidaimsedoneseEksprespolitikasamojimnovin skimprikazima,kritkama... Jedno vreme ste bili upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorita. ta je zaVasznaiotajpozoriniangaman? Bejah pozorinim upravnikom najdraim mojim pozoritem, mojom ko levkom, mojim teatraskim licejem Jugoslovenskim dramskim pozoritem. Doaosamnato visoko,trusnoifebrilnomesto,pospontanoj,pomalokabi tenskoj preporuci prvaka tog pozorinog zaviaja. Od Milanaokovia i an sambla pod njegovom upravom, herojskom koliko domainskom, nasledio sampoveiiraznovrstanrepertoar:Bubuuuhu,kojaseidanasmunjevitovrti,

49

Tramvaj,zvanieljakojepredadohimojimnaslednicima,ivelelepnu,nezabo ravnukreacijunadkreacijamaTarelkinovusmrtSlovoKobilina,irameuzrame, Branka Plee. A onda smo i mi, iz sezone gradili i negovali sjajne predstave: Hedu Gabler (reditelj Mata Miloevi), Mravinjak (reditelj Branko Plea), DundaMaroja,rediteljaBelovia,VasjueleznovuiPuinusaDejanomMija em,MisterDolara,Pigmaliona(Stevoigon),LanuovogZvrka,kojijeposle, iao preko 300 puta!... Pa onda glumaka, samoupravna lakrdija: pobunjeni, sujetniprvacisujuniorskiuznemireniigraimasaklupe.Razuzdanadnevna tampa,uafranskojbojiuveliko,isapodnaslovima:tasedogaauJugoslo venskom?...Upravnikkoisamoupravljanjeitd.itd. Alinisamotiaouvreen,izanavek,kaoDedinac,nitisamsedaljesvaao, brbljaoprotiv,zakerao,zamerao,negoposleletovanjaopetnaotvorenavrata, opetsadobrimpremijeramasasvenovijimiboljimglumcimaJugoslovenskog namdramskogpozorita. Koje su najznaajnije predstave u vreme Vaeg kritiarkoteatarskog angamana? Svakakouponetoveliko,inetoznaajnoispustiti,izsvojesubjektivne antologijepozorinihprojekatazavrememojekritike,mojihoijukojesvevi de...VesamzapisaovelikeTarelkinovusmrt,NikadseneznaBernardaoa, JunonuiPaunaOKejsija,Kadsucvetaletikve,MroekovTango,Aferanedune AnabeleVelimiraLukia,TomasaMora,Zimskubajkuekspirovu,Zleduhe,u Narodnom,ZloinikaznuuJugoslovenskom,MandatErdmanoviSamoubica, Kavkaski krug kredom (Stupica), Kapetan Don Piplfoks (Belovi), Vano je zvati se Ernest (Plea), Selo Sakule, a u Banatu (Dimitrijeurkovi), Ribarske svae (Magelli), Prljave ruke (Drakovi), Kralj Ibi, Psee srce, (Draki), Kod lepogizgleda(Magelli),Kosa(MiraTrailoviZoranRatkovi),Maratoncitre poasnikrug(Draki),Balkanskipijun(Kovaevi)neidemhronoloki,uz buen sam, kao da sam sino gledao Krmei kas (Komadina), Razvojni put Borenajdera(Plea),novosadskaaPokondirenatikvarediteljaMijaa,ah,da, Narubupameti(MataMiloevi)uBeograduireijaistedramatizacijeGradi miraMirkoviauNiu,igonovPigmalion,Ulogamojeporodiceusvetskojre voluciji(Draki),Dantonovasmrt(Belovi),Kolubarskabitka(ArsaJovanovi), Veerasimprovizujemo(Magelli),spodmlaenomMiromStupicom,kaoma tronom bliske su mi bile, kao kritiaru. igonove reije Hamleta, Otela... Obina pria (Belovi), ovek od Lamane na sceni JDP, (Belovi), enidba i udadbaMijaevasomborskareija...ZatimsveMinistarke,sve,Bobika,Rava sijeva,DaraApi,RadaSavievi,OliveraMarkovi,MiraStupica... tajesvrhapozorinekritike? Svrhapozorinekritikejedauseanjeobinoggledaocaukotviestetike vrednostisameposebi,azaletopisezabeleisvehimere,ljuspiceikristalie, kojisetroeodkratkovenegraevinepozorine,umetnike.I,razumese,da

50

obeleiukusimagnetnapoljaepohe,vremena,drutva,pojedinca,stvarala kog bia, plebejskog uea u pozorinom inu, kao i umetnikog statusa ovekauzadatomprostoru. ta je estetski predmet pozorine kritike i koji je osnovni umetnikokri tikizadataksavremenogpozorinogkritiara? Savremenipozorinikritiarsenaaonaledini,nabrisanomprostoru:po zorite kao da mu izmie, da gaobilazi, a drutvo ga ilineuje ili ga preuje! A,onda,bojimsedajelegalizovanojosrednjostiuteatrima,uteatrskomivo tu, kritika poela da dodaje svoju, novinarski ogrezlu, osrednjost, bez veeg angamana,bezetikeefikasnostiuoceniiproceni.Upodivljalojpolitikojpu blicisticimalojemetsaimanjeansizaumetnikigovoroumetnosti. Kao saradnik Sterijinog pozorja kako ocenjujete stvarni doprinos ovog Festivalarazvojunaedrameipozorita? Sterijinopozorje,najprese,nahorizontumoguejugoslovenskesaradnje, ukazalo kao jednogodinja etva najboljih pozorinih realizacija klasike nae dramske,(Sterija,MarinDri,Cankar,Krlea,Nui,itd.)dabiubrzo,satala som antidogmatske, pesniki nadahnute i samosvojne generacije domaih dramskih pisaca, preuzelo ulogu estetikog teatarskog arbitra i drutvenog animatoramodernejugoslovenskedrame.Istovremenoje,nanovomfestival skomplanudramskeknjievnosti,Sterijinopozorjeuspelodananivoafirma cijeinapravcuprognozeotkrijedesetinemodernih,akavangardnihreditelja i stotine glumaca izrazite izraajnosti, stilizacije i mimetike umetnosti. Kao glomaznifestivalskiorganizam,meutim,Sterijinopozorjejepokadtoupada lo u jugobirokratske zupanike, a ponekad se priklanjalo trenutno vladajuoj purgejskojelitikulture,ilisepredavaloselekcijitrenutnogpomodnogimida, ilinacokeopcije. Kojisukritiaridalinajveidoprinosrazvojuiosamostaljivanjupozorine kritikeunas? Jednuimaginarnuantologijunaenovijepozorinekritikezapoeobihbli stavim studijama Vladimira Petria, u Knjievnosti pedesetih godina. Petri eva kritika je snano intelektualizovana, i urbanizovala na pozorini, beogradskiivot.Naporedosanjim,apartnim,preciznimistudioznim,najvie farova umne i neposredne kritkke bacao je Bora Glii, sa lemetrovskim duhomisnopovimaasocijacije;BoriGliiudugujemoiitaveserijeglumakih portreta,itavih odgonetki nae moderne, hudoestvene glume. Neakadem sku i antidogmatsku kritiku, koja se u startu oslobodila impresionistikih var nicaiukusa,veetrdesetgodinaneguje,herojski,VladaStamenkovi,dokje MuharemPervi,prevashodnopiuionapretkupozorinogsenzibilitetaAte ljea212,ispisaoiblistavescijentistikekomentareRitefovihserija.Piuiote

51

atarskimprojektimaipredstavama70ihi80ihgodina,JovanHristijesvoje kritike uinioehovski ironinim, duhovitim, ne liavajui se statusa deur nog kritiara epohe u kojoj seovek najbolje osea u zaviajnosti pozorita. Novinskekritikedobrevoljeipreciznogtumaenjasvihelemenata,piuneu morno,hrooniarskisamouvereno,PetarVolk,ijekritikeseulivajuunjegovo svestranoteatrolokodelo,FeliksPai,MilutinMii,AvdoMujinovi,Rado mirPutnikiVladimirKopicl,DejanPeniPoljanksiidrugi. Kudaidenaadramaipozorite? DozvolitemidaovoposlednjepitanjeostavimzanekoboljeSutra.Mislim dasunaadramainateatarponovouraskorakusvremenomukomeivimo iumiremo,akiginemo.Pozoritenijesvemogue:potosepoigralotraga njemzaizgubljenimvremenom,krenulojeupustolovinudapotraiizgubljeni identitet.Ilibibilotanijerei:iduikakrajustolea,naepozoritejearisto telovskikompaszamenilozajoneskovskikatanacnaustima!Amodabivalja locitiratiGrotovskog:inimisedajeposlednjetodananjiglumacobavlja upijanjeiskustavasvimsvojimbiem.Onjeprofesionalac,plaendabiuvese ljavaospomouodreenihvetinakojesuestominimalne,aliosimuslu ajuistinskogumetnikanjegovjepraviivotnegdedrugde.Apublikatozna. Ako pozorite ne dobije neki dublji smisao, jednako kao i nain ivota i nain rada, rada to ukljuuje celinu glumeva bia i dovodi ga do pune napetosti, onoekaostrukaodumreti.Modajetoneizbeno!Modajetoaknuno!

52

POETIKAPOZORINEKRITIKE
RazgovorspozorinimkritiaromMuharemomPerviem*
Kako ste postali pozorini kritiar i ta Vas motivie da piete pozorinu kritiku? Literarno obrazovanje (diplomirao sam Uporednu knjievnost na Beo gradskomuniverzitetu),paiknjievnakritikaiteorijaprethodilesumompo zorinomuenjuipozorinojkritiarskojpraksi.Takoestobiva.Spojovadva tipakritike,dodir,uzajamnostkombinacijailiprelazjedneudrugu,produblju ju.Ilibarupotpunjujuobatipakritike.Poeljnoje,meutim,uprelaskuizknji evne u pozorinu kritiku, prevazii izvesnu vrstu samoobuzetosti koja je pomerenija tiini knjievnog, nego scenskogina. I u jednom i u drugom slu aju, kritiar je izloen i izruen javnosti kao i umetnika dela ili ostvarenja o kojimapie. Kakvajerazlikaizmeuknjievneipozorinekritike? Dodue, knjievna i pozorina javnost nisu iste. Ova druga, manje je sklona teorijskim i apstraktnim razmatranjima. Ona oekuje i zahteva nepo sredniji, m prepoznatljiviji odnos sa gledalitem, sa javnou, sa ljudima sa kojimakritiarnevieiskljuivousvojojradnojsobi,veiupozorinimdvora namaiarenama,gleda,iliitapredstavu.Ovozajednikogledanjeiliita nje,uzadanomprostoruivremenu,kritiarnemoezanemariti,bezobzora da lie, i u kojoj meri uzeti u obzir, manje ili vie, spontane reakcije publike,
PERVI,Muharemsrpskiijugoslovenskipozoriniiknjievnikritiarroenje11.IV1934.godine uHumiimakodKljua,uBosni.OsnovnukoluzavriojeuStaromBeeju,agimnazijuuZrenjaninugde jematuriraogodine1953.DiplomiraojenakatedruzasvetskuknjievnostuBeogradu. KnjievniradzapoeojeuStudentu.Odgodine1956.do1958.iglavniurednikovoglista,azatim ulaziuRedakcijuasopisaDelo.PosledvegodineradauRedakciji,postavljenjezaglavnogiodgovornog urednikaDela.Poredkritike,uDelu,NINu,Politicipublikujeogledeiteorijskeradove.Nekiodovih radovauvrtenisuutematskezbornike.VeinaPervievihknjievnihipozorinihkritika,esejaiteorijskih radova jo nije sabrana u knjige. Godine 1977. beogradski Grafos objavljuje knjigu Pervievih teorijskih radovapodnaslovomTradicija ikritika,zakojujedobionagradu ore Jovanovi. Knjiguesejaozna ajnim romanima jugoslovenskih pisaca Pripovedanje i miljenje tampala je Srpska knjievna zadruga 1978.godine.IstegodineNolitizdajeprvuknjiguPervievihpozorinihkritikaPremijera(Naadramau naempozoritu).KnjiguPervieviheseja,fragmenataizapisapodnaslovomSvitakposvitakizdajePro sveta1989.godine. Gotovo dve decenije Pervi je posvetio pozoritu, pozorinoj i drutvenoj kritici. Pozorinom kriti kompoeojedasebaviulistuStudent,Mladost1958.godine,aredovnupozorinukritikuobjavljuje u Politici od 1966. godine. Saraivao je i u drugim jugoslovenskim listovima iasopisima. Za Nolitovu edicijuivipesnici1958.priredioinapisaopredgovorzaknjigupesamaMomilaNastasijevia.Beogradski Rad je objavio Perviev izbor pesama Branka MIljkovia i Vaska Pope. Predgovore za ove dve knjige u celostijeobjavioasopisTreiprogramradioBeograda.MuharemPerviumrojeuBeogradu20.VII2011.
*

53

navijanjeilinegodovanjeugledalitu.Pozorinikritiarjeiblii,nesamostva raocimapredstave,veigledaocimakojisuprevashodniitaocinjegovihkriti ka.Istina,nejedini,je,kritikuitajuoonikojisejonisuodluilidalieneku predstavugledatiilinee.Pozorinikritiarjeodnosunasvogkoleguknjiev nogkritiarabliiisvomvremenu,modi,pozorinimtrendovima,bliijeivre menukojepredstavaelidaobelei,uspostavi,komentarie.Ijednaidrugisu preddelimicezadanomtemom,alisurukeknjievnogkritiaraipakslobodni je. tajeestetskipredmetpozorinekritike? Upozorinojkriticinijeresamoojednomautoru,stvaraocu.Svistvara oci predstave oekuju od pozorinog kritiara ocenu svog rada; pisac drame, reditelj,glumci,scenograf,kostimografitakodalje.iakobrojni,ovisudovipo zorinog kritiara ne bi smeli da budu naglaeno protivreni, jer bi onda i njegovsudopredstavikaocelinimogaobitinekoherentan,neutemeljen,pro tivurean. Moelisegovoritioautoritarnostipozorinekritike? Postojeidrugeoteavajueokolnosti.Zarazlikuodveineitalacaknjiga, oboavaoci pozorita su i strogi kritiari onih kritiara koji ne pogaaju nji hova miljenja! I to je vanije, tvorci pozorinih predstava, reditelji i glumci osobito, vie zavise, u sopstvenoj savremenosti i u budunosti, od toga kako ebitivrednovaniodkritiaraiteatrologa.Zatosunakritikuiosetljiviji.Iuko liko je pozorina javnog neuoblienija i manje uticajna, ukoliko je kritika, ka kvajeunasestobivala,autoritarnija;utolikojeteepadalapozorinimljudi ma,osobitoonimakojisavladajuimkritiaremilikritikomnisuimalisree. Uemujeparadokspozorinogkritiara? Malojeujednojgeneracijipozorinihkritiarapovokaciji.estoseovim poslomunovinamaljudibaveizjednostavnograzlogatoitonekomorada radi! Deava se, mada ree, da i ljudi koji su pozorinu kritiku poeli da piu po zadatku zavole pozorite, i postanu njegovi odani navijai i tumai. Mi nornostipretencioznostjednakosuizglednezamkeukojesehvatapozorini kritiar.Dabiihizbegaopozorinomkritiarunijedovoljnosamoznanje,ve tojedanasree,raznolikaznanja,ukus,mopronicanja,povezivanje,hitrog reagovanja, oseaj drutvenosti i socijalnosti. Ta raznolika znanja i iskustva nije jednostavno ni osvojiti ni posedovati, ali ih je jo tee naas zaboraviti (prevazii), da bismo stupili u neposrednu ivu vezu sa predstavom, njenim stvaraocimaiauditorijem.Modakritiarpostajeonajgledalackomepozori tanikadanijedosta,alikojisvakupredstavumoedagledakaodajeuteatru prviput.Dakako,danekaemnevinostinaivnost,nijelakousaglasitisabreh tovskimpojmombudnostiikritinosti.

54

Uemuseknjievnaipozorinakritikapoklapaju,auemuserazilaze? Makolikobiladugalinijapoklapanjaknjievneipozorinekritike,naiie, moradanaie,itakaukojojseonerazilazepaisuprotstavljaju.Kaoipozori te, valjana pozorina kritika upinje se da koliko moe prevlada literarnost, njenstilijezik,tojestupinjesedaosvojionotozovemopozorinijezik,gra matika.Onotozovemopozorinijeziknesadrisedokrajaniujednojpred stavi, ali je u svakoj vidan napor da se i ovaj jezik osamostali, dokae, otelotvori. Pratei predstavu kritiar sa predstavom i njenim autorima deli ovajnapor.Naime,iporedtogatoseneminovnosluireima,pozorinikriti ar ne zaboravlja da rei u pozorinominu nisu sve, i da i pozorina kritika svoju osobitost zadobija odreujui ono izvan rei, upravo ono to teatar dodajeiosvajauverbalnojpartituri.Totopozorinomkritiarunesmeizma i,moglibismouslovnonazvatiteatarskomekspresijom,njenimtipomipuno om.Ostalosupozajmiceizdrugihmanjehibridnihoblikakritike. Ukakvomsuodnosutumaenjetekstaipredstaveupozorinojkritici? Ne zaboravimo: pojam glume je iri i blii veini ljudi od pojma pisanja i pisma. Pored toga, pozorino pismo je bar delimino otelotvoreno; u teatru, nasceni,predgledaocemsuljudiodkrviimesa,ionizajednosarediteljem idrugimakterimapredstavetumae,interpretirajudramskitekst,toizvorno znaidapokuavajudadramuehova,IbzenailiSterijePopoviapriblievre menuukomeseigra,ljudimaodreenoggrada,kulture,itd.Kritiarnemora prihvatiti ovo tumaenje, ali je duan da prema njemu uspostavi odnos, ne vraajuidramski tekst u nekunjegovu apstraktnu,nepostojeu prvobitnost. Zarazlikuodreditelja,pozorinikritiarnetumaipoglavitoiizravnodramski tekst: njegovo tumaenje teksta sueljava se sa scenskiminom, sa predsta vomkojajeisamajednotumaenjeteksta.Moguaje,razumese,dramatur ka analiza dramskog teksta, ali to nije jednako ono toini pozorini kritiar kada dramski tekst sagledava i tumai posredstvom jednog odreenog scen skogizvoenjatumaenja,ukontekstuscenskogivotailiscenskeistorijena reenog teksta. Kao javni in predstava je vrsta izazova, suprotstavljanja, sukoba, i oni koji jedva da znaju komad koji su doli da vide, neto oekuju i prieljkuju,iovaoekivanjaiprieljkivanjastalnosuuopticaju,svejednodali seispunjavajuiliostajunezadovoljena.Kritikajedeoovekonfortacijeilidija logakojinastoji daartikulieiobogati,rairi.Upitanju jedelikatnidodirinti mnogijavnog,nameraiostvarenja. tajesutinateatarskoginaikakogavrednovati? Bez obzira na usmerenost i modele, u teatru je re o osvajanju autenti nosti,ilikakobismo,izlauiseveemriziku,moglidakaemo,osvajanjuiskre nosti koja naravno nije neto jednom zauvek dato. Glumac koji igra iz srca i due,kojidajesveodsebe,nemoradoseionotodoivljavamokaoglumu

55

sapokriem,kaoiskreno,autentino.Publika,popravilu,nedajesveodsebe, lioekujedadobijeonotovoliidoivljavakaoblisko.Onatraivieodgleda nja,traidauestvujeupredstavi,oekujedabudedirnuta,upitana,pokrenu ta.itav sloeni splet odnosa i namera unutar predstave i gledalita prelama se i u pozorinom kritiaru od koga se pored moi uvida oekuje i umenost opisivanjaonogatogleda,tosenascenizbiva,aliivieiireodtoga,onog tosezbivaugledalitu,onogtojednotakvozbivanjejestetojebiloilimoe bitiuiremkontekstuteataridrutva.inilomise,doksamgledaopredstave, kada sam o njima mislio i pisao, da dobre predstave upuuju na alternativna tumaenja, da put kojim su prole ostavljaju otvorenim, irokim, pa sam se i sam trudio da tako postupam, da svoj kritiarski uvid drim otvorenim, da sudim bez pretenzija, da zatvaram za onim to sam video i napisao, da bilo kojupostavkuiliteatarskutendencijuproglaavamzajedinuinepromenjivu. taseoekujeodpozorinogkritiara? U ovom smislu se od kritiara oekuje da bude fleksibilan, inteligentan, svestrangledalac,kojie,akomoraraeostavitiizvesnesuprotnostinerazre ene,negodauodvieuzanineprimerenkritiarskimodelposvakucenuina silu gura i one pozorine tvorevine koje se u njegovo zadano vjeruju ne uklapaju.Manjejezloakosajednompredstavomneizaemonakraj,neod govorimonasvapitanjakojaonapostavlja,negodaje,nemilosrdnojeistei odsuprotnosti,posveosiromaimoibahatorazgradimo. Oemu,zapravo,govoripozorinakritika? Kritiarnepiesamooonometosevidi,tojeotkriveno,veiodrugo me:oonometojeviao,opotencijalimadela;nesamooonometokonkret napredstavaposeduje,veioonometopredstavinedostaje.Upravogovor oonometapredstavinedostajeidenajetrupublicikojajevidelatajevi dela, i izvoaima, protagonistima predstave koji su sa dobrim namerama, inili ta suinili, i stigli tamo gde su stigli. Ma koliko je bilo teko odrediti, vrednost jeono toteatar, paikritiarteatra,traena sopstveni rizikiodgo vornost. Ukakvomsuodnosukritiariteatar? Kritiar je deo teatra i deo sveta kao teatra. I ba zato to ova dva teatra stojeuvezialisenepoklapaju,uigrutoseizmeuovadvaprostoraodvija, ulaziikritiar.Akojeuizvesnomsmislupozoriteuvekpozoriteupozoritu, onda predstava pa i kritiar predstave tee da u svakom pojedinom sluaju odnosizmeuovadvasvetakonkretizuju,itakoscenskijezikioblikuinepro duktivnim,itljivimudubljemiirempoimanjuglagolaitati.

56

tajeprevashodniestetskizadatakpozorinogkritiara? Pozorinukritikuneshvatamkaonetonametnutoispoljneuodnosuna samobieteatra,vekaoelementpozorinoginaiivota,kaodimenzijute atra.Kritikaizvireizpredstave,iplodotvornajekadaizraavaovuiskazanuili naznaenuunutarnjukritikukojupozorinikritiar,manjeilivieuspenoar tikulie. Kritiareva misao polazi iz predstave, ide sa predstavom, i od nje se deli tamo gde predstava izneverava kritiko, tamo gde predstava, na neki nain sama sebi podvaljuje, gde protagonista izdaje kritiko samooseanje, reju tamo gde se privid i banalnost prelivaju preko obala kritikog oseanja zbilje i njenog teatra. Ponavljam, pozorite je i samo vrsta umetnike kritike, kritikemorala,filozofije,politike,svakodnevnice.Pozorinakritikanijeonade latnostkojabiteatarinilanepropustljivim,kojabigazatvaralauobogotvore ne norme i modele. Naprotiv, kritika uveava njegovu propusnost kako u unutarnjem sistemu predstave, tako i uvodei teatar u predstavu u iri javni ambijent. I predstava i pozorite uopte, raunaju na ovaj uvek zagonetni dodirsaonimakojieuteatariliupredstavutekuiiulaziti.Kritikaovetake dodirauveava,iniihvidljivijim.Naravno,ipokazujedalinijedodiranisuus postavljene,daeljenidijalogizovogilionograzloganijeuspostavljen. Kakoizricatikonanesudoveoefemernostiteatarskogina? Kritiarkojinijestrogpremasebi,iutomsmislu,predostroaniotvoren, teko da moe biti kritian, to jest strog i pravedan prema drugome. Kritika kojanijekritinapremasebi,nemoeseupunomsmislunismatratikritikom. Niko ne znaput kanajboljoj odsvihpredstavanasvetu. I pozorina kritika je deotoga puta, tepotrage zapredstavomkoja bibila ivieimanjeod svakog znanja i umea, pa i od ivota i umetnosti. Ni kritiar, kao ni stvaraoci jedne predstave,nijedokrajanaistosapredstavomkojujevideo,okojojsudi,ito je gore, nije sam sa predstavom, ni dok je gleda, ni onda dok u tiini radne sobe, za pisaom mainom, pokuava da sebi i drugima kae ta je zapravo video.Nionotozovemokritikomnijedokrajadovedenorazumevanjeipro nicanje,iukriticiponetoostajenedoreeno,dokrajaneizvedenoinerasvet ljeno, kolebljivo, upitno bar. Ono to kritiar savlauje nije samo jedna predstava: on je uvek pred pitanjem o smislu teatra uopte, u nekom laten tnomdvobojusasobom,sajavnou,saivotom.Isvetonanekinainulazi utesniokvirdnevnepozorinekritike.uostalomistabezovihlinihnanosa ionogatousvakupojedinanupredstavuibeznaevolje,ilimoi,datospre imo,unosevetrovisluajapozorinakritikanebibilanidovoljnopozorina, nidovoljnoivotna,nidovoljnoljudskadelatnost.

57

Zato je autoritarnost nae posleratne pozorine kritike ideoloki uslov ljena? Moevamseuinitidajeposleratnapozorinakritikapatilaoddrugebo lesti;odideolokeuskostiiautoritarnosti.Onanijeostavljalamestarazgovoru isumnji.Neprikosnovena,kritikasepretvaralausvojusuprotnost:umestoda bogatiirazvijaunutarnjuijavniivotpredstaveiteatrauopte,onagajeza kovala i zatvarala, prekidala ono to zovemo ivotom predstave. U svakoj predstavi,kaoiusvakomumetnikomdelu,imastvarizakojestavljamoruku uvatru,aliionihkojeobazrivijeformuliemo,iliostavljamodeliminootvo renim.Tonijesamostvaropreza,taktinosti,nitistrahadaseistinakae,ve uvianjetekoadasesvakaistinaprepoznaikae.Kadkaemtekoa,mislim na tekoe da se govori istina o kojima Breht govori u svom znamenitom tekstuoistiniitekoamadaseonakazuje.Niuovomvremenuokomegovo rim (19601980, kao ni pre i kasnije) nije bilo jednostavno govoriti istinu; istina se jo manje mogla oekivati od kritike koja je, i sama obogtovorena, jaala duh totalitarnosti. Neka vrsta apsolutizovane izvesnosti koju je ovakva kritikazastupala,siromailajevizijuiidejuteatra,azatimisvakuideju,emo cije,politiku,erotiku,nainivljenjaimiljenja,svakiivotnipaipozoriniin i injenicu. Sve je po ovim kritiarima moralo biti lako prepoznatljivo, lako svodljivo,izvedenonapovrinu,svakipokretnadoleupodsvesno,iliubilo kojudrugurazinuispodiliiznadpovrine,shvatanjekaopadumistino,ira cionalno,kaoprizivanjehaosa,zlihsila,slutnjiitd.Iakojeovakvakritikazahte vala od teatra da bude konstruktivan, iako je i sebe smatrala takvom, ona je uistinubilaograniavajuifaktorpozorinogivota,tojestbilajeusvojimnaj izrazitijim primerima i ruilaka. U pozoritima je ona irila i podgrevala duh pasivnosti,kultposlunosti,nametanja,imitacije,netvoratva. Neuspehovogtipakritikebiojeoigledan,alisedrugaijinainmiljenja pozoritatekoprobijaoizmeuostalogizatotosepozorinakritika,popra vilu,pisalazadnevnopolitikelistoveukojimajeuticajiumetnikaiintelektu alcabioneznatan.Pozorinakritikase,doduezavisnoiodvoljeneposrednog urednika,tretirala,manjevie,kaoisvakidruginovinskitekstnaunutarnjojili nekojdrugojstranilista,tojest,objavljivanajeiliodbacivana,ilisamoospora vanaposlinimdnevnopolitikimmerilima. Sporovi nisu bili akademski. ideologija je od pozorita, preko pozorine kritike, izmeu ostalog, traila da pozorine oblike uskladi sa onim oblicima stvarnosti koje je ideologija naturala kao jedine. To je znailo da naa stvar nostnijemoglabitinismenanifantastina,niprateaniruna,pajetakvom nijemogloprikazivatinipozorite.Jomanjejepozorinakritikasmeladapo zoriteupuujenaruenjeoveumiljene,idilinestvarnosti.Reju,pozorite nije smelo biti ono bezega pozorite ne moe: nije smelo biti pustolovina, traganje,udo,nitatoodvepaliioslobaabieimatu. Danastomoezvuatiudno,aliiOlbijevadramaKosebojiVirdinijeVulf u Ateljeu 212 izazivala je tihu pometnju, ali je predstava dugo i bez tekoa igrana.

58

Kojepojavesuuslovilerazvojnovepozorinekritikeunas? Zajednosapozoritemipromenamaunjemu,ukulturnojiintelektualnoj sredini uopte, razvijala se u opozociji prema ovoj pozitivistikoj kritici jedna drugaija vrsta pozorinog miljenja koje se oslanjalo na predstave iz slavnih danaBeogradskogdramskogpozorita,Ateljea212,Bitefa,napojedinepred staveudrugimbeogradskimijugoslovenskimteatrimakaoinapredstavekre irane izvandravnihpozorinihkua.Posle negacijepozoritaspolja,usledila jeplodotvornijasamonegacija,samoispitivanje.Zajednosanovomgeneraci jom pozorinih pisaca i intelektualaca pozorina kritika dovodi u pitanje pre vashodno teatar naturalistikog idealizma i traga za novim oblicima, nekom drugom pozorinom etikom, estetikom i lepotom.Pozorite je negovalo mo negacije, upitanosti, raskida. naziralo se vreme sveopte kritike. Naravno, i u tomeemopreterati! Kaotosamrekaounasnijebilomnogoizrazitopozorinihkritiara.Opo zoritu i pozorinom ivotu, ponekom pozorinom dogaaju, ili predstavi, pisalisuiljudikojimapozoritenijebiloprvabriga,knjievnici,ideolozi,kul turniidrutveniradnici,slikari,istoriari,novinarirazliitihspecijalnosti,obo avaociidrugi.Uoljivojeviebilokritiarakojisusebavilianalizomdramskih tekstova,negoonihkojisuseprevashodnobavilipozorinomumetnou,re diteljskimiglumakimradom.Otudaje,madanesamozato,iredvrednostii veliina,glumakih,naprimer,tosugauspostavljalikritikaipublika,upone kim sluajevima, naglaeno razliiti. U sluaju Miodraga Petroviakalje, na primer. Verujesedaupozorinomivotulakeuspostavljavrednosnalistadram skih pisaca i tekstova. Pisci sa kojima sam razgovarao ne misle tako. Odista, kadasesetimpoetakaAleksandraPopovia,osobitosudbinenjegovihprvih komadaigranihnaSterijinompozorju,tajutisakmiseinivarljivim.Alirazlika je ipak tu: komadi A. Popovia igraju se i danas, to jest, po drugi i trei put, istina u novom kljuu, ali glumac koji je ostao neshvaen, ili zanemaren u svomnajboljemvremenu,kakotakvanepravdadaseispravi?Utomgrmukao da lee muke i iskuenja pozorinog kritiara on mora da se izloi riziku da vrednuje,bezobzorakolikotoobzirnoinio. Kosubilipredstavniciideolokepozorinekritikeunas? Unaemvremenuiprilikama,trebapomenutiinekedodatne,ikakoseu nasuobiajenokae,specifinetekoekojesupratileradovdanjegpozori nogkritiara.Kaoisampojamnovogdrutva,novestvarnosti,novogteatra,i pojamtakozvanemarksistikekritikenijeizbegaomistifikaciji.Kritiarasuza miljali kao mastodonta, kao bespogovornog i nepogreivog reca, gorostas milikomesusvitekstovi,svipozorinianrovi,svirediteljskimodeli,sviglum ci,podjednakobliskiipristupani.NekadajetobioMilanBogdanoviiliVeli bor Gligori, Milan Dedinac ili Hugo Klajn, Eli Finci, da ne govorim o visokim ideolokim zvaninicima koji su se, u kriznim vremenima pojavljivali da bi

59

ponovo zaveli red i mir, i sve postavili na svoje mesto. I pored toga to su poredovogtipakritiaraijasenajvieceni,postojaliidrugiidrugaijikriti ari (Bora Glii, na primer), a zatim i drugi mlai kritiari, neprimerena va nost,svemoisverazumevanjeobinosupripisivanijednomodnajuticajnijih kritiara,tojetetiloikriticiiteatru. KojesunajboljepredstaveuvremeVaepozorinokritikedelatnosti? Nema,meutim,sumnje,dainajboljipozorinikritiariimajusvojaogra nienja,prioritete,afinitete,dasuljudiodreenogsenzibiliteta,kulture,stila, nainamiljenja,idanikakopodjednakodobroneplivajuusvimpozorinim vodama.Isamsmoseaoteinuiveliinuovogbremena,ioveodgovornosti pogotovokadasampisaoonaimpiscima,rediteljima,glumcima.Rastaosam sapredstavamaAteljea212iBitefa,imakolikodasupredstavenaovomme unarodnom festivalu bile raznolike, one me nisu sapinjale. Deavalo mi se, meutim, da na nekom od slabijih Sterijinih pozorja, posle nekoliko dana osetim ne samo zamor i zasienost, ve i klonulost i nemo da sloim tih ne kolikostranicaiizdiktiramuvekljubaznomibesprekornomstenodaktilografu Politike. Ponekad bi me uzbudila predstava teatra u koji sam po prvi put ulazio(Sterijinaenidbaiudadba,ureijiDejanaMijaauizvoenjuSombor skogpozorita,naprimer),alisam,takoe,sadrugaijimzadovoljstvompoko znakojiputgledaoipisaooHamletu,idrugimekspirovim,Molijerovimilie hovljevimkomadima,oreijamaPeteratajna(Naletovanju),PineBau(Pla vobradi), Roberta Vilsona (Ajntajn na plai), Pitera Bruka (San letnje noi), Kreja(Trisestre),AnatolijaEfrosa(Donuan),RoePlanona(Tartif),Bergma na (Put u Damask), Esriga (Tri venecijanska blizanca), Grotovskog (Postojani princ), Lujbimnova (Hamlet), Bore Drakovia (Prljave ruke), Kad su cvetale tikve,predstavamaLjubieRistia,SlobodnaUnkovskog,ituse,dakakoneza vrava mini lista pisaca, ni reditelja, ni glumaca, ni predstave koje su u meni ponovorazgrevalevoljuistrastzapozoritem. Zatasteseposebnozalagalipiuinovinskupozorinukritiku? Upornosampokuavaokolikojetobiloumoijednogkritiaradasugeri ram novi klju za igranje Sterije,Bore Stankovia,Krlee, Aleksandra Popo via, Duana Kovaevia. Hladna, rutinska, i isprazna tumaenja ovih pisaca bacalasume,ponekadubesioajanje,alisamtepolemiketekstovekojebih odmahposle predstavenapisao, ujutru bacao,upinjui se datekst umirim, alidaneuspehtakvihpozoritarijaneprikrijem.(Uzgredreeno,sazakanje njem me to pitate. Brzo se i lako zaboravlja. Danas vie nemam programe predstavapokojimasampisaoprvenapomeneiutiskeaniprve,znatnoire verzijetekstova koje sam, prireujui ihzaPolitiku obaveznomoraoda sa imamiporedrazumevanjazaPervievesporostiiduinekakojetosapuno razumevanjagovoriopokojniZiraAdamovi.Danasmiseinidasumnogeod ovih prvih verzija bile i bolje kao tekstovi, ali nisam siguran kako bi ih naa

60

osetljiva,inanekolikopozorinihkritiaraosuenapozorinasredinaprimila ipodnela,ikolikobijojovadodatnabritkostistrogostkoristile. Kasnije sam se, postepeno, dodue, oslobaao preterane uviavnosti i zadane forme u koju se u na ukalupljivala pozorina kritika. Re je o jednom tipunovinskekritike(pisaosamprvouStudentu(1957),zatimiMladosti (1958) i najzad u Politici (19661980) i kritike u novinama. I u prvom i u drugomsluaju,mestoobjavljivanjakritike,tojestnovina,manjeilivieneno nameekritiarupravilaigre.Akonijeneskromno,rekaobihdaizmeuPoli tike,njenihurednika,meneipozoritanijebiloeihsukobainesporazuma. Nevoljajebilaprvenstvenomoja.Janisambionovinskikritiarunavedenom smisluterei,aipaksampisaozanovine.Uasopise(ponekeiree)pozorina kritikaulazikasnije,drugaijegjekaraktera,inaduginainutienapozorite ipozoriniivot.Politikinanevoljajebilautometosamobinopremaivao zadatuduinuteksta,itojemojtekst,popravilu,uposlednjiasstizaoure dakciju. U jedan ili dva navrata, iz razloga vie sile, kako mi je objanjeno, iakonisamtraioobjanjenje,Politikaseogradilaodsvogkritiara,kaou sluajupredstaveKadsucvetaletikveDragoslavaMihailovia,naprimer. Kakobisteodredilisvojuarspoetikupozorinogkritiara? Moesesamokaooptemestoprihvatititvrdnjadajeciljkritikedapozo rite priblii publici. Ovakva tvrdnja nije toliko netana koliko je spoljna, for malna i nestimulativna. Ne mogu da kaem da se (ne uvek u jednakoj meri) nisam upinjao da gledalitu priteknem u pomo, mada bi ovakvo priznanje moglozvuatirazmetljivo,akonebihdodaoisledee:nijednotumaenjenije valjanoukolikosenetieitumaa.Kadajereopozorinojkriticikaovokaciji, ondanemamuviduuskupredstavukritikekaoedukacije.Zamenejepozori na kritika znailain osvajanja predstave, osvajanja i usvajanja (ili odbijanja) istovremeno. Da bi uopte moglo biti rei o pribliavanju predstave publici, neophodnojedakritiarpredstavupribliisebi,dapredstavinaemestoidej stvoupublici.Kaotoglumacnasceninijeonajistiovekkojiposlepredstave pije svoje pie, tako ni kritiar nije jednak i istovetan svom privatnom biu. I kritiara njegov zanat melje i menja, i kritiar je u sukobu, sa sobom, sa predstavom, sa publikom. Ni on nije maina koja sebe besprekornoita i tu mai,savladava.Kritikanijeinpukogfiksiranjazakivanja,veimomenatu ivotupredstaveiteatra.Kritiar,dakakonije,kakoiideologijavolidagazami ljaipredstavlja,ovekkomepozoritenemoenita!Injegapozoriteizne nauje,lomi,stavljaudilemu,ushiuje,bacaubesiligaostavljaravnodunim. Kritiarnijeonajovekkojiseodpozoritabrani,veonajkojipozoriteinten zivnodoivljavaitumai,dakleneosobabezstrastiiopsesija,veisanjima, u njima i nasuprot njima. Ne otkriva kritiar samo namere, ideje, motive, ra zloge, glumaca, reditelja i predstave, ve i svoje sopstvene. U ovom dijalogu predstava i kritiar se dopunjuju, ali svaka strana poneto i prikriva! Otuda uvekponovotolakopoetnopodrhtavanjeudodirusasvakomnovompred stavom lije nam namere nisu jasne, i dok jo nismo sigurni da li nam gode ili

61

ne,daliemoihsleditipredajuiimse,ilisamanjeilivieotpora,samanjeg ili veeg rastojanja, uzdrano ili sa otporomak. I nema tu nade za savrenu meru:ilikritiardodajepredstavi,ilipredstavaoduzimanjemu.Bivaiobrnuto: da predstava dodaje kritiaru, a ovaj predstavi zakida. Ne znam koliko je pri kladnoreiDogodiosenarod,alisepozoriteodistadogaa.Akokritiarne uspeva da pozorite kao dogaaj prepozna, i vie od toga, ako u njemu ne uzmeuea,malojevajdeizadovoljstvaunjegovomposluizanjega,izapo zorite. Kritiar ne moe tek sedeti u pozorinoj koiji; on je mora i vui, ili baremkojiputpogurati. Predstavasekomponujekolikodabiseotvorilatolikoidabiseupotpunila i zatvorila. Treba nai ulaz u predstavu, obelodaniti i one staze i puteve koje predstavanijeeksplicirala;unekepredstaveulazisetakotovrataprovaljuje mobilozatotoulaznismouspelidanaemo,iligapredstavainema.Pritom, ini mi se, predstave osobito ne bolje i dalekosenije, zasluuje, doputa i gotovo pretpostavlja dopunjavanje; dovrenije, krhkije predstave se pri ova kvompostupkugube,razobliavaju. Nije puka glupost rei da ima kritiar a koji se sa svojim miljenjem ne slau! Nemam u vidu samo one kritiare kojima su ljudi i okolnosti nametali taku gledita. Kritiaru je mnogo toga nametnuto, zadano; svoje zahteve namee mu pozorite, publika, pozorina i ira javnost, estetike teatra, i naj zad,kritiarmanjeiliviehotiminonameeisamsebi. Kaemopozoriteotkrivaistinu,razotkrivaivot.Toijesteinijetano.Te koasaistinamanijeiskljuivoutometosuskrivene,veitosuneugodne, bolne,jeziveitonasvetinaivljenjaneupuujesamoiuvekdaistiniidemo u susret,vei dajeizbegavamo,da seodnje odmiemo.Uovomkontekstu, pozoritekaoigrainijegolaistina,veigrasistinom.Gdejereodaruidra ima,rejeiozavoenju,oprevaribezkoristoljublja.Onikojisestriktnoopiru zavoenjunevolepozorite.Predstava,izmeuostalog,hoegledaocadaza vede,tojestdagaizvedeizuobiajnostiukojojdremanjegovooseanjeivota iistine.Predstavauzimaidaje,obmanjuje,(zavodi),dabiotkrila,ocrtala,za bludu,eljuinjenoludilo.Stvaranjeipretvaranjeiduzajedno;uteatrujeovaj odnosodosobitevanosti,igotovodaosetljivaravnoteapredstavezavisiod usklaenosti stvaranja i pretvaranja, u kome prvo nije iskljuivo pozitivna, konstruktivna, a drugo negativan, pogrdan princip! I ba zato to teatar nije izriit,tojenjegovaidejamakardvostruka,onusebeukljuujeikritiara.na silnojezamiljati gakaoovekakojisamo odgovarana pitanjakojapostavlja predstava,ajomanjekaopiskaralokojepogaa,ilisetrudidapogodizadane ilioekivanemisli.Houdakaemdakritikanijeiskljuivoodgovornapitanje veiumeedasepitanjapostavljaju.

62

Estetiar Danko Grli smatra da pozorite bi u neslobodnim zemljama trebalo zabraniti. (Estetika, IV, Zagreb, Naprijed, 1979.). Kako razumeti teataruneslobodnimdrutvuinjegovukritiku? I pored brojnih zakljuaka i rezolucija o kulturi i umetnosti, pozorite, pa ni drutvo u celini, nisu u ovom periodu posedovali razvijeniju samosvest o sebi.Iuteatruiudrutvuviejebilosamodopadnostinegosamosvesti.Pozo rite se, prvotno, doivljavalo kao nesreno nasledstvo koje valja zatomiti, i ako je mogue pozorite nekako nanovo zasnovati. Ovaj barbarizam mlade kulture,slediojeesteticizam,ipozoritekojejesvojivotvodiloudrutvu,ali gotovoganedotiui.Najzadjestvarnostsasvojimsreamainesreamapro valila u pozorite. Sve se to odigralo za nepunu polovinu veka, veka koji je i pored ustrog zagovaranja jasnoe iistote, dobrim delom prekriven socijal nim,idejnimiintelektualnimmaglama.Nesamodagajeimalo,vejepozori teuovimgodinamapopravilu,raunalonaNadreenogakomejepripadala finansijska,alinesamoovabriga.Njegovojebiloipravodaudarapravcera zvoja.Jednomjepozoritebilopolitikozatotosutopolitikaiideologijae lele,dabizatimbiloneutralno,jerupoliticivienijebilodopozoritakojeje pitanjepolitikeiideologijepostavljalonakritikinain.Odvojeniipregraiva ni na razliite naine pozorite i drutvo, teatar i ulica, umetnost i politika su senajzadburnoizmeali.Pozorinapublika,javnost,parazumeseipozorina kritika,postalisuistinskielementiiiniocipozorinogivota.Reju,drutvose sagledaloupozoritu,ipozoriteudrutvu.Takojepozorinakritikazajedno sapozoritembilastavljenauprilikudasedokazujekaoprirodaipotreba.Ona daklevienijemoralabitivodikrozideolokenepogode. Paipakdanepreteramo:istinaje,pozoritejebiloizvesnovremepoddr avnom kontrolom, ali je jo due visilo u vazduhu, i zapravo se nije znalo kojimiijimglasomonogovori,kojimikakvimglasovimagovoripublika,kriti ka.... Ovakva klima pogodovala je parazitizmu i neodreenosti svih vrsta. Uslovljenotakozvanompozorinompolitikom,nesvesnomsamesebe,pozo ritejebilovezano,alinijenisamobilosvesnokako,ime,nakojinain.Tako izolovan,zapree,teatarnijemogaobitiodreenstvarnimprotivurenostima zajedniceikultureukojojjeiveo,isreomopstao,dodue,dugokaorepre zentativna, i tom smislu dekorativna institucija. U ovakvim teatrima istinski pozorini ivot jedva je bio mogu, ali ipak su u njima, s vremena na vreme, nastajalezauujuedobrepredstave.Bilojetadamnogosvetilita,pajeipo zorite bilo jedno od njih, pa otuda i bez prepoznatljivog linog duha i due. Biojetozaizvesnovremebar,teatarvelike,zaokruujue,alinejasnezameni ceMI.Pozoritejeistinabilovano,alijenjegovafunkcijabilanejasna,naje e edukativna, ideoloki reprezentativna. Pozorite je bilo u funkciji novog reimabarnadvanaina:nastarinain,kakojetoinilopreratairevolucije, i na novi nain to je podrazumevalo uvoenje novih tema, nastojanje da se pozoritepribliinarodnimmasama,daseoslobodiburoaskeprovicijencije. Ovo revolucionisanje teatra ili prevazilaenje graanskog teatra imalo je viefaza.Prvojeovajproces,iliboljereeno,zahtevkretaoizideolokihcen

63

tara,idosezaojetekalosnekarikaturalne,krajnjeuproeneteatarskerezul tate. Kasnije je ova pobunatradicionalnog teatra otpoelai u samomteatru. Ovapobunajeuzdrmalaimodifikovalagraanskiteataraliganijeprevazila. Danas uporedo deluju graansko pozorite (nacionalno izrazitije obojeno nego klasno) i razliiti oblici i vidovi individualnih grupnih odstupanja od tra dicionalnogpozorita.Rezolutnostinezrelostnovogukrtanasazreloualii prezrelou graanske duhovne sfere. Ne zaboravite pritom: pozorite vodi dvostrukiivot:javniitajni,togaiunajteimvremenimaizbavljaodkonane smrti. Kakvajeulogadananjepozorinekritike? Takodanas,poslesvega,sapravomsegovorionovojdramskojliteraturi, novomtipuglumcaiglume,novojpozorinojreiji,publici,kritici.Sveovefaze prolazilajeipozorinakritika.Danasjezabavnijebitipozorinikritiarjerjei pozoriteokomekritiarpie.Iakonijeizaloizkrize,raznovrsnijeibogatije. Naravnoipobunedaljetraju,iakosudrugaijenegopredvedecenije,iakona netoizmenjenojliniji,iinimise,manjeradikalne. Kakoviditezadatakpozorinekritikeuteatrunovihtendencija? Predstavateicelini,celovitosti,aliseopiresvoenju.Pozorinikritiarje u iskuenju da razliitost zanemari, da izostavi i previdi ono to se u njegov modelinjegovovienjeuklapa.Akojekritiarudobrodoloumeedabarata idejamaivizijama,potrebnamujeimodaopiestvari,predmete,dapovee materijalnoinematerijalno,stvariirei.Zarazlikuodkratkepesme,naprimer, predstava nema samo jedno ja. Ima ih vie, i svako ovo ja, na svoj nain se vezuje za celinu, za sredite predstave koje je i vizija i ideja, ali i konkretna scenskazbilja.Nekolikoglagolasuuovomposlugotovoodpodjednakevano sti:posmatrati,videti,uti,osetiti,misliti,razumeti.Svasuznaenjapokretlji va, ali je to osobito sluaj sa tumaenjima scenskih tekstova. Sintagma ivo pozoriteverovatnonajprisnijeukazujenanjegovuvrhovnutenjuiprirodu. Aliivopozoritenetrainasceniprostoljudeodkrviimesa,vemajstore svog zanata koji na ceni umeju ono to se ljudima u ivotu dogaa manje ili vie bez izbora. U odnosu na knjievni, pozorini svet je sueniji, uslovljeniji, scenskim prostorom, ljudskim telom, kretnjom, svim to jeste i to tei da budevidljivo.Tovai,madaneupodjednakojmeri,izanaturalistikiimoderni teatar. Pozorite se ne moe osloboditi sebe, mada je i to pokuavalo! Svoju beskonanostpozoritemoesamodasanja.Onobezeganemoenajkrae bismonazvalitlo.Dasenebirasplinulo,iizgubilouloojliterarnosti,pozori no miljenje, ili jednostavnije, pozorite, se, na izvesnoj granici suprotstavlja miljenju!

64

Kakoviditedramupretvaranjaknjievnoguscenskijezik? Ne, nije pozorite pretvaranje, prenoenje ili prevoenje knjievnog u scenski,teatarskiznak.Izmeuovadvajezikajeinetotree,toseuopteno zove zbiljom scenskog. Odnos knjievnog i teatarskog nikada nije izravan, i uvekjeuigriizvesnoposredovanje,pribliavanjeiudaljavanje,ukrtaj,prese canje, kombinacija, podsticanje, podupiranje i opozivanje, kontinuitet i dis kontinuitet.Dabiopstaloitrajalo,dabiseborilozatrajnostpozoritesemora boritizasvojtrenutak,osvajatisvojusadanjostilidelotvornost.Tamogdese pozorite, literatura i takozvani goli ivot poklapaju od pozorita ne ostaje mnogo. Teatarsko to nije neto tehniko, niti jednom zauvek artikulisano; i onojeudvojeno,inaputupremasebikaoizrazito,danekaemisto,pozori nom. U ovom smislu, pozorino nije ono to ve postoji kao norma, ve ono to se ponovo osvaja, prevazilazi poricanjem pozorinog kao norme. U tome jepozoriteikaoproces,kaoistorijaikaoivot,ikaoumetnost. tazaVaspredstavljafenomenteatraikakorazumetisutinupozorita? Pozoritenerazreavasamopitanjekojadrugieledapostavenascenia scenski nain ve i svoje sopstveno pitanje. Iz toga to se jednog dana mora umreti, kae Kami, pozorite i glumac izvlae najbolji zakljuak. Venost nije igraveliKami,alizautehusebi,glumcuipozoritunavodiNiea:Onotoje odznaajatonijeveniivot,tojevenaivost Kakoje,uistinu,dolodoVaegopredeljivanjazateatar? Priznau, pozorite je za mene kao gimnazijalca iza rata bilo neka vrsta drugog ivota, svet u koji se mogu skloniti iz svekolike uskraenosti, prostor mate. Ne slinost teatra sa stvarnou, ve razlika, gurala me i usmeravala premaknjievnomiteatarskom,otvarajuimizatvorenavrataslobode,izbo ra,odluke.Biosamsitstvarnosti;nisamjevoleoijoteesamjepodnosio.U pozoritusamotkrioonotoukasnije,uzrelijimgodinama,ukritikomikri tiarskomdobueletidaprozremakoneidaprevladam:iluzije. Kao i mnogi drugi, i sam sm deo ivota proveo u nastojanju da ouvam iluzijuonekojdrugojidrugaijojstvarnosti,odvraajuipogledodstvarnosti u koju sam od malih nogu bio uvaljen do gue! Izgleda da drugi deo ivota ivimnastojeidasesetimivaspostavimonotosamsetrudiodazaboravim, da iskorenim iluzije u koje sam se uvijao kao u golu kou. Negde izmeu ove dvevodenaaosamusebivoljuzateatrom. PozoriteToaJovanoviuZrenjaninu,ukojesampoprviputuao,bilo jenagradskomtrgu,nedalekoodinternataukomesam,zajednosajoneko likostotinadeakaimladiaproveoosamgodina,izmeu1945.i1953.godi ne. I na internat je liio na neku vrstu teatra, ivog i surovog teatra, Ali, pozorite je bilo neto drugo, neki drugi govor, neki drugi kostim, neki drugi miris,nekadrugalicai drugaijiinovi,odnosi.inilomise dajescenaupo

65

zorituToaJovanovidozvoljavajuisvetojeunaeminternatskomgrotlu bilo nemogue, a to je mladovek mogao hteti, eleti, zamiljati, kako je to volela da kae meni draga nastavnica muzikog obrazovanja i vaspitanja. i mada mi je jasno da ni jedno predstavljanje nije posve racionalno, pa ni tea tarsko,idausvakompredstavljanjuimaivieimanjeodzadatogbiaiivota, tadasamteatarsmetaoakoneizvan,ondaiznadstvariiivota,negdeusred iluzija,imatarija.Naravno,usvakojodovakvihpriaimainekaosobakojae vasosokoliti,podrati.UovojpriibilajetoprofesorkamaternjegjezikaZorai daMihailovi,ugimnazijiiuinternatuigralismouzpomoglumiceJulkeCvi janov i ge Mihailovi Izbiraicu i Ljubavno pismo Koste Trifkovia, Nuievu Vlast, Koievog Jazavca pred sudom, Medveda A. P.ehova itd. Profesorka Mihailovinasjeprekovikenda,uvenotromimbanatskimputnikimvozom ZrenjaninBeogradprekoOrlovata,vodilauglavnigrad,uglavnopozorite(Ju goslovenskodramskopozorite).Prvajugoslovenskaglumicakojamijeostala uglavibilajeMiraStupica,kaoNjegina(Talentiioboavaoci)ikaoPetrunjela (DundoMaroje). I dok sam na klupi u parku sa vrnjacimaekao jutarnji voz za Zrenjanin mislio sam o Miri kao o najveoj i najsrenijoj glumici na svetu, i o pozoritu kao jedinom mestu gde bih odista mogao da ivim. Kasnije, kada je sve bilo drugaije, nikada nisam Miri o tome priao, valjda zato toovek po nekom prokletstvu, pre i lake kazuje rune nego lepe stvari. Dvadesetinu i vie godinakasnijecenjeniumetniciovekuezapitalisumedalibihseprimiodu nosti upravnika Jugoslovenskog dramskog pozorita. Nisam pristao, valjda zatotosampozoriteodviecenio,ilitosamseuplaiotomiseeljaostva ruje, ili to vie nisam bio onajovek iz mladosti. A moda je po sredi bilo i netotreeeganisamnisamdokrajasvestan. Kadastenapisaliprvupozorinukritiku? MislimdasamprvupozorinukritikuobjavioubeogradskomStudentu 1957 ili 1958. godine. Kovao sam u zvezde Raduuriin, kao Anu Frank. Na staviosam,povremeno,dodue,isanekomvrstomlinogpovoda,pozorinu kritiku da objavljujemulistuMladostgdeje kulturnu rubriku ureivao Mi losavMirkoviBuca.Pisaosamduge,iinimisezapaljive,iliponeseneteksto ve u odbranu predstava koje sam voleo, a za koje mi seinilo da su ih drugi, osobitovanikritiari,potcenili. Kakorazumetidananjiteatariglumcaunjemu? Kasnijesamisklonostimaiposlom,godinamabiovezanzaAtelje212ife stivalnovihpozorinihtendencijaBitef,zagospouMiruTrailoviuijojsam dragoj mi kui upoznao gotovo sve znaajnije glumce ivog glumita. Pojam valjaneglumeiglumcazamenesekristalisaonapotezuodranogJugosloven skogdramskogpozorita,Beogradskogdramskogpozoritaizpolovineezde setih, predstava Ateljea 212. Ve sam rekao da su moje shvatanje pozorita i

66

pozorine kritike znatno uticale i predstave koje sam video na Bitefu i na drugim internacionalnim festivalima u zemlji i inostranstvu. to se Ateljea i Bitefa tie, re nije bila uvek o boljim predstavama, reijama i glumcima; po sredi je bilo neto izazovno, drugaije: pozorite sa pretpostavkama koje je moja generacija kritiara imala da uoblii. Teoriju ivog teatra ili teatar novihtendencijasavremenakritikapoglavitoje,izgraivalanapredstavama AteljeaiBitefa. Beograd,leto1991.

67

REDITELJINJEGOVKRITIAR
RazgovorspozorinimkritiaromLaslomVegelom*
tajepredmetdramskereijepoVaemkritikoteatarskomgleditu? Reiju smatram odreenim skrivenim umnetnikim diskursom koji pomourazliitihdifuznihsistemapreureuje,ponovoocenjujerelativnoho mogenisistemdramskogteksta.Utomsmisluurediteljskojpraksirazlikujemo vie paralelnih, komplementarnih etapa. Na redosled vie ukazuje na teo retskuvanost,tosuusutinielementikojiseorganskiprepliu. a)Hermeneutikaetapajeonapomoukojerediteljhistorieilidehistori eistorijuuzavinostioddela.Kontekstdramskogteksta,prematome,postva lja u potpuno nov kontekst. Reditelj je u ovoj etapi senka filozofa, sociologa, drutvenog filozoga, on samostalno ne postoji, nego na dramski nain doiv ljava konflikte raznih duhovnih pravca. Oni idejni pravci, koji se u stvarnosti javljajunaizgledspontanojedanporeddrugog,urediteljskomnainuvienja dolaze u konflikt. Reditelj u ovoj etapi analizira listu formu ideja, u kojoj je dramski tekst samo polazna taka i nita vie. Rediteljska kreativnost, dakle, ide ka tome da ne objanjava svet pomou dramskog teksta, jer tada robuje jednom horizontu teksta, nego da iz aspekta inspiracije, koju mu tekst daje izrazisvetskekonflikte,danaovajnainukaenaparadigmerediteljskeslobo de. Hermeneutika avantura reditelja, dakle, daje u osnovi glumaku ulogu: reditelj je glumac na pozornici ideja datog perioda, odnosi se prema tekstu kaoglumac,igraideogramtekstaiodnosisekaoglumcipremasvomperiodu, jersveonotojeujednomperioduideja,pretvaraseuformukodnjega,igra daklesvetskudramukojaseprovlaiizaiiznadteksta.Uovojetapijeredi teljskiraduprvomredudestruktivan,razaragotoveelemente(tekstove,ide olokekonvencije,mentalnestrukture,ideologije,formalneceline). b) Estetitka etapa od ovih elemenata stvara novu harmoniju. Odreuje naracioniritampredstave,semantikustrukturu,tj.stvaratakvunovuglobal nusliku,kojaimasvojuautonomnostuformipredstave.tojedoslednijepret hodna destrukcija, to je uspenija estetika etapa. najvaniji problem predstavejeovasinteza,kakomoeodrazliitih,difuznihsistemadasestvori novojedinstvokojeukidaprotivrenostirazliitihdiskursa.Uovoseubrajara zradaprostora,odreivanjeglobalnepovezanostilikovaisituacija.
* VEGEL,Laslo(Laszlo)maarski,jugoslovenskiknjievnik,kritiar,teatrologroenuSrbobranu, 1.II1941.RadiouNovomSadukaodramaturgTelevizijeNoviSad.Pieromane,esejeipozorinukritiku. U svojim teatrolokim tekstovima razmatra aspekte moderne drame, ideoloku povezanost unutranje umetnikeformeimodernogscenskogdiksursa.SaradnikasopisaProlog,Scenaidr.Vegeljeautor vieknjiga,odkojihAbrahamovno(1987)jeposveenadramskimesejimaikritikojanalizipozorinog stvaralatva.DuevremenadirektorSorosovefondacijezaVojvodinu.

68

c)Stilistikaetapaorganizujerezultateizakljukehermeneutikeiesteti ke etape u konkretan govor u okviru mikrostrukture predstave. Ako je kon strukcija prethodnih etapa konvencionalna iilibanalna, onda stilistika etapa ostajeizriitotehnikogkaraktera,rediteljjekoristiosamopovrinugramati kih odnosa. U takvim sluajevima naizgled moe da ostane veran tekstu, ali ipakotkrivaskriveniji,dubljiduhdramskogteatra,svojsvet,liksvogadoba. Izsvegaovogaproistie,dajepredmetdramskereijedestrukcijaideolo kih, ivotnih simbola pojedinih doba, odreivanje, ponovno ocenjivanje mreeteksta,aondaorganizovanjejednekonkretnepredstaveodsvihsinte tikihianalitikihistraivanjauvezisajednimkonkretnimtekstom. tajeosnovnizadatakdramskogrediteljaureijijednogdramskogdela? Rediteljskiradjetolikomnogostrandabigatekomoglidefnisati,jerovaj nesreeni, nesistematini enciklopedizam, koji je karakteristika stvaralake reije ne moe lako da se definie. Osnovni problem stvaralakog rada je to kako moemo komplementarno odrediti i izraziti konsekvence navedenih etapa.Naalost,najveibrojreijasezavravanatomedasenalo,ilisasvim efektan nain eksploatie stilistika sfera i zato ovi redovi ne mogu da se ubrojeuautonomna,originalnaumentikadela.Znaajnijesuonepredstave ukojimajeprivilegovanizovanarazradaestetikefaze.Tadadobijamointere santne, formalnoteatralne rezultate, koji se naizgled organski povezuju sa avangardnomtradicijom,meutim,onineuspevajudasledenjihoveseman tikeinvencije.Stalnijeproblemreijedasezaustavljananivouparcijalnosti, naravno,ovoimasvojesociolokekorene.Poredarhitektureifilmadrutvena determinisanost pozorita je najopipljivija; u tome mu je jedna od vrlina, a i nedostatak. Nedostatak najee oseaju reditelji, oni su predmet drutvene manipulacije. Danas ta manipulacija nije gruba, cilj joj je da reditelj veruje u nju. U cilju te vere reija najee zaboravlja predmet reije i zadovoljava se prikazivanjemnjegovogjednogilidrugogelementa.Stilistiotvorenoprizna judaonisamodelopostavljajunascenu,estetiaripakzakljuujuznae njedelaformalistikimsredstvima.Ovepotekoe,kaonekinegativannalaz, postulirajuzadatkereijedasnanimmoralnimikritikimoseajemostvaruju kompleksnirediteljskidelokrug.toznaidasuoniifilozofi,samonafilozofi ranju, sociolozi, koji ne rade konkretno u toj oblasti, tj. kritiari drutva, koji radepomouestetskihiformalnihsimbola. Osvrnite se na poloaj dramskog reditelja i reije u savremenom jugoslo venskomteatru. Poloajjugoslovenskogpozoritajetakavdaseunjemuproseanreditelj osea relativno dobro, u takvoj situaciji nema ta da se izgubi. Pozorita ne vaspitavajumladeinvencioznekadrove,auspehtakvih,akoseipaknau,po kuavajudasuzbijuinstitucionalnimsredstvima.Velikibrojdirektorapozorita

69

ne poznaje pozorini zanat, dospevaju na te funkcije u znak priznavanja za neke druge zasluge, prema tome, ne postoje visoki umetniki prohtevi od stranerukovodeegkadra.Poloajdramaturgajeneraien,jedvadaimaju potpunogumetnikoguticaja.Pozorinakritikasemalobavirediteljskimdis kursom,aakosetoipakdesi,ondatakavreddobijemestaunovinamamanjeg tiraa ili u strunimasopisima.ak i u takvom obliku samo kritika moe da znai malo uznemirenje kod prosenog reditelja. Ovat tip rediteljaini stub pozorinogivota. Meutim,akogovorimoojugoslovenskimrediteljima,trebadaspomene modelatnostonihreditelja,kojisutokomproteklihgodinastvoriliamblemju goslovenskog pozorita. Oni su jezikom kritike teatralnosti razradili jedan radikalniteatarskiuniverzum. Oniprimenjujustilemeteatralnostisakritikomideolokomkonotacijom, kreativnoprilazedramskomtekstuipraveavangardnopozoriteijikorenisu uproblemimaperioda.Ovaavangardajeizalaizhermetikogsvetaformalnih eksperimenata, otkriva nam svetove sa odreenim drutvenim znaenjima. Pioniriovevitalnetendencijesubareditelji,aliovajradiumetnikiciljostale injeniceneprate.Rukovodiocipozoritaprateovajtoksavelikimnepovere njem: rado sebi pripisuju eventualne umetnike uspehe, ali se boje i ele da spree eventualne kontraverzne drutvene reakcije. Politikom pozorinih re pertoara je u velikom iskuenju ako se uporedi sa evropskim repertoarima, samomladidomaiautoriznaeosveenjenatompolju.Rediteljiseoslanjaju narelativnotalentovanuinedisciplinovanumasuglumaca,kojajevaspitavana u tradicionalnim kolama. Meutim, zahvaljujui desetogodinjem reditelj skopedagokom radu formirano je jedno glumako jezgro, koje je sposobno da se uhvati ukotac sa novim glumakim stilskim zahtevima. Sve ovo znai ogromnorasipanjeenergijeinajboljirediteljistvarajuupozicijigerile,uinsti tucionalizovanomteatruilivannjega. Kakav je poloaj umetnikog dramskog teatra maarske narodnosti u Jugoslavijiikojisustvarniproblemiovogpozorita? Jugoslovenskomaarsko pozorite funkcionieuglavnom podistim insti tucionalnimuslovimakaoidrugajugoslovenskapozorita.Specifiniproblemi nisu toliko organizacimog karaktera, koliko duhovnog, Ovom pozoritu nije polozarukomninakratkovremedapostanejednavrstalaboratorije,dafor mulieznaajnijemisaoneimpulse.Institucije,dakle,postoje,aliuokvirupo zorita nema duhovnih arita. Ukoliko politika repertoara ne slui razonodi publike, onda se trudi da postigne one vrednosti, koje su druga pozorita jednom ve dostigla. Ova politika ne rizikuje: ako je potrebno, vadi iz fijoke moderneautore,kojisuveuliukolskeprograme.Kaotosevidi,reperto arskapolitikazaobilazirizikiotkrivanjenovihvrednosti,dugoronoplaniranje koncepcije pozorita. Pozitivan znak je jedino to se pojavljuju neke odlinije glumakelinosti.

70

Osvrnite se na dramaturgiju, reiju i glumu, kao na probleme recepcije teatranamaarskomjezikuuJugoslaviji. Oigledno je da problem jugoslovenskog maarskog teatra poinje od dramskeknjievnosti,kojajepovezanasaknjievnimivotom.Ovaknjievnost seipakstvarapodhermetikimuslovima,programskijestvorilasvojeunutra njekriterijumeivrednosti.Istorijaknjievnostijetosvesnoformulisalaiveri fikovala. Estetika misao, istorija knjievnosti i kritika nisu formulisali sudove u kontekstu cele jugoslovenske knjievnosti, nego mere jednu mikroknjiev nostnjenimunutranjimmerilima.Ovouzrokujestagnacijuikodknjievnosti velikihnacija,ajojeonaveakodmanjih,kaonaprimerkodnacionalnosti. Dovodi do potpune skleroze u dramskoj knjievnosti, koja se uvek raa pod sloenijimokolnostima.Rezultatovogajedaimamosamojednuilidvedrame, koje mogu da se mere u jugoslovenskim uslovima. Prema tome, dramska knjievnostnijemogladautienapozorita,kojanemajuaknidramaturke radionice. U jugoslovenskom maarskom pozoritu ima nekoliko uspenijih reditelja,alinijedanodnjihnijeimaoduhovnoguticajanapozoriniovotili najugoslovenskumaarskukulturu.Ovajrediteljskikadarnijeprevaziaote oretski definisanog prosenog reditelja. Jedino osveenje mogu da budu go stovanja ponekih reditelja i poto pozorita nemaju produbljeni teatroloki program,ovagostovanjasusluajnainisuuvekplodna.Uprkostome,pozori tapostiunajveeuspehebauovakvimsluajevima. U kom odnosu reije i kritike i kakav je istinski tretman reije u naoj pozorinojkritici? Nebiheleodapodravamonojavnomnenjepokomejenatrenutnupo zorinu situaciju odgovorna kritika. Nemamo mnogo dobrih kritiara, ali imamoihbaremonolikokolikoidobrihreditelja.Meutim,neuzimajuitou obzir,kritikajebanatompoljuostaladuna.Naime,kritikanajeekomen tarienesporazumeizmeutekstaireije,premdatonemoedabudepostu latesteskeocene,tj.osnoverediteljskogdiskursa.Izmeureijeitekstauvek postojijednaosnovnadisonancaionanemanikakvurelevanciju,nividljivu,ni nevidljivu. Nedostatke kritike, u pogledu rediteljskog rada, vidim u tome da onanijetanodefinisalakonstruktivneelementeiteoretskubazurediteljskog naina izraavanja. Ne analizira dublju rediteljsku viziju o svetu, niti se bavi estetskim, ideolokim injenicama, koje odreuju rediteljski formalni jezik, stogaikritikanaovompoljuprenosipragmatineprimedbe,kojesuestodu hoviteitane,alinisuelementiiregestetskogsistema,negopostojenezavi sno od njega. Poetika reije to nam nedostaje u teatrologiji i pozorinoj kritici,tojezauujue,jerjeuznaajnomdelunaepozorinekritikeveoma prisutanoseajzamoralnoiestetsko.

71

Da li se naa teatarska kritika odistabavianalitikom kritikim umetnike predstave ili je ona samo osvrt na knjievne, drutvene, estetske, pa tek spo radinona scenske,reijskeiliumetnikeosobenostipartiture dramskepred stave?Postavljasepitanjeukojojmerisenaakritikabavitekstomiscenom? Onotosamrekaoorelacijiizmeukritikeireije,mogumalomodifiko vanodakaemiorelacijiizmeusceneikritike.Mada neverujemdajenaj vei problem kritike usresreivanost na knjievnost, jer su nai kritiari najinventivniji ba u jednom takvom pravcu pisanja. Mnogo vei problem znai takozvana kvaziknjievno opredeljena pozorina kritika, koja je samo prividno skoncentrisana na dramski tekst, a u sutini ona zaobilazi njegove strukturalne,poetikeidramaturkeproblemeiprepriavapovrneimpresije o dramskom tekstu. Prevazilazi ovu kritiku ona pozorina kritika, koja je jo skoncentrisanana knjievnost,alivesavelikomerudicijom ipoetskimsred stvimaformuliesvojeprimedbeimiljenja.Bezkvalitetnekolenemoemo da doemo do kritike koja je usresreena na scenu, koja je skoncentrisana izrazitonascenskisistemsimbola,alinetakodatakritikastignesamodoteh nikogopisivanjasistemasimbola,negodaizmreesimbolaizvuekompliko vane estetske, filozofske, sociloke i knjievne (!) dimenzije, dakle, da preko scene doe do jednog veeg univerzuma. Ovaj zadatak je u sutini teak, jer osim specifine scenske osetljivosti zahteva razraivanje i drugih disciplina. Kakobitakvakritikaojaala,onabiposvemusudeiprouzrokovalanovekon flikte u pozorinom ivotu, tim pre to bi se u tom tkivu otkrile dublje rane, disonance, koje su jo nevidljive, ali koe dalji razvoj jugoslovenske scene. elimdanaglasimdamnogireditelji,odDuanaJovanoviadoLjubieRistia reirajupredstavetakvogkaraktera,kojesuizuzetnopodobnezarazvojscen skiorijentisanekritike. Osvrnitesenafenomenreijeusvakodnevnomivotu. Samo naivanovek veruje da u svakodnevnom ivotu ne postoji princip reije.Naravno,urazliitimsferamasvakodneviceovareijajerazliita.Razli kujemodvaosnovnatipa:jedanjeplebejski,adrugijeelitarni.Plebejskareija traiautentneililaneodgovorenamukeipatnjesvakodnevnogivota.Ovde se ubraja nepregledna gomila nekih rituala masovne kulture do sistema navika svakodnevnog ivota. Elitarni princip reije koristi plebejske tradicije i pozorinoiskustvo,privlaneefekte,spektakle.Vidljivojedapotroakadru tva vie manipuliu plebejskim tradicijama, dok se u drutvima, koja daju primatideolokimelementima,proirujumogunostielitarnogprincipareije imajuiuvidunajrazliitijeciljeve:jaanjeoseanjazajednitva,solidarnostiili zapotvrduiodobravanjepragmatikih,dnevnopolitikihciljeva.

72

Naveditedesetdramskihpredstavajugoslovenskihautoranajboljihreija u naem teatru u vreme Vae teatarskokritike delatnosti i obrazloite svoj izborinjegovekriterijume(reditelj,predstava,autor,teatar). BoidarVioli:PredstavaHamletuseluMrduaDonja,opinaBlatuaod I.Breana Predstavajeformulisalajednusociografskurediteljskufantaziju,kojajeu kasnijimpozorinorediteljskimkoncepcijamaznailafundamentalnoiskustvo izadrugekole. DinoRadojevi:KraljevoodMiroslavaKrlee Nov nain organizovanja teatralnosti, moderna segmentacija scene zbog shvatanjaprostora,toseuspenoslilonaistotradicionalnimprincipimare ije. LjubiaRisti:KamovodSlobodananajdera Zaonarediteljskaistraivanja,kojajeostvarioadekvatnomscenskomfor mulacijom najderove komplikovane spiralne dramaturgije, autor, a takoe i reditelj,ekasnijeiskoristitiibogatitiiskustvokojesusteklinaovompolju. LjubiaRisti:OsloboenjeSkopljaodDuanaJovanovia Maksimalnoteatralnoformulisanjetakozvanelinearnedramaturgije,eko nominostscenskogjezikogsistema. LjubiaRisti:Misauamolu Zatotalnupozorinuprodukciju,zaizuzetnosloenibogatjezik. LjubiaRisti:KaramazoviodDuanaJovanovia Zboguspenesintezekritikogpogledanasvetiteatarskihefekata. SlobodanUnkovski:HrvatskiFaustodSlobodananajdera Predstava je bogata mikrostrukturama, monumentalne sinteze istorije i ironinogpogledanasvet. DuanJovanovi:SlugeodIvanaCankara Zamodernuvizijudelaklasinevrednostiizajasangovornasceni.

73

MileKorun:LepaVidaodIvanaCankara Izvanrednasintezaneoklasicistikogstilaimodernogshvatanjaivota. LjubiaGeorgijevski:PokojnikodB.Nuia Formulacija grotesknih elemanata je uspeno usklaena sa moderniz mom,saponovnimvrednovanjemklasika. Prevodsmaarskog;KlaraSzentgyrgyi(Sentdjerdji)

74

PREDMETPOZORINEKRITIKE
RazgorspozorinimkritiaromAndrejomInkretom*
U Vaoj studiji Predmet i principi dramaturgije (Sterijino pozorje, Novi Sad) postvalja se temeljno pitanje drame i pozorita. Kakav je poloaj pozo rine kritike u dijalektikoj napetosti izmeu dramskog teksta i njegove scen sketeatralizacije? Mogudaponovimsamoonotosamvenapisaoupomenutojstudiji.Taj poloaj je bilateralan i procesualan, to znai da kritika zna da je nemogue pokritinominalnimodelkojibisasvimjasnoodreivaokojielementurelaciji dramski tekst pozorina predstava je konstitutivan, a koji je izveden. Za dramu je svakakao karakteristian dvojni modus, odnosno, ambivalentan nainpostojanjakojijojomoguavadaegzistirakaotekstzaitanjeiistovre menokaopozorinapredstavakojutrebautiivideti.Sjednestraneje,znai, dramskitekstkaoautonomno,aliinaodreennaininsuficijentnoumetniko tivo,asdrugestranejeistitekstkaojedanodelemenataustrukturipozori ne predstave koja je kao struktura svakako isto tako autonomna, Anne Ubeesfeldgovoriodvojnomivotuteksta:dramskitekstjenajprePrepred stave,potomjeprati.IlidaponovimzaJansenom:Ovajodnosizmeuteksta i predstave moemo posmatrati na vie naina. Ja mislim na sledee: kad radim na predstavi, mene zanima napisani tekst, dakle, dramsko delo, kad radimsnapisanimtekstom,misliminareijukojabibilamoguananjegovoj osnovi.Nekakoutomsmisluijaradimusvojojkritici. tapredstavljazaVasfenomenteatrakaoumetnosti? Dramuinjenepozorinepredstaveshvatamkaoparadigmatinuvrstupo ezije zaokruenu i kompleksnu, na izvestan nain elitni oblik umetnikog govorakojijeoduvekrezervisanzaslikuglavnihitemeljnihstvarikakopojedi nano, tako i zajednikog (meu) ljudskog ivota, to jest, stvari koje se kao takvenemoguizrazitiniukomdrugomoblikukomunikacije.
* INKRET, Andrej slovenaki kritiar, teatrolog, dramski pedagog roen 29.IV 1942. u Ljubljani. DiplomiraonaAkademijizagledalie,radio,filmintelevizijo,odsekdramaturgije,uLjubljani.Pozorinu kritikuvevieoddvedecenijepieuljubljanskomDeluibrojnimdrugimslovenakimijugoslovenskim listovimaiasopisima.Inketslovikaojednaodnajuglednijihnaihsavremenihpozorinihkritiara.Jedno vreme bio je dramaturg Slovenskog narodnog gledalia u Ljubljani. Od 1985. posveuje se pedagoko teorijskomradunaljubljanskojAkademijizapozorite,radio,filmiteleviziju.Istegodinejeodbraniodok torskudisertacijuPredmetiprincipdramaturgije(1985),kojajeobjavljenauizdanjuSterijinogpozorja,u NovomSadu,1987.Inkretjeautorvieknjigaknjievnopozorinekritike:Romantinedue,razmiljanja odramaticiIvanaCankara(1966),EsejodramamaDominikaSmolea(1968),Pozorinifeljtoni(1972),Milo zadrago(1978),Pozoriteidrama(1986).Inkretjeautorbrojniheseja.

75

Da parafraziram Estetiku Danka Grlia: metafizike ideje na pozorinoj sceninastupajukaoempirijskokonkretizovaniindividualangovor.vrstoihi postazirano miljenje javlja se kao osetno opipljiva dinamika kvazirealnih dramskihegzistencijakojesumaterijalizovaneufizikostvarnimineposredno prisutnim telima glumaca. U teatru je sve opte promenjeno u pojedinano, sveapstraktnoukonkretno.Sdrugestaane,dramaiteataripakveomanepo sredno i veoma javno simbolizuju opti duhovni kontekst, da kaem filozof ski horizont svog istorijskog sveta. Pre pozorine scene (i na njoj) ovek nikadanijesam,veuveksocijalizovan,alipritomeiuvekbitnozainteresovan zaindividualnuproblematiku. Kaotoznamo,dramajevepodefinicijizasnovananaantinominosti,to jest, na protivrenosti, razlikovanju i sukobu individualnogoveka s vaeim, odnosno,vladajuimsocijalizacijskimmodelom.Tujedrutvokaoorganizacija meuljudskih odnosa sa svojim integrativnim vrednosnim (ideolokim) si stemom, bez kojega bi se svet kretao razdvojeno, a za koji svi veoma dobro znanodajekaoisvakisistemrepresivan.Itujenadrugojstraniindividualna, upogledusistemainjegoveaksiolokenormedevijantnaaliistovremenoje dinastvarna,tojest,jedinstvena,ranjivaikonanaovekovaegzistencija. Ambivalnetna dinamika izmeu ova suprotna pola, prema mom milje nju,umetnikajesutinadrameiteatra. Postavljasepitanjeokritici.taotomemoedanamkaekritika? Samsevieoddvadesetpetgodina!kakovremeleti!takoreiizdanau danbavimpresvegaaktuelnomkritikomkojaistovremenopratidramskupo zorinuprodukcijuikojupojedinepredstaveinteresujuuprvomreduusvojoj konkretnoj,izvornojineponovljivojindividualnosti.Iskustvomiivopotvruje inaedobropoznatuinjenicudajeodsvihparateatarskihpisanjabakriti kanajtenjepovezanasaivimteatrom:kaoopisneposrednerecepcijepred staveiprocenanjenihtakoreiimanentnihdimenzijapozorinogivota. Otvorenojepitanje,svakako,zatopozorinapredstavuuoptetrebaoce njivati, kojim pravom i kojim ovlaenjima? Nije li dramska predstava kao umentiko delo neto autonomno, tako da njena stvarna estetika i ostale vrednosti ne mogu biti zavisne od eksternog kritikog komentara, jer taj ko mentarnemoebitidrugaijidosubjektivaniprematomesamovoljan?Nije liuzadnjojkonsekvencikritikanepotrebaniuzasvusvojununuarbitrarnost inelegitimanposao? Fenomenoloka poetika i teorija recepcije pouile su nas da je estetska vrednostbilokogumetnikogdelasamaposebisamovirtuelna,toznai,da se o njoj moegovoritisamo onda, kad se aktivira u komunikaciji. Estetska vrednostjekaoisvakavrednostuvekza,onaje,znai,intencionalna,funk cionalnailikooperativnavrednost.Kaotodobroznanoizprolosti,vrednost umetnikih dela varira i menja se. Treba je uspostavljati i zasnivati takorei uvek iznova. Zavisi od inertnog poimanja funkcije i smisla, umetnosti u poje dinim istorijskim epohama, napsiholokoj ravniak i od sasvim konkretnog i

76

praktinogindividualnogdoivljaja.Zatojevrednostverovatnopogrenare: trebagovoritioestetskomefektu. Kritika,nakakvumislim,nemoebitinitadrugodosvedoenje,dodue, neposredaniosobendokumentoestetskomdoivljaju,odnosnokomunikaciji koja je za umetniko delo u svakom pogledu od odluujueg, konstitutivnog znaaja, jer se tek u njoj razotkrivaju i aktiviraju njegove poetske, pa i druge vrednosti.Tojeveomalino,nikadasasvimpouzdano,alimodabazatoau tentino, za pozorinu umetnost moda ak jedino relevantno svedoenje i porednesavladivihefemernostinjenihestetskihproizvoda. Kritikaje,prematome,neopoziv,premdaosporljivdokumentoegzisten cijiipoetskomefektupozorinogumetnikogdela,istovremenoicinikapo tvrdaonjenojkratkotrajnosti,nekakavdokazkakosictransitgloria... Kojih kriterijuma se pridravate u prosuivanju scenske umetnike pred stave? Kriterijumi,naosnovukojikritikagradisvojanalitikipostupak,deskripci ju i vrednosnu procenu dramske pozorine predstave, uvek su stvar principi jelnog razumevanja pozorine umetnosti. Mislim, da danas ovo shvatanje ne moe biti drugaije do estetsko. Odgovornost kritike je odgovornost prema estetskojdimenziji,tojeste,premapoetskojsutiniteatra. Zamenejepritomeznaajnasamostruktura,koherentnost,kvalitetiin tenzivnostdramskihveza,odbojnihidodirnihtaakameujunacimakojina stupajuimeunjihovimidejama,kojezatonemoguigratiulogeupotrebnih, pozitivnihilinegativnihvrednosnihiliideolokihmodela.Dramanijenizideo logija.Dramaipozoritenisustvarovogilionogpolitikogstanovita,alisu dramska i pozorina slika politike. Zato za kritiku, po mom miljenju, nema moralneiliidelokepolitikedileme,naprimer,izmeuAntigoneiKreon ta,HamletaiKlaudija,donHuanaiZganarela...Zakritiku,kakojejasamrazu memikojapokuavabitiestetskakritika,uprincipusupodjednakozanimljive, znaajneipodjednakoproblematineobepozicije.Obe,naime,predstavljaju suprotnestranejednogteistogljudskogsveta. Zameneje,ukratko,znaajnodadramaljudskisvetotvarauigrinjegove izvorneantinominosti,unjegovim,nerazreivomkominomilitraginompa radoksu.Danampisacilirediteljpaikritiarnenameuteolokeiliideoloke apriorizme i dokrtinarne sheme, nego da nepotkupljivo i jasno otkrivaju samoparadoksiizvornu,dijabolinuranusveta. Kritika, dakle, ne moe biti nita drugo do svedoenje i dokument o nekom precizno odreenom subjektivnom gledanju. Njen sud ne moe biti apodiktian,zatokritikanijeestetskapolicija.Vanojedakritikasamatozna: dajesvesnasvojihlimitaidanepokuavadaihprevaziesamovoljom:daje svesnasvojesamovoljeidapokuadajereflektuje.

77

Kako,zatoikomepieteteatarskukritiku? inimise,dameusvemovomdugotrajnom,gotovomaninomopisiva njusvoggledanjapozorinihpredstavaskoroodsamogpoetkavodimisao (samoprevara!)dasenjimenanekihipotetikinainopiremonojefemernosti kojajeizvorna,konstitutivnaisvakakoneizbenadimenzijasvakogspektaku larnogdogaaja. U njojje i glavna bol glumaca koji znaju dauza sebenikada neostavljaju nijedantrajniznaksvojeumetnostiidastoganjihovaslavaiasttrajujedvaod danas do sutra, prazne, kao i svakaast i slava uvek...inilo mi se, da svojim kritiarksimzapisivanjemsudelujemukomplikovanoj,uvekpomalokonfuznoj raspodeli pozorinog rada: da igram ulogu nekakvog, dodue, autsajderskog, alioitoprivrenogivernogdnevnoghroniara.Ida,dakle,mojizapisisami posebiinejednupriuoivotukomedijanatainjihovihdrama,svedoenjeo vremenu koje je glumcima i teatru, kako smo ve rekli, kratko odmereno. Da svojim sastavima i sam uestvujem u dvosmislenom (Kamij bi rekao ap surdnom) ivotu glumaca. I taj ivot mi i danas delujeudno privlaan i uz budljiv,premdasvemanjeznamzatojetotako. tajeumetnikipredmetpozorinekritikeikojijeestetskizadatakteatar skogkritiara? Predmetpozorinekritikejesvakakopozorinapredstava. Pitanjeopozoriojpredstavizamenejeitemeljnoteoretskopitanje,zato ugasadaekspliciratidetaljnije.tajezapravopozorinapredstava,kodkoje zakritikusvepoinjeinaizvestannainisvezavrava? Pozorinupredstavurazumemkaosamostalanispecifianestetskiobjekt. Ubiti,tojedinamina,poliseminakonstrukcija,sastavljena,daparafraziram Eka, od mase raznorodnih elemenata u irokom rasponu od ljudskih tela do artefakta,odrealnihpredmetadoapstraktneimaginacije,inajzad,odrazlii tihumetnikihizazova.Sastavljenajetako,dadelujekaojedinstven,autono man i ireduktibilan znakovni sistem. U strukturnom kontekstu pozorine predstavepojedinisastavnidelovigubesvojuprvobitnusamobitnost,takoda se vie nemoguizolovatiiposmatratisamizasebe,van inezavisnoodsiste ma.Upredstavinastupajusamojokaosubsumiranefunkcije,figureisimboli. Kako tvrdi francuski teoretiar Patris Pavis u svom pregledu fundametal nih pojmova i koncepata pozorine analize, Dictionnaire du Theatre (Pariz) pozorina predstava ne predstavlja nita praegzistirano, to bi na isti nain egzistiralo i pre i pred predstavu (kako egzistiraju sami za sebe na primerdramskitekstiglumac).Nepredstavlja,znai,nitasamobitno,tobi se na sceni pred publikom potom samo jo reprodukovalo, odnosno, ponav ljalo.Pojampredstave(Vorstellung,representation,performans)daklene znai da se u pozoritu radi o predstavljanju, oponaanju, reprezentaciji ili reprodukcijineegatojevepredato.PremareimaPetraZondijakogapo

78

minjeiPavisovPozorinirenikpozorinapredstavapredstavljauvektakorei samosamusebe:onaje,znai,uvekonasama. Pozorinu predstavu razumem, prema tome, kao neposrednu, autono mnuikompleksnu,nerazdvojivointegrisanuprodukcijuznaenja,tojest,kao poetsku,odnosno,unajiremsmisluestetskusemiozu. Kadjepozorinapredstavaprodukcijaznaenjaisemioze,utomejeuvek proces koji je intencionalan i u kojem teku predstavljanje i recepcijaistovre menonaistojvremensko/prostornojrazini.Predstavaegzistirasamouzajed nikoj, istovremenoj i uvek aktuelnoj prisutnosti glumca, scene (pozorinog prostora)igledaoca.Utomejeionasutinskarazlikakojapozoriteformal no i u temelju razlikuje od drugih figurativnih umetnosti i literature, gde je izmeu predstavljanja (semantike produkcije) i recepcije uvek izvestan vre menskirazmak.Utomsmislupozorinapredstavaasnjomsvakakogluma ka umetnost uopte postaje na neki nain bez prolosti i budunosti, to znai,dajebezikakvesopstveneistorije:postoji,kakoikolikopostoji,samo ijedinoukomunikacijitojest,uveksamouistoj,neposrednojsadanjosti.Ka snijejesvedrugo,takoreisamojopredmetseanja,tojest,istaprolost. Zatojepotrebnateatarskakritikakaduvekgovoriobivem? Potrebnajebazatotojenjenpredmetuistinuineopozivouvekbivi. Kaotosamvepomenuo,problemjeutome,topozorinapredstava,i pored toga to je sastvaljena od fiziki stvarnih elemenata, ne egzistira kao neto materijalno i predmetno, kao to egzistiraju umentika dela drugih vrsta, moda s izuzetkom muzike. Ona je uvek samo aktuelan proces koji ne ostvaruje nita opipljivo, nikakav vrst i stvaran umentiki predmet) da ponovo upotrebim izraz iz Ingardenove fenomenologije. Zato je jasno da je pozorinapredstavameuumetnikimproizvodimanajekskluzivnijainajefer mnija.taizasebeostavljanajblistavijainajuspenijapredstava,melanholi no se pita npr. teatrolog (i kritiar!) Draga Klai u predgovoru popularnog pregleda prolosti (sic!) dramskog pozorita Nei momenti della sua storia dalle origini ad oggi italijanskog pisca Cezara Molinarija (Istorija pozorita, Beograd). Pregrt varljivih tragova, bledih naznaka, nekoliko uoptenih, pri strasnih ili povrnih svedoanstava oevidaca, opisa koji i kad su najelokven tnijizvueviekaoapokrifnegokaopouzdaniistorijskipodatak. Daponovim:pozorinapredstavaostajekaoestetskiobjektnanekinain uvekeluzivnaiistovremenoapokrifnastvarseanja. Pritomejeteoretskigledanosvejedno,imamoliumislimatekoodre divukolektivnumemorijuirokejavnostiiliprofilisano(ikritiko)seanjein dividualizovanih oevidaca, najee takozvanih profesionalnih gledalaca, pozorinihizvetaainajzad,kritiara.Meutim,seanjepredstavljaproblem, jerjeiuznajintenzivnijedoivljavanjestrahaisaoseanjaiuznajjaekatarze nepouzdanoibezpravepostojanosti.Saseanjemizaboravljanjemstvarstoji tako, kako to pie Luis Kerol u svojim priama o Alisi u zemljiuda. Citiram:

79

Strahijeza,zakljuiojeKralj,tonikadaneuzaboraviti!Itekakoezabo raviti,dodalajeKraljica,akotosadaodmahnezabelei! Ovimsamseopetpribliioproblemuprateeilidnevnepozorinekritike, kojuuovakvomoblikuisatakoobimnomtradicijomnepoznajenijednadruga vrstaumetnosti.(toseverovatnoipodrazumeva.) Dnevna kritika je, dakle, po Vaem miljenju nekakva pratea pozorina arheologija... Mislim da je dnevna kritika ove vrste izvorna i na izvestan nain nepo greiva dimenzija pozorine komunikacije, mada sama praktiki gledano moda nije nita manje efemerna i eluzivna od predstave (ima li ita starije, iptaprolaznijeodjueranjihnovina?),faktiki,njenizapisiipaksuarhiviranii ostaju. Arheologija? Moda: dnevna kritika je gledano principijelno nepo srednanotacija,arheolokafiksacijaspektakla.Tojenotacijakojanepri kriva da je kao opis uvek precizno odreena interpretacija (i tako nuno nekakvaaksiolokaocena)itakoznaisubjektivnarefleksijaisvedoenje,koje zajednosaslikompredmetauvekotkrivaioptikusvogvlastitogpogleda,svoju moralnu,politku,egzistencijalnu...pozicijuistav. Mislimdaobeznadenokratkomivotupozorinihpredstavanajautenti nijeinajplastinijemogugovoritibaonizapisiilionekritikekojenastajuta koreiistovremenoisredtogivotaikojesunekakvohamletovskoogledalo pozorine predstave: akumulacija seanja brzo prolaznihari (efekat ili vred nost)glumakeumetnosti...Ikojinastajumodazatodatajivotnebibioza boravljenidasvezajednosaseanjemneodeunita. Jasno je, svakako, da je to ogledalo pristrasno, a svedoenje samovoljno kaoiuvek,aliotisakstavrijedanodsvihmoguihjestesigurno.Drugiivot pozorini(isviostali)umotvoriposvemusudeiuoptenemogudaimaju,jer iporedsvojegrubetelesnekonkretnostinisusamoefemerni,veuvekineka kvi intencionalni predmeti koji uvek iznova moraju potvrivati svoju kvazi realnu samotnost, nikada je ne mogu zadobiti uistinu pouzdano i uistinu konano.Onototeatarski(isviostali)umotvorizaistaipouzdanomogu,uza dnjojkonsekvencinijenitadrugododoivljajkojipodstiuuovekuikojise utiskujeunjegovuduuipametporedtogainetomaloreiireenicakojese slegnu napapir da bi se o doivljajuneto i znalo. Nikakve druge ni realne ni simbolinevievrednosti. Prevodsaslovenakog: MiljenkaVitezovi

80

KRITERIJUMIPOZORINEKRITIKE
RazgovorsapozorinimkritiaromVladimiromArsiem*
ta za Vas predstavlja pozorina predstava kao estetsko kritiki predmet prosuivanjaiprevrednovanja? Pozorinapredstavajespecifian,kolektivnooblikovanumetnikiin,koji sasvakimizvoenjemuveojilimanjoj merimenjasvojodnospremadram skom delu na osnovu kojeg je ostvaren, ili prema nekoj drugoj vrsti zapisa i namerekojisupostavljeniprepredstave.Iakoseradiorazumljivimogranie njima u ponavljanju gestova, intonacije i glasovnih valera, najtei zahtev koji se pred glumce postavlja je jo jedan prolazak korzu isti psiholoki proces. Praviumetnicisceneuspostavljajusvojenainezaulazakutraenoemotivno staje,alinasreutosenemoepotpunopogoditi.Stogajesvakinastupustva rinovteatarskidoivljaj.Naalost,nejednomdogodilosedapredstavadobije svojepotpunooblijetekposlevieizvoenja,alikritikeoceneonjojvesu izreeneipopravilusenemenjaju.Takonekabriljivaikvalitetnadoterivanja ostanu nezabeleena. kao i ozbiljni padovi u kvalitetu, to je inae znatno eeunasposlenekolikorepriza.Iakosvesniovihogranienja,pozorinikri tiaruizriusvojsudionojpredstavikojusuvideliiijevrlineinedostatkena stoje da uoe, a zatim i javno saopte. Estetsko prosuivanje zasniva se na osposobljenosti da se lini oseaj za teatarski sklad podredi strunoj proceni svihdetaljavezanihzanastanakovakokompleksnogumetnikogina.Tonije uveklakoijedanjeodrazlogatoseurazumevanjuitumaenjujednepred stave ponekad polazi od sasvim razliitih premisa. Naravno, ozbiljniji razlozi leeiunedovoljnomobrazovanjukritiarakojiseondamorajuoslonitiisklju ivo o svoju teatarsku intuiciju. Jasno je da to retko kada dugorono daje
* ARSI,Vladimirsrpskidramaturgipozorinikritiar,roen6.septembra1947.godineuBeogra du.OsnovnukoluigimnazijuzavriouMladenovcu.1968.biojedanodosnivaaradioMladenovca.Na Akademijizapozorite,film,radioiteleviziju,odsekdramaturgije,diplomirao1973.Tokomstudijadobio vienagradazaradioitelevizijskedrame,kaoizaprie.URadioBeograduzaposlenod1975.godine.No vinar, pozorini kritiar od 1978, urednik emisije iz kultureRadioskop, zatim urednik redakcije za kulturu Prvogprograma.SpecijalnanagradazaradioreijunafestivaluuOhridu1978.1980.godineprovodise dam meseci na specijalizaciji magazinskih radio programa u Parizu. U udruenju dramskih pisaca Srbije sekretarpredsednitvaod1982.do1984.Od1.maja1987.urednikuKulturnoobrazovnomprogramuTe levizijeBeograd.PokrenuoemisijuNetovie;kaourednikrealizovaosvojudavnanjuidejuoistorijipo zorite na ovim prostorima. U deset epizoda dokumentarno igrane serije Teatar u Srba, kao saradnici uestvovalinajeminetnijipoznavaocioveoblasti,atakoeioko130glumacasrpskihpozorite.Serijaje ocenjenavisokimocenama.Odprolea1987.do19932.godinepozorinekritikeobjavljujeuKomunistu i u Vremenu. Od oktobra 1993, pozorini kritiar redakcije za kulturu Televizije Beograd. U vie navrata (1981,1982,1983,1994,1995,1996,1997)selektorPozorinihsveanostiuMladenovcu.Januara1995. pokrenuoautorskutelevizijskuemisijuopozorituKolektivnesenke.Odnovembra1995.odgovorniured nik Redakcijezakulturu TelevizijeBeograd.Od poetkaaprila1999.glavni i odgovorni urednikKulturno zabavnogprogramaRTS.ObjaviojeknjigusabranihpozorinihkritikaPrikazivaivetina.

81

dobre rezultate, a na ozbiljne ljude u pozoritima deluje zbunjujue. Uprkos tometoihtakvikritiari,strahujuiodpogreneprocene,aliiodzameranja, najeehvale. Koji je estetskokritiarski zadatak pozorinog kritiara u prosuivanju pozorinepredstavenaradijuiteleviziji? Uosnovisvihmedijajedainformiu,atekzatimidakomentariu.Kritika imaobrnutzadatak.Zatokritiariuovim,brzimmedijima,morajudabudupri lagodljiviidapaljivobirajusredstvakojimaesesluiti.Imajuiuvidumedij skovremekojimseraspolae(uinformativnimemisijamanajeedodvaipo minuta, u specijalizovanim neto vie) vano je odmeriti koliko prostora dati informaciji, pogotovo o predstavi nainjenoj prema novom komadu, a koliko ostavitizaizricanjesudaiargumentacijukojimteocenetrebadabudupotkre pljene.Ukolikosejoiradiopredstavikojateidaostvariinekudruguvrstu uticaja (politikog, a primer) sve postaje jo komplikovanije. Kritiar mora na neemudautedi.Tonisubezazleneodluke,jerbislualac/gledalacmogao u neemu da bude uskraen. Tako neki detalji svesno moraju da budu odba enizaradisticanjauprviplanonogatosmatramoznaajnim.Ali,usvakom sluajuprepriavanjesemoraiskljuitiilisvestinajednuilidvereenice.Ute levizijskom mediju se informacije mogu donekle dopuniti i slikom, mada se i tuuglavnomradiovizuelnompokrivanjutekstakojijesutinapriloga.Kriti kajesaoptavanjestava,izricanjeocenei,uovakvimmedijima,najkraeinaj jasnije izvoenje dokaznog postupka. Poto je to sasvim svedeno vreme, jasnoauaudioivizuelnomdelovanju,iskazisugestibilnostunastupusupo nekad kljuni faktori. Naravno, takvo poverenje se mora zasluiti i stalno po tvrivati.Sluaoci/gledaociovakvihprilogasuvrloosetljiviinijepreporuljivo estotestiratinjihovublagonaklonost.Onispravomoekujuubedljivnastup, ali i zasnovan stav. Ako to niste u mogunosti da im ponudite, priklonite se nekomdrugommediju. Koje su linosti i pojave dale najvei doprinos razvoju savremene pozo rinekritikeunaemteatru? Moj je utisak da je pozorite u nas sa kritiarima imalo neto vie sree nego film. Moda i stoga to je film, kao dostupniji veini, manje ekskluzivan odteatra,pasusamimtimiljudikojiodluujudasebavepozorinomkritikom opreznijiudonoenjutakvihodluka.Naalost,ufilmiufudbalsesvirazume ju,patalakoavodiiubrzopletasamopromovisanja.Pozoriteimpresionira svojimmilenijumskimtrajanjemiunapredvasopominjenapotrebudetaljnog izuavanjasvograzvojnogprocesakojiusvetuimaskoroneverovatnevarijan te. Ono pozajmljuje svoju formu mnogim kultnim obredima; kultovi i religije iskazuju se kao poetni oblik teatarskih prikazanja. U svakom sluaju svoju umetniki transponovanu stvarnost nalazi u samoj sutini ljudskog bia. Grci suelelidanaspozoritenainiboljimprovodeigledaocekrozkatarzikasta

82

nja; politiki intonirana scena je nastojanje da se takva elja bre ostvari u praksi.Kaoiumetnostucelininiteatarverovatnonijedosegaosvojvrhunac, madabivrememoglodapokaekakosmoseutomoptimistikomoekivanju ozbiljno prevarili, te da su svi sadanji, pa i budui pokuaji samo parafraze. Kroz mnogo vekova pozorite je bez mnogo oduevljenja podnosilo svoje sa vremenetumae,sklanjajuisekadgodjeunevoljiumirnusenkuvelikogAri stotela. Pisana re i nastanak masmedija omoguili su pojavu prosuditelja aktuelnog teatra. U nas, to su jo krajem devetnaestog veka bile obrazovane literate kojima je procena vrednosti jednog pozorinog ina bila uzgredan posao,aonisusenajeerukovodilikriterijumimaukojimajebilonedovolj no mesta za bitne elemente dramske scene. U dvadesetom veku pozorite uspevadasebiizboripoziciju,paseikritiarimenjaju.Meajuseuticaji,otri jesereagujenakritiku,paiproceniteljinastojedanjihoveocenebuduzasno vane na ozbiljnijem obrazovanju. Moda pravi doprinos tome daje profesor HugoKlajn,poznatijikaorediteljimanjekaokritiar,azatim,netoneposred nijim metodom Josip Kulundi, reditelj i pedagog, kasnije osniva odseka za dramaturgijunatadanjojakademijizapozorite,film,radioitelevizijuuBeo gradu.Svakinasvojnainsuinsistiralinapotrebidasedetaljnoispitajuiizue zakonitosti drame ne samo kao knjievnog roda, ve pre svega kao snove dramskogpozorita.takosepostepenouspostavljalodubljerazumevanje,pa i tumaenje pozorinogina. U tom smeru su hrabro, skrupulozno i kompe tentnonastaviliVladimirStamenkovi,SlobodanSeleniiJovanHristi.Njihov pojedinanidoprinosjerazliit,jersuSeleniiHristisvojekreativnemogu nosti ispitivali vrlo uspeno i na polju proze, poezije i drame, dok je Stamen kovi postojano bio uz kritiko prosuivanje i pedagoki rad. Mislim da je pojavom ove trojice odlinih intelektualaca naa pozorina kritika najzad dobiladefinitivnoutemeljenjesvihpreanjihpodsticaja. NaveditedesetinunaihiistotolikosvetskihpozorinihpredstavauAnto logijiVladimiraArsia? Ovopitanjemiseinidonekleopasno,jermevuedaseopredelimprema linom ukusu, a ja nipoto ne bih eleo da zanemarim objektivno i struno prosuivanje. Zbog toga prema ovoj vrsti takozvanih rang lista imam mali otpor. Ipak, moda se mogu navesti neke predstave, ali redosled ne treba da budeshvaenkaoopadajuinizusmislukvaliteta.Jugoslovenskodramskopo zorite je ostavilo u meni trag kroz najvie predstava: Prljave ruke an Pol Sartra u reiji Bore Drakovia, Savonarola i njegovi prijatelji Jovana Hristia, u reiji Miroslava Belovia, Putujue pozorite opalovi Ljubomira Simovia, ureijiDejanaMijaa,PozorineiluzijepoKorneju,ureijiSlobodanaUnkov skogiBuenjeproleaFrankaVedekinda,ureijiHarisaPaovia.TusuiKara mazoviDuanaJovanovia,ureijiLjubieRistia,DundoMarojeuizvoenju Hrvatskog narodnog kazalita iz Zagreba, Murlin Murlo Nikolaja Koljade, u reijiRadoslavaMilenkovia,KateKapuralicaureijiJagoaMarkovia.Moda jeinteresantnoreidasunekeodovihodlinihpredstavanastaleprematek

83

stovimazakojenebismomoglibadakaemodasubesprekornonapisani,ali su rediteljskom kreativnom nadgradnjom znatno dobili. Istovremeno, ovo je samojedanpoglednadomaapozorinaostvarenjaiverovatnosustogaizo stale i neke zaslune predstave koje su ostale van mog domaaja. Kada su u pitanjustranepredstave,mojizborsepretenoodnosinabitefofskagostova nja.To,inimise,potvrujevelikiznaajkojiovajfestivalimazanas.Izuzetak su dve predstave: Kralj Lir Viljema ekspira, u reiji Ingmara Bergmana, koju samgledaouDramatenteatruu Stokholmu,iVinjikAntonaPavloviaeho va,ureijiPiteraBruka,kojusamvideouParizu.NaBITEFusugostovalisjajni Valerij Fokin sa metamorfozom, nainjenom prema pripoveci Franca Kafke, Andej Vajda sa Zloinom i kaznom Fjodora Mihajlovia Dostojevskog, Lav Dodin sa svojom Klaustrofobijom, pa opet Bergman sa Gospoicom Julijom Augusta Stridberga, teatar iz Kapovara i reditelj Karolj A sa predstavom MaraSad, Lindzi Kemp sa ekspirovomSnom letnje noi, i najzad, Tri ivota Lusi Kabrol u reiji Sajmona Mek Barnija. BITEF je prikazao i odlino scensko ostvarenjeVilja,Vilja,madazameneusvemutomenemadovoljnoartikulisa nogpozorita,kaoizaprepaujueamatereizStarePazovekojisuizvelipred stavuS.O.S.,ureijiMiroslavaBenke.Onjimanaalostnikadavienitanisam uo. Samo bi mi se povremeno uinilo da sam glavnog protagonisti sreo u nekojodaulabeogradskihpozorita. Kojih kriterijuma se drite u prosuivanju jedne umetnike pozorine predstave? Predispozicijazaprocenusurazliitividoviobrazovanja:oddramaturkog vrednovanjadramskogdelairediteljskeinterpretacije,doocenjivanjafunkci onalnosti muzike i kostima. U tom, velikom rasponu, nalazi se pozoriniin: skup raznih nastojanja i mogunosti da se neke vane, ivotne stvari iskau ubedljivim, do savrenstva dovedenimjezikom scene, i da se potom takoos tvarenikreativnitrenutakpodelisagledaocima.Kritiarmoradasaoptisvoj sud,alinekao jednostavanisasvimlianutisak,ve kaotekuocenukojae modapogoditinekolikodesetinaljudikojisudalisveodsebekakobiostvarili pozorite.Tosaznanjejeveomaobavezujue. Kakoinakojinainpietepozorinukritiku? Najteejeproniknutiunamereonihkojistvarajupredstavu.Dabitobilo moguenunojedakritiarpoznajeprocesnastankajednogscenskogprojek ta.Mislimdajezamenebiloodogromnekoristitosamstudirajuidramatur giju bio obavezan da po dve godine vrlo ozbiljno uim i reije: pozorinu, filmskuitelevizijsku.ProfesorpozorinereijeDimitrijeurkovinasjetreti raokaoisvakistrog,alivrhunskitrener.Moralismouupolakraemrokunego rediteljidasavladamonajbitnijekomponentetogsjajnogzanata,azatimida glumimo jedni kod drugih u scenama koje smo spremali. Moram da priznam

84

dameninijepadaloteko.Uivaosamusvemutome,kaoiveinamojihdru gova. To jeak dalo i neke dosta dobre rezultate. Hvalili su nas. Tek kasnije, kada smo se uputali u pisanje dramskih tekstova, ili u kritiko procenjivanje tuihostvarenja,postalojejasno kolikonamjetajnaukdobrodoao.Jasam sepovremenoodluivaoizareijunekihsvojihdramaitakomogaodaprove rimsopstveneideje,aliidaupoznajemdelikatnestazekomunikacijesaglum cima.Svataiskustvasudragocena.Stoga,kadaposlesvegashvatitekolikoje odgovoranposao izricatisudo tuem radu,preostajejo daprihvatiteinje nicudavamtajposaoneedonetiomiljenost.Modasamojednogadanadis kretnopotovanje;najeeondakadavamtovienijenaroitobitno.Ali,to su saznanjakojasu neophodnadabistenastavilitim putem.Takoe, morate nauitikakodauspostavitedistancuuodnosunabliskeljudeoijemraduete davati ocene. To je veoma teko, ali nuno da ne biste zaboravili najvanije: kritika se odnosi na rezultat, a nikada ne sme da bude uperena ka linosti! Zatomoramopotisnuti svoje line emocije iuinitisve dabiste sedigli iznad toga. Tada ste spremni da hladne glave i bistra uma analizirate pozoriniin kojemsteprisustvovali.Uzstrogostkojajekontrolisana,kojaubedljivoukazu jenasvebitnedetaljeikojanastojidabudepodsticajnakroznajviezahteve upuenesavremenompozoritu. Kako objanjavate paradoks o radio i televizijskoj kritici pozorita, kao najuticajnijojkomunikacijiinajefemernijempozorinomfenomenu? Mislimdapozorinakritikaunasnematakavuticajkakavjojseponekad pripisuje,ilikakavbinekiodkritiaraelelidaostvare,Nesumnjivodanikone moepouzdanodaizmeriuspenostkreiranjajavnogmnenja,alijedanasve sasvimjasnokolikotelevizijausvemutomemoedaprednjai.Radio,inise, ipakimaznatnomanjumo.Paradoksalnojemodainajvieupravototoo jednom tako ostvarenom umetnikominu, neponovljivom u svimelementi ma,kritiarizriesudtakoesamo jednom,delujuisvojimglasomilipoma ui se i slikom, ali svakako u trenutku koji se po pravilu nee ponoviti. Reprizirajui predstavu, pozorite nastavlja da ivi, da se menja, dok na ovaj nainsaoptenakritikamodaiostajesauvanauneijempamenju,alisamo ufragmentima. Zatojepotrebnoobjavljivatiradioitelevizijskepozorinekritikeiupisa nom obliku? Koja je svrha takve anrovske kritike u sistemu nauke o pozori tu? Pisani tragovi su jo uvek najpouzdaniji, a neke budue istraivae pozo rine istorije modae interesovati da uporede to vie izreenih miljenja o znaajnimpredstavama.Uprkossjajnomnapretkutehnologije,pozoriniinu svojoj kompleksnosti nikako se ne moe do u detalje zabeleiti. Kritika, kako kaeslavniJanKot,nastojidaostaviduboktragosmislupredstave.Istovreme no svi izreeni i zapisani sudovi se kasnije mogu proveravati, potvrditi. To je

85

takoeiznaajantestopouzdanostineijegstava,ostepenunjegoveteatar skepronicljivosti. Kako i na koji nain odvajati umetniku od primenjene ili proizvodne pozorine produkcije? Kako se odnositi prema kiu i pseudo umetnosti koje dominirajunaimisvetskimscenama? Osnovno je da kritiar uspeva da raspozna namere, a zatim i da pravilno ocenirezultat.Tekpotomslediodlukakakoetosaoptiti.Kaotomnogipo kuajidasenainiumetnikodelopropadaju,takojesvevieiagresivnostiu nametanjusumnjivihstandardaisumnjivihumetnikihvrednosti.Tomesigur no doprinose i nuna istraivanja, pokuaji da se ve osvojeni artistiki jezik obogatinovimizrazom,paakiradikalniraskidisautemeljenimobrascima.Ti tragalakiprocesiponekadnisudovoljnojasniinijeihlakoodvojitiodpomod nih tokova i profitabilnih podilaenja najbanalnijim eljama. Trite zahteva potronju, a ova poveanje proizvodnje. na taj nain, veomaesto dobar za natski rad postaje zamena za umetniki domet. U pozoritu kritiar moe da pohvali zanatlije, ali mora da iznad svega uzdigne prepoznatu umetnost. Na alost,postojekritiarikojineuoavajuterazlike,aliionikojisvojimocenama kupujunaklonostraznihkulturnihiposlovnihkrugova.Njihovasumornaam bicija odreuje vrlo precizno kome se ni po kakvu cenu ne smeju zameriti, a kogamogudaizgrdebezikakvihposledica.Tojenajlakiinajbrinaindase izbijeuprviplanikasnijeodgovarajueuzvratisvojimpromoterima.Naravno, radi se pre svega o karakteru. jer ne postoji kola kojae vas nauiti kako da govorite istinu. Vaspitano i utivo, ali istinu zasnovanu na argumentima! U naoj maloj sredini sve je prozirno. Sva naa podraavanja kojima ponekad elimo da se pribliimo uoenim svetskim procesima, kao i retki, pravi umet nikidomaaji.Akokritiartrebadaupozoravanapokuajeraznihpodvala,u svojojsvestimoradaimajasnuslikukakoizgledaobrazackojemvaljateiti.To podrazumevaobavetenostiobrazovanje.Mada,preilikasnije,iskusaniod govorankritiaripakshvatidaopozoritunikadaneeznatidovoljno. Komoedabudepozorinikritiar?KojisuVaiiskustveniiestetskokriti arski saveti mladim pozorinim kritiarima? Kako u nae masovne medije uvesti kompetentnu pozorinu kritiku? Da li se u nas osea stvarna potreba uvoenja studija pozorine kritike na Univerzitetu umetnosti, kao to je to uobiajenousvetu? Kaopoetniimpulsbitnojeprocenitidaliposedujetepotrebuzakritikim prosuivanjem, zatim je neophodno imati onu nunu dozu hrabrosti da se ocenajavnosaopti.Posletogadolazineprekidanprocesobrazovanja,apre poruiobihsvakakoitoviepraktinihpozorinihpokuaja:pisanjedramskih tekstova,reiju,glumu,organizacijuraznihposlova.Omirisatiscenu!neizgle dalita,iznutra.Makarmalo.Tosvevodinekakvomrazumevanju.Pozoriteje neverovatno zavodljiva umetnost, pa ako posle svega ipak odluite da se

86

bavitekritikomneznaidatrebadasestiditetosteuscenujouvekpomalo zaljubljeni.Onikojieseljutitinavasmodaegrozniavoineuveksdobrom voljom,tragatizanekivaimneostvarenimsnom,zanekomfrustracijomkoja bi vas kao kritiara u izvesnoj meri uinila mrzovoljnim zakeralom. Na to ne smeteobraatipanju.Inikadaneupadajteuzamkuizvinjavanjatosebavite kritikom,aneneimdrugim.Neophodnojedastojitevrstonazemlji.vre od drugih.Naroitapopularnostpisca,rediteljaili nekogodglumacanipoto nesmedabudepreprekaukolikosmatratedatrebauputitiikojureprofesi onalnog prekora. Jasno, za to bi trebalo imati ozbiljne argumente koje valja izloitinedvosmislenoibezokolianja. Danasmasovnimedijiimajudobremogunostidaangaujumladeiobra zovanepozorinekritiare.Sagrupezadramaturgijusamiseizdvajajuonikoji su naumili da se bave kritikom. Procena njihovih drugih sposobnosti i vanih karakternih osobina, ve je znatno delikatnija procedura. Ali zato i ne manje vana. Uvoenje predmeta pozorina kritika na Univerzitetu umetnosti u odgo varajuojformiiobimupredstavljalobidragocenpotez.Timebisepotpomo glanekablagovremenaopredeljivanja,apraktinoizuavanjesvihelemenata nekogvanogzanata,kaoinainaradanajistaknutijihdomaihistranihkriti ara,modabidelovalopodsticajnodanajzadnastanejednakvalitetnaistorija pozorine kritike. Time bi ovaj segment recepcije pozorinog ina uvrstio svojukorisnuulogu.Istovremeno,ugledpozorinekritike,kojabiovakoozbilj nobilaizuavana,biobiostvarenunajvieminteresuteatra,jedneodnajsta rijeumetnosti.Modabizatoposebnobiozasluaninezaobilazankursoetici kritikog prosuivanja. Tako bi anegdota i diplama i moralu mogla da ostane samoturobna,skorozaboravljenapriaizstranogvremenaratnihposrtanja. Beograd,mart2001.

87

POZORINAKRITIKAIDRAMSKAREIJA
RazgovorspozorinimkritiaromDraganomKlaiem*
U kojoj meri jepozorinakritikakonstituentteatarskeumetnosti inakoji nainseostvarujenjenuticajnapozorinostvaralatvo? Kritikajedeoteatraikaoumetnostiikaodelatnostiikaodrutvenogina. Umeriukojojjesvakapredstavajavnigest,individualniikolektivnistavprema zbilji,kritikajeindividualnistavpremapredstavikojajeupravopostaladeote zbilje.Uproceniuticajakritikenapozorinostvaralatvovaljabititrezven,ta vie oprezan: postoji trenutni uticaj u formiranju neposrednog javnog i ko lektivnog vrednosnog suda o novoj predstavi, i tu kritiar od ugleda, koji komunicirasjavnounekimmonijimmedijem,moedaimaizvesnogutica ja.Postojidugotrajniji,teeuhvatljivijiuticajkritikenaindividualneinove,pa irazvojpojedinihstvaralaca,moda;zatopodrkakojukritiardajeodreenoj tendenciji, opredeljenju, praksi, to je takoe i vrsta uticaja. Ne verujem da kritiarskanegacija,poricanje,odbacivanjemogudaimajutrajnoguticajana netotojeuprincipuvanoivaljano.Podrkanovojvrednostimodaemalo olakati prihvatanje, ali ne zavaravajmo se: i oni, srazmerno malobrojni,. koji itaju kritike,ine to na brzinu, prilino povrno. Kritiar meri rei, aitaoci ipakestodoivljavajukritikudrugaijenegotojeonnameravao. Nesporazumisuneizbeniizmeukritiaraistvaralacai izmeukritiara i javnosti, pa je u uticajima o kojima vi govorite verovatno vie nesporazuma negonameraismiljenogdejstva.

* KLAI, Dragan jugoslovenski teatrolog, dramaturg i pozorini kritiar roen u Sarajevu 27. IV 1950.BioprofesorIstorijesvetskogpozoritaidramenaFakultetudramskeumetnostiuBeogradu.Odra stao u Novom Sadu, diplomirao dramaturgiju u Beogradu na APFRTV a Yale univerzitetu u SAD (1977) s disertacijomoF.X.Kroetzuiobnovinemakognarodskogkomada.Dramaturgpredstava,dugogodinjisa radnikSterijinogpozorjaiBitefa,umetnikikonsultantKPGTanaturnejipoSAD(1982),autordokumen tarnih TV serija enski rod, muki rod (1978), i Pozorini salon (1984). Bio pozorini kritiar Indexa, Studenta, Borbe, Treeg programa Radio Beograda, NINa i Politike, gostujui predava na vie jugoslo venskihistranihuniverziteta,osobitouSad,iInteruniverzitetskogcentrazaposlediplomskestudijeuDu brovniku. Uesnik brojnih profesionalnih i univerzitetskih konferencija i simpozijuma u zemlji i inostranstvu.Objavio:Krecovadramaturgija(1981),dokumentarnidosijeAlternativnopozoriteuJugo slaviji(1982,saD.Milievi),antologijuStvaranjemodernedrame(1982),uvodnustudijuzaRomeaiu lijetuShakespearea(1983).Napisaopredgovorezavieknjigasavremenejugoslovenskedrameipriredio jugoslovensko izdanje Istorije pozoritaezare Molinarija (1982). Nezavisnim izdanjima S. Maia izala mujefaktografskaknjigaPozorite/4000godina.Esejiosavremenomjugoslovenskompozorituiostranoj drami,urasponuodantikedomoderne,objavljeniujugoslovenskimasopisimailistovima,uamerikoj, francuskojipoljskojperiodici.BiojedirektorPozorinogmuzejauAmsterdamu.UmrouAmsterdamu,26. VIII2011.

88

ta je za Vas predmet pozorine kritike i ta je osnovni zadatak pozori nogkritiaradanas? Predmet pozorine kritike je pozorina predstava u svojim razliitim as pektima intelektualnim i estetikim, tematskim, stilskim kao stvaralaki svetikaodeodrutvenogivota,uprotokuidejaishvatanja,uodnosunapre vlaujueimanjinskeukuse,neodvojiveodnapetostiukojimaivimo.Kritiar informie,tumai,vrednujesvojomkritikom,ijasamutomposlunisambeao odtogadabudemmanjinski,paiusamljeniglas,glasmodasasvimzaludan, paunekimsluajevimaineujan,tojestuutkankadnisammogaodaobja vimsvojukritikuboljeitonegobitibiloijiglasnogovornik.inimisevanim da kritiar ukazuje na primere mrtvog pozorita, da ih kao takve prepoznaje uprkosnetaknutojmaskiivotaisveine.Istovremeno,kritiarbidauoinovi kvalitet,pomak,inovacijuutemi,prosedu,udarkreativneenergije,osobnost stvaraoca,odzivizgledalita.Pieseopredstavamakaozavreniminovima, aliikaonagovetajimamotiva,odnosa,situacijaijuemovanostshvatititek kasnije, o zametku budue poetike u predstavi punoj rupa. Ja sam pristalica onoga to se u anglosaksonskom svetu naziva partisan criticism kritike sa stavom,uimevlastitihvrednosti,kritikekojaneteinekojtobonjojobjektiv nosti ve diksriminira,tojestrazlikuje izmeu onoga za ta jestei za ta nije. Ne mogu svojim linim sklonostima, interesovanjima, oseanjima da budem podjednakozasvevrstepozorita,zasvaopredeljenja,svetipove,svemogu nostisemuprincipu.Akootomprincipunemoramodasesporimo,akose onpodrazumeva,kaotobimoraodasepodrazumevaucivilizovanom,demo kratskom,daklenunopluralistikomdrutvu,dozvolitedajaiakosamkriti arimamsvojukus,svojeopsesije,svojetemeimotive,svojuestetiku,svoje stilske preferencije, tavie, valjda se bavim kritikom zato to to sve imam, zatotopremapozoritunisamravnoduan,pasezasvojeafinitetezalaem, svojteatarelimdaafirmiem,dagakadsepojavistavimusreditejavnograz matranjaidagapodrim.Takomiseinidajedinoimasmislapisatikritiku.To samnastojaodainimdoksamseredovnobaviopozorinomkritikom,asvoje prioritete oseam, prepoznajem i sada, kada se redovno vie ne bavim kriti kom.Naravno,nitajvrednosnistavnetrebashvatitiuapsolutnomsmislu:ono to mi je u pozoritu moglo biti vano, dragoceno, blisko u jednomasu, ne mora to da bude naredne sezone. U svojim se stavovima, opredeljenjima, menjam ne zato to pratim pozorinu modu ve zato to oekujem da me mojepozorinoiskustvomenja,kaotomemenjamojesveukupnointelektu alnoiskustvo,mojliniidrutveniivot. Objasnitesvojpozorinokritikimetod? Metod izvire iz okolnosti: za koga piem, u kakvom listu, za kojeitaoce, na koliko prostora, da li posle predstave imam dvanaest sati ili pet dana vre mena za pisanje? Oslanjam se na svoje poznavanje materijala, dramskog i scenskog. Tekst nastojim da proitam pre ili posle predstave ali o njoj piem,

89

ne o tekstu. Oslanjam se na svoju koncentraciju i perceptibilnost, a znam za njihovumanjkavost.Traimcelinu,presvegasmisaopredstavekaopoduhva ta,razlogezanjennastanak.Tojenajvanije,akotoganema,predstavajebe spredmetna,akionakojaimaponekudobruulogu,lepekostimeilizanimljiv detaljdekora.Piemodoivljajukojitrajealislabi;piemokonkretnominu amoj misaoni tok vodi u apstraktnoi opte; ja reagujemiz svogsveta imoja kritikamalijesvetzasebe,iakopotaknutsvetompredstaveukomemislimda samprivremenoboravio,doksambioupozorituinetokasnije.Sumnjamu svoj doivljaj, prizivam ga i preispitujem. Sumnjam u svoju konstrukciju, motrimje,menjam,doterujem,glaam,aznam:napisanaiobjavljenakritika tek je deli, ma koliko doterani deli, mog odgovora na predstavu. Nema metodakojibiukritikuulioveideotogdoivljaja,pisatikritikuznaisumnjati usvojmetod. Pozorinakritikaoscilujeizmeukritiketekstaikritikepredstave.Zatoje pozorinakritikauprocepu? Izmeukritiketekstaikritikepredstaveoscilujesamoonakritikakojapo zorite vidi kao ekstenziju literature, koja pozoriniin shvata u funkciji knji evnog.Tonijemojeshvatanjepozorita.Japozoritesmatramsamostalnom umetnou,adramskopozorite,onozasnovanonaknjievnomtekstu,tekje jedan od vidova teatra. Pa i u njemu tekst je jedan meu elementima no vostvorenogdela,novevrednostikojupredstavanudigledaocu.Zatosamna stojao da moja kritika bude o predstavi, ne o tekstu. Na drugim mestima, u drugim prilikama, obino u duim esejistikim tekstovima, rado sam pisao o dramskom tekstu, i nezavisno od nainjene, viene predstave. Prilazio sam mu tada kaosamostalnoj umetnikoj iproblemskojcelini, alii kaoizazovu za mogue predstave, drugaije od one koju sam video i u kritici komentarisao. Dakle,pozorinakritikajeuprocepukadanijedovoljnopozorina,kadapozo rinikritiarpobrkasvojposaosaposlomknjievnogkritiara. Kakoviditesavremenitrenutakjugoslovenskedrame? Joprenekolikogodinanaadramaturgijabilajeuprilinootromnaletu nanoveteme,mnogeveomaosetljive,alivane,ajavnoneraspravljene,pasu takodramatiaripoelidasebavedelikatnimpitanjimakojimapolitiari,no vinari,istoriari,sociolozi,takozvanedrutvenejavnost,nisuhtelidaseotvo reno bave. Dramatiari su na svoj nain izvrili pritisak na ove profesije i drutvenegrupe,stavivisvojedramsketemenadnevnireddrutva.Pozorite se snano politizovalo, okrenulo skoroj prolosti, izvuklo neprijatne epizode, istakloneugodneprocese,tojebilodobrojerjeunapreennajavnidiskurs, proirenesumogunostioptedrutvenedebate,suoilismoseistina,sa,ak ineprijatnim,oslobodilisepoluistina,mitova,zabluda. Sada je drugaije. Gotovo svi tabui su ukinuti, drutvene komunikacije osloboenajepritisakaizabrana,mediji,ulica,kafana,svakakuabrujiotvo

90

renimrazgovoromiestokimpolemikama.Domaadramajesvojuemancipa torskufunkcijuuglavnomispunila,anemoedatritrkudnevnompolitikom koja se sve bre menja u svojim prioritetnim temama, brigama i iznenadnim zaokretima.Doksmislidramuinapieprviin,pisacvegledajedanizmenjeni svetpolitikihodnosa.Kaodramatiarnemoedauestvujeuverbalnomgra anskomratukojijekodnasvenekovremeupunomjeku.Zatooekujemda seuskorojasnijeukaejednanovafazakojajevesigurnozapoela.Sumnjam daonamoedabudemanjepolitizovana,prostozatotonamjezbiljatakva, drutvena kriza u kojoj ivimo nateruje nas da svakiasaka, svaki deli svoje egzistencijesagledavamokaodeonekepolitike.Alibazatotapolitinostbie usresreena na pojedinca, na neponovljivost individualne svesti, doivljaja, sudbine, bie u otklonu od politike, dakle metapolitika. Ne verujem da e dramaturgija krize biti samo dramaturgija povrnih razonoda, a ni suenih, egocentrinihvizura,nacionalistikemitomanije,apologijekrviitla,madane sumnjivo i takva roba ima danas dobru prou. Oekujem da ozbiljna drama ovihdana,kojasevepie,apomaloiveizvodi,budegestpreispitivanjaoi glednogizadatog,naporkritikesvestiiimaginacije.Problemski,modaeta dramabitivieokrenutabudunostinegoprolosti.Kakoivetizajednouovoj zemlji,aivetidostojanstveno,asnoivaljano,moglobidabudenjenoosnov no pitanje. I kako iveti u svetu naglih promena i nereivih protivurenosti, globalnepatnjeiinterkontinentalnihtrivijalnosti?Smisaonakonmnogihrazo arenja,odbaenihzabludaineprijatnihiskustva,tobimogaodabudeglavni pravacpotraga.Dijalektikapromenenarazvalinamakultaprograma.Projekti budunosti nakon kraja ideologija i masovne zamene utopijskog cilja pseu doutopijama. Kako je mogua kritika reije kao procesualne umetnosti bez tela? ta jepoVamapredmetdramskereijedanasikojijeumetnikizadatakreditelja uinscenacijidramskogumetnikogdela? Kritikapozoritajestepresvegakritikareijeumetnostibeztela,kako Vi kaete, ali istovremeno i intelektualnog stava i sanjalakog ina. Pisati o predstavipresvegaznaipisatiorediteljevojvoljiiimaginaciji,orediteljskom svetuideja,osposobnostidasetajsvetuoblii,predoi,sklopizameneioko mene. Znamdajemojestanovitemanjinsko,modaekstremno,alievoga:ma ajuisedramskogdela,ikadjeupitanjunajveaknjievnavrednost,reditelj moradagaosvojidagapropustikrozsvojefiltere,ispretumbasvojimsenzo rima,rasklopi,rastavi,rasturi,aonotobudesklopioodtogidrugogmateri jala, mora da bude njegovo vlastito umetniko delo. Moemo da menjamo Shakespearea ako moemo da ga menjamo, govorio je Brecht. Neko moe a neko ne moe, ali dramatiar nikad nije na gubitku, on je bezbedan, njegovo ostvarenjejetekstkojimoemosviitatiiposlenajgorepredstaveizamiljati drugaijuinscenaciju.

91

Nebrinitezaglumce:znam,prebacujesesnanimrediteljskimlinostima da manipuliu glumcima, zloupotrebljavaju ih. Zar glumaka samozaokuplje nost, zvezdatvo i soliranje nisu zloupotreba? Snane rediteljske linosti umejudasvojuvizijunesamonametnuglumcimavedajeuprocesuradana predstaviizgraujusaglumcima,daglumceuinetragaocimaanepukimizvr iocima,daihnavedudasebavecelinompredstave,njenimsveukupnimsmi slom i dejstvom, a ne samo smislom i dejstvom vlastite uloge. to je najrea rediteljskaumenost:navestiglumcadadnajvietoumesvomliku,adase istovremenooseaodgovornimzacelinupredstave,dainvestiraunjuipreko granica vlastitog lika, da bude kritian prema liku koji igra a da stoji uz pred stavukaocelinu. Kakokritikovatiglumakuumetnostsadaiovde?Dalijestvarnovredno vanstvaralakidoprinossavremenogglumcanajugoslovenskompozorinom prostorudanas? Na je teatar tradicionalno od velikih, darovitih i popularnih glumaca. Glumci su zasuti raznim oblicima panje javnosti ali su nedovoljno u kritiar skomfokusu.Ukritikamajezanjihmalomesta,akodnassenijeuobiajiloda seznaajnimpredstavamapiuveistudijskitekstoviukojimabibilomestai zaanalizuglume,makolikodajetoteko.Oglumcimasemahompiehvalos pevno,bilozajubileje,bilozainmemoriam.Nisamsklonpisanjuuglumcuiz dvojenoodcelinepozorinepredstavejerneradopozoriniinredukujemna jedanpojedinaniglumakiin.Sdrugestrane,tolikojelanakaoglumcima, izovogilionogugla,tolikointervjuasnjima,danemislimdajenjimabilota uskraeno. Kako vidite organizacionu strukturu savremenog jugoslovenskog i alter nativnogteatra? Itusmouprocepu.Prevlaujuipozorinimodel,tihskorostotinureper toarskihpozoritasastalnimansamblomiglomaznimadministrativnotehni kimaparatomtojeapsurd,anahronizam.Ukulturnompogledumodelne zadovoljava legitimne potrebe ni ue lokalne, ni jugoslovenske sredine, a ni nekeevropskestandarde,okojimamoramodavodimorauna;uprofesional nommodelomoguavaipodstiediletantizam;uekonomskomrasipane dovoljna sredstva; u organizacionom haos, improvizacija. Nije u svim teatrima tako u svakom pogledu, ali uglavnom je tako. Ta ogromna a sasvim nefunkcionalnapozorinamreairomzemlje,tojejojednacenapolitikog, kulturegerskogvoluntarizma,izvremenakadasuseteatriosnivaliitamogde zanjihnepostojeminimalniuslovi,kadasusedecenijamaamateriprekva lifikovalibirokratskomvoljomuprofesionalce,aljudizakojesenijeznalota snjima,politikiisocijalnisluajevi,zapoljavaliseupozoritimakao,tamo e najmanje smetati. I ta sad? Znam, dok se ne ponu zatvarati fabrike koje nemogubezgubitakaneesezatvaratinipozoritakojanemogudapreive;

92

dok seneponuotputatinesposobni kadroviu politici iprivredi, zatobi se najurili nesposobni glumci i ostalo pozorino kvaziosoblje? U institucional nom pozoritu potrebni su radikalni rezovi, kao uostalom svugde u jugoslo venskom drutvu u obrazovanju, u zdravstvu, u privredi, u drutveno politikom sistemu. to pre svi to prihvatimo, to bolje. teta koja nastaje od laganjemstvarnetransformacijejugoslovenskogteatraneznatnaje,naravno, u odnosuna tetukojanastajeodlaganjem slinihpotezauprivredi.Paipak: jasamzaukidanjestalnihansambalaumnogimmanjimmestima;unjimabi trebalodaostanesamonekolikosposobnihorganizatora,komercijalista,pro pagandistaitehniarakojibiodravalizgraduuodlinomstanju,prodavaligo stujue predstave i tehniki ih opsluivali. Mesta ispod 150.000 stanovnika zasluujuboljepozoritenegotogasadaimaju:prvoklasnagostovanjaupr voklasnim tehnikim uslovima,aneamaterska izigravanja tobo profesional nog pozorita. U veim teatrima ansu vidim samo u stvaranju proizvodnih timova,ekipakojaenastojatidaradetobolje,tojeftinije,tovie.Tojeal ternativnimodelkojiLjubiaRistiiNadaKokotovinastojedauspostaveuSu botici, a sada i u Novom Sadu, uz znatnu podrku i znatne otpore. Za razvoj teatraneophodnojeokretanjetritu,agresivnoirenjeiedukovanjepublike, razdvajanjerukovoenjaodsamoupravnihprava. to se takozvanog alternativnog teatra tie, svih tih grupa i samostalnih produkcija koje se pojavljuju u razliitim uslovima i na razliitim principima, zajednikoimjedanemajupristupamasiSIZovskihsredstava(jersuonapre dodreenazainstitucije),alieseiSIZoviukinuti,madanisamsigurandae finansiranje biti ni efikasnije ni pravinije. Danas periferizovanom vidu nere pertoarskeprodukcijeneophodnojemeusobnopovezivanjeumreupotpo re,pomoi,razmene,solidarnosti,kojaezatimobuhvatitiionerepertoarske kuekojeneedaostanuuaurene,urutiniibeznaajnosti.Tojeneophodno iz ekonomskih, politikih, organizacionih razloga i to je preduslov da jugoslo venski teatar izae u svet, pone da postojano uestvuje pre svega u evrop skompozorinomivotutakotoepostatideomreasaradnje,koprodukcija idistribucijakojeunjemuvenavelikodeluju,iakojonije1992. Koje su linosti dale najznaajniji doprinos razvoju pozorine kritike u savremenomjugoslovenskomteatru? Spisakimenanebibilotekosainitialikakoovdenemamestadasenji hovavanostozbiljnoodmeri,biobito ipak tek kurtoaznigest, pau gazato preskoiti. ta je za Va kritikoteatroloki rad predstavljala Sterijina nagrada za kritiku(1985)? Nagradusamdobiokadsamveprestaodaseredovnobavimkritikom,a nalaziosamsedostadaleko,uKaliforniji.Nijetajnadasamjadugovrlotesno saraivaosaSterijinompozorjem,adasamposleprolea1982,posleprome

93

na u SP, eufemistiki nazvanim samoupravnom transformacijom, prestao sasvimsatomsaradnjom,atepromenekomentarisaotadajavnosasvimne gativno.Nagradajedolaposlenekolikogodina,kadasusenekepolemikesti ale ali su moji stavovi ostali nepromenjeni, a istovremeno mnogi pozorini ljudispremnisudasesloesanegativnomprocenomdogaajaokoSPiz1982. Nagradusamprihvatiokaokritiarkojije uvelikojmeritopostao uPozorjui na Jugoslovenskim pozorinim igrama, tu uio svoju pozorinu kolu i vodio svoje kritiarske bitke za teatar u koji sam verovao. Najzad, poto sam bio dalekoodNovogSada,aiznenaentomveu,mogaosammalodarazmislim idanajzadnagraduprimimunadidaseubliskojbudunostiSPponovouspeti daigrasvojusredinjuuloguunaempozorinomivotu,tuulogukojamupri padaiukojojganijednainstitucija,organizacijanifestivalnemoezameniti, aizkojejeonosticajemunutranjihispoljnihokolnostiiskoilo.

94

OPOZORONOJKRITICI
RazgovorsapozorinimkritiaromVeselinomRadunoviem*
Kako ste postali pozorini kritiar? Ko je i to presudno uticao na Va razvoj?Da li se pozorini kritiar postaje kada se napie nekoliko tekstova o pozorinimpredstavamaionibuduobjavljeniunekomodmedija? Mislimdane.Potrebanjekontinuitet,prihvatanjetihrecenzija,kaovalid nih, od strane strune i umjetnike (redirelji, dramaturzi, glumci. . . ) javno sti,kompetentankategorijalniaparat;potrebnojedamedijdijakojisepie, svojimautoritetomvrstostojiizakritiara.Prijesvega,potrebanjestruni imoralni,estetskiietikidignitetkritiara.Piempozorinekritikeprekodvije decenijeikadaseosvrnem,nijesamsigurankakojesvepoelo.Svemisevie inikaodajetobilaneminovnost:Skorodasamodrastaoupozoritu.Stano vaosamu,neposrednoj,bliziniCrnogorskognarodnogpozoritaamojadraga strina(Mileva)bilajevisokiinovnikuadministracijipozorita.estosamdo lazio kod nje, privlaila me ta jutarnja atmosfera u pozoritu, dugi hodnici kojima sam lutao, neki specifini mirisi koji su dolazili iz garderoba, svjetlei pano na kojemu je pisalo Tiinaproba. Uvlaio sam se tiho u posljednje redove gledalita i prisustvovao probama: Sa strahopotovanjem i fascinaci jomgledaosam,nasceni,glumceisluaoindikacijeiglasnekomentareredi telja. Od malih nogu igrao sam u kolskim predstavama (Osnovna i srednja kola;nekesmoizvodiliinasceniCNPa),pjevaouhoru,vodioraznekolske priredbe,dobijaonagradeza,svoje,scenskenastupe.Vidio,valjda,svepremi jereizvedeneupodgorikimpozoritima(CNPiDjejepozorite)isvepredsta vekojesugostovaleunaojsredini.Prvapredstava,kojuucjelinipamtim,bila jepoPatonovomtekstuPlaivoljenazemljoaimaosamtada,samo,osam godina.Ciniciestokaudasupozorinikritiarineostvarenidramskipisci,re ditelji ili glumci. Kada razmiljam o, svojem, poetku bavljenja ovim poslom, sigurnoznam,barkadajeupitanjumojamalenkost,datonijesluaj:akisvi
* RADUNOVI,VeselinpozorinikritiariteatrologroenuPodgorici4.IV1952;otacZarija,majka Marija,roenaBokovi.ApsolviraoFakultetpolitikihnaukauBeogradu.Radiokaopozorinikritiar,te atrolog, dramaturg, glavni urednik u Centru savremene umjetnosti Crne Gore. Bio ef PRESSa i struni konsultant za dramski program na Festivalu Grad teatar; bio jelan Savjeta festivala Grad teatar Budva, scenaristaivoditeljceloveernjegprogramaTeatralijenaFestivaluGradteatar,lanirijafestivalaSteriji nopozorjeiselektorSterijinogpozorjazaCrnuGoru,selektor Festivalapozoritaza djecuu Kotoru, od govorni urednik pozorinih novina Svjetla pozornice, generalni sekretar Crnogorskog udruenja pozorinihkritiaraiteatrologa,urednikemisijanaradiju,dramaturg...Objaviovieodtristotinepriloga u periodici: Stvaranje, Ideje, Ovdje, NIN, Duga, Scena, Gest, Svjetla pozornice, Nai razgledi(Ljubljana), Danas(Zagreb),Teatron...lanredakcijepozorinogasopisaGest,autorsinopsisazatvserijuTeatarsud bine,izboripisacpredgovorazaAntologijusavremenecrnogorskedrameprevedenenamakedonskije zik, uesnik na vie meunarodnih simpozija o teatru, a radovi objavljeni u zbornicima i prevedeni na engleskijezik.lanodborazapozoriteifilmCrnogorskeakademijenaukaiumjetnosti.Danasumirovini pripremasvojepetoknjijezaobjaljivanje.

95

pismenizadaciukoli,napoznatutemutobihvoliodabudem...",potvr ujudaradimposaokojisamoduvijekelio.Umeuvremenu,proitaosam, to bi rekao Veljko Radovi, kamaru (sobu, po crnogorski) knjiga, odgledao bezbroj predstava i, na razne naine (dramaturg, glumac, urednik afia i pro grama...)uestvovaoustvaranjupozorinihpredstava.Vjerujemdajesveto, ukupno,uticalonamojkritiarskirazvoj,nadignitetikompetentnostkaopisca kritikihanalizapozorinihpredstava,akcentirajuiimoralnidignitetkritiara, kaoneobinovaanudonoenjuvrijednosnogsuda. tajeestetskipredmetpozorinekritike? eliobihdajeestetskipredmetpozorinekritikepozorinapredstavakao umjetnikiin.Naalost,mnogepozorinepredstaveneispunjavajutajkrite rijanekenezadovoljavaju,ak,nionajminimalnizanatski,profesionalnistan dard, kao preduslov za pisanje pozorine kritike (zato o nekim predstavama kritiku i nijesam pisao, samo sam navodio osnovne podatke o izvoenju). A kritika analiza jedne pozorine predstave izuzetno je kompleksan zadatak. Pozorinapredstavajesamosvojanumjetnikiinzakoji,esto,kaemoidaje sintezasvihumjetnosti:dramskitekstknjievnost,scenografijalikovnaumjet nost,pamuzika,kostimi,koreografija...iskljuivopozorini?(film)sureijai gluma. Pa, ako reditelj nosi temeljnu, sutinsku ideju budueg umjetnikog ina(predstave),on,kaonekavrstadirigenta,majstorasintezeimasaradnike uscenografima,kostimografima,kompozitorima,uposljednjevrijeme,ikore ografimailispecijalistimazascenskipokret.Dakle,svistvaraoci,ekspertizite, pojedinane,umjetnikeoblasti.Rediteljsklapamozaik,ostvarujenekuvrstu sinteze. Kritiar se bavi dekonstrukcijom, analizom pojedinih segmenata, to bi trebalo da znai da kvalitetno poznaje sve te oblasti, da bude, neka vrsta, univerzalnogeksperta,genijatakorei,toje,budimorealni,skoronemogue. Zatojepredmetpozorinekritike,prijesvega,pozorinapredstavausvomto talitetu. Najee je najdublji predmet analize trijada odnosa, na relaciji, dramskitekstreijaglumaaostalisegmentiseakcentiraju,akosusamoram zasliku,dobardekorzaostvarenje umjetnikoginaadubljeanalizirajuako sumetafora,simbol,znakkojibitnodoprinoseostvarenjuukupne,generalne rediteljeveideje.Akoseradiokoreodrami,vizuelnomiliplesnomteatru,reci mo,ondajepostupakpisanjakritikeanalizeumnogomedrugaiji. Kojijeosnovniumjetnikizadatakpozorinogkritiara? Nepostojidefinicijakoje,ilito,pozorinikritiar.Nekikaudajeonpa ljiviji gledaoc, drugi, da je to strunijiobrazovaniji gledaoc, trei da kritiar morapoznavatitehnologijunastajanjapozorinepredstaveilida,prijepisanja pozorinekritike,obaveznomoraprisustvovatiprobama...Dilemesuidalije kritikanovinarstvo,publicistikailiknjievnavrstaili,moda,koktelodsvega toga.

96

U svakom sluaju, pozorini kritiar mora biti dobro potkovan znanjem, mora poznavati tehnologiju nastajanja pozorine predstave, bez obaveze da prisustvujeprobamapredsvakupremijeru;moraposjedovatitalenatzapisa nje,buduidatojestespecifinavrstastvaralatva,no,mislimdanitonijedo voljno: Mora posjedovati poseban instinkt (teko je objasniti, budui da je u sferi apstraktnog) za prepoznavanje scenskog dogaanja, za snimak opte slike ali i za svaki segmentpozorine predstave, pojedinano.Generalno, po zorini kritiar je most izmeu pozorine predstave i gledalaca: trebalo bi da akcentujevrlineineuralginetakeumjetnikogina,vodeiraunadapoje dinano (segmenti predstave) ne ugui opte i da jezikom bliskimitaocu gledaocu, kojemu se obraa, akcentira ono bitno to je na sceni vieno. Na optemplanu,togodmislioopozorinimpredstavama,pojedinano,kritiar mora da afirmiepozorinu umjetnost. I, naravno, prije i poslije svega, pozo rini kritiar analizira ono to se dogodilo na sceni a ne, nikako, da reira nekusvojupredstavu,dakaekakojebilo,anekakojemoglobiti.dakle,po zorini kritiar u slubi je i teatra i gledalaca a, ponajvie, u slubi pozorine umjetnosti,uopte. Kojelinosti,djelaipojavesunajvieobiljeilirazvojkritikeuCrnojGori? DugajetradicijapozorinekritikeuCrnojGori.Postojiarhivskagraajo oddevetnaestogvijekairadaKotorskogpozorita.Otvaranjeprvog,profesio nalnog,pozorita,Kraljevskognarodnogpozorita.Zetskidom,iigranjeprvih predstava prati i njihova kritika analiza u tadanjim medijima. Zanimljivo je dasukritikepisalinajumnijiljuditogadobailjudinavisokimdravnimfunkci jama, to govori o znaaju koji sedavao, u medijima i dutvu, tojoblasti um jetnosti. I kasnije, sve do dananjih dana, mnoge linosti, obrazovane i kompetentne,pisalesupozorinukritikualipovremeno,bezkontinuiteta.Ra zloge treba traiti u drutvenim okolnostima, tekom uspostavljanju kritike distanceumalimsredinamai,nikakonenaposljednjemmjestu,skoropotpu nojindiferentnostimedijaudavanjufinansijskeimoralnepodrkekritiarima koji su obavljali taj kompleksan i odgovoran posao. Veini medija kao dalje objavljivanjepozorinekritikebilonametnuto,posistemu,toidrugiimaju, Vidjela aba da se konji kuju; kao da je bilo prinuda a ne obaveza i prema konzumentima, prema umjetnosti, prema drutvu uopte. U poslijeratnom periodu (poslije drugog svjetskog rata), dvije linosti izdvojile su se iz tog mnotvakojejepisalopovremeno,kvalitetnomanjevie,alibezkontinuiteta: SretenPerovikojijedini,ukontinuitetu,pieviedecenijaaobjaviojedvoto mnuknjigukritika,podnaslovomDaroviSceneiMiloradStojovi,kasnijivi egodinji direktor drame i upravnik Crnogorskog narodnog pozorita. ZanimljivostvezanazaStojoviajedajeobjaviorelativnomalotekstovaopo zoritu(30ak),alidajeostavioizuzetnoduboktragnatompolju:Analizirajui njegovetekstovezaOkruglistoopozorinojkriticiodrannaSterijinompozor ju(objavljenZbornikradovasatogOkruglogstola)zakljuiosamdasunjegovi tekstovi ispunjavali sve preduslove potrebne jednom kvalitetnom analitiaru

97

pozorinihpredstavaipozorinogivota,uopte:kompetentnost,dubinaana lize,uspostavljenakritikadistancaijasanmoralnikodeks. Kakoinakojinainpietepozorinukritiku? Kaopozorinikritiar,saraivaosamusvimvrstamamedija:pisanihielek tronskih.Pisaosampozorinukritikuutajmingu(vremenskojdistanci)kojiza htijevaritamizlaenjamedija:neposrednoposlijepredstave(dnevnenovine, radioitvj.sadistanceodnedjeljudana(magazini),mjesecilidva(asopisi)... Buduidasamgodinamajedini,izCrneGore,prisustvovaopremijeramailife stivalima,naeksjugoslovenskomprostoruiliuinostranstvu,deavaloseda,o istojpozorinojpredstavi,piemnasvakiodnavedenihnaina:zadnevneno vine,zanedjeljnimagazin,nedjeljnuradioitvemisijua,nakraju,zanekimje senidvomjeseni asopis. Analizirajui, danas, te tekstove, sa viegodinje vremenske distance,konstatujemdajesutina,generalnivrijednosnisudisti alidasam,zadnevnemedije(izbogprostora,naravno)viepanjeposveivao globalnoj slici a uasopisima, recimo, imao sam mogunost i za detaljnu, dubinsku, analizu svakog segmenta predstave. U svakom sluaju, pred svaku premijeruiliprvogledanjepredstave,okojojbitrebalodapiem,obaveznoje itanjedramskogteksta (pamakolikogaputa prethodno proitao) itraenje svih moguih informacija o umjetnikominu kojemuu prisustvovati. Moje iskustvogovoridasuireidubljeAnalize,sadistanceodnekolikodanaalida, moda, one vrue analize, neposredno poslije dogaaja, idu pravo u srce stvariidaiskljuujuone,mogue,podsvjesne,naknadne,kalkulacije.tose moje malenkosti tie, rekao sam ve, istu vanost pridajem estetskom sudu kolikoietikomstavu.Dakle,iliupisatioonometosam,zaista,vidioili,uop te, neu pisati, potujui do kraja, naravno, ljudski i stvaralaki dignitet svih akterapozorinepredstave.Akosamumogunosti,predstavuodgledamidva putaabilobi,zaista,zanimljivopisatipozorinekritikeposlije,recimo,dvade sete reprizenebrojeno puta sam se uvjerio koliko je pozorina predstava iv organizam, koliko neke predstave igranjem porastu, dobiju na kvalitetu a kolikosenekerazlabave,izgubenavrijednosti. Kakobisteobjasnilisvojmetodpozorinogkritiara? Mislim da sam, veinu toga, ve rekao. Dakle, stalni rad na sebi,itanje strune literature, itanje dramskih tekstova, komunikacija sa pozorinim stvaraocima,ueenasimpozijimaiokruglimstolovimaposveenimteatru, gledanjepozorinihpredstava(zatodaneiponekolikoputa);globalna,opta analiza umjetnikogina iza koje slijedi analiza svakog segmenta predstave, pojedinano: od dramskog teksta, reije i glumake kreacije do scenografije, kostima,muzikeiscenskogpokreta.Pritom,pomojemosjeanjustvari,uvijek se polazi od opteg ka pojedinanom; pojedinano nikada ne smije staviti u drugiplancjelovitostscenskogdogaanja,pozorinupredstavukaokolektivni umjetnikiin.Akoimamodobardramskipredloak,kvalitetnarediteljskarje

98

enjai zanimljiveglumakekreacije,pozorinapredstavamoedoseivisoke estetske kvalitete, bez obzira to, moda, scenografija ili kostimi nijesu kvali tetnouraeni.Kaotovaljaakcentiratikva1itetnumuzikuiliscenskipokretiu neuspjelom scenskom dogaanju. Naravno, pozorinu predstavu, kao umjet nikiin,nemoemogledativankontekstaukupnepozorinescene,domae i meunarodne. Budui da u svijetu umjetnosti, kao, uostalom i u drutvu uopte,ima,poprilino,kalkulacijailinihinteresa,neophodnojeoslonitise, iskljuivo, na sopstveni vrijednosni sud, baziran, naravno, na strunosti, linomiskustvuimoralnomkodeksunatakavzakljuakbitnojeuticalasjajna dama i jedan od najznaajnijih teoretiara teatra, gospoa Mirjana Mioino vi,svojimkomentaromnajednojdavnanjojsesijivoenojnaOkruglomstolu kritike,uokviruSterijinogpozorja. emupozorinakritika? estosekaedapozorinapredstavamoebezsvakogaosimbezgluma ca. Onda, svakako, moe i bez pozorine kritike. Uprljana medijska slika svih tranzicijskihprostora,naposeeksJugoslavije,govoriiovelikojkrizipozorine kritike.SituacijauCrnojGorito,drastino,potvuje.Natimprostorima,skoro da je nevjerovatno, kolikko je povean broj tampanih i elektronskih medija. No,tojeuobrnutojsrazmjerisanjihovimkvalitetomiautoritetomkodkonzu menata.Danegovorimotome,kolikoje,isafinansijskogisaprostornogas pekta, objavljivanje pozorine kritike, za takve medije, periferna stvar za marketing pozorita, budimo iskreni, mnogo su vanije informacije iz pozori ta,intervjuisastvaraocimapa,akohoeteirazneafere,negopozorinakriti kakojamoeinegativnodautienaradrukovodeihelitaupozoritu.Ali... pozorina kritika je sastavni, nezaobilazni, dio ukupne pozorine scene. Bez kritikevalorizacijeuraenogdolazidoatrofijeestetskihkriterija,doprovinci jalizacije,dopadastandarda,domediokritetsvauumjetnosti,toje,dugoro no,pogubnoposvakuumjetnost.akivieodizolacije,odivotaugetu(to smo,naovimprostorima,nedavnoiskusili)kadasvojradnemoetedaupore ditesaonimuokruenjuilidaljeminostranstvu.Pozorinakritikajekaore flektor koji osvjetljava i pozorinu scenu i publikuako ga nema vlada polumrak,netosevidi,mnogoprikrivaatadaznasekoprofitira... Navedite10najboljihsvjetskihpredstavakojestevideli? estosam,nafestivalimailikaouesnikuanketamaasopisa,moraoue stvovati u pravljenju raznih rang lista. Mnogo sam vie volio da akcentiram netotojekreativnost,ideja,promiljanje,koncept,traganje...Zatovolimte atarska promiljanja Pitera Bruka, koncept Boba Vilsona, lucidnost Anatolija Vasiljeva,matovitostEumintasaNekroijusa,kreativnostJohanaKresnika,re diteljskiprosedeJirijaJarockog.ulijailiPiplica,recimo...KakojeieksJugo slavijasadasvijet,moramreidaizuzetnocijenimradDejanaMijaaiJagoa

99

Markovia,VitaTauferaiTomaaPandura,PaolaMaelijaiSlobodanaUnkov skog. KakoglasiVaaantologijanajboljihpredstavauCrnojGoriuvrijemeVae kritiarskedjelatnosti? Saistimpredznakomkaoizasvijet,radijeuakcentiratistvaraoceiji jeradostavioduboktragnacrnogorskupozorinuscenu:NikolaVavi,Blagota Erakovi,BranislavMiunovi,RadmilaVojvodi(kaodramskipisacireditelj), Slobodan Milatovi, Jago Markovi (nije greka to je ve pomenut), Milan Karadi. Pomenuo bih i dramske pisce koji su bitno uticali na kvalitet savre menecrnogorskepozorinescene:VeljkoRadovi,Ljubomirurkovi,Stevan Koprivica,IgorBojovi,kaoiBoroStjepanovi,profesornaFakultetudramskih umjetnosti,naCetinjuiautortriknjigeoglumikojesuvisokovrednovane,od strunejavnostiivangranicaCrneGore. KojisuVaisavjetimladompozorinomkritiaru? Nijesamodonihkojiradoibezmjeredajusavjete.Volim,mladimljudima, dapomaemsvojombogatomteatrolokomliteraturomilimnogimkontakti ma koje sa pozorinim stvaraocima, u svijetu i kod nas, imam. To vam je isto kao sa engleskom travom: uzorete, poravnate, posijete, zalivate, kosite. . . i takostogodina! Znai,itati,gledati,pratitiradna predstavama,putovati na festivaleipremijere,imatikritikudistancu,nebitikonformista.Voljetipozo rite!!!Akosteneznamkakavprofesionalacanevolitepozorite,nijesteus hieni kada vidite vrhunski umjetniki in i nijeste tuni poslije neuspjele pozorinepredstave,ondaje,pomojemsudu,sveuzalud.Akosvetoposjedu jetebie,zaistaimnogolijepihtrenutakauovomposlu. Na kotorskom Festivalu pozorita za djecu, struni ste voditelj Okruglog stola kritike i novinara. Uemu je znaaj pozorita za djecu, posebno lutkar skog? Svetosam,dosada,izgovorioinapisaoapsulutnoseodnosiinapozori te za djecu pa, naravno, i za lutkarsko pozorite. Sve su to samo segmenti neega to podlijee istim kriterijima i to se, generalno, naziva pozorina umjetnost. Valja, naravno, voditi rauna o posebnom senzibilitetu djece i ne podleilakomarmumanipulacije.estoseujedajezadjecuteeraditijer djecunemoeteizmanipulisati.Kogodjeimaosvojedijeteiliradiosadjecom znadadete.. Najozbiljnije i za njih raditi najodgovornije i najprofesionalnije mogue. Rezultatpodlijeeistimestetskimkriterijimakaoizabilokojudrugupozori nupredstavu.Uzogradu,dajeneobinovanoznatikojemuzrastudjeceseta pozorina predstava obraa. Ako djeci podilazite, ako manipuliete njihovim osjeanjima i njihovom, jo, neiskvarenom duom dobiete, u budunosti,

100

loeg gledaoca ili nekoga ko ne voli pozorite, a o, eventualnom, buduem glumcu,reditelju,dramskompiscu...dainegovorim. Pripremili ste za tampu teatrolokokritiarskopublicistiko petoknjije. to je idejnoestetska osnova Vaeg pozorinokritiarskog stvaralatva dugogskorotridecenije? Pozorinisamprofesionalac.Aliiznadsvegaiprijesvegavolimpozorite. Tugujem kad vidim lou predstavu, radujem se kad prisustvujem vrhunskom umjetnikominu. Od kada sam svjestan sopstvenog bia u pozoritu sam i srean sam to jo nijesam profesionalno deformisan. Jedan sam od rijetkih koji,sanajveimzadovoljstvom,itadramsketekstoveiteatrolokuliteraturu. Vjerujemdasampoastvovantimetoivimusvijetuteatraipozorinihstva ralacaisasvimmanamaiproblemimakojetakavivotnosi.Umjetnostje,prije svega,igra.KakokaePikaso:umjetnostnijeistina,umjetnostjelakojanam pomae da spoznamo istinu. Umjetnost ne moe promijeniti svijet, no, ako prisustvonapozorinojpredstaviobogati,makar,ijednogovjekaciljjeostva ren. A, tose knjigatie,naalost ilina sreu,avobigaznao, nijesamvjet savremenomdananjemdnevnom poimanju biznisa i izdavatva, pa, vjero vatno,teknjigeneebiti,skoro,tampane.Ako!Nijesamtimeoptereen,doi evrijeme,siguransam. Kako ste doivjeli rastakanje jugoslovenskog teatarskog prostora 90ih godinaXXvijekaukomesteimalizapaenuulogupozorinogkritiaraizCrne Gore? Biosamjedanodrijetkihljudi,izsvijetateatra,kojijekrajem80ihgodina XXvijekakrstarioprostorima,cijele,bivenamdrave.Zvalisumenapremi jere i festivale u Ljubljanu i Skoplje, Split i Sarajevo, Beograd i Novi Sad, Du brovnik i Zagreb... Putovao sam,esto neudobno, pisao o tim predstavama i udiosekakosupozoritabrzoilakodolaziladotihtekstovai,tojeposebno vano, objavljivala ih u svojim pressklipinzima, bile kritike pozitivne ili nega tivne. Volio sam taj prostor, te kontakte, ta druenja ali nijesam nostalgiar i ne osvrem se na prolost. U onim mranim vremenima dao sam intervju za Pobjedu.Nidanasneznamkakoje,uopte,objavljenirekaodajedvaekam daseludiloratazavri,pada,ponovo,gledampozorinepredstaveizSloveni je,itamhrvatskepisceisluammakedonsumuziku...imjepolitikasituacija todozvolilaprvisam,kaoselektorfestivala,okupio,na jednommjestupozo rita iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hecegovine; Srbije i Crne Gore. Uasopisu koji sam ureivao imao sam saradnike iz svih krajeva bive nam domovine. Umjetnost ne poznaje graniceGranice ubijaju umjetnost. Svakiovjek sam mora da uradi koliko moe ne oekujui da mu neko drugi pripremiteren.Eto,tojemojodgovor. 2008.

101

ANALITIKAPOZORINAKRITIKA
RazgovorspozorinimkritiaromAleksandaromMilosavljeviem*
tazaVaspredstavlja fenomenteatra,drame, reije,glume igledaocau njemu? Napozorite,asamimtiminadramu,reijuiglumu,gledamkaonaneis crpanprostorzaigruukojoj,bezobziranaobavezupotovanjaodreenihpra vila,katkadveomarigidnih,svepostajemogue.Ili,dabudemprecizniji:utoj igrisvemoedapostanemogue.Naalost(amodainasreu),pravaigrau kojojjeuistinusvemogue,iukojujeupotpunostiuvuengledalac,zapravo izuzetnoretkouspeva.eesedogaadaprava,slobodnaigraizostane. Kada kaem da se retko dogaa da gledalac bude u potpunosti uvuenu igru, ne mislim na fiziko uee, na doslovno ukljuivanje publike u scensko deavanje, niti pod tim podrazumevam uivljavanje gledalaca u radnju na sceni.Verujem,naime,dasvakiautentiniteatarimamodaizgradisvojsop stvenisvet,tedasamimtimpostojimogunostdasenekoizpublikepronae u tom svetu, da ga prepozna kao vlastiti. To znai da niti je svaki gledalac za svakopozorite,nitipostojiuniverzalnopozoritenamenjenobasvakomgle daocu. Na drugoj strani, meutim, pozorite doivljavam i kao mesto susreta pisca,rediteljaiglumcasgledaocem.(Trebavoditiraunaotomedajenizkoji
*MILOSAVLJEVI,Aleksandarsrpskipozorinikritiariteastrologroen19.IX1958.uBeogradu. UpravnikSrpskognarodnogpozorita.BiodirektorDrameSNPa(od2006.do2010.),umetnikidirektor (od2003.do2006.godine)isavetnikzaumetnikapitanja,projekteimedijeSrpskognarodnogpozorita uNovomSadu(od2006.godine).Diplomiranimenaderumedijima(FakultetzamenadmentuNovom Sadu, tema diplomskog radaProjekat predstave Nahod Simeon SNPa). Stekao diplomu mastera (tema masterradaProjekatrestrukturiranjaSrpskognarodnogpozorita).ApsolviraonakatedrizaTeorijuknji evnostisanaukomknjievnostinaFilolokomfakultetuuBeogradu,astudiraoinakatedrizapsihologiju FilozofskogfakultetauBeogradu.BiojeselektorSterijinogpozorja,Jugoslovenskogpozorinogfestivalau Uicu,pozorinogprogramaBelefa,DanakomedijeuJagodini,Joakimfesta,Festia.Biojeglavniurednik asopisazateatrologijuTeatron.UreivaorubrikuzakulturunedeljnikaBlicNews.Prirediospecijalni brojRevijeUNESCOposveenpozorituuJugoslaviji,koautorjediniceojugoslovenskomsavremenomte atruuVelikojsvetskojteatarskojenciklopediji,tenizatekstovaodomaojdramiipozorituobjavljenihu inostranim publikacijama, pa i redovnom godinjem Zborniku Svetsko pozorite, izdanje Meunarod nogteatarskoginstituta.Prirediojenekolikoknjigaizoblastipozorineistorijeiteatrologije,izmeuosta log i Zbornik o Mariji Crnobori (izdanje Saveza dramskih umetnika Srbije, 1995) i Volja za promenom Bitef 19671980, zbornik pozorinih kritika Muharema Pervia (izdanje Muzeja pozorine umetnosti Sr bije,1995).NekolikogodinaureivaoedicijuSavremenadrama,izdanjeMuzejapozorineumetnostiSr bijeiUdruenjadramskihpisacaSrbije.Knjievnekritike,prikazeiesejeobjavljivaouasopisimaDeloi Knjievnakritika.Od1986.godinestalnijepozorinikritiarStudentaiKnjievnerei.Biojelanre dakcijemagazinaStav,dugogodinjipozorinikritiarikomentatorDnevnika,trisezonejepisaokriti ku za beogradsku Politiku, pet sezona za nedeljnik Vreme, kao iasopis Re. Bio je stalni pozorini kritiarVeernjihnovosti,Demokratije,Glasajavnosti.PoetkomXXIvekaAleksandarMilosavljevi uspenosebavipozorinomanimacijom,organizacijom,produkcijom,menadmentomkaodirektor.Ak tuelnijeupravnikSrpskognarodnogpozorita.

102

ine stvaraoci, postavljeni naspram gledaoca, promenjivog sadraja, tako da ponekad pisac izostane dok glumac i reditelj mogu da budu ista osoba, a dogodiseidasvetrojenastupeujedinjeni.)Premdasamkonstatovaodajeu teatarskojstrukturipozicijastvaraocanaspramgledaoca,nemislimdasuupi tanjusuprotstavljenestrane,jerjeigledalacdeoteatra.Pritom,nemislimda pozorite uvek postoji iskljuivo zbog gledaoca. Verujem, naime, da ono po stojiizbogpotrebeumetnikadaseizrazenasasvimodreenenaine,tone znaida jegledalactada suvian.Naprotiv,onjeiutomsluajudeoprocesa umetnosti, jedna od zavrnih taaka tog procesa, jedan od motiva i razloga zbogkojihumetnikuoptepristupaposlu.Istovremeno,sudiutisakgledaoca, njegovodnospremaonometojevideoidoiveo,povratnodelujunastvara oca.(Utomsmislujepozoritejedinstvenaumetnost,jerseproceskreacijene zavrava premijerom, nego se moenastaviti tokom repriza,uvoenjem niza korekcija.) Natojcrti,kojupodrazumevaigra(nasuprotdefinicija,uvekkrutihuna ivnoj reenosti da obuhvate sve aspekte pojava i fenomena) pozorite je za mene ogromno uzbuenje. Ba zato u teatar uvek ulazim s oseanjem dau moda prisustvovati izuzetno uzbudljivom dogaaju, neem toe ne mene delovati poput predstava koje su me svojevremeno luksirale, poremetile po redak stvari u meni i dovele u pitanje moje dotadanje iskustvo pozorinog gledaoca,aliikompletnomojeivotnoiskustvo. taVasjepresudnoopredelilozapisanjepozorinekritike,kakojeprote kloVaeestetskoformiranjeikojepresudnouticaonaVapozorinokritiar skirad? U oblast pozorine kritike zaao sam sluajno, mada se pisanjem kritike od poetka bavim namerno. Na prvu predstavu kojoj sam prisustvovao ka ogledalac sa zadatkom, Sartrove Prljave ruke u SKCu, u reiji Nikole Jeftia, dospeo sam sluajno, u pratnji brata koji je snimao fotografije za Student koji u tomasu nije imao pozorinog kritiara. U Studentu sam bio sve do poznate afere sa glogovim kocem i otiskom vampirskih zuba na naslovnoj stranikojajeuorbituovdanjegpolitikogivotalansiralaMiloevia.Kadaje rasturenaredakcijaskojomsamsaraivao,preaosamuMladost,zatimbio kritiar Knjievne rei, pa Treeg programa Radio Beograda, potom Politi ke,Vremena... StudiraosampsihologijunabeogradskomFilozofskomfakultetu,azatim Optu knjievnost sa teorijom knjievnosti (tzv. Svetsku knjievnost) na Filo lokomfakultetuuBeogradu.Studirajuipsihologijunainiosamkrupnugre ku: umesto zvaninog, smislio sam vlastiti program koji me je oslobodio obavezedasebavimtemeljima,aomoguiomidaseodmahupustimuizu avanje Frojda, Junga, Adlera... Dabome, cena koju sam zbog toga imao da platimbilajesrazmernaveliinipoinjenegreke. Docnije, studirajui knjievnost, imao sam sreu da mi predaju izuzetni profesori, meu kojima Zoran Gavrilovi, Nikola Miloevi, Aleksandar Ili,

103

Dragan Stojanovi, Vladeta Jankovi, Vladeta Kouti. Glavni predmet Osnovenaukeoknjievnostisateorijomknjievnostisluaosamkodprofesora SvetozaraPetrovia,inaeautorajedneodponajboljihknjigaokriticikojesam ikadaitao. Na predavanjima ovih profesora sticao sam teorijska znanja, po stepeno formirao pogled na umetnost, pristup umetnikom delu, ne samo knjievnom.ZoranGavrilovijepredavaoEstetiku,odnosnofilozofijuumetno sti; Nikola Miloevi antike poetike, tj. Aristotela i Platona, a docnije je draokursoDostojevskom;AleksandarIlijeuirokomlukupopunjavaopra znine koje bi nastajale izmeu oblasti koje su pokrivala predavanja drugih profesora,StojanovinamjegovorioomeniveomaznaajnomTomasuManu i Nemcima, dok je Vladeta Jankovi, u to doba pozorini kritiar Knjievnih novina, osim antike knjievnosti, drao kurs iz istorije drame, ali se bavio i graninimoblastimaukojejespadaloipozorite,ajednaodtemaokojima je govorio bio je i odnos drame i televizije. Nisam siguran da bih na drugom fakultetusticaotakvetemeljenakojimadocnijenijebilotekododavatikon kretnija,uskostrunaznanjaizdrugihposebnihoblasti.Utomperioduodizu zetne vanosti za moje formiranje, ini mi se, bila je injenica da sam na Filozofskom fakultetu sluao (a docnije i polagao odgovarajue ispite) trogo dinjekurseveizoptefilozofije,istorijeumetnostiilingvistike. Praktinoformiranjemogstilaiodnosapremakriticivezanojezasarad njusasopisomDelo.Poetkomosamdesetihsampoeoredovnodapiem zaovajasopisprikazeknjigaikritikeprvouredakcijikojujevodioMuharem Pervi,paJovicaAin,adocnijeSlobodanBlagojevi.OdPerviaiBlagojevia sam mnogo uio. Muharem me je svojim priama uvodio u ambijent teatra, otkrivajuimiirokusferukontekstaukojemnastajupredstave,aliidefiniui mimoguepozicijekritiara.Blagojevievitekstoviiuopteintelektualnista vovisupaknamenesupresudnouticaliotkrivajuimiisasvimnoveprostore estetiketeatra.UogromnojmerinamojeformiranjejeuticalaMaricaSteva noviStojin,sekretaricaasopisa,lektor idobriduhDela, osobauzije se dragocenesaveteibeskompromisan,otarlektorskidrilpostepenoformirala moja reenica, to je po mom miljenju bilo od izuzetnog znaaja. Uei da piem,uznjenupomopostepenosamformiraostiligleudaspoznaoda nainartikulacijemisliistilformiraju,ilibaremkoriguju,mojpoglednasvet. S druge strane, putevi kojima sam se kretao ka pozoritu vodili su me prekoradauamaterskojdruiniukojojsamglumioireirao.TrupasezvalaZa poetakiradilajeuprostorijamaMesnezajedniceTamajdankodPalilulske pijace. Izveli smo nekoliko premijera i doiveli lep uspeh kod publike koju su mahominilinaiprijateljiikomiluk.Ciljnamjeprvenstvenobiozabava,no projektisunamsepostepenootimali,naradjepostajaogr,alineneprija tan, muan. Pre e biti da smo oseali uzbuenje zbog mogunosti da se bavimotraganjem,otkrivamonoveprostore,opipavamogranicevlastitekre ativnosti.Reju,naepozoriteseuozbiljilo,anekimeunamasupoelida mupristupajusmnogovieambicija.Menejetadaprvenstvenozanimalapo zorina reija, posebno mogunost scenske reinterpretacije literature. Do

104

danassamsauvaobelekeiztogadoba,analizekonkretnihdramskihteksto va,noudramatizacijeOrvela,Kia... Utodobasampoeoredovnodaodlazimupozorite.Biosamopinjen MijaovimpostavkamaSterijinePokondirenetikveiNuievePuine,kaozaa ranodlaziouJugoslovenskodramskodapokoznakojiputogledamBabeljev SumrakureijiJarockog,kodtetkaPavicekupovaojeftine,studentskeulazni ce za predstave Ateljea. Iz tog perioda se seam i ogromnog uzbuenja koje sam osetio poto sam video predstavu Zbogom Judo u Savinovoj reiji, a mnogo puta sam gledao i njegovu rediteljsku interpretacijuLova na divlje patkeAleksandraVampilova.Idanas,nebezizvesnemelanholinepotrebeda samog sebe iritiram, priseam se gneva kada se, mnogo godina docnije, kao veuvelikoafirmisanreditelj,EgonSavinsloioskonstatacijomuglednogkri tiaradajepredstavaZbogomJudobilasamoobinogimnasticiranje. Pa ipak, moje najvee pozorino uzbuenje vezano je za Ajntajna na plaiBobaVilsonateslavnobitefovskoizvoenjeovepredstave,aliizanou kojojsamgledaotelevizijskeminijatureSemjuelaBeketaunjegovojreiji.Obe ovesenzacijedatirajuizvremenakojejeprethodiloodlucidapokuamozbilj nije da se bavim teatarskim poslovima. Nisam, meutim, naivan da poveru jemdatajudesniVislonovAjntajn,kojegsamgledaoiromotvorenihusta, zapanjenkolikoizaplaen,nijeostavioodreene,konkretne,tragoveumeni. Isto vai i za jezivo nemog televizijskog Beketa, zbog kojeg noima nisam mogaodazaspimnemoandaodluimukojuufijokusvoguskustvadaga pohranim,nesiguranegasevieplaimonogatosamvideo,iliprobuenih asocijacija.(Netreba,naime,smetnutisumadajemojedotadanjegledala ko iskustvo bilo odreeno Gospoom ministarkom s Ljubinkom Bobi u na slovnojroli.)Tietragoviumojojduipoputnaizglednaivnih,laikihopisa leptiraHetaeraesmeraldaizdetinjstvaManovoglitetarnogjunakaprouzro kovatineophodnelomovebezkojih,kakomisesadaini,nebihbio,makari naplanunesvesnog,adekvatnopripremljenzateatar. Odidejedasebavimreijomsamodustaokadasamshvatiodaseizmeu mene i praktinog rada u pozoritu ispreilo upravo ono to je moda temelj najintenzivnijih uzbuenja koja rad u teatru prua reditelju. Nisam, naime, tadabiobrznadonoenjuodluka,nitilienhamletovskogsindromaneodlu nosti, a nisam ni podesan za onu vrstu kolektivnog rada u kojem postoji mo gunost da od tue volje ili neplaniranog sticaja okolnosti, zavisi kvalitet kreacije.Skromnodotadanjebavljenjepraktinimradomupozorituuverilo me je u tanost lapidarne definicije po kojoj reija predstavlja proces nepre kidnogdonoenjaodluka,asamimtimdovodirediteljaupozicijudapredsa radnicima na sebe preuzima odgovornost nekoga ko, u datim okolnostima, znaodgovornaapsolutnosvapitanjavezanazaradnakonkretnomprojektu. Paipak,odpozoritanisamodustao.Otkriosamdasvakapredstavakoju sam odgledao pred mene postavlja uvek isto pitanje: ZATO je to to sam videodobroiliravo,tedapokuajdaodgovorimnaovopitanjeotvaranove i nita manje uzbuujue prostore, premda drugaije od onih koje inicira

105

proces reije. Vremenom mi je postalo jasno da se, kao pozorini kritiar, takoenalazimpredvelikimiskuenjimaiuzbuenjima. tajeestetskipredmetpozorinekritike? Pozorinakritikaimasamojedanpredmetinteresovanjapredstavu.Pri tom, treba imati u vidu da je pozorina predstava sloeno umetniko delo jedinstvoliterarnogpredloka(usluajudaonpostoji),rediteljskodramatur kekoncepcijeikompletnogscenskogaspekta,apresvegaglume.Sastano vita posla kojim se bavi pozorini kritiar ovainjenica je znaajna i zato to sloenastrukturapozorinogumetnikogdelazahtevasvestranoobrazovanje, kaoisposobnostpovezivanjarazliitihelemenata. Kojijeosnovniumetnikokritiarskizadataksavremenogpozorinogkri tiar: da li je estetika kritika misao nerazdvojan konsituent pozorinog umetnikogstvaranja? Makolikodasekritiarskipristupimeusobnorazlikovalisobziromnaka rakter medija za koji kritika nastaje, zadatak pozorinog kritiara je da proni kneudelookojempie,daodgonetnejednuodmoguihifrinakojimase ono bazira, da posvedoi o socijalnim, psiholokim, filozofskim, sociolokim, istorijskim aspektima dela, odredi iri kontekst u koji se ono uklapa, te da u tomsmislu,anekaopresuditeljilituma,posredujeizmeudelaipublike.Kri tiar, dakle, uspostavlja svojevrsni dijalog sa pozorinim umetnikom delom, aliisaitaocem/sluaocemsvojekritike.Utomsmislu,akojedobromiljena, adekvatnoargumentovanaivaljanonapisana,akouistinuuspostavljakreativ nidijalogspredstavom,kritikamoedabudeijestedeostvaralakogprocesa, asamimtimipredstave. Mogu da razumem pozorinog stvaraoca koji ima ravo miljenje o kriti arimaodreeneepohe(najeejeto,dabome,banjegovaepoha);jomi jerazumljivijekadaujemdapozoriniknepodnosiodreenogkritiara,alise zabrinemzaintelektualnistatusonogakoustvrdidajepozorinakritikanepo trebna. Naravno, kritiara je uvek vie nego valjano napisanih kritika, ali, s druge strane, ini mi se da medijski karakter pozorita odreuje drugu moguu ulogu pozorinom kritiaru, sasvim drugaiji ugao iz koga se moe (i treba)daposmatraodnospozoritaikritike.Taulogazavisiodstepenapove renjakojijeuspostavljenizmeustvaraocaikritiara,aogledaseumoguno stinaknadnihkorekcijasamogdelakojenastavljadaivipredpublikomiposle kritike. Dakako, ako poverenje u dobronamernost, znanje i stav kritiara po stoji,akosukomentarikreativni,adijalogbivauspostavljen,sugestijeizreene u kritici mogu da budu dragocene. Ovu privilegiju, barem kada je odreeno deloupitanju,kritiariudrugimoblastimaumetnostinemaju. Osim toga, pogotovo u uslovima nae aktuelne teatarske stvarnosti,ini misedakritikamoradavodiraunaostvaranjutoboljeatmosfereukojojse odvijapozoriniivot.Pitanjejedalikritiartopostierigidnimocenjivanjem/

106

presuivanjem(nanainkoji,naprimer,odgovarauslovimaradanaBrodveju, gdee promaaj u koji je uloen ogroman novac smesta biti kanjen kritiar skimsasecanjem)ili,pak,posebnomvrstomangamanaijijeciljuspostavlja njeokolnostiukojimaenastajatiboljeiuspenijepozorite.Anamajedanas itekakopotrebnodaimamotovieodlinihpredstava kojeepomoidase izvuemo iz duboke krizeu kojoj smo. Pominjui krizu u pozoritu ne mislim, dabome, na krizu u kojoj se teatarska umetnost, kako mnogi vele, nalazi ve hiljadama godina, dakle od svog nastanka, nego na probleme s kojima smo danas suoeni, a koji rezultiraju sve gorim pozorinim sezonama. Problemi o kojimagovorimuzrokovanisumaterijalnomnematinom,politikomimoral nom krizom, odsustvom adekvatne zakonske regulative, drutvenom nebri gom,sveveommarginalizacijomkulture... Kadapominjemposebnuvrstuangamananemislimnablagonaklonost kritiarakojieiloijemprojektuprogledatikrozprste.Dalekoodtoga,budui danikakviviidrutveni,politikiilimakakvidrugirazlozinemoguopravdati eventualnu kritiarevu la, tj. izbegavanje prave istine. Otuda kritiara ne vidim kao duebrinika, ve osobu koja, shodno svom poloaju, moe da do prinesepoboljanjuopteatmosfereukojojnastajuvaljanepredstave.Tonom kojimpie,argumentimakojekoristi,nainomnakojisvedoioprodukcijiian gamanu stvaralaca, te pokuava da uspostavi dijalog s predstavom, kritiar moedasteknepoverenjeteatarskihstvaralacaipostanenekavrstanjihovog sagovornika,paisaradnika. Moeliseopozorinojkriticigovoritikaoosvojevrsnojkritikojteatrolo gijiizato? U izvesnim sluajevima, kada kritiar uspe da odoli iskuenjima dana, iz begne uticaj klanova, izgradi autoritet i ouva ga, postoje izgledi da njegove kritikedobijurelevantanteatrolokismisao.Nekomekojegodinamaradeiu Muzeju pozorine umetnosti stekao uvid u povesnu dimenziju teatarske umetnosti,posebnoukontekstuistorijepozoritakaodelateatrologije,odnos izmeudnevnekritikeiteatrologijepostajevienegobelodan. Upravo mi je iskustvo rada u Muzeju omoguilo da, moda i bolje no mnogidrugikritiari,sagledamsudbinukritiarskihveliina,onihkojisusvo jevremenoariliipaliliadanasnepredstavljajupouzdankriterijumzaprocenu negdanjihzbivanjaunaemteatarskomivotu.Sdrugestrane,svestansami kolikotekstovinekihkritiaramoguimatiteatrolokiznaajjerostajupouzda nisvedocivremenaukojemseodvijaotadanjipozoriniivot. Koji pozorini kritiari, linosti i pojave su dale najvei doprinos razvoju pozorinekritikekodnas,zatoinakojinain? Neu govoriti u kategorijama koje podrazumeva istorijska perspektiva nego u pomenuti imena ljudi iji je angaman imao znaaja za formiranje mojekritiarskedelatnosti.ZaJovanaHristiavezujemmogunostprerastanja

107

pozorinekritikeuesejistiku.ZaVladimiraStamenkoviabeskompromisnosti potreba da se predstave stave u konkretan drutveni, politiki kontekst. Za Muharema Pervia analitinost i spremnost da se kao kritiar otvori prema onome to je novo. Za Dejana PeniaPoljanskog doslednost. Za Feliksa Paiastilskuprefinjenostiprofesionalnistav.ZaJovanairilovadobronamer nost i beskompromisno afirmativan stav kada je ideja pozorita u pitanju. Za Dragana Klaia strunost, kompetentnost i apsolutnu informisanost o irem kontekstu kojem predstava pripada. Za Darinku Nikoli potovanje zanata i vrstmoralnistav.SlobodanaBlagojeviakojije,tokomsvogrelativnokratkog boravka u Beogradu, jedno vreme pisao i pozorinu kritiku za Politiku, ve sampomenuo.Kodnjegamije,osimintelektualnihstavovaiteorijskeuteme ljenosti, imponovala reenost da ne pristane na abokreinu i kompromise s arijanerskimraunicama. Veiletimianpreglednavedenihimenaotkrivavaankriterijumkojimse rukovodim u svom kritiarskom poslu. Veina pomenutih nije imala nikakvu, ili barem ne ozbiljnu, politiku zaleinu. To se, pre svega, odnosi na Hristia, Stamenkovia,Klaia,Blagojevia,Paia,PeniaPoljanskogiliDarinkuNiko li.Onogtrenakadapomenemoodnospolitikeiteatradospevamouzonusu mrakaukojojposaopozorinogkritiara,inimise,dobijaponetodrugaiju dimenziju.Istovremenoje,upravonaproceniodnosakojiseuspostavljajuna relacijipolitikateatarkritika,mogueustanovitidonekleizmenjenuulogu ipozicijupozorinogkritiaraunaemdrutvu. Uposleratnomperiodu,kaoiezdesetihisedamdesetihgodina,pozorite jeovdejouvekimalosmisaopropagandnogsredstva,aliipotencijalnosub verzivnogmedijakojijevaljalodratipodkontrolom.Uostalom,nijesluajno to su se prvi prodori slobodne misli o ovdanjoj kulturi dogodili ba u pozo rinojumetnosti,panitosuprvezabrane(formalneiline,svejedno)ivelike politike afere pogodile teatarski ivot. Sudbina AnujevihLopova, Beketovog Godoa, Mihajlovievih Tikava, revolucionarna uloga koju je 50ih imalo Beo gradskodramsko,subverzivnostAteljea212,sluajKaramazovihDuanaJova novia, ili nepodobnost predstava ranog KPGTa, tj. projekata tandema JovanoviRisti,potkrepljujuovutezu.Zbogtogadrutvenizadatakpozori ne kritike u to doba nije bio samo usmeren na vrednovanje umetnikih dometapredstavenegoinaprocenunjenepolitikepodobnosti.Naglaenpo litikiznaajteatarskeumetnostiposrednose,dakle,prenosiospredstavena kritiara,ashodnotomedeli njegovogrealnogautoriteta poticaoje izsfere politike. To, naravno, ne znai da je celokupan autoritet nekoliko generacija ovdanjih kritiara iskljuivo bio zasnovan na njihovoj politikoj podobnosti. Naprotiv,kritikemnogihodnjih,osimtosupouzdano (tano)svedoanstvo opredstavamakojenisusnimljenenafilmskojilitelevizijskojtraci,idanasot krivajuizuzetnoznanje,irokuteatarskuioptukulturu,ozbiljnuteorijskuute meljenost, a u pojedinim sluajevima i iznenaujuu fleksibilnost svojih autora.Daonjihovomliterarnomstilu,kojinijemoguenipriblinouporediti sonimkojimpiudananjikritiari,inegovorimo.

108

Docnije je pozorite izgubilo tu vrstu moi, pa ni pred kritiara vie nisu postavljaniistidrutvenizadaci.Naravno,kakotoobinobiva,sutinskuzavi snostpozorinogivotaposleratneJugoslavijeodpolitikeneeilustrovatitek stovinaihnajboljihkritiaraveumeanostonihdrugihunekeodpomenutih afera. Najbolji su, naime, dobri i po tome to se nisu eksponirali na ovom planuumerikojabiihdirektnokompromitovala. Jedno vreme kritiaru je dodeljena drugaija vana uloga koja mu je do neklepovratilaizvesnumo,paseodnjegaoekivalodasvojimpokudamaili pohvalamaodredibuduusudbinupozorinepredstave,takodajeon,hteoili ne,postaoaktivandeomarketingapredstave,ukljuenjeusistemreklamira nja projekta o kojem pie. Ubrzo se pokazalo da naa kultura, pa i pozorini ivot,(jouvek)nefunkcioniupozapadnommodelu,tokodnasonemogu avapojavukritiarapoputfamoznihbrodvejskihglavosea.Dakako,mislim na malu grupu pozorinih kritiara koji piu za najtiranije njujorke novine. Kaudajedovoljnodasedvetreinenjihsloiunegativnojoceninekepremi jere pa da pozorite naijem repertoaru je nesrena iskasapljena predstava odustaneodprvereprize. Iakomoeizgledatiparadoksalno,batakavodnosizmeupolitikeipozo rita,sjedne,odnosnokomercijalnogefektakritikeiteatra,sdrugestrane,u velikojmerioslobaanepotrebnihoptereenjaiomoguavamudapieopo zorinojpredstavi.Otudazabrinjavapotrebanekihaktuelnihpozorinihkriti aradase,neretkonasuprotsvojimubeenjima,vezujuzaodreenepolitike struje, te da tako svom pisanju obezbede autoritet. Veliko je pitanje koliko danasuovojzemljikritiaruopteimamakakvumo,sobziromnatoda,re cimo, na honorare izvesnih reditelja ni najmanje ne utiu redovno negativne kritikenajuglednijihkritiara. U ovom kontekstu nimalo uteno ne deluje ni saznanje da politiki stav ovakvih kritiara treba razumeti tek kao izraz njihovog osobenog pragmatiz ma, jer je, kao i svi drugi aspekti politikog ivota sada i ovde, zapravo lien ideolokihkonotacija.No,tovespadaupsihopatologijunaegsvakodnevnog ivota. Kada je u pitanju medijsko odluivanje o sudbini pozorita i pojedinih predstava,inise,naalost,darealnumousvojimrukamajedinodrenovi nari. Zastraujue je, meutim, neznanje ogromne veine onih koji se bave ovimposlom,bakaotojeuasavajueiodsustvomoralauovojprofesiji.Na ravno,trebaimatiuvidudainaovomplanupostojeasniizuzeci,madaileti mian pogled ovdanje tampe pokazuje ogromno neznanje, nekompetentnost i elementarnu nepismenost ogromnog broja novinara. Ovogsindromanisuosloboenenikulturnerubrikenaihnajuglednijihlisto va. Nita bolja situacija nije ni na radiju ili televiziji. Poremeeni sistem vred nostiukojemivimomodajenajboljeuoljivupravoumedijima. Vratiobihse,meutim,Vaempitanjuidopunioodgovor.Mislimdajeod ogromnog, neprocenjivog znaaja na formiranje nae posleratne pozorine kritikeimaoBitef.Tanije,dragocenajemogunostkojujeovajfestivalponu dioovdanjimkritiarimadauporeujuidopunjavajuvlastitesudoveiocene,

109

dakristalizujushvatanjaipogledenapozorite.RealandoprinosBitefanaem svekolikomteatarskomivotupostaojedefinitivnooigledantekkadasuuve denesankcijeikadasmonekolikosezona,itosamonekolikosezona,ostalibez mogunostidavidimotasedeavausvetu(makarinaosnovuselekcijeodre ene specifinim kriterijumima ma kakvi oni bili odnosno poznatim pod naslovima Bitefa, ili, ako emo da budemo do kraja poteni, finansijskim moimaorganizatora). Kako piete svoje pozorine kritike i kome ih adresujete? Objasnite svoj kritikopozorinimetod. Odbijamdasvojekritikesvedemnaelemenatmarketingapredstave,alii dasepomirimspozicijompresuditeljakojasenajeevezujezaposaokriti ara. Svojim tekstovima pokuavam da uspostavim dijalog sa stvaraocima i gledaocima(onimkojijevevideopredstavu,ilionimkojisespremadajegle da).Nemislimdakritiarmoeitrebanapapiru,naknadno,dareirakomad kojijegledaoiokojempie,nitidasmeukriticidaprereirapredstavu.Naj vie to moe (i treba) je da pokua da razume kojim su putem u realizaciji odreenogprojektanameravalidaiduautori,dalisuutomeuspeliidoklesu stigli. U tom smislu, kritiar moe da ukae na kvalitete i propuste pojedinih elemenatapredstavekojisudostupninjegovomkritiarskominstrumentariju mu. Dabihtajposaoobaviotoboljevanomijedaodmahposleodgledane predstave, makar i u najkonciznijem obliku, zabeleim elementarne utiske, formuliem teze za koje mi seini da su vane za razumevanje onoga to su autorieleli.Odramskomtekstupiemsamoakojeupitanjuprvoizvoenje, iliseradionepoznatomkomadu,paitadasetrudimdaizbegnemprepriava njetekonstatujemosnovneintencije.Iztihprvihbeleakainaosnovuutisaka kojesamprvofiksiraoneenastatikritika,alieoniodredititonkritike.Sma tram da je on vaan jer postaje prva neposredna i najvra spona izmeu predstave i kritike. Od njega zavisi i da li sam ulanak uspeo da prenesem netoodonogatosamdoiveoupozoritu.inimisedasamnajgorekritike napisaokadasameleodaafirmiemprincipledeneanalitinosti. Kakobistedefinisalisvojukritiarskudramskuarspoeticu? Zaziremodlapidarnihdefinicijaiuveksamskeptiankadasesnjimasuo im, plaei se svoena bogatstva sveta na jednu dimenziju. Pribojavam se i dabimnogiodgovorimoglidadelujukaosvojevrsnopresliavanjeirekapitu lacija gradiva koje pozorini kritiar mora da savlada da bi se bavio ovim po slom.Sdrugestrane,inimisedajekompletanovajintervjuzapravoodgovor natojedno,osnovnopitanje. Uostalom,opitanjimakojastemipostavilirazmiljaosamveomadugo nezatotousvakomtrenutkunisamznaoodgovorenanjih,vestogatose mojapozicija,mojasaznanjaiiskustva,samimtimistavovi,paiodgovorine

110

prestano menjaju. Proces formiranja kritiara, barem kada sam ja u pitanju, nijezavren.inimisedaneenibiti.Modajetozatotojeteatarivama terija, to se pozorina iskustva (ili tanije: moja iskustva s pozoritem), ali i mojateorijskasaznanja,neprestanoupotpunjuju,dograujuimenjaju. Ukrajnjojliniji,svremenanavremeimamsreudasesuoimspredsta vamakojemeiznenadeneimneimnovim,drugaijim.Izatosamjedinosi guranutodapozoritupristupamkaosupstancikojajepodlonaneprestanim menama, kao stalno novom izazovu i potencijalnom iznenaenju. Zbog toga svakiputupozorinusaluulazimuzbueniunadidauvidetiizuzetnupred stavu. Ukakvomsuodnosutekstidramskaumetnikapredstava? Akosamdobrorazumeopitanje,Vaszanimadalipripadamgrupikritiara koji smatraju da je predstava autonomna u odnosu na literarni predloak iz kojeg je nastajala. Da, mislim da reditelj ima pravo da se slobodno ophodi prema dramskom tekstu, a ako to danas nekome znai, moda bi dobro bilo daispodnaslovapredstavestojizapisano:pomotivima.Namoguuprimed bu da savremeni reditelj pokatkad preteruju u slobodnim interpretacijama dramskihdela,tedanemasmislanascenupostavljatirecimoRomeaiJulijua ko se eli ispriati Magbet, mogu je sledei odgovor: ima trenutaka kada upravoMagbetnanajboljinainmoedaosvetlipriuoRomeuiJuliji. Ukakvomsuodnosukritikaireijaikritikaigluma? Rekao sam ve da kritiar nije reditelj, iako mora da poseduje izvesna znanjaoreiji.Konstatovaosam,takoe,idaje,pomommiljenju,jednaod najveihopasnostikojevrebajukritiarasadranauiskuenjudanaknadno,u kritici, reira predstavu o kojoj pie, da u svom tekstu analizira rediteljski prosede i koncepciju predstave sa stanovita vlastitih ideja. No, razmatrajui rediteljskikoncept,kritiarispitujesveaspektepredstave,naosobennainon ulazi u svet rediteljevih ideja, odgoneta niz sloenih zagonetki, odmerava mogueodgovore,pokatkadseaknjimaipoigrava,katkadpostavljapitanja nakojanijeuvekobavezandaodgovori(pogotovokadajepitanjepravo),ot krivairuslikusvetaukojemjerediteljstvarao,razmatraodnosekojiseuspo stavljaju izmeu pojedinih fragmenata tog sveta (to ne znai i da treba da cepidlaiosvakomdetalju),proveravadalicelinapozorinepredstavekores pondira sa rediteljevim univerzumom, analizira rediteljski postupak... Reju, uivauistraivanjusvetakojitojenepoznatijitojeuzbudljiviji. Kritiarmoedanadoknadimnogaznanjakojaimajudramskipisac,redi telj, pa i kompozitor ili scenograf, ali nikada nee stei iskustvo svojstveno glumcu (osim ako i sam bije bio glumac, ali mu u tom sluaju nee pasti na pamet da se bavi kritikom). Pri tom, namerno naglaavam da je ovde re o znanju,alineiosvemuostalomtopiscainipiscem,rediteljarediteljem... Nije,zato,sluajnotomnogikritiarineretkozamucajukadatrebadaprogo

111

voreoglumcima,nititoveina,piuioulozi,najeepieoliku,panito, analizirajui doprinos pojedinih glumaca, pribegavaju opisima. Gluma je, naime,najmanjeracionalnakategorijausloenojstrukturipozorinogprocesa ionjojkritiarinajeeiliupraznoesejiziraju,ilisespasavajuprepriavanjima onoga to glumacini na sceni. Ovaj problem kritiari, pogotovo oni koji tek poinjudasebaveovimposlom,mogudareetakotoepohaatiprobe. Tose,naalost,odnosiinadramaturgekritiare,jeriskustvovelidamnogi studentidramaturgije,tokomkolovanja,retkoposeujuprobe,nemajuuvid ukompletanprocesradanapredstavi,paotudanemajuniuvidunainnakoji glumci grade uloge. Ovde, dakako, mislim na ogromno iskustvo koje je moguesteigledajuikakoDOBRIglumciradenarealizacijiuloga. tajeosnovniproblemnovinskepozorinekritike? Najveiproblemskojimsamsesuoavaopiuikritikuzadnevnunovinu aslinojesnedeljnimnovinamauslovljenjehroninimnedostatkompro stora.Nemislimdajetoobjektivanproblem.Onproizlaziizmogpristupakri tici, potrebe da stavove argumentujem i stavim u to iri kontekst. Nije mi, meutim,smetalotoseodkritiaraudnevnimnovinamaoekujepromptno reagovanje,premdakampanjskisistemradanakojisunaviklaovdanjapozo riteuslovljavaestokritampremijeraupojedinimperiodimasezone,tone minovnokritiarastavljanamuke. Postoji,sdrugestrane,korpusspecifinihproblemakojiseodnosenapo zorinu kritiku a koji su uslovljeni okolnostima drugaije prirode, ponajpre drutvenimpaipolitikimokolnostima.Ujednomtrenutkuunaempozori nomivotuseukazaovelikiraskorakizmeuveafirmisanih,etabliranihkriti ara i predstavnika mlaeg narataja koji tek zauzima pozicije u teatarskom i javnom ivotu. Postalo je to na gotovo dramatian nain oigledno kada se raspalaJugoslavijaikadasumnogimladiljudiprekonoinapustilizemlju.Ui nilomisetadadatrebaohrabritimladedatoviepiu,davaljaodratikon tinuitet. U tom smislu sam podrao i inicijativu prof. dr Duana Rnjaka za osnivanjecehovnogudruenjakojebi,naosnovuodreenihregula,okupljalo teatarskekritiare.Takvaorganizacijajeosnovanapremdaje,zbogopskurnih razloga i bez ikakve veze s voljom i namerama inicijatora, uguena praktino veinomroenja.Preebitidaterazlogevaljapotraitinegdenasredokrai izmeu politikanstva, s jedne, i tipine srpske inertnosti, s druge strane. U svakom sluaju, rezultat je isti: interesi pozorinih kritiara bili su nezatieni tokomdugognizagodina.Docnijejeipakosnovano,ilitanijeobnovljenoje Udruenjapozorinihkritiara.Podsetiu,predsedniknekadanjegUdruenja je bio Eli Finci, a sekretar Feliks Pai. Pitanje je, meutim, da li je dananje Udruenje oformljeno isuvie dockan, kada su opti profesionalni kriterijumi veuvelikosrozani,auspostavljenasudrugaija,nakaradnamerila.Dananja novinaskakritikaje,pride,suoenaisproblemomgaenjarubrikaposveenih kulturi, svoenjem kritika na telegrafske izvetaje, na estradno ocenjivanje i slineglupostikojeforsirasveoptakomercijalizacijamedijskesfere.

112

Koje dramske predstave i njihove reditelje biste stavili u sopstvenu Anto logiju pozorinih umetnikih dela kod nas i u svetu u vreme vae pozorino kritiarskedelatnosti?Zato? Potojemojpristuppozorituzasnovannakriterijumukojiuvaavaredi teljakaoinicijalnogautorapredstaveloginojetoeseulinojimaginarnoj antologijinaprvommestunaipredstavesnanihrediteljskihlinosti,autora koji su, polazei od dramskog teksta, uspevali da nadgrade literarnu osnovu odbijajui da se bave ilustrovanjem knjievnog predloka, pr tom stvarajui uzbudljivascenskaumetnikadela. Na svaki oblik rangiranja pozorinih predstava pristajem samo uslovno, prihvatajui, kao uostalom i sami pozorini stvaraoci, konvencije drutvene igrekoju podrazumeva takmiarska situacija na, recimo,pozorinimfestivali ma. Utomkontekstu,beznameredaredosledomnabrajanjasugeriemvred nosni sud, svestan da bi obrazlaganje zauzelo previe prostora, ograniavam sesamonanabrajanje,iizdvajampredstave:SumrakJeiJarockog,Osloboe njeSkopljaLjubieRistia,Rodoljupce,Putujuepozoriteopalovi,Meruza meruDejanaMijaa,ZbogomJudo,Laaiparalaa,udouarganuEgonaSa vina,DragaJelenaSergejevna,abar,HamletiSluajHinkemanGorinaSto janovia, Banovi Strahinja Nikite Milivojevia, Hamlet i Votcek Andraa Urbana,MurlinMurloRadoslavaMilenkovia,Lukrecijailitidero,KateKapu ralicuiSkupJagoaMarkovia,SOSMiroslavaBenke,eherezada,FaustiHa mletTomaaPandura,PutovanjeuNant,KirJanjaLjuboslavaMajere,Filoktet Vladimira Lazia, ali i predstave Paola Maelija, Robertaulija, Vita Taufera, MilanaKaradia.SaeMilenkovskog,SlobodanaUnkovskog...Kaougroznici samizlazioizpozoritapotosamogledaonekolikobitefovskihpredstava,po gotovoTriivotaLusiKarolTeatradeKomplisiteiliSuz(o)suzpansketrupeLa fura dels baus, a ve sam pomenuo Vilsonovog Ajntajna na plai, mada on pripadaperiodumojepraistorije. Zato je pozorina kritikaesto nadreena umetnikom dramskom stva ralatvu,adasamanijeustanjudastvaraumetnikadramskadela? Premda smatram dakritika obuhvata prostorna kojem jemogue speci fino kreativno izraavanje, ne smatram da je ona nadreena umetnikom stvaralatvu dramskom, pozorinom ili ma kojem drugom. Zadatak kritike nije usmeren ka stvaranju umetnikih dela. Svaki pokuaj kritike da sebi po drediumetnikodelo,dasenametnekaonetotoebitiprepoznatokaova nijeodsamogdela,popravilusezavravagroteskom. Ovde,naravno,negovorimokriticikojajeimanentnaumetnikomdelu, nepominjem,dakle,sloenumeusobnupovezanostumetnikihdela,nitii njenicudanijednodelonijeusamljenovejeiposledicaprethodnih,iuzrok potonjih.Utomsmisluverujemdakonstatacijapokojojjejediniobliksavre nekritikazapravokreacijanovogumetnikogdelamoedabudetana,aline

113

udoslovnomsmislukojibiseticaopozorinekritikeokojojjeovdere,nitina nainkojisedotiezadatakapredkojimasenalazikritiarsvakiputkadatreba dapieoodreenomumetnikomdelu. Imamo li kulinarsku teatarsku kritiku i kakve su stvarne posledice takvogarbitriranjaukritikompisanjuopozoritu? Otojvrstikritikeve samgovorio,adopuniuodgovorkonstatacijom da jekritiarskokulinarstvokodnasprvenstvenoposledicapolitikanskepotre beodreenihkritiaradasvojedrutvenepozicijepronautovrioslonac. Pametniljudisuodavnoprimetilidauovojnaojzaguljivojbalkanskojkrmi ne postoje pravila, da je ovde sve dozvoljeno, pogotovo kada se utuli i ono malo svetla u kojem trajemo. Onda svi koji su se zatekli na licu mesta ponu damlatarajurukama,dazamahujuflaamaimotkama,olovkamaimastioni cama, sada i kompjuterima. Pa ko koga dohvati, ko koga potkai. Uostalom, zatobidrutvoukojemjesveodavnopostalomoguebilolienopotkupljive, neodgovorne,povrne,nepismenepozorinekritike.No,realnamopozori nog kritiara je, ve sam konstatovao, uistinu mala, i u srazmeri je s cenom kojombionmogaodabudepotkupljen.Iuovomkontekstuponovotrebada sezapitamokorealnoimaveumoodkritiara. Iste je prirode (dakle politikanske) i pojava, koja se s vremena na vreme ponavlja, da neko od pozorinih stvaralaca, uvreeni negativnim kritikama, javno napadne ovdanje kritiare optuujui ih za klanovsko ponaanje. Pri tomtuiocunesmetatosuseuistomdaku,poputrogovauvrei,nalii kritiariijisupogledinapozoritedijametralnorazliiti. KojisuVaisavetibuduimmladimteatarskimkritiarima? Budui da nisam sklon da dajem savete ovo valja razumeti samo kao jo jedanlinizakljuakvezanzaposaokojimsebavim. Makolikobanalnomoedazvui,aliinimisedajenajvanijedasekriti arbavitimposlomzatotovolipozorite.Akadavevolipozorite,redjeda onjemuponetoinaui.Nadrugojstrani,prekoputaautentineljubaviireal nogznanja,nahodisekritikakaoodskonadaskazalinupromociju. Osimtoga,kritiaruvekmoradabudesvestansvojepozicijeuodnosuna umetnika, nikada ne sme da se zanosi idejom da je znaajniji od pozorine umetnostiokojojpie.Usvojimpromiljanjimaonuvekmoradatraiiprona lazi argumente da stavove izrie. Bez njih, svodei svoj angaman samo na ocene,kritiarpostajerevolvera,reskiradaseupustiuopasnuigruukoju ga uvlai ovdanjaarija, vazda edna krvi i uzbuenja. Njoje se kritiar, u prvimah,nametnutikaozanimljiviiotarglavosea,kaosobakojanudiuzbu enjeasvojimtekstovimauspostavljanoviporedakuarijskomuniverzumu. Bazatoejedanodprvihsaveta(dakakoneoficijelnih)kojimiskusnipo znavaoci ovdanjih prilika daruju mladog kritiara biti sugestija da pod hitno pokaedvojicitrojicinajveihimenaaktuelnogpozorinogtrenutkadaimje

114

isteklo vreme te da im je u ovim okolnostima nova generacija namenila dru gaiju poziciju. Otuda kod nas i to neumesno i prenaglaeno insistiranje na podeli na mlade i stare, na sukobu generacija, ali i neukusna potreba da se svakommladomkritiaraukaepanjaveaodonekojuobjektivnozasluuje. Nevoljakojuprouzrokujeovakavpristuppozorituikriticijeutometomladi kritiarpostajeovisnikonegativnojenergijikojomjeprvobitnosticaokritiar skepozicije.Akadadospeutufazukrvinikadadosta,svikriterijumisegube ikritiarpoinjedabrlja. Pa ipak, najznaajnija kola koju kritiar moe (ali i mora) da pohaa jestepozorite,auteatrujezakritiaranajveainajboljaradionicaproba. Iskustva koja sam sticao gledajui probe smatram najdragocenijim elemen tomvlastitogkritiarskogsazrevanja.No,tajprocesse,velim,nikadanezavr ava,ikritiarbi,pomommiljenju,svremenanavrememoraodasevratiu kolsku klupu i pohaa pozorine probe. Ne mislim da kritiar na probama treba da spozna muku stvaralatva, da se upozna s tekoama s kojima su suoeni tvorci predstave, nego na loginu potrebu onoga ko o pozoritu pie a to pokuava daini maksimalno kompetentno da sagleda na koji nain teatariznutrafunkcionie,daseupoznasradomtogfinog,udesnog,meha nizmakojisezovepozorinapredstava,davidikakonastajupojedinareenja, sagleda koliki je put izmeu zamiljenog i realizovanog, na koji nain se dos pevadokonanihreenjascenografijeikostima,kakonastajescenskamuzika, kolikimoedabudedoprinosdramaturga,lektora,koreografa... Mojsavetmladomkritiarujeupravotodanebeiodpozoritainjego ve sutine, od probe kao najpodesnijeg (ako ne i jedinog) mesta gde se stiu konkretnaznanjabezkojihjekritiarosuennalutanjakrozmaglu. 1998.

115

PISMOALEKSANDRAMILOSAVLJEVIARADOSLAVULAZIU
NoviSad,31.avgusta2013. PotovanigospodineLaziu, Ne elim, a i smatram da ne bi bilo primereno, ako bi moji odgovori na Vaapitanjabilishvaenikaopismo,teVamotuda,evo,iovomprilikom,iska zujem zahvalnost ne samo na strpljenju koje ste pokazaliekajui, svojevre meno, moje odgovore, nego moda jo i vie na trudu da ova knjiga,ije objavljivanjeulaziuzavrnufazu,ugledasvetlostdanauprkossvimnepovolj nimokolnostimakojeoduvek,auposlednjevremesveintenzivnije,odreuju sudbinuteatarolokepublicistike. Zahvalan sam Vam, razume se, u svoje ime, ali sam uveren da blagodar nostiskazujemikaojedanodpredstavnikabraneuizumiranju.Ilibaremtako stvariizgledajuhicetnunc. Ovaknjiga,posveenaanalizifenomenateatarskekritikeipokuajimade finisanja kritiarskih poetika i razliitih prosedea grupe autora, uveren sam, nijesamosvojevrsnipogledusmerenuprolostjednogodsegmenataovda njegpozorinogivota,negojeisvedoanstvooprofesijiijafizionomijaimi sija,ijikarakterizadacidanasdoivljavajuradikalnetransformacije. Nisam sklon tvrdnji da sve to je novo nuno mora biti ravo, a uveren samidanajdramatinijemenetekoekujuglavni(ijedini)predmetteatarske kritikesamopozorite.Onoje,kaotodobroznamo,isuviedugoukrizi,pa seza njegainjegovusudbinunetrebabojati. Zato ne strahujemnizausuds kojime se u budunosti suoiti pozorina kritika. Kakoe ona jednog dana izgledatineemovidetiniVinija,bakaotoneemosvedoitinioprome namakojeoekujuteatar. No,akosuitaocibezmalosvihVaihdosadaobjavljenihknjiga(posvee nihsvimaspektimateatarskogstvaralatva,sagledanoguveomairokomidu bokom vremenskom preseku) neto imali priliku da naue, onda je to da razumejuistinukojavelisepozorite,makarsamonekimsvojimelementima, vazda vraa poecima, te da u vlastitim korenima trai (i pronalazi) snagu, energijuiinspiracijuzatransformacije. Nadajmo se dae ova knjiga i u tom smislu jednog dana nekome biti od koristi. Spotovanjemizahvalnou,

AleksandarMilosavljevi

116

AleksandarMILOSAVLJEVI
POSTSCRIPTUM,SEPTEMBRA2013. Prvu pozorinu kritiku objavio sam februara 1986. godine, toe rei da sam1998.godinenapitanjaprofesoraLaziaodgovaraokaokritiarizaijeg angamana je iskustvo due od decenije. Ovuinjenicu dopuniu podatkom da sam prestao s intenzivnim pisanjem kritike pet godina nakon to sam do stavioodgovorenaLazievapitanja. Razmiljanja koja sam pre petnaest godina ponudio kao odgovore na ta pitanjapotpisujemidanas. Naizgled se nita bitno u meuvremenu nije promenilo. I dalje, naime, smatram da je neophodno da kritika pozorinom umetnikominu pristupi kao autonomnom delu, te da je njen imperativ odreen analitikim kritiar skim angamanom, a da kritiar mora da osea odgovornost pred zadatkom koji ima. I danas sam uveren da se ozbiljan kritiar ne sme ogreiti o autore predstave proizvoljnou, lapidarnom duhovitou, povrnou i vlastitim kvazirediteljskim projekcijama, ali i da mu je, s druge strane, jedan od zada takadaafirmiepozorinuumetnost... Paipak,ponetosezaovihpetnaestgodinaitekakopromenilo. Najednojstrani,jasevienabavimkritikomusmisluredovnoghroniar skogpisanjaorepertoarunaihteatara.Danas,kaozaposlenikSrpskognarod nog pozorita, tek povremeno piem kritike o (sve reim) gostovanjima inostranih teatara na naim scenama,o predstavama koje sam, putujui tea tarskim poslovima po svetu, imao priliku da vidim, a pokatkad svedoim i o SterijinompozorjuiliBitefu,paitosamokadasenaovimfestivalimanetakmi e predstave SNPa. U radijskim i televizijskim programima ima meesto, ali tada iskljuivo govorim o programima teatra naijem samelu trenutno. Za dnevnenovinenepiem,osimponekadreportaeiizvetajesnaihgostova njazanovosadskiDnevnik.IstotovaiizalankekojeobjavljujemuLudu su,pozorinimnovinamakojeseposlednjimatomimasnageboredapreive. Retki oblici mog kritiarskog angamana vezani su za emisiju Hronika TreegprogramaRadioBeograda(odnosnozaslavniasopisistognaziva)iBe ograskiknjievniasopis.Tekobi,dakle,bilomoguesvrstatimeukategoriju aktivnihkritiara. No,kadapiemoteatrunajeelankezazbornikeposveeneglumci ma,rediteljimailidrugimpozorinimstvaraocima,kadsvedoimoraznimas pektima aktuelnog trenutka ovdanjeg teatarskog ivota, pa i kada iz ugla pozorinog menadera i producenta analiziram nain funkcionisanja naeg (nesrenog)pozoritatojouvekinimdubokoutemeljenunainrazmilja njaformiranudobakadasambiokritiar.Oveinjenice,uostalom,postajem svestaniitajuiodgovorenastaleprepetnaestgodina. Nije,meutim,jedinopromenjenamojapozicijaupozoritu.Transforma cijujedoiveoinateatar,aliisamakritika.

117

Prepetnaestgodina,vidim,preciznosamkonstatovaokakvabimoglabiti cena koju e nae pozorite plaati nadiruoj komercijalizaciji. Ona je sada ovdeuvelikonadelu,aokolnostikojesetiuuslovaukojimaseodvijaovdanji teatarskiivotprepoznajemokaosveagresivnijeuterivanjekulture,paipozo rita,usferukomercijalizacije.Krozmodelefinansiranja,kriterijumevezaneza famozne konkurse namenjene produkciji, kroz devastaciju ogromne veine znaajnihteatarskihinstitucijainebriguvlastizasudbinuioblikefunkcionisa njapozorita,krozkatastrofalnukadrovskupolitiku,zasnovanunaprincipima beskrupulozne partokratije, ovdanje savremeno stvaralatvo, pa i celokupni kulturni ivot, bivaju preputeni zakonima ponude i potranje. Samo po sebi tonemoradabudeloe,aliudravamaidrutvenopolitikimsistemimakoji su stabilni, u kojima postoji trite umetnosti i gde funkcioniu i drugi zakoni (osimonihizoblastikultureiteatra,kojikodnasilinefunkcioniu,iliihnapro sto nema). Na taj nain, polako ali sigurno, kod nas biva ukinuta mogunost ozbiljnog i odgovornog umetnikog stvaranja u pozoritima ove drave. Te meljneinstitucijekojebimoralebitigarantouvanjatradicije,aliibastionoz biljnog umetnikog stvaralatva, zatiena zona umetnikog eksperimenta i tragalatva,bivajuizjednaenesaestradomibulevarskimteatarom. Paralelnosmosuoeniisaprocesomuruavanjapozicijakultureunaim medijima.Unedeljnicimaimagazinimarubrikenamenjenekulturnomivotu preimenovanesu,isadasuposveenazabaviiestradi.Ozbiljnednevnenovi name,kojesuuspeledazadrekritiku,uglavnomvieneplaajusvojekritia re, a tekstovima kritika je preputen minimalan prostor. Na dva nacionalna televizijskaprogramapostojeukupnoetiriemisijeposveeneiliiskljuivopo zoritu, ili je teatar jedna od njihovih tema. Tek povremeno nas Trezor Bojane Andri podseti kako je sve to i pozorite i kritika o teatru nekada biloozbiljnotretirano. Trei program Radio Beograda dosledno odoleva sveoptoj banalizaciji i vulgarizaciji, uspeno podmlauje svoje kritiarske kadrove, ali je zato Drugi program,premdajeidaljesauvaostatusnekomercijalnezone,zatieneod reklama,sebidozvoliodakaoteatarskogkritiaraangaujenajveusramotuu celokupnojpovestidomaekritike. Pozorinonovinarstvo,kaooblikurnalistikespecijalizacije,viekodnas ne postoji, a sasvime nestati kada i preostalih dvoje troje ozbiljno eduko vanihiirokoinformisanihnovinaraodeuzasluenumirovinu. Nemavieniomladinsketampe,paniomladinskihmedija,gdebiseko lovale,stasavale,iskustvoizreloststicalegeneracijenovihkritiaraispecijali zovanihnovinara. NacionalnasekcijaAsocijacijepozorinihkritiaraiteatrologanemasnage darealizujejednuodsvojihtemeljnihmisijastvaranjeuslovaukojimaena stavitidapostojiozbiljnateatarskakritika.SmalaksavaiStamladekritikeSte rijinog pozorja, a Drava nije bila zainteresovana da minimalnim finansijskim sredstvimaomoguirealizacijuKritiarskogautobusajojednogodprojeka tanaeAsocijacijeijijeciljdaomoguikritiarimadasteknuuvidupojedi ne premijere teatara iz unutranjosti. Asocijacija je, praktino bez ikakvih

118

finansijskihsredstava,zaposlednjihdesetakgodinaorganizovalanekolikora dionicanamenjenihmladimpozorinimkritiarima.Pokazalose,meutim,da toupostojeimokolnostima,makolikorezultatibilipozitivni,ipaknijedovolj nozarevitalizacijuprofesije. Napojedinimnaimteatarskimfakultetimaiakademijamapostojekurse vikojisetiuedukovanjamladihkadrovauoblastipozorinekritike,alisedi plomciovihkolanajeesamoprivremenobavetomdelatnou.Aikakobi izatobi,kadaodkritikenijemogueiveti. Kaopozoriniproducentmogudaposvedoimkakonateatardanasvie nemaproblemasakritikomkaooblikompolitikecenzure,negosogromnim brojem kritiara iji je angaman presudno obeleen nestrunou, nezna njem, nepismenou, neinformisanou, pa i sutinskom nezainteresovano uzaposaokojimsebave.Naprstejednerukejemoguenabrojationekoji potenoiodgovornoradesvojposao,nonjihovesupozicijeusamimmedijima marginalizovane. U tom smislu kao uteha nam ne moe posluiti ni podatak da su drave nastalenaprostorimanekadanjeJugoslavijesuoenesaistimilislinimpro blemima. Sudbina nam je odredila da prisustvujemo rastakanju jednog sveta, a da obrisenekogbudueg,kojiejednogdanabitiroen,samoslutimo. Neznamdalitihslutnjitrebadaseplaimoilidaimseradujemo.

119

DRAMATURGIJAPOZORINEKRITIKE
RazgovorspozorinimkritiaromIvanomMedenicom*
ta je za Vas estetski predmet pozorine kritike? Kako biste definisali svojuarspoetikupozorinekritike? Izgleda da estetski predmet pozorine kritike nije objektivno utvrivanje umetnikevrednostipozorinepredstave... Ne samo da nije mogue objektivno (u smislu pozitivno, a ne u smislu poteno ili nepristrasno) utvrditi vrednost umetnikog dela, ve nije mogueobjektivnoutvrditinitajesteumetnikodelo.Dokazzaovutvrdnju daje poznata anegdota o unoenju Brankuzijeve skulpture u SAD 1928. godi ne:naime,amerikecarinskevlasti,podstaknute,kakosekasnijeispostavilo, od strane nekih konzervativnih vajara, proglasile su skulpturu rumunskog avangardnog vajara Konstantina Brankuzija za izraevinu od metala i na osnovutogatraileodvlasnikadaplaticarinuod40%njenevrednosti.Uese juUmetnost u nedostatku dokaza, Dragutin Gostiki briljantno analizira spek takularni sudskoestetiki spor koji je nastao kao posledica ove odluke carinskih vlasti, i postavlja hipotezu da je akt kvalifikacije umetnikog dela skup sticaja okolnosti meu kojima najmanju ulogu igraju pozitivni estetiki kriteriji**. razlaui dalje svoju teoriju, on konstatuje da od onog momenta kad dva umetnika podjednako dobro opoznaju i primenjuju pravila svoje ve tine, nije mogu nikakv dalji strogo kritian postupak koji bi dao objektivan odgovornapitanjerazlikenjihovevrednosti***.NakrajuGostukizakljuuje
* MEDENICA,Ivansrpskidramaturg,teatrolog,pozorinikritiar,pedagogroenjeuBeogradu, 15.X1971.ParalelnojestudiraofilozofijunaFilozofskomfakultetuuBeograduidramaturgijunaFakulte tudramskihumetnostiuBeogradu.,diplomadramaturga1995.Nagrupizateatrologijuposlediplomskih studijaFakultetadramskihumetnosti,magistriraojeufebruaru2002.godinenatemuRekonstrukcijakao modelrediteljskogtumaenjadramskeklasike.Zapotrebesvogmagistarskogradaudvanavrataobavljao jenaunaistraivanjauParizu,naodsekuzaPozorinestudijenauniverzitetuNovaSorbona,ParizTri.U julu2006.doktoriraojenaistomfakultetunatemuAktuelizacijaidekonstrukcijakaomodelirediteljskog tumaenjadramskeklasike.MagistarskiidoktorskiradobjediniojeuknjiziKlasikainjenemaske:modeli ureijidramskeklasike(Sterijinopozorje,NoviSad2011).JotokomstudijapoinjedaradinaFakultetu dramskih umetnosti naKatedrizaTeorijuiistoriju.Danasimazvanjevanrednogprofesoranapredmetu Istorijasvetskepozoritaidrame.efjekatedrezaTeorijuiIstorijuKoncipiraojeipredsedavaomeuna rodnompozorinomkonferencijomDramskoipostdramskopozorite:desetgodinaposle,kojajeodra na, u okviru Bitefa, na FDU u septembru 2009. i u kojoj su uestvovali neki od najeminentnijih svetskih teatrologa(HansTisLeman,PatrisPavis,MarkodeMarinis,ElinorFjuks...).PrirediojeiZbornikradovas tekonferencije(2011).Paralelnosapedagokiminaunimradom,aktivnosebaviipozorinomkritikom. Pozorine kritike pie u dnevniku Politika, nedeljnicima Vreme i NIN iasopisu Teatron. Od juna do de cembra2007.biojestipendistaumetnikerezidencijeAcademieSchlossSolitudeututgartu.Uperiodu 20112013. stipendista je u International Research Center Interweaving Performance Cultures, Freie UniversittuBerlinu.Medenicaslovikaojedanodnajboljihsrpskihsavremenihpozorinihkritiaraite atrologasrednjegeneracija. ** DragutinGostuki,Umetnostunedostatkudokaza,SKZ,Beograd,1977,str.14. ***Ibid,str.19.

120

da se utvrivanje umetnike vrednosti svodi na umnoavanje, saglasnost i opte prihvatanje u okviru kompetentne drutvene grupe (danas je to inteli gencija) jedne ili dve grupe individualnih psiholokih reakcija na odreeno delo. Individualnepsiholokereakcijenaodreenoumetnikodelokojeimaju, bar teorijski, najvie ansi da putem umnoavanja postanu zakonomerne (objektivne),suupravoonekojepruakritiar.Zadatakkritiarabiobi,dakle, da svoj individualni estetiki sud, zasnovan na poznavanju odreenog umet nikogzanataiuroenom,rafiniranomoseajuzalepo,uiniopteprihvae nimkodpublikeitimemuobezbediobjektivnikarakter.Kritiarnijesudija,jer nema pozitivnih estetikih zakona na osnovu kojih bi presuivao, ve pre, rekao bih, politiar koji se bori da za svoje principe pridobije to je mogue vie glasaa, i da ih time toe ih uiniti vladajuim uini i istinitim!... Pri tome, vrlo je vano da njegova linost doe do izraaja, jer je to ono toe njegovekritikeinitiprepoznatljivimipopularnimkodonihkojimaseobraa. Kritiarkojinijesposobandaprivuepanjujavnostinasvojulinost,proma iojezanat,zakljuujeDordBernardo.Kadsmovekodoa,trebaprime titi da njegova razmiljanja o statusu kritike podupiru ova moja razmiljanja. Sasvojomneodoljivoarmantnommilitantnou,ogromoglasnoobznanjuje dakritikebezlinogstavanevrediitati,danikaduivotunijenapisaonepri strasnu kritiku, da je u kritici uvek agitovao za odreene umetnike (re)for me...*. Interesantna je oova teorija umetnike agitacije: kritiar za oa nijedelilacpravde,veuesnikuestetikomratu,kojiuvekagitujezajednu dodvezaraenestrane. Dalije,ipak,kritikasamoumnoavanje,putemagitovanja,jednogsubjek tivnog estetikog suda? Da li se u umetnikoj kritici moe utvrditi neki mini mumobjektivnosti?Smatramdamoe. Predmet pozorine kritike je za mene trostruk. Prva dva nivoa spadaju u sferu analize i kao takvi mogu da pretenduju na izvesnu estetiku objektiv nost,doktreispadauoblastvrednovanjaionpredstavljatajmomenatkoji procenu pozorine predstave definitvno pomera iz oblasti neke estetike objektivnostiuoblastsociopsiholokesubjektivnosti. Prvianalitikizadatakpozorinekritikejestedautvrditajepisachteoda kae(podpiscemovdenepodrazumevamsamodramatiara,vesveautore predstave). U savremenom teatru to utvrivanje svodi se, u prvom redu, na rekonstrukciju rediteljskog koncepta. Ovaj postupak jeisto analitiki, jer se sastoji od itanja, deifrovanja i tumaenja konkretnih scenskih znakova. Mnogi netalentovani kritiari zavravaju svoj posao na ovom, moda najte em, ali ipak samo prvom zadatku: presreni su to su uspeli da prepoznaju namereautora,onitenameremomentalnoproglaavajuzagotovustvar,za neto to je i realizovano. Drugim reima, vide ono to je neko hteo da oni vide.
*oovestavoveiznosiusvojimkritikamaobjedinjenimuknjiziOmuzici,Nolit,Beograd,1991.

121

Drugizadatakpozorinekritikejouvekjeanalitikeprirode,aliteionom drugom polu, polu vrednovanja; on se sastoji u odgovoru na pitanje da li je pisacuspeodakaeonotojehteo.Potoseovdekritiarvebavianalizom sopstveneemocionalnereakcije,ovaaktivnostpolakonaputapoljeobjektiv nosti. Treizadatakpozorinekritikenalazisenapoljusubjektivnosti;onsesa stoji u odgovoru na pitanje da li nas se tie to to je pisac hteo/uspeo da kae?Ovopitanje,kojeseobinopostavljanakrajuteksta(madatrispome nutanivoanajeenisustrogorazdvojena,vesestalnomeusobnoprepli u), predstavlja onaj prostor u kome dolaze do izraaja kritiareva uverenja, strasti,sklonosti,paipredrasude. Meutim,iovajnivopozorinekritikemoesedonekleuinitiobjektiv nim,ukolikokritiarnastupasapozicijaduhavremena,ukolikonasebepre uzme ulogu da procenjuje koliko odreena predstava odgovara kolektivnim oseanjima zajednice u kojoj ne nastala. Pozorite je najdrutvenija od svih umetnosti, ono ne postoji izvan zajednice koja ga stvara, ono ne moe da se konzerviraisauvazanekabuduavremena,kojaega,eventualno,pravil nijeshvatitiidoivetizatopozoritenunomoradabudeaktuelno.Kritiar jetajkojieuimeduhavremenabitikontrolorigarantaktuelnostipozori ta;dabudemkrajnjepatetian,pozorinikritiarje,zapravo,Svetipolicajac duha vremena. Ovde se, naravno, ne misli na dnevnopolitiku aktuelnost, nitisetraidapozoritemoradasesvedenasamojednu,drutvenokritiku, angaovanu,satirikudimenziju,radiseotomedapozoritekojeelidabude veliko i znaajno, mora, bar na posredan nain, da izraava najautentinije oseanjasvogvremena. Ukolikosu ta oseanja, kaoto jedanas sluaj,suprotna nekom izraeni jemdrutvenomangamanu,ukolikoseonasvodenaoptudeideologizaciju, ravnodunostpremakolektivnimpoduhvatimaipovlaenjeuintimu,ondae se,paradoksalno,upravonekieskapistikiteatarpokazatikaopolitiki.Iztog razlogasemeniuinilodajeboanstveni,halucinatnivazdunicirkusizAgen tine,predstavaVilja,vilja(30.Bitef),kojijelienbilokakvihantropolokih,so ciolokih ili politikih ambicija i svodi se na ist estetizam, upravo izrazito politiki, odnosno, kako sam ga tad nazvao, parapolitiki. Potvrdu za to svojeoseanjenaaosamufrenetinimreakcijamarejv(x)generacije,najau tentinijihpredstavnikakrajavekaikrajamilenijuma,kojajedvenoizaredom opsedalahaluufilmskomgradu. Zato mene sve rasprave za i protiv politikog teatra iskreno zbunjuju: u jednomsutinskomsmislu,smisluartikulisanjaoseanjasvogvremena,svaki velikiteatarjepolitiki.

122

Kakojemoguaetikapozorinekritike,pisanjaigovorenjabezdlakena jeziku, u pojavama sveopteg kulinarstva, kao i klanovskocehovskih inte resnihgrupausvetubezmoralaisveopteugroenosti? Uprethodnojanalizipokuaosamdadokaemdaapsolutnaobjektivnost, ulogikomsmisluterei,nijemoguauestetikojproceni,jernepostojepo zitivniestetikizakonipremakojimabismomoglidabudemoobjektivni...Kad godsepostvaljapitanjeobjektivnostiupozorinojkritici,javolimdaodgovo rimkontrapitanjembitiobjektivanuodnosunata? Izvestanstepenobjektivnostijemoguionproizilaziizanaliziranograzli kovanja tri zadatka (nivoa) pozorine kritike: principijelan i poten kritiar duanjedapriznaivalorizujepostignutirezultat,akiondakadnepodrava poetnenamereiambicije.Tako,naprimer,ukolikojenekoparodiranjetrage dijejasnopostavljenoidoslednorealizovano,kritiarjeduandatokonstatu je, pa tek onda moe da problematizuje opravdanost same ideje ovakvog anrovskogpomeranja. Iz ovog proizilazi da u pozorinoj kritici, kao, uostalom, i u svakoj drugoj, objektivnostpostojijedinouznaenjuintelektualnogpotenja.Tointelektu alnopotenjeogledaseuanaliziranomrazdvajanjuonogatoukriticimorada budepodlonosubjektivnojproceni. Pored intelektualnog postoji i jedan elementarniji oblik potenja u po zorinojkriticiionseogledauodstranjivanjusvihizvanumetnikihkriteriju ma u vrednovanju dela; ti izvanumetniki razlozi su privatne simpatije ili antipatije,pripadnostnekimklanovima,ideolokaiskljuivost,itd.Jednostav noreeno,toznaidasekritiarevasubjektivnosttrebadaogledautomeda lipodravaodreenuvrstuteatra,aneutomedalivoliilinevoliodreenog pozorinogautora. Na alost, u nas je jo uvek najvei kompliment kada se za kritiara kae dajepotenilinepristrasan.Netotobitrebalodasepodrazumeva,dabude preduslovbavljenjaovomprofesijom,postajevrhunskii,izgleda,tekoostva rivideal.Ovakvasituacijasamosvedoiotomedaunaemdrutvujavno,ne zavisno i argumentovano kritiko miljenje, i to u svim oblastima ivota a ne samouumetnosti,jouveknijedobilostvarnilegitimitet,pase,shodnotome, svodigotovonanivoekscesa.Umestodaseprocenakritiarevogradabavipi tanjima njegovog poznavanja pozorita, jasnoe i zaokruenosti stavova, stil skog oblikovanja tekstova, mi jo uvek glavnu snagu troimo na rasprave o potenju kritiara, kao da se radi o francuskoj sobarici, a ne o jednoj, valjda, barzanijansumanjeozloglaenojprofesiji. to se mog linog iskustva tie, moram istai da sam o ve legendarnim beogradskim pozorinim klanovima samo sluao, ali da nisam imao priliku ni potrebudaseunjihovopostojanjeisamuverim.Nemogudakaemdasebe smatram hrabrim zato to sam se odupreo tim fantomskim klanovima, jer, objektivno reeno, neki veliki otpor lino nisam doiveo... Za sve ovo vreme mog,kakokau,otrogibeskompromisnogpisanjaoteatru,nisamdobioak nijedanpretei,anonimnipoziv.istodaseovekzabrine!...Biloje,naravno,

123

brojnih javnih reakcija na moje tekstove, ali ja na njih gotovo uopte nisam obraao panju, jer su, u veini sluajeva, odisale samo neprimerenim gnevomieljomdasedezavuielinost,bezpokuajadasepolemiesasta vovima. Da je neka od tih reakcija uspela da pronae slabo mesto odreene kritike,tobimeverovatnopokolebalo,aliovako,titekstoviispodsvakogcivi lizacijskognivoaoveka mogu samo da ojaaju.Strahodnekogiracionalnog, fantomskog neprijatelja, olienog u oteenom pozorinom klanu, potisnuo samsveudaovakvimnainompisanjanemamtadaizgubim(barneu25. godiniivota),adamogudadobijemmnogoitonesamoja...Uostalom,zar IbzenuNeprijateljunarodanekaedajeoveknajjaikadjesam! Moguejedasamimaoisree,jersamsekaokritiarpojavioutrenutku kadasuucelomdrutvu,paiuteatru,poeledaspadajumaskeikadavieni jedanfatamorgananijemogladaopstane.Modasamsamopritisnuoirkoji jeodavnobiozreo. Koje su linosti i pojave dale najvei doprinos razvoju pozorine kritike u nas?KakojeprotekloVaeprofesionalno,umetnikoformiranje?Kojisuljudi ipojaveuticalinaVaestetski,umetnikiikritikirazvoj? Srenim sticajemokolnosti uprilici sam daspojimodgovorenadvapita nja:kojesulinostidalenajveidoprinosrazvojupozorinekritikeunasikoji suljudiuticalinamojprofesionalnirazvoj.Naime,namojprofesionalnirazvoj najvie su uticale upravo one linosti koje su dale najvei doprinos razvoju naepozorinekritikeiteatrologije;tosumojiprofesorisaFakultetadramskih umetnostiuBeogradu,JovanHristi,VladimirStamenkovi,SlobodanSeleni, PetarMarjanovi. NainradanaodsekuzadramaturgijuFakultetadramskihumetnosti,naj direktnijeje razvijaokritikomiljenje.Praktineradovepisalismokodkue, a onda smo ih naasovima, zajedno sa profesorima, analizirali. Tako smo od samogpoetkaprofesionalnogformiranjauilidaprimamoestoibespote dnootrekritike.Mislimdajeovajnainradaizuzetnokoristanidaonnedo stajenekimdrugimgrupamanafakultetu,pogotovuGlumi;inimisedastu denti glume ne govore meusobno iskreno i otvoreno o svom radu, tako da prvosuoavanjesajavnomkritikom(neraunamprimedbeprofesoratokom studija)zanjihmoebititraumatino...Moramdadodamjoitodajezamoj profesionalnirazvojodvelikogznaaja,modaipresudnog,bilostudiranjefi lozofije,kojemijepomoglodarazvijamsposobnostanalitikogmiljenja. Jedanunizuargumenatakojimasepokuavadadiskvalifikujemrskapro fesijapozorinogkritiara,odnosisenanepostojanjeadekvatnekolezaovu profesijutastudentimadramaturgijedajezapravodaseregrutujuukriti are?Akoiznajukakosepiedrama,neznajukakonastajepredstava!...Ovaj nesporazum (ako se radi o nesporazumu) treba jasno razreiti: studenti dra maturgijenekolujusesamozadramske(filmskeiTV)piscenadrugojgodini studija (prof.Jovan Hristi,asistentDubravka Kneevi)oni prolazei kurs po zorinekritike.

124

Formalnoobrazovanje,naravno,nijedovoljnodabinekopostaopozorini kritiar;neophodanjeitalenat(kaotopostojitalenatzastvaranjepozorita, takopostojiitalenatzagledanjepozorita),kaoitemeljnostrunoiopteob razovanje.Umomprofesionalnomrazvojuvanuuloguodigralesuspecifine, nemerljivodragoceneidvostrukoznaajneknjigezbirkepozorinihkritikai eseja Jovana Hristia, Vladimira Stamenkovia i drugih. One, s jedne strane, predstavljajuizvornu,primarnu istorijunaesavremendramei pozorita, as drugestrane,koristan,praktiniprirunikzamladekritiare...Momsenzibili tetu uvek su najvie odgovarale kritike Jovana Hristia iz asopisa Knjiev nost,objedinjeneuknjigamaPozorite,pozorite(I,II),iPozorinireferati. OskarVajldjenajednommestulucidnoprimetiodajesvakakritikazapra vo autobiografija*. Kritiar ne moe, a po oovom militantnom stavu ni ne treba,dazaraddiktataobjektivnostiprikrivasvojulinost:onaeuvekizaina povrinu, bilo u vidu stava, bilo u vidu stila, bilo na neki trei nain... Kritike profesora Hristia odlikuje ista ona jednostavnost, direktnost i zaotrenost, kojajeodlikovalainjegovapredavanjaoAristotelu,renesansimiklasicistikim teoretiarimadrame.Sablagomdendistikomsklonoudazbuniiokirajed nostavnousvogstava,profesorHristijesapunoubeenja,anaosnovusu periornogpoznavanjairazumevanjapozorita,voleodarazgreakademskei eruditnenaslage,dabidoaodostvarneteatarskesutine.Jasnoaizaotre nost stavovanjegovih kritikanalazese usamoprividnojsuprotnostisa leer nou i nonalantnou njegovog pristupa; sve te osobine zasnivaju se na poznavanju svih teatarskih vetina i, to je i najvanije, na beskrajnoj ljubavi premaovojumetnosti. Ako bi kritiarski rad Jovana Hristia trebalo svesti na samo jednu re, ondabitaresigurnobilademistifikacija;akojenetoupozoritupredano pronalazioiprogonio,ondajetobilalasvakevrste.Odatlejeponekaddola zioutisakdajeJovanHristikonzervativankritiar,sklonstaroj,dobrojklasi ci,kojojje,inae,biomnogostrukoodan(koristiojemitoveklasinestarine u vlastitom dramskom stvaralatvu, predaje klasine i klasicistike teorije o drami,itd.).Meutim,tajutisaknijebiotaan;JovanHristijebionepogreivi detektorzasvakiobliknamerneoriginalnosti,te,kakokaeVladanDesnica, prveeljiceipoetneambicijesvakeintelektualnekaiperke**.Pravo,iskre noiuzbudljivonovatorstvo,Hristijetanouoavaoisaradouprihvatao... Nije voleo mistifikatore, kao to ni sam to nikada nije bio: intelektualno po ten,uvekjeprvosebitumaioonotoezatimtumaitiitaocima,takodau njegovim kritikama nikad nije bilo praznog hoda i uoptenih, visokoparnih i praznih faza.. Njegova kritika nikada nije bolovala od vika rei; naprotiv, po nekadbimibiloaotonisumalodue,toradostitanjanemoedasepro duizajojedanpasus.

* UvodzaSlikuDorijanaGreja,Mladost,Zagreb,1991. **VladanDesnica,ProljeaIvanaGaleba,VeselinMaslea,Sarajevo,1988,str.128.

125

Kojijezadataksavremenogdramaturgaipozorinogkritiara? Zadatakdramaturgapredstave(trebagajasnorazlikovatiodonogkojiima dramaturgpozorita),vrlojesrodanzadatkupozorinogkritiara.Dramaturga predstavedoivljavamkaonekuvrstuprimenjenogkritiara,kritiarakojije ukljuenustvaralakiproces.Njegovosnovnizadatakjesteodravanjestalne napetosti,neizvesnostiinesigurnostiutokuradanapredstavi.Svojimnepre stanim uenjem, olienim u bezbrojnim nezgodnim pitanjima upuenim glumcima i reditelju, dramaturg vri unutranju kontrolu predstave i time spreavapreuranjenoinekritiko prihvatanjeodreenihreenja.Tekona re enjakojapreivenapadedramaturgamogudabudufiksirana. Linoseneslaemsarairenimshvatanjemdajeprevashodnizadatakkri tiaradapronalazionotojeupredstavidobro.Ovakav,samonaizgleddobro nameran stav, esto moe da preraste u svojevrsno slepilo, slino onom iz uvene Hegelove anegdote o pumi i drveu. Boleivi kritiardadilja esto dolaziusituacijudanaosnovujednogizolovanogreenjakojejetano,nado gradi celu konstrukciju i izmata realno nepostojei rediteljski koncept. Pre vednonajezikHegelovemetafore,tobiznailodaon,gledajuiujednodrvo, vidiceluumukojazapravonepostoji. Pomommiljenju,kritiartreba,kaoidramaturgpredstave,daprimenju je princip negativne dijalektike: da bespotedno trese celu konstrukciju, kako bi proverio njene slabosti. Ukoliko se konstrukcija srui, dobronamerni kritiarjeduandabezzluradostitokonstatuje;ukoliko,pak,konstrukcijaop stane,kritiartotrebasazadovoljstvomdaobznani. ta je zadatak savremene pozorine kritike? Da li postoji istorijski razvoj pozorinekritike?Kojesuspecifinostimodernogkritikogpromiljanjaotea tru? Kao superioran muziki kritiar, Dord Bernad o je s blagim prezirom gledaonasvojekolege,obinepozorinekritiare,kojisuzanjegabilineto izmeunekvalifikovanogradnikaizanatlijskogkalfe*.Razlogzaovaj,tipino oovski, opor, cinian i ekskluzivan stav, nalazi se u pretpostavljenoj nestru nosti pozorinog kritiara. Kao argument za ovu tvrdnju, o pravi model on danje pozorine kritike, kojiu, zbog njegove lucidnosti i duhovitosti, ovde citiratiucelini: Njihova opta formula za prikaz je sledea. Prvo, traga se za poreklom komadaubilokojemranijedavanomstranomdelukojesluajnosadrisline nevanepojedinostikao,naprimer,neoekivanupojavudavnoizgubljenog supruga,tanonavremedaizbavisvojumladuilepubeluudovicuiznevalja laveve klopke, ili komplikaciju koja nastaje zamenom jedne linosti drugom na koju veoma lii. Zatim se komad prepriava, viemanje tano. Onda se iznesuzapaanja,ponajboljemrasuivanju,opoucikojutrebaizvuiiomo
*DordBernardo,Omuzici,Nolit,Beograd,1991,str.28

126

guem delovanju komada na porodinu istotu nacije. Ako je zakljuak do kogakritiaridouotarpremaautoru,onilakoizbegavajusvakuneprijatnost, uveravajui ga uetiri oka da se slau sa svakom rei koju je rekao, ali, da su ljudi glupaci, pa ne bi bilo zgodno da se tako neto otvoreno kae. Konano, reanje imena glumaca iz komada daje im priliku da naprave male usluge ili dapreistenekestareraune.* Odviktorijanskogperiodadodanasmodelpozorinekritikepostepenose menjao,madanemnogobitno:kritiarisu,dodue,izgubilidetektivskusklo nostkaeprkanjuitraganjuzauzorimadramskogdela,alijeteitenjihovog interesovanjaidaljeostalonatekstu.tosetieviemanjetanogprepria vanja, ono i danas opstaje, naroito u francuskoj koli pozorine kritike. Glavnapromenavezanajezarazvojumetnostipozorinereije,kojausavre menoj kritici dobija irok prostor (u oovom modelu, videli smo, reija se uoptenespominje). Meutim,pomommiljenju,glavninedostataksavremenepozorinekri tike sastoji se u gotovo nepromenjenom odnosu prema umetnosti glume: ukolikoiproenetovieodspomenutogreanjaimenaglumaca,savreme ni kritiari se zadovolje sa nekoliko epiteta i kratkim opisom uloge. Dakle, modelglumakekritike,barunas,izgledaobiovako:nekolikoepitetaufunk ciji vrednovanja (odlino, izvrsno, neubedljivo, prpono, itd.), a zatim kratkisadrajuloge,priemusenepravirazlikaizmeudoprinosapisca,redi teljaiglumcaustvaranjuteuloge(pasetakodeavadakritiaropisujepiev lik,aneglumevuulogu). Mislimdabisavremenapozorinakritika,itojeonoemuteimusvojim tekstovima,trebalodapruajedansutinskijiuviduumetnostglume.Potreb no je analizirati konkretna fizikasredstva (stav, pokret, glas, mimiku) kojima glumacstvarasvojeveliko,ali,paradoksalno,efemernodelotetanane,jedva uhvatljive nijanse u razvoju, misli i oseanja... ta je to to nas uzbudi u igri nekog glumca? To nije njegovo izvrsno tumaenje krtog starca; to je neka naglapromenauglasu,nekineoekivanigrtela,nekiplahoviti,nervoznipo kret... Kritiar je duan da u analizi glumake igre postigne maksimalnu moguuplastinostjezika,dasvojimkratkim,jezgrovitimipreciznimformula cijamanaslika(ubukvalnomsmisluterei)glumcaunjegovojulozi.Umet nost glume najvie se mistifikuje: uvek se govori o nekim dubinskim, neuhvatljivimineopisivimtektonskimpokretima,kaodaupravoglumanije najmaterijalnijaodsvihumetnosti.Svejetu,iskljuivonaglumevomteluiu njegovomglasu...Kritiarmoradaimatalenatdavidiiuje,azatimtalenatda te audiovizuelne slike jezgrovito prenese u jeziki iskaz. Njegov posao, dakle,bio bi daprvo prepoznaiopiekonkretna,fizikasredstva,atekonda da procenjuje njihov efekat (tu se vraamo u oblast analize uloge i njenog vrednovanjapomounezamenljivihepiteta).
*Ibid,str.29.

127

Naravno,ovojesuvieidealistikizahtev;nadvedotristraneteksta,kri tiar nema prostora da svakom glumcu posveti po jedan pasus. Iako smo, dakle, svi mi primorani da se koristimo onim standardnim modelom kritike glumakeigre,trebalobidaimamouviduovajzahtevidaznaajnimgluma kimkreacijama,makarinautrbnekogmanjebitnogdelapredstave,posveti mojednuozbiljnuanalizu. Objasnitesvojmetodpisanjapozorinekritike.Kakoinakojinainpiete svoju pozorinu kritiku? Koliko metoda zavisi od anra pozorine kritike (novinska,asopisna,RTV,teatroloka)? Metodpisanjapozorinekritikeumnogomezavisiodnjenoganra.Jedini uslovkojiimamkaokritiardnevnoglistaPolitikajestedamitekstoviimaju dveitristraneidaihpredajemsutradanpopremijeri.Ovakavprincipbrzih kritika, koje, dakle, izlaze dva dana posle premijere (brodvejski sistem izlae njasutradangotovojenemoguunaemsistemutampanjaiizdavanja),sma tramviestrukoispravnim:sjednestrane,nijekorektnoostavljatistvaraocau viednevnom napetom i neprijatnom iekivanju, a, s druge strane, na ovaj nainsepostieprestilistanaakritikaizlaziprva,mismotikojipostavlja mo parametre. Zahtevi brze kritike stvorili su, u mom sluaju, jedan vrlo striktan metod rada. Pre svega, celokupni pripremni rad obaveznoitanje drame(makartobilaioptepoznataklasika),kaoieventualnokonsultovanje teatroloke literature ili pozorine dokumentacije moram da obavim pre predstave. Na predstavu, dakle, ne dolazim kao virgo intakta, ve unapred pripremljenisaizvesnimpragomoekivanja. Ovom pristupu koji je upranjavan suprotstavljao se jedan relativno rai ren stav prema kome kritiar na predstavu treba da doe neoptereen, da jojsespontanoprepusti,asvojepotonjemiljenjesvedenaprenoenjenepo srednog,prvotnoginiimzagaenogutiska.Ovakavprimamljiv,idealistiki zahtevnajeepredstavljademagokipokuajdasekritiardiskreditujekao nekokojezabarikadiranusvojimakademskimemamaikonemapravi(spon tani,nepatvoreni)oseajzaumetnost.Ukoliko,sdrugestrane,ovajromanti arskizahtevzakritiarskimdevianstvomnematendencioznihponuda,onda onsvedoionerazumevanjuposlapozorinogkritiara. Pozorina kritika je tumaenje,itanje, deifrovanje, a ne prenoenje u formujezikogiskazanekihgotovoulnihsenzacija.Zarazlikuodobinoggle daocakojimoeupozoritusamodaosea,kritiarjeduanidarazumeono to osea. Tako, na primer, ukoliko je predstava dosadna, gledalac moe sebi dadozvolidamumisliodlutaju,dajednostavnovienepratiscenskodeava nje;kritiar,naprotiv,moraidaljedaostanevrlokoncentrisan,kakobikasnije mogaodaobjasnizatojepredstavabiladosadna.Dakle,kritiarnemoe,kao obiangledalac,daseprepustispontanimreakcijamautokugledanjapredsta venajradikalnijaspontanareakcija,naputanjesalekadanamsepredstava nesvia,kritiarujezakonomzabranjena;onjeduandacelimtokompred stave bude maksimalno pribran, koncentrisan i prisutan. Kao ni glumac na

128

sceni,takonikritiarusalinikadanemoedaseponaaprivatno;onjeuvek u ulozi. Odatle potie svojevrsna napetost koju kritiar osea tokom gleda njapredstave;onznadamoradaformirautisakidapruiobjanjenjetoguti ska,ak i onda kada ga predstava ostavlja potpuno ravnodunim, ilikadamu je panja naruena iz nekih privatnih razloga (umor, glavobolja, neraspoloe nje).Iopetporeenjesaglumcem:kadajegurnutnascenu,glumacmorada igra,kaotokritiar,kadajebaenusalu,moradastvarautiskeidaihistovre menoanalizira.Ovosvojevrsnostanjeugroenostiipermanentnogpritiskara zvijaikodglumcaikodkritiaraistureakcijutremu. Teorija o neposrednom, spontanom utisku ne moe da se odri i iz jednog drugog razloga. Kritika je, kao to to odlino uoava Jovan Hristi*[8], savrenoseanje.Pisanjekritikezapravopodrazumevarekonstrukcijuiana lizu utisaka koji smo imali dok smo gledali predstavu (ak i u mom sluaju brze kritike izmeu gledanja predstave i pisanja o njoj postoji vremenska pauzaoddesetaksati).A,kaotoznamoizlinogiskustva,seanjejeuvekse lektivno i uvek predstavlja neku vrstu falsifikata. Ne jednom mi se desilo da samanalizirajuipredstavudoaodotogadaizmenimprvobitniutisak.Sagle danasavremenskedistance,nekareenjakojasumibilanejasnatokompred stave poinju da se povezuju i uklapaju u jedan sveobuhvatni mozaik potencijalno negativna kritika postaje tako pozitivna. S druge strane, podvr gnutaanalizi,predstavakojajeostavilautisakprijatnostitokomgledanja,po kazuje se kao tanka, besmislena ili beznaajna potencijalno pozitivna kritika postaje negativna. Logiki konsekventno, potpuno dosledna prvobit nomutiskubilabisamoonakritikakojabisesastojalaodizvornih,neredigo vanihbeleaka,kojekritiarpravinakolenima,umrakupozorinesale...Takva kritika bi, naravno, bila besmislena, kao to je takoe besmisleno troiti vie prostorazaosporavanjeteorijaspontanogutiska. Napredstavu,dakle,odlazimdobropripremljen;trudimsedabudemod moran, dobro raspoloen i zdrav, kako bih bio maksimalno koncentrisan; utiskeanaliziramjodoknastajuutokugledanja,takodapisanjekritikepo injejonapredstavi;ujutruustajemvrloranoiodmahsedamdaradimana liziram jueranje utiske, formuliem osnovne stavove, pravim raspodelu grae(nekavrstasinopsisakritike),aondapoinjemdasebavimstilomkriti ke;stilsemenjauzavisnostiodgrenepiemistimrenikomisaistomapa raturom o dobrom izvoenju ekspira i o loem izvoenju nekog vodvilja; svakureenicudetaljnopoliram,jersistembrzihkritikanedozvoljavakasni ju doradu; u prekucavanju vrim samo najsitnije izmene (zapravo, predajem prvuruku);uvekkasnimuredakciju,takodauzimamtaksiukomeimaprili ku da izvrim poslednje izmene... Eto, to bi, ne ba tako ukratko, bio moj metodpisanjapozorinekritike.

* Jer,pozorinakritikanijesamosavrenoubistvo,onajeisavrenoseanje.Onajkonevolidase sea,boljedanepiepozorinukritiku,potojepozorinakritika,presvega,traganjezanestalimvreme nom(...)".JovanHristi,Pozorite,pozorite(I),Prosveta,Beograd,1977,str.13.

129

Kudaidenateatar?Kakva jeulogapozorine kritike ubuduemrazvoju naegteatra? Imao sam tu, preterano je rei nesreu, ali nezgodu, da se kao kritiar pojavimutrenutkukadajenateatarproivljavao(ijouvekproivljava)izve snukrizu.Razloziovekrizenalazese,prevashodno,unekimobjektivnimokol nostima:rat,sankcijeidrutvenatranzicijadovelisudoodlaskavelikogbroja kreativnih ljudi, opteg osiromaenja zemlje, od kojeg je teatar neizbeno moraodastradaidogotovopotpunogprekidakomunikacijesasvetom(seti mosesamoonihnekolikotunihsimulacijaBitefa,bezijednogstranoggosto vanja). Ipak,mnogoopasnijiodovihobjektivnihbilisurazlozisubjektivnepriro de.Onisegotovosvimogupodvestipodjedanzajednikiimeniteljneprista janje na to da se kriza prizna, zatvaranje oiju pred realnou, opstajanje iluzijaomoiiveliininaegteatra.Oveiluzijeopstalesukaorezultantajedne bizarnesimbiozeizmeurazumljivihpobudapozorinihstvaralacadasvojrej tingzadreineshvatljivogodsustvasvakekritinostiumedijima.Naime,novi nari koji prate pozorite gotovo su se utkivali u svojim gromoglasnim, senzacionalistikimi,popravilu,nestrunimizjavama,intervjuima,komenta rima... U takvoj konstelaciji, eventualne argumentovane zamerke kritike bile suamortizovane,afatamorganasepostepenopoveavala. Stvari su, ipak, poele da se menjaju: kraj rata i sankcija doveo je do no minalnotolikoeljenogotvaranjapremasvetu,kojeje,zapravo,predstavljalo jedno traumatino i neprijatno iskustvo... Potemkinova sela koja su u svim oblastimadrutva,patakoiuteatru,svesnorazvijanaposlednjihgodina,kako bi se kroz izolacionizam podrao jedan konzervativan, nazadan i primitivan nain, poela su da se rue. Iracionalna netrpeljivost nekih naih pozorinih stvaralaca prema Bitefu (zapravo, vrlo razumljiva psiholoka reakcija strah odporeenja),ponovosejavilautokuposlednjedvegodine,kadasunajrele vantnijesvetsketrupeiautoriponovopoelidadolazeuBeograd(Folskbine iKastorf,TeatrdKomplisite,SilvijuPurkarete,SaburoTeigavara,Pikolote atro,Johan Kresnik...). Ali,to su poslednji trzaji jednogsamoizolovanog i sa modovoljnogsveta,kojipolakoalisigurnoodlaziuzaborav. Onotojenaemteatrutrenutnoodvitlanogznaajajesteproveranjego vekonkurentnostinasvetskomtritu.Tosejedinomoepostiiputemrele vantnihgostovanjanaegpozoritauinostranstvu;kaemrelevantnih,zato tosusedosadagotovosvagostovanjasvodilananastupeprednaimljudima kojiiveuinostranstvu,utzv.klubovima.Onasuimalaizvesnuprosvetitelj skopatriotsku misiju (pored toga to su bila od dragocene koristi za nae glumce sa zaista jadnim platama), ali nita nisu doprinosila predstavljanju naekultureusvetu.Namaje,dakle,potrebnajednaekspanzionistikakul turnapolitika,kojabiserukovodilaonihRajnhartovimzahtevom:moraemo daonotosmozadobiliuuskomkrugupotvrdimoidrugimgradovima,drugim zemljama,drugimkontinentima,kakosenebiodmaraliiokotaliusigurnom priznanjujedneisuvieprisnepublike:kakobismobiliprisiljeninaobnavljanje

130

prednovimuima,novimljudima,kojionamanitaneznajuosimsvognepo srednogutiska;kakobismouliehostranogjezika,kojijepotrebanumetnosti glumekadaseoseazrelomdaosvojisvet.* Moguejedaetaprvaporeenjabitineprijatna,alionanebismelada dovedudonekihozbiljnijihposledica: mateatar ima nesporankreativnipo tencijal,naroitoglumaki,samogatrebapokrenuti,pomeritiizletargije,uz drmati njegovu nekritiku predstavu o vlastitom znaaju i veliini... U tom smislubibilekorisneinekeinstitucionalne,zakonskepromene,kojebipred stavljale polazite za jedan osveen, debirokratizovan proces, proces koji bi pozorinu umetnost u nas ponovo uinio profesijom visokog stepena rizika. Neophodnojepodratiisvealternativneoblikepozorinogorganizovanja,koji moguuinitidabavljenjeteatromnebudetolikoprofesijakolikovokacija. Onotounaempozoritununotrebauraditiunarednomperioduigde bi kritika trebalo da odigra vanu ulogu, jeste izvesno klasifikovanje, na osnovukogabisedaljerazvijaopluralizampozorinihambicija.Klasifikova njepodrazumevajasnorazdvajanjeioznaavanjepostojeihpozorinihten dencija i ambicija; ono predstavlja osnovu za njihovu dalje vrednovanje. To, drugim reima, znai da kritika treba da utvrdi u obznani granice izmeu za bavljakog,komercijalnogteatra;pozoritalaboratorije,kojeteieksperimen tima na nivou forme; angaovanog, drutvenokritikog teatra; ambicioznih prevrednovanjaklasinedramskeliterature,itd.Takvorazvrstavanjeomogui lobidasesvakavrstateatravrednujeuokviruvlastitogreferentnogsistema, to bi dalje spreilo sada vrlo uestala, neprimerena i nemogua poreenja. Potpuno je besmisleno odbaciti i negativno oceniti bulevarski teatar samo zatotonemavisokointelektualneambicije,kaotojeistotakoneprimereno taj isti teatar proglaavati vrhom pozorine produkcije, jer on to, ve zbog svojihpoetnihambicija,niunajboljemizdanjunemoebiti.Nekrijesenika kvazlonamernostukonstatacijidanekapredstavaspadaudobar,zabavljaki, komercijalniteatar,takonstatacijasamoznaisvrstavanjeuodgovarajuufi oku, zarad lake orijentacije i vrednovanja. U suprotnom, bez takve diferen cijacije,nekiumetnikiambiciozniprojekatsaizvesnimproblemima,proaobi loijeukritikojprocenioddobroskrojenepredstavekomercijalnogteatra... Za ovu klasifikaciju ne zalaem se toliko iz principijelnih, teorijskih razloga, kolikoizonihistolineprirode;tekkadasebudeutvrdioovajpluralizampo zorinihambicijamoiudaodgovorimnapitanjekojememuiodkakosam poeoaktivnodasebavimpozorinomkritikomkojujavrstuteatravolim!

* Predrag Kosti prenosi integralno Rajhartov tekst O pozoritu kakvo mi lebdi pred oima u svojoj knjiziIzgermanskedrameipozorita,VeselinMaslea,Sarajevo,1989,str.89.

131

II
POETIKAOPERSKEKRITIKE

RazgovorsoperskimkritiaromBrankomRadovi*
tazaVaspredstavljafenomenmuzikogteatraioperaunjemu?

Od vremena nastanka opere (1594) preko njene izuzetne rasprostranje nostiipopularnostiu17.,18.i19.veku,sklonismodaovajizuzetnianrtokom naeg veka stavimo na trajno uvanje i u muzej. Meutim, po meni opera danas (jo uvek) ne predstavlja muzejski dragulj, ve ivi organizam koji ima velikibrojsvojihpoklonikaikodnasiusvetu. Taj specifini anr, najsloeniji od svih teatarskih formi, ali i najizraajniji koji direktno utie na sva ljudskaula, pa timeima i izvanrednai jedinstvena svojstvanijeviepopularanipomodanuonomsmislukakojetobionekada, pamodanidovoljnoinspirativaniprovokativanzamodernestvaraoceikom pozitorenaegdoba,aliunjemujeitekakomogusavremeniizrazimoderan muzikijezik. Prematome,ceneiiizuzetnaoperskaostvarenjanaegdobakaoiizuzet nesvetskestvaraoceopereu20.veku(ankarloMenoti,BendaminBritn),a pratei sve to su operske scene iznedrile u vidu premijera domaih i stranih opera, fenomen operskog anra zadrava za mene misteriju mojih mladih godina i godina upoznavanja sa njim provocirajui na stalno bavljenje, traga nje, istraivanje. Iako se fenomenom muzikog teatra bavim najpre i najvie
*RADOVI,Brankasrpskimuzikolog,operskikritiar,pedagog,direktoropereiteatraroenaje naCetinju,18.IX1949.diplomiralajenajprena odseku zajugoslovenskjuioptuknjievnostFilolokog fakultetauBeogradu1973.,azatimiodsekmuzikologijenaFakultetumuzikeumetnosti1974..Magistar skiradodbranilajenakatedrizasrpskuistorijumuzike1988.adoktoratnakatedrizasrpskuknjievnost Filolokogfakulteta1999. DugogodinjupedagokudelatnostobavljalajeumuzikojkoliMokranjacuBeogradu,aod1995.do 1999.bilaidirektorkole.Radilajenanekolikorazliitihfakuktetaiuniverzitetakaoprofesoristorijemu zike.DanasjeredovniprofesorFILUMauKragujevcu.Dekanovevisokokolskeustanovebilajeod2004 2006. KritiarskudelatnostzapoelajeveomaranonaTreemprogramuRadioBeograda,apotom,udnevnim listovimaBorba i Politika. Vie oddvadesetgodinajemuziki kritiar Politike,posebno posveena oblastiopere. BilajedesetgodinaglavniiodgovorniurednikasopisaPromusica(19891999),saradnikbrojnihmu zikihasopisa,pisactekstovainaunihradovakojejeizlagalauzemljiiuinostranstvu. PrvaknjigakojujenapisalajeMalaistorijamuzike(UdruenjemuzikihpedagogaSrbije,1992)slediMu zikoscenskadelaNikoleHercigonje(UdruenjekompozitoraCrneGore,2000)Otmenostposrtanja,Hri stievaoperaSuton(SNPNoviSad,2000)Njegoimuzika(Zavodzaudbenikeinastavnasredstva2001.) SummaXeniana,monografijaoKsenijiZeevi(Belefcentar2007),monografijapijanisteTomislavaStani a,(Radionicadue,2010)Partitura,studijaomuzikimromanimaHermanaHesea(Zepterbook,2010).. SelektorjefestivalaMokranjevidaniod2007.Vaizajednogodnajboljihpoznavalacaoperskeumet nostikodnas.

132

kaomuzikikritiar,ceosvojmuzikolokiopuspoevodsvogdiplomskograda padodoktorsketezeposvetilasamunajveojmoguojmerioperskomanru. Tatrajnafasciniranost,opsednutost,eljazasavladavanjemogromnematerije izaizraavanjemkrozpisanjeooperinajvanijisuaspektimojemuzikoloke delatnosti,mnogimisleinajbolji.

Koji je osnovni umetniki zadatak reditelja u reiji umetnike operske predstave? Ako najpre odgovorim da rediteljski posao u postavci jedne opere sma tramnajuspenijimondakadjeonnevidljiv,neometajui,patekondakreati van u teatarskom smislu, moe zvuati cinino. Zato, dozvolite da objasnim. Kadastotinuputagledateistupredstavunekeodnajizvoenijihopera(Travia ta, Seviljski berberin i sl.) svaka novotarija se vrlo teko i tumai i prihvata, a svaka neloginost i odstupanje od uobiajenog rediteljskog postupka, ak i ulazak na scenu sa suprotne strane i postavka partnera sa leve, umesto sa desnestrane,bivazapaenaiobaveznokomentarisana. To istovremeno znai da su se tokom vie od jednog veka postavki na primerRosinijevih,Verdijevihidr.klasinihopera,uobiajiliodreenireditelj skistandardiiodreenareenjakojasuproverenakaodobra,akoneinajbo lja.akikodpostavkenovihdela,manjeizvoenihilisasvimnepoznatihkaoi prilikompremijerasavremenihmuzikodramskihkomada,osnovniumetniki zadatak reditelja vidim u potrebi podreivanja umetnike invencije logici i uzusima operskog pevanja i uopte, vokalnog i instrumentalnog izvoenja. Sasvim sigurno da bi svaki laik, a pogotovo kolovan i ambiciozan reditelj veoma lako i brzo pronaao dinaminija i manje statina reenja od mnogih postojeihuoperskimpostavkama.Meutim,akosolistaizvoditeku,duga ku,uztoirizinuariju,onmorastajatitakoreinepokretnonasceniisvesvoje snageusmeritinavokalnuinterpretaciju. Naravnodabinjegovokretanje,gluma,mimikailipantomimamnogodo prineli ivosti lika i ivosti na sceni, ali u operi mnoga uobiajena dramska reenjajednostavnonisuprimenjiva. tajeestetskipredmetoperskereije?

Utoliko i estetski predmet reije opere vidim u tenji reditelja da glavnu ideju,radnju,likoveiiznadsvega,muzikiidramskitokispotujeusvimzako nitostima i elementima kako to zahteva kompozitor u svojoj partituri, pa tek ondada,zajednosadirigentom,vrineznatnekorekcije(tipaskraenjascena, delova,arijaisl.)uvekisamoufunkcijipostizanjakvalitetapredstave. Neliavajuiseupotpunostipoetskihslobodaoperskirediteljsopstveni izraz, po naem miljenju, mora da gradi izmeu poznatih reenja doajena operske scene koristei mogunost moderne tehnike i tehnologije. Ima mnogoinventivnihrediteljskihreenjakoja,samazasebe,predstavljajuorigi nalan pomak, ali su upotrebljena u pogrenom trenutku i na pogrenom

133

mestu,takodaometajukoncentracijuslualacaudoivljajusamemuzikekoja utommomentuimajedinstvenoznaenje. Tako, na primer, kada je odjednom operski reditelj odlui da scenograf skim,svetlosnim,glumakimreenjimaobogatiscenskodeavanjezavreme izvoenja izvanrednog orkestarskog intermeca, onda on nepotrebno i neuko osakauje operu ne dozvoljavajui muzici da dobije mesto koje joj pripada, ometajuipublikudasekoncentrienaonotojetogtrenutkanajznaajnijei najvrednije.Osnovnazakonitostuoperiglasi:najpreispotovatisvemuzike, izvoake, vokalne i instrumentalne komponente, pa njihovim usaglaava njemsarealizacijomscenografskih,kostimografskihiuopterediteljskihree nja,doidouspenepostavke. U kakvom su odnosu reija opere i muzika partitura, dirigovanje i izvo enje? Ododnosareije,muzikepartiture,nainavoenjaizvoakogansambla (posla dirigenta) zavisi u potpunosti uspeh predstave. Realizacija partiture najprepodrazumevanesamouzornopevanjeisviranje,veipotovanjesvih dramaturkihelemenataislojevadela.Utomcilju,dirigentskorediteljskasa radnja znai najpre realizaciju svih elemenata zapisanih u partituri, a to je mnogovieodsamihnotaiodsamogmuzikogteksta.Nadgraivanjempar titurescenskimslojevimaglumom,scenskomkretnjomisvimdrugimdram skimelementimaupravoseoivljavaonotounotamastojizapisanokaogoli tekstigolapartitura.Preovladavajuemiljenjeikodmuzikihznalacaikod operske publike jeste da je opera pisana prevashodno za pevanje, i da ovi drugi elementi moraju biti i sporedni. Meutim, upravo rad dirigenta na svakojulozi,nasvakomlikuinionusintezuizrazabezkojejekompletnarea lizacijapostavkeoperenedovrenaineuspena,apostavkalikapolovina. Drugimreima,ukolikosereijasvedenamizanscen,izvoenjeoperepoinje daliinakonkretno,tesamimtimdiskreditujesamuoperukaoanr.Usuprot nom,preglumljenesituacije,neloginostiuobradidramskeradnje,nedozvo ljavanje solistima da pevaju i ispevaju deonice, vodi takoe u ponitavanje smislaoperekojajedinokaosintezailibaramalgantakobrojnihirazliitihele menatapostiepraviuspeh. Naveditesvojuantologijunajboljihoperskihpredstavainasiusvetu?

Nije ni potrebno objasniti teinu odgovora na ovo pitanje koje je ograni enojednimlinimisopstvenimuvidomunauisvetskuprodukcijuiistotako ogranienonemogunoueihposetazapadnoevropskimteatrimaposled njihgodina. Dobra predstava najpre znai, dobra reenja u svim elementima oper skog,dakle imuzikog iscenskog izraza. Onanajpreznai dobroosmiljenu i realizovanupodeluuloga,uzangaovanjeonihumetnikakojiupravoutimpo delamadoivljavajusvojevrhunce.Takoe,likovnaraskoscene,inventivnost

134

reenjakojasusvaufunkcijiradnjeiufunkcijipevanja,bogatstvokostima,za nimljivostuigrisvetla,sjajnoorkestarskosviranjeiizuzetnodirigentskovoe njeinetuukupnostuspehajednepredstave.Poznatojedagostovanjedvoje solista nekada preokreneitavu predstavu koja od monotonije postaje iva i atraktivna. MojlinireferentninivodugogodinapredstavljalojeVagnerovopozorite i svetilite u Bajrotu, sa inscenacijama Vilanda Vagnera. Sve to se moglo videtinasceniodVagnerovihmuzikihdrama,poevodHolananinalutalice, preko Tristana i Izolde do Prstena Nibelunga i Parsifalaizvedeno u najboljoj svetskojpostavcisaslavnimdirigentimainajboljimorkestarskimmuziarima, najverovatnijeipredstavljasamsvetskivrhakiuoperskimpostavkamauop te,aupostavkamaVagnerovihmuzikihdramasvakako.Iznovijihvremena, jedna izuzetna postavka Hovanine Musorgskog u Boljoj teatru u Moskvi janura1996.iliPepeljugeRosinijauParizu,aprila1997.,moglebipredstavljati tajsvetskiokvirizlinevizureiomeenlinimmogunostima.Pravi(nelokal ni, svetski) operski kritiar samo je onaj koji prati sve znaajnije operske po stavke u svim veim operskim svetskim centrima. Nae trenutne (ne)mogunostiograniavajuivalidnostizbora. Sigurnodajelakenainajboljepredstavenadomaemtlu,nosvakitakav izbor moe biti trenutni ili istorijski, u staroj Jugoslaviji ili u sadanjoj. Neki kompromisbisvakakodosegaododananjihpostavkiimojihdetinjihseanja nanajveaimenabeogradskemuzikescene,paprekotihimenadolibismo idonjihovihvrhunskihulogainajuspenijihpredstava. Dugo godina,sadase tomoe meritii decenijamanisam mogla ni daza mislimnitidaprihvatimboljupostavkuiboljetumaenjeBorisaGodunovaod beogradskepostavkeizsedamdesetihgodinasaMiroslavomangaloviemu naslovnojulozi.IakosamkasnijeimalaprilikudavidimizuzetnebasoveBoljoj teatra u sjajnim predstavama, bogato opremljenim i izvanredno reiranim, i ovuuloguiovuoperuuseanjuuvekvezujemzajednogpevaaijednotuma enje.Skorodamejetakoistoidugovremenafasciniralaglumaiukupnare alizacijaulogedvorskeludekojujeNikolaMitimaestralnotumaioujednoj standardnoj Verdijevoj operi Rigoletu. Koliko god u meuvremenu vrsnih umetnika i sjajnih reditelja radilo na ovoj predstavi nikada taj uinak u mom doivljajunijeponovljen. Sasvimsigurnodasamioperskiukusirediteljskipostupakusvajalaoddo ajenaMladenaSabljiaiinventivnogmlaegreditelja,sadasrednjegeneraci je,DejanaMiladinovia.SatakoreisvakompredstavomDejanaMiladinovia nalazilasamzajednikijezik,modaikaogeneracijskusaglasnostilisrodnost upoetici,obrazovanju,ukusu,sklonostima.Tako,naprimer,njegovapremijer na postavka Hercigonjine Jame (passio hominis nostri) na sceni SNP u NovomSadusmatramveomaznaajnomnesamozarediteljevstvaralakiput veizacelokupanrazvojsavremeneteatarskesceneizalinuedukaciju. Naravno,dabiitapredstavaposvomcelokupnomdometu,odnosnopre vashodnopoinventivnostiiuspenostirediteljskogprosedeamoraladaueu

135

jedan rigorozan izbor naih najboljih predstava. Jer, novo delo savremenog domaegkompozitorainjegovapostavkanascenismatramodadobijapriori tetposvimelementimausvakomkritiarskomizboru. Najbolje uloge naih operskih diva kakve su bile ili jo danas jesu Milka Stojanovi,RadmilaBakoeviidr.podizalesunivocelokupnogizvoenja,pa suizuzetnaidavnanjaToskasaMilkomStojanovi,kaoiNormaRadmileBa koevideoantologijenaeoperskeistorije. Kakobistedefinisalisvojmetodpisanjaoperskekritike?

Tekojedefinisatisopstvenekritiarskemetodeimetodologijurada,lake jereiemuteimoitasunamciljevi,adozvolitidadrugi(strunjaci,itaoci) ocenjujuikvalitetimetod.No,ipak,ueinaprethodnicima(MilojeMilojevi, Branko Dragutinovi, StanauriKlajn) kaoinamuzikim kritikama istaknu tihpisacaizvrhunskihsvetskihdnevnihiperiodinihlistova,nikadanisammi sliladatrebateitioriginalnostiposvakucenu. inilomiseuputnimnajpreizrazitijednuoperskupredstavuusvojnjenoj sloenosti, ne zaboraviti ni scensku polugu, kao to nijedan muziki kritiar neezaboravitidapieoukupnostiidetaljimavokalnogizvoenja. Mislim, takoe, da je osvrt na istorijski aspekt dela neophodan jedino kada se govori o postavkama publici nepoznatih dela, ali elaboracije o stilu, vremenu itd. Verdijevih dela tipa Traviate, Otela, Aide itd. smatramo nepo trebnimiizlinim,kaoioBizeovojKarmenislinim,stalnoizvoenimiveoma poznatimdelima.Sdrugestrane,uvidupartituruinjenopredstavljanjetako reidabihpodrazumevalaprenegoelaboriranjeonainuizvoenjakadajeu pitanjusavremenodelodomaegilistranogautora.No,bezobziradalisadri ili ne istorijski diskurs, najvanijim elementom sopstvene kritike smatram jasno izraen stav o predstavi, optu i pojedinanu ocenu, vrednovanje celo kupnepostavke.Kolikogodsudovibilisubjektivni,aonisutouvek,kolikogod setrudilidaonitonebudu,boljejedaihimanegodakritikasadrisamopre priavanje, opis, da bude turistika muzika kritika (prikaz Pariza, umesto operskepredstaveuOperiBastilji,naprimer,prikazokviraiatmosferefestiva la,aneonogatoseizvelouokvirunjega),narativna,impresionistika,linai sl. Kakoinakojinainpieteovienojoperskojpredstavi?

Upravo iz prethodno reenog jasno je da veoma nastojim da o vienoj operskojpredstavidonesemsopstvenisud.Onnekadamoebitikomplemen taranmiljenjupublikeilisasvimrazliit,nemorabitiusaglasnostisamilje njemostalihstrunjaka,kolega,upraveOpereisl. Onoliko znanja koliko imam iz te oblasti, koju volim i kojom se bavim, uz sva mogua pomona sredstva koja koristim kao pripremu (snimke, ploe, videotrake, partiture, notne zapise, stranu i nau literaturu o operskoj umet nosti) pomau mi i pre i posle gledanja predstave. Nikada nisam smatrala da

136

konsultovanje sa takvim autoritetima i operskim znalcima kakvi su bili Stana uriKlajn ili Predrag Miloevi treba kriti. Naprotiv, deo svojih ogromnih iskustava i znanja oni su nesebino prenosili mlaima, to je i naa dunost u naem vremenu. No, trudim se da moj sud od toga ne zavisi, da bude to je mogueprecizniji,zasnovanprvenstvenonasluanjuupunojkoncentraciji,na muzikim fenomenima i muzikim dometima, bez ignorantskog odnosa i ne gativnognaboja,aliibezpodilaenjapubliciiliizvoaima. Jedna od zabluda mladih kritiara, poetnika u ovom poslu jeste da se zvuksaploaiskorosavrenihizvoenjanakompaktdiskovimaoekujeipri likomivogizvoenja,nasamojpredstavi.Ikodnajveihumetnikavelikajera zlikausnimcimanaploamairealizacijiulogenasceni. Akopostojirecept,savetilicredo,ondajetodaseoperamorauiti,sa znavatiinjomesebavitiizpozorita,sascene,jerjetoscenskaumetnost,a ne samo i iskljuivo iz partiture i sa snimaka. Mislim da je jedan od grehova muzikologijeinaukeooperskojumetnostiupravouprenebregavanjusvihele menatakojikonstituiujednuoperskupredstavu,urazlikovanjuoperskogdela ioperskepredstave,napisanog,partiturnogodizvedenogiscenskog. Kojisuosnovniproblemivrednovanjaiprosuivanjaoperskepredstaveu dnevnimnovinamailistrunojperiodici?

Problemisuveliki.Jednaodosnovnihzakonitostiupisanjuuopte,poseb no strunih kritika, jeste poznavanje auditorijuma za koji se pie. Dnevni list, bilokojidajeupitanju,podrazumevakratku,jezgrovitu,sadrajnuijasnumu ziku kritiku koja se obraa svimitaocima. Ona ne pretenduje na preteranu strunost, na nauna objanjenja, ne mora da se slui analitikim i dr. meto dom,naravnonitidabudeupotpunostiimpresionistika.Ali,moradasadri jasansud,ocenu,daispoljipostojanjesistemavrednostikritiara.Dauglobal nimcrtamaobuhvatiglavneelementepostavkeopere. Dasepiejednostavnim,razumljivimjezikombezpreteranomnogostra nihistrunihizraza,dadopredotoveegbrojaitalaca.Onanijeseminarski rad,naunodelonitidisertacija.Namaloprostorareimnogotekoajeinaj veihpisaca.Utoliko,ovukritikusmatramoinajteom.Onasepienajeeu jednomdahu,zavrlokratakrok(zasutranjeizdanje,popravilu). Kritikakojasepieuperiodinimlistovimapiesestudioznije,due,mo gunostiproveresuveeimogunostikorienjatuihsudova,kaoisudajav nosti, takoe. Po pravilu, ova kritika je dua, obimnija, podrazumeva i istorijskuianalitikudimenziju,moguejedajeipolemika,daseosvrena veizreenestavoveidadiskutujesanjima. No,ionamorabitiprilagoenaitalakojpublici.UperiodicitipaNIN a,Vremenaisl.piesenadruginainnegouperiodicitipaKnjievnihnovi na, Knjievne rei, pogotovo u strunimasopisima, jer su iitaoci ovih li stovarazliitihstrukturaioekivanja.

137

Mogunost prilagoavanja razliitim medijima, zahtevima i uslovima smatram za jedan od vrhunskih znakova dostignutog profesionalizma. Ko to nemoe,jednostavnonesmedasebavitomvrstomposla. Definiitesvojuarspoeticuoperskogimuzikogkaraktera?

Umesto ars poetice, kratko: jasnou, jednostavnost, nepretencioznost, potpunopoznavanjematerijeokojojsepiesmatramvrhunskimoruimai dometima kritiarskog zanata. Bez gorine, ispoljavanja malicioznosti, linih komentara,uzerudicijui,najvanije,poznavanjesvihdelovaoperskestruktu remoesebezstrahapristupitipisanjuoperskekritike. Umesto daljeg elaboriranja, volela bih da citirate jednu od mojih kritika, modanekukojajeizazvalamnogopraineireakcijajavnostiilionukojaje pisanaujednomdahu,naizust,zasutra,amnogisuseujavnostipozivali na nju, replicirali, citirali, polemisali... U mom 25godinjem radu bilo ih je dosta.Modabibilonajboljecitiratijednuodposlednjihnapisanih,oRosini jevojoperiPepeljuganasceniNarodnogpozoritauBeograduureijiJagoa MarkoviaisaJadrankomJovanoviunaslovnojulozi. Koji nai operski kritiari su dali najvei doprinos razvoju i utemeljenju ovog,unas,ekskluzivnogumetnikokritikoganra?

OvimkakoVispravomkaete,ekskluzivnimteatarskimanrombavilisu seuprolostikritiarirazliitogprofila.Bilojemeunjimaiknjievnika,ine njera, kompozitora, izvoaa, neostvarenih pevaa, reditelja... Ipak, svi su oni bili i hroniari jednog vremena, pa im istorijska uloga pripada u svakom trenutku i u svakom pogledu. Oni su sauvali od zaborava mnoge dogaaje i nasceniiokonje,onisugradilitokoveoperskeistorije.Linostiiznaeistorije, kakvesuMilojeMilojevi,BrankoDragutinovi,posebnoStanauriKlajnna nekinainsuinedostine.Mislimdastildoajenaipioniranaemuzikologije, Stane uriKlajn niko vie nee dostii. Pitkost reenice, blagost u izrazu i oceni, ogromno znanje i autoritativnost teko je dosei. Opet, originalnost NikoleHercigonje,britakjezik,pesnikamisaoikompozitorskipristupkriti ci,dragocenisuizvorzaprouavanjeistorijeoperskekritike. Oni su svi svakako ne samo utemeljili, ve i razvili metodologiju pisanja operskihkritika,nomnogimladisedanasretkoprihvatajuovognezahvalnog posla, mnogo se radije bave svim drugim vidovima muzike kritike. Moda i zbogtogatopisanjeoperskihkritikapodrazumevainekavanmuzikazna nja,poznavanjedramskihzakonitosti,poznavanjeipozoritaiknjievnosti,ali ilikovnihumetnosti... Ukakvomsuodnosurediteljidirigent,solisti,horovi,baletiorkestar?

Izdobresaradnjeisaglasnostiustavovima,uzajednikomraduoperskog reditelja i dirigenta proistie ukupan uspeh ili neuspeh operske predstave.

138

Svakarediteljevazamisaomorabitimuzikiproverena,odnosno,prodisku tovana zajedno sa dirigentom i to sa muzikog stanovita. Takoe, mislim da jenunodasedirigentokopodeleulogakonsultujesarediteljem,jerjeradna ostvarivanju pojedinih likova, situacija, atmosfera zajedniki. Meutim, temeljsvakogoperskogansamblapredstavljajudobarorkestarihor.Tojeonaj preduslov koji obezbeuje nivo predstavi. Solisti se uvek mogu zameniti, po zvati strani, dovesti gostujui... no, hor i orkestar ostaju kao zajednika kon stanta...JedanodrazloganepostavljanjaVagnerovihmuzikihdramananaoj sceni,upravoleiuinjeniciogromnogiveomasloenogorkestarskogaparata kojiovadelapodrazumevaju.Naravno,nijetoijedinirazlog. Zatojeoperskaumetnikapredstavanajsloenijascenskomuzikavrsta kojupoznajeistorijapozoritaimuzike?

Sloenostpostavkeoperskepredstaveproistienajpreizsloenostianra i iz postojanja velikog broja razliitih faktora koji je grade. Uz sve to sadri svakadramskapredstava,operskajezasnovananamuzikimelementima,na sviranju i pevanju, na brojnim reavanjimaisto muzikih problemaije me usobno usaglaavanje prethodi realizaciji i usaglaavanju muzikog i scen skog faktora. Ne poznajem anr u koji je ukljuen vei broj razliitih umetnikihgrana...uzto,poznavanjeoperskeumetnostitakoreijeistotako sloeno,zahtevavreme,pasijuiiznadsvegaafinitet,kaobilokakvobavljenje njome,stvaralako,iizvoako.Ioperskopevanjeidirigovanjeoperomirei ranje opere i rad na scenografiji i koreografiji u operi specifine su vrste i ogranciumetnosti. Ukakvomodnosusumuzikaireija?

Muzika i reija su u vrlo razliitim odnosima, od idealno zamiljenog, veoma esto se dolazi do ekstrema, ili se reija bavi beznaajnim scenskim kretnjama,preputajuipevanjuimuzicisvakuvrstuprimatailiseprereira njemscenailikovanedozvoljavasolistimadasedovoljnoistaknuamuzicida dospedoslualaca. U pojedinim predstavama i kod mladih reditelja bez dovoljno iskustva u radunaoperinajeejeprisutnaeljadaseiskaukaovizionariirealizatori jednogizuzetnogposla,paiona usvojena itokomvremenaprihvaenaree njapreinaavajukakobiisticalinemuziku,neizvoenjeineoperskeelemen te, ve one druge, dramske, za koje u muzikoj partituri dela ne postoji opravdanje. Samo reiju koja je u funkciji muzike smatram poeljnom i vred nomuoperi. Kojisuosnovniproblemiumetnikogformiranjaoperskihrediteljaunas?

Smatramdajekodnasoperskareijamarginalnarediteljskadisciplinaida najpre zahteva drugaiji odnos u sistemu edukacije reditelja. Drugim reima,

139

kolujuisezateatar,film,televiziju,nairediteljivenapolazituiniseodu stajuodopereiopredeljujusezadrugerediteljskeoblasti.Veomamalibrojje onih koji se usuuju da se posvete operi. Sluaj Dejana Miladinovia moda indikativnoupuujenanainkakosepostajeoperskireditelj.Kaosinoperskog dirigentaioperskepevaice,svojedetinjstvoproveojenadaskama,upozo ritu. Poznajui veoma dobro muziku, mogavi da ue u opersku partituru, on jestudiraoreiju,nekaonaknadnuljubav,vekaosistemobrazovanjakroz kojijeproaokakobistekaoprofesionalnekvalifikacijedabisebaviosvimslo enimoperskimstrukturamagradeikarijerujednogodretkihoperskihdirige nataunas. Kakojemogunaestetikaoperskereijeiestetikaoperskogteatra?

Estetikaoperskereijepodrazumevastilskoimetodolokobavljenjeoper skim teatrom na nain kako se bavi estetika drame, komedije, baleta... Uoi poetka21.vekainakraju20.uskespecijalnostiretkihprofesijatraeispeci fineljude. Nikakva masovnost nee biti mogua, meutim, za razliku od mnogih drugih istoriara muzike, muzikologa i muzikih kritiara savremenu opersku umetnostnevidimarhiviranuipohranjenuubibliotekama,videotekama,dis kotekama.Naprotiv,vidimjevitalnijunegou20.vekukojijedoneomnogeza bludeinijerazreioosnovnapitanjarazvojaoperskoganra. Pitanjakaotosu:zakogasepiuiizvodeoperskadelaimnogadrugapre nosimounovodoba.Upravoudomenukomunikacije,pojednostavljivanjaje zika, neeksperimentisanja po svaku cenu u anru koji to teko podnosi, nalazimoimestosavremenogkompozitorauovomeposlu.Budunostopere vidimikaostvaralakurenesansuoblikaikaorevitalizacijuklasinogreperto ara.Mislimdaeponovodoiistorijskitrenutakvraanjanakasnurenesansu iranibarok,kaonabarokucelini,napoetkeanra,narevitalizacijuelemen tarnihpostulatanakojimajenastaooperskianr.Estetikaoperskoganrapo drazumevapraenjetoka,vrednovanje,istorijskoutemeljenje,ueanrovsko odreenje,shvatanjepojavausvojnjihovojsloenosti,amuzikakritikatreba da se usavrava zajedno sa razvojem samog anra, sa definisanjem estetskih kategorija i postulata opere. Muzikologija uopte, posebno muzika nauka o operiveomasumladedisciplinekodnas,paoekujemodaseu21.vekuubed ljivije razvijaju dajui znaajnije studije o naoj i stranoj operskoj umetnosti, reiji,izvoatvu.

140

POSTSCRIPTUM,2011. Dugogodinji ste operski kritiar i sada se nalazite naelu Teatra i opere Madlenianum. Kako vidite pozorinoopersko stvaralatvo iznutra s novim iskustvom? Dolazei naelo Teatra i opere Madlenianum elela sam da ispunim deo svojihsnova.Onisunajpreoperski.Buduidasamsegodinamabavimoper skom kritikom, operomkaoanromusvimvidovima,odmuzike kritike,la naka, naunih radova, od pisanja o stranoj, do posebnih osvrta na nau, domauoperu,najzadseukazalaprilikadaprocesnastankamuzikoscenskog dela upoznam i sa druge strane, u njegovom radjanju i nastanku pred publi kom. Taj proces radjanja predstave isto je tako inovativan, uzbudljiv iesto dramatian,kaotomoebitiirezultatkojiocenjujeikomeprisustvujepubli ka.Mislilasamdajeposledecenijaiskustvagledanjaisluanjaoperananaim istranimscenama,bavljenjanjimaipisanjaonjimadoaotrenutaksuoava njasasvimelementimaoperskeumetnosti. Sdrugestrane,mojebavljenjeknjievnoukojetrajeoddiplomenaFilo lokomfakultetunikadasenijeposebnoekspliciralo,osimudoktoratuukome sam se bavila vezama knjievnosti i muzike. To je i inae bila tema mnogih mojihstudijairadovaizoblastimuzikologijeikomparativneumetnosti.Dram skaumetnostmijeoduvekbilaveomabliska,nesamokaoitaocuiposetiocu pozorita, ve i zbog spoja vie umetnosti koje su sve prisutne i u operskoj umetnosti. Ovosulinirazlozi,asadaonidrugiizaspektasloeneinstitucijekakavje Madlenianum. ta ovakvom teatru treba, ta moe da se postavi, a za ta treba mnogo vievremena,sredstava...? Prvizadatakkojibihsebipostavilajestvaranjeukupnostidramskihimu zikoscenskihdogadjanjaipostavki.Tosepresvegaodnosinavraanjebaleta na scenu Madlenianuma i pomaganje da se ova krhka i plemenita umetnost odriirazvijauznaojzemlji.Tojevrloosetljiviznacajanposaokomebihjau ovomtrenutkudalaprioritet.U2011.godinisupredvidjenedvebaletskepro dukcije,jednauprolee,druganajesen.Razgovorisaautorimaikoreografima suutokuitomesepristupiloveomaozbiljno. Poredoperskihpredstavakojesuutoku,upravopostavljeneDonicetijevaRita i Iberova Anelika, pored Jevteeve Mandragole ispunjavaju ceo sadanji operski repertoar. Tome se dodaje mjuzikl Les Miserables, koji je ve osvojio publiku. elelabihjednunovuoperskupostavkutokomsledeekalendarskegodi ne,kaoijednukojebimladipevaiuradiliunovoosnovanomKlubumladih. DramskirepertoarbiseproirioiobogatiopostavkomDorukakodTifa nija,predvidjenomzaprolee2011. Drutvo prijatelja opere Madlenianum Beograd bi u toku ove sezone u svojudelatnostukljuiloiKlubmladihkojibiobuhvatioslobodnemladepeva

141

e, dirigente, reditelje i ostale aktere operske predstave i oni bi, zajedno sa iskusnim umetnicima, kao mentorima i profesorima, pokuali da se ogledaju nakoncertnomiscenskomplanuuokvirukue.Nekolikovelikihzamisli,ideja iprojekatajouvekserazmatrajuiekajunadefinitnouoblienje.

142

III
POETIKAKRITIKEUMETNIKEIGRE
RazgovorskritiarkomumetnikeigreMilicomZajcev*
tazaVaspredstvljafenomenteatraiumetnickaigraunjemu? Odgovor na ovo pitanje zahtevao bi studiju, a moda i posebnu knjigu. Stogaukratko:odsvojihpoetakapozoriteimaigrukaosvojsastavniinera zluivi deo. Ponekad ravnopravan sa ostalim vidovima scenskog izraavanja, ponekadilustrativan,alinezaobilazan.injenicajedasebaletkaosamostalna granapozorinogstvaralatvapojaviorelativnokasno(ukolikobaletskupred stavuPijeraBoanaTrijumfAmoraiBaha,kojajeprviputizvedenazagraan stvo 1681. godine u pariskoj Operi smatramo dogaajem koji je oznaio konanoformiranjebaletakaoravnopravnogteatarskogizraza).
*ZAJCEV,Milicasrpskibaletskikritiar,teatrologzavrilajestudijefilozofijenaFilozofskomfakul tetuuBeogradu,gdejepohaalaidvogodinjepostdiplomskestudijeizestetike.Baletskoobrazovanjeje steklauSrednjojbaletskojkoliLujoDaviokaouenicaprofesoraMiletaJovanoviaiNineKirsanove.Po zavretkubaletskogkolovanjaradilajekaoasistentNineKirsanoveuSrednjojbaletskojkoliuSkopju,a zatimjebilalanicabaletskogansamblamakedonskognarodnogteatra,gdejeod1954.do1955.nastu palaikaosolistkinjaubaletimaZaaranalepotica,Kopelija,avonaseluidr.Zbogteepovredenapustila jebaletskuscenukrajem1955.godine.Istegodinejepoeladapiebaletskekritike,esejeilankeoba letskojumetnostiuStudentskomzboru,VeeruiRazgledimauSkopju,zatimbeogradskomomladinskom listuMladostiuKnjievnimnovinama.Od1960,stalnijebaletskikritiarlistaBorba.Redovnijesaradnik asopisaPozoriteizNovogSada,DrugogiTreegprogramaRadioBeogradaiTelevizijeBeograd.Povre menosaraujeuasopisimaTeatron(Beograd),Scena(NoviSad),HaloBeograde,DanceMagazine(New York),Oko(Zagreb),Teatarskiglasnik(Skopje)iulistuOsloboenje(Sarajevo).Sainilajepregledradaju goslovenskihbaletskihansambalazarazdoblje19441964.godine(nazahtevSterijinogpozorja),priloge zaumetnikubiografijuDimitrijaParliaonjegovomkoreografskomsvaralatvunamuzikudomaihkom pozitora(zaSimpozijum Jugoslovenskogbaletskogbijenala u Ljubljani 1989. godine). Za knjigu Smiljane MandukiGovortela(Sfairos,Beograd,1990.)napisalajepogovorpodnaslovomivotposveenigriipo govorzaautobiografijuIsidoreDankanMojivot(Terpsihoradvadesetogveka,Dereta,1993),azaRenik baleta (Larus Vuk Karadi, Beograd, 1980) tekstove o jugoslovenskim baletskim umetnicima i izvrila strunu redakciju. Obradila je odrednice o baletskoj umetnosti i umetnicima za Malu enciklopediju u iz danjubeogradskeProsvete,OptuenciklopedijuuizdanjuLarusVukKaradi,MuzikuenciklopedijuJu goslovenskog leksikografskog zavoda iz Zagreba i bila urednica i autor veeg brojalanaka u Leksikonu jugoslovenskemuzikeuizdanjuistogzavoda.ZakolskiprogramTelevizijeBeogradjenapisalascenarijai bilavoditeljserijaobaletskojumetnosti:Navrhovimaprstiju,Baletskenade,IzIstorijebaleta,Koreograf. UestvovalajeukoncipiranjuivoenjuumetnikeveereposveeneSimpozijumuUneskoaoigri(TVBe ograd),komentarisalaveeriBalaanina(TVSarajevo)iBeara(TVBeograd),tejebilakoautorscenarijai voditeljumetnikeveeriTVSarajevoposveenekoreografuSlavkuPervanu;realizovalaradioserijeuter minuVrememuzike(RadioBeogradII):SluamobaletiBeogradskikoreografi.NapisalajeprirunikOtkri vamo tajne baleta (izadanjeasopisa Pozorite, SNP Novi Sad, januar 1992) i pripremila knjigu zapisa o naimnajznaajnijimbaletskimumetnicima,kojisunastupalinasceniNarodnogpozoritauBeograduod 1945.do1992.godine,podnaslovomIgratoivotznai. AngaovanajekaopredavaistorijebaletanaFakultetuzafizikovaspitanjeuNovomSadu.lanje istraivakogtimanaprojektuSrpskamuzikascenapriMuzikolokominstitutuSrpskeakademijenaukai umetnosti.

143

Netovieodtrivekapostojanjazahtevalasubrzosmenjivanjeosnovnih estetskihitehnikihbaletskihstilovadvorskibalet,romantizam,klasiniaka demizam,moderanbalet,reformeDjaguljevainjegovihsaradnika,neoklasika Balanina, sovjetska koreodrama, savremeni vidovi umetnike igre itd. itd svedoposlednjihdecenijanaegstoleakadasesintezomonogatojenajbo lje odnosno umetniki najtanije u svim ovim stilovima igrakog izraavanja stvarajunovipravciumetnikeigreiidejnoisadrajnoveomaraznoliki.Tosve inisadanjiizrazuumetnikojigri,kojanijesamobaletutradicionalnomsmi slu,vejedalekoiriirazuenijipozorinipojam. Kako je dolo do Vaeg opredeljenja za pozorite umetnicke igre? Koji ljudiipojavesuuticalinaVaumetniki,estetskiikritikirazvoj? Baletskomkritikomsampoeladasebavimrelativnorano,kao20godi njastudentkinjafilozofije.UporedosamzavravalaBaletskukoluLujoDavi ouBeogradu,aizvesnoscenskoiskustvosamsteklaubaletskomansamblu makedonskognarodnogteatrauSkopju.Ozbiljnapovredanogeminijedozvo ljavaladapostanemonakvabaletskaumetnicakakvasamelelaimatalada budem.Nanagovordragihprijateljasamponudilasvojseminarskiradizeste tike mali, poetniki, esej Poezija pokreta Margot Fontejn, skopskom omladinskom listu Studentski zbor. Tako se moj prvi kritiarski i teatroloki zapispojaviouprazninombrojuovogizdanja(25.maja1955.godine). Potosambilaodlianstudentsmatralasamdajekorisnijedaprestanem daseaktivnobavimbaletomidasepodiplomiranjuiuzdvogodinjepostdi plomskestudijeizestetikeposvetimbaletskojkriticitojemojnajdraavlje njapozoritemupijalasamsvakodnevnoprateiradsvojetetkeMiliceBabi, apolazakuBaletskukolubiojeostvarenjesvihmojihdejihmatanjaienji, sputanihnematinomzavremedrugogsvetskograta. Uticajmojihuglednihprofesora,NineKirsanoveiMiletaJovanoviabioje dragocen u mom baletskom obrazovanju. Moja cenjena profesorka istorije baletaifolklora,MagaMagazinovi,izuzetnaintelektualka,uputilamejesta zamarazmiljanjaofenomenuigrakeumetnosti. Direktorka baletske kole, reditelj i koreograf Anika Radoevi pruila mi jeizvanrednupodrkuprvihgodinamogakritiarskograda,adonjenogsuda veomamnogodrimdodananjihdana.Pisanjukritikazadnevnenovineuila samseitajuiredovnoprikazemojihcenjenihprethodnika,.muzikihkritia ra,StaneuriKlajniBrankaDragutinovia.No,samasamtragalazajasnom reju kojomu iskazati svoj sud o baletskom ostvarenju, izbegavajui strane izraze, irojitalakoj publici nerazumljive. U poetku moje reenice su bile duge, preduge. Trudila sam se tokom godina da ih skratim, da piem jedno stavno, a sa autoritetom. Jednom prilikom mi je moj tea Ivo Nadri saveto vao:Truditesedaneurbanizujetejezikvaekritike.Ijasamgaposluala.

144

Kakavjepoloajumetnickeigreunaojteatarskojkulturi? Poloaj umetnicke igre u naoj pozorinoj kulturi je marginalan i nezavi dan. Bez obzira to u naoj sadanjoj domovini baletska umetnost belei 75 godinju istoriju u ansamblu Narodnog pozorita u Beogradu i vie odetiri decenije u Baletu Srpskog narodnog pozorita u Novom Sadu, ona nema u naojpozorinojkulturimestokojebizasluivala. Poredostalogtojerezultatinjenicetosebaletskikritiariiteatrolozi(za sadasenaprstemogunabrojati)nisumogliiskljuivotimpozivombaviti,aniti specijalnoobrazovati,jertakvihstudijanemakodnas.Zaegzistencijuskromni honorari od dosta retkih baletskih dogaaja nisu bili ni priblino dovoljni, te smo se morali baviti drugim zanimanjima. Za ozbiljne kritiarske analize, oz biljnijestudijeobaletskojumetnosti,nae,autorskeknjigenismoimalido voljnovremena. Tekposlednjihgodinaizdavaipokazujunetoveiintereszaobjavljivanje obimnijihradovaizoblastiumetnikeigre,doksuodreeniasopisi,Pozori teizNovogSadanajznaajnije,anoviasopiszaumetnikuigru,Orchestra odnedavnootvaralisvojestraniceonimakojiimajutadakauoumetnosti plesa,ikodnasiusvetu. To,svakako,moepozitivnouticatinarazvojnaebaletskeumetnosti,ali postoje i drugii mnogostruki uzroci stagnacije i krize u naem baletu. Za ovu priliku naveu samo dva: nedovoljno osmiljeno igrako obrazovanje uz ne dostatakkolovanihpedagogaiodsustvoprofesionalnogiumetnikogentuzi jazmakodsadanjegeneracijenaihbalerinaiigraa. Mnogo vie entuzijazma, pa i solidnih umetnikih dostignua, danas imamonaalternativnojiamaterskojigrakojsceni. Kojesulicnostiipojavebitnouticalenarazvojnaeumetnickeigre? Zaslunelicnostinaeumetnickeigre,bezozbiljnijestruneanalize,teko mogunabrojatiinjihovdoprinosobrazloiti.UprethodnojJugoslavijibaletski umetnicisusepoznavali,ponekad,retkoinedovoljno,razmenjivaligostovanje solista i ansambla, neto ee su pozivani koreografi iz drugih centara, a sjajnuprilikudaodmeresvojeumetnikedometeimalisunapetdosadaodr anih Jugoslovenskih baletskih takmienja u Novom Sadu. Prvobitni razvoj naegbaleta,naravno,dugujemoruskimbaletskimumetnicima,azatimgene racijikojusuoniilinjihoviuenicikolovali.Pedestihiezdesetihgodinabalet ska umetnost na ovim prostorima je, zahvaljujui preduzimljivim organizatorima i igri duboko posveenim umetnicima, imala Zlatno doba svogarazvoja.Itonesamonaovimmeridijanima,nego,presvega,uinostran stvu.Buduipisciistorijenaegbaletaimaemnogoposladastrunoanalizi rajutozvezdanorazdobljenaeumetnikeigre.

145

Kakojemogunakritikaumetnikeigre? Baletska kritika je moguna kao i svaka druga teatarska kritika. Bavljenje baletskom kritikom zahteva pored poznavanja pozorine umetnosti uopte i znanja o istoriji, teoriji i estetici baletske umetnosti, te, to je veoma vano, odgovarajue plesno obrazovanje i scensko iskustvo. Bez obzira da li je pro dukcijauoblastibaletskeumetnostizadovoljavajuabaletskakritikajeduna da svojim autoritetom pokree pitanja, predlae odgovore i konkretno delo vanjekojabiumetnostigreunapreivalo. tajeestetskipredmetkritikeumetnikeigre? Svakadefnicijausebisadrinizproizvoljnostiinedoreenosti.Stogajede finisatiestetskipredmetsvake,paibaletskekritike,veomanezahvalno.Zaovu priliku ograniiu se na sledei iskaz: sagledavanje estetskih opredeljenja ko reografa,piscalibreta,kompozitorasajednestraneiumetnikeitehnikein terpretacije svih izvoaa baletskog dela su, u najveoj meri, predmet baletskekritike. Kojijeosnovniumetnikokritikizadatakkritikeumetnikeigre? Nisam sigurna da se kritiar umetnosti moe smatrati umetnikom. A osnovni zadatak baletskog kritiara je da analizira komponentne odreenog baletskogdelasasvojihestetskihstanovita,daukaenadobreimanjedobre komponente baletske predstavce, da uputi jasnu i dobronamernu re kritike svimnjenimautorima(libretisti,kompozitoru,koreografu)isviminterpretato rima(solistimaibaletskomansamblu,dirigentuiorkestru,scenografuikosti mografu) ne izostavljajui nikoga od njih, jer pozorina predstava je timsko deloikaotakvojetrebaivrednovati. Posebno podvlaim dobronamernost u kritiarskom ocenjivanju, jer je postalomodernoobruavatisenanekipozoriniinbezmnogotaktaivas pitanja i time osvajati line poene. Kritiar, po mom miljenju, nikada ne treba da sebe istie u prvi plan (svoje obrazovanje, znanje, kulturu), ve je nunodasvetokoristidabinjegovsudbioautoritativan,dabimuseverovalo. Kakobistedefinisalisvojmetodpisanjaoumetnikojigriisvojuarspoe tikukritikeumetnikeigre? U odgovoru na prethodno pitanje sam formulisala svoju ars poetiku u znatnojmeri.Ostajemnastanovitudasebaletskakritikamoraznalakipisati i time donekle ublaivati njenu impresivnost, a ponekad povrnost kada se radiokriticiudnevnimlistovimairadioiTVemisijama. Predpraznimlistomhartijeumainiidanas,posle41godinekritiarskog rada, uvek stojim gotovo bespomono. Prva reenica je klju za sve ostale. Trudim sedaostanem u drugom planui da senikada bez potrebene razme

146

emsvojimznanjima,jeronatrebadasevideizmojihocena.Premasvimsu dionicimaubaletskomdelusamblagonaklona(tomimnogizameraju),alija iz svog scenskog iskustva znam koliko truda zahteva postavljanje nove balet skepredstave.No,kadajemojsudoonometojeponuenopublicinegativan neustruavamsedatojasnoizreknem(napiem),alinikadauvredljivimrei ma.Jer,emuvreanjekadanetonijedostojnoistinskeumetnostidovoljno jetosmirenoiargumentovanokonstatovati. Nisam pristalica suvinog odlaenja na generalne probe, iz razgovora sa stvaraocimaprepremijere.Jednostavnoelimdabudemnapremijeriista, neoptereena, kao i svaki drugi gledalac. Znam svoje ushienje ponekad da izrazim u jednom dahu, a svoja nezadovoljstva dugo oblikujem u prigodne iskaze. Nikada ne piem dok o svemu dobro ne razmislim, pa makar mi to uzeloidobardeonoiposlepremijere. Potujempozorineumentike,tesetrudimdauvanjemnjihovogdosto janstvasauvamisvoje. Za knjigu razgovora sa linostima koje su obeleile savremenu beograd sku umetniku igru, dobili ste Sterijinu nagradu, 1995. godine. Kako je mogua teatrologija umetnike igre? Koje metode treba primeniti u izuava njuistorije,teorijeiestetikeumetnikeigre? Teatrologijaumetnikeigrejemogunakaoteatrologijasvihostalihgrana pozorineumetnosti,sakojimaseonasutinskipreplie.Metodeubaletskoj teatrologijimogubitirazliite.No,kadaseujednojsredinikaotojenaa,tek poinjeozbiljnoraditinaanaliziranjuiprouavanjusopstvenebaletskeumet nostinunojeiipostupno.iniseneophodnonajpreanaliziratinaubaletsku umetnostsaistorijskogstanovita,atekpotombisemoglopristupititeoret skimrazmatranjimaiestetikimanalizamaonogatosmodosadapostigli,te ukazatinamogueperspektiverazvoja. Da je veoma teko baviti se baletskom teatrologijom u naoj sredini (ba letski kritiari se jo regrutuju iz kruga muzikologa) govori podatak da se veomaneradoprihvatakodnasizrazbaletologonajkojiprouavabaletsku umetnost.Uzrociminisujasni. Kojateorijskaiestetikadelabitrebaloprevestiunasiobjavitikaodopir nosesteticiumetnikeigre Opet pitanje koje zahteva posebnu studiju. U naem izdavatvu knjiga, i prirunika o baletskoj umetnosti (teorijskih, istorijskih, estetikih, memoar skih)imatakomalodajenjihovbrojzanemarljivuodnosunabogatstvolite ratureutojoblastiusvetu. Primera radi naveu da jo nemamo prevod nastarijeg baletskog teorij skogdela,Pismaoigriibaletima,.Noveva,aninedavnoobjavljenuauto biografiju jedne od najveih baletskih zvezda naeg doba Ja, Maja Pliseckaja....

147

Izdavainemajusredstvadaseuputajuuavanturuizdavanjaprevoda, a ni dela naih autora. Poznato mi je da ve pripremljene knjige naih balet skihkrtiiara,bezobzirananaelnuspremnostizdavaa,ekajugodinamada buduobjavljene... Kakoviditesituacijuunaemsavremenompozorituumetnikeigre? Situacijaunaembaletskompozoritunijeruiasta.Statusniifinansijski probleminaihbaletskihumetnikadosadanisuozbiljnorazmatrani,nitirea vaniodstranenadlenih.Reformabaletskogobrazovanja,ukolikosedosledno sprovede,trebadapruiodgovarajuerezultate.Usamimpozoritimabalet skim ansamblima se ne poklanja dovoljno panje, a repertoarska politika je viesluajna,nobriljivoplanirana.Jer,kakobisedrukijemoglatumaitii njenica da baletski ansambl Narodnog pozorita u Beogradu u toku sezone 1995/96izvedesamojednupremijeru.Mnogojeboljasituacija,utompogle du,uSrpskomnarodnompozorituuNovomSadugdesuizvedeneaktriba letske premijere u toj sezoni. U umetnikim odborima naih pozorita nema baletskihstrunjaka,aukolikosenekisasvimsluajnotamonau,njihovomi ljenje,kaemtoizlinogiskustva,seuopteneuzimauobzir.Trebaoekivati darevitaliziranoUdruenjebaletskihumetnikaSrbijedoprinesesvojomdelat nou boljim uslovima za rad naih profesionalnih ansambala. A to se alter native i amaterizma tie u toj oblasti ima zaista veoma vrednih umetnikih rezultata. KojisuVaisavetibuduimbaletskimumetnicima? Delitisavete jenezahvalno. Ja ih,obino, ne delim.U ovomsluaju nai niuizuzetak.Buduimbaletskimumetnicimasavetujemdadobrorazmisleda li su spremni na sve fizike i fizike rtve koje ih oekuju u ovoj profesiji. Tek tadaemoi,naravnouzposedovanjetalenta,fizikihiduhovnihpredispozi cija, da postanuestiti profesionalci. to se entuzijazma tie bez njega se ne moe zamisliti bavljenje svakom, pa i pozorinom umetnou. No, najvanije jeposvetitiseumetnikojigrisljubavlju. Leto,1996.

148

IV
REIJA,KRITIKA,LUTKARSTVO
RazgovorsapozorinomkritiarkomSmiljomKursarPupavac*
Kako bi ste odredili svoj teatrolokokritiarski angaman posveen lut karskomteatru? Ne znam kako da odgovorim na ovo pitanje koje trai da se objektivno promotrimurakursusvograda,kaodaseonozrcalipoputodrazauogledalu: mi sami sebe slabo vidimo. No pokuat u promotrit svoj rad objektivno, koliko je to mogue, budui da ne postoji vremenska distanca koja bi mi do zvoljavala jednu objektivniju prosudbu. Moj angaman (sada govorim o onomeemu teim, ostavljajui drugima da prosuuju ono to sam uradila), posveenlutkarskomteatrunerazlikujesemnogoodangamanaposveenog dramsko teatru teatru glumaca u osnovnim principijelnim stavovima koji propituju domete, znaaj, estetiku i etiku kazaline predstave. Razlike koje dijele ta dva tipa teatra, a odnose se na glumca i lutku kao njihova izraajna sredstva, te specifine dramaturke oblike kazalinog iskaza, u suvremenom lutkarstvuisprepletenesu,takodavienijemoguestrogoluitilutkarskiod dramskog teatra, naravno ne u svom ostvarenjima. istog lutkarstva sve je manje, ali ono ipak postoji. Drugo, razlikujem predstave koje su namijenjene djecii predstave namijenjeneodraslima.Naime razlikujeih publika, reiseri i glumci,panemarazlogadaihijanerazlikujem.Itree,promatrajuipredsta vezaodrasletraimunjimaestetskeietikevrijednostiiznaenja,dokuka zalituzadjecumojangamandobivaijednupedagokunotu.Neminovnaje inezaobilaznainjenicadadjetetusvakiimpuls,znak,rije,gesta:ukui,koli, na ulici, u kinu ili kazalitu neto znai, ono ga upija, analizira, a esto, bez ikakveanalizeusvaja.Kakosamtramdanijesvejednonakojinainikakvee znakejednogsustavadijeteprimiti:ukomeoblikuiskojimznaenjem,toako primjetim takvu manjkavost u jednom pedagokom, i na kraju u estetskom i etikomznaenju,iznesemjeiproanaliziram.Motivzatakavradiskljuivoje eljazajednimcjelovitijimteatromkakavjedanas,naroitouadjecu,jouza etku.
* KURSARPUPAVAC,SmiljahrvatskipozorinikritiarroenauZagrebu.Urodnomgraduzavrava gimnaziju i koluje se na Filozofskom fakultetu, gde je studirala komparativnu knjievnost i teatrologiju. Prvekritikeradoveobjavljujeustudentskojtampi,aod1983.stalnijepozorinikritiarzagrebakere vijeOko,gdejeobjavilavieodtridesetstudijskihkritikapretenoolutkarskimpredstavama.Pozorine ilikovnekritike,kaoiteatrolokeogledeobjavljujeuasopisimaScena,Umjetnostidijete,Pozorite,.Istra idr.

149

Kojisuneophodnikonstituentilutkarstvakaoumetnosti? Lutkarskojpredstaviosnovnisukonstituenti:lutka(kaoznak,simbolime tafora),pisanipredloak(bilolutkarskitekstilisinopsis),animatorglumac,re iserikreatorlutaka.Bezdobrelutke,(bilokaomaske,simbola,metafore,ili realistinemarionete),nemapravoglutkarstva,ilitonije,nemapraveumjet nosti. Usto pravilo vrijedi i za dobrog reisera (svejedno da li ga nazivamo usaglaiva ideja, organizator i tome slino) ija je funkcija u osnovi uvijek ista: osmiljavanje kazalinogina kao umetnikog djela. Da bi se lutkarstvo, odnosno kazalina predstava, mogla proglasiti umjetnikim djelom nuno mora sadravati nekoliko razina: estetskopredmetnog (lutka), kvalitetu ani macije,tesinhronuorganizaciju:smisla,rijei,likalutke,pokreta,svjetlaimu zike.Sviovoelementislijevajuseucjelokupnidojamumjetnikogdjela,koje nema samo estesku kategoriju lijepog nego i saznajnog, vrijednosnog, hedo nistikog, znakovnog, edukativnog, komunikativnog i kreativnog. Ni u kazali tu za djecu, ani u kazalitu za odrasle (openito kazalitu lutaka), ne postoji samoestetskarazinahedonistikog,saznajnogiliedukativnog.Akosedogodi dajepredstavasamovizualnolijepa,zabavna,ondanegovorimouumjetniki vrijednomostvarenju,negoopokuajustvaranjadelakojeteiumjetnosti,ali je nije dostiglo. Nijedan reiser, iako se neki ograuju, ne stvara umjetniko djeloradizabave.Onelitimdjelomnetorei,apoznatojeiizteorijereije da reiser prvo pronalazi osnovnu ideju predstave i tome shodno odreuje scenska sredstva uprizorenja. No, iako su lutke vieznane i metaforine, po nekad su reiseri i kreatori lutaka nemoni da zamiljenu ideju emitiraju iza branimscenskimsredstvimalutkarskogteatra,kaoumjetnikodjelo. Kojihnaelasepridravatepriteatrolokokritiarskojprosudbilutkarske predstave? Utomsmislu,okomesamgovorilauprethodnomodgovoru,formirajuse i naela teatrolokokritiarskoj prosudbi lutkarske predstave. Ovdje bi bilo nepravednonespomenutimogprvogurednikaNihadaVolia,kojimijeskre nuopanjuna,naokonevanesitnice,alikojesuodbitnogznaajananovin skukazalinukritikuipreispitivanjeodnosaprvopremasebi,daklerazvijanje samokritinosti,nakonkojesetekmoerazvitiopravakritinost,anekritizer stvo.Neznamdalisamutomeuspjela,alitosuveomaznaajnistavovikoje trebazauzetisvakikritiar.Zatimpotrebnajevelikapismenost,kulturaizraa vanja,objektivnostiobrazloenoststava,bilopozitivnogbilonegativnog,ma terijalna odgovornost za napisano i nadasve odgovornost za one o kojima se pie.Upoetku,kadasampoelapisatikazalinukritikuuStudentskomlistu, nisambilasvjesnaniznaajanisvrhepisanjakazalinekritike,kojesamdoiv ljavala viekaostilskevjebeizteatrologije, no kao pravi rad. Znaajai svrhe takvograda iznenada sampostalasvjesnakada samsetimepoelaprofesio nalnobaviti.Prijesvegavelikajeodgovornostpremapisanojrijei,kojanemi novno snano zvui ako je pokudna, zatim prema ljudima koji su radili na

150

predstaviipremapublici.itaoc,predstavaipublika,mislimdajetotrokutu komebisetrebaokretatikazalinikritiar.Zatajtrokutonmoraimatimaksi malnuodgovornost,imoralnuimaterijalnu.Akonematogosjeajaodgovor nosti,jernjemujepruenaimogunostmanipulacije,(rijeimasemoesvata izrei,onemogusjeipoputmaa),nemanipravogkazalinogkritiara.Stoga jeiprosudbakazalinepredstavevrlovana,istoonakokaotojevanonjeno stvaranje,jeriupredstavljakominupostoji,akoreisersebiuzmetopravo, velika doza manipulacije, reije misli. Naravno, tada se ne radi o kazalinoj predstavi nego o politikom, drutvenom ili tome slino, pamfletu. U lutkar skom teatru takva manipulacija je mogua, ali u mnogo manjoj mjeri nego u dramskom teatru. Naime, lutka je simbol i ona ne podnosi parole, plakate i tome slino, ali podnosi satiru, ironiju, metaforu i tako dalje. Lutka moe biti marionetaikaomarionetagovoritionekimdrutvenimihistorijskimodnosi ma.Noakojelutkaznakisimbolkojinamgovoriouniverzalnim,svevremen skim problemima; ako je ta lutka inventivno kreirana, ne samo u funkciji predstave,negiiraziniestetskilijepog;akonetosaznajem,uim,(auisene samoizodgovoranegoiizpitanja);akopredstavanijeplonjaijednolinijska, negosuscenskasredstvaupotrebljenanatakavnaindamigovoreoobini, svakodnevnimpojavama,alinaneobiannain,vieslojan,zagonetan,paipak itljiv; te ako je uspostavljen kontakt s gledalitem, smatram da je predstava dobra i da uspunjava uvjete kao esteski, etiki, a time i umjetniki, cjelovit i relevantanin.Noakojemenikaokritiarunetonejasnoutojpredstavi,(to jeznaknedovoljnopromiljeneiartikuliraneosnovneideje),gledamjetoliko dugodokmisvielementipredstavljakoginanepostanudokrajajasni,kako bihmoglaonjimadonijetiobjektivansud. Priprosudbilutkarskekazalinepredstaveredovitomislimnaonajvjeni trokut:predstava,djelovanjeipublika,onjihovojmeusobnojnadopuniiovi snosti.Akoseradiokazalinojpredstavizadjecupomiljaminaopasnostod manipulacije(kvaziumjetnikeiliedukativne);nadjejumogunostpercepci je i recepcije lutkarskog kazalinog znaka, kao znaka umjetnike vrijednosti. Tajznakmorausebisadravatirazinulijepog,alionurazinulijepogkojaera zvijatidjejupercepcijuilikovnukulturu,dakledjelovatikreativnomstimulan su na mladog gledaoca. Sukladno tome taj znake djetetu neto govoriti o drutvenimisocijalnimodnosima,opojavamausvijetu,znakovnoukojae bitipojednostavljena,nonetakodagatapojednostavljenostvrijea. Lutka moe govoriti i odraslomovjeku, samo naravno sloenijim scen skiminstrumentarijem,kojijugoslovenskomlutkarstvotekrazvija. Imamo li lutkarsku dramaturgiju? Koje si njene osnovne karakteristike, autoriiideje? UJugoslavijinepostojilutkarskadramaturgija,asudeipremapredstava makojenamdolazeizsvjetskeprodukcije,niusvijetu.Iakojelutkarstvospe cifianoblikkazalinogizraavanja,inimisedanebinitrebalapostojatineka univerzalnalutkarskadramaturgija.Naime,lutkarskapredstavamoesezasni

151

vatinapisanomdramskompredloku,aliinemora.UJugoslavijidanasimamo vrlozanimljivelutkarskepredstaveimproviziranenaosnovusinopsisa,kaoto radi, na primjer, lutkarski studio Kvak ili Eksperimentalni studio Vande e stak,itakodalje. Aliakobihtrebalaizdvojitilutkarskitekst,tadabitobilidramskolutkarski tekstoviDaneZajca:MladaBreda,Kalevalaitakodalje.Smatramihizvanred nim predlocima za lutkarske predstave primjerene gledaocu suvremenog senzibiliteta.Ne bihmoglareidasuobatekstaiskljuivopisana zalutkarski teatar, bez glumeve prisutnosti. Dapae, u njima je sadrana glumeva pri sutnost, za koju smatram da ne umanjuje vrijednost lutkarskog teatra, jer u tomtiputeatraglumacilutkasujednobiekojesamonatajnainmoepo stojati. Takav tip teatra ne smatram teatrom s lutkom, jer pojam teatra s lutkomveemzaglumcakojinosilutkuinjomesepoigrava,tojedanasest sluaj koji ne pripada domeni lutkarskog teatra, za koji smatram da nema ni kakvog opravdanja. No, ovaj drugi tip teatra, u kome lutka i glumacine me taforino univerzalno jedinstvo, smatram suvremenim i primjerenim senzibilitetuipotrebisuvremenoggledaoca.Kaoprimjerinekaposluedram skitekstovizalutkarskiteatarDaneZajca:KalevalaiMladaBerda. Kalevala nije namijenjena lutkarskom teatru, nego dramskom. Pisana je kaokratakkomadkomornogteatra,nozbogpoetinosti,metaforinihiafori stinihreenica,iakousporenogritma,onbi,smatram,iodgovaraolutkarsko dramskomteatru,itoonomteatruukomebibilamoguainterakcijaglumca i lutke, kao jedina mogua univerzalnost i personifikacija svijeta u kome ivi mo.KaodrugiprimjerMladaBerdatipianjelutkarskitekstkojisesastojiod kratkih,gradiranihreenica.Replikesusastavljaneodjednoslonihilidvoslo nih reenica, gradirane prema intenzitetu osjeaja lika koji govori i prema smenjivanjuradnje.Svijetokomesegovori,poetskometaforinajepredod basvijetaukomeivimo.Likovisusazdaninanivousimbolaimetafora,aliina nivou realistine pojavnosti, kao one druge pojavnosti koja lei u svakomo vjekuikojaseotkrivatekuosami.Saetoreeno,tosenesmijesmatratikao obrazac,lutkarskadramaturgija sadri: jednostavnost,metaforinost,poeti nostiaforistinostreenica,tegradiranjenjihovaintenzitetausmislusmenji vanjairazvijanjaradnjepremadramaturkimosnovamakazalinepredstave. Tojelutkarskadramaturgijakojateiidejipoetinostiimetaforinostilutkar ske predstave. U suvremenom lutkarstvu, koliko sam primjetila na Meuna rodnom susretu lutkarskih teatara PIFu, sve je prisutnija tendencija proimanjalutkarskogidramskogteatra. UnovijevrijemejavilaseuZagrebukazalinagrupaMmanipullikojakori sti sinopsise namijenjene igri u kabaretskom teatru za odrasle, u kome su glavna scenska izraajna sredstvainterakcije glumakog umijeai lutke. To je kabaretskitipteatraunastajanju,kojijotraisvojpravinainizraavanja. U lutkarskom teatru za djecu situacija je mnogo gora, no u lutkarskom teatru za odrasle. O lutkarskoj dramaturgiji nemogue je govoriti, moe se samo govoriti o stvaranju lutkarske predstave za djecu, jer se radi o malom brojuizvornihautorskihtekstova,amnogoeeodramatizacijama.Oddra

152

matizatora izdvojila bih Luku Paljetka, H. Raia (pseudonim) i druge, a od dramskih autora (koji piu i lutkarske tekstove): Stevana Peia. Aleksandra Popovia, Danu Zajca, Franu Puntara, Zlatka Krilia i tako dalje. Njihove ideje surazliite:odakcionihirealistikih,dometaforinih,simbolinihipoetinih lutkarskih tekstova. Pravila nema. Neki lutkarski tekstovi podjeljeni su u inoveiprizore,nekiuslikesdijalozima,kojizbogakcionostiinarativnostivie odgovarajudramskomteatru.Kaoiulutkarskomteatruzaodrasle,iukazali tulutakazadjecunalazimosinopsisezalutkarskuigru,kaotojenaprimjer NjihaljkaFranePuntara.Tojeizvrstansinopsiszaistulutkarskuigrukojibiuz dobrog reisera i kreatora lutaka, postao briljant kazalinog lutkarstva, ne samozadjecu,negoizaodrasle.Kadakaemzadjecu,mislimnadjecupre dadolescenteiznad10godina,jerNjihaljkuetekomlaigledaociucjelosti razumjeti. Posljednjih mjeseci pojavio se western lutkarski mjuzikl, kao nova tema u lutkarskoj dramaturgiji, sa ne ba sjajnim rezultatima. Njegove mane ne proizlaze iz nemogunosti lutkarskog artikuliranja i toga anra, nego zbog njegovakrajnjeguproavanja,atonepodnosinidramskinilutkarskiteatar. Drugamanalutkarskihtekstovazadjecujavljaseunaglaenojedukaciji.Ona moraproizlazitiiztekstaiscenskeigre,aneiznjeneopisnostiugovoruipri zoru. tajepredmetlutkarskereijeikojijeglavnizadataklutkarskogredatelja nasavremenojscenidanas? Predmet lutkarske reije svakako treba biti lutkarska predstava (u svojoj ukupnosti njena znaenja), i djelovanje koje e ona proizvesti na gledaoca. Glavni zadatak redatelja je da pametno izabere tekst, zatim kreatora lutaka, animatoreglumceiostalesuradnikeskojimaescenskiuprizoritizamiljenu osnovnu ideju. Pri tome redatelj mora misliti na budueg gledaoca, a ostali zadaciproizlazeiztoga.Jersvakoizbjegavanjerazmiljanjaoivotnojdobigle dalaca i njegovih interesa, (priemu ne zastupam ideju podilaenja), vodi u promaaj. Isto tako, redatelj mora voditi rauna o tome kako da lutkarski tekst iz nekedrugesredine,iliizdrugogvremena,(dakletekstkojipripadatradiciji, klasiciilidomenimita)korespondirasasenzibilitetomsuvremenoggledaoca, uodnosunanjemupoznatepojmove,pojaveimitologijuodreenognaroda. Gledalac ima pravo da zna isto koliko i redatelj. Njegova informisanostesto neproizlaziizpredstave,jertopraktinoninemoe,alijetadauputnopubliku indomirati putem programa, to se redovito izbjegava. Svaki redatelj koji po tuje svog gledaoca i misli na njega, pruite mu sve potrebne informacije koje je i sam zatrebao u toku stvaranja predstave. Redatelj nije samo organi zatorscene,negoovjekkojizamiljanuidejupretvarauorkestriranescenske znakove.Uporedilabihnjegovuulogusulogompiscakojitoinisrijeimana papiru.Ujednomidrugomsluajuestetskaietikaodgovornostsuogromne uodnosunapubliku,samotojereiserodgovoranjoizaglumevusudbinu, akoizuzmemoodgovornostzauloenafinansijskasredstva.

153

Kojisuosnovniproblemilutkarskogglumitanasavremenojjsceni? Iznedovoljnesuradnjereiserailutkara,teizzapostavljenostianimatora uglumakojhijerarhiji,proizlaziglumakoanimatarskonezadovoljstvokojese oituje u otaljavanju animatorskog posla. Iz toga nadalje proistiu problemi lutkarskog glumita: nedovoljna izraajnost lutke, koja je rezultat smanjenog broja pokreta, to umrtvljuje lutku i ona postaje nijema, statina i mrtva, poput predmeta. Drugi problem lutkarske animacije javlja se uasu kada se animatorpojaviuuloziglumcaslutkomuruci.Onsetadaestogubi,smanju je pokrete ruku, a time i pokrete lutke, a poveava svoj zatomljeni glumaki nerv. Tako lutka zapada u drugi plan i postaje beba koja se nosi. Glumac njenuulogupreuzimanasebeinadjaavajemimikomlicaiglasom,ponekim pokretomtijela,jersumurukeidaljezauzetelutkom,kojanajviestradautoj raspoluenostijednelinostiizmeuhtijenjaidunosti.Noprimjetilasamda sudobridramskiglumciidobrianimatori.Animatornijesamoovjekkojiko ordinirapokretelutke,onjeujednoiglumackojitrebaivjetislutkom,dajui jojobiljejekojaodgovarajuzamiljenomlikuupredstavi.Noanimatoriesto karikirajulik,kojilutkapredstavlja,takodaonaumjestoznaka,postajekarika tura.Svakianimatortrebaobiimatimogunostigranjaiudramskimpredsta vama,itimebisemnogiproblemiglumcaanimatorarazrijeili. Ko je danas gledalac lutkarske predstave i koje su njegove estetske i recepcijskepotrebeulutkarskomteatru? Dananjigledalaclutkarskepredstavenijesamodijete,kaotoseobino misli,. nego i odrastao ovjek. U kazalitima lutaka preteno se uprizoruju predstavezadjecupredkolskeiprvokolskedobi,tejeotudaipogrenomi ljenjeogledaoculutkarskepredstave.Nouposljednjevrijemeisamakazali ta shvaaju da je o odrastaoovjek zainteresiran za lutkarske predstave ako sudobronapravljene,tesetakouposljednjevrijemesveeepojavljujuilut karskekazalinepredstavezaodraslekojeimaju,tosubolje,brojnijupubliku. Isto pravilo: bolja predstava brojnija publika, vrijedi i u kazalitu lutaka za djecu, samo s tom razlikom to je odraslima dozvoljen izbor, dok za djecu taj izborvreodrasli.Takosedeavadaodrasliizneznanjadovodedjecunapred stave namjenjene odraslima (primjerice lutkarske erotine igrarije). Ali ve i odvoenjedjecemlaeguzrasta,primjericedjeceod67godinanapredstave primjerene djecipredadolescentima, bit e jednako drastinog uinka kao i odvoenjedjecenapredstavezaodrasle.Noujednomsupotrebeiodraslihi djeceiste:kvalitetnoumjetnikodjelo.Podumjetnikimdjelompodrazumije vamosmiljenodjelo,onokojeposjedujeestetskeietikevrijednosti,tekoje ezadovoljitipotrebesuvremenogsenzibilitetagledaocananivousaznajnog, ulnogiopaajnog,kaozaudnost.

154

Da li je dete gledalac (voajer) ili aktivni uesnik participacije lutkarske predstave? Udananjemkazalitulutakadijetejepretenogledalac(voajer).Noipak u posljednje vrijeme sveee se uprizoruju lutkarske predstave u obliku ka zalinih igara, kontakt predstave, u kojima je planirano da dijete igra ulogu aktivnog uesnika kao uesnika participacije lutkarske predstave. Ali to su uglavnom predstave za djecu predkolske i prvokolske dobi. Taj kontakt kod nas je razvijen tek na nivou pitanja i odgovora, ili verbalne pomoi. Ako se dogodi sa je dijete pozvano na pozornicu i kao fiziki uesnik, glumac,esto musesuflirajureenicekojemoraizgovoriti.Tonesmatramdobrompartici pacijom.Akoiskrenoelimodadijeteparticipirapredstavuostavimotadapro storanjegovojinvenciji,anepodcjenjujmoje. Ukakvomsuodnosureijaikritikaulutkarskomteatru? ini mi se da se danas od kritike najvie oekuje propagandne poruka. Dakle kritika kao produena ruka propagande. Zaboravlja se pri tome da je vanijaodkritike,usmislupropagande,usmenapredaja. Pravimkritikimradomsmatramonajkojisadri,osimkritikeprosudbe, deskripcijupredstave,prepoznavanjemetodologijeitehnikeradanapredsta vi, te kritike u smisludalijeneto(nekatehnika) upotrebljenaispravno,i na pravom mjestu ili ne, te koje su vrline predstave (ona nema samo mana). Nikadapredstavunegledamizperspektivepotencijalnogreisera,negootvo renih lula za reiju koja mi seprikazuje. Nekami bude dozvoljena usporedba kazalinogkritiaraideskriptorapovjesnoumjetnikivrijednihdjelau,napri mjer,naimmanastirima,crkvama,katedralama.Svakaikona,slikailirelikvija, mora imati svoj registar koji sadri: opis zakljukom, te analizom materijala i kritikom prosudbom. Taj registar kasnije slui za eventualnu rekonstrukciju umjetnikogdjela,ikaonastavnadopunastudentimaumjetnikihakademija. Istototrebalabiimatisvakakazalinapredstava,odnosnobarononajvredni je.Novinskakazalinakritikatonemoeprostornopodnijeti.Onapodnositek skicu:opisaikritike,ilipohvale.Vrlorijetkoreisereposluatikazalinogkri tiara,eee samo odmahnuti rukom, ako je pojavi negativna kritika. No ako je kritika pozitivna nije vano da li je pismena ili ne, kritiaru se otvaraju svavrata.Dananjireiserupraviluvolikritikukojajepozitivnakakobisnjom dobiodrugiangaman.Ostaloukriticinjeganezanima.estesuizjavereise ra da kritike ne mogu mnogo, i da ih oni uope neitaju. Da li su u pravu, moglabiutvrdititekanaliza.Dalisukritiarinetozgrijeilineznam,samo primjeujemdajeprolovrijemeautoritetakakvjebioEliFinci.Trebasepitati uemujeproblem,jerkazalitenamjeukrizi,anitkonijeodgovoran.Akoje problemukritiarima,trebalibisepreispitati.

155

tajebitnaodrednicasavremenoglutkarskogteatrakaoumjetnikekre acijeinjegovogesteskogjezikaizraavanja? Savremenilutkarskiteatarmora,prijesvega,mislitiinasenzibilitetsuvre menoggledaoca,tesveutjecajekojimusenameuumasovnimmedijskimko munikacijama. Suvremeni lutkarski teatar za odrasle i za djecu u svojim najboljimprimjerimaotomeirazmilja.Takoimamocjeloviteumjetnikekre acijeukazalitimalutakakojeusebisadrestiliziranuanimaciju,potrebnuglu maku kreaciju, decentni audiovizuelni aspekt, spoznajni aspekt i dramaturgiju:kratku,jezgrovitu,metaforinu.Sveeisuieksperimentikoji korespondirajustehnikamamedijalnereije:primjenafilmskereije(promje na veliine lutaka i planova), crtanog filma, dramskog teatra, videa, i tako dalje. radi se o eksperimentima koji bi se mogli okarektizirati kao mjeanje anrovaipoznatihlutkarskihimedijskihtehnika. Kakogledatenadilemu:lutkarstvoprimjenjenaumjetnostililutkarstvo istaumjetnost? Lutkarstvo kao primjenjena umjetnost gotovo da mi je nepoznat pojam. Lutkarstvo kaoista umjetnost, dakle kazalini oblik, ili postoji ili ne. Primje njeno lutkarstvo znailo bi upotrebno lutkarstvo, a to dalje znai upotrebu lutke u neku svrhu. Ako se lutka upotrebljava u pedagokoobrazovnom pro cesu,kaoprimjernastavnejediniceonanijeuistojravnislutkarskimteatrom, pasenemoenivrednovatiisto.Onamoeimatisvojupedagokunamjenui funkciju,kaoobrazovnifilmoviitomeslino,alionatimenijekazalinalutkar skapredstavakojubimoglivrednovatikaoumjetnikodjelo.Lutkanijeigraka ni predmet, ona je kazalini znak i moe se pojavljivati u raznim oblicima, ali e uvijek biti znak u istom onom znaenju, u kome je to i glavni glumac na sceni. Ukakvomsuodnosumedijalnereije;drama,opera,film,rtv,premalut karskojreijiupovoljnijemsupoloaju,cijenjenijeipriznatijeudrutvu.Pone kadsuuonteracijskomodnosu,torezultiradobrimpredstavama.Iakosvako u sebi sadri svoju diferenciju specifiku, one se danas sve vie isprepliu. Mislim da dometi i mogunosti suvremene lutkarske reije jo nisu do kraja istraeni,idajesveeeinterakcijamedijalnihreijaneminovna.Kadaemo shvatitidalutkanijesamoonalutkakojajekreiranapremaoblikuovjekau dejem argonu beba nego da je njen pojam mnogo iri, tek rada postat emosvjesniinjenihizraajnihmogunosti,imogunostinjenaodnosasosta limmedijima. Kakojemogunaestetikalutkarskereije? Reiratilutkarskupredstavujednakojedostojanstvenoisloenposaokao ireiratidramskukazalinupredstavu.Lutkarskapredstavanemorabitinami jenjenasamodjecinegoiodraslimakojisuzadobrelutkarskepredstavevrlo

156

zainteresirani.Ali,kaotosamvenavela,lutkarskapredstava,dabiseuopte tim nazivom mogla koristiti, mora imati vrijedne audiovizuelne izraajne komponente maksimalno razvijene, ali i propitivati uvijek nove mogunosti. Lutkarski teatar, kao ni ostale umjetnosti, ne podnosi stagnaciju. On se ne moranaziratiiskljuivonabajci,fantastinojprii,ilijednostavnoakcionimdo gaajima,jertemalutkarskogiskazamoebitivieznana.Netrebazaboraviti dalutkamoegovoritipokretom,glasom(naravnoanimatorovim),moevisiti okoncu,animiratiseutehnicicrnogteatra,nositinalicu,rukama,tijelu;lutka moe, i mora biti aktivna u prostoru, a ne smije svoje znakovne mogunosti ponavljatidotipiziranjaiablonakojizamarajuvidiotupljujuula.Njenezna kovnemogunostimorajusesmjenjivatipozakonimalutkarskedramaturgije. Lutka se ne smije nositi kao igraka, ona i njena uloga, kao i svi ostaliinioci lutkarskepredstave,morajubitiosmiljenoukomponiraniukazalinupredsta vu na nain koji govori o cjelovitom umjetnikom djelu. Tek kada su svi ti as pekti zadovoljeni moemo govoriti o mogunostima estetike lutkarske reije. Estetikanijevezanasamouzpojampredmetnolijepog,jerdanasgovorimoo esteticirunog,akojeonousvojojumjetnikojpojavnostisukladnoicjelovito, znaenjskoizaudno. Da li je moguna jedna opta nauka i reiji kao interdisciplinarna teorija reije (drama, opera, film, rtv, lutkateatar, animirani film, ritualni, svetko vine,svakidanjiivot,itd.)? U dananjem vremenu, kada se mnoge umjetnosti isprepliu, bila bi po eljnajednaopanaukaoreijikaointerdisciplinarnateorijareije,alikakvibi njenirezultatibiliuovomtrenutkunemogujasnopredvidjeti,negogovoritio dojmu.inimisedabionamoglarezultiratizanimljivimostvarenjima,naroi tosobziromnapojavuisprepletenostimedijalnihumjetnostinesamoutea tru,negoinafilmu.Primjericeulutkarskomkazalitusveeesejavljajukao kreatori lutaka crtai animiranog filma, odjeci rituala, aspekti dramske, film ske,operneirtvreije.Nafilmusuopetitljiviodjecidramskereijeukadri ranju,glumi,upotrebieksponata.inimisedanijesluajno,kadasedramski pisacpojavljujeikaoscenaristaunekomfilmu. tamisliteoanketnomistraivanjufenomenareije? Anketnoistraivanjefenomenareijebilojenunopotrebno.Natajnain reiseri,dramskipisac,kritiar,teatrolozi,animatori,glumcipotaknutinaraz miljanjeiznosezanimljive,vrijednaisvrsishodnazapaanja,zakljukeimilje njakojaedatiidajupresijekrazmiljanjaoreijiujugoslavenskomkazalitu. Vrlo korisno jeuti to mi sami mislimo o svome radu, ali i to drugi misle o njemu, kakvi su problemi, odnosi i tome slino.esto su teoretske postavke jedno,a praksa netosasvimdrugo. Teorijski se nemoezamislitinajboljiod svihmoguihteatara,aliupraksionsetakvimnepokazuje.Zato?Iskustvasu onakojanasueikojabitrebalodaunapreujunarad.Stogaeodgovorina

157

pitanja sasvim sigurno donijeti rezultate, a ve ih i donose. Analize i nauna obradadobivenihodgovoramoglabidatinovsistemmogunostireijeinjene estetike. Postojelireijaiglumausvakidanjemivotuinakojinainseemani rajukaotakve? Joodpradavnihvremena,udrutvenimzajednicamajepostojalapodjela uloganavou,kaoonogkojizamiljaoorganiziradjelovanjejednegrupe,ivo enog,kaoonogkojiizvravazamiljeno.Rijetkisuonikojisuspremnivoditi, slijediti,pokoravatise.Veinaljudisklonajemislitiidjelovatiugomili.Kaoilu stracija neka poslue primjeri horde turista koji masovno dolaze na mjesta koja su im preporuili prijatelji. Drugi primjer pripada splitskom, mediteran skom, podneblju. Dogaaj se i danas, nakon gotovo dvadesetak godina, pre priava kao karakteristian za to podneblje. Kau da je narod uvjerio jednog ovjeka,kogasuprozvaliKaruzo,dajevelikiopernipjevaidajepozvanuNew York da pjeva u Metropolitenu. Prireen mu je velik ispraaj na splitskoj rivi, kadaseonukrcaoubrodneznajuidajetobrodpredvienzarezalite.Nakon dva sata vonje, kada je brod prispio u rezalite, prireen mu je velik doek, svedoknijeshvatiodajetobilaala.Kasnijejeivioodmilostinje,kojubimu ljudidavalikaovelikomineshvaenomumjetniku.Slinihreijausvakodnev nomivotuimamnogo. Takosemoereidareijasvakodnevnogivotanepripadasamodomeni rituala,svetkovinaipolitike,uzkojesenajeevee,negodapostojeidrugi oblicireije,primjericeusvakodnevnommeuljudskomkontaktu.Naprimjer kada unaprijed smiljenim postupcima, predviajui reakciju, sugovornikom elimonametnutidjelatnostiiponaanjekojejenamapotrebno,zanekenae ciljeve.Laskavacjeireiseriglumacijednojosobi.Adaninegovorimoostra vinimreijamausvijetupijunae.Nekamibudedoputenrezimezasnovan naopaanju.Onikojireiraju,usvakodnevnomivotu,mnogosujai,duhov noiintelektualno,odonihkojiglume.Samonajjaikadrisuoduprijetisene eljenoj reiji. To su obino oni ljudi koji mijenjaju pravila igre, odnose u svijetu, povijest, zakone umjetnosti i slino, a time uspostavljaju i neke nove reijskeprincipe.Krugjezatvoren. Koju literaturu bi ste rado preporuili za prevoenje i publikovanje o lut karskomteatru? HitnoprevoenjedjelaHenrikaJurkowskog,teuspostavljanjesuradnjes inozemnimasopisima, izdavanje publikacija o jugoslavenskom lutkarstvu, a prijesvegaonjegovurazvoju.Mijonismoznanstvenosredilisvojuhistoriju. Tobitrebaloprvouiniti.Kakouopemoemogovoritiojugoslavenskomlut karstvu,akoneznamonjegovupovijest?

158

DaliVasprivlaireijakaostvaralatvoizato? Osebikaoreiserunisamnikadarazmiljala,jermijeisuviebliskapisana rijeireijaslovanapapiru.Aliotuojreijiukazalitu,filmu,rtv,itakodalje razmiljammnogoionamijevrlointeresantna,kaoorganizacijaaudiovizuel nog znakovnog sustava u umjetniki organiziranu i sreenu cijelu. Reija kao emiter poruka i znakova. Reija kao manipulacija me uasava ne samo na sceni,negoiuprivatnomivotu.Areijakaomanipulacijajavljaseuonomtre nutkukadaprestajekazaliniin,ajavljasereiserovamisaouvidupodmet nutih edukativnih ili politikih pamfleta. Takvu reiju ne podnosim, jer ona nemanikakvogesteskognietikogopravdanjazasvojepostojanje. 1990.

159

KRITIKALUTKARSKOGTEATRA ANTOLOGIJASAVREMENOGSRPSKOGLUTKARSTVA
RazgovorsakritiaromDejanomPeniemPoljanskim*
Kakobisteodredilisvojangamanlutkarskogkritiara? Kadase,iakose,govoriomompozorinokritiarskomangamanu,govor mora bitiu prolomvremenu. Vevieoddesetgodinane objavljujem svoja kritikazapaanjaoteatru.Nidramskom,nilutkarskom.Nikadnisambioslo bodan strelac koji je svoje tekstove nudio redakcijama. Uvek sam radio kao stalni kritiar neke redakcije koji ima ambiciju da to potpunije predstavi ukupnupozorinuprodukcijuuBeogradu,VojvodiniiuemdeluSrbije,paiu Jugoslaviji koliko je to, zahvaljujui festivalima, bilo mogue. Kada sam ostao bezredakcije,najpreDrugogprogramaRadioBeograda,zatimiasopisaTe atron,poslebombardovanja1999.,mojesejavnokritikorasuivanjeteatra svodiloiskljuivonaueeuraduokruglihstolovafestivala.tojekrajnjeza nemarljivo,buduidajeradokruglihstolovaposlednjihdesetakgodinaizjed naen sa konferencijama za medije, a svaki kritiki sud koji nije puka informacijapostaojeincident. Ovaj uvod treba imati u vidu, jer svi odgovori to slede seanje su na prolovremejednogpenzionisanogpozorinogkritiara.On,dodue,jouvek ide u pozorite, ali to to vidi, to je video u poslednjem desetleu, osim izu zetnokaolanirijanekolikofestivalautomperiodu,neprocenjujejavno.
* PENIPOLJANSKI,Dejan,srpskipozorinikritiar,novinar,reditelj,teatrlogroenuBeogradu 20. decembra 1943. gde je zavrio Pravni fakultet. Studirao pozorinu reiju na Akademiji za pozorite, film,radioitelevizijuuklasamaprof.drHugaKlajna(nezvanino)iprof.VjekoslavaAfriaiDimitrijaur kovia.Pozorinomreijomsebavioudrugojpoloviniezdesetihipoetkomsedamdesetihgodina(uglav nomsaamaterima)iKI,Dejansrpskipozorinikritiar,teatrolog,pozorinirediteljroenuBeogradu, od1996.StalnijepozorinikritiarDrugogprogramaRadioBeograda,Politikeexpres iasopisaTeatron (19971999).Objaviovieoddvehiljadepozorinihkritika,ureivaoemisijenaDrugomprogramupo sveenihumetnosti,posebnopozorinoj,isnimioiemitovaoviestotinarazgovorasaglumcima,redite ljima,dramskimpiscimaiostalimpozorinimstvaraocimaodkojihsejedanbrojuvauMuzejupozorine umetnostiSrbije.SaraivaouPolitici,asopisuScenaidrugimpozorinimasopisima.Reiraojetrilut karskepredstavenalutkarskojsceniNarodnogpozoritaToaJovanoviuZrenjaninu:IgramoseKandi da,poVolteru,usopstvenojadaptaciji(najboljapredstava6.FestiauBeogradu2000,nagradezareiju 48. Susreta pozorita Vojvodine Sremskoj Mitrovici 1998. i 31. Susreta profesionalnih pozorita Srbije u Beogradu 1998.), Svetiavo Raspuin Aleksandra Popovia i Semafor Miloa Nikolia. Objavio: Mono grafijuPozorinisusretiJoakimVuji,Teatron63/64/65,MuzejpozorineumetnostiSrbije1989;Otilou (v)etar, pozorine kritike beogradskih premijera 1973/83, Prometej, Novi Sad 1992; Monografiju 55. Su sreta, Festivala pozorita Vojvodine, Zajednica profesionalnih pozorita Vojvodine, Novi Sad 2005; Prva 43.Joakima,predstaveinagrade19652007,ZajednicaprofesionalnihpozoritaVojvodineSrbije,Krue vac2007;MonografijaRediteljEgonSavin,SrpskonarodnopozoriteNoviSad(upripremi);Pregledpre mijera Sterijinih komada na naim profesionalnim scenama od 1838 do 2006., Separat ZbornikaSterija fenomenvremena180618562006.PrireivaiurednikHadiZoranLazin,Sterijinopozorje,2006.Do bitnikvienagrada.

160

Statuslutkarskogpozorita? Gotovonepromenjenuodnosunastanjepreetvrtveka.Lutkarstvojejo uvekzanatdalekomanjecenjenodglumeudramskompozoritu.Ulutkarstvo seidanasmnogomanjeulaenegoudramskiteatar.Lutkarstvosenidanasne izuavanapozorinimfakultetima. Sdrugestrane,lutkarskepredstave,paionenajloije,imajusvojestalne gledaoce.U pozoritimaukojima radezajednoili paralelno lutkarske idram skescene,novackojizaradelutkariprelivaseestoivojsecni.Posebnoako jenjenaprodukcijaupuenaodraslojpublici. Kakopiemolutkarskojpredstavi? Kaoiodramskoj.Kaozastupnikgledalacakojizasluujuvrhunskikvalitet. Potujuipritomnajvanije:pravolutkarstvopoinjetamogdeprestajedram skiteatar,gdejedramskiteatarnemoan.Lutkainjenanimatormoguvieod dramskogglumca.idapolete.Idasedekomponuju,ponovokomponujuire komponuju. Mogunostistorije,teorije,kritike,estetike,teatrologijelutkarstva? Istoilislinosvakojdrugojistoriji,teoriji...umetnosti,alinikakoizdvojeno od dramskog teatra. Lutkarsko pozorite je pozorite kao svako drugo. Isto samomalodrugaije. Linostiudramaturgiji,reiji...savremenogsrpskoglutkarstva? OdsrpskihdramskihpisacasvakakosanjarStevanPeiiironiniIgorBo jovi.OdrediteljaneprikosnovenjenenadmanimajstoripesniksceneSrbo ljubLuleStankovi.Bilojejomajstora:ivomirJokoviiBorislavMrki,pre drugih. Zatim Dragoslav ilja Todorovi, Tanja Stankovi, Zoran Lozani i Jovan Caran. Od glumaca: Janko Vrbnjak, Sava Anelkovi, Goran Balanevi iz Radovia, Laslo Ripco i Erika BurslaiCifra iz Subotice, Mima Jankovi iz Nia, Irena Tot, Mirjana ajtinac, Tihomir Makovi, Nataa Puti Milii, DaniloMihnjeviizZrenjanina,DragiaKosara,ZoranMiloakovi,GoranPe trovi iz Pinokija. Odkreatora lutaka i scenografa: Milena Nieva JevtiKo sti,TihomirMakovi,ErikaJanovi,JelenaMiliZlatkovi... Kakopiemolutkarskojpredstavi? Kaoiodramskoj.Kaozastupnikgledalacakojizasluujuvrhunskikvalitet. Potujuipritomnajvanije:pravolutkarstvopoinjetamogdeprestajedram skiteatar,gdejedramskiteatarnemoan.Lutkainjenanimatormoguvieod dramskogglumca.idapolete.Idasedekomponuju,ponovokomponujuire komponuju.

161

Mogunostistorije,teorije,kritike,estetike,teatrologijelutkarstva? Istoilislinosvakojdrugojistoriji,teoriji...umetnosti,alinikakoizdvojeno od dramskog teatra. Lutkarsko pozorite je pozorite kao svako drugo. Isto samomalodrugaije. Linostiudramaturgiji,reiji...savremenogsrpskoglutkarstva? OdsrpskihdramskihpisacasvakakosanjarStevanPeiiironiniIgorBo jovi.OdrediteljaneprikosnovenjenenadmanimajstoripesniksceneSrbo ljubLuleStankovi.Bilojejomajstora:ivomirJokoviiBorislavMrki,pre drugih. Zatim Dragoslav ilja Todorovi, Tanja Stankovi, Zoran Lozani i Jovan Caran. Od glumaca: Janko Vrbnjak, Sava Anelkovi, Goran Balanevi iz Radovia, Laslo Ripco i Erika BurslaiCifra iz Subotice, Mima Jankovi iz Nia, Irena Tot, Mirjana ajtinac, Tihomir Makovi, Nataa Puti Milii, DaniloMihnjeviizZrenjanina,DragiaKosara,ZoranMiloakovi,GoranPe trovi iz Pinokija. Odkreatora lutaka i scenografa: Milena Nieva JevtiKo sti,TihomirMakovi,ErikaJanovi,JelenaMiliZlatkovi... Antologijasrpskihlutkarskihpredstava? 1983.KsenijaStojanovi,MiiKoiMiiSan,ivomirJokovii1984.Rada Moskova:Kudaodlazi,konjiuivomirJokovi,obePinokio1986.Miodrag Stanisavljevi:ImitrkuzakonjaimamoBorislavMrki,Zrenjanin1988.Vi lijemekspir:BuraEdiMajaron,Radovi1988.SrboljubStankovi:Priao levoj guski Dragoslav Todorovi. Novi Sad 1990. Srboljub Stankovi: Mala Rua Srboljub Stankovi i 1991. Srboljub Stankovi: Mitovi Balkana Srbo ljubStankovi,obeZrenjanin1991.KarloGoci:GavranSilviuPurkarete,Su botica namaarskom 1992. Srboljub Stankovi: Lepotica i zver Srboljub Stankovi,Radovi1993.JovanJovanoviZmaj:ihaihaMimaJankovi, Feniks, Ni 1996. Hans Kristijan Andersen: Devojica sa ibicama Tatjana Stankovi, Radovi 1996. Stevan Pei: Guska na Mesecu Srboljub Stanko vi, Subotica na srpskom 1997. Srboljub Stankovi: Smrt Omera i Merime SrboljubStankovi,Suboticanasrpskom2005.MiodragStanisavljevi:Carev zatoenikZoranLozani,Ni2011.IgorBojovi:CarevslavujDragoslavTo dorovi,Pinokio Znai, pet ostvarenja Srboljuba Stankovia, po dva ivomira Jokovia i Dragoslava Todorovia, po jedno Borislava Mrkia, Mime Jankovi, Tatjane Stankovi iZoranaLozania,SlovencaEdijaMajaroneaiRumuna SilvijuPur karatea. Po tri predstave Malog pozorita Duko Radovi iz Beograda, ze munskog Pinokija i LS NP Toa Jovanovi iz Zrenjanina i dejeg pozorita Gyermekszinhaz iz Subotice i po jedna predstava Pozorita mladih iz Novog Sada,LSFenixizNiaiPozoritalutakaizNia.

162

Moja(eventualna)knjigaposveenasrpskomlutkarstvu? Nemam ba mnogo sauvanih kritika lutkarskih predstava, ali bi se, uz osvrtenaprodukcijuprikazanunaSusretimalutkaraSrbijeinekoliketekstove objavljene u asopisima, mogla sainiti knjiica koja ne bi ispunjavala moju ambicijupotpunostiosvrtanaprodukciju,ali,uzpreglederepertoaraispisak svihnagradainagraenihuzdostafotosakoji,nadamse,mogudasenauu pozoritima,bilabitoknjiicaukojojbisvakinalutkarmogaodasepronae. Znai, pet ostvarenja Srboljuba Stankovia, po dva ivomira Jokovia i Dragoslava Todorovia, po jedno Borislava Mrkia, Mime Jankovi, Tatjane Stankovi iZoranaLozania,SlovencaEdijaMajaroneaiRumuna SilvijuPur karatea. Po tri predstave Malog pozorita Duko Radovi iz Beograda, ze munskog Pinokija i LS NP Toa Jovanovi iz Zrenjanina i dejeg pozorita Gyermekszinhaz iz Subotice i po jedna predstava Pozorita mladih iz Novog Sada,LSFenixizNiaiPozoritalutakaizNia. Moja(eventualna)knjigaposveenasrpskomlutkarstvu? Nemam ba mnogo sauvanih kritika lutkarskih predstava, ali bi se, uz osvrtenaprodukcijuprikazanunaSusretimalutkaraSrbijeinekoliketekstove objavljene u asopisima, mogla sainiti knjiica koja ne bi ispunjavala moju ambicijupotpunostiosvrtanaprodukciju,ali,uzpreglederepertoaraispisak svihnagradainagraenihuzdostafotosakoji,nadamse,mogudasenauu pozoritima,bilabitoknjiicaukojojbisvakinalutkarmogaodasepronae. KojisuVaisavetimladomkritiarulutkarskogteatra? Nitisamsluaobiloijesavetenitielimkomedaihdajem! Ipak, zapisanje o lutkarskom, kao i od dramskomteatru, kaoi za pisanje uopte,trebairomotvoritioi.Uztoodgovoritinapitanje:zatosepredstava igrabasalutkama?tasetimedobijata,eventualno,gubi?I,naravno,ako tovenijepreteranizahtev,nezaboravitidaseukriticinesmelagati. Koje su dramaturkorediteljske ideje u inscenaciji (mojih) lutkarskih predstavanazrenjaninskojsceni? UsvakojodtripredstavekojesamradiouZrenjaninupokuaosamneto drugo. Uz Kandidu da Volterovu ironiju o ivotu u najboljem od svih svetova raznimtipovimalutaka,maskiianimacijompredmeta,stalnomenjajuiugao posmatranja, ilustrujem to preciznije. Ali, i to neoekivanije istovremeno. MislimdajePozoritepropustiloansudaovupredstavuigrazavremebom bardovanja.Kaotojeigralonekedrugeiliumestonekihdrugih.Bilobijedini teatarkojijeonotosedogaalopokazivaonasceni.UzironianVolterovko mentar.

163

NebibiobeznaajandobitaktobiprikazivanjeovepredstaveuZrenjani nu,razbilouverenjedajelutkarstvoiskljuivozadecu.Akoinebirazbilo,bar bidrugimdvemamojimzrenjaninskimpredstavama,moda,omoguilolaki putdoodrasloggledaoca. SvetiavoRaspuinAleksandraPopoviabiojepokuajinscenacijenasu protnostireenogiuinjenog.Jednosegovoridrugoini.Biojetoipokuaj direktneinterakcijeivogglumcailutkeitakoejedanodretkihpokuajada dramska i lutkarska scena ostvare zajedniki projekat. Sudei po reakcijama ideje ove predstave nisu stigle do veeg broja gledalaca. Naroito su, onima kojimasepredstavanijedopalatakvisubiliuveini,aveinajeuvekupravu! zasmetalescenemehanikeerotikekojeijesubileglavnirazlogzatojeRas puinigranslutkama.TreapredstavaSemafor,duhovitapriaMiloaNiko lianatemukojeglup,akojepametansaginjollutkamaimnogoudaraca poglavi,skinutajesarepertoaraposleprvereprize.Navodno,pobunilesuse neke vaspitaice iz vrtia iz vrtia da nije vaspitna, jer se zalae za udaranje, odnosnobatinjanjeneznalica.Nijenam,ekipipredstaveimeni,upravapozo ritaomoguiladasatimgospoama(igospoicama)javnosuelimostavove. Modaihubedimo,danisuupravu,dajeibatinjanjeupozoritukobajagii daimunjihovojborbiprotivnevaspitnogulutkarskomteatru,uteatrunajma nje,aliiuteatru,promaknugoraistvarnonevaspitnareenja.Presvegaglo rifikovanje gluposti. Tako je to, ako su informacije koje imam o skidanju predstavesarepertoaratane,nekimvaspitaicamajeizgledadatopravokoje nijedan potpisani pozorini kritiar nema, da presuuju tae se i da lie se netoigrati.Pozoriteje,kaoiivot,prepunoparadoksa.Naravno,nezalaem se da se kritiarima da ovo pravo rigorozne cenzure, ve da se uzme bilo komekogaima,pabiletoineprikosnovenevaspitaice! Zatojepotrebnalutkarskaakademija? Dabismokonanopobediliamaterizam.Aprenjegadiletantskiprofesio nalizam! Anketnonaunoistraivanjelutkarstvakaoumetnosti? Ne verujem u ankete. Ne verujem da se do bilo kakve umetnike istine dolazistatistiki.Zanimljivojeitatitaslavnipisci,reditelji, glumci...misleo teatru. Inspirisati se ponekom njihovom u anketi iznetom idejom ilitumae njemnjihovogposla,alisumaanketnogmaterijalanije,bezobziranabrojan ketiranih, nauna istina. Nitie to ikada biti. Kad je o umetnosti re, a sklon samdaverujemdajepozorite,uprkossvemu,jouvekumetnost,nauneza konitostinema.Kadabismoje,naunuzakonitost,idoseglinebitoostvare njebiloumetnost. NoviSad,januar2012

164

V
KRITIKAIREIJARADIODRAME
Razgovorsradijskimkritiaromoremureviem*
ta za Vas predstavlja radio kao fenomen komunikacije, zabave, obrazo vanjai,najzad,umetnosti? Radio je, po mom miljenju, sve to je sadrano u vaem pitanju, ali je radio i jedna posebna tekovina, pa i znamen vremena u kome ivimo. Toe rei da radio za mene nije samo sredstvo informisanja, orue komunikacije, izvor razonode i tribina pouke, nego je, prvenstveno, ozvuena knjiga ivota; knjiga ivota, u smislu tumaenja knjievnosti, politike, umetnosti, nauke, stvarnosti uopte. I ako to je televizija slikom doarana stvarnost i vaskoliko stvaralatvo, tako je i radio ponavljam, po mom miljenju posrednik izmeuivotairadijskogsluaoca,pomoureiizvuka.Akakosamjalinose lektivan slualac, radio je za mene ponekad i vie nego li knjiga, ili muzika ili vreloobavetavanjaoivotuiosvetu.Zakoljicajesamoutomeumetelinaj pouzdanijimmerilimaodabratiradiostanicuiradijskeprograme,kojeuesta lijeinezaobilaznijesluateiposveujeteimpunupanjuiinteresovanje.

* UREVI,ore srpski reditelj, kritiar i publicista roen je 29. I 1931. godine u selu Veliko Vukovje,ubliziniPakraca,dabisenekolikogodinapotomsaroditeljimadoseliounaglavnigrad.Poza vretku I muke gimnazije i Pozorine akademije u Beogradu, u protekle trideset i dve godineurevi reirapredstaveudvadesetakpozorinihkuairomzemlje. Od1963.godine(potojeumeuvremenu,nekolikosezonabioupravnikNarodnogpozoritaSte rijauVrcu),urevijesamostalnidramskiumetnikisaradnikmnogihjugoslovenskihdnevnihlistova iasopisa. Usezoni1964/65urevijepomonirediteljuJugoslovenskomdramskompozoritu,1967/8.godi nejedanjeodosnivaairediteljprvogprogramaSkadarlijskihletnjihveeri,a1968.godineobjavioje knjigukaljaveseljaknaihstrana(Sloboda,Beograd). NaprvomoptejugoslovenskomkonkursuNarodnogpozoritauZenici,sasavremenudramuizrad nikogivota,ureviuje1970.godinedodeljenajedinanagrdazadramuRudari,kojujeonistesezone reiraounarodnimpozoritimaZeniceiTuzle. oreurevije,tostalno,topovremeno,televizijskiiradiokritiarBorbe,radiokritiarpo litikeisaradnikkritiaruprogramimaRadioBeograda.PozorinukritikupisaojeuBorbiiuVeernjim novostima.Dodanas,uprofesionalnimiamaterskimpozoritimaurevijereiraooko100predstava i 141 radiodrama. Napisao je i 7 radiodramskih tekstova koje je sam reirao u programima Radio Beo gradaiRadioNovogSada.Najzapaenijenjegoveradiodramebilesu:Srenabekstva,Vivaldi,JoakimVu ji,Susret,.BertoldBreht,Protest,MihailoPetroviMikaalasiBaladaonasmejanojidoljaku. Povodom30godinjiceosloboenjaBeograda,SkuptinagradaBeogradadodelilajeoruure viuspomenplaketuidiplomuuznakpriznanjazanjegovradizalaganje.Povodom50godinaodosniva nja Televizije Beograd ore urevi u biblioteci Prilozi na istoriju TV Beograd, knjiga 8. objavio je DnevnikTVkritiara,19641968.RTS,Beograd,2007.

165

Od kada datira Va prvi doivljaj radija? Kako ste prvi put doiveli slua nje ove magine kutije koja govori i svira? Evocirajte svoje prve doivljaje fenomenaradija. Kaoisvaprvaseanja,iovojeunajbliemsrodstvusapraskozorjimamog detinjstva.Posredije,nadasve,emotivanodnos.Kaotosuusvaijemranom detinjstvubajkeonoprvoinezamenjivoishoditesvekolikihzadovoljstava,uz buenja i saznanja i meni je radio tada bio nalik na bajku. Bio je on iudo, ne samo kutija koja svira, nego i doivljavanje i preivljavanje o kome bi se zaneseno moglo govoriti nadugako i nairoko. Pri svemu tome, ne treba smetnutisumainjenicudasumojiprviutiscioradijuiseanjanaradioizvre menakadajeiromJugoslavijebilomaloradioprijemnika,akiunaimveim gradovima. Kakobisteodredilipredmetradiokritike,akojereoradiodrami? Predmet radiokritike, ili, bolje reeno, tematika radiokritike, kada je radiodrama u pitanju, slina je knjievnoj ili muzikoj kritici. Naime, prevas hodnisuestetikikriterijumi,pogotovoakoradiodramiprilazimokaostvara lakominu.Kaoisvakostvaralatvo,iradiodrama,presvega,moraukazivati na sadrinu i na oblik. Utomrasponu kriju se njeneprave vrednosti. Utome suinjenaosobenaizraajnasredstva.Dakle,kaotokritikianaliziramoneki roman, ili dramu ili muziku kompoziciju, isto tako pristupamo i radiodrami. Iakosusvioviprimerikritikogpristupapojedinimumetnikimoblastimado nekleslini,onisemeusobnorazlikujuveprematomekakvisuusvomrodu. Radiodrama je samostalno umetniko delo. Ona ima svoju dramaturgiju, svojuarhitektoniku,,svojemuzikezakonitosti,svojjezik,pazatosvakikritiki pristuptakvomstvaralakomprocesupodrazumevaimnotvonesamoeste tikihmerila.Iakousvetupostojiveestsedamdecenijaakodnasnetovie odtridesetgodina,radiodramaveomajestvaralakisamosvojna. taje,poVama,zadatakkritikeradiodramskogdela? Opravdanesunedoumiceurazmiljanjunatemuimaliikakvesvrhedase, recimo,piuprikazinanekeradijskeemisije.Takoje,pretpostavljam,isakri tikama koje se objavljuju u svim vremenskim umetnostima. To su tananosti poputkrugovanavodi.PodsetimoseodlomkajednogtekstaRadetaMarinko via:"...Mikrofonjeotkrionaemuhudramatinokucanjeuznemirenasrcai ljudskog uzdaha, on je rastvorio naem sluhu beskonane prostore umova i tiine... A ta se dogaa sa nekom emisijom na radiju? Ona je otila u etar, nikadasevieneeponovitiistinizavolju,imairepriznihemitovanjapo nekadtuemisijuuojenajmanjibrojslualaca.Zatojeotvorenopitanjeuloge i funkcije radijske kritike. U tom pogledu, knjievna kritika je neto sasvim drugo. Prikazi i recenzije povodom neke zbirke pripovedaka ili pesama pomau tim knjigama da se one bre nau u rukam kupaca i ljubitelja, da

166

doive i sledea izdanja. A kritika neke radiodrame, bez obzira na to da li je osvanulaudnevnomlistu,unedeljnikuiliasopisu,nipriblinonemadejstvo knjievnekritike.Povratnaspregaizmeuradiokritiara,autoraradiodrame injenihizvoaa,takoreiinepostoji,dokjeuodnosimapisacitalackritiar itekakouticajna.Radijskislualacakiuokolnostimaukojimaseonjavljai kaoprivrenikikaoznalacradiodrame,akiakoredovnijeitaradiokritike jedinojeustanjudaovlauporeujesvojeutiskeiocenesautiscimaiocena maradiokritiara.Oniuzajamnonemoguteotiskeioceneneposrednijeraz menjivati, dopunjavati ili opovrgavati, pa zato radiokritika igra iskljuivo hroniarskuulogu.inimisedajesamoutomenjenpravismisao.Onaradio drami pomae utoliko, ukoliko piscu, reditelju i interpretatorima ostane ne smokaouspomena,negoikaoodreenadokumentacijaoneemutosuoni estoinavelikubrzinuuradili,atojeradiokritiarzabeleio,prokomentari sao,ocenioilipodvrgaonajstroojosudi. Naemuzasnivatesvojmetodmedijskogkritiararadiostvaralatva? Metodoloki,radiokritikaostvarujeseuzavisnostiodmedijaukomedej stvuje.Akoradiokritiarpiezanovine,onemimoestetikihvoditiraunai okriterijumimaodgovarajuegnovinskogpisanja,ioprostorunastupcima ili na novinskom stupcu kojima raspolae. Ako, pak, tu kritiku izgovara na radiotalasima ili u nekoj televizijskoj emisiji, radiokritiar stavove i gledita usklaujesapotrebamakritiarskogprilagoavanjaizraajnim,sredstvimatih medija. Tanije reeno, metod procenjivanja i ocenjivanjaostajeisti, isto su i kriterijumi,samojenainkazivanjadrugaiji.Atojenajvanije,akosenaie nanesumnjivistvaralakiin,njemusu,tek,namenjenimetodikojipodrazu mevajuinjenicudanemavelikerazlikeizmeunekeumetnikeslikeilisvoje vrsne, izvorne radiodrame. Ako su i jedna i druga stvarno umetnika dela, ondasuoneliniotisakkreativnogvienjaovekaisvetaonogakoihjenasli kaoilinapisao. ta je idejnoestetska osnova kritikog razumevanja radiodramskog dela? Tojejedinstvosadrajaioblika.Bezobziranatodalijeradiodramarea listiko,poetsko,avangardno,dokumentarnodelo,ilijeonaurazmeramado slednog radiofonskog i elektronskog eksperimenta u njoj tragam za elementimabezkojihseisvakoumetnikodelonemoenizamisliti.Toznai daseurazmatranjimaoblikaisadrajaradiodramepodjednakomorajunai nebrojena svedoanstva o vremenu, prostoru, sredini, drutvu, pojedincu, stiu. A ta svedoanstva su i tema, i ideja, i skup lica, toe rei glasova, u radiodrami.

167

Dalijemogunaestetikaradijakaoumetnosti? Tekojeotomegovoritizatotojeradiouglavnomnastaoidocnijesesve vie usavravao kao sredstvo informisanja. Samo neki radijski oblici najvie radiodramaiemisijeumetnikemuzikezahtevajuestetikepristupeijedino one mogu posedovati nekakvu svoju estetiku. Uzgred reeno, kod nas se sa estetskog stanovita o radiodrami, raspravljaju i razmatraju se njene slojevi tostiznatnomanje(takoreinimalo)negolitosetoiniusvetu.Unaojkul turnoj sredini i inae sklonoj paradoksima i u oblasti radiodramskog stvaralatva neto je paradoksalno. U poslednjih dvadesetak godina jugoslo venska radiodrama jedna je od najzapaenijih u svetu, kako po broju emito vanihdela,takoiponjihovimvrednostimaapouzdanijihestetikihanalizao tim ostvarenjima skoro da i nema! Koliko je meni poznato, kod nas se pie mahomhroniarskioradijskimprogramima.Uostalom,natutemu,nijezane marljiv podatak da do danas osim mnotva napisa o radiju i o radiodrami, naroito ranijih godina u Zagrebu i Ljubljani, a posle toga redovnijih priloga radiokritiarauBeogradu,Zagrebu,Ljubljani,SarajevuiNovomSaduupo drujusrpskohrvatskogjezikaimasamonekolikoknjiga,izuzmulisenekizbor nici, povremeni lanci, predgovori i pogovori. Te knjige su: Poetika radio drame Borislava Mrkia (Zagreb, 1967. godine), Aspekti radija, zbornik u izboru i sa predgovorom dr Mire orevi (Sarajevo, 1978. godine), Svet radiodrameGojkaMiletia(Beograd,1982.godine)izbornik25godinafesti vala jugoslovenske radiodrame 19571981 (Beograd, 1984. godine). A kako rekoh,hroniarskiosvrtioradijusunajei.Priznajem,utomsmislugodina maisampiemoradiodramiionaimradijskimprogramima,pazato,moda, i nisam najpozvaniji da rasuujem o radiju kao umetnosti uopte, i o estetici radijairadiodrameposebno.Niuspomenutimknjigamanegovoriseoeste tici jugoslovenskog radija, ili se toini usputno, mada je upravo sada kucnuo as za estetikokritiarska vrednovanja jugoslovenske radiodrame u celini. Akonizbogegadrugo,aonostoga,tosebuduaistraivanjatevrstemogu i moraju zasnivati na uistinu ogromnom stvaralakom fondu kojim raspolae jugoslovenskaradiodramaturgija. Kakoradiopostojikaoumetnikostvaralatvo? Ukoliko izuzmemo radiodramu ili neke varijacije na radiodramu, zatim razliiteoblikemuzikihprograma,mnogadrugaizraajnasredstvaradijavie su reproduktivan nego stvaralaka. To je delikatno pitanje, kada se zna da je radio jedan od najsloenijih i najvanijih medija naeg vremena. Dovoljno je samo pomenuti tehnike i akustike mogunosti radijske komunikativnosti, zatimradiokaoinstitucijuodposebnogdrutvenogznaaja,radiokaokultur noumetnikuustanovu,panjegovobrazovni,nabavljakiiinformativnopro pagandni uticaj u vremenu u kome ivimo pa da se od prve ustanovi sva sloenostradijakaoizuzetnetekovineipojaveuovomveku.Osimtoga,radio jevieuticaonegotojeprimaouticaje,pajesvestranijinotoseipomilja.

168

Radioijestestvaralatvo,inijestvaralatvo.Radiojestenajprodornijeinajbr esredstvoinformisanja,inijeto,zatotoponekadnjegovotelegrafskoopte nje i telefonsko usmeravanje slualaca ne pogaa pravi cilj, ili ga esto i premaazgusnutomdramatizacijomneposrednogobavetavanjasalicame sta.Radiojestezvunaantologijasvogdobaisredine,alikaosveantologijei on samo izraava kriterijume onih koji ga ostvaruju. Radio kao umetnost ili umetnost radija kao fenomen, javlja se iskljuivo u nekim svojim izraajnim sferama.Nikakousvim. tajepredmetumetnostiradijskereije? Usvomnastankuradiodramajeveinombilasnimljenopozorite,pasu seirediteljiponaalikaoupripreminekepozorinepredstave.Slinojeiute atru, a i u radu reditelja koji se sprema da snima radiodramu. Osnovno je: izborteksta,podelaglasova,izbormuzikihizvunihefekata,aiznadsvega montaa.Jedinomontaomiumenoudasesluineogranienimmoguno stima montae, radijski reditelj se razlikuje od pozorinog reditelja. U ovom sluaju, montaa je od prvostepene vanosti, m u istoj meri kao to je to i u stvaranjufilma.Umetnostradijskereijetojeumetnostmontae.Dosadanji razvojradiotehnikeielektronike,stereofonije,kvadrofonije,kunstkopftehni ke, sve vie i svestranije izazivao je razliite montane postupke, pa se danas radiomontaomdaseposluimstihomLazeKostiapodstieionooemu tek u zanosu proroci slute. Nadahnuto montiranje govorne rei, muzikih i zvunihefekatasutastvenojeuradioreiji. ta zapravo znai reirati zvuk, ili, kako kau Francuzi, mise en ondes postavljatiutalase? Radiodramanijesamouposebnimuslovima,intonacijama,iinfleksijama snimljenagovornareisvakovrsnizvuk.Radiodramanaegvremenausvojim najeksperimentalnijm oblicima podrazumeva i neka nova sazvuja. Elektron sko zapisivanjesveta stvarnosti i beskonanihvilajeta mateznai samo od krinutivratazadaljeprodoreivrtoglaveodlaskeubudunostradiodrame.U timokolnostima,radiorediteljsepojavljujekaooriginalnistvaralacnovog,sa vremenogmodernogradiofonskogizraza.Tajrediteljjeidosadatragaozaod govarajuimstilizacijamaistilistikomreiizvuka,auvekinajvieseoslanjao na stvarne i skrivene mogunosti odreenog radiodramskog teksta. A neka da,iradiodramaklasineintonacijeiliradioadaptacijeknjievnogdelamaiz koje epohe, omoguavaju nesluena radiofonska reenja. Sve zavisi od toga kakvimseradiofonskimalatomizanatomraspolaeurediteljskimradioradi onicama.Anekeodtihradionicapribavilesupojedinimnaimradioreditelji masvetskapriznanjaiugled.

169

Koje su linosti i koja dela najvie doprineli stilskim i estetskim vredno stima jugoslovenske radiodrame, od njenog nastanka do dananjih njenih snanihodjekakodnasiusvetu? Naaradiodramakrenulajeuizmamaodsedammilja,naroitoupro teklihdvadesetakgodina.Tomesudoprinelinebrojeniautori,odnajstarijihdo najmlaih, stalni konkursi i studiozan rad dramaturga dramskih redakcija naih najveih radiostanica svojevremeni zajedniki konkurs Radio Zagreba, Radio Praga i Radio Varave, zatim, u najveoj meri, festivali jugoslovenske radiodramekoji,evo,trajuvetridesetakgodina,Doprineloje,nasvojnain, ipostojanjeiredovnoizlaenjeasopisaRTVteorijaipraksa. Prema verodostojnom zapaanju Nede Depolo, naa radiodrama ute meljena je kao posebna vrsta stvaralatva koja zauzima vredno mesto u kul turnomivotuJugoslavije.Kaointegralnideosavremenedramskeumetnostii nacionalne kulture, radiodrama se predaje na akademijama i fakultetima dramskih umetnosti kao poseban predmet, a ula je i u programe naunog istraivanja,koje,naalostjonijeupunomzamahu.Stvaranauneprekidnom tragalakomnaponuiuzpraenjeovihprocesaidostignuaudrugimzemlja ma, prvenstveno evropskim, preko meunarodnog konkursa Prix Italia i drugih kontakata, jugoslovenska radiodrama i sama je ula u krug svetskog uzajamnoguticaja. Nastaladocnijenegotojetosluajunekimevropskimiprekookeanskim zemljama,jugoslovenskaradiodramaudveipodecenije(odkrajapedesetih godina,panaovamo)ostvarilajevrhunskerezultate.Ilajeukoraksasvestra nimrazvojemiirenjemradiofonijeielektronikeuopte.Negovalajesvepo stojee anrove. Zato je Vasilije Popovi sasvim u pravu kada se pita i zakljuuje:Kakojebilomogunorelativnobrzonadoknadititolikozakanje njeuradiodramskomstvaralatvu?Tosenemoetumaitijednostavnotime da umetnost najee ne priznaje nikakva zakanjenja ili prednosti, ve i po sebnimokolnostimakojesusepedesetihipoetkomezdesetihgodinastekle na naem prostoru, prostor naeg duhovnog ivota, kada su mnoge dogmat skeiklietiranepredstaveosadrajuumetnostipopustile,ikadaje,takorei, prekonoiizniklaiizdiglaseitavaplejadaizuzetnoobdarenihpisaca,kojaje u sledeih deset godina iskoristila svoju istorijsku priliku da se u potpunosti iskae,usebiodgovarajuemdramskomizrazu... Atoselinostiidelatie,dovoljnojedaazbunimredomnjihovihprezi mena navedem naslove nekih od najistaknutijih tekstova jugoslovenskih radiodramskihautora:ArsovskiTome(Cvetivatra,Praznikptica,Negledajte uanela),BajsiZvonimir(Mekanaproljetnazemlja,Varalice,Liceizastakla, Prako prolee 1984"), Beran Jan (Zapisi o Hrabrenu, ovjek Buna), Deak Ferenc(opavikadril,Slepitrio,Interuraban),DirnbahZora(Alkinomonovaja buka),ureviMiodrag(Odrpanacidvojica,Troje,Nekesmenerei),Hristi Jovan (Orest),Ivanov Blagija (Pegaz), Ivanec Ivica(Zaboravljene prie),Kapor Momo (Na blagoj ljuljaci sna, Biografija 37, Ispovesti), Kocijani Vladimir (Jedan dan Denisa Ivanovia), Kmecl Matja (Piem radiodramu, Intervju),

170

KonstantinoviRadomir(Saobraajnanesrea,Ikarovlet,Obina,oh,kokoka, Liptonovaj),KosijerBerislav(Tabulatrajana,Omaizdaje),KuzmanoviVoji slav(UbiosamPetra),LaliV.Ivan(MajstorHanu),Leboviore(Svetlostii senke, Hiljadita no, Sahrana poinje obino po podne, Lutka sa kreveta br. 21),MatoecMilivoj(Tamoodakleseoevinevraaju,Unukbezeda),Obre novi Aleksandar (Varijacije, Povratak Don uana, Devojkana krovu, Dve lju bavneromanse,Rupa),PavloviMiodrag(etirigulivera,Bdenje),Petararko (OptueniVuk),PopoviAleksandar(Sudbinajednogarlija,Ljubavnaprvipo gled),PuntarFrane(Bajkauplavom,Hojladrija),RukucSvetislav(Razoruana tvrava),SavieviMiroslav(Re,pesma,povestismrt),SmaoskiBoko(Od luka), Stojiljkovi Vlada (Bre, bre, Sijalica od sto konjskih snaga), oljan Antun(Galilejevouzaae),VlajkoviSvetozar(JednadodveElvire,Nedeljne cipelesazvonima,Mejogurtomimesnom),ZupanVitomil(Pobunacrva). Zadometejugoslovenskeradiodrameitekakosuzasluniitonmajstori, bez ije strunosti, vetine i inventivnosti ne bi bilo nijedne radiodramske emisije.Pomenimosamoonenajpoznatije:MarjanRadoji,DuanPaunovi, rade Jovanovi, Milosav Mitrovi, Zoran Jerkovi, Petar Mari, Tomislav Peri (Radio Beograd), Zvonimir Krampaek, Saa Fridrih, Hrvoje Hegedui (Radio Zagreb),DuanMauzer,MetkaRojc(RadioLjubljana),JosipTrstenjak,Eduard Lozani (Radio Sarajevo), Pero Manakovski, Petko Petrovski (Radio Skoplje), IvanFece,DukoStojii(RadioNoviSad). Ovdenijenaodmetspomenutiautoreidelakojisunagraeninanajzna ajnijimmeunarodnomfestivaluPrixItalia: 1958. godine, Ptica Aleksandra Obrenovia. Reditelj: Miroslav Belovi. Muzika: Jovan Jovii. Tonmajstor: Marjan Radoji. Produkcija: Radio Beo grad. 1961.godine,MsjeozefNebojeNikolia.Reditelj:BranislavObradovi. Tonmajstor:DuanPaunovi.Produkcija:RadioBeograd. 1967.godine,TantadrujCirilaKosmaa.Dramatizacija:MitjaMejak.Redi telj:MirKragelj.Tonmajstor:DuanMauzer.Muzika:MarjanVosopivec.Pro dukcija:RadioLjubljana. 1971. godine, Krajputai Arse Jovanovia. Reditelj: Arsa Jovanovi. Ton majstor:MarjanRadoji.Produkcija:RadioBeograd. 1973.godine,AdlibitumMiranaKuia,ZvonimiraBajsiaiMaksimaJur jevia.Produkcija:RadioZagreb. 1977. godine, Resavska peina Arse Jovanovia (nagrada u konkurenciji muzikihemisija).Tonmajstor:ZoranJerkovi.Produkcija:RadioBeograd. 1977.godine,JedandanDenisaIvanoviaVladimiraKocjania.Reditelj: AleJan.Tonmajstor:JureCuliberg.Produkcija:RadioLjubljana. 1979.godine,Misliosamdaseruebrda,NadeBjelogrliiZvonimiraKo stia.Tonmajstori:PetarMariiAleksandarVitorovi.Produkcija:RadioBeo grad.

171

Koji su pojedinci dali najvei doprinos razvoju i ugledu nae radiofonske reije? Mimomeunarodnihnagradakojesudobijalinainajvieniji radioredi telji, kao to su, na promer, Arsa Jovanovi, Zvonimir Bajsi, Darko Tati, Rosana Sajko, Matija Koleti, Miro Maroti, Tonko Mari, Boda Markovi, i drugi, ne mali je broj onih koji su do slinih priznanja i nagrada dolazili na naimfestivalima.Svitirediteljinanajraznovrsnijenainerealizovalisuradio dramedomaihiinostranihautora.Nekisunajveupanjuposveivaliekspe rimentalnimistraivanjima(ArsaJovanovi,TonkoMari),nekisuuvekuspe vali u tome da vrstu radiodramsku knjievnu grau obogate montanim atrakcijama(MatijaKoleti,DarkoTati,MiroMaroti,RosanaSajko),anekisu saimaliodjekeneposrednestvarnostiuupornomtraganjuzadokumentarno upreduzetomizivota(ZvonimirBajsi,BodaMarkovi).Razumese,ioni,i mnogi drugi nai radioreditelji nisu delovali samo u pomenutim oblastima. BodaMarkovijegodinamaistraivaomelodijeiritmoveposebneradiopoe tike, Darko Tati je sjedinjavao protivrena izraajna sredstva radiodramske struktureiupravotimeomoguavaoakordesvojevrsneradiodramskepolifo nije.Modavieodsvih,ArsaJovanovijeeksperimentisaozvukom,opsednut zvunim bogatstvima kao novom i neslubenom radiodramskom poetikom kojateitomedareinjeneodjekepoistovetisazvukomibeskrajnimzvunim talasanjima. Kakogledatenapojavuintermedijalnereijeunaemvremenu? Zarediteljejeintermedijalnareijaistotojezastrasnogiposveenogi taoca istovremeno itanje nekolikih knjiga, asopisa i prirunika iz njegove pomnostvaraneivelikebiblioteke.Verujemdasvakirediteljjedvaekadase intermedijalnoobznaniuodgovarajuemmediju.Tonijesamouduhuvreme naukomeseiviistvara,negojeuslovljenoiizraajnimsredstvimakojimase reditelj slui, ili ih stvaralaki prieljkuje. Re, zvuk, slika, pokret, gest, glas, montaanemogujednobezdrugogniuteatru,ninafilmu,niuprogramima radija,televizije,estrade,nitiuudesnimmogunostimavideoarta.Onijedno drugoraaju,izviruiuvirumeusobno,podstiuseiusmeravajuuskladusa stvarnom darovitou i sposobnostima reditelja da ih on svojim biem oseti, oplemeni,razvrsta,sloi,itakopreobraeneponudisluaocimaigledaocima... Beograd,jesen1987.RTVteorijaipraksa,1988,50,3041. RadoslavLazi,Estetikaradiofonskereijeantologija,BibliotekaRTVTe orijaipraksa,Beograd,2008,str.275281.

172

VI
POETIKATVKRITIKE
RazgovorstelevizijskomkritiarkomBrankomOtaevi*
tapredstavljafenomentelevizijezaVas? Zamenejetelevizijasloenmedijkojipresvegaimakomunikacionuvred nost,alinesamoinformacionu,negoiumetniku.Natelevizijugledamkaona sinkretiki medij koji objedinjuje iroko podruje ljudskog stvaralatva, pa i umetnikog,aliuveksidejomdaseobraairokomiraznovrsnomauditoriju muidatrebadazadovoljioekivanjaveineutojpublici.Kodnasse,naalost, uposlednjevremetelevizijadoivljavaiskljuivokaosredstvoinformisanja,pa i propagande. To je nepravedno njenu ulogu veoma suzilo, stavilo je prven stveno u fokus politikih deavanja. Time seini nepravda ogromnom broju ljudi koji se televizijom bave na drugi nain, koji u njoj nalaze zahvalno sred stvozaumetnikukreativnostizaznaajnukulturnuulogukojutelevizijaima. Kakoprevaziiparadokselitistikeestetikeinjenihudarautakvommulti milionskomauditorijumukaotojetelevizija? Elitizmanemaukolikosetelevizijakoristizastvaralatvoproverenihvred nosti, ukoliko, klonei se populizma u loem smislu rei, medij isti oprez sauvaipremapretencioznostikvaziumetnostikojabidakorespondirasamo saposveenima.Krajnosti,jednostavno,nisuuprirodimedija.Nemaoprav danjazasniavanjekriterijuma,zapodilaenjeprostomukusuiniskimstrasti ma ali ni za avangardizam po svaku cenu, egzibicionizam i proizvoljno umetniarenjenadobudnihautora.SmisaoradaurednikanaTVupravojeu pronalaenjusrednjelinijeiravnoteeizmeuobjektivnihmogunostirecep
* OTAEVI, Branka srpska TVkritiarka, novinarka roena u Beogradu, 16. septembra 1945. u

porodiciSvetozara,pravnikaimajke,MiroslaveFIlipovi,slubenika.MaturiralaXIVbeogradskugimnazi ju. 1964. diplomirala jugoslovensku i svetsku knjievnost, na Filolokom fakultetu u Beogradu, 1970. Objavljujeod1963uStudentu.Od1970.profesionalninovinar,uPoliticiodpripravnikadourednika. AktuelnijeTVkritiariurednikuKulturnojrubriciPolitike.SaraivalasRadioBeogradom,TVBeograd, TV novostima, TV revijom,asopisom RTV teorija i praksa. Autor je autorskih rubrikaBeleke o TV programu (Politika od1982), Najavnomkanalu (TVnovosti,199192),BrankaOtaevivam prepo ruuje(RTVrevija,do1992),TVmrea(NovaNada,od1995).IzvetavalasameunarodnihTVfesti vala (Prix Italia, Montre, Prag itd.) i bila lan irija. Bila dopisnik iz Beograda mesenika TV Business International.DobitniknagradeDudaTimotijevi(zaTVkritiku,1983,1990).TVkritike,recenzijeinapisi BrankeOtaevisupouzdaniobjektivan,angaovanikritiansudorecentnomtelevizijskomstvaralatvu. Metod TV kritike ukazuje na linostiji sudovi nepristrasno pokuavaju da ukau na znaaj i prirodu TV kao izuzetnog drutvenog medija i njegove estetske i umetnike aspekte, s namerom da se televizijsko stvaralatvostaviuoptiintereskultureidrutvenogivota.Upravosvenavedenoinisadrinunjeneknji geTVkritika.

173

cijeuirokomgledalituineophodnostidaiovajmedijpodstieispoljavanje kulturnih i umetnikih potencijala i izlazak vrhunskog stvaralatva na javnu scenu.Programskaponuda,generalnouzev,netrebadaostanenapojedinim potrebamaioekivanjimakonzumenataalinidaidedvakorakaispred.Te levizijijedovoljanikorak,auspehjeveakouznjumasovnapublikakaestet skompriebarzapolakoraka. KakootvoritivieprostoraestetskomnaTV? To se najlake postie, koncipiranjem tipa televizije koji odreene grupe hoedapraveilizakojuodgovaraju.Ponudatelevizijskihkanalaitipovatele vizija vrlo je disperzivna i ona je u poslednje vreme umnogome zabavljaka, umnogomekomercijalna.Aliverujemdaeuvekostatiprostorazaumetnost natelevizijiidajetoakonizakogadrugog,podrujeobaveznogdelovanjajav nih,nacionalnihtelevizija,tojestavprihvaenipriznatsvudausvetu.Svuda postojeidodatnifinansijskistimulansizavrhunskuumetnostnateleviziji.Go vorimsadaoumetnostikojasestvaranegdedrugdeupozoritu,nakoncer tnimpodijumima,ulikovnimgalerijama,aprenosisenatelevizijukrozrazne forme prezentacije i interpretacije. Ali tu mislim i na umetnost koju moe da stvarasamatelevizija,presvegaigranimidokumentarnimanrovima.Tavrsta produkcije, ne bez razloga, dugo je bila na zasluenom pijedestalu. Moglo bi takobiti,ubudunosti,jerverujemdajeakinajirapublikavepomalozasi ena lakim atrakcijama, povrnim vidovima zabave i da joj je potreban jai estetskiiemocionalnidoivljaj,jednavrstakatarzekojamoedasedoiviiuz mali ekran. Igrana, dramska, muzika, dokumentarna produkcija televizije, onasupodrujadelovanjakojamogudaodgovoretakvimpotrebama. Houreidanemajednetelevizijezasve,dajetelevizijausvojojsutiniu svojoj drutvenoj, socijalnoj nameni i komunikaciji tako raznovrsna, razu ena, kakvi su i sami anrovi na televiziji, kakve su same pojavnosti i oblici, prezentnostitogstvaralatva. To je tano, u svetu izdeljenih poslova sve vie ima strogo namenskih kanala koji se obraaju odreenim tipovima publike, odreenim generacij skim grupama. Poela je i era interaktivne televizije u kojoje svaki gledalac sambitiuredniksvoglinog,jedinstvenog,neponovljivogTVprograma.Veru jemdatelevizijaoptegtipa,ipak,imaperspektivu. Dasevratimsamojsutinitelevizije,kaoprenosnommediju.Dalibisteneke dogaaje pomenuli i neke oblike u kojima televizija zaista postaje prenosnik u jednomsmislutakvihpredstavakojeezaokupitipanjuplanetarnoginteresa? Meni se ini da uz sport to jesu i vesti. Pod vestima podrazumevam dnevne politike i druge aktuelnosti. Takvi dogaaji sigurno ulaze u globalno svetsko iskustvo preko velikih satelitskih kanala. Ali mislim da se takvo isku

174

stvosveviestvaraiprekotelevizijskihserija.Tojejedanautentinotelevizij skianrkojiimaogromnupopularnostsvudausvetu.Najuspenijeserije,bilo da su vrhunske, umetnike vrednosti, bilo da su industrijski proizvedene kao izrazito komercijalno potrono dobro, pokrivaju celu planetu i postaju zajed niko dobro oveanstva. Taj fenomen moemo i kod nas da proveravamo praktino svakodnevno. Uspeh takvihproizvodapoiva na univerzalnimljud skim potrebama. Jedna od njih je, po mom uverenju, potreba za prianjem pria. Serije, kao neka vrsta romana u nastavcima, odgovaraju senzibilitetu modernogoveka.Priajuprieuelektronskommediju,aizazivajuonotose odprie,dobreprie,uvekioekuje:dadoedo izvesneidentifikacijesaju nacima i situacijama, da se pokreu osnovne ljudske emocije, ljubav, strast, patnja, radost, da se podstie mata i da se doivi proienje koje nam je svimapotrebnoikojetelevizijamoe,usvojimnajboljimdometima,daprui istokaoidobrapozorinapredstavailiknjiga. KojesuVaenajsnanijeimpresijeudoivljajutelevizije? To su direktni prenosi raznih dogaaja, pomenusmo sportske i politike, aliinekeumetnike,kladadoivljavatezajednitvosahiljadama,stotinamahi ljada,akimilionimaljudiikadoseatedadeliteizvesnouzbuenje,izvesnu emociju, sa ljudima koje nikada neete sresti. Ali znate, oekujete naime, da reaguju slino kao i vi. Zadovoljstvo zajednikog doivljaja postoji i kada ono nijesimultano,prigledanjudrame,serijeilimuzikogspotazakojejeizvesno dasuinternacionalnopoznati.Verujem,recimo,dauivanjedelimsdrugima uvekkadgledamvideospotukomeMonseratKabaljeiFrediMerkjuripevaju Barceloni. taVasposebnozadovoljavaurecepcijiTVstvaralatva? Zadovoljavameuvekonotojeuzusdobrognovinarstva,kadseistrauje, potom profesionalno prosledi najautentiniji mogui znak o dogaaju. Isto vremeno,barumeni,uvekpostojisvestdamedijznaihoedamanipulie,da moedapokaenekeelementekojisunadograeni.Datastvarnost,kaoto kauteoretiari,umedabudestvarnijaodstvarnostiidaljudi,obinigleda ocitelevizije,vremenompotpunogubezadrkuimodanisusvesnidaprista ju, zapravo, na vienje nekogdrugog, onog koji dri kameru u ruci, onog koji postavljakamerunaovoilionomesto,onogakojimontaomoddelovadoga ajasklapajednunovu,svojusliku.Tojeuprirodimedija,alimoeidasezlo upotrebi. Ali, isto tako, raduje me svaka emisija koja poseduje izrazitu televizinost, to e rei da je ishod televizijskih sredstava, svojstva, jezika, izraajnihmoiitakvanebimoglanastatiniujednomdrugommediju.

175

Nemasumnjedajeusredituvaegkritikoginteresovanjatelevizijakao celina,nesamoumetniki,dokumentarni,iliigraniprogram,nesamopreno sna televizija, nego, rekao bih, televizija u celini. Kako i na koji nain piete o televiziji,kaostvaralatvu?KojihmetodasepritompridravateuTVkritici? Potujemtotosmomaloaszajednikikonstatovali:dajetelevizijasve obuhvatnimedijidajetakodoivljavaiveinagledalaca.Apotojapiemza te gledaoce kao itaoce, onda pokuavam da svojim osvrtima dotaknem upravocelulepezuanrova,svesegmenteprogramaidanepokaemdaimam preferencijekojesulineprirodeiodnosese,primeraradi,nadokumentarni iigraniprogramkaoonotomomlinominteresovanjunajvieodgovara.Na stojimdapiemoceliniponude.Alikakosenemoepisatiosvemutojepo nueno,paivieno,veizboremisijakojeesepominjatipredstavljapoetak preuzetog posla. Svojom obavezom smatram komentarisanje svake domae serijeidrame,svakognovogciklusa(ponekaduvienavrata),obimnih,kom plikovanijihprojekataizakojihstojiveiradTVekipe. U tom izboru rukovodim se i najavama koje daju same televizije, od pomoisunapisiutampi,razgovorisurednicimaiautorima.Ponekad,njiho veizjavepomaudasepravilnousmerikritikapanja;ponekadseispostavlja dajenaekranumaloonogtosuautorihtelidaprue,ilisuuverenidasupru ili.Upripremneradnjespada,kadgodjemoguno,itanjeoriginalaakoje upitanjuadaptacijaknjievnogdela,podseanjenalinost,epohu,drutvene okolnostivezanezatemuemisije,izvlaenjeizseanjaranijihslinihTVostva renja,autorskihpoduhvata.Takvaukrtanjapovertikalialiihorizontali,otkad imavieTVkanala,omoguujuporeenjakojasu,pretpostavljam,zanimljiva itaocuistokolikoireopojedinojemisijijerseisamTVgledalacneprestano etaodkanaladokanala.Metodkritikeje,zavisnoodpovoda,razliit.Me utim,nekielementiostajuisti.Svakaemisijapojedinanomoradasesagleda u optem kontekstu, da se zna da je posledica razliitih poslova i razliitih uloga:tupostojinekokojeurednikiliproducent,nekokojereporterilinovi narvoditelj,nekokojenapisaoscenario,nekokojereirao,nekokojeigrao, nekokojeinterpretiraoinaravno,nekokosvetogleda.Krozprikazemisijeko mentarieseveinapomenutihuloga,ilibaronekojesupresudnouticalena rezultatdobarililo.Namernoistiemtajkontrastdobroililoezatoto jetakvamanjinaprogramanateleviziji.inimisedajegrotelevizijskeproduk cije moda i mora da bude zbog masovnosti te produkcije osrednjost, neto to je obino, svakodnevno, standardno i ne pobuuje na posebne re akcije. Za komentatora ili kritiara vane su one stvari koje iz te osrednjosti iskau,bilonajednubilonadrugustranu.Tosuizahvalnijipovodizapisanje, jer tada imate mogunost da se usredsredite na neke od bitnih elemenata svake televizijske emisije o kojima sam maloas govorila. Potrebno je, zatim, da se svaka stvar stavi u opti uredniki ili autorski koncept, u, kako se to obinokae,ureivakupolitikuodreenogtelevizijskogkanala,iliuumetni kuradionicunekogautora,dasepodsetinanetotojeprethodiloilinaneto

176

toseoekujeinajavljuje.Idasedunapanjapoklonisvimljudimakojiute levizijskomposlu,kaotimskom,kolektivnomdelanju,uestvuju. Znai, Vi apsolutno podvlaite kolektivnu prirodu stvaralatva televizije. KakvajeutomkolektivnomstvaralatvuulogaTVrediteljakaotvorcacelinei ijom voljom svako stvaralatvo, pa i televizijsko stvaralatvo, postaje estet skaumetnikacelina? Taulogajerazliitauzavisnostiodtelevizijskihanrova.Jednajeulogare diteljaudirektnomprenosu,drugajeulogarediteljautelevizijskojdrami.to se tie prvog, recimo, smatram da je to kreativan posao zato to upravo ras poredomuglovagledanja,zalaenjemuunutranjostdogaajakojanijedos tupna ni svim ljudima koji mu prisustvuju, reditelj komponuje direktan prenos. Dodatnim slojevima poveava informisanost dogaaja. Evo, primera radi,usportskimprenosimatosuslowmotions,tojevraanjekadrova,toje opremanjeslikenaekranustatistikimpodacima,tosupogledinaigraliteili natrenerskeklupe.Tojeobiljeelementaodkojihvetrediteljdirektnogpre nosa moe da napravi mnogo bogatiju, slojevitiju i reitiju priu nego pukim pokrivanjemigrenaterenu.SportskiiuoptedirektniprenosiMomeMarti novia su primer par excellance za ono to elim da kaem. Koliko je kreativ nostiutojvrstiTVrealizacije!TrebapomenutiiVeselinaGrozdaniaiVujadina Vujovia,pripadniketebeogradskekolekojapomeragranice.Usluajute levizijske drame reija je blia umetnikim kanonima, rediteljskom zadatku u pozorituilinafilmuionazahtevadrugaijuaparaturuprivrednovanju. Akad,naprimer,StankoCrnobrnjareiramuzikeemisijeiouprograme, valjasebavitiidejomvizuelizacije,umeemdizajniranja,montanihkombina cija,dekorisanja.Usvimpomenutimvrstamareijerejeokreativnomposlu zakojitrebaizanata,aliilinognadahnuaitalenta,kaousvakomstvarala tvu. Navodei slow motion, zatim probleme kadriranja,ini mi se da na neki nain ukazujete na gramatiku televizijske reije. Da li biste mogli kaoovek znanjaotomfenomenu,otojvetiniiotojdisciplini,samidareirate?Dalije ikritikopromiljanjenekavrstarediteljskogmiljenjafenomenasinkretizma okomestegovorili? Totumaenjeilitapretpostavkamizaistanisubliski.Onajkopieknjiev nurecenzijunemoradabudesamposebidobarpisacbeletristike.Panionaj kopieotelevizijinetrebadaimailuzijudabiumeodareira.Mogaobi,even tualno,dabudedobarurednik,savetnik,mentor.

177

U emu je zapravo stvarni doprinos TV reije, umetnikim preferencija limasametelevizije? Svetpojedincapomalonamizmiezatotojetelevizijasklonatotalu,po kuavadapokaeivotunjegovojukupnosti.Alioptepojave,barnateleviziji, najefektnijesepokazujuidokazujukrozpriuopojedincuitadasuiprijemi vije za gledalite. Tragian rat koji smo imali na prostorima bive Jugoslavije, doneoje naekranobiljeslikamasovnihstradanja,razaranja ipatnje. Onoje, inimise,sporijedopiralodosvestitelevizijskoggledaoca, jednovremepre zasienogtimratnimuasima,negofokusiranjenapojedinaneljudskesudbi ne u ratu. To je ono to se kao televizijska slika bolje pamti, a kao doivljaj dublje urezuje u srceoveka koji gleda. Znaju to vrsni dokumentaristi koji su odabralidamasovnukataklizmuslikajukroznizmedaljonaopojedinanimiz beglikimsudbinamailioljudimakojisuizgubilisvojenajblie.Ituodmahpo miljam na Boidara Kalezia sa nekolikim emisijama o stradalnicima ovog rata. Njegove emisije o ivotnim marginalcima najbolje su, mada posredno, svedoileodrutvenimprilikama,duhovnompropadanju,osiromaenjusvake vrste.KalezisebavioiTVportretisanjemumetnika,slikara,snameromdato njegovo slikanjetakoe budeumetniko.Sline zaslugeza nastajanjenove vrednosti predoavanjem stvaralatva drugih, mahom umetnika teatra, ima FeliksPai,autordokumentarnogciklusaMeunama.Umetnikimtenja ma televizije moe se sluiti i van umetnikih redakcija. Po logici stvari, umetniki,posebnodramskiudirektnojsufunkcijiumetnostiinajvieprivlae rediteljekaoirokopoljezarazmahnjihoveimaginacije. NemasumnjedajestvaralatvoBoidaraKaleziajedanoblikcrnetelevi zijeidapredmetnjegovogkadriranjasutotalmarginalnihsvetovakakosteih imenovali, ali svet nije samo to. Svet je upravo ono to ste rekli na poetku ovograzgovora,jedansinkretikifenomen.Mislimdasteupravudateleviziju moemo imenovatikao jedan sinkretiki fenomen unaemvremenu, moda najprimereniji i najobuhvatniji, mada sinkretizam i jeste jedna od sredinjih karakteristika stvaralatva u naem vremenu. Moe se govoriti i o literaturi kaosinkretikomfenomenu,pozoritu,muzici.Modajeumetnostnaegvre mena koju moda najee pogreno imenuju postmodernom umetnou, ustvarinekavrstauistojslobodnojsintaksi,utom,rekaobih,haosu,utoman stisitemu pojava i pojavnosti i jeste jedan sinkretiki fenomen koji je moda najprimerenijiisamojteleviziji.Jabihvaszamoliodamalotajpojampojasnite ida,televizijazaistaimajedanirokdijapazonodtogintimistikog,najintimni jeg,odtogrekaobihcelularnogpadomakrokosmikog,odtogpojedinanog tipadonekoguniverzalnog.Odtogcrnog,najcrnjeg,kakvajeKalezievatele vizija, moda samo jednim malim aspektom, jer zapravo crno stvarno nismo uspelidasagledamounaemvremenu,padojednesvetlosti,dojedneneve rovatnosti.

178

Molim vas da pojasnite fenomen televizije kao svojevrsnog modernog sinkretizma. Janeumemtoteorijskidaobjasnim,alijetomojeosnovnodoivljavanje kaogledaoca,ilidakaem,kaonetostrunijeggledaocaodveine.Onajeu sebizaistasjedinilarazneljudskedelatnostiirazneumetnosti.Onajeiposao novinara i posao reditelja i posao glumca i posao dokumentariste, ali poto sampoeladapominjemimenaavietesesloitikasnije,tamokadasmogo voriliodirektnomprenosuiosportu,volelabihzaistadasekaedamislimda suRadoviMomeMartinovianetotojeparexcellanceprimerzatotosam htela da objasnim. Koliko je kreativnosti u toj vrsti televizijske reije! On je upravoobjavioknjigu. Dasevratimomodanaovoocrnojstvarnosti.Imanetotojeudno,a mislimdajetako.Iteleviziji,aimnogimdrugimumetnostima,lakeje,inimi se,apsurdjeupitanju,alilakejedadobropredoidramuitamnustranui vota,negotosvetlo. KakoVi,kaokritiarvriteanalizurediteljskogTVstvaralatva? Kad je u pitanju reija u dramskom programu, moje je uverenje, moda pogreno, modae naroito problematino zvuatimlaimTVstvaraocima, da bez dobrog scenaristikog predloka, bez valjanog dramskog, dramatur kogelementa,nemauspelogrediteljskogrezultata.Rediteljmoedapopra vitekst,damudodavieznanost,dagarazigra,bogatidramskuatmosferu, pojaavailipomeraakcente,menjakljuiliproiavastilskoodreenjedela, alibezplodnogscenaristikogtlanemanizrelogrediteljskograda.Scenaristi kiudeokaodajezapostavljennanaojteleviziji,iotudidolazidooscilacijau dometutelevizijskedrameitelevizijskihserija.tosetierediteljskogpostup kamislimdajenajvanijedatelevizijskirediteljpotujebitneodlikeanra,da zbog komunikacije sa irokim gledalitem mora se dri izvesne razgovetnosti postupka, da prevelika asocijativnost, prevelika apstrakcija u jeziku upotre bljenomzareijuTVdramepredstavljarizikidasetumoeizgubitionaneop hodnakolasgledalitem.Pomomshvatanju,televizija,paitelevizijskiautori, imaju pravo na eksperiment, to uopte nije sporno. I svako slobodno kombi novanjeelemenatajedozvoljeno.Alimoradapostojisvarljivamerareditelj ske slobode koja e njegovo delo ostaviti razumljivim, komunikativnim. Televizijskirediteljstalnomoradaimanaumukomeseobraa.Daon,narav notrebadaslediautorskuintuicijuitragazainovacijama.Ceoistorijatdrame iz Beogradskog studija upravo pokazuje raznovrsnost rediteljskih postupaka, mnogosmelihreenjakojasuila,moebiti,ispredsvogvremena.Pomenuu nezaobilazneBorisaiTucka(BorisaMiljkoviaiBranimiraDimitrijevia)saRu skim umetnikim eksperimentom, posle i sa umanoviem. Tu je i Sluaj HarmsSlobodanaPeia.Bilojejouvremenukojejapamtim,nekolikotakvih primera,deladalekoodsvakekonvencionalnosti.Nateralasupublikudauloi napordagledairazumeinadamsedajeonatouspela.Tojeuvekmanjideo

179

produkcije, ali dragocen. Savremeni film, sve vie koristei neka televizijska sredstva,elektronskugrafiku,animacijuiraznedrugetrikoveivizuelneegzibi cije,pokazujedanastajuilisuviebaroknestrukture,kojemoebitiizamaraju gledalite,iliopetnekesmeekojesesvodesamonasmenuslikakaobombar dovanjeula, proputajuiprilikuda doudosrca irazumagledaoca.Atele vizija mora da se pravi zato da bi neko gledajui je neto saznao, neto proiveo, neto osetio. Ako toga nema, ona je zaista hladan medij. Znam da postojeteteorijskedefinicijeohladnommediju,nomislimdatelevizijamoe dabudeveomavrua,samojepitanjekakojeovekupotrebljava. Nema sumnje da bez dobre partiture nema ni dobre muzike i mislim da ste ovim svojim prethodnim iskazom i odredili estetski predmet reije, kao i reije uopte, i da ste ukazali i na osnovni umetniki zadatak reditelja u tako sloenom, kompleksnom mediju kakva je televizija, kako kritiki vrednovati dramskoTVstvaralatvo? Velika je srea televizijskog reditelja to oni imaju raznovrsnije izraajne mogunostinegorediteljiupozorituinafilmu.Televizijajeuticalanateatar timetojeprihvatiofragmentarnostkaoosobinuTVmedija,mozainustruk turukojasedramskiirediteljskimoerasklapatiisklapati.Ifilmjetotakori stioodtelevizije.Nikadnisambilasklonadaglavnudefinicijutelevizijskereije vidimsamoukrupnimplanovima.Tojepojednostavljenotumaenje,mnogo jevieosobenihsredstavakojastojenaraspolaganjutelevizijskomrediteljuda stvoriautentinotelevizijskodelo. Presvegastruktuiranjevremenskogprostora... Pre svega struktuiranje vremenskog prostora, meanje planova, retros pekcije.Ali,naravno,svekorienotakodasestvoricelovitostprie,njensu tinskikontinuitetuvremenuiprostoru,dabisepostiglarazgovetnost,dabi porukastigladogledalaca.Kodtelevizijskereije,barunaemsluajusasvim na mestu jeonapomalo istroena, aliu osnovitana fraza: glumaka podela jepolazavrenogposla.Sobziromnafenomenalnemogunostinaegglumi ta,nageneracijskirasponkojisesvakegodinepoveavanovimmladimljudi ma koji suvereno ulaze u tu profesiju. Televizijski reditelji dobijaju anse da svojeautorskeideje boljeostvare ve time toimaju veliki izbor izvrsnih glu maca. Bezkamermana,bezmiksera,bezmontaera,bezpostprodukcijeinapokon, bez direktora, urednika, ne bi bilo moguno takvo ivo stvaralatvo TV reditelja. KakoviditerediteljakaoPrimusinterparesprvogmeujednakima? Nikako ne bih htela da omalovaim rediteljski udeo, ali mislim da je bilo sijasetprimeradasukamermani,direktorifotografijepoveavalioptinivoa montaeri uspevali da ponekad i konfuzne zamisli reditelja, vrate u kolosek i

180

daihuineukrajnjemishoduboljim.Uopte,mislimdajeodlikanaihtelevi zijskih reditelja nedovoljna kritinost prema nasnimljenom materijalu. Jedan problem je za njih, bar kod nas u poslednje vreme, skuenost sredstava, manjak trake, nemogunost da se radi vie dublova, da se stvori dovoljno grae,padaseonapotomnajracionalnijeiskoristi.Ali,sdrugestrane,nalazi seproblemslabostipremasnimljenommaterijalu,nekakvo,valjdalino,au torskooseanjedajesvevano,tenastajeekstenzivnostkojasemoeprime titiuznatnomdeluigranihstruktura.Viesatipaljivog,samokritikograda umontaimoglobibitilekzaovuboljku.Postojijojedanuzuskojijenamet nutrediteljimaimoedabudehendikeptosuunapreddatitermini.KodTV drame, epizodaserijeinekihdrugih vrstaemisija,ema jezadalatrajanjeod 29 do 55 minuta i to je takoe neto to ograniava autorsku slobodu. Pitali stemeizaimenareditelja.Onolikokolikojapamtimjerjaipaknaovajnain gledamteleviziju15godinaaonaovdepostojigotovo5decenijamoramda pomenemnekolikoljudikojisu,uostalomibezovogmogpominjanjaveuli uistoriju.Jedanodizvanrednihrediteljapobogatstvuanrovakojimasebavi uigranojstrukturijesteAleksandarorevi.Nezaobilaznesuneketzv.doku mentarnedrameSaveMrmka(Dolazakratnika,Povratakmarala),paJastuk grobamog,Gospoaministarka...Sadjetekodasesetimsvihnaslova.Svoj peat dao je ore Kadijevi nekolikim istorijskim dramama, naroito zbog izvanredne likovnosti koju nose ta njegova dela. Pomenula sam ve mlae autore koji su birali drugaiji prosede, koristei mnogo vie tzv. sportsku formu,ozbiljnijestrukture.Velikoimeizstaregardejenaravno,Ravasi,koji jejedanodpioniraidoajena.NekeodlinestvaridalajeSojaJovanovi,koja je i sa dramom, kao pojedinanim ostvarenjem i sa serijom kakva je bila Pop iraiPopSpiranajboljedosadupotrebilahumorinaukomediografskuklasi ku.Onajenasvimtoplistamajednaoddesetnajboljihinajslavnijih,aposudu publikeinasamomvrhu(Izvinjavamose,mnogoseizvinjavamo).IDejanor koviseustrajnoiposveeno,bavioknjievnombatinom,posebnoadaptaci jama proze srpskih realista. Sran Karanovi je dramom Pogledaj me, nevernice takoe ostvario novi put. Neke od ilnikovih drama izdvajam Bruklin, Gusinje, primer su kombinovanja dokumentarnog i igranog rada sa naturicima.Tosustoeri,reklabih,okokojihjeposlebilojoepigona. KojelinostisudaledoprinosrazvojuTVkritikeunas? ReperzamenekadsampoinjalabilajeOlgaBoikovi,tojebilotivona kojemsamuila.

181

ta je bio njen kriterijum, metod, njen pristup televiziji, da li ga je samo opisivalakaojedanfenomenilijeuestvovalautomstvaralatvu,ilipak,ikri tikiuticalananjega? Onajeradilaveomaanalitiki,samotojeutovremenekonepisanopra vilobilodaesekritiarosvrtatiuglavnomnaumetnikeiigraneprograme,a nenacelinumedijaovakokakosmojemipostaviliurazgovoru.KoleginicaBo ikovijeapsolutnovladalakritiarkomaparaturomkadjetajdomenstvara latvaupitanju,sobziromdajepretogapisalaiopozorituiofilmu.Kolikoje uticalanarazvojtelevizije,tekojerei.Intimnojepitanjesvakogkritiarada liontimetoradinetomenja.Nijenakritiarudatokae,pasejauveklibim dajavnoodgovorim.injenicajedauposlednjevreme,poslednjih78godina a to se poklapa i sa suavanjem prostora kojim se bavimo, smanjenjem Ju goslavijeigubitkomnekihvelikihikulturnihimedijskihcentarakojesmoimali uonojJugoslavijigubimoikritiarekojihoedasetemeljitijebaveanalizom medija,daseneoslanjajusamonasvojeimpresije,vedapokuajudasvoje miljenje kritiki zasnuju govorei o elementima svake emisije, o odlikama anra,spremnihdaTVprogramjasnoocene,jerkritikabezoceneipaknijekri tika.Naravno,govorimonovinskojkritici.Tojestespecifianvidsaoptavanja, ontakoeimasvojaogranienja.Sjednestrane,svedenprostorkojimseras polae u novinama, s druge stane, opet, potrebu da izbegava suvie strunu terminologiju, teorijske osnove, citate, naune izvore. Kad jeitalac dnevnih novinaupitanju,raunasenapublikuoptegtipa,kojanemoradaraspolae strunim znanjima i kao to televizija mora da se razume sa svojim gledaoci ma,takoikritiarkojiunovinamapieotelevizijimoradaserazumesasvojim itaocima. Ne sme da ode ni u preveliku eksplikaciju ni u teoretisanje. On mora da pruioveku priliku da dvoje miljenje o vienom uporedi s nekim drugim ili to bi meni bilo veoma drago ako je tako da posle kritike bolje razumeonotojevideo,dauoinekidodatnisloj,nekudodatnuvrednostili nekudodatnumanukojamuje,moebiti,promakla. ImaliTVkritiarpravonagreku? Svakokoradinatelevizijiimapravonagreku.Tojemojedubokouverenje i nije problem u tome napraviti greku, nego je problem u tome umnoavati je, ponavljati je, namerno raditi neto protiv profesionalnih pravila i svojih ubeenja.Alisvakoimapravonapromaajinaslabrezultat.Samimtim,ikri tiar ima pravo na greku. Novinskom TV kritikom uglavnom se bave ljudi raznihprofesionalnihiskustava,srazliitimstrunimkvalifikacija.Nemafakul tetakojievasneposrednokolovatiiosposobitidabudeteTVkritiar.Neop hodno je, pre svega, iroko opte obrazovanje, situiranost u vie umetnikih oblasti(knjievnost,teatarifilm).Ipotrebnojebitiotvoren.Stalnosebedrati pod izvesnim naponom da se uoe nove generacije, nove forme, novi prose dei,daseimasluhazainovacije,daseneostajesamonasigurnomterenukla sinih obrazaca i nespornih standarda, kao jedinim merilima. U tom pogledu

182

uvek mi je bilo milo kada sam mogla da uoim ljude koji dolaze da osvoje medij. Seam se, s tim u vezi, jednog ciklusa studentskih drama, gde su bile drameMarkaMarinkoviaKrozpraumeJuneAmerike,BobanaSkerliaan garepo,tinerastelepo,RuinaosvetaAleaKurta,PaMiloaRadovia(prvo dramaVidimtilaunakrajuputa),zatimBrodplovizaangaj,MirjaneVuko manovi i njene reije drame Kod poslednje slavine... Ako kritiar nije ostrv ljen, ako nije podloan tonu apriornog presuivanja, ako vodi rauna o kvalifikativimakojeupotrebljava,onneepogreitiakiakopogrei,akiako nijeustanjudaudatomtrenutkunanajboljinainproceninekodelo.Kadgo vorimo o mom kritiarskom metodu, drim se jednog pravila koje je lino moje.Nastojimdasvakodelookomeupisati,paakkadjeigraniprogramu pitanju,recimoTVdrama,gledamondakadgagledaiostalapublika,nipreni posle.Idaganegledamdrugiput,ponovo,nasnimku,dabihutvrdilagradi vo. Smatram da je televizija takav medij da sve to se za nju pravi mora u prvomprikazivanjudakaeonotoima.Zatosebenajeestavljamupoziciju muzikog kritiara. On sedi u dvorani, slua sa ostalima, slua tad, to izvoe nje,tuinterpretaciju.Filmskikritiarmodamoedvaputdapogledaisto,da proverisvojutisak,davididalijenetopropustio,alijatomenepribegavam jerpokuavamipakdaseuvrstimmeuredovnegledaocekojisujednudramu dobilitad, tog dana, u tom trenutku, pod takvim okolnostima,esto pod uti skom onoga to su videli neposredno pre, a kad razmiljaju o njoj i pod uti skom onoga to su neposredno gledali posle date emisije. I na taj nain se vraamo na poetak: televizija jeste jedan sinkretiki, mozaiki medij, gde svakopare,natojtekuojtraciimasmisaonejedinosamoposebi,negoiu okruenjuukomeizlaziujavnost.Televizija,naravno,imamogunostreprizi ranjaiimastvaratrajnevrednosti.Izovogatosammaloasreklaneproizilazi da mislim kako jednu dramu ili jedan dokumentarni program treba praviti samozadanasiovde.DobroTVostvarenjeapsolutnomoradatrajeuprostoru ivremenuimoradaima90odstoiliak110odstoefektakadseprikae510 godinakasnije.Ali,zadatakTVkritiarajedareagujenaodjek,narecepcijutog dela odmah, onda kada je prvi put i premijerno prikazano. Mislim da je to potenodnos.Onrizikujegrekeokojimasmorazgovarali,jernedajemogu nostprovere,nedajevremezaponovnogledanje,zanekoduepromiljanje. Alijasamnatopristala,prihvatajuiovajposao. Moe li se govoriti o Vaem metodu TV kritike kao kulturolokom promi ljanjuTVstvaralatva? Da,kulturolokojepravare.Onodoegajemeninajviestalojestezala ganjezaodreenukulturnumatricukojutelevizijastvaraiukojuseuklapa. Nema sumnje da je moda kritiko promiljanje umetnosti jedna od naj delikatnijih oblasti ovog stvaralatva, jer je kritiku nuno smatrati, a ona to i jesteusvojojsutini,konstitutivnimdelomsamogstvaralatva.Poredkritike metodologijemiumetnostiistvaralatvuprilazimoinarazliitedrugenaine. Jedanodnaina,jednaodmetodajeestetikoistraivanjekojeimasvojedalje

183

perspektiveucelomteorijskomuoptavanju,alikadagovorimooestetikom istraivanju, onda mislim na jedno osobito istraivanje koje u najbliem poe tikomsmisluusamomumetnikomistraivanjuikritikomistraivanju. Kako vi gledate na ovu vrstu istraivanja i promiljanja o umetnosti i same umetnosti i na koje biste jo metode ukazali kao neophodne i samom injenicom da se radi o jednom moda sredinjem fenomenu u naem vre menu kakvo je televizijsko stvaralatvo, jer ono podrazumeva zaista istinski, duboko, najdublje, sutinski sinkretiki fenomen. Jer u televiziji je sve. Televi zijajepostalaakiivot.Kaotojeisamivotpostaotelevizian.Naravnotu postoje mnoge prepreke i mnoga suprotstavljanja, pre svega u komunikacij skom jednosmernom komuniciranju, jer televizija je jo uvek u ovom sada njemstandardu,onjeveomazastareo,onjepraistorijski,onjeprolost,onje jednosmeran. Kako vi gledate na mogunosti zasnivanja i drugih metodolo gijakadajereopromiljanjutelevizijekaotakve,iliukupnogstvaralatva? Ne znam kako da vam odgovorim na to pitanje. O televiziji budunosti kojanamje,evo,predvratima,sainteraktivnomtelevizijom,saipovima,di gitalnom tehnologijom, pisae, nadam se, neko drugi, meko mlai, koe to bolje razumeti, komee te stvari biti neto najprirodnije, koe ih lako savla dati. Ja vie razmiljam o onome to je iza nas, o toj televizijskoj istoriji koja trajeveskoropolaveka,nisujouraenifundamentalniposlovikojetaisto rijanamee.Presvega,krajnjejevremedasesredifaktografija,dasenaprave popisi,daseformiranetokaotelevizijskakinoteka,teveteka,videoteka,kako god se to zvalo, da se stvori neka vrsta muzeja televizije koji bi sistematski obradio sve ono to je dosad stvoreno. Sasvim je, zato, vreme, za antologije raznihvrsta,antologijetekstova,antologijepoanrovima,zbornikeostvarao cima.Nevidimzatovenemanijednemonografijeonekomvelikomtelevi zijskomstvaraocu.MonografijubimoraliimatiAleksandarorevi,Slavoljub Stefanovi Ravasi, Radivoje Lola uki, Sava Mrmak, Novak Novak, Zdravko otra.GovoreioigranomprogramuusredsredilasamsenaTVdrame,ane pravednobibilozaboravitinaserijeinjihoveautore.Najmanjetoovompri likom mogu jeste da pomenem Grlom u jagode, Vie od igre, Sivi dom... Bilo jemnogodobrihigranihserijazadecu.Otelevizijizadecunismouopteraz govarali.VeraBjelogrli,DuanRadovi,MilaTimotiBajfordsaemisijamakoje seanrovskiprelivajunisusamoserije,nisusamodrame,nisusamozabavni programi,nisusamoedukacijastvarisukojimabiTelevizijaBeograd,akodri dosebe,aonaoekujedadrugidredonje,moraladasepozabavinareeni nain. Do teorijskih sublimacija moe se doi tek ako se prvo sistematizuje graa, kad se jednom crno na belo stavi ta je to sve uraeno. Jer, vidite, i u ovomnaemrazgovorupojave,autori,delapomiunampotpunoneopravda nosamozatotonemoemoutrenutkudaihsesetimo.Nadamsedanajbolje emisije ipak nisu obrisane. Ima ih koje su nestale, nepovratno. To je kulturni greh ali tako je kako je. Verujem da je dosta sauvano. Znam da se Bojana Andribavilaprikupljanjemtihtekstova,tihtraka,dasunekeknjigeupripre

184

mi.Alisvejetomalo.Dakle,kadjereometodu,jabihprebilazatodazasad razmiljamosamooarhiviranju,oobradigrae,atekondaeseistraivaima, pa i naunicima, pa i estetiarima, pa i teoretiarima medija otvoriti polje za njihovu delatnost. Pet decenija televizije svima njima mogu da predstavljaju dragocenfundusdosadzaistamaloistraen.Tojeparadoksalnoakopogledate kolikojetelevizijasveprisutna,kolikosvionjojgovorimo,kolikosvionjojsu dimo,akolikosemalonjombavimonaovajnain. Vi ste zaista privilegovana linost u onom smislu kada je re o recepciji evropskog i svetskog televizijskog stvaralatva. Kako vidite to stvaralatvo u odnosunanaeTVstvaralatvodanas? Bili smo hendikepirani izolacijom. Ja sam donekle bila u kontaktu zahva ljujui meunarodnim televizijskim festivalima, pri Italiji i Zlatnoj rui Mon trea. Ono najbolje to svetska televizija stvara, kod nas, na alost, vie ne dolazi.SvesesvodinaCNNislinespecijalizovanekanalezavestiinavisoko komercijalizovanepopularneserije.Ogromanprostorizmeu,namajenepo znat. Isti problemi mue televizijske urednike i televizijske stvaraoce svuda u Evropi.Onipokuavajudaodgovoretomizazovuopsenjivanjaprostotepreko ouprograma,kvizovaislinihvidovapovrnezabave,specijalizovanihkanala zapopularnumuzikuifilmove,tedapruemogunostpravojkreaciji.Pomom sudu,itusenajviepostieudvadomena:dokumentarnomprogramuiigra nomprogramu.tosedokumentarnogprogramatie,musmoestozadivlje ni reporterskim poduhvatima velikih svetskih stanica, izvetavanjem sa lica mesta,prisustvomuiidramatinihzbivanja,bilodasuupitanjuratoviilipri rodnekatastrofe.Alimalodonasdolazinetotojeizvanredandometstranih dokumentarnih programa. To su ta dugotrajna, skupa, moram rei, i visoko profesionalnaistraivanjapojedinihfenomenasavremenogsveta.Tosudoku mentarnidosijei,razvijeneformekojeukljuujukombinovanjearhivskegrae, intervjue sa relevantnim linostima, mnogo snimljenog materijala i jedno sjajnoprofesionalnouoblienje,koji vamsavremenisvetpredoavajukaona dlanu.toseigranihprogramatie,svudausvetutelevizijenastojedaseveu za svoju kulturnu batinu, da u novi medij pretoe klasike svoje literature, dalje se snimaju tzv. kostimirane, istorijske serije, koje ne podrazumevaju samospektakularneforme,negoimaleintimistikedrameoznamenitijimlju dimaizsopstveneprolosti.Ovotomoedasevidiposvetskimfestivalimau domenu drame po formi naginje klasici, poiva na vizuelnoj perfekciji i mae stralnoj glumi. Snimaju se i drame i serije sa savremenim temama; jedan od producenatakojiutompogledudajenajvieposlednjihgodina,uznezaobila zniBBC,svakakojebritanskiChannelfour.Dobriprimerimogusenaiumalim zemljama,poputFinskeilivedske,zaMaarskuiekuvienijeniredreida su male u kinematografskom, uopte umetnikom smislu. Ne vidim zato ne bismomoglidabudemonanjihovomtragu.Posedujemoumetnikeikreativ ne snage za renesansu igranog i dokumentarnog programa. Postoji jo jedna oblast koja je zahvalna za matovite ljude. To je sfera umetnosti stvarane

185

upravo za televiziju, balet i koreogarfisan specijalno za televiziju, muziko dramskihformikojesuprevashodnonamenjeneokukamereipredodreene dasepokaunateleviziji.Imamojedannovijidomaiprimerbaletudesni mandarinukoreografijiDukeSifniosireijiMihailaVukobratovia.Okupljaju sekreativnitimovi,radeseprojektisvevieponarudbini,realizacijasepre putamalimproducentskimiumetnikimgrupama.VelikeTVkueshvatilesu danemorajuinetrebadaradesvesamenegomogudabudukatalizatoria rolikogumetnikogivotakojinastajevannjihovogtelevizijskogstudija. KakoviditeeksperimentalnemogunostiTVstvaralatva? Tehnologija vie i nije toliko skupa, postaje dostupna malim producent skimgrupama,paakiautorimapojedinano.Imamomitakvihprimerasve onotoradiOliveraMiloTodorovinastalojeutakvojjednojmaloj,privatnoj produkciji.Ali,bezvelikihkanalazadistribuciju,ajahoudamiiovajrazgovor zavrimorazgovoromotelevizijikaomasovnommediju,daklebezotvorenosti velikihkanalazadistribucijutakveprodukcijeonaeostatinepoznata,asigur nodaimadelakojazasluujudadoprudoirejavnosti.Nacionalnetelevizije kao to je RTS morale bi jedno mesto u svojoj emi da otvore za tu vrstu ek sperimentalneprodukcije,dapokautotalitetizraavanjamedijem,dabuduu trendusavizuelnomkulturomkojaosvajasvet.Nekadsmotoimali,nekadje bilo tih video radionica i nekakvih eksperimenata u programu Televizije Beo grad.Trenutnoihjemalo,neznaidaneeidanetrebadaihbudevie. KakoviditesvojdoprinosnaeTVkritike? Potosezalaemzanekuvrsturekapitulacije,bilabimiast,zaista,kada bi utome bilomesta i za ovoimese jabavim. Dosad samimalaprilikudau vie mahova govorim pred studentima dve visoke kole: Fakulteta dramskih umetnostiiFakultetapolitikihnauka.Opisanjuotelevizijinekolikotekstova napisalasamizaprirunike.Modajedolovremezanekizbornik, zaknjigu koja bi sve to stavila na jedno mesto. Ne verujem da bih u ovomasu mogla dapiempotpunonovitekstidasvojaiskustvauoptavamiposebnouoblia vam, ali ne bi bilo nezanimljivo kada bi se ve objavljene, probrane kritike nalemeukoricamaknjige.Nedabisvedoileomeni,negodabisvedoile, s jedne strane, o televiziji, a s druge strane o vremenu koje je iza nas. Bar onako kako sam ja pisala o televiziji, hvatajui njenu sveukupnost, iz tih tek stova,inimise,vrloplastinoizranjaepohakojajebiladramatina.Mismo imali ogromne kasape politike, drutvene, moralne pa da se vidi kako je medijprolaziokroztaiskuenjaitajekoturadio.tivobimoglodaseodeli udverazliiteceline.Jednabibilionitekstovikojisevieodnosenainforma tivnu, uslovno reeno politiku komunikoloku ulogu televizije, dakle neto tobinajboljesvedoilooduhuvremena,a drugagrupatekstovabilabi ona koja se ticala igranog i dramskog programa. U proteklih desetak godina bila samjedinikritiarunovinamakojijeodmahzabeleiosvakunovutelevizijsku

186

dramu.Mojekolegejevieprivukaoonajdrugipoltelevizije,gdepisanjeote levizijiidekanekojvrstipolitikogkomentara.Ajasamparalelnonastojalai uvek bila radosna kad sam imala povoda za to da piem o umetnikom i dramskomprogramu,topodrazumevakritikekojesupometodublieumet nikojkritici.Jasam,ustvari,davalanekivrednosnisudotojprodukciji.Koliko jeondobrozasnovaniimalitrajnuvrednostdrugojepitanje,alitousvakom sluaju jeste hronologija onoga to je stvarano u Televiziji Beograd u osmoj i devetojdecenijiXXveka. 1997.

187

VII
ANTOLOGIJAFILMSKEREIJE
RazgovorsafilmskimkritiaromRankomMunitiem*
tazaVaspredstavljafilmkaoumetnost? Predstavlja razreenje, unutar medijskih odnosno gradivnih specifinosti filma,problemastrukturekojegArnheimizlaeuArtandVisualPerception: Znaajumetnikogdelaleiusklopuusmerenihsilakojeseuravnoteuju,sre ujuisjedinjuju. Navedite desetinu domaih filmova i njihove autore koji su u Antologiji RankaMunitia? "WR Misterije organizma Makavejeva, Kaja, ubitu te Mimice,Zase da Pavlovia, Tri Petrovia, Delije Popovia, Jutroorevia, Otac na

* MUNITI,RankojugoslovenskifilmologroenuZagrebu3.IV1943.Od1962objavljujefilmske kritike,esejeistudije.AutorjebrojnihproblemskihserijazaprogrameRadioZagrebaiRadioBeogradao animaciji,dokumentarnomfilmu,stripu,naunojfantastici,itd.NizgodinasaraujeuTVemisijamapo sveenimfilmu:Ekrannaekranu,Filmdanas,"3,2,1"idr.Samostalnoiliuzajednicinapisaoviesce narijazaanimiranefilmove:Malasirena,Rampa,Vrijemevampira,Pauk,PovratakStarogMaka, Gladnikralj,Tupkoidr.StalnijedopisnikbiltenaMeunarodnogudruenjaanimatora(ASIFA)injegov predsednikKomisijezaizdavakudelatnot.Od1978.godinesudelujeuorganizacijiSvetskogfestivalaani miranih filmova u Zagrebu. esti je lan irija i selekcionih komisija meunarodnih festivala: Mamaja, 1968;Linc,1977,1979;Krakov,1977,1978,1979;Anesi,1981;Varna,1981.Radovisumuobjavljivaniu domaimistranimpublikacijama:"20godinajugoslovenskogfilma,Beograd,1965;Ilfilmdanimazione in Europa, Abano Terme, 1970; Art in Movement, London, 1970; Design in Yugoslavia, Ljubljana, 1970;Cinema70",Bukuret,1971;Prvisajamnaunefantastike,Zagreb,1972;Documentarieetde ssign anime yougoslave, Pariz, 1975; Incontro con il cinema jugoslavo, Napulj, 1975; Rat, revolucija, ekran,Zagreb,1975;Jugoslovenskihudoestveni,dokumentaljniimuljtiplikacionifilm,Moskva,1977; AnimazionsfilmsozialistischerLander,Berlin,1978;Film,kritika,publicistika,Beograd,1979;Lase mioticaneiPaesislavi,Milano,1979;Knjigaofilmu,Zagreb,1979;Film,Ljubljana,1980;Zagreb25", Milano,1981.godine.Munitieveknjigeofilmuistripupredstavljajuimpozantnubibliografiju:JeanVi go,Ljubljana,1970;Fantastikanaekranu,III,Beograd,197173;Oanimaciji,Beograd,1973;Strip devetaumetnost,Beograd,1975;Odokumentarnomfilmu,BeogradZagreb,1975;Deelaanimira nih udev, Ljubljana, 1976; Te slatke filmske lai, Beograd, 1977; Filmske zvrsti in anri, Ljubljana, 1977;ZagrebakikrugcrtanogfilmaIIII,Zagreb,1978;KinematografskaanimacijauJugoslaviji,Be ograd,1979;Jugoslovenskifilmskisluaj,Split,1980;Dokumentarnifilmdailine?,Beograd,1982; Uvoduestetikukinematografskeanimacije,BeogradZagreb,1982;Tucanjedinosaurusa,1984;Pavle Vujisi,Ni,1985;Alisanaputukrozpodzemljeisvemir,GornjiMilanovac,1986;OliveraMarkovi, Ni,1988;JanezVrhovec,Ni,1989;RadeMsrkovi,Ni,1990;udovitakojasmovoleli,III,1990; Kvadratisvetogvremena,1990;CrnaibelautopijaiTvorenjemitova(upripremi).RankoMunitislo vikaojedanodnaihnajboljihpoznavalacaestetikekinematografskeanimacijeisavremenogfilmaunas i u svetu. Njegov estetiki i popularizatorski angaman u irenju prostora filmske kulture delo je linosti izuzetneirazuenefilmskeerudicijeiznanjaofilmu.UmrouBeogradu,20.II2009.

188

slubenomputuKusturice,VariolaveraMarkovia,Samojednomseljubi Grlia,RitamzloinaTadia.(Redosledproizvoljan). Navedite desetinu svetskih filmova i njihove autore koji su u Antologiji RankaMunitia? CityLights,MrVerdouxiLimelightChaplina,LapassiondeJeanne DArc, Vampyr i Ordet Dreyera, Siinin ni samrai Kurosave, "2001: a Space Odyssey" Kubricka, Au hasarda, Balthasar Bressona, The Wild Bunch Peckinpaha, Citizen Kane Wellesa, Voyage a travers limposible Meliesa.(Redosledproizvoljan). tajereijakaoumetnost? Stvaralakorazreenje,unutarkonkretnihprojekata,globalnogproblema strukturepoArnheimu. Moelisegovoritiodrami,reijiiglumiusvakidanjemivotu? Moe,alisutevrednostipremaumetnikojreiji,glumiilidramiuistom odnosu u kome prirodna kretanja ili prirodna struktura stoje prema umetnikoj kreaciji ili umetnikoj strukturi. Za mene lino, to nema stva ralakogznaaja,premdajekaofenomen(nadrugimplanovimaistraivanja) veomazanimljivo. Zatojerediteljtvoracfilmskogumetnikogdela? Zato jer sam upravlja onim sklopom usmerenih sila koje ine sutinu filmsnkestrukture. tajeestetskipredmetfilmskereije? Nisamsigurandarazumempitanje.Eventualniodgovorjeistikaokodpi tanjabr.4. Kojijeosnovniumetnikizadatakfilmskogreditelja? Da to bolje i individualnije sklopi one usmerene sile toine sutinu filmske(iuopteumetnike)strukture. U kakvom su odnosu reija filma prema drugim oblicima reiranja (drama,opera,radio,televizija,lutkarskiteatar,itd.)? U istom u kome je, recimo, pisanje romana prema pisanju pesme ili drame,ukomejeslikanjenaplatnupremacrtanjustripova,ukomejekompo

189

novanje opere prema komponovanju simfonije. Re je, po meni, o istoj vrsti zbivanjaunutarrazliitoggradovnogodnosnomedijskogmaterijala,toonda irezultateinimeusobnorazliitim. Kako bi ste odredili svoj filmoloki rad i njegov kritikoestetiki, publici stikopopularizatorskidoprinosfilmskojumetnostiunas? MislimdasamuknjiziUvoduestetikukinematografskeanimacije(1982) dao izvestan doprinos tom teorijskom podruju, veoma slabo razvijenom i u svetuikodnas. Uodgovorimanateorijskapitanjaograniiosamsenatelegrafskiformu lisane teze, jer se ira, iscrpna razmatranja tog problema, onako kako ih ja vidim nalazi u mojim knjigama: O dokumentarnom filmu (1975) i Doku mentarnifilmdailine?(1982). Kao specijalista za estetiku filmske animacije ta mislite koje su linosti i dela u nas i u svetu dale najvei doprinos razvoju umetnosti filmske anima cije?Naveditesvojizbor. A)VladimirKristliagrenskakoa;VatroslavMimicaiInspetorsevratio kui, Kodfotografa, Mala kronika; Duan Vukoti i Koncert za mainsku puku,Surogat;BorivojDovnikoviiZnatielja;ZlatkoBourekiBearac; NedeljkoDragiiIdudani,Dnevnik,Slikeizsjeanja;ZdenkoGaparovi iSatiemania.(Redosledproizvoljan). B)EmileRexnardiTheatreoptique;J.S.BlackotiHumoruousPhasesof Funny Faces; W. Mc Cay i Little Nemo, The Sinking of Lusitania i The Flying House; braa Fleischer i serije Betty Boop i Popeye the Sailor; W. Disney i Steamboat Willie; A. Alexeieff i Une nuit sur le mon chauve; Tex Avery i ceo njegov opus; W. Borowczyk i Le theatre de M. et Mme Kabal i Lesjeuxdesanges;N.McLareniceonjegovopus;W.VintoniClosedMon days;ondasvakakoanimacijskidometiuigranimstrukturama:KingKong SchoedsackaiCoopera,"2001"Kubricka,StarWarsLucasaiE.T.Spielber ga. Uporedosestetikomkinematografskeanimacijeiigranogfilmaposebnu panju ste posveivali izuavanju dokumentarnog filma. Navedite linosti i delakojasupoVaemmiljenjudalanajveidoprinosrazvojujugoslovenskog dokumetarnogfilmainjegovomevropskomprestiu?Kojesulinostiodredile najveedometenaegdokumentarnogfilma? Dokumentarnimfilmom,zarazlikuodostalihteoretiara,baviosamseu negativnomsmislu,dokazujuidajebesmislenadeobanaigranuidoku mentarnustrukturu.Utomsmislu,izdvajanjezaovuprilikunajznaajnijih jugoslovenskih dokumentaraca i dokumentarista, treba obaviti iskljuivo kao eljudaseudovoljiuslovnostimaankete.

190

kanata i Ratnie, voljno, Uljez i Prvi padeovek; Gili i Ljubav, Danvie;SremeciLjudinatokovima;NikoliiProzor;GolikiOd3do 22"; Gluevi i Ljudi s Neretve; ilnik i Crni film; Makavejev i Parada; FranekRudolfiRitamdela;KarpoGodinaiZdraviljudizarazonodu;Ilii Malj.(Redosledproizvoljan).

191

VIII
KRITIKAPREDSTAVLJAKIHUMETNOSTI
RazgovorsakritiaromTomislavomGavriem*
ta filozof trai u dramskim umetnostima, kao to je teatar, film, kao to sumedijitelevizije,radija,videa?tazapravofilozofoekujeodovihmedija? Ako govorimo u smislu dominacije filozofije, i ako o njenoj dominaciji danas uopte ima smisla govoriti, dakle razmiljanja o umetnosti umesto sameumetnosti,trebareidausferifilozofijeumetnostnijetolikoredukova na, koliko zahvaena ekstremnom suprotnou, unutranjeg i spoljanjeg od kojepatiumetnikapraksa.Jer,zarazlikuodumetnikakojimoealinunone mora da bude filozof, ovaj poslednji se mora pitati ta je umetnost, kakav je jezikumetnosti,kojisutologikiproblemideskripcije,njeneinterpretacijeitd. Dalje,filozofsenunomorabavitipitanjimadiferencijacijeisinteze,razgrani enja i sistematizacije. Filozof bi se, zapravo, mogao zapitati: da li smo mi na tragu neke sintetizovane nauke ili estetike koja bi do kraja protumaila tajnu
* GAVRI,Tomislavsrpskifilozof;teoretiarikritiarfilma,filmolog,estetiardramskihumetnosti, teoretiar medija, kulturolog, prevodilac i leksikograf. roen u Valjevu 3.VIII 1948. Diplomirao filozofiju naFilozofskomfakuktetuuBeogradu.198488urednikasopisaRTVteorijaipraksa;198892.,asopi saSineast;199596.asopisaFilmolokesveske;lanredakcijeNovogFilmografaiurednikasopisa zafilozofijuidrutvenenaukeIskustva.FilmskukritikuobjavljivaouFilmografu,IIIProgramu,Sine astu,Knjievnojreiidr.;teorijskeradoveuasopisima:Filmskesveske,Delo,Izraz,Ekran,III Programidr.lanUdruenjaknjievnikaSrbije,UdruenjaprevodilacaSrbije,EstetikogdrutvaSrbije, Meunarodnog udruenja filmskih kritiara (FIPRESCI), Akademije Filmske umetnosti i nauke (AFUN) i Evropskefilmskeakademije(EFA),Uesnikjemeunarodnihsimpozijaumaoteorijifilmaiesteticidram skih umetnosti. Uasopisima Gradina, Polja, Odjek, Scena, Kultura,TFT i dr. objavio studije iz teatrologije:Oteatrolokojmetodi,Mimezaiiluzionizamaristotelijanskiimoderniteatar,Ojezikumoder nogpozorita,Nultistepentraginog,Pitanjaopolitikompozoritu,Operaubekstvuodsebesame,Kriza operekaokrizaduha,idr.;estetiketelevizije:Videokaometafora,Televizijakaoindustrijaprograma,Fan tomskisvettelevizijeidr.Prirediotematskebrojeveasopisa:Filmiideologija(Delo,1981);Semiologijai film(Delo,1983);Filmifilozofija(Odjek,1986);Film,ideologija,montaa(IIIProgram,1995);Drukijate levizija (III Program, 1995); na III Programa mu emitovana, u nekoliko nastavaka, obimna studija Ej zentejn, filozof filma (1988); kao i ciklus radiopredavanja Vek filma (1995) itd. Eseji i studije iz teorije filmaifilmologije:IntelektualnifilmEjzentejnovakinodijalektika;EjzentejniFrojd;EjzentejniBazen; Teorijska razmimoilaenja: Pazolini i Mec; Kljuna mesta Mecove semiologije filma; Film kao drutvena podsvest;Teorijskifragmenti;Semiologija,ideologijaifilm;Belekeo,razornoj,moislika;Filmilimeta morfozapercepcije;Filmskaformaiprocesmiljenja;Nudilifilmmodelsaznanja?;Ogledojednojon tologiji filma; Komika agresije u filmu; O autorskom principu; Svet hoe da bude prevaren; Kako analizovatipornografskifilm?;Reislika;Istorijskametodaiistorijafilma;itanjeigledanje,Dalijecr tanifilmumetnost?,Hororfilmjednapsihoanalitikaskicaitd.Knjige:Moimaginacijeesejiofilmskom anru(antologija,1989);Metodefilmaoglediizteorijefilma(1991);EnciklopedijafilmskihrediteljaI,II, III(19972005),jotritomaupripremi;Estetikaradiodrame(1997);Krajfilmailinjegovnovipoetak? (2000);Estetikatelevizije(2010);Nacionalnifilm(2012),ZdravkoVelimirovi:ivotifilm(2013),Leksikon srpskih sineasta (u tampi). Pripremljeno za tampu: Strah i film: psihoanalitiki pristup sa elementima psihobiografskogmetoda...

192

estetskogdoivljajaipostalaobjektivnanauka?Naime,kakopojmovnoiuop tenoshvatitipojedinefenomeneiodnosemeunjima?inimisedautako definisanom prostoru ima posla za jednog filozofa, priemu nikako ne treba smetnuti s uma da umetnost, pa dakle i dramska umetnost, obuhvata u sebi istovremenojedandrutvenifenomen,jednupsihikununostujednuestet skustvarnost. Fenomenologija uvek razmatra odreeni pojam, odreen predmet, kao jednu antinomiju, kao jednu sutinu koju bi trebalo razmotriti. Moda bi bilo zanimljivo da sada definiete pojam teatra u fenomenolokom horizontu, znaikaofenomen.tajetofilm?tajetoradio?tajetotelevizija?tajeto video? Shodno naelima fenomenologije koje je sktrikte Wissenschaft zahvalju juipovratkusamimstvarima,odbacivanjupojmovnihkonstrukata,izbegava nju definicija koje onemoguavaju ejdetiki uvid u razmatrane pojave fenomenolokateorijabiuovomsluajumogladabudesamoidealnotipian primerjedneformefilozofsketeorijedramskihumetnosti.Dokgodpostojine jasnoaotometajeidentitetbiafenomenteatraeostajatiizvandoma aja filozofskog utemeljenja. Teatar se potvruje u gledaocu i zavisan je od intencionalnostidela.Gledalacnepristupagotovom,materijalnooformlje nomdeluve,prematerminologijiDitrihatajnbeka,dogaajnomaktuita korei aktivno uestvuje u raanju umetnikog dela kao neko ko ga razume i doivljava. I ukoliko se konkretno biti za nas teatarskog umet nikogdelanesituirauepifenomenalnom,angaovanjegledaocaiegzistenci jaumetnikogdelaimajuvieznaaja.Sdrugestrane,filozofsko razmiljanje o filmu ne odnosi se na film, ve na pojmove koje film proizvodi i koji su po sebi samima u vezi sa dugim pojmovima koji korespondiraju sa drugim prak sama, praksama koncepta en general, na nivou preplitanja mnogih praksi u domenubia,slika,pojmova.Pojmovifilmanisusadraniufilmu,onisupoj movifilmaaneteorijefilma.Filmjejednanovapraksaslikaiznakovaodkojih filozofijamoenainiti,kakobiilDelezrekao,teorijukaokonceptualnuprak su. Jer nijedno tehniko odreenje niti ipak primenjeno (psihoanalitiko, lin gvistiko, naratoloko, itd.), niti refleksivno, nije u stanju da uspostavi pojmovesamogfilma. Radio je u pravom smislu rei integralna realizacijaovekove psihe. Ona nije samo potanje informacije i komunikacije, on je otelovljenje univerzalne rei;svijezicisegovorealisenemeaju,uspostavljaseklasifikacija,socijalno ogranienjetalasnihduina.Bergsonovcisugovoriliobiosferitojestoivom slojuukojisenastanjujuljudiiivotinje;idealistigovoreonoosferikojaobu hvatasferumisli.Nanekinainmoesegovoritiostratosferiijonosferi.Meni lino je najblie odreenje fenomenologija Gatona Balara koji govori o lo gosferi;ovarekonceptualizujetajsvetskigovor;svimidaklegovorimoulo gosferi, mi smo graani logosfere. Fenomenoloka analiza, po Balaru, podrazumeva dva istovetna plana: plan svesnog i plan nesvesnog. Oni se ot

193

krivajusluaoevojpanjikaodvauzastopnastanjajednogistogprocesa;ura njanjaulogosferu,upredeoneprestanogdelovanjarei. Iakoposvojimspoljnimmanifestacijamauosnovilogosferinakaoiradio, televizija nema mnogo razumevanja za argumente, hipoteze, razloge, obja njenjailibilo koji instrument apstraktnog izraavanjamisli. Ono totelevizija najvietrai,tojevetinaizvoenja.Miljenjenijeizvoakoumee.Aliprika zivanjejeste.Itakoonotosemoeprikazati,aneonooemusemoemisliti, postajepredmetjavnesvesti.Usvimdomenimadrutvenogivotaslikazame njujerekaoosnovnujedinicujavnoggovora. DinJangbluddefinievideosferukaovidljivizglednoosfere,kaoorgan tehnikogumakojiserazlikujeodenciklopedijskeliteraturepotometosvoj umneizjednaavasasamosveu.Drukijereeno,uestetikuvideaseuvodi nova oblast sekundarni procesi komunikacije. Videotehnika je zapravo za metak sinteze buduih formi izraavanja. Doista, traganje za pojedinanom takom slike, kriterijumima njene manipulacije u osnovi je fenomenoloko traganjezauzrocimaitemeljimabiai,utomsmislu,videografijajenekavrsta vizuelneontologije. Ovde nas, dakle, interesuje nauka o pozoritu, nauka o filmu, nauka o televiziji, nauka o radiju. Drugim reima, interesuju nas osnovni principi tea trologije kao mlade nauke, filmologije koja je ve, ini mi se, nala svoja snana estetika i filozofska uporita. Kad ovo kaem mislim da se prouava nje pozorita, filma, radija i televizije uglavnom oslanja na pozitivnokritiko prosuivanje, a n sa stanovita jedne filozofije medija. Bilo bi dobro da sve ove medije komentariete sa jedne filozofske take gledita. Vi ste zapravo kasnih sedamdesetih objavili jedan zapaen ogled o teatrologiji kao novoj nauci. Jasamutojstudijipostaviotezuoslanjajuisenaradovepretenonema kihteatrologajerinimisedajeupravonemakateatrologijadostiglanaj vie domete, dakle Kuere, tajnbeka, Hermana, Knudsena i druge, da su teatrologiji moda vie nego teoriji knjievnosti, umetnosti i muzikologiji po trebnaspecijalizovanaznanjadrugihstrukaidasenjendananjipoloajmoe razumetiiobjasnititekuuslovimanjenognastajanjakaosamostalnenaukei akademskeautonomijekojuzahtevanaukaoumetnosti. Odnosizmeuteorijskogprojektaiumetnikestvarnosti,programaiizvo enjapredstavljajedanodnajzanimljivijihaspekataistorijeteatra;njegovo istraivanje takoe spada u istoriju nauke o pozoritu ukoliko rasvetljava du hovnu recepciju i socijalni status pozorita. S procvatom istorijskofilolokog pravcaistraivanjau19.veku,filozofskaestetikaserazvilaustrunuestetiku, anaukaoknjievnostiseidaljebavipitanjimadramaturgije.Teatrolokoistra ivanjetadaulaziusvojodluujuistadijum,suprotstavljaseknjievnoistorij skompozitivizmu,bojaljivopreuzimajuionoimesedotadabavilanaukao knjievnosti.Samosvestduhovnihnaukasnjihovimodbacivanjemgenetikog zakonakauzaliteta,operativnogpostupkaifilozofskogutemeljenjadovodido

194

saznanjadajemogunodafenomenteatrazanaukudobijeistorijskoazapu bliku estetsko znaenje, to je, s druge strane, dovoljno da oba opravdaju naunuosnovuteatarskogistraivanjakaoakademskediscipline. Svakako ste u pravu kada kaete da filmologija imavre filozofsko ute meljenje koje se, uostalom, ogleda u tome to su njeni glavni predstavnici i utemeljivaiilberKoenSea,ZbignjeveotGavrak,LisjenSeviEtjenSurio poformacijifilozofiitose,nakrajukrajeva,posebnouFrancuskojaidrug de, njoj i danas posveuje dovoljna panja, i to se njome bave takvi nauni autoritetikakvisuKristijhanMec,RejmonBelur,DadilEndrju,anMitri,Stenli Revelimnogidrugi.Glavnadodirnatakaizmeuovedvenauketeatrologije ifilmologijejeutometosuijednaidruganunoupuenenadrugenaune disciplineknjievnost,teorijuumetnosti,lingvistiku,psihologiju,psihoanali zu,antropologiju,semiologijuitd.ijijekorenusintetizujuimdisciplinama. Pritakvomstanjustvariistorijafilmatrebadatraiunutarnjevezesaoptom istorijomumetnostiiknjievnosti,amorfologijafilmatrebadatraianalogne veze sa optom teorijom umetnosti i knjievnosti, uporednom estetikom itd. Istorijafilmainjegovamorfologija,sdrugestrane,trebalobidaputemopte istorijeiteorijeumetnostiistraujevezesafundamentalnomrefleksijomsa istorijomiteorijomkulture,aprekosvihjodubljeprodreufilozofijukulture i filozofiju istorije, priemu se posebne discipline vezuju sa sintetizujuim i empirijskim. Usmislujednogfilozofskipromiljenogdefinisanjapredmetanaukeote leviziji (Versehenwissenschaft) najsistematiniji pokuaj, koliko je meni po znato, potie od Eriha Feldmana, koji polazei od pitanja vrednosti svih iskustava i spoznaja koje stiemo posredstvom komunikacionih funkcija sli kovnih medija (Bildmedia) otvara podruje filozofski postavljenog pitanjaiji je cilj kritiko preispitivanje svih likovnih iskustava. Ova nauka bi, po njemu, trebalodapoeoddosadanjeproblematiketeorijesaznanja,alibimoralada svojeaporijeprilagodistatusunovediscipline,nekevrstegnoseologijeslikov nihmedijakojaimasvepreduslovedasamostalnoispitaiskustvaposredovana slikom.Ovakofenomenolokishvaenagnoseologijapovlainasvojnaingra nicuizmeuprimarnogsaznanjastvarnostiisekundarnogsaznanjapercepcije slike,anjenaspecifinostseogledautometoonamoedabudezamenjena metafizikomtranscedentnestvarnosti. Kadajeoprouavanjuradiodifuzijere,pomomemiljenju,postavljajuse tri kljuna pitanja:1.Mogu lielektroakustikapredstavljanjadaimaju distin ktivan karakter? 2. Mogu li ona da imaju umetniku vrednost? i 3. Ako je imaju, moe li onda ova vrednost, potpuno ili delimino, da zavisi od distin ktivnogkarakteraelektroakustikogpredstavljanja?Akoseovakvimistraiva njimapotvrditeorijaodistinktivnomkarakteruelektroakustikeumetnosti,to biondaznailodaseovateorijamanjeilivie,moegeneralizovati.Pitanjeje zapravoutomedalisemoepretpostavitidanekekategorijeslualacarazli kujuelektroakustikuumetnostsuigenerisodnekihdrugihuobiajenihoblika pozorita,poezije,muzikeitomeslino.Naukeoumetnostiidrutvu,uklju

195

ujui psihologiju i estetiku, mogle bi da iz ovakvih istraivanja izvuku i sop stvenukorist. S. M. Ejzentajn je u filmskoj reiji isto ono to i K. S. Stanislavski u pozo rinoj,dramskojioperskojreiji.S.Ejzentajnjesigurnolinostkojaoznaava 20. vek kao vrhunski domet filmske umetnosti. Vi ste pre nekoliko godina, u sklopuVaegiregizuavanjanjegovogrediteljskogiteorijskogopusa,preveli njegovaSeanjainapisaliuvodnustudiju.UpravobihVasiztihrazlogazamo lio da prokomentariete u kratkim crtama njegov veliki doprinos filmskoj umetnosti. MestokojeuistorijifilmskekultureS.M.Ejzentajnzauzimaostajejedin stveno;sveoblastinesamofilmskeprakse,veifilmsketeorije,ijijeonuo stalom prvi utemeljiva i prvi filozof filma obeleene su njegovim tragom. U stvaralakommiljenju,zanjegajebilovanodaotkrijeodnosfilozofskologi kihidijalektikihmomenata,tojestformalizovanihiheuristikihkomponena ta. On je stalno isticao taj odnos kao osobenost stvaranja filmskog lika, jer njegovi vidljivi elementi tesno povezani sa neprekidnou, slobodnim tokom kojipreskae,kadajetopotrebno,prekokrunihpregradaaristotelovskihza kona, za razliku od diskretnosti kretanja formalnologikog miljenja. Misao se,poEjzentajnu,negradidedukcijom,onaseizlaekadrovimaikompozici onim figurama. Montaa tako postaje ispoljavanje umetnikog i filozofskog miljenja koje se kree po optim zakonima dijalektike. Sve ivotne pojave, ljudsko miljenje, filozofija, po Ejzentajnu, su u znaku opte dijalektinosti, borbesuprotnostikojadovodidojedinstva.Prirodnepojaveipojaveuoblasti ljudskedelatnostizanimalesuEjzentajnananivouviegfilozofskogsklopa. Vaa knjiga teorijskih ogleda pod naslovom Metode filma imala je veli kog odjeka u strunoj javnosti. Znam da je profesor Duan Stojanovi veoma drao do saradnje sa Vama i ukljuio Vas u svoju hrestomatiju teorije filma, zapravo posebno je drao do tog filozofskoestetikog diskursa. Interesantno je daknjigupoinjete odeljkom o S.M. Ejzentajnu to jest njegovoj kinodija lektici,njegovimodnosompremaFrojduiuporednomanalizomEjzentajnove teorije filma i teorije filma velikog francuskog teoretiara filma Andre Bazena. Ova knjiga je znaajna za teorijsko ralanjivanje magli i iznalaenje teorijskoginstrumentarijumafilmologije. KnjigajenastalapodneposrednimuticajemprofesoraDuanaStojanovia ijesuknjigeipredavanjaizosnovaizmenilemojuivotnuorijentacijuprvo bitno u drugom pravcu usmerenu koji je utemeljio nauku o filmu na naim prostorima,raistiopojmovnezbrkeinedoumice,oformiometodi,nakraju krajeva,uzdostanaporaizredovasopstvenestruke,uveokaopredmetteoriju filma. On jezapravo filmskuumetnost nainio predmetom naune analize,u nekim segmentima dovedene do matematike ingenioznosti i merljive na nivouapstraktnihformula.

196

A kada je re o mojim filmolokim ogledima, nadovezujui se na Vae treepitanjeiuskladusatimzapaanjima,dodajemda,tekpotoseposebne disciplinepoveusasintetizujuim,oveprvemogudapostignurelativnukom paktnost,aempirijskizakljucisajednogpoljaistraivanjamogudasepreliju udrugi.Buduidajepoljenaukakojeulazeufilmolokikorpusdostairokoi zahtevamnogoznanja,filmologsemoraoslonitinaonekojenajboljepoznaje i koje mu, u krajnjem sluaju, najvie mogu pomoi da izgradi nekakvu svoju metodu. Moji ogledi su naravnonajvie proetiteorijskofilmskom argumen tacijom,jerjeteorijafilmauosnovisvakefilmologije;alisastanovitadopri nosa posebnih naunih disciplina, ukljuuju saznanja iz filozofije, psihoanalize,naukeoknjievnosti, teatrologije isemiologije.Jasamdaklesa tih stanovita,ukupno gledano, pokuao da doem do sintetizujuegi empi rijskog. MislimdaetekmojasledeaknjigakojaimanaslovAnalizafilmapoku atidapruiodgovorna,pomenikljunopitanje,naukeofilmu:kakoanalizo vati film? Ona bi naroito trebala da razrei kljunu dilemu sa kojom tekua filmska kritika, bar u naim uslovima, nema nikakve dodirne take, a trebalo bi da je ima: sa teorijom filmske kritike, to jest da uspostavi jasnu razliku izmeuanalizefilmaifilmskekritike.Tabianalizadakle,prematerminologiji RejmonaBelura,krozprizmurazliitihanalitikihpristupa(tekstualni,psihoa nalitiki,strukturalistiki,itd.)moraladaterazlikebardonekleotkloni. Jedan krug reditelja i filmologa okupljenih oko Kinoteke osamdesetih godinapredvoenihNebojomPajkiemiDinkomTucakoviem,jakoseanga ovao za anrovsku teoriju filma, za anrovsku estetiku. Vaa antologija tek stova o anru koju ste priredili i napisali uvodnu studiju pod naslovom Mo imaginacijeesejiofilmskomanru,kojajenailanapolemiketonove,ovoj problematici pristupa na drugaiji nain. Ona pleudira, da tako kaem, za poliestetikipristupteorijianra. Uteorijifilmskekritikeodpedesetihgodinaovogvekanaovamorazvilesu se dve struje miljenja koje se i danas pojavljujuas kao meusobno suprot stavljeneaaskaokomplementarneiuzajamnouslovljene.Prvu(podatumu pojavljivanja) ini takozvana politika autora (kasnije prekrtena u teoriju autora),kojusutokompedesetihgodinazasnivalikritiariokopariskogfilm skogasopisaCahiersducinema(Godar,Trifo,abrol,Rivet,Romer,Murlei drugi),adrugasepojavljujetokomsedamdesetihgodinakaopratilacobnove anrovauamerikomfilmuinazivaseanrovskomkritikom,odnosnoteo rijom anra, a uglavnom je zastupaju anglosaksonski pisci o filmu. Poto ja stojimnastanovitudajeteorijafilmaubitidijalektikiutemeljenaidafilm ska umetnost obuhvatarazgranat sistemopozicija, smatraosamdajednaod tih opozicija izmeu anra i autora zasluuje odreenu panju i ona je upravopredmetoveantologije.Naime,jasamhteodapokaemkakoteorija autora,kojazastupamisaodaautorfilma,najeereditelj,aliuizvesnimslu ajevima i scenarista, snimatelj, pa i glavni glumac, u sopstveni opis unosi

197

jedan krug problema koji ga iznad svega ostalog interesuju i razvija na sebi svojstvennain,iteorijaanrakojasepresvegabavikodovskimsistemima to vae za jednu vrstu tematski odreenih filmova i ocenjuje pojedinana delapotomekakotekodovskekonvencijeprimenjujeukonkretnomfilmskom tekstu,neophodnoupotpunjavajujednadrugu,jerindividualnisistemkodov skih konvencija koji predstavlja diskurzivan svet jednog autora moe da se u veoj ili manjoj meri podudara ili da dovede u pitanje konvencije odreenog anra,ilida, kakobiKristijanMecrekao,skupine slabe amplitude kao to je skup filmova jednog sineasta ili jednog istorijski ogranienog anra podstiu istraivanjakojasubliskatekstualnimanalizama. Pitanje anra je, dakle, jedno od sredinjih pitanja rediteljske umetnosti. Ali sloiete se da se anrovi raaju, menjaju, razvijaju i umiru. Oni su uslov ljeni odreenim oscilacijama mode, ukusa, zakonima duha vremena. Nije zato sluajno da sada jedan pseudoanr kakva je Kasandra zaokuplja populi stikupanju.StimuvezipitaobihVasdalimislitedasunajboljaonaumet nika dela koja su neizreciva u anrovskom horizontu? Da li je anr usaen u nauoseajnost? Upravo se to prevazilaenje anra o kojem govorite parafrazirajui sinta gmuDuanaStojanoviaprevazilaenjejezikanadovezujenamojumalopre pomenutueksplikacijuospreziindividualnekodovskekonvencijeikoncepcije odreenoganra,kojanammoedatipreciznijupredstavuiteorijskimdimen zijamaproblema,jernesamodazahvaljujuinjojmoemodasteknemopred stavu o slinostima i razlikama u shvatanju pojmova autora i anra nego i da se bolje osvetle dodiri i preplitanja njihovih domena. Ipak mislim da polazna takamoradabudedefinicijaanrairazjanjenjesistemakodovskihkonven cijanakojimaseonizasnivaju.Jasampoaoodtogadasekorisnostklasifika cije moe opravdati jedino ako se nae model praktine primene, to jest iz obiljaoptegizvuepojedinano,sledeiMecovusugestijudaizvesnianrovi imajuvrsteosnovezasvojepostojanje,ipritomvie insistiraonanjihovom statusunegonanjihovompopisu. Sdrugestrane,mislimdajeuzaludnoponekadapstraktnopovlaitigrani ceizmeuestetskefikcijeitriavihoseanjakia,jerjeonutkanusvakuumet nost. Kategorija vulgarnog koja pogaa takoe svako komercijalno oseanje, komplementarno se odnosi prema fabrikovanim i prolaznom oseanju. Jer, kako kae Teodor Adorno, jednako je teko odrediti ono to je vulgarno u umetnikimdelima,kaoiodgovoritinapitanje:kakoumetnost,posvomapri ornom gestu u znaku protesta protiv vulgarnosti, moe ipak da bude integri sanaunju?

198

Vi ste nedavno objavili kapitalno delo Enciklopedija filmskih reditelja (od predvienih pest tomova dva su se ve pojavila), po mome miljenju, jedan od najveih doprinosa ne samo jugoslovenskoj filmologiji, nego rekao bih evropskoj, pa i svetskoj, koju jedan od recezenata, ivojin Pavlovi, naziva istinskim doprinosom ljudskom duhu i umetnosti 20. veka. Poduhvat koji Vi ostvarujete ravan je poduhvatuitavog instituta za film i ovakvih poduhvata usvetugotovodanema.ZamoliobihVasdanetokaeteometodologijirada naovomznaajnomprojektu. OdgovornaovoVaepitanjenunosenadovezujenaprethodnadvajeri dalje dotie tu dihotomijuteorije autora i teorije anra. Jer,kljuno je pi tanje: ko je autor filma? Zapravo besmisleno je tvrditi da je film kolektivno delo,dozvoljavajuidasepodtimpodrazumevadajeautorsamkolektiv.Ko lektivanjesamoposao.Umetnost,ikaostvaralakiinikaorezultatneizbe no je stvar rediteljeve individualnosti, ukoliko je naravno re o reditelju umetniku. Usmislujednekarakterologijereditelja,valjareidaseonjemumoera spravljationakokakobiseraspravljalooknjievniku;moguserazumetinjego ve glavne teme, obrasci slikovitosti i tehnike, mogu se odrediti njegova jedinstvenost,njegovastanovitainjegovrukopis,jersvetoproishodiiznje govog dela. U filmu, naravno, rediteljeva svest je sredstvo da se stvarnost odri posredstvom slike. Dakle, reditelj zasluuje da mu posveti posebna pa nja,itoneonakokakosetoiniuenciklopedijamaoptegtipa,negodabude posebna jedinica u posebnoj enciklopediji. Mislim da je moja enciklopedija zaista jedna od retkih, ako ne i jedina, koja reditelju posveuje posebnu pa nju.Kadtokaemprvenstvenoimamuvidudanijednaodnjih,doneklesli nih(DictionnairedescineastesoraSadulaiEmilaBretona,TheInternational DictionaryofFilmandFilmmakeruredakcijiSuzanDol,CriticalDictionary,The MajorFilmmakersRiardaRaudailiABiographicalDictionaryofFilmDejvida Tomsona)perdefinitionnemneispunjavastriktnoenciklopedijskekriterijume, tojestnijepreglednoizlaganjeucelovitostiisistematski. Kadtokaemmislimnametodologijurada,kojubihizloioukratkimcrta ma. Pored detaljnih biografskih podataka, u nekim odrednicama do najvieg stepenaopirnosti,kojiseuzavisnostiodsutinerediteljevogopusatretiraju primerenommetodom(sociobiografska,knjievna,psihoanalitikaitd.),svaka jedinica,iligotovosvaka,vepremaznaajureditelja,sadrikritikoesejistiki prikaznjegovogdela,potomizvodiznjegovepojetikestrategije,filmografiju kojajenavedenahronolokimredom,sanavoenjemostalihsaradnika.Njena osobenostje,mislim,iutometojeveinafilmovaanalizovana,priemuse ne zadravam na posmatranju slinosti i ponavljanju, ve na sistemu razlika usresreenom na grupu filmova kojoj je zajedniki jedaninilac, to jest redi telj. U okviru odrednice analizovani su njegovi najbolji filmovi jer su i najvei rediteljipravili,svremenanavreme,filmoveukojimasuseponavljali.Naime, upotpunostiseslaemsastavomautorskihkritiaradaznaenjefilma,poseb no amerikog, nije zasnovano na prii ili scenariju; tematski sadraj filma je

199

dislocirannaanalizurediteljafilmakojijeprvenstvenoodgovoranzadavanje znaenjaistrukturefilmu.Nemaznaenjakojebipostojaloprevizuelnogstila ilirediteljafilma;znaenjeistrukturanepostojeprekonkretnogindividualnog izraza. to se tie Vaeg komplimenta i konstatacije istovremeno, da je ovaj po duhvat ravan poduhvatu jednog Instituta za film, voleo bih da oni takoe doprudouijuikasadravnihorgananadlenihzafinansiranjenaunihproje kata,asasvojestranedodajem,dasamseuvekdraomaksimeKarlaJaspersa dajepravanaukaaristokratskiposaoonihkojisusamisebeodabralizato,i daeljuzaznanjempojedinacpreduzmenasopstvenirizik. Kakojemoguafilozofijareijekaonaukeorediteljskojumetnosti? VejeMaksVeberusvomkapitalnomdeluizmetodologijenaukeNauka kaopozivpokazaodajefundamentalnanaunailuzijadanaukapokazujeput ka optimalnim reenjima. Ova se konstatacija svakako moe primeniti za nauke o umetnostima koje ne slue umetnostima (umetnikim delima) nego odnosumeuumetnostima.Onenerazlauuenjeoumetnosti,nesistema tizacijukanonskikako,veanalizirajuiistraujuta.Onaumetnikomdelune prilazedidaktikivesaznajno. ini se besmislenim zahtevati jedan umetniki predmet teatra s obzi rom na postojanje mnogostrukih metoda u teatrologiji, od knjievnoteorij skog preko istorijskoumetnikog do sociolokog. Sociologija, antropologija, muzikologija,istorijaumetnosti,psihologijaidrugenaunediscipline,svakako neophodneuizuavanjupozorita,ipaknezahvatajucelinunjegovogfenome na.Prvenstveniinteresovihnaukajedausagledavanjupozoritaistaknusvoj doprinosunjegovomkonanomuobliavanju. Tako, na primer, nauka o knjievnosti posmatra dramski tekst najpre kao knjievno delosavrednostimakojesuizvan knjievne funkcije, dok ganauka opozoritu,naprotiv,tretirakaoliterarnovanosredstvozapostizanjepozo rinog cilja. Istoriar umetnosti u dramskom delu vidi uoblieni scenski pro storjednogodreenogslikara. Teatrologija mora vie nego primenjene nauke o umetnostima, da se osloninapodeluposlaidanaodgovarajuestrukeprenesezadatkeistraiva njaa,zatimsubspecie,sopstvenustvarnuiproblemskusvestusaglasiivred nuje.Teatrolokoistraivanjejepotpunoiluzornobezzajednikogradanauka o umetnosti, drutvenih i humanistikih nauka. Nauka o pozoritu, dakle, moradausvakomposebnoizuavanomsegmentusagledadelovejednehete rogeneceline,kojanastajeiznjihoveuzajamnostigdeseuvekzasebeanalizo vanom aspektu daje novo znaenje. Kada je o samoj metodologiji re, tipolokimodeliovogilionogmetodamoralibi,dakako,daposedujuvaljanu estetikoanalitikuosnovuiestetikoustrojstvoodreeneprovicijencije,u zavisnostiodtogakakvojeveposebnousmerenjeistraivaa.Sdrugestra ne, sam pokuaj odvajanja takozvanih pomonih umetnosti neminovno vodikaredukciji,pokatkadaadabsurdum,pogotovokadajere obiupred

200

stavljakihumetnosti,posebisamomsintetikom.Teatrologmoealinemora da ujedno bude i prouavalac umetnosti; muzikolog, filozof, sociolog. Umet nikifenomenpozoritainjegoveistorijskenastaleoblikeispoljavanjastvorila je tek nauka o pozoritu. Tradicija teorijskog ralanjivanja posebnih proble ma,nesamodramskogpesnitvanegoipozorinogpredstavljanja,ideodAri stotelaprekodogmatiarahumanizma,doDidroa,Lesinga,Devrijenaidrugih. Teorijskoestetiki manifest pre svega ruskih, francuskih a onda britanskih i nemakihreformatorapozoritaznaajansudoprinostomkretanju.Novistil reije ili, tanije, raznovrsne mogunosti novog stila dovodi, kod teatarski obrazovane publike, do spoznaje da postoji razlika izmeu dramskog teksta i njegovog pozorinog predstavljanja,ime se umetnika vrednost pozorinog izvoenjastavljaispreddramskogtekstakaopredloka. Tradicionalno struno uenje je u godina emancipacije i borbe za svoje akademsko potvrivanje dugo zanemarivalo postavljene zadatke i problem skusvestsutinepozorita.Takosunastalapraznamestauteatrolokomistra ivanju. Maks Herman, jedan od osnivaa teatrologije je 1900. godine zastupaotezudanaukaopozoritumoradasesuprotstavietabliranimduhov nim disciplinama, ali i praktinom pozoritu. Kakav oseanja rukovode danas pozorinog praktiara prema analitikom duhu zasluuje naravno posebnu panjuoistraivanje,alijesasvimizvesnodaprenegotopozoritebudebilo u stanju da uzme nauku kao predmet prikazivanja, mora i samo da postane predmetnauke. Zato sve ovo govorim? Iz prostog razloga to imamo posla sa jednom oblaukojajonemasvojjasnoutvrenpredmetilipredmete,kojitektreba daseshvateposredstvomposebnihmisaonihoperacija.Naime,jonisupre zentiranidogovorinapitanje:dalijereijaumetnost,nauka,ilipak,linipoe tiki manifest, umetnikov iskaz o samom fenomenu, pri emu se, naravno, definiumeusobnerazlikeiizvrujupredmetimetodsvakogodnjihponao sob.Dalipostojiteorijareijekaokonaansistemznanjaipravilaorediteljskoj umetnosti? Uopte, da li se reija moe nauiti? Od Stanislavskog nam je ostalaonamaksima:reijasenemoenauiti,alisemoeuiniti;nemakona nihpravila,alijemogunoizuavatiprinciperediteljskogstvaranja.Nemaka i ruska klasina teatrologija, u novije vreme francuska i poljska semiologija, pokuavajudaodgovorenaovopitanjeimajuipresvegauviduvelikesisteme reijaivelikereditelje.Reijajesteskupznanjaioseanjakojipodlee jednoj sistematizacijiiklasifikaciji. Filozofijadramskihumetnostikojaukljuujepozorite,film,radioitelevi ziju ima ta da ponudi ovim posebnim domenima umetnikog stvaralatva i definieihjednimfilozofskimdiskursom. Akademijaumetnosti,NoviSad,Otvorenakatedra,1997.

201

SUMMARY
RadoslavLazi

PARADOXOFCRITICS
Dialogueswithcriticsaboutthecriticismoftheperformingarts
ThebookTreatiseofCriticismrepresentsasortofacollectivediscussion ofthenatureandfunctionsofcriticismofthedramatic,representativearts.A pleiadofelectedkriticsstatetheirtestimonies.Mytheatrological,filmological andmultimedialscientificresearches,whichhavebeenundertakeninthedra matic and dramatical area of Yugoslavia in the past decades of 20th century andinthebeginningof21stcentury,inthesepages,aredirectedtothecom plexphenomenonoftherepresentativearts. Here and now, respected names of the theatrical, opera, balley, radio, film,television,puppetryandmultimedialcriticism,therepresentativecritics ofdifferentgenerationsofnationalculturesstatetheirauthenticopinionsof criticism,testifyingabouttheirowncriticspoetics. Critics testify about the criticism of representative arts in our dialogues authentically,trulyandopen,outspoken: BORIVOJEGLIIJOVANHRISTIPETARMARJANOVIVASJAPREDAN JOVAN IRILOV SRETEN PEROVI MILOSAV MIRKOVI MUHAREM PERVILASLOVEGELANDREJINKRETVLADIMIRARSIDRAGANKLAI VESELIN RADUNOVI ALEKSANDAR MILOSAVLJEVI IVAN MEDENICA BRANKA RADOVI MILICA ZAJCEV SMILJA KURSAR PUPAVAC DEJAN PENIPOLJANSKIOREUREVIBRANKAOTAEVIRANKOMUNITI TOMISLAVGAVRIRADOMIRPUTNIK. JovanHristi,asignificantnameoftheSerbiandramaticalcriticism,inhis enthusiastic essay Little Psychology of the Theatrical Criticism (1988), states the paradox of the theatrical critic, whom nobody asks why, how and whom doeshewritetheatricalcriticism.Inafranktestimonyofthetheatricalcritic, he states the reasons why he writes theatrical criticism and states at least threereasons: Drama moves large mechanisms of relationships between people and there is nothing nicer than make them vivid and tengible, transform that, whatonlyexistedintheprintedpageintoalifeofvividpeople,discoverand exposethosemultifoldandintertwinedrelationships,whichcantbenoticed ataglance,butwhichcanaccurunexpectedlyinagoodperformanceand,like withamagicwand,putinacoherentunit.Whentheywriteaboutdrama,cri tics usually reduce it into a series of intelectual formulas: for me, director is

202

that one, who (although it is not a special truth) can create a life, which will be,atthesametime,fullandwhichwillleadustobigtruthsaboutlife.Not hingiseasier,thantostringlessormoresmartsentences;itismoredifficult to create a string of human lives from which will be perceived a thought on human. Secondreasonaccordingtohimis:dramaticalcriticsisinfactadirector whodoesnotdirecthisperformancesbuthewritesthem. Thirdreasondeterminatesthetheatricalcriticismasafate.Thecriticsisa witnesstohowlifetranformesintoartonthestage. IstartmyTreatiseofCriticismwithHristisuniqueessay,LittlePsychology oftheTheatricalCritics,inwhichIdedicatedhimthecompletedialogueofte atricalcritics,dramaanddirecting,whichwehadhadintheroomofthefor mer Nolit in Belgrade in Terazije, and which was edited firstly in Scena in NoviSad.Sincethat,TreatiseofCriticismhasbeenanunavoidablereference forunderstandingofdramaticcriticismaestheticsandpoeticsintheacademic discussionsonthesubjectandthetasksofthecontemporarydramaticcritici sm. Treatise of Criticism the dialogues with critics about criticism of repre sentativeartsisfirstbookofthis,inwhichtheelectedcriticsareinvitiedtote stify, on an authentic and authorised way, mostly in the form of written dialogues, but some of them in oral, too, like this between Hristi and me. I note that, together with these critical reviews of the theatrical drama, here are dialogues of aesthetical discourse in opera, balley, radio, film, television, puppetryandmultimedialcritics. The book Treatise of Criticism dialogues with critics of criticism on the representativeartsrepresentsatestimonyaboutcriticismofdramaticalart(s) inourtimesinthetransitionfrom20thto21stcentury.Accordingtotherange andspaceoftheresearch,ithasadocumentarysignificanceaboutthework periodofprominentcritics.TreatiseofCriticismwillbeveryusefulfortheatro logists,filmologistsandthescientistsofthescienceofmultimedialarts,espe ciallydramaticarts,literature,aestheticsandphilosophy. If some researcher would decide to research representative art criticism scientifically, that one should, of course, embed into his scientific work also the opinions about that why, how and to whom critics write their criticism. Withoutcriticism,theredoesnotexistandcantexistauthenticartisticcrea tivity. That is why the criticism is unavoidable constituent of every creative, artisticandaestheticalWorkinProgress,butevenmoreincreatingworksof representativearts. Finally, the task of a representative arts critics is to weigh and, with the primary responsibility, publish his argumented deliberation on what he watchesandsees,listensandhears. Thedramaticefemeris,Godofuniversalimpermanence,remindsusofan otherparadoxwhichhappenstotheperformativeartscritic,whenhemakes his judgements in the absence of evidence. With making judgement, the performance like that disappeared forever. Every other judgement and deli

203

beration means a new criticalaesthetic reassess of the artistic dramatical work. The hermeneutics of the dramatical criticism reminds us also of the fact that everything is really efemeric, transient, including the performance, too, and the critical judgements of it. Not only the performance changes, but we allchangeonthestageandinfrontofthestage.Thereforeisalsotheparadox andthethoughtthat,infact,thewritingofcriticismoftherepresentativearts ishammeringnailsintothewater. Theparadoxofthecriticistoftherepresentativeartsshouldbeundersto od also as a paradox fact that the critic judge that, what he is not able to do himself,neitherisnotabletocreateitartistically.OneofthemostfamousSer biandirectorsof20thcentury,MatejaMataMiloevi(19011097),toldme hisownassurancethat,excepthim,asadirector,nobodycanbetterknowhis performance,i.e.hisdirecting. Thereislefttheparadoxofthecriticofthedramaticalartsastoahermee uticist,because,hisanalytical,aesthetical,critical,systematical,neithersupe rior nor subordinate, reading of a dramatical performance, opera, balley, film, radio, television, puppetry or whatever multimedial work represents a conditiosinequanonacondition,withoutwhichtherecantbeunderstood, neither can exist a critical undestanding of the most complex artistic work, whichisknowningeneralaesteticsofdramaticalarts. Belgrade,13thofSeptember,in2013. Translatedby:RitaFleis

204

OAUTORU
LAZI,Radoslavsrpskireditelj,estetiaridramskipe dagogroenjeuSanskomMostu13.9.1939.Gimna ziju i potom studije na Akademiji za pozorite, lm, radio i televiziju zavrio u Beogradu, gde je diplomirao reijuuklasiprof.VjekoslavaAfria,1964.godine.Upo redojestudiraoistorijuumetnostinaFilozofskomfakul tetu u Beogradu. Postdiplomske studije iz oblasti teatrologije apsolvirao je na Fakultetu dramskih umet nosti u Beogradu. Specijalistike studije zavrio na Uni versit, Paris VII, Diplome dtudes approfondies (1981.)iDiplme doctorat de 3_cycle(1984.)iz oblasti tudestechniquesetesttiquesduThatre.DoktorskudisertacijuJugoslovenskadramska reija,1918.1991.,Teorijaiistorija,praksa,propedeutikaodbranionaAkademijiumetno stiUniverzitetauNovomSadu1993.Kaopozorinirediteljreiraooko50dramskihpred stavanascenamaBeograda,Zagreba,NovogSada,Subotice,Nia,BanjaLuke,Varadina, Kumanova,Leskovca,Zrenjanina,Sombora,Vrca,Paneva.ReiraoprvoizvoenjeSterije nasceniDravnogteatraTirguMureuRumuniji.Kaopristalicamultimedijalneorijenta cije,reiraojenateleviziji,radijuilmu,tezascenulutkarskogteatra. Od1976.godinebavisepedagokimradomnaAkademijiumetnostiuNovomSadu, najprekaoumetnikisaradnikzapredmetreija,aod1984.godinekaopredavazapred metIstorijaiestetikareijeusvimmedijima,naime,upozoritu,nalmu,radijuitelevi ziji).Od1977.godinestalnijesaradnik,apotomiurednikasopisazapozorinuumetnost Scena, kao i urednik rubrike RTVestetika uasopisu RTVteorija i praksa. Saradnik je mnogihasopisa u zemlji i inostranstvu, gde objavljuje rezultate svojih estetikih istrai vanja u oblasti pozorine, lmske, radijske, televizijske, operske i lutkarske reije, njene istorijeiestetike,meukojimaistiemdajesaradnikLekskografskogzavodaMiroslavKr lea, Zagreb, Hrvatska, ENCIKLOPEDIJA KRLEIANA, KAZALINI LEKSIKON (u pripremi), kaoidrugihenciklopedijauzemljiisvetu.ZnaajanjeLazievogdoprinosisaradnjauen ciklopedijskoj publikaciji POZORINE BIBLIOTEKE I MUZEJI U SVETU, Urednik Andre Ven sten, UNSECO, Paris, 1985, kao i desetinu odrednica o srpskom lutkarstvu objavio u SVETSKOJ ENCIKLOPEDIJI LUTKARSKE UMETNOSTI (ENCYCLOPEDIE MONDIALE DES ARTS DE LA MARIONNETTE, Ed. LEntretemps, UNIMA, Paris 2010. EMAM, Engl. Ed. WEPA i panskoizdanjeufaziobjavljivanja). Lazievi radovi prevedeni su na vie evropskih jezika. Autor, prireiva ili antolog je sledeih knjiga: Estetika modernog teatra (koautor sa Duanom Rnjakom) 1976; Kultura reije,1984;Dramskareija,1985;Traktatoreiji,1987;Pariskatheatralia,1988;Traktat olmskojreiji,1988;Fenomenreija,1989;Raspravaolmskojreiji,1991;Traktatolut karskoj reiji, 1991; Svet reije, 1992; Hermeneutika reije, 1993; Renik dramske reije, 1996; Jugoslovenska dramska reija, 1996; Estetika TV reije, 1997; Teatroloki brevijar, 1998;Estetskodoivljavanjeteatra,1999;EstetikaoperskereijeI,II,2000;Nuievteatar komike,2002;Estetikalutkarstva,2002,Umetnostrediteljstva,2003;Filozojapozorita, 2004; Svetsko lutkarstvo, 2004, O glumi i reiji. Razgovori s Pleom, 2005; Knjiga reije. BojanovDundo,2005;Japanskiklasiniteatar.12Ndrama,2006;Dijalozioreiji.Od Stanislavskog do Grotovskog, 2007; Nuiev teatar za decu, 2007; Kultura lutkarstva, 2007;Umetnostlutkarstva,2007,Propedeutikalutkarstva,2007;Magijalutkarstva,2007; Daskekojeivotznae,2007;Estetikaradiofonskereije,2008;Teatarivotdvoasovni, 2008;Traktatoglumi,2008;Marenievscenografskiteatar,2008;Traktatoscenograjii kostimograji,2009;Bitiglumac,2009;SaraBernar,Umetnostteatra,2009;aplin,Este tika vizuelne komike, 2009; Aleksandar Saa Petrovi, 2010; Pozorino slikarstvo, 2010;

205

LutkarskiTheatrumMundi,2010;Savremenadramskareija,2011;1973,godinavampira, nepoznati scenariji A. S. Petrovia, 2011; Reija lmske animacije, 2012; Veselo pozorje, Kalamandarija , 2012; Reija Work in Progress Delo u nastajanju, 2012; Biti reiser, 2012;Bitireditelj,2012:Lutkariolutkarstvu.2013;Estetikaerotskogteatra,2013;Traktat o drami 2013; Traktat o kritici, 2013; Reiseri o filmskoj reiji, 2013; Teatroloki dijalozi, 2013;Filmolokibrevijar,2013. Radoslav Lazi je autor oko 50 zbornika i tematskih brojeva asopisa posveenih umetnostipozorita,lma,radijaitelevizije,ukojimajenaglasaknareiji,naistraivanju fenomenareije,estetskihprocesarediteljskeumetnostiusinhronimtraganjimazaeste tikom reije, njene teorije, istorije i propedeutike. Dobitnik je nagrade Akademije za po zorite, lm, radio i televiziju (1964) za svoj umetniki rad, naime, reiju, a za reiju predstaveTrisestreA.P.ehova,subotikogNarodnogpozoritanaXXsusretuvojvoan skih pozorita Pohvalu (1970). Dobitnik je Povelje za saradnju i doprinos u ostvarivanju istraivakihprojekataZavodazaprouavanjekulturnograzvitkaSrbijeiPoveljelmskog asopisaSineast,1988. Radoslav Lazi je drao predavanja na univerzitetima u Parizu, Beogradu, Zagrebu, Ljubljani Sarajevu, Osijeku, Banja Luci, Cetinju, Novom Sadu, Teheranu, Rotenburgu, iz oblasti istorije i estetike reije. lan je strunih irija, udruenja knjievnika, dramskih umetnika,imeunarodnihasocijacijaSIBMAS,FIRT,AICET,poasnilanUNIMAiASSITEJ. UnovosadskomPrometeju,ureivaoBibliotekudramskihumetnosti(pozorite,lm, radio,televizija,video),kojusadaureujekaoAutorskaizdanjauBeogradu,gdeobjavljuje temeljna dela iz istorije, teorije i estetike dramskih umetnosti (Apija, Arto, Stanislavski, Tarkovski,Bergman,Grotovski,itd.).UnjegovimAutorskimizdanjimaobjavljujusedelaiz sopstvene teatroloke, lmoloke i estetike istraivake laboratorije. Autor posebnu panju posveuje antologijama, hrestomatijama i zbornicima kao sintezama u panorami savremenihiklasinihdelaizestetike,istorijeiteorijedramskihumetnosti. OsnovunaunoistraivakogradaRadoslavaLaziapredstavljaJugoslovenskadram ska reija / (19181991) / Teorija i istorija, praksa, propedeutika, zajedno sa Renikom dramskereije,imenikomosnovnihpojmovadramskereije.Ostalidelovinjegovogistra ivanja se organski nadovezuju na njih i predstavljaju otvorenu celinu istraivanja po naeluWorkinProgress,delaunastajanju. Dobitnik internacionalne nagrade za ivotno delo Mali princ za izuzetan doprinos razvojukultureiscenskeumetnostizadecunaXIIMeunarodnomfestivalupozoritaza decu,Subotica,2004.DobitniknagradeBokoZeevi,PozoritamladihNoviSad,na40. susretusrpskihprofesionalnihlutkarskihpozorita,Ni,zasveukupnidoprinosrazvojulut karstvauSrbiji,2008.idobitnikMeunarodnenagradezadoprinosrazvojudramskogod goja, Mostar, 2009; dobitnik priznanja za desetogodinji doprinos razvoju Lutfesta, Istono Sarajevo, 2009. Izabran za dobitnika Povelje za ivotno delo Zlatna anima Me unarodnog festivala lutkarstva Lutfest, Ist. Sarajevo, 2012.lan je Akademije filmske umetnostiinauke,Srbija. Laziev kritikoteorijski i esejistiki rad karakteriu fundamentalna istraivanje u oblastima teatrologije, filmologijeinauke o medijima i njihoveevaluacije na prostorima Srbije, Jugoslavije, Evrope i sveta. Plodove svog kritikoistraivakopublicistikog rada objaviojeupreko50autorskihknjiga,satematikomizizestetike,teorijeiistorijedram skih umetnosti., posebno u oblasti reije pozorite, film, radio, televizija, mediji i isto tolikonanihzbornika,kaoipreko1000bibliografskihjedinicaustrunojperiodici. Uesnikjebrojinihnacionalnihimeunarodnihsipozijumainanihskupovaposve enihdramskimumetnosti.lanjebrojnihstrunihirijauzemljiiinostranstvu. Kao dramski pedagog, pored matine Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, saraivio je s Fakultetom dramskih umetnosti i s Univerzitetom umetnosti u Beo

206

gradu, Akademijama umjetnosti u Osijeku i Banja Luci, kao i s Fakultetom dramskih um jetnostinaCetinju. U Sterijinom pozorju ostvario plodnu uredniku saradnju uasopisu Scena, dugu dvedecenije,dajuidoprinosumetnikominaunomrazvojunaegnajznaajnijegnaci onanogpozorinogfestivalaisavremenojteatrologiji. KaoredovanprofesorUniverzitetazapredmetReijaiIstorijaiestetikareije(pozo rite, film, rtv, lutkarstvo) sudelovao u akademskom strunom obrazovanju preko 50 di plomiranihreditelja. VodiomagistarskeidoktorandskestudijenaAkademijiumetnosti,NoviSad,Univer zitetu umetnosti i Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je sudelovao, kao mentorililanstrunihkomisija,uodbranamatridesetakmagistarskihidoktorskihdiser tacijaizoblastiistorije,teorijeiestetikedramskihumetnosti. Pieteorijskestudijeizoblastiteatrologije,filmologijeinaukeomedijima,kaoknji evnuiestetikukritikuiesejistiku. Celokupan njegov multimedijalni rediteljski angaman predstavlja uspean opus preko50reijaklasinihisavremenihdramskihdela,domaihisvetskihautora,nascena maSrbijeijunoslovenskogpozorinogprostora. KaorediteljreiraozaRTVBeogradiNoviSaddesetaktvserijaistotinaktvfilmova iemisijapretnodokumentarnoginaunoobrazovnogkaraketra.ZaRadioBeogradiNovi Sadreiraopreko50radiofonskihostvarenja. Svojimnaunimistraivanjimadaovredandoprinossavremenojestetici,istorijiite orije multidiscilinarnoj reiji (pozorite, film, rtv, opera, balet, lutkarstvo) i savremenoj estetici predstavljakih umetnosti Prema svedoenju najveih naih i svetskih autoriteta meu kojima su uveni poljski akademik prof. dr Henryk Jurkowski: Radoslav Lazi je ovek koga provienje alje srpskom pozoritu. Njegova teatroloka refleksija pretvara iskustvo evropskog pozorita u koherentnu sintezu teorije pozorine umetnosti. Njegovi radovimogupredstavljatipolaznutakuzaformiranjetalenatabuduihvelikihumetnika srpskog pozorita. Oni su, istovremeno neobino dragocen doprinos batni svetske tea trologije(MetamorfozepozoritalutakauXXveku),Subotica,2006. ivotideloRadoslavaLaziapredstavljajedinstvenulinostistrajnoposveenu,vie od50godina,teorijiipraksi,vaspitanjuiobrazovanjuudramskimumetnostima,ugotovo svim pojavnim oblicima i anrovima, posebno u oblasti estetike interdiscilinarne reije, kaoumetnostimoderneepohe.lanjeAkademijefilmskeumetnosiinauke,Srbija. LIT.DOPRINOSRADOSLAVALAZIATEORIJIDRAMSKIHUMETNOSTIUOBLASTIESTE TIKEREIJE,DoktorskadisertacijaRiteFleis,FDU,oktobar,2012;SVETSKAENCIKLOPEDIJA LUTKARSKEUMETNOSTI(ENCYCLOPEDIEMONDIALEDESARTSDELAMARIONNETTE,Ed. LEntretemps,UNIMA,Paris2010.EMAM,Engl.Ed.WEPAipanskoizdanje);FILMSKAEN CIKLOPEDIJA,LeksikografskizavodMiroslavKrlea,Zagreb,UrednikProf.drAntePeter li;TomislavGavri,ENCIKLOPEDIJAFILMSKIHREDITELJA,TOM3,NEA,Beograd,2005;KO JEKOUSRBIJI,Bibliofon,Beograd,1996.TomislavGavri,LEKSKONSRPSKIHSINEASTA(U tampi)

207

CIP , 792.01(082) 792.072.3(047.53) TRAKTATokritici:dijalozis kritiarimaokriticipredstavljakih umetnosti/[priredioiuvodnapisao] RadoslavLazi.Beograd:R.Lazi,2013 (Beograd:Hadar).208str.;24cm. (Bibliotekadramskihumetnosti) Tira500.Oautoru:str.205207. Napomeneibibliografskereferenceuztekst. Summary. ISBN9788684283421 a)20 b) COBISS.SRID201740300

208