zagorka najder

NACRTNA
GEOMETRIJA ..
SESTO IZDANJE

BEOGRAD,1991.
Zagorka
NACRTNA GEOMETRIJA

lOP knjiga"
Beograd, Uzun-Mirkova 5
Recenzenti
Dr Villw NiCe
Dr Dragomir Lopalldie
Dr BraJIka
Za
Dr Bla!.o
Urednik
Brallis/fJ v Derie
urednik
GordalIo
Tira! 1000 primeraka
ISBN 86-23-20240-X
Stampa
"Bakar" - Bor
SADRAJ
"
l PROJEKTOVANJE. PERSPEKTIVNO KOLINEARNO PRESLIKAVANJE
l. Predmet . . . . . . . . . . . 9
2. Onovni geometrijski likovi. Bes daleki elementi . 9
3. Projektovanje . 14
4. Dezargov stav . . . . . . . . . . . . . . . 17
5 Perspektivno kolinear;no preslikavanje dvaju ravnih polja 19
Zadaci za I'ebu . . . . . . . . . . .. .. 29
6. Invarijanta perspektivno kolinearnog preslikavanja 29
7: Perspektivno afino preslikavanje . . . . . 33
Zadaci ;:a velm . . . . . . 42
8. Perspektivno kolineamo preslikavanje kruga. . . 42
9. Perspektivno afino preslikavan je krivih drugog reda 47.
Zadaci za vebu.. . .' .'. . . . . . 51
II NORMALNO PROJEKTOVANJE NA JEDNU RAVAN.
METODA ODSTOJANJA
l. . 52
2. Prava . . . . . . . . . . . . 54
NorIIlaIna projekcija /J1'liI'e na pravoj. Trag prave. Speci-
jalni poloaj prave. Projekcija dui. Razmera II'iju Oba-
ranje prave. Dve prave.
3. Ravan. . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
NOI'lIlalna projekcija raviIi. Trag ravni. Prava u ravni. Specijalni
poloaji ravni .
.J. Obaranje ravni . . . . . 64
5. Perspektivno afino preslikavanje pri obaranju ravni 65
6. Projekcija ravnog lika . 67'
ZC/daci za Iei.lm . 69
7. Dve ravni . . . . . 71
Paralellte ravl1l. Rami se seku.
8. Prodor prave kroz ravan 74
9. Normalnost pravih i ravni . . 75
Prava i rm'Qlt. Dve ravni. Dve prave.
Zadaci :a I'ehll . . . . . . 78
10. Projekcije nekih geometrijskih tela . 78
Piramida; klipa; valjak; lopta.
Zadaci za vei m . 84
III NORMALNO PROJEKTOVANJE NA DVE I VISE RAVNI
OV(! pro.icl\ci.isk( I'avni 86
I. 87
2. Prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Projekcije ,ra prmoj. Tragol,j prave. Projekcija dui.
Prave 1/ speciia};;ill1 polo.ajima. Ob{!rtlnje prave. Obal'atlje dui.
D\'c pI'ClI'e.
3. Ravan . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Projekcije ravni. Tragovi ravni. Specijalni poloaji ravlli. Prava pri-
pada ravni. pripada ravni.
4. Perspektivno afino preslikavanje prvih i drugih projekcija
jedne ravni . 101
S. Obaranje reavni . . 102
6. Projekcije ra\'l'log lika 103
Zadaci za vetbu . 109
7. Dve ravni . . . . . . 110
Paralelne ravni. Ravni se seku.
8. Prodor prave kroz ravan 112
9. Normalnost pravih i ravni . . 114
Prava i ravan. Dve ravni. Dve prat'e.
Zadaci za vetbu . . . . . . 118
10. Projekcije nekih geometrijskih tela . 118
Piramida; prizma; kupa; valjak; lopta.
11. nove projekcijske ravni . 126
12. Rotacija oko prave. Rotacione povri 132
Zadaci za vebu . 137
IV PRESECI, PRODORI, SENKE
1. Ravni preseci povri
1.1 Presek lopte . . . . . .
1.2 Presek piramide i presek prizD:le .'
1.3 . Presek kupe i presek valjka. .
1.4 Presek sloenih' povri
Zadaci za vebu .
2. Prodori dveju povri
2.1 Prodor prave kroz povr
2.2 Prodor dveju povri. .
23 Prodor rogljastih povri . . . . . . . . . .
Prodor dveju piramida; prodor piramide i prizme; prodor
prizama.
2.4 Prodor oblih povri . . . . . . . . . .
Prodor dva valjka; prodor kLIpe i valjka; prodor dve kupe.
2.5 Prodor lopte i oblih povri .1.
2.6 Prodor rogljastih i oblih povri ..
Zadaci za vebu
3. Senka
3.1 Geometrijske osobine senke
3.2 Senka prave. dui . .
3.3 Senka ravnog lika. Senka kruga
3.4 Senke tela . . . . . . .
3.5 Senka tela po telu. Metoda
Zadaci za vebu . . . . . .
V NORMALNA AKSONOMETRUA
1. Trougao tx:agova
2. Projekcijske ravni
3. Obaranje osa x. Y. z i obaranje osnih ravni
4. prave i ravan . . .
5. Ravni preseci i prodori povri
6. Senka . . . " ..
7. Uglovi .
8. Izbor trougla tragova
Zadaci za vebu . .
138
143
151
166
167
169
172
172
dveju
179
184
186
188
188
19.0
193
200
208
214
217
218
220
221
229
236
238
241
243
VI KOSO PROJEKTOVANJE
l. Kosa projekcija. Paralelna projekcija
Projekcija prave, 1"avni
,'.
2.
3:
'3J
3.2
3.3
Metoda prodora . . . . .
Metoda posredne projekcije
Projekcijski trougao . . . . .
ravni 1t,
prave, ravni . .' . . . . . . . . "
Tacka. Pray-a. Ravan. u ravn!. Dve ravni. Prodor prave kroz
ravan. LIl1!la pada ravn!. Prava normalna na ravan. RaVa!l lik.
3.4 Presek, prodor, senka
4. Kosa aksonometrija .
Zadaci za veibu '
VII CENTRALNO PROJEKTOVANJE
l. Centralna projekcija prave i ravni .
Prava. Paralelne prave. Rava/l. Prat'a i Iavall.
Paralelne ravni.
2. Metoda prodora . . . . . -. . . . .
2.1 Projekcija prave i ravni. . . , . . . .
P,ava. Ravan. Pmva u I'avni, ParaleIlle prave. ParaleiIIc ravIIi.
Projekcije ravnih i prostornih likova 2.2
2.3
3,
3.1
Konstrukcija senke. . . . '. .
M !'I't o d a t r a g o v a i n e d o g le d a
Projekcija prave i ravni, .
Prava. Ravan.
32 Razni poloaji pravih i ravni . . . . .
Prava i I'avall. Dve prave. Dve ravni. Prodor prave i' ravni.
3.3 Normalne prave i ravni . . . . . . .
3.4 Obaranje ravni i obaranje prave . . . . . . . . . .
Obaranje ravIIi. Nagib1/i ugao ravni. Obara1fje prave. Perspektivno
kolinearno preslikavanje ravnih polja ('tj i 'te.
3.5
3,6
3.7
3,8
Projekcija ravnog lika . ,
Projekcija kruga. . . .
Projekcije nekih geometrijskih tela
Primeri. . . .
Zadaci za vebll .
VIJI UVOD U PROJEKTIVNU GEOMETRIJU
245
248
249
250
252
253
259'
262
26';
267
272
273
275
280
282
282
283
285
288
292
294
295
299
303
l. Projektivni prostor 305
2. Princip dualnosti . . . . . . , 306
3. Harmonijski konjugovani parovi elemenata . . " 308
4. Perspektivno preslikavanje jednodimenzionih mnogostrukosti 313
5. Projektivno preslikavanje jednodimenzionih mnogostrukosti. 315
6. Kriva drugog reda . . . . . . .. . . . . . . 320
7. Projektivno preslikavanje (kolineacija) dvodomenzionih mnogo-
strukosti . . , . , . . , . . . . . . . . . 326
8. Perspektivno preslikavanje dvodomenzionih mnogostrukosti . 328,
Preslikavanje ravni l1a samu sebe. Perspektivno kolil1Camo pre,
slikavallje krit'e drugog reda.
PREDGOVQR
o
U bogatstvu literature iz nacrtne geometri
je na stranim i na na,em jeziku, potrebu za ovakav udbenik namet-
nulo je odabiranje programa po sadraju i obimu za nasta-
ve nacrtne geometrije na Prirodno fakultetu na prv.oJ
godini studija matematike koji je uslovljen brojem nastave t
l'redznanjem slualaca. Prema tome, i sadraj i izlaganja. treba
prihvatiti kao rezultat viegodinje provere da se u okviru rasboJ.t!.
ivog broja tj. dva predavanja i dva vebanja' iii! .. :
eleljno (56 + 56), studenti upoznaju sa to vie pmstornih proble",ta ...
i njihovim reavanjem ramim metodama nacrtne geometrije, Pret
postavka o predznanju je poznavanje srednjokolskog gradiva gea-
metrije. Zbog navedene namene, gradivo je izloieno :ra
bez prethodnog poznavanja iz samog predmeta. Za one koji su se
u nekom obliku ranije sreli sa bilo kojim delom
gradiva, upoznavanje sa ovako izloenom celi'lom, osim to prua
raznovrsnost u metodama i jasnije povezanost koja njima
postoji, panju na osnovne zadatke samog predmeta
sa geometrijskog stanovita. Poslednje poglavlje u kome je izlof.en
vrlo mali broj osobina iz projektivne geometrije, a sa kojim je 11 tes-
1I0j vezi prvo, uvodno poglavlje, ukazuje da je izlaganje gradiva sa
stanovita projektivne geometrije saimanje i povezivanje
gradiva sa najoptijeg stanovifa.
Da bi se bolje istakle osobine nacrtne geometrije i da
bi se jasnije povezivanje reavanja prostornog problema odgo-
u ravni, to je sutina ovog predmeta, u ovom su udbe-
Izikll takve osobine izdvojene time to su formulisane definicijama i
stavovima sa dokazima. To treba da doprinese boljem
razumevanju materije, otklanjanju ablonskog usvajanja gradiva a i
razvijanju prostornih predstava, to spada u jedan od ciljeva
upoznavanja nacrtne geometrije. Potrebu poznavanja nacrtne geome-
trije i l'ie o njenim zadacima i ciljevima PIe bih na ovom mestu isti-
cala.
8
Kako naein izlaganja odgovara u upoznavanju sa mate-
rijom i kako je izloeno vie 11"etoda nacrtne geometrije, knjiga
moe da poslui i studentima drugih faklllteta i viih kola_
Zahvaljujem recenzentima i svim saradnicima -koji su korisIlim
primedbama poboljali sadraj i obradu knjige.
Na kraju, iz vie razloga treba da se pomene da je, na pl-edio.;',
Odseka za i astronomske nalike i Prirodno
fakulteta u Beogradu, Komisija za nastavu i
Univerziteta u Beogradu ptihvatila rukopis ovog. udbenika ;;(1 objav-
ljivanje krajem 1974. god., a udbenik je tampan polopi/101!l 1976.
god
Beograd, juna 1976. Dr Zagorka $l1ajc1er
-'
/
I. PROJEKTOVANJE.
PERSPEKTIVNO KOLINEARNO PRESLIKAVANJE
1. Predmet
Nacrtna geometrija je oblast geometrije u kojoj se
metode preslikavanja kojima se prostorni likovi predstavljaju
u ravni. Na taj se postie da se
I-eavanie prostornog zadatka svodi na reavanje
.zadatka u Iavni. Skup osobina kojima se uspostavlja veza izme-
prostornog zadarka i u ravni 'karakterie sadr-
aj ove oblasti geometrije.
Preslikavanje koje se u nacrtnoj geometriji koristi je projektova.
nje, pa se slika u ravni naziva projekcija. Kako je likovima
u prostoru i njihovim slikama u ravni potrebna obostrano jedno-
korespondencija, elemenata u ravni 'kojima se
predstavljaju likovi prostora definie metodu pro-

se sa nacrtnom geometrijom euklidskog prostora.
Kako se osobine invarijantne u odnosu na projektovanje
vaju II geometriji 'proiektivnog prostora, i neke od
osobina projektivne geometrije, kao i primenu ovih osobina u eu-
klidskom prostoru;
2. Osnovni geometrijski likovi. daleki elementi
o s n o v n i g e o m e tri. j s k i l i k o vi. prave i ravni ob-
razuju tzv. jednodimenzione i dvodimenzione osnovne Hkove pro-
jektivne geometrije koje koristimo za projektovanja.
Jedl1odimenzioni osnovi likovi (sl. 1). Prav niz je skup
jedne prave. Prava je nosilac, a je element niza ta-
Pramen pravih je skup pravj.h jedne ravni koje imaju jed-
nu je nosilac i naziva se centar Hi sredi-
te pramena, a prava je element pramena. Pramen ravni je skup
ravni koje imaju jednu pravu_ Prava je nosilac i na-
ziva se osa 'pramena, a ravan je element pramena. Svaki od ovih
likova predstavljamo oznakom nosioca pred zagradom II kojoj
su oznake jednog proizvoljnog elementa i:li nekoliko e'lemenata
koje treba Na primer: prav niz a(M) ili a(A.B, ... );
pramen pravih pep); pramen ravni m(cx).
I
10
a
sl. J
Dvodimen'l.ioni osnovni likovi (sl. 2). Ravno polje je sIrup
jedne ravni oi ravno polje pravih je 'skup pravih jedne
ravni. Ravan je nosrIa1: za oba Irka, ,a odnosno prave su
elemenH. Snop pravih Je skup pravih u prostoru 'koje imaju jed.
nu i ravni je skup ravni kQje imaj-u jednu
taaIm. je nosi.Jac snopa i naziva se centar ili
,sredite snopa a prave odnosno ravni su elementi. Za predstavlja
: nje oVlih llikova stavljax:no ozna:k:u nosioca ispred zagrade, a :u za
gradi oznatke elemenata. Na primer: ravno polje a.(M) [Ii
a.(A,B,C, ... ); ravno polje pravrh a.(m); snop pravih S(p); snop
ravni S(a.).
I 'A, 7 );fR

sL 2
B e s ,k o n a n o d a I e k .i e 1 e m e n t i. Skupovima elemenata
navedenih geometrijskih 1i'kova dodajmo daleke ele
mente: daleku skupu na pravoj, besko-
daleku praw S'kupu !pravih :u ravni i daleku
ravan skupu ravni u prostoru. ih
obostrano preslikavanje elemenata dvaJu osnovnih
geometrijs'kih Jiikova.
1. daleka Neka je prava a nosjl)ac !pravog
niza a (A) i neka je tacka P, koja 'ne pripada pravoj a,
sredite pramena pravih P (p) pri s'u !prava a i pramen
11
p (p) u istoj ravni (sl. 3). Uspostavimo preslitkavanje :kojim
ma niza dodel1,ujemo prave pramena rtako da proi!llVOljnoj Ak
niza dodelimo onu pravu Pt pramena -koja je ovom
kom i sreditem pramena, tj. Pit = AkP. Na naom -sva!ka
prave a i sredite @ jednu -prav-u p.raanena, pa sva'koj
niza same Jedna prava pramena. Sva'ka prava
pramena je, prema tome, jedne niza, u
eva prava nosilac niza, pravu a. IZll'Zeta!k je prava p pra-
mena koja je para:le.].na pravoj a, .jer se, prema _defimciji, para:lel.
ne prave p i a ne seku.
Q
sl. 3
Da bi svaka prava pramena bila -slika bar jedne niza j da bi
prave pramena bHe slitke oniza, dodajmo
skupu prave a jednu daleku Itake 'to
je smatramo paralelnih pravih p i a.
je sa A... Na taj je ,i prava p pramena pravih dodeljena
A.. pravog niza
da'leke na pravoj po9ti8Iluto je da
svakoj pravog niza odgovara samo jedna pra'Va pramena i
da je svaka prava pramena saano jedne niza, dakle, uspo-
s-tavljene preslilkavanje praveg !Iliza na 'Prave pramena je
obostrano preslikavanje.
Posledice takvog da'lelke na pravoj jesu:
1. Paralelne prave imaju jednu dadeku

2. Prave koje nisu 'parailelne da-
leke
3. Svake dve 'prave jedne ravni se seku.
Svaka daleka je jednom od paralel-
nih pravih -kejima pripada. KaemO' da je njome daJt pravac ovioh
* biunivoko, bijektivno
12
pravih. Za >razlilku od ostale jedne
prave nazivamo'
2. daleka prava. Neka je ,ravan a. nosi,lac polja pra-
vih i S, koja toj ne .pripada, neka je sredite snopa ravni
(sl. 4). Uspos.tavimo presHkavanje ravnog polja pravih a.(a) .
i 'Snopa ravni S(O') .da p.roizvoljnoj pravoj ak polja pravih dode-
lj-ujemo onu ravan O'k snopa ravni ,koja ravan ct po pravoj ak.
Pravom ak i sreditem S je jedna .ravan snopa, prema
tome, sva1koj pravoj ravnog polja pravih ct(a) odgovara samo jed-
na ravan snopa ravni S(O'). .
sl. 4 sl. 5
Svaka ravan snopa je slika jedne prave polja, prave po ,kojoj ra-
van snopa ravan ct nosilac polja pravih. Izuzetak je ravan rJ
koja je paralelna ravni ct jer su, prema definiciji, para,lelne ravni
one koje se ne seku. Dodajmo skupu pravih ravnog polja ct{a) jed-
nu daleku pravu ttvko to je smaotramo pm-
vom paralelnih ravni rT i a. je sa a ... Na taj je
i rava:n rT snopa S(rJ) slika prave a'" raY-nog polja pravih ct(a).
Dakle, preslii.kava.nje <pravih ravnog ,polja pravih na ravni snopa
ravni je obostrano
Posledice oValkvog da,leke prave jedne rav-
ni jesu:
1. Panlelme ravni jednu zajednillku daleku
pravu.
2. Ravni koje .nisu paralelne da-
ke prave.
3. Svake dve (['avni .se seku.
Svaka daleka prava je jednom od paraJel-
nih ravni ,kojima pripada. Za 'raiUku od daleke pra-
ve, ostaIle prave jedne ravn,i nazivamo
13
daleku pravu jedne .ravni moemo uvesti i
razmatranjem. preslikavanje ravnog polja
ct(A) na prave snopa S(p) (sl. 5). Dodelimo"proN;v()ljnoj
Ak polja onu pravu Pk snopa 'koja :prodire kroz ravan ct u Ak.
S\:akom Ak ravnog polja .i sreditem S snopa
je jedna ,prava snopa, ,tj. svaocoj ravnog polja ct(A) odgo-
vara samo jedna prava 'pramena Ipra'Vih S('P).
Proizvoljna prava Pk snopa je sli:ka one Ak u kojoj. ona'
prodire kroz ravan a., pa 'prave iz snopa S (p) koje 'Su sa a. para-
lelne i prema tome ne 'prodiru kl'OZ 'ravan 0., nisu sli:lre
ravnog polja a.(A). jednu od pravih 'Sk 11 i ravan Cl'k koja
sadri Sk i Tavan a. po 'pravoj mk. Tada je mk II Sk. U
ravni Cl'k je tada para'lelnih prarvih Sk i mk besko--
,daleka iMk oo :prave mk. Ova Mk .. je prodoma
ka prave Sk i ravni a.. dalekih ikao
prodornih pravih iz snopa S (p) kaje su paralelne ravni a.
dobija se da je sva.ka prava snopa S(p) s'Hka jedne ravonog
polja (A).
Prave snopa S(p) koje su paralelne ravni a. pripadaju jeoooj
ravni CI' koja sadri S i 'koja je ,para'ielna 'ravni . Ravn\i CI' i a. ima-
ju da'le:ke za koje, poto predstav-
ljaju skup dveju ravni, smatramo da pripa-
dajU: jednoj pravoj pravoj ,raV'I1i cr i a.P'rema tome',
skup dalC1kih jedne ravni je dale-
ka prava ove ravni.
3. daleka ravan. Skupu svih ravni prostora dodajemo
jedIlu daleku ravan i smatramo je skupom beskona-
dalekih pravih svih ravni prostora, odnosno, skupom besko-
dalekih svih pravih prostora.
Ovakvim .da,lekih elemenata nisu prome-
njene osobine odnosa prLpadanja pravih i
raImi koji postoje elementima. Tako npr. nije
promenjena osobina da ravan fr prava ikoja joj ne pri'pa,da imaju
jednu U prostoru koji jedobijen dodavanjem
dalekih elemenata vai: ravan i njoj paralieina prava
imaju zajedniaku daleku ravan i
daleka prava imaju i prava
i daleka ravan imaju daleku

dalekih elemenata je da neki
poloaji elemenata postaju samo
specijalni jednog optijeg poloaja.
Tako je za prethodno navedene primere osohina: ra-
van i prava ,koja joj ne pripada imaju jednu
Pri tome se .i dale'k1m elementima
ne pravi -razlika, pa je ovim i prava para'lelna ravni
i prava 'koja 'nije paralelna ravni. je zajed-
ravni i daleke 'prave, ,kao i
daleke ravni i
J4
Prostor :koj,i se dobija dodava,njem eleme-
nata euklids:kom prostoru, pri se daleki ele-
menti ne razlikuju od naz,iva se 'projektivni prostor.
Osobine 'koje vae II ovom pros'toru su projektivne osobine. Upo-
neke osobine projektivnog prostora da bismo ih kasni-
je koristiH II eukJi.dskom .prostoru koji dobijamo iz proje'ktivnog
prostora a:ko 1skl j daleke elementp.
3. Projektovanje
U nacrtnoj geomet'riji se prostorni Ii'kovi preslikavaju na ravan
i time se postie da se prostorni zadaci reavaju
.zadacima II ravni. Preslikavanje koje se koristi II nacrtnoj geo-
metriji je projektovanje.
Definicija J. Projek-tovanje prostornog lika na ravan 'It iz centra
O, koji- ne pripada Tavni 'It, je presJi.kavanje skupa prostor.
nog lika II skup ravni 'It kojim se proizvoljnoj A
prostornog lika 'pridru,uje ona A' ravni 'It u Ikojoj prava
OA prodire 'ravan 'It (sl. 6).
Ravan 'It je projekcijska ravan ili raVlln slike. O je centar
ili projektovaIlja. Prava OA je zmk projektovanja, pro-
jekcijski zrak, .ili zrak A. A' je projek-
cija A.
Iz prethodnog sledi defi'nicija:
Definicija 2. Projekcija A prostora na ravan 'It iz centra O
je prodorna A' zra:ka OA kroz projekcijsku ravan 'It
sl. 6
Prema centru razlikujemo:
a) centralno projektovanje kad je centar O i
b) paraleb10 projektovanje kad je centar daleka ta-
O oo. Proj ekcij ski zraci su tada paraklni sobom, jer se
15
seku u dalekoj Kod para:\eln-og .projektovanja
razlikujemo normalno projektuvanje 'kada su zraci norma-Ini na
'lt i koso projek-tovanje kada zraci nisu nomla'lni na 'lt, odnosno,
'kada su -kosi prema 'lt, tj. -kada je nagihni ugao p.rojekcijskog
. zraka prema 'It manji od 'pravog .ugla. .
p r o j e k c i j a .p r a v e. Na osnovu definicije projekitova:nja pro-
stornog lika (defi.nicije 1.) sledi:
Definicija 3. Projekcija prave a na ravan 'lt centra O je s,kup
projekcija prave a na 'lt (-sl. 7).
zraci prave a pripadaju ra'Vni pra-
vom a i centrom O, pa je skup nj-ih-ovih prodomih
ravan 'lt prava :ove ;ravni sa 'lt. Ravan (O,a) je !Pfojektu-
ravan prave a. prava ravni (O,a) d ravni 'lt je pro
jekcija prave a. pt()je!kciju prave a sa, a'. Projekcija
koja pripada 'pravoj je koja pripada projekciji prave.
da se daleke ne nzHku}u od
nih, vae osobine ci za centralno i za paTa-lel.no projek-tovanje):
Stav 1. Projek-tovanjem iz centra O prav niz praveup.ro-.
storu preslikava se na prav niz .projekcije prave u ravni .. 'it.
obostrano ako prava ne sadri centar projektovanja.
Dokaz. U ravni (O,a) zraci prave a pripadaju
pramenu sa sreditem O i zraci pramena sek-u projekciju a' prave
a u koje su projekcije .prave a (sl. 7).
'pravog niza a(M) preslikavaju se na zrake pramena O(OM) obo-
strano (2.1). Zraci istog pramena O(OM) preslikava-
ju se na niza a'(M'), tj. na prodorne projekcijSlkih
'zrakova 'kroz ravan 'It, ta'kode obost.Ta:no Prema to-
me, svakoj prave a odgovara jedan zrak pramena, a ovome
jedna prave a', projekoi-ja prave a. Iz ovoga sledi da
svakoj pra'Ve a odgovara 'samo jedna Itaaka prave a', da je
par na istom -projekcijskom zraku i da je
svaka prave a' 'Projekcija samo jedne prave a. Dakle,
presH!kavanje projekoij-skim zracima prave a na pravu a' je obo-
strano presli'kavanje.
Da nisu uvedeni elementi, N prave a,
je zr3lk ON paralelan ravni 'lt, odnosno paralelan
projekciji a', ne bi ima-la svoju -projekciju (sl. 7a). Isto ta.'ko,
A .. ' na projekciji a' prave a u .preseku sa zrakom
OA .. paralelnim pravoj a ne bi bila projekcija A oo prave a
(sl. 7a).
Ovim je dokazana i osobi-na:
Stav 2. Projekcija prave na ravan 'it je prava ako centar projek-
tovanja O ne pripada pravoj.
16
Navedene osobine projekcije prave vae za opti poloaj prave.
A'ko prava :sadri centar oprojektovanja O, tj. ako je prava pro-
jekcijslki zraJk, tada je njena projelkoija prodora kroz
ravan 'lt.
sl. 7
Pr o j e k c i j a r a v n i. Iz definicije l. sledi i defii:nicija projekcije
rarvni:
Definicija 4. ravni " na 'ravan 'lt iz centra O ie skup
projekcija svih ravni" na ravan 'lt (,sl. 8).
Dokaimo da vae osobine:
Stav 3. Projektova.njem iz centra O polje ravni presliika-
va se na polje njene projekcije u ravni 'lt obostrano jedno-
ako ravan ne sadri cen.ta'r projek,tovanja.
Dokaz. zraoi ravni "t" obrazuju 'Snop pravih
sa sreditem O (1S1. 8). Ako daleke i 'prave ne
razHkujemo od tada se ravnog polja ,,(M) pre-
slikavaju na prave snopa O(OM) obostrano pri
mu sva,koj ravni" odgovara njen traJk (2.2).
IstD taJko. zraci snopa O(OM) p.resJi;kavaju se na ravnog
polja ,,'(M') u 'raV'Ili 'lt obostrano pri
svakom snopa O( OM) odgovara njegova .prodorna
M' .kroz 'ravan 'lt. Prema tome. jednom zraku snopa pripada jedna
'-raV'Ili " i njena projekcija. ravni 'lt. Dakle. navedeno
presJitkavanje poj'ja ravni " na polje u ravni 'lt je
obostrano ,presHkavanje. Prema tome vai:
Stav 4. Projekcija ,,' ravni " je ravan Tt, ili skup projekcija
ravnog ,,(M) je u ravni 'lt ravno polje ,,'(M')
ako centar 'Projektovanja One pri-pada ravni "t".
A:ko ravan " sadri centar 'projektovanja O, tada je projekcija
ravni " pr'ava 'po !kojoj ravan " projekcijsku ravan 'lt.
17
Ravan je u prostoru t-ri:ma Ikoje ne pripadaju
jednoj pravoj, pa je u projekcijskoj 'ravni "It predstavI iamo -pro-
jekcijama ovih triju
sl. 8
Pri projektovanju 'ravni 't na 'ravan "It iz centra O, od osnovnog
je obost.rano jednozm.a6no rpresli'kava'nje
ravnih polja 't (M) .i 't'CM). Zato se !prvo upQlZllati sa
osobinama ovog .preslikavanja, da bismo ih kasnije koristiIli 'll
raznim zadacima ti vezi sa projekcijama ravnih i 'Prostornih .J.jlkova.
4. Dezargov stav
jedan od osnovnih stavova projek!tivne geomebrije
na kome su zasnovane 'projektjvne osobine koje -Clalje ko-
ristiti. To je Dezal'gov (Desargues) stav otrouglovima.
Dezargov stav. - Direktan: ako se prave koje spajaju
temena dvaju trouglova seku u jednoj tada se
stranice tih t.rouglova, rH prave kojima pripadaju stranice, seku
u jedne prave. Vai i .inverzan stav: ako
parova stranica dvaju trouglova, Hi pravih !kojima
stranice pripadaju, pripadaju jednoj pravoj, tada se prave koje
spajaju parove temena trouglova seku u jedno:i

Razlikujemo dva poloaja trouglov!l: jedan u kome
su trouglovi u ravnima i drugi u kome 'Pripadaju istoj
ravni.
Dokaimo prvo oba stava, direktan i inverzan, pod pretpostav-
kom da Sll trouglovi ABC i A1B1C
1
u ravnima (J. i (J.I
2 Nncrtn;). geomc-lrija
18
(sl. 9a). Neka je s prava ovih ravni, i A i AI, B i BI, C
i ct temena datih t,re,uglova.
1. U direktnom stavu sc pretpostavlja da sc 'pTave AA1, BBI i CCI
seku u jednoj S. Polo sc prave AAI i BBI seku u S,
one ravan. Ovoj ravni pripadaju prave AS i AlBI i neka
je njihova P. P pripada ravni rL, jer je
praveAB j pripada ravni 0:1, jer je 'prave AlBI. Dakle,
P pripada pravoj s ravni o: i 0:1. sc pokazuje da
se prave BC i BICI seku Q i da se prave AC i A,CI seku u
R i da obe 'pr1padaju 'pravoj s. Dakle, pravih
kojima pripadaju stranice trouglova, P, Q, R,
pripadaju jednoj pravoj s.
s
sl. 9
2. Pretpo-stav-ka obrat.nog stava je da P, Q, R, pra-
vih koJima pripadaju stranice, redom AB i AlB" BC .
i BICI, AC i AlCI, pripadaju jednoj pravoj. Kako su trouglO\'i ABC
i A1B,C" u ravnima o: li 0:" P, Q, R su na
noj pravoj s ravni o: i 0:1. Prave AB j A,B, seku se, dakle, u
P i obrazuju ravan A., prave BC i B,Cl seku se u Q j obra-
zuju ravan lJ. i prave AC i A,C, seku se u R i obrazuju ra-
van v. Rami A. i iJo imaju B i BI, dakle, seku sc
po pravoj BB1. se ravni lJ. i v seku 'po pravoj CC1, a rav-
ni v i A. po pramj AA1. Tri ravni )" lJ. i v imaju
S. Kroz S _prolaze prave AAI, BB I, CCI.
19
Dokaimo dalje iste stavove pod pretpostavkom da su trouj!]od
ABC i AIBICI u istoj ravni (s). 9b).
3. Neka su trouglovi ABC i 'AIB,C, u ravni a i neka je S
pravih AA"BB" CC,. Na proizvoljnoj pravoj p kroz S
koja nije u ravni a izaberi mo proizvoljne SI .j Sz. Prave
AS2 i A,S. pripadaju istOj ravni i neka je njihova
A
2
. Neka se prave BS2 i B,S, 'seku u Bl i prave CSl
i CIS, u C2. A2, Bz, Cz trougao u ravni 2
od a. Neka se ravni a i a2 seku po pravoj s . Za dva
trougla ABC i A2B2C2 u prostoru sa centrom S2 dokazano je (4.1)
da se prave kojima pripadaju stranice AB i BC
i BIC2, AC i A2Cz seku redom u P, Q, R na pravoj 's.
Isto tako i za trou!!love AIB,C, i AzBzCz u ravnima a i az sa
centrom S. prave kojima pripadaju parovi njihovih
stranica seku se II prave s. Kako AlB2 s u P,
sledi da 'prava A,B, s u istoj P; sc dobija da pra-
va B,C. s u Q i A,C, s_ u E,. Dakle, AB
i A.B" BC i B,C., AC i A,C, seku se redom u P, Q, R
prave s.
4. PretpostaV1ka obratnog stava je da se prave kojima pripadaju
stranice AB i AlBI, BC i B,C" CA i C,A, trouglova ABC i A,B1C,' .
seku redom u P, Q, R prave s.' Neka je az proi-zvoljna
ravan kroz pravu s i neka je A2BzCl trougao u ravni Cl.2 stra-
nice AlBl, B2C), C2A2 pripadaju pravim koje prolaze redom hoz
taoke P, Q, R. Dokaozano je da (4.2) za trouglo\'e ABC i AzBzCl
koji su u ravnima i stranice pri-
padaju pravim koje se seku u jedne praVE. postuji
Sz II kojoj se seku prave AAz. BB2, CCz. za trouglove
A,B,C1 i AzB2C2 postoji S, u kojoj se seku prave A,Al, BIBl i
. C,Cz. S, i Sz pravu p i neka je S prodora
prave p kroz ravan a. Prave SJA, i S2Al seku se u Al i od're-
ravan koja ravan a 'po pravoj AAt U istoj ravni je i
prava SIS2, pa je presek pravih S,S2 i AAI taoka S. Na Usti
se pO'kazuje da S pripada i pravim. BB, i CC . Dakle, AA"
BB, i CCl seku se u S.
5. Perspektivno kolinearno preslikavanje dvaju ravnih
polja
Kao to je dokazano, projektovanje ravni 'T na ravan 7t iz centra'
O je obostrano pres]j,kavanje dvaju ravnih polja
i u kome par pripada pravoj koja pro-
Jazi kroz O koja je izvan nosilaca ovih ravnih polja
Definiimo preslikavanja dvaju ravnih polja
l)efinicija 1. Obostrano preslikavanje dvaju ravnih
polja u kome parovi pripadaju pra-
vim koje prolaze kroz iednu S naziva se pt:rspektil'l1o pre
slikavanje. "
20
S je centar perspektive, a prave na .kojima su parovi od
( i koje obrazuju snop sa sreditem S jesu
l zraci perspektive.
Definicija 2. Obostrano presli-kavanje dvaJu ravnih
polja u kome jedne prave 'prvog 'Polja Q'd.gova
raju u drogom polju Ikoje pripadaju jec1noj pravoj
se kolinearno
Stav 1. Perspektivno .preslikavanje .dvaju ravnih polja
su nosioci dve ravni, je 'kolinea.rno presHkavanje .
.
Neka "su da.ta dva polja koja pripadaju dvema
ravnima cx, i Ul (-sl. 10a). U polj.u (M) neka je a proizvoljna pra
va. Pravom a i cen.trom pel"Spekth'e S je ravan (S,a)
kojoj Zlraci 'Perspektiv'nog 'preslilkavanja prave a.
Prema tome, prodorne ovih Zlra:kova Ikroz :'avan cx,1 pripada.
ju pravoj al ravni (Sa,) sa cx,1. Iz ovoga sledi da se
prave a polja cx,(.M) pres1i1kavaj'll II prave al polja
cx,,(M,), dakle, pres'likavanje je kolinearno.
sl. 10
Posledica 1. U perspekt.ivnom presHkavanju ravni a na I
na prava s ovih dveju 'l"avni .presJikava se u istu pravu i to tako
da 'se .svaka njena. preslikava u samu sebe. dakle. prava se
presUkava u samu sebe
Prema prethodno dokazanom stavu, ravan (S,s),' gde je s iz cx"
cx,1 po pravoj '5, i z cx,1. KBlko je s prava ravni a i
al, .-sledi da se s poklapa sa s,. Isto tako, zrak SP, gde je P
prave s, ravan !XI u istoj dakle, i P i P, se pokla.
paju. Za P kaemo da se flresHkava u samu sebe ili da je P
dvojna i P iiii P .. Kako je svaoka prave s
dvojna, kaemo da je i prava s dvojna.,j]j da se prava s presli
kava u samu sebe to s ai s, .
21
Definicija 3. Prava kO'ja se u perspektivnO' kO'linearnO'm presli,ka-
vanju presli-kava u samu sebe naziva se osa perspektive !
ili osa kolil1eacije (sl. IDa)
Posledica 2. A'kO' prava a polja a(M) osu perspektive s u
P, tada istu sadri prava al polja al(M
I
) kO'ja u p er-
spektivnom presli'kavanju odgO'vara pravoj a.
Prema posledici 1. preseka prave a i OISe -s je dvO'jna
preslikavanja, tj. P "" PI. KakO' je presli-kavanje koJinearnO',
P "'" PI pripada pravDj al, dakle, pra've a i al seku se u taeki
P "" PI prave s.
Stav 2. Pers'pektivnim preslikavanjima polja ravni a na al
iz centra S i iz centra O. kDji ne pripadaju ravnima a i al, od
su li ravni al dva pDlia 'kDjima je preslika-
vanje perspel(tivnO' i ko1ineamo.
Dokaz. IzvedimD dva perspektivna preslikavanja ravnDg pDlja
a(M) na ravan al iz centara S i O kDji se razJoi:kujlJ i
ne pripadaju ravnima a i al Csl. lOb). Presliikavanjem iz centra S
dDdeljujemO' -ravnDm PO'lju a(M) polje al(M
I
). pri
M ravni .a odgDvara u ravni al MI, 'prodO'rna
zraka SMo PresHkavan.iem iz centra O dodeljuiemD. ravnO'm polju
a(M) pDlje a'(M'), pri M .ravni a O'dgovara u
ravni al M' prodorna zra'ka OM. Na taj u ravni
al dobijamo dva PO'lja al(MI) i a'(M'). O'vih
dvaju ravnih polja uspDstavljenD je O'bostranD pres.li-
kavanje u kome prDdDrnoj MI zraka SM odgDvara prodDrna
M' zraka OM: DokaimO' da .je O'VD preslikavanje perspek-
tivnO' i kD1inearno. Ka'kD smO' u prethO'dnom stavudokaza1i da je
perspektivriD presli-kavanje ravnih polja ka lO'linearno, sledi
da su Dba preslikavanja pDlja a na ravan al iz centara S i O ko1i-
nearna, tj. prave a pDlja 'c1. preslikavaju ,se u prave al.
DdnDsnD u prave a' ravni al. Prema tome, prave al
odgO'varaju prave a', pa je pres,U,kavaJl1je pDlja 'al(MI)
i a'(M') koJi.nearnD. Najzad, ravan pravima SMI
i OM' 'kDje se seku u M. Ova ravan ravan al pO' pravDj
MIM', a prava OS kO'ja pripada ov Dj ravni prO'dire krDz ravan (XI
- u S' prave MIM'. Dakle. pravO'j kDja spaja par
MI i M' pripada S'. Preslikavanje ravnih pDlja
al (MI) i. a'(M') je 'perspektivnD jer PDStDji centar perspektive S'.
Prema tome, preslikavanje PO'lja al(MI) i a'(M') je koli-
nearnD i perspektivnO'. U oba preslikavanja iz centra S i iz centra
O Dsa preslikavanja je prava s, prava ravni a i a). Pre-
ma tO'me je i upreslikavanju ioz centra S' osapresl'ikavanja 'prava s.
Ka:kO' je preslikavanje pDlja CXJ(MJ)i a'CM') nastalO' iZVD-
dva preslikavanja 'ravni a na al, ,kaemo da je O'nD
proizvO'd Dva dva preslikavanja.
Definicija 4. Preslikavanje dvaju ravnih polja ka Ikoje je per-
spektivno i kDlinearnD nazivamO' perspektivno kolinearno presli-
ka1'al1je, perspektivna kolineacija ili centralna kolineacija. Centar ..
22
i osu perspektive nazivamo centar i osa kolineacije. Nosioci dva-
ju perspektivno kolinearnih polja jesu ili dve
ravni ili .jed7l(l ista.
U daljem izlaganju, ukoliko je potrebno, naglaeno da li je
nosilac jedna Hi dve ravni, u protivnom, 'Su oba slu-

Ka:ko ravan tri nekolineame perspektivno koli-
nearno preslikavanje zadaje se sa tri para
pri par zraku 'perspektive
koji sadri centar perspektive.
Stav 3. Ako u kolinearnom presli!kavanju dvaju polja po-
stoji centar perspektive, tada postoji i osa perspektive.
sl. 11
Kao to smo dokazali, aiko je preslilkavanje ravnog polja
Cl(M) na ClI(MI) 'PerspektiJv-no sa cenrtrom S, ono je ikolinearno
(stav 1.). je dokazano .da pravoj s ravni cl i Cl,
odgovara u ovom preslikavanju ista prava i svakoj prave
s odgovara ista (pooled. 1). Ova prava je, dakle, osa per-
spektive (sl. 10a).
Ako su ,polja Cl(A,B,C, ... ) i <1.,(A"B"CI, ... ) U istbj ravni
i presl;i,kava:nje ovih dvaju polja je koJ.ineamo, :i ako se prarve AA"
BBI i CCi 'se:ku u S iste ravni, tada se, na osnovu Dezar-
gova :stava za dva trougla iste rav.ni, prave kojima 'pripadaju od-
stranice AB i AlBI, BC i BICI, AC i AlCI seku redom u
ta6kama P, Q, R koje jednoj pravoj s.
Dokaimo da se svaka 'prave s preslikava u listu tj.
da je s osa koHneadje (sl. l1a). P prave AB polja Cl(M) ,
u kojoj 'se AB i AlB, seku, odgovara u polju ClI(MI) tar.ka prave
AlB" jer je presJi.kavanje kolinearno. Preslikavanje je perspek-
tivno, pa zrak SP pravu AlBI u Pl, a kako se AB i AlBI
seku u P, PI se poklapa sa P. Dakle, P se presli-
kava u istu tj. P "" Pl. Isto vai za Q i R II kojima
23
se seku preostala dva para stranica. Dokaimo dn
ova osob-ina vai za proizvoljnu T -prave s. -kroz T
proizvoljnu pravu polja a(M), npr. 'pravu AT i sa D
presek ove prave sa pavom BC. Zrak perspektive SD upreseku
sa pravom BIC. preslikanu DI, pa prava AIDlodgo-
vara pravoj AD. Dokaimo da se prave AD i AID. seku u T
dokazujemo da se T prave AD poklapa' sa njoj odgo-
TI prave AIDI. Prave AAr, .BBI i DD. spajaju
temcna trouglova ABD i AIBIDI i pro.)aze kroz
S. Prave kojima pripadaju s1ranice AB i A.B. seku
se II P, a BD i BIDI u Q. P i Q pravu
na 'kojoj se, prema Dezargovu stavu, seku i prave koJima 'Pripa-
daju stranice AD i AIDI. Kako je P i Q
prava s, prave AD i AIDI seku se u ta6ki prave 's. Prava
AD sece s II T, ,dakle, AID. pr()ilaozi kroz T. Prema
tome je T 55 T .
Na isti Dezargov stav II prostoru. mogli. smo
da jzvedemo prvi deo -dokaza ovog stava koji se odnosi na dve
ravni u prostoru. .
Stav 4. Ako ukolinearnom presli-kavanju dvaju polja
stOji osa, tada postoji i centar perspektive.
Dokaz. Neka polja a(A,B,C, ... ) i al(AI,B.,CI, ... ) pripada-
ju dvema ravnima a i al. Neka je s prava OVIih
ravni (Hb). Ona je dvojna 'prava, tj. osa s,. SJ. Na s su .tada
P, Q. R parova pravih AB i AlB.,
BC i BIC., AC i AlCI i one su dvojne. Na osnovu j.nverznog Dezar-
gova stava pos,toji S u k'Ojoj se seku prave AA., BBI iCCI.
da prava koja s>paja ma kojedve
L i L. ravni <1. i a. prolazi kroz S. Neka L, A, B ne pripa-
daju jednoj pravoj. Neka LA i LB seku osu s redom u taakama
U i V. Kako je U 55 U., V;;;;; V . i presHkava\11je ravni a na al koli-
nearno, prave UlA. i VIBI seku se u Lio Dakle, prave k'O-
jima pripadaju st-ranice trouglova ABL i A,BILI
seku se na pravoj s. Na osnovu inverznog Dezargova s>tava prave
AAI, BBI i LLI seku se u jednoj Kruko se AAI i BBI seku u
S, prava LLI prolazi kroz istu S.
Dokaz je isti i II su polja u istoj ravni, jer
inverzan Dezargov -stav koji se 'koristi II dokazu vai i za dva tro-
ugla koji su II istoj ravni.
Stav S. Ako pri kolinearnom preslikavanju dvaju
koja su u istoj ravni, -postoji centa'r 'kolineacije, .tada je 1t'O centar
oramena pravih je svaka prava dvojna i centar je dvojna

Dokaz. Na OSIlOVU prethodno dokazanog stava, ako postoji centar
kolineaciie S dvaju ravnih polja a(M) i <1..(.M.) :koja su <ll
istOj ravni, tada postoji i osa kol.jneaaije s. Dokaimo da je svaka
prava pramena sa centrom S dvojna. Ako je A, AI proizvdljan :par
preslikavanja, on pripada ,pravoj -kroz cen-
24
tar S. Prese6noj A, prave AAI sa osom s odgovara ista
ti. A.t'" A, (.s,l. 12), Prema -tome, pravoj AA, odgovara u datom
kolinearnom preslikavan:iu 'prava AIA.I kqja se sa njom poklapa.
Da1kle, p-rava AAI pramena 'Sa sreditem S -preslikava se u samu
sebe. Isto vai i za !pravu BBI pramena, gde je B, Bl -hilo koji dru-
j!;i 'Par istog preslitkayan.ia iR"" BI .presek
'ia osom. Sledi da S pravih AA, i BB. odgovara
ista kao presek -pravih AIA,I i BIB,I. Dakle, S
je dvojna tj. S'" SI. Sva'ka prava 'Pramena .ie dvoj'na jer
sadri dve dvojne preslikavania: centar S "" St i pr.:sek sa
osom, npr. Ms'" Mt. i S su dxojne prave MM;.
sl. 12
Preslikavanje pravih -pramena nije (kao to je preslika-
. vanje ose s), dvojne 'na svakom zra,ku su' samo centar S oj
prave pramena sa osom s.
Definicija 5. Perspektivna koHneaaija u kojoj centar S ne pripada
osi zove se i homologija, a u 'kojoj pripada osi zove se elacija.
Definicija 6. U perSlpektivno kol.inearnom preslikavanju dvaju
ravnih polja prava .iednog ;polja koja odgovara
dalekoj pravoj dTUgog polja na-ziva se protiv - osa.
u
v
s
sl. 13
25
Neka su Cl(M) i CllMI) dva polja u razli6tim ravnima i
neka je s- njihova 'prava. Centar S perspekt.i-vno ,ko].ine-
arnog 'preslikava'n:ja i ,daleka prava v'" polja <x.(M)
ravan (S,v,,) para-IeInu ravni cl koja u pre-seku sa
. rav,ni !XI jnavoj v oo pravu VI. Prava VI je
prema defi,niciji protJiv-osa polja ClI(MI). KCi'loo \su 'lawi cl i (S,v
oo
)
paralelne, pra-ve s -i VI ov-ih ravni 'sa ravni_ ClI su para'lelne.
Dakle, protiv-osa VI paraleIna je osi perspektive s" se -dobija
da dalekaprava Ul., U ra'Vni tll i centar S ra-
VCl!n par<l'lelnu ravni tll, ,koja u 'preseku sa ravni cl protiv-
-osu u u ravni cl para-Ielnu 'Osi s (sl Ba). .
Neka je -perspektivno :kolinearno presJi.kavanje -dvaju polja
a.(M) i ClI(oMl ), 'koja su u ra'vni, da'to osom s cent'rom S i
parom M i M, (sl. Bb), I u 'kada
oba polja -pri.padaju jednoj ravni protiv osa VI polja
ClI(MI) paralelna je osi s, jer se VI sa besko-
dalekom pravOom voopO'lja Cl(M) na osi s i to Ll
dalekoj ose s. Za konstrukciju protiv-ose VI je dovolj-
no da se presJi,ka samo jedna daleka polja
a.(M). Neka je 'pravom MP, gde je P == PI ose s, dCl!ta beslko-
Voo polja a.(M). Zrak kroz S paralelan vra-
- voj MP _presli'kava - daleku taoku Voo prave MP u-
VI na pravoj MIPI polja ClleMI). Prava kroz VI pa-
ralelnaosi s je 'protiv osa VI polja <x'1(MI). Isto se u polju I7.(M)
konstruie protiv-osa u. Ul"" prave MIPI polja a.1(MI) pre-
slikavamo u U u poJ-ju (1.(M) na pravoj MP u preseku sa
zrakom SU, oo, koji je paraIdan pravoj M,PI. Prava kmz U. pa'ra-
leIna osi s, je prot.iv-osa u.
Prema prethodnim kOonstrukcijama SVIPU je para
lelogram. Ka.ko su kroz temena VI d U konstruisane protiv-ose
VI i II paralelne osi s, moe se dokazati da je 'OdstOjanje .centra
S od jedne protdv-ose jednako mstojanju ose i druge proti".ose.
Ka'ko je ravno pO'lje trima koje rie
pripadaju jednoj pravoj, perspektivnokoHnearno presl,i:kava:nje
dvaju ravnih polja zadaje se na
l. centar S i -vri para na zracima kroz S;
2. centar S. osa s i par M. MI na zraku kroz
S (osa s je sa -dva para k<ojc su
dvojne).
3. centar S, osa s i protiv-osa VI Hi u (svaJkoj rpr01iv-ose
odgovara po-zna.ta daleka zraka kolineacije).
Definicija 7. KolinearnopresJikavanje dvaju ravnih 'Polja
u -kome se daleka prava jednog -poLja presli-
kava u -daleku -pravu ,drugog polja 'naziva se afino
preslikavanje.
Ako je preslikavanje perspek!tivno i anno, tada ga nazivamo per;
afino_ Osu preslikavanja ta-da i1ruzjvamo osa afillosti,
centar centrom afinosti, a zrake zracima afil1osti.
26
Primeri
Primer l. Da-tom -kvadratu ABCD polja (I(M) konstruisati
A,B,C,D
I
u polju aleMi) ako su ova dva
pol'ja u jstoj ravni i ako je perspektivno koHneaorno preslika-
vamje dato centrom S, oSe>m s i parom A,
A, (sl. 14).
Pre nego to na konstrukciju A,B,C,D, kon
struiimo protiv-osu pol-Ja a(M) u kome je kvadra-t. zato
par pravih ovog 'Preslikava'nja, npr. pravu AB po-
lja a(M) koja osu s u P ... P, ii njoj pra-
vu A,PI u polju al(MI). Preslikajmo daleku U, ""
prave A,PI u U prave AP. Taoka lJ( je upreseku
prave AP sa zrakom SU, .. -koji je paoralelan pravoj AlPI. Prava u
kroz U, .paralelna osi s, jeste traena pre>biv-osa polja
a(M). Kvaodra.t ABCD ima Hi nema sa pro-
ri,v-osom. Pretposta'Vimo da nijedna kvadrata nepri-pada pro
tiv-osi. Tada se sve kvadrata preslikavaju u
u
sl. 14
Iz uslova da je presli:kava-nje kolinearno, A, B, P, koje pri-
padaju jednoj praV'oj..--tt-p'olju (M). presI.ikavaju se u AI.
Bl, PI koje prnpa.daju jednoj pravoj u polju al(MI). Da.kle,
BI pripada praIVoj AIP,. Iz uslova da je preslikavanje :per-
spektivno, par B, B, pripada zraku kroz cen-
taT S. Da!kl,e;' Bl pripada pravoj SB. Prema tome, Bl je
pravih AlPI i SB. Taoke dui AB presJ.i-kavaju se tl
.dui AlB,. Ne:) -taj nabin je i stranica A,B, traenog
.
Na isti odredimo C,. Prava BC osu s u
Q "" OI pa je njoj prava B,O, i na njoj je C,
27
u presek u sa zrakom sc. Za pres.lika:vanje C mo-
gli smo da koristimO' i pravu AC. Poto ll!i'smO', upotreibimopra'll'u
AC za kontrolu preciznosti izvedene konstrukcije. Par
pravih se u ose, da'lde, AC i AlCI seku se u R "" Rl
ose s. (Ukoli'kO' to na crteu nije 'ispunjeno, crte nije ip'recil7..no
izveden.) .
Na isti 'konstrui:imo D D" presH-
jednu oo pravih CD, AD, BD: .
Kako su suprotne stranice kvadrata para.lelne, prave .kojima one
pripadaju seku se II daleke 'pra"le. Prema to-
me, suprotne stranice AIBICIDI pvipadaju 'pravima koje
seku na protiv-osi VI polja (l1(MI). dakle, na pravoj paralelnoj
osi s.
Primer 2. Dati kvadrat ABCD presli.ka'ti 'perspek,tivno koli-ne amo
ako su dati centar S, osa s iprotvi-osa u polja u kome
i ako: a) jedno teme kvadrata pripada protiv-osi u
(sl. ISa) i b) ako ,protiv-osa u okva'drat (sl. 15b).
a) Ako je teme A kva:drata ABCD na prO'tiv-osi U, tada se A
presli'kava u daleku AI" zraka SA. Da bismo
konstrui'Sa,)j BI, odredimo . P "" PI ose: ..
sa pravom AB. Prava AP preslikava se u pravu AI .. PI, 'dakle,
to je prava 'kroz PI parale1.na pravoj SA. Kaiko je B na
pravoj AP, BI je na pravoj PIAI" i d()bija 'Se upreseku.
sa zrakom SB. Preslikajmo na pravu AI .. PI jo jednu du-
ili AB. npr. M u MI. Mt da
se stranica AB kvadrata presli.kava u onu polupravu ;prave AI"PI
je kraj BI i kojO'j pri-pada MI.
SI. ISa
28
Sl. 15b
Ostctie C i D presHkawa.mo u CI i DI kao u pret-
hodnom primeru. Stranica AD se presli1kava u jednu od
polupravi!h pra've D/AI .. sa kraljem DI na kojoj je NI, pre-
sUkana N stranice AD kvadrata. Stranice kvadrata se, pre-
ma tome, presliika'Vajou u otvorenu izlomljeriu lini'j.u. Deo ravnoi
ovom 1inij()IIIJ., kome' prilpadaju np'r. dui BIDI, II
koju se preslikava du BD, je gkup preslikan'ih povi-i
kvadrata.
b) Ako protiv.o()sa 'Il kvadra-t ABCD. i t'O stranicu AB u
U i stiralJliou u V, tada se U lj V presHkavaju II
Ul" zraka SU i Vl .. zraka SV. Da bismo
preslikaU straJll'icu AB, presek P - PI ose s sa pravom
AB. Tada se prava UP, na kojoj je AB, preslilkava u pravu UI"PI
koja je paralelna zra!k'll SU. Na njoj odredimo AI i BI upreseku
sa zracima SA i SB. Ka!ko se U dui AB preslikava u
dalleku Ul .. , stranica kvadrata se presl.i,kava u
dve polu:prave prave UI .. PI su 'kT8'jevi Al i BI.
ako je Q ... OI presek ose IS i prave CD, na ikojoj je V
protiv-ose u, tada se stranica CD presli:kava u dve poll.Lprave pra-
ve OIVI .. paralel.ne zraku SV, u poluprh:ve su krajevi
Cl i Dl.
29
Najzad, svaka od stra-nka AD -i BC, koje nemaju
sa Ipr.DItJiv-osom u, presltkavaj-u se u dui AIDI i BIC
I
_
Stranice kvadrata se, prema tome, -presHkavaju u dve OJtvorene
izlomljene linije koje de\oove ravni u -koje se preslika-
va pOVT kvadrata.
Zadaci za vebu
1. Data su tri para perspetkivno kolinea-rnog preslika-
vanja sa centrom S. Konstruisati osu i protiv-ose ovog preslikavanja.
2. Dati paralel9gram ABCD preslilka-ti perspektivno lroJ.inearno ako je dat
centar S i A, B, C A" B" Cio
1. Dati su centar S- osa s i par ka A i A, perspektivno
kolinearnog preslikavanja. Konstruisati protiv-ose ovog preslikavanja_
4. Dati su centar S, protiv-osa u i par A i A. perspek-
tivno kolinearnog preslikavanja. Konstruisati osu i drugu protiv-osu ovog
preslikavanja.
5. Dati su centaT S, osa s i protiv:Osa u perspektivno kolineamog presHka-
vanja. Preslikati datu du AB ako je:
a) du AB i protiv-osa u nemaju
b) krajnja B dui AB pripada- protiv-osi u
c) du AB -protiv-osu u;
6. Dati su centar S, osa s i protiv-osa u perspekth-no -kolinearnog presli-
kavanja. Preslikati- dve prave p i q:
a) koje se seku na protiv-osi u
b) koje su paralelne.
7. Dati su centar S, osa 5 i proliv-osa u perspektivno kolineamog preslika.
vanja. Preslikati proizvoljan trougao ABC ako je:
a) trougao ABC i protiv osa u nemaJu
b) jedno teme trougla pripada protiv osi u
c) trougao ABC protiv osu u.
8. Pravilan estougao koJi nema sa protiv-osom preslikati
perspektivno kolinearno ako su dati centar S, osa s i protiv-osa u. Dokazati
da se prave, kojima pripadaju swprotne stl-anice presHkanQg estougla, seku
u jedne prave paralelne osi s. -
9. Dati su centar S, osa s i protiv-osa u perspekt-ivno koHnearnog presli-
kavanja. Preslikati dati trougao ako je jedno njegovo teme centar S i:
a) trougao ne protiv-osu u
b) trougao protiv-osu u.
10. Dati su centar S, osa s i protiv-osa u perspektivno kolinearnog preslika-
vanja. Preslikati dati kvadrat ako je centar S u kvadratu i:
a) kvadrat ne proliv-osu,
b) kvadrat protiv-csu.
6. Invarijanta perspektivno kolineamog preslikavanja
Definicija 1,,: Dvorazmera A, B, C, D jedne prave
. cl AC AD d cl
Je razmera veJu razmera -- : -- , g e su AC, BC, AD, BD u-
BC BD
dui A, B, C, D. je [A-BCD].
30
Ka!ko su duine dui 'pozitivni brojevi, dvorazmera je broj
[ABeD] = k. Ako C, odnosno D, nije A i B, parovi A, B
i C, D se ne ;razdvajaju (sl. 16a), u protivnom oni se razdvajaJu
(s1. lOb). Ako se 'PaTovi razdvajaju) neka je k < 0, a ako se
ile rarovajaju, neka je ,k > O.
A B e D
A e B D
e A B
A D B e
sl. 16
Stav 1. Ako je jedna od daleka,
tada je jedna'ka razmeri ,trojke
Neka je npr. D ... Kako je IABCD .. ) = AC AD.. AD .... l
BC BD.. BD.. '
sleduje da je [ABCD] = AC
BC
Definicija 2. Cetvorka za koju je -k = -1 naziva se harmo-
nijska Hi, parO'Vi A, B i C, D nazivaju se hanno-
nijski konjugovani parovi
Iz AC : AD = -1 sleduje da je AC = AD
BC BD BC BD
da se 'parovi A,B
C.D razdvajaju.
Stav 2. A!ko su a, b, e, d zraci pramena sa sreditem S, 'p i 'PI pro-
izvol}ne prave 'koje ne pro-laze <kTOz S iA, B, C, D redom
ovih zrakova sa pravom 'P i AI, BI, CI, DI 'redom
sa ,pravom 'PI, tada je = [AIB;CIPI] (sl. 17).
Kroz A i AI "konstruiimo prave paralelne sa e ,koje sc-ku
pravu cl -redom u taokama K i iKI i prave paralelne sa cl ikoje seku
pravu e -redom II L i LI. Prave kroz B i BI paralelne sa e
sekuQ redom u M iM" a prava paralelne sa d seku e re-
dom II N i NI. Iz ,trouglova ACL i BCN, AlCI LI i BICINI je
AC AL. AI CI Al Ll
,-=- 1--=--.
BC BN Bl CI B) Nl
Iz :trouglO'Va ADK i BDM, AJDIKJ i B,DJMI je:
AD AK. AIDI AI K)
-=-1 --=--
BD BM BI DI BI MI
31
U paralelogramu ALSK je AL = SK i u paralelograrmu BNSM je
.AC AL SK
BN = SMo Sleduje, da je: '- = - = - . Isto ta'ko, iz
BC BN SM
para-ielograma AIL1SK1 i BIN1SMI je A,LI = SKI i BINI = SMI iJZ
l>leduje: Al Cl = AI LI = SKI.
BI C
J
B] Nl SM]
. ABCD _ AC .AD = SK .AK _ SK .SM
Prema tome Je: I ) - BC 'BD SM 'BM - AK 'BM
SM SMI
tro uglova 5MB i SM1BI je - = --
BM Bl Ml .
P>rema tome je:
SK ; SM = SKJ : SM] odnosno
AK BM AJ K
J
Bl MJ'
[ABeD] = [AIBICIDd.
sl. 17
sl. 18
Posledica. Dvora2lIllera jedne 1>ra've je invarijanta
perspektivno ko1ineamog presli:bvan.ja (sl. 18),
Ako su p .i PI paJr pravih perspek!tivno kO'Hneaor-
:preslikavan-ja dvajou rarvnd-h pol'ja 'Sa centrom S i osom
s l AI, CI, DI prave !Pl, 'koje u d!lJtom pres.Jihkavanju
odgovara,]u redom A, B, C, D praove op, tada je na
osnovu prethodnog stava [ABCD] = [AIBICIDI]'
32
Stav 3. Ako je perspektivno kdlineamo presHkavanje dvaju polja
(M) i I(MI) dato osom s, centrom S i 'parom odgova.
A i AI i ako je M, MI proizvo]'jan pal[ odgova-
zadatog pres\ilkav3inja i A., M, ose
s redom sa zracima AAI, MM1, tada je [MMISM.] = [AAISA.]
(-s]. 19).
Prave AM :i AlMI seku se u jed'noj T = TI ose s. Zraci TA,
TAl, TS i TA. pramena sa sreditem T su p.ravim SA j
SMo P'rema :prethodno dokazanom stavu d:vorazmere pre-
jednake su, dakle je [MMISM.] = [AAISA.].
sl. 19 sl. 20
Definicija 3. Broj k = [MMISM.], gde je M, MI par
presltka'Vanja, S centar, M. presek zraka MMI i ose s;
xi'vamo konstantom perspektivno ikoJi.nearnog pres'iilkava:nja.
Perspektivno kolinearno prestIilkavanje sa konstantom k = -1
nazivamo harmonijska kolineacija.
Na osnovu d()lkaza:nih osobina, na pravoj 'p
ku D tako da sa'mma datim A, B;'C, gde je B
A i C, tj. A-B-C, :ini je dV'Orazmera
3
[ABCD] =- (sl. 20).
2
Neka je PI proizvoljna prava krorz A. Konstruiimo na pra-
voj PI AI, B .. CI, DI je [AIBICIDI] =
3 '. . AC 3
=-,pri je A ... AI i DI ... Tada je

... ] = _l _l = -,
2 BICI 2
pa je za proi.zvolj.no i2abranu jedinicu duine AlCI = 3 i BICI = 2 i
AI-BI-C ..
B, BI i C, CI parOVima perspek-
tlvno kolinearnog preslikavanja, presek zrakova BBI i CC
I
odre-
centar S perspek!tive. Kako je DI OD daleka
prave PI, prava kroz S paTaleina pravoj PI presHkava DI" tl
33
D na p. Prema dokazanom s'tavu je [ABeD] =
. 3
== [AIBICIDI oo]. Da;kle Je [ABCD] = -.
2
Ovakonstrurkcija da ,se perspektivno 'kolinearno pre-
slikavanje zada centIrom S, osam s i konsta'O'tom preslikavanja k.
7. PerspektivIlo afino preslikavanje
II -kojima su centar i osa od
jeva u ,kojima su daleiki, specijalna
perspektivno kolinearna pres'likavanja ravnih polja euklid-
skog prostora za koji su da1eki elementi nesvoj&tveni.

1. Centar koJi.neacije je S i osa kol'ineacije je ko-
prava s.
2. Centar je daleka S .. , osa je prava s.
3, CentaT je S, osa je relaleka prava s oo .
4. Centar je daleka tacka S .. , osa je da-
leika prava s .. '. _ __ _
U svakomod -navedenih i one kon-
stanta preslirkavanja k ima vrednost.
l. Ako su centar i osa elementi, preslikavanje je opte
perspektivno kolinearno sa smo ,se osobinama upoznali.
2. Neka je presl'ikavanje dvaju ravnih polja cx(M) i cxJ(MJ)
dato osam s i daleIkim centrom S ...
Slav 1. Alko je centar perspektivno kolinearnog presli;kavanja be-
daleka S", ovo pres l i'kav ClJnj e je perspektivno
aHno.
Tada osu nazivamo osa a/inosli a zrake zracima afinosti.
Ovo preslikavanje je pers'pe'ktivno jer pamlelni zraci obrazuju pra-
men odnosne ,s-nop sa sreditem S "., Da bisrriodokazali rela je na-
vedeno preslika-vanje a fino , treba, prema defi.niciJi, do-kazU'ti da se
da'leka prava jednog polja preslikava u
dale'ku pravu drugog polja
Neka je presJirkavanje dato centrom S", osom s i parom odgova-
ka A i AJ (sl. 21). Pokazali smo da je za presHkavanje
da'leke prave dovoljno p resli'kat i jednu njenu
zato par 'pravih AP i AlPI, gde je P ... Pl
ka ose s . Preslikajmo U .. prave AP u taoku Ul prave AlPI
dmgog polja. Ul se na pravoj AlPI U preseku sa
zrakom S'" U",. Kako je S"" V" da'leka -prava, ona
u preseku sa AlPI bes'kona6no daleku Ul co prave
AlPI . Prava !kroz Ul'" paralelna -osi s je daleka 'Pra-
va jer je dvema da'lekirm Dakle,
3 Nacrina geomt'trija
J

I
j
34
sl.ib daleke .prave je daleka prava. Dokaz
vai i za su <pulja u ravnima i za
kada su u istoj ravni.
Ako 'su oba polja u istoj ravni, ddkaz bi mogao da se za-
snuje i na stavu da se svaki zrak pra-mena, je nosilac cent:lr S
perspektive, .perspektivno .kolinearnog preslikava-nja, presli-kava u
istu pravu. Kako je S oo, daleke prave. besko-
daleka prava je zrak pramena sa sredi-tem Soo i presli'kava
se u istu pravu, dakle, u daleku pravu.
U'"
sl. 21
sl. 22
Posledica. Uperspeklivno afinom preslikavanju paralelne prave
preslikavaju se 'll parale'lne prave.
P,rema prethodnom, daleka taoka preseka paralel'l1ih
pravih, poto ,pripada dalekoj pravoj, preslikava se u
daleku presJi,kane prave ,koja je besko-
daleka. Dakle, preslika'l1e prave seku se u dale-
koj tj. one 'su paraleIne (sl. 22).
Stav 2. Ako su A,B,C, i A" B" C, redom na
dvema pravima perspektivno afinog preslikavanja
u kome je centar Soo i osa s, tada je AC:BC = A,C,:B,C" tj. inva-
rijan-ta perspektivno afinog presJiokavanja je razmera trojke ta-
jedne 'prave (sl. 23).
Pri datom dveiu pravih AP i
A,P, Cp", Pd taoka D oo prave AP preslilkava se u taoku D, '"
prave A,P, . Kako je invarijan-ta perspektivno kolinearnog presli-
kavanja dvoraz:mera jedne prave, tj. [ABCD] =
= ikako je dvorazmera jedna'ka razmeri alko je jedna
od daleka, lj.
AC
[ABCD 1=-
'" BC
35
Dokaz se moe izvesti i na o$lnovu stava da Ml illa kracima
ugla APA] u presek-u 'sa paot"a!le'lnim :PJ'a'Vim ,
CC
I
proporcionalni. Dakle je AC = Al Cl.
BC
Posledica. SredUte dui preslikava se u sredite dui.
Ms
sl_ 23
sl. 24
Stav 3. Kons-tanta perspektiv-no afinog presliokavanJa dvaj.u ,pd].ja
koja pripadaju istoj ravni, u kome je cen1ar S .. t osa s ,
i M, MI par a M. preseooa 1Jl"alka afi-
nosti MMI sa osom preslikavanja s, jednaIka je razrneri k = MIM,.

od -konsta-nte perspektivno ;kO']i.nea.rnog presHka'll'anja,
k = [MMISM.], i dokazane osobine da je dvorazmera
jedne prave, od kojih je jed-na jednaka
razmeri tro.i'ke dobijamo za -S .. :
k = [MM] S .. Msl = MS .. : MM. = l: MM, = Ml M .
. MIS.. Ml M, Ml M. MM,
Stav 4. Ako je konstanta p:r;eslikavanja k = -1 i ako su 2Iraci
afi.nosti normalni na osu, preslikavanje dvaju 'Polja koja
pripadaju istoj ravni, je osna simetrija (sl. 24).
Kako je k < O, pa-rovi M, Ml i S, M, -se ra:mvaja.ju, pa je za S ...
MM
M. M i MI . Za vrednost I k I = 1 je _1 __ , = l odnosno
MM. '
MIM. = MM, __ Dakle, na proizvoljnom zra,ku afi.no-s-ti, koji je
na osu s normalan, nalazi se par sa ratlJli-
strana ose i na jednakim odstojaonjima. Kalko ovu osobinu
ima svaki par datog presli!kava:nja. a na-
vedene o:;obinc defi-niu u odnosu na osu -s , ovo per-
spektivno arino presli-kavanje je simetrija u odnosu na osu s .
36
3. Neka je preslikavanje dvaju ravnih polja ko-
centrom S i dalekom asom s" . Iz osobina
opteg perspek1.ivno i<.olinearnog preslilkavanja izvedimo osobine
za s oo
Stav 5. Mw je osa perspektivno koHnearnog presHkavanja besko-
da!leka prava s" i centar S tacka, ovo presJilkava-
nje je perspe]{l!,j.vno afino.
PresJi.kavanje je perspektivno jer :zraci koji spajaju parove odgo-o
prolaze kroz S . Poto se II
ovom presliikavanju daleka prava, koja je osa pres,li-
kavanja s oo , preslikava II samu sebe, ovo je preslikavanje aHno.
Stav 6. InvariJanta pres'likavanja, u IkO'ffie je centar S i osa s oo ,
je razmera .troj-ke jedne 'prave (sl. 25).
B,
sl. 25 sl. 26
od 1nva:rija,!': tnosti dvorazmere jeune
prave II -perspektivno ;kolinearnom presli1kavanju [ABCD] =
= [AIBICIDI] i od osobine -da se u afjnom preslikava.nju
no -daleka jedne prave presJiikava u daleku
ku ,prave, npr. D .. u. D, .. , dobijamo da je [ABCD .. J =
= [AlBISIDI "J, o-dnosno AC == Al CI . Dakle, invarijanta je -razme-
. . BC BI
ra trojIke jedne prave.
hto moemo dokazati i alko dve prave datog
presli!kavanja .koje su paraileine, jer se seku u ose koja je
da'leka oprava, i na ovim pravi-m parove
A i AI ,B i Bl ,C; i C, . Na osnovu -poznatog stava geo-
metrije, koje na pa"ralelnim pravim zraci SA, sn,
SC
. l' . AC AI Cl
proporcIOna lli su, tj. - =
BC Bl Cl
37
Stav 7. Konstanta preslilkavanja, u kome je centar S osa 's, M, MI
d
. v k . d k . . k MS
par o govarajU l taca' a, Je -na a Je razmen = --o
M]S
Ka'ko je osa dal0'ka prava s oo, taoka zratka
MMI sa osam s je daleka M, oo. Dvora'Z!l1era
k = [MMISM, oo] kojom je koostanta perspelk,tiV1no kolin ea rnog pre-
slikavanja definisana, jednaka je, prema tome, razmeri 'trojke ko-
Da'kle je k = MS.
- M] S
Stav 8. Dva ravna !ilka koji se jedan u .drugi preslikavaju perspek-
tivno afino sa centmm S i osom s oo, jesu perspektivno ili
(sl. 26).
Neka su trouglovi ABC i AIBICI dva troug-Ia datog
presliikavanja. Dokaimo da su perspektivno
Trouglovi su u perspektivnom 'poloaju jer 'parovi
temena A i AI, B i BI, C i CI zracima 'perspekti,v-
nog preslikavanja sa centrom S.
Ka'ko su AB i AlBI <prave, one se seku u ose-
s"' dakle, ,one su ,para'lelne, pa je AB: AlBI = AS : AIS . I'sto
ta'ko, poto su AC i AlCI prave, one su paralelne,
pa sledi: AC: AlCI = AS : AIS. Dakle je: AB: AlBI = AC: AlCI.
Kraci uglova BAC i Bl AlCI su parlfleilni i -jednako usmereni, pa
su uglovi jednaki. Prema tome, trouglovi ABC i AlBI Cl 'Su
Koefidenat jednak je konstanti presliJkavanja.
Rastavljanjem proizvoljnog mnogougla na trouglove ddka:zuje se
da su bilo koja dva mnogougla ovog preS'JiIkavamja

Stav 9. Ako je konstal1lta -preslikavanja k = -1 ,preslikavanje sa
centrom S i osom s" je centralna, <simetrija.
Kako je k < O, pa'l'O'\'i M, :Ml i 5, Ms se razdvajaju, da!kle, za
daleku taoku M,,, 'ta(!ke M j Ml su sa razlit itih stra-
na 5. Kako je I k I = 1, s'ledi da je = 1, tj. MIS =
=M5.
Ovu osobinu ima svaki par a navedena oso-
bi-na definie simet'riju u odnosu na centar S . Ovo' perspektivno
arino presJi;kavanje je simetrija u odnosu .na centar 5 .
Na slici 27 dat je pri-mer t'wuglova ABC iAIBICI
perspektivno Ikolineamog presj.jlkavanja koje ,predstavlja central-
nu simetriju u odnosu na centar S,
38
A e
sm/
/ A/
!
e

sl. 27
sl. 28
4. Ako je u perspektivno kolinearnom preslikavanju c.entar besko
da-leka S oo i osa perspektive daleka pra-
va s oo, tada su zraci perspektive paralelni i osa je
daleka prava s .. i odgovara sama sebi. Prema dokazanim osobi-
nama .u 2. i 3. ovo preslikavanje je perspektivno afino.
Stav 10. Dva ravna Iika 'presJi:kavanja u kome je
centar S ooj osa s .. , podudarni su i mogu se dobiti jedan iz drugog
paralelnim pomera'njem e pravcu zra!ka afi-nosti. Ovo pres:]ixa-
vanje je trans.Jacija iIi translatorna podudarnost.
Dokaimo da su dva trou-gla ABC i A,B,C, poduda.rna
(sl. 28). Zraci preslikavanja AA, i BB, paralelni su, a su
paralelne i prave AB i AlB, . U paralelogramu ABB,A,
je AB = A,B, i AA, = BB, . dokazujemo da je BC = B,C, ,
BB, = CC, .j AC = A,C, ,M, = CC, . Prema tome su trouglovi ABC
i A,B,C, podudami.
Kako su temena na paralelnim zracima, a odgovara-
stranice paralelne, i kako je AAl == BBI = CCl ,preslikavanje
predstavlja paralelno pomeranje u pravcu zraka afinosti. Ovo per-
spektivno afino preslikavanje je, dakle, translacija. Trouglovi ABC
i A,B,C, su translatorno podudarni.
Rastavljanjem proizvoljnog mnogougla na trouglove dokazuje se
da su bHo koja dva mnogougla ovog preslikavanja
translatorno podudarni.
PremadQkazanim osobinama preslikavanja u 2. i 3.,
karla su ili centar ,ili osa daleki i preslikavanje II
4. u kome su i centar j osa daleki, je perspek-
tivno afino. Za ova preslikavanja vae osobine:
1. paralelne prave presli.kavaju se u paralelne prave,
2. razmera triju (ili razmera duinna dveju dui) jedne pra
ve je inva rij anta ovih presJi.kavanja.
39
Primeri
"
Primer 1. Pravougaoni'k ABCD pres.Jiikati 'peJ.'spek,hvno aFino ako
je dM zrak afinost.i, osa afinosti s 5 -teme nu A
Al (sl. 29),
Kroz teme A prarougaoni.ka ABCD konst'l'ui;imo. 2Jra;k paralelan
datom zraJku afinosti i na njemu izaberi'ffio taaku Al. Prava AB
osu s u P "" PI i preslikava sc II p'ravu AlPI na kojoj
se dobija BI u preseku sa zmkom afinosti kroz B, se da-
bija. Cl u preseku zraka aHnosti kroz C sa pravom BIOI,
gde je O "" OI presck pl'ave BC sa osom s, Kako su suprotne
s-tranice pravougaoni.ka .pa-ralelne, a paraldnost je invarijanta afi-
nog -preshkavanja, paralelne su i suprotne stn-lIn-ice u proslikanom
AIB,CIDI. Preslilkani je paralelogram, pa
se teme DI dobija II preseku pravih AIDI li BICI i CIDl II AlBI.
Uglovi u paralelogramu AIB1C,DI su u optem od
pravog, Preciznost konstrll\kdje proven'avamo osobinu da
se parovi AD i AID" CD i C1DI sc-ku na
osi s.
Par A i A, moe se zada'ti konstan,tom
sHkavanja, npr. k = AA, = _2 (sl. 29). Tada treba na zraku aH-
A]A, 2
nos-ti kroz Akojoi s u A, konstruisati. AI tatko
da su A i AI sa strana A, i A,A, = Dalje
3 .
nastavljamo konstrukciju ,kao to je u prethodnom na\edeno.
sl. 29
sl. 30
PrimcI' 2. Pravilan estougao ABCDEF presl'ika<ti perspektivno aH-
no ako je dat zratk afj,nosti i -tri A i A"
B i BI. C i CI (sl. 30).
40
Neka su na ?racima afi'l1osti -kroz ,temena A. B. C datog pfavilnog
estougla ABCDEF date redom AI, BI, C. Kako je za ko'n-
strukcij.u ka ostalih temena potrebna o'sa pre-
slikavanja. odredimo P "" PI i O s OI parova od-
AB i AlB . BC i BIC. 'kojima je osa
tj. PO == PIOI"'" s. Teme DI konstmiemo upreseku zra,ka afiner
st!i kroz D sa pravom RICI, gde je R .. Rl presek prave CD sa
osoms. konstrukciju :ponavljamo za
El i Fl koje odgovaraju temen1ma E i F, Ukoliko neka o:l stra.
nica. kojoj odnosno teme 'Pripada. ne osu. -tada za
ko<nstmkcije koristimo ,dijagonalu -kroz 10 teme i njen presek sa
pravom na s. Hi paralelnost para suprotnih
stJranica i jedne dijagona:le. to je i'nvari1anta ovog p reslikava:nja.
Kako je i razmera troj'ke jedne prave invarijanta. s-1eduje
da je OI 'Sredite presJiokanog estougla. jer je O.
sHka sredita O dijagonala datog es-tougla. Prema 'tome. u pre-
sl-ilkanom estougl,u paralel'l1'i su svaki par suprotnih stranica i po
jedna dijagonala. jednaki 'su parovi supwlnih stranica i sIlika OI
centra O estougla je koja polovi dijagonale presli-
kanog estougla.
U ,primeru L rsta,kli smo da ptav ugao nije inva:rijanta afinog
presliikavanja. ali moe se izabrati takvo .perspektivno afino pre-
s1i!kavanje koj-im se dati prav ugao preslikava u prav ugao, od-
nosno da se dva normalna pravca p'ravih p-reshkavaju u normal-
ne pravce .pravih. Navedimo .ko<nstI'ukciju kojom se ovakvo pre-
slikavanje izvodi.
Neka je perspektivno afino preslikavanje dato osam s i zrakom
aHnosti. Prave a i b koje su normalne i seku se u taoki M treba
presJ:i.kati taiko da su i preslikane prave aj i bl normalne (sl.
31a). Neka a i b seku s redom u tackama P j O.
sl. 31
Kako je P,.. PI i O,., OJ , 'presJi;kane prave al i bl prolaze kroz
ove a ka;ko .tn,ba da su uzajamno normalne. njihova
na taDka MI treba ,da je kruga je du PO. Kon-
5'truiimo zato s.redite C ,dui PQ a zatim okrug sa centrom C i
41
CP. M je kruga, jer je ugao PMQ
prav. Zl'ak af'i'nosti kroz M krug ti M . koja predstavlja
M i koja sa .pravu al, a sa
O,pravu b,. Ka'ko je uga'o P,M,Q, prav, prave al i bl su uza
jamno normalne.
Isto se reava i zadataik u !kome date prave a i 'b 'nisu uzajamno
normalne (sl. 31b). Po'to se kons-tmie krug PQ, zra'k
afi.n()sti kroz M krug u ,dvema MI i M2 , pa,
prema tome, postoje dva reenja; al i bl seku se II M., i az
i b2 seku se II lvb. U oba presliikane prave su uza,
jamn-onormalne. Primenima izvedenu konstrU'koiju u pri-
meru.
Primer 3. Kvadrat ABCD preslika't,i u pravougaonilk acko jc data osa
s i zrak afinog 'pre-sUkavanJa ('501. 32).
Prave kojima pripadaju s{ranice AB i AD kvadrata seku se II
ki A .pod pravim uglom li seku osu s redom u P "'" P.
i O E OI. Ka:o'i u prethodnom pri-meru konstruiimo krug je
preOrij,k du P,OI, a zatim AI kruga i ZJraka aifno-
std .kroz A, Prave PIA. i OIA. su normalne i nj,ima 'pr.i'padaju stra-
nice AlB, i AID!.' . A,BICIDI u koji se presl,jikava kva-
drat. Kako je 'pa'ra'ldnost iol1'varijanta, su'protne 'stranice ovog
rougla su paralelne, a po-to je uga'O BIAIDI o,vog paralelograma
prav, prav,i 'StU i svi ostali uglovi, d'akle, ArBICIDI je pravougaonik.
sl. 32 sl. 33
Primer 4. Paralelogram ABCD preslika-ti pers.pektivno atimo ako je
AS 1
{lat centar S, osa s., i konS'ta'i1'ta lk = --- = -' preSiJitkavanja
AJ S 2
(sl. 33).
Na iraku afinost-i SA :kroz teme A datog pa:raJelogrnma ABeD
konstruiimo A, tako da je AIS = 2AS .i S lIlije A
i AI. Na zratku SB odredimo BI II preseku sa pravom AlB, il AB .
Prave AB Ii AlBI su prave ovog .pres-J,ikavanja i seku
42
seu ose afinosti, a Ikako je ona daletka prava s co,
prave su para-leIne. konstruiemo C. na zraku
afinosti SCI osobinu da su BIC, i BC pra-
ve, pa; prema tome, paralelne. Ka/ko je paralelnost invarija:nta af-i-
nog presljkavanja, AJB,C,D, je paraleliagram, pa se
tVlrto teme DJ kons.tru-ie kao teme parallelograma AIB,C,D,
u presek u pravih C,D, ,i A,D,. ABCD i A,B,C,D,
su perspekti:vno Likovi.
Zadaci za vebu
1. Dati pr<,vougaonik ABCD perspektivno afino a-ko su
daH zrak, osa s i par A i A,.
2. Preslikati paralelogram ABCD aiko je dat zrak ,perspektivno a:fi
nog preslikavanja i tri para lemena A i A" B i B"
CiC, .
3. Presli,kati perspektj-vno afino ABC i
DEF, pri su D, .E, F sredita -stranka ABC, alko
su dati zrak, osa s i konstanta presli'kavanja k =-2.
4. Dati pravilan petouga:o ABCDE presEkati perspekti:vno aEino
ako je osa preslikavanja prava AB, zrak afi'nosti za,klapa sa osom
. ugao od 60 i konstanta preslIkavanja je: a) k = -I b) k = ..!..-
- 2
5. -trougao ABC preslikati perspehivno aHno ako
je dat centar S, osa s'" -i konstanta presJilkavanja: -k = --.!...
2
k = 2.
6. Dati paralelogram ABCD preslila.ti u pTavougaoni'k A1B,C,D,
perspektivno anno je data osa si centar SoO presliikavanja.
7. Odredi,H zmk perspekvivno afi.nog preslikavanja 'kojim se trougao
ABC preslikava u jednakokraJki trougao ABC, sa osnovicom A13,::.Af!J
ako je dat'a osa s presli'ka:varrja. t
8. Dati kvadrat ABCD presli!kati perspektivno af.ino II pravouga-
oni,k AJB,C,D, tako da je njegova s.tranica AIBJ jednaka datoj dui
PQ, ako je dMa osa perspektivn{) afinog presJ.iJkavanja.
8. Perspektivno kolinearno preslikavanje kmga
Pri pers.pektivno kolinearf1om krivih drugog reda
'koristimo osobinu projektivne ravni da se kriva drugog reda pro-
jektivnim pres1irkavanjem presJi!kava u krivu drugog reda!) Krivu
dmgog reda smatramo tvorevinom dvaju pramenova pravih
kojima je uspostavljeno projektivno presli,kavanje. Ka:ko je per-
spektivno koJi.neamo presJrkavanje projektivno i -kako se projekti\"
nim presJiJkavanjem pramen pravih presJi.kava u pramen pravih i
projektivna korespondencija pramenovima ostaje i u
') Deo VIII
43
projektivnim pramenovima. sJeduje da i preslika.ni pramenovi ob-
razuju krivu drugog reda. vai i osobina da se tangenta
kriVe 'pres'Hkava u tangentu a u preslikane krive.
Zavisno od huga prema protiv-osi po}ja kome krug pri-
pada. razHkujemo krive u koje se -krug perspektivno ko1inearno
preslikava. To su: elipsa - kada krug nema sa
parabola - 'kada :krug dodiruje pro-Hv-osu i hiperbola
- kada krug se protiv-osu. poznate osobine perspek-
tivno kolinearnog ,presUkava:nja. 'konstruiimo redom elipsl1. pa-
rabolu i hiperbolu 'kao slikukPuga. ako je perspektivno kolinear-
no presJi;kavanje ravnim poljima !X(M) i !XI(MI) za-
dato centrom S osom s i protiv-osom II u polj-u II kome
je krug.
1. Neka je krug k zadat u polju !X(M) i neka Sa protiv-osom u
ovog polja nema (sJ. 34). Neka je AB
kruga k koji je normalan na osu :preslikavanja s i P i U prese-
prave AB redom saosom s i p-rotiv"osQm - ou. P
pripada osi. pa se preslikava u listu PI "'" P, a V pro-
tiv-ose preslikava se u daleku VI"" zralka SV .
Prava PV preslikava se u pravu P,VI .. , tj. II pravu kroz P paralelnu
pravoj SU . Du AB prave PV preslilkava se u du AlBI prave
PIVI". Tangente a i b kruga;kroz A i B pa:ra-Ielne su osi S.
ZaJto se preslikavaju II prave al i bl <kroz AI i BI para,lelne s.
Prava A,BI je a al i b, -su 'tangente krive ikI II ikoje se krug
k preslikava. Kako su tangente a, i b, u krajnjim
AlBI paralelne. AlBI je eli<pse.
Proizvoljna KL klruga k pa'l"alelnatangenfii a para.JeJ.na je
os.i s pa se preslikava u KIL, para:lelnu osi s. dakle. para-
lelnu tangenti al. Sredite H tetive KL pripooa AB
kruga k. Presli:kana HI :koja pripada pre6niku A,B, je sre-
dite dui KILI jer su prave SK, SH. SL paralelnim
pravima KL i KIL, .pa su proporcionalni, tj. K,H, : HIL, ::::
:::: KH: HL. Prema tome, tetive Ikruga k koje su paralelne tan-
gentama a i b su 'sredi'lta AB, preslikavaju se
II tetive presli!kane krive 'kI. paralelne su 'tangentama al. bl j
sred-ita su im na eliplse kl .
Pravac tangenata al. bl .j 'n;jima paralelnih 'tetiva sa s'reditima
na AlBI konjugova-n je pravcu AlBI . Kako je eJi.psa
parom konjugovani:h odredimo CIDI elipse koji
je sa AlB, konjugavan. Sredite MI AlBI je
sredite elipse. odnosno sredite dui C,DI . P'rimetimo da je
OI na pravoj A,BI centru O kruga k d da je
MI OI jer razmera triju A. O. B jedne prave nije inva-
rij anta perspektivno kolinearnog preslikavanja. pa kalko je O
sredite dui AB. OI nije srredite dui AlBI
C,D, pripada pravoj Ikroz MI 'paraleJ.noj ta'ngentama al i
bl. odnosno pmvoj 'parale.J.noj osi s. Da bi-SImo \]wrJlstrui'sa,\i CI i
DI 'predikajmo s'rt':'dite MI dui AlBI u M dui AB. Kon-
struiimo zatim tetivu CD kruga lk jesred.ite M i 'koja je pa-
44
raleIna osi s. Zracima perspektive SC i SD odredimo Cl
i DI. Du CID
I
jeopreslikana tetiva CD. Kalko su CD i C,DI
raleIneosi s, sledi da je CM: MD = CIMI : MIDI . Dakile, CIDI Je
elipse kOnjugov<l!n AlBI. Konjugovanim
cima AlBI i CIDI je eJ.i.psa
s
sl. 34
Tangente CI i dl elipse II 'krajnijm CIDI paTaleI-
ne su ArBI. -Kako su CI, dl i AlB, paralelne prave, one
imaju Ul... Prema tome, tangente
C i d kruga 'k u C i D seku se sa pravom AB 'Ila pro-
mv-osiu u U koja je slika Ul'"
Konstrukcija osa elipse (sl. 34). Kako je potrebno poznava-
nje osa elipse, konstruiimo ih od poznatih konjugova-
nih preoniika AlBI i CIDI. Iz 'Sredita MI konstruiimo normalu fl
na na AlB" i na njoj taoku E sa one strane
AlBI sa koje je DI, tako <la je MIE = MIA,. Na .pravoj DIE 'konstru-
ii:rno sredite F dui DIE i prese G, I 'Sa 'krugom je
centa'r F i FMI. Traerieose elipse pripadaju prava-
ma IMI j GMI i to velika osa pravoj IMlkoja je u otrom uglu
koji obrazuju ko.nJugova:ni AlBI i CIDI i jednaka je 2GD"
a mala osa pravoj GMl i jednaIka je 2IDI
2. Neka krug k dodiruje protiv osu II u B i neka je AB
normalan na;QISu s a P == PI neka je presek prave AB sa
osom s (,sl. 35).
45
B pripada protiv osi i preslikava se u da1eku
B, .. 7lrCllka SB. P-rava AB preslikava se u pravu PIB,oo , tj. tl
pravu .krOz P le P, paralelnu pravoj SB. AB kruga
se upolupravu AfB,oo sa krajem A, prcwe PIB,oo Tan-
a kroz A !krutga k 'Para'leIna je osi s d presli/kava se
II tangent'll al kI1irve .kl Ik,roz A, i ,paralelna je osi s. Pro-
izvoljna teHva KL koja je paralelna osi s i je 'STeclite H na
AB presli!kava se u tetiVIU KILI je pCllralleIna
osi s i je s'red-ite HI 'Ila AlBI'" Tetiva KILI je paraleLna 1a'n-
geriti al.
sl. 35
Navedene osobine jesu osobine ,parabole je jedan
AlBI .. , a tangenta al i KIL, imaju pravac !konjugovan
niku AlBI,,' Dakle, krug se presH1kava u paTfI'boJu.
Konstrukcija ose parabole. (sl. 35) Za 'konstrukciju ose parabole
OI koristimo paralelnost ose sa poznClltim A,B, oo, odnos-
no nonnalnost ose prema A,CI koja je paraldna tangenti
parabole t, kroz teme TI paraibole. PresHkajmo zato prvo nc>r-
malu prave AlBu. kroz AI u AC kruga lk ii -abc-Ieimo sa U
presek prave AC i protiv 'Ose u. Zralk SC na ovoj nor-
mali CI parabole. Tangenta t iz U dodiruje k!rug k
U T i 'preslikava se II pravu ,koja je paralelna sa AlCI I jer se
U 'pravih t i AC. ,kao protiv ose, preslika-
va u daleku Ulao prave A,C,. Zraik ST t,
u T, koja je teme parabole, a pra'\"a .kroz T, koja je para-
46
leIna sa AlBI"', odnosno koja je sli-ka prave BI, je traena osa OI
pa;rahole.
Tangentu tl u temenu TI :i osu para!bO'le moemo konstruisati ne
tetivu AlCI pa.ra,bole. Kalko je 'ta.ngenta tl parabole kroz
teme TI normalna na osu, odnosno na ArBI" parabole,
slika U njene daleke Ul" dobija se na protiv-osi
u u preseku sa zraikom SUI." -koji je 'Paralelan tangenti tl, od-
nosno ,koji je normalan na AlBI'" ili na njemu paralelan
zrak SB. Prema tome, U .dobijasmo na protiv-osi u u pre-
seku sa zralkom SUI" koji je normalan na zrak SB. Tangenta t
hugakonstruisana iz U dodiruje ,krug u T i presli-
kava se u pravu tl normalnu na AlBI". Zra'k ST
tl u TI Ikoja je teme parabole, a prava kroz tl -koja je para-
lelna AlB, oo je osa parabole.
3. Neka krug k protiv-osu u u Q, R i neka
AB, koji je normalan na osu 'S, s u P "" PI i protiv-osu
u u U (sl. 36). Pravoj AB odgovara prava A,BI kroz ta6ku
P, paralelna zraku SU, jer se U protiv-ose presli-kava u
Ul oo eraika SU. AB kruga presli-
kava se u dve 'poh.l:pra'Ve prave AlBI 'sa krajevima AI i BI. Tangen-te
a i b kroz A i B i proizvolj\l1a tetiva KL kruga, koje su
paralelne OSli s, presbiikavaju se redom u tangente a, oj bl i tetivu
KILI paralelne osi s. Sredite H tetive KL, kojepripa'da
AB, presliikava se u HI prave AlBI koje je sredite dui KILI
i HI pripada dui AlBI. .
Neka su q i r tangente kruga ,k u Q i R proti'v-ose u .
One se preslitkavaju u tangerrte ql i rl okrive kl su dooime
ke daleke O,,, i Rl" zra'kova SQ oj SR. Prave
q i r seku 'pravu AB u M, pa se <tangente ql i rl seku na
pravoj A,B, 'u Ml. Navedene osobi-ne pokaztl'ju da je kriva
k, hiperbola su asimptote ql i r" jedan AlBI, a tan-
gente a" bl i -tetiva L,KI , koje su para.]elne sO'bom, jesu
AlBI kQ\"Ijugovane. Asimptote ql i rl su slike tangenata
q i r -kruga lk, pa kako se tangente q i r seku u M prave
AB, asimptote ql i rl seku se u MI prave ArBI. Dokaimo
da je MI sredite dui AlB" tj. sredite hiperbole. Tangente
kl'uga k i;z: M polaru OR taoke MI. Se iz
ke M u prescIku sa krugom 'i po-l a rom ha:rmonijski ko-
njugavane parove A, B i M, U je dvorazmera [ABMU] =
= -1. Pers'pekt>ivfl'o ,koli-neamim -presJiikavanjem S se ova
tvorka prosEkava u A,BIM,UI". Kako je dvorazmera t-
vOl'ke imra-rijanta navedenog -preslikavanja, sledi da je
[AMBU] = [A,BIMIUI,,] -pa je
.
1----. := l, tj. AlMI = BIM,.
jB
J
M
1
1
KOl1strukcija ose hiperhole (sl. 36) Kako ose hiperbole pripadaju
nOJ.1IDalnim pravim .kroz sredite MI hiperbole i realna osa o, po-
47
lovi unakrsne ug].ove poznatih ll'simptota gl li n lU ,kojima je
nik AlBI, konstrUli-imo simet.ra<l'll -OI ugla <l: (qlrl). SJiika o prave
OI . prolazi ,kroz M oi knrg u E i F. Zraci SE i SF
saku pravu OI u El j FI ,koje su 'temena hi>perbole.
sl. 36
9. Perspektivno afino preslikavanje krivih drugog reda
kko je preslikavanje ravn-im po-\jima aHno, -tada se
daleke prave jednog polja 'Preslikavaju u
ke daleke prave drug-og polja. Zato <se ovim preslika-
va,njem svalk:a .k'rive drugog -reda presli-
kava u daleku tatku presJ.i'kaone 'krive, pa se, prema
tome, presHlka'Va:.hi-perbola lU hi'perbolu, parabOIla u p31ra:bolu i
-krug i eJi.psa u krug ili llelipsu.
l. Krug (sl. 37). Neka je pres'li'kava-nje zadaJto cent'rom S .. osom s
i parom O i O,. Neka je O centar daJtog
kruga k (sl. 37a). Preslikajmo prvo AB kruga koji je
normalan na s i koji s 'u P "" PI. Na -pravoj PIO, dobi-
jaju se AI i BI u preseku sa z.racima af-inos'ti. Kako je raz-
mera trojke invarijanta aHnog preslilka-vanja, sledi da je
AO: BO = AIOI : BIOI , lj. O, je 'sredite dui AlB, . T an gent e a i b
kruga k kroz A i B -paralelne su 'osi s, pa 'se 'presJilkavaj II u
prave al i bl pamlelne osi s kroz A, i BI. CD
kruga koji je paralelan Ul'llgentama a i b, o-dnosDo >osi s, presli-
48
kava se u du C,DI na pravoj kroz O, koja je paraleLna oSli, od-
nosno tangentama al i b,. O koja je sredite dui CD pre-
sHkava se u sredite O, dui CIDr Dakle. AlB, i C,D, su ikonju-
govani eld'p5e.
Ka!ko se perspektivno afi.nim preslikavanjem paraleJ.ne prave pre
sHkavaju u .paraleme prave, nije 'potrebno da su tangente a i b
paralelne osi s, odnosno, nije !patrebno da je AB norma-
lan na osu s. Daikle, bHo Ikoja dva uzajamno normalna
kruga presJ.ilkavaju se II 'konjugovane cUpse.
sl. 37
Alko tre'ba konstruisati ose elipse, tada se konstrukci-
jom preonici kruga koji se pres!ilkavaju II ose eJ.ipse
(sl. 37b).
Konstrui'ilIDo simetralu dui 001 i neka je M njen presek sa osam
s. Krug sa centrom M i OM prolazi Ikroz OI i
s -ll L i N. P.rave OL i ON su uzajamno normakIe je.r se
u O kruga je du LN. Njima :pripadaj-u
dva normalna preoni'ka PO i RT kruga >ko Kako se ose s
presliIkavaju u same sebe, "tj. L 55 LI i N "" NI, prave LO i NO
preslika'laj-u se redom u prave LOI i NOI koje su normalne
jei' prolaze 'kroz krajnje L i N i saku se u
OI polukruga LN. Slike PIO, i RITI dui PO i RT su ose
elipse, jer predstavJ.jaju par .konju-gova-nih :koji su
sab-om norma!l1l.
2. Elipsa (sl. 38). Neka je pTcshkavanje zooMa centrom S .. osom
s ci parom O i O,. Neka je data eJipsa
jc centar O i PO i RT ose date eJi.pse. PO presli-kava se II
PIO, .koji sadri tacku OJ, Kako je O sredite dui PO. sledi
da je OI sredite dui PIOI. Tangente p i q II ma P i Q su pa-
ralelne sobom i RT, pa se preslikava.iu u paralel-
ne prave p .. q" RITI redom kroz PI, O" O . Kako je O s're-
dite dui RT. sledi da je OI srediMe duoi RITI. Dakle, PIO. i R.TI
su konjugovani elipse u koju se opresJi.kava data elipsa.
r
I'
49
sl. 38
3. Parabola (sl. 39aJ. Neka je data pau-abolla osom o, tangentom
t u temenu T i A i neka je dato 'Presli'kavanje centro-m S ..
osam s i parom T i TI. Normalne prave o i
t kroz T presHka.vaju se u 'Pl'ave 01 i tj kroz Tl 'nisu nor_
malne. Tetiva AC paralelna tangenti ot je 's'redite D na osi
o preslFka-va se II ,du AJCI paralelnu pravoj tl je sredite DI
na pravoj 01. Prava OI i paralelne prave AlCI i tl jesu konjugavani
pravci paraJbole u koju se data parabola preslilkava i 'navedeni
elementi je ..
4. Hiperbola (sl. 39b J. Neka je aruta realna osa AB i asimptote p,
q hiperbole. Ako jepoq:nata {)Osa s centar S", i par odgovaraju-
O i OI preslIkavanja, gde je O centa'r hiperbole, ,presH-
kajmD, kao u prethDdnim p rimerima , pre6ni'k AB u AlBI, sredite
Odui AB u sredite Oj dui AlBI, ta'ngente 'a, ob III para:]elne prave
aj, bl i asimptote p, q u prave Pl, ql. Kons'truisani elementi od
presl,tka'llu hiperbolu za ikoju je A,B. jedan a prave
al ibl su tangente konjug.ova'lle pravou AlBI i PI .j ql jesu asimp1o-
te jer sa krivom imaju ,daleke taake Pl ""
QI'" koje su s.Ji,ke ,dale!kioh P oo i Q", pravih
p i q.
sl. 39
4 Nacrtna geomelrija
50
Neka je pres!ilkavanje zadato centrom S, asom s .. -i parom odgo-
Dokazali smo da se ovim presIrkava.njem ravan
Hk 'presli1kava u rperspek1:iV'no pa se 'Prema tome presli'ka-
va: ,kJrug u krug, eli psa tl eli!psu, parabola II parabolu, hiperbola
u hipeJibdlu (sJ. 40).
sl. 40
Zada-tim preslikava'njem konstruiemo samo -neophodne elemente
kaJi .presHkanu k.rivu. Tako, za presli!kavanje kruga k do-
voljno je da se konstruie preslikani centar 01 i preslikana jedna
kruga, Al (sl. 40a), za elipstl centar -i po jedno teme
na maloj i velikoj osi (sl 40b), za parabolu teme, osa i ta-ngenta
kroz teme i jo jedna proiozvolj.na -krive (sl. 4Oc), najzad za
hiperbolu realna osa i. asi mptote (sl. 40d).
Najzad, a'ko je preslikavanje zadato centrom S" i asom s '" per-
spektivno koJi.nearno preslikavanje predstavlja transiaci;u, pa sc
li-k presHkava u podudaran lik paralelno pomeren. Za kons-truk-
SI
ciju presli'kanog lika -dovolJno je, kao tl prethodnom, Qdrediti ne-
ophodne elemente koji presJi.kanu 'krivu .i
pribline konstrukcije krive. Oni "su navedeni u
prethodnom preslikavanju.
Zadaci za velhu
l. Konstruisati perspektivno kolinearnu sliku kruga 6ko su dati osa s, cen-
tar S perspektivno kolinearnog preslikavanja i protiv-osa u polja u
kome je krug. Centar S preslikavanja i AB datog kruga pripadaju
istoj normali na osu s preslikavanja, krug dodiruje osu s u A i pro
tiv-osa u: a) nema sa krugom, bl dodiruje krug, e) se
krug.
2. Data su tri para A i A" B i Bh C i C, perspektivno
koiinearnog preslikavanja sa centrom S. Ispitati u koju se krivu preslikava
krug koji je A, B, C, a zatim konstruisati ovu kriVU.
3. Oko datog trougla PQR opisati krug k a zatim preslikati trougao i krug
ako je perspektivno kolinearno preslikavanje zadato centrom S, osom s i
protivosom u u polju u kome je krug, ako: a) protiv osa u tro-
ugao PQR, b) teme P je na protiv-osi u, e) trougao i opisani' krug nemaju
sa proliv osom U.
4. U dati kvadrat ABCD upil,ati krug k, a zatim preslikati perspektivno' afi
nim preslika.vanjem kvadrat i ak? je zadato: a)
S .. osom s I parom taeaka A I A<1 b} centrom S .. , osom' s, ..
pri treba kvadrat preslikati u e) centrom S, osom s ..
i parom A i A, d) centrom S .. , osom s .. i parom od
A i Ah
S. Perspektivno afino preslikavanje zadato je osom s, zracima nornlalnim
l
na osu s i konstantom preslikavanja k ="2. a) Preslikati dati krug k je
centar na osi afinosti. b) Konstruisati tangente elipse k .. koja je slika datog
kruga k, iz date M, u polju elipse i odrediti njihove dodirne
6. Perspektivno afinim preslikavanjem zadatim centrom S oo i osom s pre-
slikati trougao ABC i njegovu tei nu liniju AD tako da je slika teine
linije visina A,D, trougla A,B,C,. Konstruisati zatim parabolu je teme A ..
osa A,D
,
i B" C, parabole i njenu afinu sliku u polju trougla ABC .
...
II. NORMALNO PROJEKTOVANJE NA JEDNU RAVAN
METODA ODSTOJANJA
l.
Objekte prostora projektujemo na jednu projekcijsku ravan 'lt
proizvoljnog poloaja II prostoru zra-cima iz centra O .. , gde je O ..
daleka prave TI normalne 'm. 'lt. Projekcijski
zraci su, prema tome, paraleJ.ni i normalni na rava!:l
'lt. T!1lko projekciju objekta prostora nazivamo normal-
na projekcija.
P'rema tome, ako je A proizvoljna prostora, tada je (prema
1.3):
Definicija 1. Projekcijs'ki zrak OooA, koji je normalan rna ravan r;,
prodire raV3!l1 7tu tatki A' koja je normalna projekcija A
(sl. 41a).
o ..
n
lt.
A'
q 1 2 3
o
11! _______ ....I
..
sl. 41
Normalnu projekciju istim slovom kojim i
ku, crtu kao gornji indeks. Oznalka za normalnu projek-
dju A je A' (A prvo, A crta, Aprim),
Stav 1. Sva:koj A prostora odgovara u projekcijskoj ravni
samo jedna koja je njena normalna projekcija.
Dokaz. Krorz A postOjI samo jedan zraok norma'lan na 7t i
njegova prodorna je A', projekcija A.
Ma .kojoj ravni 'It izabranOj za projekciju prostora,
npr. A', odgovara II prostoru sva'ka projekcijskog ua-
53
ka O roA' kroz izabranu A' Iwji je na 1t normalan. Iz ovoga
sledi da nije dovoljna samo jedna projelcija za
poloaja u prostoru. Dodajmo zato i odstojanje od
projekcijske ravni.
Odstojanje od projekcij-skc ravni, du AA', zadajemo Hi
memim brojem odstojanja - kOLOm u odnosu na izabranu jedi-
nicu merenja (sl. 41b) ili podudanlO11l dui OAo (sl. 41c).
Jedinica meren'ja se ?redstavlja u ravni 1t tzv. me-
rilom (sl. 41b). Na pravoj je data izabr:lna jcd:nica merenj"a, du
01. dui lWTlstruisane 2, 3, "!', .. , kao i
du podeljena na 10 jC'dnakih delova. DUljna dui je poz:Hivan broj.
ali da bismo razlikovalipo.]uprostore u odnosu na ravan 1', ozna-
pozitivnim brojem kote jednog 'po]uprostora, a ne-
gativnim kote drugog poluprostora. Ako je mera odstoja-
nja A tri jedinice j ako u kome je A ima-
ju pozitivno kote, tada se broj +3 ili samo 3 upisuje
uz oznaku za projekciju, tj. A'(3) (sl. 41b).
je, ako je ravan it horizontalnog poloaja, da se odsto-
nazivaju visinama i da gornjeg polupwstora imaju
pozitivno kote; ako je ravan 1t vertikaLna, frontalnog
poloaja, prednjeg pohtprostoTa imaju pozitivno
. .
Odstojanje AA' A predstavlja se u projekcijskoj ravni 1t
podudarnom dui OAo na tzv. liniji odstojanja (sl. 41c). Linija
odstojanja je prava u ravni lt na kojoj je
O kojom je prava podeljena na dve poluprave; gde svaka polu-
prava odgovara jednom od poluprostora koje ravan 1t.
Odstojanje je predstavljeno jednom dui OAo je jedna kraj-
nja O, a druga krajnja Ao na jednoj od polupravih.
Odstojanja istog poluprostora predstavljaju se na liniji
odstojanja na istoj polupravoj, da:kle, sa iste strane O. Alko
se linija odstojanja orijentie, tada na njoj dui od
O u smeru 'predstavljaju odstojanja
'kojima odgovaraju pozitivne kote. Na osnovu ovogadokazujemo
stav:
Stav 2. Poloaj u prostoru je ako je poznata nor-
malna projekcija i odstojanje od projekcijske ravni, kao
i o7Jnaka za poluprostor II kl)me je 1aOka, a koji je pro-
jekcijskom ravni 1t.
Dokaz. Neka je u projekcijs'koj ravni 1t zadala A' i du
ikojoj je jednako odstojanje A od projekcijske ravni1t, tj.
du OAo na liniji odstOjanja sa strane O (iH njen
merni broj). A ,u ,prostoru se ta-ko
to 'Se na pravoj O .. A', tj. na normahkroz A' na rava.n 1t, sa od-
stTane ravni 7t, tj. sa strane A', konstruie
du AA' .podudama datoj dui OAo. Krajnja A ove dui
je traena Dakle, A je u .prostoru od-

i
54
Na slici 42a predstavl1ene su B, C, D, i E poloaja
prema projekcijskoj ravni 'lt. Odstojanja B i e su -pozitivna
(sl. 42b), odnosno, 'na ,liniji odstojanja predstavljena Sl! sa iste
9tFane O (;sl 42c). Dakle, B i e su tl istom poJ-upro-
B i D su u 'poluprostorima. jer je ods-to-
janje D negativno, od-nosno, na li-niij odstojanja ,nije sa iste
strane O sa koje je odstojanje B.
E pripada projekcijskoj ravni 7t (sl. 42), pa
zrak E prodire ravan 7t II istoj tj. E "" E'. Dakle. ako
pripada projekcijskoj ravni 7t, ona se poklapa sa svojom
normalnom projekcijom na ravan 7t.
Uspostavljena korespondencija tackama prostoraj taokama
projekcij.ske ravni 7t u ikojoj prostora odgovara par eleme-
na.ta: ravni 'lt i jedna du, ili 'njen merni broj, sa oznakom
poluprostora na koje ravan 'lt deli prostor je, kao to smo doka-
stavovima 1. i 2., obostrano Prema 'tome, utvr-
diH smo da upr. A prostora dodeljujemo II projekcijskoj
ravni 'lt projekciju A' i odstojanje OAo na liniji ods-tojanja sa od-
strane 0, Hi memi broj odstojanja pozitivno ili ne-
gaotivno 'to piemo A(A',OAo) ili A(A'( +3. Prema tome.
navedimo definiciju:
Definicija. Ako obje-ka't prostora, .koji smatramo skupom
predstavimo u raV'ni 'lt projekcijama i odstoja.njima potrebnog
broja njegovih tada je objekat predstavljen u projekcij-
skoj ravni 'lt metodom odstojanja. Specijalno, a:ko su odstojanja
predstavljena mernim brojevima, tada se metoda naziva metoda
kotirane projekciie.

Bo
ee'
C
o
CD
c
C'1l)
P'

o
11

sl. 42
2, Prava
N o r m a l n a p r o j e k ci j a p r a v e. zraoi sv,ih ta-
prave prolaze kroq; centar O .. , koji pripada pravoj n.l 'lt,
sobom su paralelni i normalni na ravan 1t. Zato je pre-
ma (I.3):
55
Definicija 2. Ako su zraci .prave nOImal.ni na
'lt, skup 'projekcija prave nazivamo normalna projekc;a
prave. .'
Ravan (O .. ,p) = vp je ravan prave p i kako ona
sadri zralke ka vrave ikoii su normal-ni na 'It,
ona je normalna na 'It (sl. 43a).
Prema poznatom sota-vu u (1.3), i-skaimo stav za
normalno projektovanje prave:
Stav 3. Normalna 'projekcija prave p, koja' nije nor-malna na pro-
jekcijsku ravan 'It, je prava rav.ni 'It i proje,k.
ravni Vp koja je na 'It onormallna.
Projekciju prave i'sotim slovomkojim i pravu doda-
crtu kao gornji indeks. Npr. p' je ;l}"OIlffialJna projekcija pra-
ve p (sl. 43).
No
: ....
-.
PaP' M'
N' Mo
".:'-
p'
o
st. 43
T a a 'll a pravo j. Ka!ko 'projekcijski zradi ISvlh taMa prave
p ravan 'It u projekdje p', projekcija ma
koje prave p pripada projekciji p' te prave (1.3). Na tprimer,
projekcija M' M prave P prilpada .projekciji p' prave n
(sl. 43).
PremaprethocJonom, alko je ra .... am Vp prave p nor
malna na 'It, k,raz .pravu ,p samo jedna ravan Vp koja u pre-
seku sa 'It ,p' 'prave p. vai s-tav: .
Stav 4. Pravoj p prostora odgovara osama jedna 'prava 1>' u .raVlni
"lt kao .njena nor-malna 'Projekcija,
Obrabno, ako se proi'1!voljna prava projekcijslke 'ravni 11: izabere za
projekciju, prava, koja joj u .prostoru odgovara, nije
N'pr, pravoj p' odgovara .u prostol'u svaka prava pro-
ravni Vp ,koja sadri 'pravu p' i normalna je na ravan 11:
(sl. 43a). Prema tome, poloaj pra-ve u prostoru .nije
samo jednom normalnom projekcijom. Kako je prava u prosotoru
dvema vai:
Stav 5. Poloaj prave prema proje!kcijs'koj ra'v:ni je ak.o
su u projekcijskoj ravni 'Ir date projekcije i odSlojQ/1ja bi/o kojih
dveju te prave. .
,. fl
56
Na sl. 43b predstavljena je u ravni 'lt joona prava po
loaja u prostoru jer 'Su poznate projekcije i odstojanja njenih
dvejou M i N.
T r a g p r a v e. Ako prava nije paralelna ravni 'lt, ona sa njom
ima jednu odnosno, prava prodire kroz ravan ".
Definicija 3. u kojoj 'Prava prodire >kroz projekdjs'ku ra-
van 'lt nazivamo trag prave.
Pravu i 'njen trag obeleavamo istim slovom, pn c:el1111 se prava
obeleava malim, a trag velikim slovom. Npr. tatka P je tra!::
prave p (sl. 43). Kako je trag pra'Ve tl ravni '" ona se
poklapa sa svojom projekcijom, tj. P = P' (11.1).
'II
sl. 44
MoeNo
Lo
b'e.L'
o
s p e e i j a l n i p 'o 10 a j ii P r a v e. Ako je ,prava paralelna pro-
jekcijskQj ravni 'lt, presek ravni prave i ravni 'lt je
njoj 'para,teJna prava. P.rema tome, projekcija prave koja je paralel-
na ravni 'lt je prava paralelna toj pravoj, tj. alko je a II 'lt tada je
a' I\a (sl. 44a). U projekaijslkoj ravni zadajerno je projekcijama
dveju jednakih ods1ojanja od ravni 'lt (sl. 44b). Ova prava
nema traga, ili je njen 'trag ,daleka pJ;'ave a'.
Ako je prava normalna na projekcijs,lm ravan 'lt,
zraci svih prave poklapaju se sa njom i prodiru kroz ravan
'lt II jednoj u 'tragu 'prave. Prema tome, projekcije! prave
koja je normalna na ravan 'lt je u kojoj ona prodire kroz
ravan 'lt. Dakle, ako je b l 'lt, ,projekci.ia b' je B = b' (sl.
44a). Prava norma,lna na 'lt zadaje se dvema se pro-
jekcije poklapaju, a odstojanja su im (sl. 44h).
r
P 'r o j e k c i j a d u i. Dve P i Q na ,pravoj 'fi
du PQ (sl. 45). Kako su 'Projekcije P' i Q' P i Q na projekoij'i
m' prave m, apwjekcije ostalih dui PQ na pravoj m'
P' i Q', projek"i:ija dui PQ je du P'Q' prave m'
Ako prava m ima kos poloaj prema ;ravni 'lt, P' i 'Q' su
i projekcija je du P'Q'.
57
Ako je PP' < OO' ,konstruiimo II ,ravni prave m
,kroz P pravu POIII P'O', gde je O, presek ove prave i z.raka
OO'. Kako je PP'Q'OJ i>ravougaonik, iednake su su-
protne stranice P'O' i POl, U pravoug)om trouglu POlO ;kateta ie
manja od hipotenuze, dak'le, PQl < PO,' Prema tome je P'O' < PO,
ti; ako du ima. kos poloaj prema pm;ekcijsko; ravni, njena nor-
malna projekcija je manja od ove dui (sl. 45).
/
SJ' T.
p' Q.
R' R,;-'
'JU.
, p.
'lO
11
sl. 45
Ako du RSpdpada pravoj paralelnoj ravni "It, tada je R'S' II RS
(sl. '45). Kako i projekci}ski zraci RR' i SS' paralelni,
rougao RR'S'S je paralelogram, pa .ie j' R'S' == RS. Najzad. akci.
je du, TU na pravoj h l "It. proiekcija T'U' dui TU re,
T' == U' (sl. 45).
Prema tome, ,dokazali smo:
Stav 6. NormaJ.na dui ie ili du koja Je manja
ili jedna:ka dui u prostoru.
R a z m e r a t r i j u t a a k a j e d n e p r a v e. Neka su K, L, M
tri proizvolJne prave p i K', L', M', njihove normalne projek
cije na projekciji p' (sl. 46). Kraci ugla MPM' su paralel-
nim pravim, projekcijskim :tradma KK', LL', MM'. Na osnovu
'poznatog glaV'nog s,tava sledi da su na kracima
ugla u preseku sa paralelnim pra:vim proporcionalni
tj. K'L': L'M' == KL : LM, Da!kle, vai;
Stav 7. Razmera projekcija triju jedne prave jednaka je
razme!'i tih triju prave u prostoru.
Ra7:mera triju jedne prave je, prema tome, mvari.iama
malnog projektovanja.
sl. 46
58
Posledica 1. Sredite L dui KM projektuje se II sredite L' pro-
jekcije K'M'.
Ako je L sredite dui tj. KL = LM, iz prethodnog sta-
Va sledi da je i K'L' = L'M', tj. L' je sredi-tc dui K'M',
Posledica 2. Jednake dui jedne prave projekJtuju se u jednake
dw.i.
O ob a r a n j e p r 'a v e. Rotacijom ravni Vp '01100 ose p" dovodi se
ravan Vp do pokla.pa;n:ja 'sa ra\'ni Tt, se u projekciJskoj ra.vna r.
dobijaju svi geometrijski oblici ravni Vp u istom po-
loaju u kome su oni u ravni V
r
, ,tj. u 'prostom (sI}. 47a). Rotirani
poloaj ravni Vp u ravan 'It da se II ravni 'lt izvedu sve
konstrukcije koje se izvode u ravni Vp' Njima se dovode u vezu
prave. p i nj-rhove projekpi'je i ods.tvjaIlJja od projekdjske
ravni 'It, dui na pravoj p oi nJi!hove projelkdje, se nagi-
bni ugao prave p prema projekcijslkoj ravni u pravoj
Uvedi mo definicijom ovu prostomu konstrukciju, a za>tim izvp-
dimo 'konstrukciju 'll ravni 11'.
sl. 47
Definicija 4. Rotacija ravni Vp prave p oko ose p'
kojom se ravan Vp dovodi ,do poklapanja sa projekcijs.kom ravni
11' naziva se obaranje prave p. Poloaj prave p dobijen u ravni 11'
rotacijom narzi'Vamo oboreni poloaj 'Prave i [p], (p),
{p} Hi po.
Smer rotacije je proizvoljan. Kako je ravan Vp l 'lt, ugao rotacije
je prav.
Oboreni poloaj ('P) prave 'p se u ravni 'It i1: projekcije
p', oborenim :poloajem njenih dveju (sl. 47b). Konstru-
iioma zato iz 'Poz.natih M' i N' normale 'na p' i na njima
odreJd!imo redom (M) i (N) tako da je M'(M) = OMo i
N'(N) = ONo. Prave M'(M) i N'(N) jesu projekcijski zraci 'll obo-
renom poloaju. (M) i (N) jesu oboreni poloaji
M i N i one pravu 'p u oborenom poloaju, tj. (M){N) =
= (p). Oboreni poloaj prave Ltcrtavamo is'prekidanom linijom
(sl. 47b). Ka-ko su M i N sa iste strane projekcijSlke ravni 'lt,
konstruiemo (M) i (N) sa iste strane prave p'. Ovom 'konslJ'IUk.
oijom obaranja ,prave reavamo vie clementa,rni'h zadataka. Na-
vedimo neke:
59
Data je prava P 'Projekcijama i ods,tojanjima 'Svojih .dveJu
M(M',OMo) i N(N',oNo). Konstruisati:
a) trag prave p (sl. 471b);
b) pravu <lui MN (sl. 47b);
. c) .pravu nagihnog ugla prave p prema projekcijskoj
ravni "It (sl. 47b);
d) H' na p' tako da je MH jedna:ko datoj <lui (sll.
e) odstojanje L, du LL' alko je dalta rprojekoija L' na pra-
voj p' (sl. 47e);
f) na pravoj p' K' ta:ko <la je odstoja.nje taoke K jedna/ko
d alt oj dui OKo ('soJ. 47c);
Poto se navedenom :konstrukcijom u ravni "It dobije prava
(M)(N) = (p), dobijaju 'se 'reenja navedenih zada1a\ka:
a) Trag P prave p je presek pravih 'p' i (p).
b) Oboreni poloaj (MN) dui MN je rotacijom dui
oko njene prve projekcije', 'pa ,kaemo da je (MN) prava
dui MN.
e) OMar ugao prave -p i -njene norma:lone projekcije p' naa:tva' se .
nagilbni ugao prave rp prema projekcijskoj ravni "It. Oboreni po-
loaj ovoga ugla 'se rotaciojom oko p', pa 'kaemo da je
ugao pravih (p)i p' prava nagilbnog ugla ,pral\,'e p.
d) Na oborenoj pravoj (-M)(N) = (rp) odredimo (H) i (HI)
sa raznih strana -taoke (M) ta:ko Ida su ,dui -(MH) i (MHI) j ed-
na!ke datOj 'dui. Z'racima iz (H) i (HI) ikoji su nOl"maJ1ni na p'
se u preseku sa 'p' H' i HI', odnosno, 'projekcije
M'H' i M'HI' dui jed'11<1lkih dato1 dui, pa Ikaemo da su Ito pro-
jekcije dui je prava pO!lJnata.
e) Kako je na p' data 'projekcija L' L prave rp, kon-strui-
imo u 'lt iz L' normaJlan na p' koji u preseku osa ('p) odre-
(L). K<Ilk,o je VeL) = L'L, ,du L'(L) jednaJka 'je a<iostoja.nj'l.1
L od projelkcijske ravI1Ii "It iH, d'U VeL) je praNa
O'ootoj3Jnja tacke L.
t) Na jednoj 'normali na lP', npr. na N'(N) konsrtruiimo N'KI =
= OKo gde je OKa dallo odstojalJ1oje ,traene K. Prava :kToz
KI paralelna p' (.p) u (K). NOtmlalan zrak iz (K) na
p' ,p' u K'. Ka.ko je (K)K' = N'KI = OKo. odstojanje
konst-ruisane K jednako je datoj ,dui OKo (:sl. 47c).
Dve prave
Prave se seku. - Stav Ba. AkO' se prave la li b seklll u ,t-a'Oki P, ,tada
se njihove projeKCije a' i b' sekiu.u P' (osL 48a).
Dokaz. Poto Pprirpada 'PravO'j a. P' ,pripada a', i 'POi&to
P pd'Pad-a pravO'j b I P' 'P'ripa,da b'(I.2), Dakle, prave
a' i b' seku se u P'.
60
Isti moemo izves1i se ravni
ma \I. i \lb pravih a i h. Ravni \I. i \lb su normalne na ravan rc, pa
,kako imaju P, one se seku po pravoj kroz P koja
je normalna Ina 1t. Ova prava je zrak
P, zrak PP'. P' je -tada triju ravni \I" \lb i rc,
da:kle, P' pr1pada pravoj ravni \I. i 'lt, pravoj a' i
pravoj ravni \lb i 1t, pravoj h'. Prema tome, projekcije a' i b' imaju
P', projekciju P pravih a i b.
Ako su u ravni 1t date samo dve -prave koje se seku, npr. a' i b',
a odstojanja .potrebnog broja ovih praV1ih od 'ravni r: nisu
d3lta, tada se prave a i b, ne moraju u prostoru,
jer pravoj a' odgovara tl prostoru prava ravni \I, koja prolazi
k,roz a' i normalna je na rc, a pravoj b' svaka prava ravni \lb koja
prolazi kroz b' i normalna je na rc. Prave a j' b se 'tada u prostoru
ili seku (sl. 48a), ili su mimoilazne (sl. 48c).
xlix
______________________ ____
sl. 48
61
Pravima a' i b' odgovaraju u prostoru dve 'prave a i b
samo ako su po:z,nate projekcije i odstojanja ,po dve na sva-
koj pravoj, .ili ukupno triju ka, 'uJkolilko je jedna od datih ta-
prese6na
Paralelne prave. - Stav Sb. Alko su prave c id paralelne, t3lda su
njihove projekcije c' i d' paralelne (sl. 48b).
Dokaz. Vc i Vd pravih e i d saldre 'PI"ojekdj-
$Ike zr3lke ovih pravih koji su pa'raleIni, pa kalku su prave
e i d pCi'ralelne, sledi da su 'ravni Vc ti Vd para:le1ne. Pa'ralllll1e ravni
Vc i Vd seku ravan 'It 'po 'paraleiInim pravim, !pa kalko je preSeJk
Vc j 7: projekcija e: i .presek Vd i 'It projeJwija d' sledi da su
projekcije e' .j d' pravih c i rl !pamleJ.ne_
Kao u prethodnom i ovde moemo da dvema izahranim
panilelnim pravim u ravni 'It, npr. projekdjama c' i d', odgovaraju
u prostoru Hi dve prave lroje su paralelne (:sl. 48b) Hi dve mimo-
ilazne prave (sl. 4&1). pra've u 'Prostoru su
nog poloaja alko su pozmate projel.kdje i odstoj3IDJa po dve
na svakoj pravoj.
MimoilaZl1e prave. - Stav Bc. A'ko se dve prave mi'(noilaze, ;tada se
njihove projekcije ili seku su parale1ne. .
Dokaz. Kao to smo videli, ravni ovih pravih se ili
seku, V.' i V, ('siJ. 48c) ili 'su paralelne, Vg i Vh (sl. 48d). P.rema tome,
projekcije pravih se 'seku, e' i f', ili su paralelne, g' i h'. Samo
ako su 'poznate .projekcije i odstojanja po dve svaike prave,
moe se da 1i im u prostoru odgovaraju mimoi1azne rra
ve ili ne.
UkO'li'ko 'se projekcije pravih seku, a u 'prostoru im odgovaraju mi
moilazneprave, npr. e' i f' se seku, njihova je pro-
jekcija dveju p i Q u prostoru a koje isti
.projekcijski zrak, i jedna pr1pada pravoj e, a druga pravoj f
(osI. 48c).
Ukoliko dve prave pri'padaju istoj ravni, dakle ravni
normalnoj na ravan 'It, projekcije pravih 'se poklapaju. To je mo-
u kada se prave u prostoru seku iM su paralelne (s:!.
48e, 48f). Dve mimoilazne prave ne pripadaju jednoj ravni, -dajde,
projekcije mimoLlazl1ih pravih se ne pdklapaju.
3. Ravan
N o r m a l n a p '[o j e k c i j a r a v n i. zraci svih ta-
ravni prolaze kroz centar projektovanja O oo, koji pripada
pravoj n l 'It, .pa 'su sobor.1 paralelni .j normalni na projek-
cijsku rava.n 'It. Zato je, prema (1.3):
Definicija 5. A'ko su zraci ravni nonna'lni na
proj. ravan r.,skup njihovih prodomih naziva se l10rmal1w
projekcija ravni. .
Snop paraleln;ih zra:kova sa centwm normalan
je na projekciJ$lku ravan 'lt i perspektivno a,finopreshkava ravno
polje 't" na polje T<lvni 'iC. Prema dokazu u (1.3) ovo
62
prcsJi,kavanje jeobos<tramo i ravan 'It je projekcija
't' ravnog polja 't. Prema tome vai stav:
Stav 9. Normalna projekcija 't' ravnog polja 1:, koje je
u kosom poloaju prema 'It, je ravno polje ka 't' u 'It
RalVam je trima -taokama koje ne pripadaju jednoj pra-
voj. Zaw ravan poloaja prema 'It predstavljamo nji-
hovim projekcijama.
Npr. projekcijama i odstojanj!ima A. B, C predstavljena je
rava.n 't ('Sl 49b). Ka!ko k-roz Itri moemo postavi,tJi dve prave
'koje se seku, -npr.: AC = 'P. BC = q (sl. 49c) iH dveparallelfle prave.
npr. AC = P i kroz B 'pravu r II p. ravan je i prO-
jekcijama ovih pravih.
B'
sl. 49
T r a g ra v n i. Ravan koja nije para'lelna ravni 'It 'It po
pravoj.
Definicija 6. prava ravni sa projekcijskom ravn.i 'It naziva
se trag rayoni (sl. 49a).
T.rag ravni 1: 'obelea-vamo t. Kako je prava t u raovni 'It. ona se po-
klapa sa svojom projekcijom, tj. t == t'.
P r a vau r a v n i. !'trava pripada ravni a-ko sa njom .ima dve za-
jedniake tai'!ke. Npr. prava ppJ1ipada ravni 1: jer sa njom ima dve
A i C (sl. 49). Ako proi'zvoljnaprava ravni
sa tragom ravni, tada je ova prave i
ravni 'It, dakle, ta je trag prave. Kako je trag ravni s'kup
svih ravni 1: i 'It, sie-duje:
Stav JO. Ako prava pripada ravni, trag prave pripada -tragu ravni.
Npr. trag P prave P pripada I;ragu t ravni 1: (sl. 49).
-...." Zadatak. - Konstruisatoi t'rag t ravni 1: ako su date projekcije i
odlstojanja njenih triju A, B, C (sl. 49c).
Konstruiimo oboreni poloaj [p] prave p = AC.
pravih [p] i p' je trag P prave p. Konstruiimo zatim oboreni po-
loaj (q) prave q = BC i pravih (q) i q', [rag- Q
prave q. Kako prave pi ravni 1:, njihovi lragO\'j P i Q
pri-padaju tragu I ravni 1:. Prema lome, P i Q otlrecie-
na je prava I, trag ravni 1:.
63
Definicija 7. P'rava s u ravni 't koja je paralelna 'Dragu t ravni. na-
ziva se sutrarnca, ili ,glavna liIllija ili visinska linija ra'VOIi (sL 50a)_
Kako je s II t, S'leduje da je s' II t' (sl. SOb). Ka'ko je s.1I t i t pripada
ravni n, sleduje da je slln. Dakle, odstoj3!llja sutranice
s od n su jednaka. Prema tome, sutranica jedne ravni
je ako 'Su P07ll1&tJi projekdja i odSJtojanje jeidne 'njene Do-
kazalll je, dakle, stav: . .
Stav 11. SU!tramica s je pra-va u ravni 't' paralelna tragll t, pa je
ona paralelna n, i njena projekcija s' je tragu:t ravni 't
i sutranice imaju jednaka odstojanja od ravni 1t_
Definicija 8. Prava U raWli 't norma).na na trag t naziva se linija
pada Hi samo 'billlija pada ili nagi'hnica (sJ. 50a).
pravima jedne ravni na.gibni ugao 'prema ravni n je
ugao pravih norma'lni;h na trag ravni. Zato se one i zovu ,Mnije naj-
pada. Neka je p jedna linija pada rayni 't (sl. 50). Trag P
prave 'p .pripada tragu t ravni 't. Neka je M proizvoljna prave _
p. Tragom P j projekcijom M' je p' prave p.
Kako je MM' 1 1t i P 1 t, na osnO'Vu tzv. stava o trima normalama
je p' 1 t. Da:kle, vai stav:
Stav 12. Liruja pada 'p ravni 't Q'lomJ.a'lna je :na trag t i na
nicu'S ove ravni, pa je njena 'Projekcija p' normalna na trag t i na.
projeJkcij.u s' sut-ramice.
Nag;ihni ugao ,linije pada ravni 't 'prema projekcijskoj ravni n na-
ziva se nagiobni ugao ravni 't 'prema pTojekci}s.koj ravni 1t ('SI. 50a).
Zato se prava .p naziva i na.gi'bnica ravni. A'ko je ravan 't da.ta tra-
gom t i M, tada se u ravni n konS'1l"uie prava na-
gi!bnog ugla ravni 't obar3[}1em linije pada p -ravni 't koja pro).azi
kroz M (sl. SOb). P'reselk pr3lVih p' i t je trag P -prave p. Ko-
se P i M -kOl!ls:trui1mo dboreni poloaj prM] = ['P]
prave -p. Traena prava nagibnog ugla je ugao pravih [p]
i p', jer je [M]PM' = MPM'.

Mo P
\
p'
O
I
[\
Ml
11 i'
sl. 50
S-pecijaln'j poloaji ravni. A'koje ravan tada su
odsto.ianja svih njenih od projckcijSlke rav.ni 7t jednaka
(sL Sla).
,..
:
J
64
A.ko je ravan l "It, tada zraci svih ravni !3
pripadaju .raV'Ili 13 i prodi}1U krozprojelkoiJsku ravan "It u
traga 1J ravna 13. Prema tome, sve ravni !3 'projektu1u se II
ke traga b, ,tj. W = b (sL Slb).
sl. 51
4. Obaranje ravni
Definicija 9. Rotacija ravni 't oko traga t ,kojom 'se -ravan 't dovodi
do :poklapanja sa projekcijskom ravni "It nazi.va se obaranje .avni.
Prema ,tome, osa rQltacije je trag ravni, ugao rotacije Je nagihni
ugao ravni, ,Hi njemu 9uplomentan, zavis'no od iZaibranog smera ro
tacije, keji moe bi,ti proizvoljan. Poloaj raVoni 't dobijen nave-
denom -rotacijom nazivame oboreni poloaj i obeleavamo ('t)
['tJ ili {'t} 52).
Wroizvoljna M -ravna 't opisuje IU'k kruga koji 'pripada rav-
nii norma:1noj na osu 'rotacije, trag 't. Ova je 'ravan, prema tome,
normalnfl na ravni 't i "It, pa 't po pravoj p l t, po liniji pada,
a "It po pravoj p' l t, projekciji prave p. Trag P oprave P pripada
tragu t i P je centar, a MP Ikruga rotacije M.
Poloaj M II ravni "It rotacijom n.azi'Van1e oborena
poloaj i obeleaIV8lIDo (M), [M], {M} ili MO. kruga
rotacije je du MP normalna na t, pa se rotacijom dobija (M)P l t
i (M)P = MP. Pr8fVa (M)P je ()'oorel1li poloaj (p) 'liI1lije 'pada p.
Kak'O je M' na p' i M'P l t, Siledi da su iaoke (M), p, M' na istoj
n'OrmaM. na trag ot 'kr'Oz P. U 'J>ravouglom trouglu MM'P je
M'P < MP pa je M'P < (M)P (sl. 52).
Trougao MP(M) je jedsnaikokralki i pri'pa.da ravni
. prave p koja jenormalna na osu rotacije. Spoljanji ugao pri vrhu
p ,tlrOugla je nagiboni ugao CI> I'alVni 't, pa je unutranji ugao nalegao
na osnovicu, ugao M(:M}p jednak 'iJ/2. Ovaj ugao je nagilbni ugao
prave M(M) prema projekcij'skoj ravni "It. Dakle, taaa M nvni 't
i njen 'Oboreni poloaj (M) pripadaju pravo-j je ugao
prema "It jedna.k polov1n1 nagibnog ugla 'raV'I1i 't, a nonnallna pro-
jekcija ove prave je'Prav'a (M.).M'koja je normalna na 'trag t TalVni 't.
Da bismo iz M' dobili (M) odredi.ti du MP u pravoj
Zato' oborime pravu p .kojoj du MP pripada, projektu-
-ravan prave p. Trag P = [P] i obonmi poloaj [M] M
65
[p]. KaJko je PM = prM), (M) dobijamo na pra-
VDj normalnoj na t iz M' (M)P = [MJP (sl. 52b)
oborenog poloaja kruga rotacije M koji pripada
ravni linije 'pada 'P.
l \

11

s
j ,/""
M 1 .... -- !.Pl..
...
)
\ ['M' p'
1\
\
1\
\
. \
I .
i '. t
\ O
i '-'-
--.- .-'-''''''
Neka je q proizvoljna prava rav'ni't krDz M. Trag O prave q
pripada tragu t ravni 't (sl. 52). Kako je O na osi rDtacije 1 u
ravni 7t, Dna se poklapa sa svojam oborenim poloajem i sa prDjek-
cijDm, tj. O ... (O) "" O'. Prema tome je (M)Q = (q). Pr3Ivougli
trDuglovi MPQj M'PQ imaju katetu PQ i M'P < MP, da-
kle <l: M'QP < <l: MQP, odnosno, 4: M'OP < 4: (M)QP, tj. projek.
cija 'Otrog ugla prave q ravni 't prema tragu t manji je od njegove
prave dakle. manji je od ovcg ugla u 'Oborenom poloaju.
Iz isti:1 pravou-glih trouglova d-allje da je 4: QM'P >
> 4: QMP iH <l: QM'P > 4: Q(M)P, tj. projekcija otrogu:gla prave
q ravni 't prema li.niji pada p te ravni je od njegove prave
ili Dd tog ugla u oborenom poloa.jlU (sl. 52).
Iz ovoga da se prav ugao dveju pravih ravni 't ne
projektuje u prav ugao, nego, ako Ikraci prat\''Og ougla seku trag ;a'V'ni,
njegova je projekcija tup ugao, a alko jedan kra;k pravog ugla
ne trag -ravni, njegova je projekcija otar ugao.
Jz:uzetno, ako jedan ,krak pravog ugla pripada Hniji pooa ravni, a
drugi krak pripada su.tranici, prav ugao se projektuje u prav
ugao, jer kao to smo dokazali. projekcija linije pada normalna
je na trag ravni i na projekciju sum-amice (sl. 50).
Neka je s sutranica ravni 't kroz M. Da bi!Smo tkonst:I'UisaJi
oboreni poloaj (s) ove sl!JtJranice, dovoljno je da odredimo obo-
reni polDaj (M) njene M sa linijom pada p. Prava
kroz (M) paralelna tragu t je 'subranica s u oborenom poloaju
(s) (sl. 52).
5. Perspektivno afino preslikavanje pri obaranju ravni
Prema definiciji projektova;nja ravni 't na ravni 'It
(U) norma,lno projektovanje je obDstrano preslitka.
vanje ravnih opoljla 't(M) i 't'(M') !kojim se M pOlja
5 NaCrln:l geometrija
66
-reM) dodeljuje u ravni 1t M' polja 't'(M') projekcijskim zra-
kom MM' normalnim na 1t. Da-kle, preslikavanje se -izvodi paralel-
nim zracima sa centrom afinosti O... Pravoj polja "t
odgovara njena proJekcija u polju "t', da1kle, preslilkavanje je ko-
linearno. Svaka taoka prave t, po kojoj se "t i 7t seku, preslikava
se li .samu sebe, Ilipr. P "" P', pa se prava t pres Ii-kava ti samu sebe
tj. '1 "'" t', dakle, ona je osa preslikavanja. Prema tome,
dokazali -smo stav:
Stav 13. Preslilkavanje :ravnih polja 't(M) i 't'(M') projek-
cijsIkim zracima normalnog projek-tovanja 'na 1t je perspekt.ivno af i-
no presliikavanje u kome su zraci afinosti projekoijski zraci, ta-
eka M ravni "t i njena projekcija M' u ravni 'Tt pa,r
preslikavanja, a osa afinostii je trag t ravni 't.
Obaranje ravni defi'nie se rotacijom :ravni 't oko ose t. Kao to
smo dokazali, taek a M ravni 't i njen 'Poloaj (M) rota-
Cijom pripadaju pravoj M(M) je poloaj prema 'ravni r. utvr-
nagihni:m uglom ,i tragom ravni 't. Da:kle, izvedena rotac.ija
je obostrano preslikavanje ravnih polja "t i
1t = ('t) Ikojim se M polja "t dodeljuje (M) polja ("t)
zrakom M(M). Dakle,presli1kavanje se izvodi paralelnim zracima
je daleka S oo centar afinosti.
Pravoj polja 't odgovara njen oboreni 'poloaj u 'Polju ('t), dakle,
presl,ikavanje jekoJi.neaxno. Svaka prave t, koja je osa ro-
tacije, preslikava se u istu tacku, npr. P "" CP), pa se prava t presli-
kava li samu sebe tj. t == (t). Prema ,tome, prava t je osa
presHkavamja. Time smo dokazali stav:
Stav 14. P.reslikavanje ravnih polja 't i ("t) zracima paraleI-
"nim pravoj M(M), nagibni ugao prema 7t pripada ravni normal-
noj na trag t ravni 't i jedna!k je po:!ovini nagib nog ugla ravni "t,
jeste perspektivno afino preslikavanje u kome su zraci paralelni
pravoj M(M), 'taaka M ravni "t i CM) ti ravni 1t su odgovara-
\, preslikavanja, a osa aHnosti je trag t ravni 't.
Prema tome, ravan 'Tt je nosi:lac dvaju polja 't' i ("t). Kako
su preslikavanja polja 't i 't' kao i 't i ('t) perspektivno ko-
linearna sa centrom 0"" od'nosno S .. , sleduje na OSD'O'V'U stava 1.5.3
da je i preslikavanje u ravni 1t polja " i ('t) perspektivno
kolinearno. Centar :koIineacije je u ,kojoj prava O", S", pr-o-
di're kroz ravan 1t i ona pripada pravoj M'(M), gde je M' i (M) par
preslikavanja. Kako je O", S..
daleka prava, njena prodora kroz ravan 't je da-
lelka S ",' prave M'(M). Kao Mo smo dokazali, prava M'(M)
je normalna na trag ot, pa Ikako je centar daleka
S .. ' ove prave, preslikavanje je aHno d zraci afinosti su paralelni
pravoj (M)M', odnosno, oni su nmmalni na trag t. Osa afinosti je
trag t ravni 't, jer se ova prava preslikava u samu sebe iden
tj. t' "" (t). Tako smo doikazali '5'tav:
Stav 15. PresIilkavanje u ravni 1t ravnih polja ("t) i "t' je pe,r-
s>pektivno afino presli'kavanje u kome su 1)raci afinosti prave nor
ffi3'lne 'na trag t, ravni it u oborenom poloaju (M) i. njena
67
projekcija M' parodgovaraiu6ih osa afi-
nosti je trag t ravni ... ., / .
Ako je rava'n .. paralelna projekcijsko(ravni 1t, tada, prema sta-
vu 13, ravno polje .. preslikava se u ravni 1t u polje
.. ' perspektivno afino, pri je centar presJi.kavanja
no daleka zrakova projektovan.ia, a osa presHkavanja je be-
daleka prava, prava ravni .. i 1t. Presliokavanje
je tada trans'lacija u pravcu zra'ka afinosf.i; tj. zraka ,projektovanja,
i kao to je dokazano u 1.6., Jikovi ravni .. presJi.kavaj-u se u tran-sla-
torno podudarne likove u projekcijskoj ravni 'Ot.
6. Projekcija ravnog lika
Kako je poloaj ravnog Hka dobijen rotacijom ravni toga
lika, on je podudaran Hku u prostoru, pa kaemo da je oboreni
poloaj prava datog Hka. Prema .dokazanom stavu 15., ra-
van li-k, koji pripada ravni ", konstruie se u oborenom poloaju,
tj. u pravoj ,iz njegove projekcije navedenim perspektivno
af.inim preslikavanjem. I obratno, istim se pr.eslikavanjem ..
ie projekcija lika iz oborenog poloa.ja. Kako se projekcija rav-
nog lika dobija kao njegova perspektivno' afina sJi:ka, sleduie da
se od osobina 'koje lik imau prostoru u projekciji zadravaju samo
one 'koje su invarijantne u odnosu na perspektivno aHno preslika-
vanje, a to su paralelnost i razmera trojke jedne prave.
Ako je ravan .. paralelna projekcijskoj ravni 1t, Hka koji.
pripada ovo.j ravni je tran-slatorno podudaran lik, tj. njegova pro-
jekcija konstruie se u projekcijskoj ravni 1t II pravoj
-'i Primer 1. Data je projekciJa !"avni .. (t,A',OAo) i trougla joj
pripada. Odrediti projekciju visina trou-gla ABC
(sl. 53). .
Kako je visina normalna na stranicu trougla i kako 'se prav ugao,
u optem ne projektuje u 'Prav ugao, jer normalnost dveju
pravih .nije invarijanta perspektivno afinog preslikavanja, !kon:struk-
ciju visina trougla izvodimo u oborenom .poloaju ravni ...
Da bismo konstruisali prvo oboreni poloaj (A) A .. ,
odredimo odstojanje A II A O'd traga t u pravoj
Konstruiimo zato kroz A' projekciju p' takO' da je p' l "t, trag P
prave p u presek u p' sa t, a zatim oborenu pravu [p] = P[A], oba-
ra:njem ravni prave p. Prava .dui PA je du
prA]. Oboreni poloaj (A) A pl"i .. oko oi
na normali iz A' na .t tako da je (A}P = [A]P i da su (A) i A'
sa strana P, dakle, sa strana traga t
(sl. 53). ..
KakO' su ovom konstrukcijom osa, zrak i par O'dgovan-
perspektivno afinog presH:kavanja ,polja .. ' i ( .. ), te-
mena (B) i (C) konstruiemo na osnovu. osobina ovog presUka-
vanja. Prava A'B' osu t u Q' "'" (Q), pa se (B)
dobija na pravoj (A)(Q) u preseku sa zrakom afinosti iz B', tj.
norm8ilom B'(B) na trag t. oSe na pravoj (B}(R), gde je
(R) !!El R' presek ose t sa B'C', (C) u preseku sa norma-
68
lom iz C' na t. Trougao. (ABC) je prava tro.ugla ABC.
p.reseOna (H) visina tro.ugla (ABC) je ta{;;k.a nor-
mala konstruisanih iz temena [la naspramne stranice tro.ugla
(ABC). (S) "" S' prave (A)(H) i ose t sa
A' pro.jekciju S'A' prave SA. Presek S'A' sa zrakom afinosti iz
(H) je projekdja H' traene
sZ; S3 sl. 54
Primer 2. Konstruisati projekciju ,kvadrata ABCD ko.ji pdpada
Tavni 't' a'ko je Po.znata projekcija ravni 't' (t,A',DAo), prava
stranice AB kvadra.ta i ugao. < (AB,t) = 60 (sl. 54).
Kao. u prethodnom primeru, Iko.nstruiimo. eA) dohijenu
dbll'ranjem ravni 't' prethodno. odredivi pravu od9tojanja
AP A od t. Ko.nslruiimo. zatim pravu (A) (B) tako. da je
< A)(B),t).= 60 i na njo.j stranicu (A)(B) 'kvadrata u pravo.j
i na.jzad kvadrat (ABCD). Kako. je poznata
osa t, AA' i par A, A' perspektivno afi-
nog presUkavanja,ko.nstruiimo. !kvadratu (ABCD) perspektivno.
afin A'B'C'D' (1.7). Pomenimo. da je, na osnovu poz-
natih osO'bi.na perspektivno afinog preshkavanja,
A'B'C'D' paralelogram.
Primer 3. Data je projdkcija ravni 't' (-t,S',OSo). Konst'misati pro-
jekciju kruga k 'koji pripada dMoj !l'a'V'ni, centar je da.ta S,
a polupre6nik je jeclna:k datoj dui T (sl. 55).
Poto odredimo. (S)' iz S', Ikao u prvom primeru, konlStl'Uiimo
lmug tk II ()IborenQlIIl pl110aju (Ik), u pravuj ""a centrom
(S) i datim T (sl. 55a). Krug (Ik) preslikava.mo
perspe1ati'V'1l'Q afinli,m presHkavaIIljem njegovih dvaju nOIlffiamq:h
nib, izll)berimo. preooi.ke (AB) II t i (CD) .L t, Kaiko. je prava (AB)
para:l.el!na osi t i salddi (S), 'prava A 'B' re
parallel.na il: i sa:rlri S',PralVa t u tacki (P) ... i sa-
drii (S), pa je' C'D' na 'Pravoj PS' je !llormaana na osu
t. Konjougova.ni A'B' i C'D' ISU uzajamno !llormaIni, dakle,
to su velika i mala osa eltipse k' koj-a je traena projekcija kruga k.
69
Isti da su A'B' i C'D' ose eMpse dobijamo na osnovu
osobina. AB -kruga <k paraleihm je tragu t, dakle,
paralelan je i ravni 'lt, pa je njegova projekcija A'B' = AB i A'B' Ill.
AB kruga se projektuje II pravoj u du A'B'.
nik CD je normalan na trag t, pripada linijli 'pada ravni 't,
pa je C'D' l t i C'D' < CD, pri je linije paJda naj-
i e'D' je najmanji elipse. Pre6nici A'B' i CD' su w:a-
jamno normalni, ,dakle, to su ve:]jka ,i mala osa elipse.
So
o
sl. 55
Poto smo dokazali da je velika osa A'B' elipse paralelna tragu
ravni i A'B' = AB i da je meda osa C'D' projekcija CD
kruga koji pripada liniji pada Tavni 'T, projekciju ikI1..l'ga moemo
konstfUJisati i ne ravan 't (sl. SSb). Na pravoj kroz S' p'a-
raleInoj . tragu t konstruiemo A'B' = AB, veli-ku osu elipse. Na
oborenoj linijipa!da koja sadri .S, tj. 'Ila pravoj (p] == PES] kon-
st,ruiemo II pravoj [CD] k'fuga taiko da je [S]
sredite dui (CD]. ProjekciJa C'D' na p' je tada mala osa
Zadaci za vebu
Reiti metodom odstojanja zadatke:
/j)Predstaviti u projekcijskoj ravni 11 metodom odstojanja dve M i K
su odstojanja od 'It jednaka, ako su:
a) M i K sa raznih strana ravni 11;
b) M i N sa iste strane ravni 'It.
pravu p u projekcijskoj ravni 'It ako je data dverna
A(A',OA,) i B(B',OB.). Odrediti projekciju L prave p ako je:
a) L sredite dui AB,
b) L dui AB i AL: LB = 2 : 3,
c) L na pravoj AB i AB = BL.
3. Reiti zadatak 2. ako je prava p = AB:
a) paralelna projekcijskoj ravni 'It,
b) normalna na projekcijsku ravan 'It.
70
4. Predstaviti pravu p u projekcijskoj ravni 1t ako je data dvema ma
ACA', DAo) i B(B', OB.) i odrediti:
a? trag prave p, -=-,' ""cl b<' .
J:lt,pravu dui AB,
oMlravu nagibnog ugla prave prema projekcijskoj ravni 'It,
d),projekciju H' H prave p ako je AH jednako datoj dui MN,
L ako je L sredite dui AB,
ij:)rojekciju K' K prave p tK dva Pl!ta
od odstojanja OAo OV, ;'XiU L.!AJ ""v. (P 'f.-
5. pate su projekcije paralelnih pravih pep ,A', OAo) i q(B',OBo). Konstruisati:
'!tV.trag O prave q, .
Wprojekciju C' C na pravoj q ako su odstojanja C i A jedna
-ra, tj. OC.=OAo,
t ravni"\" pravim p i q,
d) sutranicu kroz A ravni pravim p i q.
6. Date su A(A',OAo), B(B', OB,), C(C',OC,) . .Konstruisati:
t:I projekciju D' D na pravoj BC je odstojanje od 1t jednako od
s,to)anju A,
/lYtrag t ravni"\" A, B, C,
tf liniju pada kroz A ravni "\" A, B, C,
pravu nagibnog ugla ravni "\" A,B,C.
'7. Date su dve mimoliazne prave e(E,A',OAo) i f(F,B', OB,). Konstruisati:
,a} P prave e i O prave f se projekcije poklapaju, tj.
'F'=O,
uglove pravih e i f,
'llI trag t ravni "\" koja je pravom e i pravom g II f ako g sadri
tii'cku P.
8. Date su dve prave a i b koje se seku u M. Konstruisati trag t i na
ugao ravni"\" pravim a i -b ako je:
, b 1I1t,
, b J. 'It,
c) a(A,M',OM,), b II TC, pri je a linija pada ravni.
.i! Date su dve paralelne prave m i n koje su paralelne TC: m(M',OMo)
Odrediti trag t i nagibni ugao ravni pravim m i n.
10. Konstruisati trag ravni koja sadri datu pravu a(A,M',OMo) i je na
gibni ugao' prema TC jedpak 30.
'1. Data je ravan "\" P(P',OP,), 0(0',00,), R(R',OR,). Konstruisati:
teita T trougla POR,
opisanog kruga oko trougla POR,
'tj: projekciju upisanog kruga u trougao POR.
pravougaonika ABCD koji pripada ravni "\" ako
je dato: trag t, stranica AB (A',OA"B',OB,) i ako je AD = 2AB.
lJJ su dve prave p i q koje se seku u A: pep ,A',OA,) i q(O,A'OA,).
OdredIti: .
a}Jpravu ugla pravih p i q,
b) trougl<1; ABC kraci AB i AC pripadaju re.
dom pravIm p I q I JednakI su datOj dui,
c) projekciju jednakokrakog trougla ABC pripadaju redom pra.-
vim p i q i B je u projekcijskoj ravni 1t. '
14. Date AW,OAo), B (B',OB,), H(H',OH,). Konstruisati projekciju
trougla ABC za koji je AB stranica i:
a) H je visina trougla ABC,
b) H je centar upisanog kruga u trougao ABC.
71
15. su prava p(P,Q',OQ.) i S(S,'OS.) koja joj ne pripada. Kon-
struisati: .
-OIl) .projekciju tro ugla STU stranica TU pripada pra.
VOJ p,
b) projekciju pravilnog estougla ABCDEF ako stranica AB pripada pravoj
p i S le centar Rruga opisanog oko estougla,
c) projekciju kruga k ako je S sredite i p tangenta kruga,
-M) projekciju romba STUV ako stranica TU pripada pravoj p i ako je ugao
STU jednak 60". .
16. Data je ravan 't t i pravom p(P,O',OQ.): Konstruisati:
a) projekciju kruga k kOJi dodiruje prave t i P u O,
b) projekciju pravilnog estougla ABCDEF ako je O centar opisanog kruga
i stranica AB pripada tragu t, .
c) projekciju kruga k ako je O centar i t tangenta kruga,
d) projekciju kruga k ako je O centar i t koja krug pod uglom
od 60".
17. Data je du AB paralelna ravni 11:. Konstruisati projekciju:
a) pravilnog estougla je jedna stranica du AB i nagibni ugao ravni
es tougla j e 60
0
,
b) kvadrata je jedna s!ranica du AB i nagibni ugao ravni kV'ldrata
. 45"
petougla je jedna stranica du AB i nagibni ugao ravni pe-
toul!la je 30",
d) pravilnog petojlgla je jedna stranica du AB i ravan petoug!a. je:
i) paralelna proj. ravni 11:, ii) normalna na 11:. '.
je du 'AB (A',OA.;B',OB.). Konstruisati: .
a) projekciju kvadrata ABCD tako da je jedna njegova stramca du AB
i da kvadrat pdpada ravni je nagibni ugao 30, .
b) projekciju pravilnog petougla je jedna stranica du AB i naglbru
ugao ravni petougla je 45",
c) projekciju pravilnog petougla je jedna stranica du AB i ravan peto-
ugla je normalna na ravan lt.
19. projekciju kruga ako je kruga data du PO koja
je paralelna ra'?il! lt, a ugao ravni 't kruga je:.
b) 45, .t) 't II lt, lt.
,. .
20. Date siJ paralelne prave p(P ,R',ORo) i q(O). Konstruisati projekciju:
'Y kruga ako su p i q tangente,
'IJt;J1 kvadrata su suprotne stranice na pravim p i q, .
estougla su suprotne stranice na pravim p I q.
7. Dve ravni
P a r a l e l n e 'r a v n i. Dve ravnQ p li (j su paralelne alko su u !rav
ni p dve prave ,koje se seku para'leIne ,dvema pravi.ma koje-se seku
u II'avrii (j. tragove ililllije pada ovih ravni (sl. 56). Kako su
ravni p i o' para'lel-ne, preseone prave ovih ,ravnI sa ravni 'Tt su
paralelne, dakle, tragovi r i s su paralelne prave. Neka je p jedna
linija pada ravni p i neka je 'Y -ravan prave p. Ravan
'Y (j ,po pravoj q', koja je paralelna, prav()j p. Ravan 'Y je za-
-ravan pravih p i q i ona 'Tt po projek-
ciji p' = q' pravih 'p i q. Kako je r II si p II q i kako je p,r)
prav, sledi da je i qiS) prav. Dakle, q je -linija pada ravni (j.
Prema tOI?e, pada paralelnih ravni paralelne su, pa su i nji
hove proJekc!Je paraleli1e ili se poklapaju. Na osnovu pOIkazanih
osobina da vai:
72
Stav 16. Ako su dve 'rav.ni paralelne, paralelni su tragovi para
lelne su 'linije pada ovih ravni kao i njihove projekcije.
K3Iko su linije pada p i q ravni p i cr paralelne, jednaki su i nagib.
ni ugiovi ovih ravnoi. I?a bismo ovu osobinu u projek.
cijskoj ravni 'lt, oborimo projekdJ:;k,\ ravan ovih pra
vih (sJ. 56b). su uglGvi [pJ,p') i [q],q') jednaki i sa
iste su strane prave p' = q'. Oni predstavljaju pravu na
uglova paralelni:h ravni p i cr.
I
F M' Q P'=Q'
IM

".
(q,',
o
"
'1
r s
sl. 56
'-'7 Zadatak. Datoj ra:vni .,.(s, ([q],q')) kons.truisati 'para-Ielnu ravan p
kroz datu M(M',OMo) (sJ. 56b).
Preds1avimo ravan cr tragom s i oborenim paloajem datog nagih-
nog ugla ravni, ,pri =bi'ramo anu liniju -pa-da q ravni cr
ravan sadri dMu M. Tada rf 'M' i q' .L
.L s (sl. 56b). Obaraonjem ravrni prave q dabijama
[q] POd: datim uglom 'prema q' i [Ml na pravoj [M]M' l q' i
[M]M' = OMa. Konstruiimo 'koroz M :pravu p" q i odredimo
njen trag P. Prema prethodnom je p' = q', [pl sadr'i [MJ i
< ([p],p')= < ([q],q'). Prava p je Ii:ndja pada traene ravni, pa
k.roz njen trag P, kaji je presek pravih p' d [p], prolazi trag r tra
ene ravni ir" s. Tragom Ir i linijom pada p je ravan p.
R a v n i s e 's e k u. Dve ravni kQJe nisu paralelne seku se.
na prava se dvema ov-ih ravni. Neka
su dve ravni da.te :projekdjama njihovih tragova oi po jedne
ct(a,M) i
l. Ako tragovi ra'Vni :nisu paralelne prave, jedna tai;ka
ovih ravni je P -tragova a i b. Za jo
jedne zajednj(\ke ravni Ikonstruiimo u ovim ravnima po jed
nu sutrank:u -koje obe pripadaju istoj ravni cr II Tc, npr. kroz
ku M. Q ovih sutranica je ravni (f.
i i ona sa P pravu -p lavni 'j i
(s.J. 57a).
U 'projekcijskoj ')'avni 'it projeJkciju sutrainice s'., rJ. konsrru
iemo kroz M' paraleJno tragu a. Odstojanja sutra
nice s', u ravni fl jednaoka su odstojanju M. Zato na projek
ciji linije pada op' ravni koJ'" sadri po.znatu N', kon
73
slruiimo projekciju L' L tn'ko da je LL' = MM'. Kroz L'
konstruiiQlo zatim s'o II h. Q' projekcija s'" i S ,,'
i P projekciju p' = PO' praove p ravni
ex i '(3 (sJ. 57b).
sl. 57
UkoJi1ko tragovi raV'Ili nisu <lati, moe se navedenom .konstrukci-
jom odrediti jo jedan par u pmi7lvo\jnoj ravni pilit,
od o" i odrediti njihova R. Q i R od-
tada pravu QR '= p daiih ravni.
e
M'

p'
'. o K
N'
R'
,
..... ru"
S IM
",U;J

rq)o..
I
,'I!
2, UkoHko raV'Ili" y( c,M) i B( d,N) nisu pat.:alc1ne: ali su im tragovi
e i d paralelni, njihova je prava p paralelna
e i d jer prolazi 'kroz tacku tragova koja je
daleka tatlka P.,. (sl. 58). Za kOI1'st-rukciju prave p dovoljno je
odrediti jednu ravni y' oj o. I:7.aberimo zato \1ovl).
ravan p l it, i normalnu na c i d. Konstruiimo prave
q oi. s ravni y i B sa (l. Kroz, R. pravih q i s, zajed-
ravni y, 8 i p, prolazi prava p. Ka,ko se projekcolje
q' i s' poklapaju, jer su u istoj ravni p l it;, njihevu
konstruiimo ravni p. Prcthodnol1a pravoj q
odredimo sutranicom 'kroz M K i na pravoj s odredimo
sutranicom kroz N ta.3ku L. Tada je KK' == MM' i LL' = NN'.
Obaranjem dobijamo [q] = OtK] i [sJ S[L] j njihoYll
[R].. Kroz proj.;:kciju R' prolazi prava p' paralel.
no tragovima e i d.
74
Kalo su prave q ,j s linije pada ravni y i 0, nagibni uglavi :ovih
pravih konS'truisani su u oborenom poloaju u pravoj U
optem oni su pa da linije pada
ra'VJli y i li imaju paralelne projekcije, ali da one u prostoJu
ndsu para:lelne.
r3IVan p ne 'IT\Qra bitli izabrana u specijalnom poloaju
prema ;e,kao Mo je to Ravan p moe biti izabrana u
proizvol}nom '!rosom poloaju preema 1t, a zadatak se reava -kao
u prethodnom primeru. tj. kOfllstruie se
nih pravih ove ravni sa .prvim dvema jer ona pripada trae-
noj 'pravoj datih dveju ravni.
8. Prodor prave kroz ravan
Prava koja ne pripada datoj ravni ima sanjom jednu
Ako je daleka. prava je para-
lelna rav.ni, i paralelna je svakoj pravoj te 'ravni ovom
dalekom
P.rodomu prave m kroz ravan ikonstruiemo taIko to kroz
pra'vu m postavljamo ravan a, 'konstruiemo zatim pre-
pravu p ra'Vm i a. P.rave m i p obe ravni a
sl. 59
1<0
Lo
o
St
Ko
lo
o
7S
i seku se II R. Ako je R daleka tada je
m li p, prema tome je m II "t . Ako je R ona je ,tra-
ena prodorna prave ITI kroz ravan "t (,sl. 59a).
Izvedimo u projelkoijS'koj 'rav.ni 'lt ako
je ravan "t .data tragom t i K(K',OKo) ii ,prava m dMa tra
gom M i L (L',OLo) (sl. 59b).
Trag a ravni IX koja ,sadri pravu m je p,roizvoljna
prava koja sadri trag M 'prave m (II.2)" Projekciju p'
prave p 'ravni 't i IX konstnmemo kao u II.6, presek P
tragoya a i t i presek Q' proje'kcija '5ut,ralmica -ravni "t i (L koje su
na odstojanju od 'lt jednakom ods-tojanju L. Prava PQ' =
=p'-i m' seku se u R', projekciji traene prooO'I1l1e
(sl. 59b). Ukoliko su ill i p paralelne, prava 'm ne prodire kroz
ravan 't, ona je paralelna 'ravni "t (sl. 59c).
ravan (L kroz pravu m moe Mti i ravan
prave m (sl. 59d). Sa 'projekcijom m' poklapa se tada' i trag a
ravni IX i projekcija p' prave p ravni "t i a.. Kalko je prava
- p u ravni "t, njen trag P je na tragu t i je u preseku sa p'.
Na p' odredimo H' II preseku sa projekdjom s' sutranice
ravni ot' kroz K'. Tada je HH' = KK'. Kako se 'projekcije m' i p'
poklapaju, R pravih m i ,p ikonstruiimo u o;bore- ,
nom poloaju ravni a. ho 'presek prcwih [m] = M[L] i [pl=
= PEH], osobinu da obeprave imaju istu
ravan v. Projekcijskim zrrukom iz [R] nonnalno na m' dobijamo
R', projekciju traene pmdorne
9. Normalnost pravih i ravni
P r a v a i r a van. Neka je prava n no,rmalna na rava'n 't. Do-
kaimo da za n}ihove projekcije vai:
Stav 15. Ako je pra'Va n normalna na ravan 't, projekcija n' prave
n nonnalna je na trag t ravni "t i na projekciju s' sutranice ravni "
(sl. 60a).
Neka je v ravan prave n. Ona ra'Van 't po pra-
voj p. Kako je n .L 't, sledida je n .L p. Kaiko su n i p u istoj
s'
Ko
p
H' rv= I
o
K'
sl. 60
76
ravni, njihove se projekcije poklapaju, tj. n' = p'.
Ravan v je ravan prave n pa je l1or-malna na ':t, a
kako sadri n l 1:, ona je normalna i na 1:. Prema tome, ravan v je
normalna i na pravu t ravni 1: i To i ravni 1: i r; rc-
dom po pravima p i n' = p' :koje su llormw!ne n.a t.
Dokazali smo, dakle, da je n' l t, da je p linija pada ravni jer
je p l t i da je n l p_
Kako je sutranica ravni p<>ralelna tragu ravni, tj_ s II t, odnosno
s' II t, sIeduje da je 'n' l s'. Dakle, projekcija II' IIOn7il11e 17 jia ra-
van 1: normalna je na projekciju s' sutwnice s te ravni (sl. 60b).
Zadatak 1. Date 'Su ravan 1:(t,K',OK.l) i M(M',OMo) koja joj
ne pripada. Odre-dHi odstojanje M od ravni 1: (sl. 61a).
KcmstruiMmo kro7. M pravu tl l 1: i odrl'd.hno prodornu R
prave 11 kroz 1:. Du MR je traeno odslojanje. U prOjekcijskoj
ravni 7': konstruiemo kroz M' pravu n' l t, zatim odredimo pro,
jekciju prave op ravni v prave n i ra\'ni ",
tj. p' = n'. R pravih p i n odredimo u oborenom
poloaju, gde je [n].L [p], [R] u presckl1 pravih
[p] i (n], a zatim njen-u projekciju R' na n' (11.7). Du [M][R]
na [n] je oostoj<lin-je M od ravni 1: II pravoj
. Ako nije dat trag ravni, je ravan 1: data projekcijama i odsto-
janjima svojih triju A, B, C, tada prvo konstrl1iemo ili
trag ravJl'i, Hi jednu sU'tranicu ravni. Konstnriimo npr. sutra,
nicu s :kroz A (sl. 60b). Obara:njem prave BC konstruiemo
n:! pravoj B'C' projekciju D' D koja ima isto odstojanje od
1t kao i A. Dakle je DD' = AA', tj. D'[D] = Tada je
A'D' = s'. Dalje reavamo zadata'k hto kao i prethodni, konstru-
kroz M' pravu n' normalnu na projekciju s' sutranice.
[Ml
'j

Mo
""
"- Mo M' n'
'-
Ho
Co
'-.

M'
nl=w I
R' H' N
Bo
/P
'-,
O
O
K'
.CCJ
sl. 61
Zadatak 2. Kroz datu K(K',OKo) konstruisani ;ravan 1: nOJ-'
malinu na datu pravu n(N,M',OMo) (st 61a).
Poto je 1: l n, sleduje da je {l n' i s' l n', gde je s sulranica
raV'll:i 1:. Konstrl1iimo zato kroz K' pravu s' l n' i presecl1u
H' pravih s' i 'll', gde je H -prodor p-rave s 'kroz ra-
van v 'Prave n. Linija pada p traene ravni 't kroz H je 'll
77
ravni \) prave n, pa je p' = n' i 'll oborenom polo-
aju je [p] l [n]. K i pravom p je ravan 't.
Njen trag t normalan je na p' i prolaili kroz trag P prave p, gde
je p presek pravih .p' i [p).
D ver a v n i. Za konstrukciju ravni a. kpja je nOl'ma,I,na na raval1
o koristimo poznatu osobinu: ravan a. normahw je na ravan ako
i samo ak.o sadri jedIlu pravu n normalIlu lia ravan 0.
Neka je prava nmma>J.na ila ravan P(b,L',OLo) (sJ.
62a). Tada je n' l b. Kako -rava-n CI.. s<ldri pravu n, njen tTag a
sadri trag N prave n. Dakle, svaka ravan pravom n i
tragom koji s<IId-ri N, normalna je na ravan [3. Ravni koje sadre
pravu n obrazuju pramen sa osom n. Jedna od ravni ovog pra-
mena je ravan a. pr<\V0111 n i tragom a koji je proizvolj-
na 'prava kroz N (sl. 62a).
b
,J!
KJ
"
'{.nj
Ko
,
M
lo
lOJ

or
sl. 62
Zadatak 3. Kroz datu pravu 111 postaviti ravan CI.. normalnu na
ravan p (sl. 62b).
Neka su date pravam(M,K'OKu) i rava-n [l(b,L'OLo). Komtru-
iimo pravu n koj.a je norma:lna na [3 i m u proiivoJjnoj
npr. u K. Prema prethodnom, prave m i n
traenu ravan . U projekcijos1koj ravni 7t konstruiemo projekoijll
n' normalno na b kroz K'. K-onslruiemo zatim trag ravni CI... Od-
redimo za-to obaral1jem prave n njen trag N. Tragovi M -i N pra-
vih i 11 trag a traene ravni cx.
Zadatak 4. Kmz datu M(M',OMo) konstru-isati pravu b nor-
malnu:na daltu 'pravu a(A,K',OKo) (sJ. 63)_
a) Konstruiimo u projekoijs'koj ravni 7t, kao u zadatku 2, projek-
ciju ravni 't kroz M koja je norma,lna na pravu a i odre-
dimo projelkciju prodome R prave a kroz 't. Prava
a je normalna na sve prave 't ikoje prolaze kroz njenu pro-
dornu R kroz ravan 't. Prema <tome, MR je tra.ena prava b.
(sl. 63a).
b) ZadataUi: !Se moe rerti i na drugi postavljanjem ravni J
kroz pravu a i M. Traena prava -b pri!pada ravni (1' i -kako je
ugao pravih a i b prav, kO'Ilstruiemo ga prvo u oborenom polo-
aju ,ravn'i (1' (sl. 63b).
78
I
IK]
1<0'
Mo-
K
O
sl. 63
Zadaci za vebu
It.-'bate su projekcije triju paralelnih pravih a(A,M',OM,;. b(N',ON,), c(l',Ol,)
koje ne pripadaju jednoj ravni. Konstruisati trag ravni koja sadri pra\'u e
. i paralelna je ravni pravim a i b.
su dve prave koje se seku c(P',OP"Q',OQ) i d(P',OP" R',OR.). Kroz
datu M(M',OMo) postaviti ravan paralelnu ravni pravih e i d i kon
struisati trag i nagibni ugao ove ravni. '
\,il Date su ravni CI(a,M',OM,) i Odrediti pravu ovih ravni.
je ravan 1:(t,K',OK.) i prava a(P',OP,;Q',OQn)' Konstnlisnli prodomu
prave a kroz ravan 1:.
je ravan a. tragom a i K i ravan (h'cma pravim koje se
seku. Konstruisati pravu ovih dveju ravni.
6. Data je ravan 1:(t,K',OKo) i M(M',OM,). Konstruisati: a) M si
N u odnosu na ravan " b) ravni 1: ravan u od
nosu na M.
7. Date su paralelne ravni p.(m,K',OKo) i ven). Konstruisati rastojanje ovih
ravni.
8. Data je ravan 1: pravima a(A,P',OP,) i b(P',OPo,Q',OQo). Na datom odsto.
janju od ravni 1: pravim a i b konstruisati ravan paralelnu ravni 1:,
9. Kroz datu M(M',OM,) konstruisati ravan 1: normalnu na dve date
ravni CI(a,K',OKo) i
10. Date su dve paralelne prave a(A,M',OM,) i b(N',ON,). Konstruisati rastoja
nje ovih pravih.
10. Projekcije nekih geometrijskih tela
'konstrukciju projekoija nekih geometrijskih tela ako
je poznat ob-Hk, i poloaj teja prema projekcijskoj rav
ni 'it. Konstrukcije projekcija tela zasnivaju se na prethodno izlo
enim osobinama projekcija ravnih ),ikova i raznih
poloaja pravih i ravni. Izvodimo ih tako to konstruie
79
mo projekcije temena, ivica oj konture projekcija teja. Iz ovih kon-
strukcija proizlazi i kon-struk,cija projekcije tela a!ko je poznat ob-
lik tela, a nisu daJti svi podaci o i poloaju.
najoptiji .poloaj tela prema projekcijskoj ravni, a s.pecija].ne iz-
vodimo iz ovih kao primere. Pretpostavljamo <la su <lefi'nicije o
obliku i neke osobine geometrijskih tela poznate .
. ;.- Piramida. - Izvedimo projekciju projekciju
osnove i projekciJu vrha. KO'l1$truiimo pJ:ojekciju pravilne esto-
strane piramide ABCDEFV .ie osnova u datoj ravni 'tet,A',OAo).
jedna ivica osnove data je A'B', a visina piramide je
dva puta od ivice osnove (sl. 64).
A
/,/
//
(D}/,
l,
I

(E) .-._._. __ .
sl. 64
(F)
Kako je osnova piramide prav-Han estougao u ravni 't kosoj pre-
ma ravni 1t, njegovu projekciju 'konstruiemo obaranjem ravni
't (I1.4).' Odredimo prvo pravu odstoj-anja A od tra-
ga t, du [A]R, a zatim (A) obaranjem ravni __ ,
tj. A'(A) lt i R (A)=R[A]. Trag Q prave AB jena tragu t, pre-
sek sa projekcijom A'B'. Na pravoj (A)Q 'konstruie se (B)
iz B' je ivica osnove, odnosno stranica estougla
u oborenom poloaju, dakle, u 'pravoj Konstruiimo za-
tim pravFlan estougao (ABCDEF) je stranica du (AB) i
sredite (S). Perspektivno afinim pres].ikavanjem, u 'kome je t
osa, (A)A' zrak sa parom (A), A', konstru-
iemo projekciju A/B'CD'E/F' (11.5). Prema osobinama perspektiv-
80
no afi.nog presli'kavanja (1.9), suprotne stranice dobije-nog esto-
ugla su pa'ralelne ijednalke.
Visina pkarni:de je dva 'Puta od ivice osnove, -pa se -vrh V na-
lazi na 'pravoj 'kroz S no'rma,lnoj na ravan or i SV = 2AB. Kon-
struid,mo zato kroz S' projokciju n' J. t prave n normalne na "";".
Da bismo ,na njoj odredili V', 'O'Qorimo pravu n (II.2). Projektu-
ravm v prave n or po !i-niji 'pa,da p kroz S, pa u
oborenom poloa,j.u ravni v prvo konstruiemo [p] pom06u traga
p prave p oi 'poznatog odstojanja PS, tj. peS] = peS). Ugao pra-
",ih p i n je u oborenom u pravoj Z?!tokroz [S]
konstruiemo [m] J. [p] (I.I.9). Na pravoj [n] odred-imo [V] ta-
ko <la je [SJ [V] = 2(AB), a zatim V' na pravoj n". Ka,ko [V]
moemo izamati na [nJ sa jedne Hi -druge strane [S], iza-
berimo npr. tako da je [V]V: > [5]5'.
1
J
sl. 65
Najzad, spajanjem Y' sa projekcijama temena osnove A'B'C'D'E'F'
su i projekcije ivica piramide.
Vidljivost. - ,ivica -koje obuhvataju projekdje pi-
ramide obrarz.uju rub ili konturu projekcije piramide. Na slid 64
to je zatvorena oiJz:lomljena linija Y'C'D'E'F'A'.
K:aiko je ,predstavljena piramida konveksno telo, projekcij..ski Z'ia-
ci pr<;>dini pov-r piramide u dvema ili je dodiruju. Sva-
ka prodorna.t!aaka projekciJskih zraikova ,kroz rav8lIl "It, koji pro-
di'ru kroz povr pi'rami'de u dvema taOk!llma, jeste, prema tome,
projekoiJa dveju .povri piramide. Alko se sve tela
nailaze sa st-rane projekcij'Ske ravoni "It, naztvamo vidljivom
onu prodornu zraka Ikroz poV'rl je. oastoja'nje
od "It Skup vid:lji'Vih vidljivi deo povri tela,
a preosta il deo je nevidljivi deo povri tela. U projekcijskoj rav-ni
1t ortamo vidlJive iov.ice neprekidnom, a nevidljive is.prelkidanom
linijom.
81
Zraci koji dodiruju povr tela ob<razuju 'prizmastJu '.PoV'r koju
ravan 1t po kon/uri projekcije tela. Ovi dodiJrU'ju povr
pp liniji je projekcija kon1wra projekcije otela, a naziva se
korttura tela. Kontura tela deo povri od nevid:lji-
vog. Ivice na kont'll'ri tela .su vkl!lji'Ve, zato kon-turu projekcije tela
crtamonepreki-dnom 'linijom.
Sva,ka u un utran1jost i kO'l1tJu:re projekcitje predstavlja pro
jekciju dveju tela Old kojtih se 'samo joo(!"Ja vidi.
Dakle, u projekciji se neke ivice itemena Vlide. a 'neke ne.
projekcija nekog temena ,lei u ,konturi. a teme se vidi. onda
se vide i sve ti'V'ice kojima to teme pritpada. Ako se teme ne vidi.
ne se ni i-v ice IkoJima ono pripada. Tako. npr. teme B na slici
64 se ne vitdi jer je odstoja.nje B od 1t najmanje. pa se ne
vide ni ivice BA. BC. BV. .
Nko teme lei nakiontuiri projekcije. iz njega cr iv.ice kO'je
se v1de i ivke koje se (!"Je vide. Na primer. na :slici 64 teme C'
je- na kontur-i projekoije 'tela. 'i'Vica CB .se ne vidi. kao to smo
naveli. a i'V'ke CD ,i CV se vi,de jer 'su one na konturi projekcije.
U razJi.kovlIIll'juprojekcitja vidljivi;h 'ivica od nevidljivih moemo
se p.osluiti i osobi'nom: .a;ko se projekci'je d'Veju mimo-
i1aznih ivica seku i' aJko se jedna od njih vi'di, .druga se tada ne
vidi. Na 'primer. na slici 64 AB oSe ne vidi. prema tome. ivica -
EV se vidi.
Prizma. - KO'll'5Jtruiimo ,projekciju Ikocke ABCDAIBICIDI alko st!I"ana
ABCD pri'pada datoj raVlni -c(lt.A'.OAo). 'lIlko je 'pO'2lI1Ma ivica i ako
je (AB.t) = 30 (sl. 65).
kooku 'Pravi'lnQJJ1 prri.'zJIl1om, njenu projekciju
jemo taiko to prvo ,konstruiemo projekciju je<inesotrane. 5Jffia-
je CJlSllovom. zatim pmjekciju. jedne iv-ice koja je na kon-
struisanu 'st,ra:nu normalna. je ivicom.
kons,tmiemo projekcije ostalih u'V'ica osobinu
da su one jednaike ,i paralelne ,dui. Taiko .se dobi-ja!ju i projekcije
temena druge -osnove prizme,
Kao 'll prethOldnom primeru.da'toj A' konst,ruiemo Q1dgo-
(A) obori'vi -ravan 't (II.4). U oborenom poloiajU
raV'l1i 't konst'rui'9imo prvo pravu (A)Q tak'O da je A)Q.t) =
= 30
0
, za'tim na njoj du (A)('B) date vellitine i najzad ,kva,drliJt
(A)(B)(C)(D) u pravoj Iz oborenog poloaja odredimo
projekoiju A'B'C'D' perspe]Qti'vno af-iniim -presM.ka'Vanjem (II.5). Ta-
ko je projekcija jedne osnove.
Na pravoj n kroz A. normallI1oj na ravan 't. ,kolllst:ruiimo
iviou AAI = AB. Zato Ikons-tru1emo kll"W A' projekciju n' J. tt. Obo-
rimo pravu n osobinu da je ['11] J. ['P] (11.8). Na [n]
odredimo [Al] tako da je [A][Ai] = (A}(B), a zalNm odredimo
projekoiju AI' na n'. IZ(JJbePimo [Ar] -tako da je [AllA!' < [AlA'.
Kako su ivice prizme -jed.nlllke i tparalielne dui, odredimo
na norma:]ama na. trag t. krw B'. C' i D' redom dui B'BI ' =
= CC,' = D'DI' = A'Al'. TaJko de i projekcija AI'Bi'CI'DI'
6 Nacnna geometrijil
82
druge osnove. Kako su osnove podudarni kvadrati II paralelnim
ravnima, su, .projekcije podudarni .paralelogrami. Ova dva
paralelograma su perSlpektivno afina, pri je osa
da.Jeka prava ravni 1t, zraci imaju pra'Vac n' 1 t i A', AI' je par
temena. DaiIde, ovi pa:ralelogrami su -translatorni.
Kadco je AI izaJbrana !Ila manjem odstojanju od 1t nego
A, osnova ABCD se .vidi, a AIBICIDI se ne vidi. !Se samo one
ivice ove druge osnove 'koje su na kontu'l"i. projekdje. Kako je na
sltici 65 projetkcija Bt' temena BI 'Il .kantun li kako se Iteme BI ne
vidi, ne vidi se nli jed!Ila ivica dz tog rtemena, pa .treba Bt'At', Bt'Ct'
i B.'B' ucrta:ti isprekidanom -linijom.
Kupa. - Konswuii.mo projetkcilju >prave kUipe crja je OSlllova krug u
dartoj ravni ",(t,S',OSo) atko je S centar -kruga, je jed.
nak datoj dui i visina kupe 'jednaka je kruga osnove
(sl. 66). Kao u konstrukciji projekcije piramide, prvo kons-tTUie-
mo projekciju osnove, zati-m proje.kciju vrha i najzad konturu pro-
jekcije kUipe. - -
rv)
sl. 66
Projekcija kruga koji je u ra'Vni '" je eJipsa k' je veHka osa
A'B' II t i prolazi kroz S' a ml1!laosa je C'D' 1 t, gde je A'B' = AB,
a C'D' dobijamo iz oborenog poloaja (C](D] CD koji
pripa:da liniji -pada p ravni'" kroz S (11.5). .
Za projekcije v>rhakonstruiimo kroz S' pravu n' 1 t,
zatim konstruiimo fl u oborenom poloaju kroz [S] tako
da je [n] 1 [p] (11.8). Na pravoj [n] odredimo [V] tako da je
[SJeV] =AB, a zatim V' na p' (II.2). Od izvodnka kupe
koje spajaju vrh sa kruga osnove, crtamo projekcije sa-
mo onih ;koje se dobijaju na tangentama elipse :k' konstruisanim
iz V'. Neka -su R' i Q' dodirne tangenata. Konturu
projeJkoije kupe obrazuju projekcije R'V' .i Q'V' -izvodnica i luk
83
R'C'Q' projekcije :kruga. Kako se povr kauga ne vidi, jer je vrh
na odstojanj.u 'Od "Tt nego osnova, ne vidi. se ni luk R'D'Q'.
Izvodnice RV i QV su .pfojekcije na konturi ra:OO'V'ajaju vid
J.jivi deo od nev-idljivog.
Valjak. - Konstruii.mo projekciju praVIOg va:ljka aija je jedna osno-
va krug 'k udatoj ra'VTIi ,,(1,S), a visina je ,tri puta od poJu-
kruga osnove. Centar Ikruga k je S, a ipO}u,pre6ni.k
data du (st 67).
So
o'';',''
.......
o
sl. 67
Konstruiimo eIi;psu ik' koja je projekcija 'kruga k ,koji pripada
ravni 't kao u prethodnom .primeru. KonstJ:"1.:riimo zatim 'kroz S
normalu n na ravan" i na llljoj .du SSl=3r .. Kao u !prethodnom
primenl konstruiimo n' kroz S' i 111'.L t, zatim Illa oborenom po-
loaju [n] prave n du [S][S,]=3r i najzad az [S,) projekciju
S,' na n'. S1 je centar druge 'Osnove valjika, d"ruga k,
podudarnog krugu k ko}i je u ravni' 'tl II 't. Krugovi k i lk, projek.
tuju se u eJi.pse k' .j ,kl ' .koje'$ou persopek1ivno aHne, .tj. 1ran'Slatomo
podudarne, jer je centar kolineadje daleka pro-
jekcija izvodnica valjlka, a ()Isa kolineacije je daleka
prava ravni "Tt. Prema -t'Ome, eIJipsu k{ Jkonstrui.imo podurdamo
i u .paralelnom poloaju prema e1i'Psd k', taiko to kon9t'ruiemo
kroz SI' ose AI'BI' II A'B' i CI'D,' II CD'.
Poto su konstru<isane projekcije osnova, ucrtavamo projekcije sa-
mo onih izvodnica. su projekcije na 'k()(JJtur1i projek.
cije valj.ka. Onepriopadaju tangentama elipsd k' ikI'
i paralelne 'Su pravoj S'S{.
O kao u pr.imeru prizme.
Lopta. - Konstrui:imo pl"Ojekciju -lopte je centa.r data
S(S',OSo) poznata du r (sl. 68).
84
tkrug ,k lopte kojli je para<lelan projekcijskog ra'Vni 'lt pro-
ielktuje 'se u 'Pravoj u k'rug k' sa centrom S' i
kom jednaddm .r. p:rojekoij.ski zraci u kruga k normalni
su :na ravan 'It i na Tavan kruga 'k d obrazuju kruno cioJindarsku
pov'r Ikoja dodiruje }.optu po krugu tk. Svak!i z,raik kojti je u ovoj
povri !prodire Iloptu u dvema koje se ohe proje.kwj.u
u Ijednu istu raWli 1t .koJa je u krugu lk'. Skup lopte
koje su na odsotoja;n.jo od 'It nego kruga k, ohra:z,uju
vildJljivu polu1optu, a oni ll1amanjem odsotojaJnju obrazuju nevvdljivu
polU'lopttU. Prema .tome, svaka u krugu :k' je projekcija dveju
povTi lopte. Kaug k' je 'ko?'tUTa projekcije lopte.
So
o
sl. 68
Zadaci za. velbu
vJDate su prava g(G,H',OH.) i A(A'.OA.). Konstruisati projekciju pra-
vilnog tetraedra ABCD ako je jedno njegovo teme A l ivica BC pri-
pada pravo 1 g.
-WJ Date su dve paralelne prave p(P,M',OMo) i q(N',ONo). Konstruisati pro-
jekciju pravilne estostrane piramide ako su dve suprotne ivke osnove na
pravim p i q, jedno teme osnove i vrh V u ravni 'lt.
3. Data je ravan .. (t,A',OAo) i V(V',OV.) koja nije u ... Konstruisati
pravilnu estostranu piramidu je osnova u ravni .. i AV je ivica
.
'\JData je prava n(N,L',OLo) i A(A',OAo) koja joj ne pripada. Konstru-
isati projekciju pravilne piramide ABCDV ako je A jedno
teme osnove, a visina piramide pripada pravoj n i jednaka je dijagonali
AC osnove.
5. Data je du F',OF.). Konstruisati projekciju pravilnog oktaedra
ABCDEF ako je du Et' jedna njegova dijagonala.
6. Dat je trougao ABE u ravni 'lt. Konstruisati projekciju pravilnog oktaedra
ABCDEF ako je ABE jedna njegova strana. Konstruisati projekciju lopte
opisane oko oktaedra.
7. Data je ravan .. (t,K',OK.) i A, koja nije u ravni 1:. Konstruisati pro-
jekciju kocke ABCDA,B,C,D, ako je teme A, data i strana ABeD pri-
pada ravni ... KonstTuisati projekciju lopte upisane u kocku. .
8. Dat.a je du AA,(A'OA.; Ar.OA';;. Konstruisati projekciju pravilne trostra-
ne prIzme ABCA,B,C, ako je du AA, ivica, ivica osnove jednaka je
polovini ivice i a) ivica BC paralelna je 1t, b) teme B je u proj, ravni 1t.
85
9. Dala je ravan Konstruisati projekciju pravilne petostrane priz-
me ako je jedna njena osnova u lavni upisana u Iuug sa sreditem S i
da,tim jedna ivica osnove paralelna je ravnrn i visina priz-
me jednaka je ovog kruga. Konstruisati i projekciju valjka opi-
sanog oko prizme.
10. Date su paralelne ravni v.(m,cp = 450) i ,,(n). Konstruisati projekciju pra-
vilne prizme: a) trostrane, b) e) estostrane ako su osnove u
datim ravnima, jedna ivica osnove je u projekcijskoj ravni 1t i jednaka
jc polovini visine prizme.
ll. Data je ravan = 600) i S u ravni Konstruisati projekcije
prave kupe ako je osnova krug u ravni sa centrom S i jedna izvodnica je
u ravni 1t.
12. Date su projekcije dveju pravih koje se seku p(P,V',OV.) i q(Q,V'OV.).
Konstruisati projekciju prave kupe ako Je V vrh kupe, jedna
izvodnica kupe je du PV, a visina kupe pripada pravoj q.
13. Date su projekcije triju paralelnih pravih p(P,M',OM.), q(N',ON.), r(L',OL.).
Konstruisati projekciju valjka ako izvodnice pripadaju datim pra
vim i ako je M kruga jedne osnove, a L kruga druge
osnove.
14. Data je ravan (a,r,OT.). Konstruisati projekciju lopte koja dodiruje
u T i je jednak datoj dui. Opisati pravu kupu oko lopte
ako je osnova kupe u ravni a vrh V je u projekcijskoj ravni 1:.
15. Date su dve ravni (a,r,OT.) i koje se seku. Konstruisati
projekciju lopte koja dodiruje ove ravni i projekcijsku ravan 1: i je
jednak dui OT .
III. NORMALNO PROJEKTOVANJE NA DVE I VISE RAVNI
Dve projekcije ravni
Za -prikazivanje ISlloeniijih objekata normalnom projekcijom, me
toda odstoJanja ne daje uvek dovoljmo 'Pregledme podatke o obli-
ku i p()Iloaju ()Ibjektta u prostoru jer 'Su odstojanja odprojekdj-
sKe ravni pojedi'nih objekta pred9tavdjeme II ravni crtanja
na jednoj pra'Voj odvojenoj od projekcioje objekta. Metoda dveju
nryrmalnihprojekcija je metoda normalnog projektovanja ti ko-
joj su odstojanja 'nepos-redno vezana za njihove projelkci-
je. Uz normalnu .projekoiju na prvu ravan, Oodstojanja od
te projekcijske raY-ni pri,kazuju se u pravoj svojim nOor-
malnim pwje'kdjama 'na drugoj projekcijskoj ravni koja je u
odnosu na prvu normalna.
Objeka.t prostora projektujemo norma,lno na dve uzajamno nor-
malne rav-ni itl j itz ikoje u prostoru imaju proizvdljan poloaj. Naj-
'ravan itl ima horizontalan poloaj, 'pa se obe!leava li sa H.
Na njoj normalna Tavan itz ima vertikalan poloaj (frontalan u
odnosu na pa se obeleava sa V iiIi F. -pra-
va oVih ravni, osa x, se sa x i'li IX2 j!\i XJ2, gde l, 2
odgovaraju 'indeksima itl i itz (sl. 69).
II
sl. 69
NormalIna prOjekcija na ravan "I zove se prva projekcija ili hori
zontalna projekcija ili tlocrt, a na ravan ;;2 druga projekcija ili
87
Ravni ?tl i ?tz dele prosrtor na kvad ranta. Alko je ?tl u horizon-
talnom, a ?tz U .frontalnom.- poloaju, t<t;da kvadrante
ovim redom: I - :lwadraJDIt ilJIlad 1t\ :i. .ispred 1tz, H - kva-
drant iz:noo 1t\ i ioza 1tz, HI - !kvadrant i'9pod 1tl i i'Z'a 'ltz i IV -
kva:dorant ispod 1tl i ispred 'ltl (.siJ. 69)_
Kako nam je dlj da objekat preds.tavimo projekcijama u jednoj
ravni, ravni slike, iiii ravni crtanja, potrebno 'je da dve normaIne
projekcije jednog oibjekta, ,kon&truisane.rja dvema rav-
. nima 1t1 i 1tz, .dovedemo u jednu ravan. To .postiemo trotacijom
ravnd 1tz oko ose x za prav ugao, tako da se ravan 'itl polJ<.lopi sa
ravni 1t1 (sl. 69). Smer ratacije bk-amo taiko ,da se u ravni s11ke
ispod ose x poklope deo ravni 1tl koji je ispred 1tz i deo ravni 'ltz
koji je ispod 'rav'l1i 1t1.
l.
A proizvoljnog po],oaja u pr.ostoru na ravan
'itl zrakom DI normal'nim 'na 'itl (ILI). Prvu normalnu 'Pl'ojekciju
A oznaoimo A' (A prvo ili A orta). Pro jektujmo A j na
ravan 'itz zra1kom :nz nOPITlaoJ.nim na 1t!. Drugu normalnu p!l"'Ojek- .
ciju A oonaoimo An(A ,drugo, iH A dIVe crte) (s'" 70). Kako
je AA' .l 1t1 i AA" 1 1tz, lfaJValll AA'A" normalna je na .ravnima 1t1
i 'it2, pa, prema rome, i na pravoj x <YVIi!h ravni. Neka je
Ax preseka ravni AA'A" i ose x. Usled uozajamne normalno-
sti ravni 'itl, 'itz i AA' An uzajamno su ,normaJ.ne njihove
prave, tj. A'A..l x, A"A .l x, NA,. AA'A.A"
je pravou-gaanik.
A su njene 'projelkcije A' na 'itl i
An na 'it!, jer kroz A postoje samo po jedna -prava nl .l 1t1 i
nz .l 'it,. -I ohrnuto, pa,ru A' u 1t1 i An U 'it" na
pravima kroz A, norma:lnim na osu x, je
samo jedna A tl prosorukao presek normale nj na ravan 1t1
kroz A' i normale nl na ,ravan 'itl An. Prema to-
me, vai stav: .
Stav 1. Jednoj A 'prostora odgovaTaju njene dve normalne
projekcije A' i A" redom II projelkcijskim ravnima 1t1 i 'it2 koje su
na pravim normalnim na osu x ,kroz Ax ose x i obrnllllto,
parom projekcija A' "tl ravni 1t1 'i A" u ravni 'itl proizvoljno izabra-
nim na pravim kroz A. ose x, na osu x, od:re-
je samo jedna A ou prostoru.
Zato A -prostora predstavljamo 'pa,rom A',
A"koje su nocmalne projekcije A :redom na ravni 7:1 i 1t2,
to sa A(A',An).
Upravougaoniku AA'A.A" je AA' = A"A, i AA" = A'A. to
da je odstojanje AA' A od ravni 'itl predstavjdeno podudar-.
nom dui A" A, u ravni 1tz na normalli na osu x. je odsto-
janje AX" 'taake A od 'ravni 'itz predstavljeno 'pO'dudarnom dui
A' A. u ravni 'itl na norma:lii na osu x.
88
Poito Ise ravl1i 'Itl .j 'Itl oko ose x 'P()Iklope u tzv. Irav ni
slitj{e i biko je A'A.. l x i AnA. l x, a A. postoji samo
jedna nonnala na 'pravu x, 'projekcije A' i A" pri-pada:ju u' ravni
slike jed-noj pravoj normai!noj na osu x (s1. 70). Pra,va A'A" na
ziva se ordinala (o'I1CHner = Pliidpuiti). Ona prid:ruuje,
dve l10rInahie ,projelkoilje jedne Na njoj je uz projekciju A'
dato A od Tarvni 'Itl, du AnA" a je 'lJIZ pro-
jekdju AU aalto 'Odstojanje A'A. A od ravni 'Itl. Dalkle, vai
stav:
Stav 2. Par A', A" 11 ravni sH-ke na jed-noj oroina!li 'Pred-st.lv,
lja samo jednu A pros'tora .
K
s'
C'
B"
A" le. ,C .Ox
F'P
c
f A' D'
En
F'
,r
J x
O
G'eG"
E-E'
H'
j'.j"
sl. 70
Ako je A u I kvad-rantu, tada je u raVlni sUke A' ispod a A"
iznad ose x. Obe projekci1e taoke B II 'kvad:ranta su j.znad ose x.
Za e IH 'k'Vad'rant'a je e' i7.inad, e" ispod ose x. Obe pro-
jekoije D', Dn D IV kva.d-ranta su ispod ase x.
Za E ra'V'lli 'Itl 'J>OZlla10 je ,da je E;& E' (11.1). Pmjekcij-skl
2lraik EnOI'ma)'an na 'Itl, pri-pada ravni 'Itl i prod-ire ravan 'Itl u
ose lt, daik'le, En ,pripada osi x. 'je za F ra,vITi
'lt2: F "" F" d F' pripada osi x. Obe .projelkoije G', G" ta{jke G ose x
poklapaju se sa G.
U ravni pri'k!Ua.ne su na ordi:nall jedne njena odstoja.
nja od pr()jekoij-S1kih raVlDi 'Itl i 'lt2. Zato, ako H pri.pada sime-
r.ra!lnoj ra,vni I i III 'kva
l
c\oraJl1ota, :njena odstojanja od 'Itl i -r.2 su jed-
naka, 'pa je H'H. =H"H, ,i H' ,t. -H", tj. H' i HU 'Su sa razli6itih stra-
na H., odnosno ose x. Ako 'taoka J pripaida ,ravni II j IV
kvadranta, tada je J'J, = 1"J, i J' "" 1" .. Ravan -simetrije II i IV ,kva-
dranta naziva se i ravan poklapanja ili koil1cidencije.
x
89
Na taj 1. i 2. dokazano je da je uspostavljena ko-
respondenoija prostOIra 'i 'tackama utVJni slilke takva
da prostora odgova.ra u ravni sJ.i'ke par na
normali na osu x ida je ova 'kores.pondenci}a obostrano
na. Prema tome, navedimo definiciju :
Definicija. Alko objekat 'prostora" smatran slvupom pretsta-
-ll ravni Sllike <d:vema normaJ.nJim .projelkdjama bro-
ja njegovih tada je. taj- objeka,t 'predstavljen metodom dve-
ju normalnih projekcija.
2. Prava
P I' o j e k e i j e 'p r a v e. Pravu p, koja je u proirzvoljnom lkosom
pdloa:ju prema projekcij:skim ravnima, projeHctllljemo norma!lno
na Iravni ltl i ltz. Vl prave 'p ikoja je normalLna
na ltl naQlivamQ 'prva ravan, a njen presek sa ra:vni
!tl je prva normalna projekcija p' prave p (I1.2) Csl. 7Ia}. Na isti
odreoojemo drugu normalnu projekciju p" 'p na ra-
valn !tl ,kao presek ravni !tl i druge ravni ,prave p,
ravni Vz, Ikoja je ;normalna na !tl.
Dokaimo stav: -
Stav 3. Jednoj pravoj P oprostora odgovaraju njene ,dve normalne
rproje1kcije p' i p" redom u projelkcijskim rav.nim !tl i ltz ,i obrnutQ,
parom proje1kcija .p' u ltl i p" U ltl je samo jedna prava
p u prQstQru.
PostOlji samo jedna ravan ,kroz 'pravu rp nopmalna lIla ltl, projek-
ra'van VI, prema ,tQme, II ravni ltl postoji -samQ jedna pmva
p', norma-Ina rprojekcilja prave p (IL2). l:stQ taiko, iSa!mo jedna
ralVan Vz kroz p noor.maJlna je na !tz; dakle, 'll 'ravni ltl postoJi
samo jedna nQrmalna projekcija ']J" prave p.
Old rpmizvO'lj:nih 'pravih p' u !tl i p" U ltl ,smatran-ih 11101'-
maJInim projekCijama, prava p je U 'prostoru kao presek
ravni Vl Ikoja sadri 'P' oj norma-Ilina je na !tl i raWli Vz kuja sadri
p" i normal:na je na ltl. P.rema tome, poloaj !prave p u prosto,ru
je njenim dvema normalnim -projekcijama.
Izuzetak predMav1ja prava Ikoja 'pritpa-da ravni koja je nOTIl1alna i na
'!tl i na '!tl, odnosno ,na osu x, tj. prava se prva t druga projek-
rava,n poklaipaju. Projekcije takve prave-su :norma;lne na
x i one samo jednu ra'Va1I1pra'Ve, a'li ne i
poloaj prave u ovoj ravni.
Rotacijom ravni ltl oko x, kQjOlffi se ravni ltl i ltz .poMrupaju, do-
bi.jaju se obe prOIjekcije ,p' i p" prave p u istoj ravni 5lilke (:si. 7lib).
Pravu 'p prostora preldst avI j a:mo , da:kle, njel1!im projekcijama p',
p" u ravn:i ,slike :i to oznatavama 'p('p'IP"). Daikile, vai: .
Stav 4. Par pravib p', p", iza;branih u ravni -sl ilke samo
jednu pravu p u prostoru, ukoliko se obe prave ne poklapaju sa
jednom norma-lom na osu x.
90
T a k a n a p r a vo j. Ako pripada p:ra'Voj, doka.zano je
da njena projekoija 'PI1ipada Iprojekciji piaJVe (lU). !Tema tome,
u metodi projektovamja na dve ravni vai:
Stav 5. Ako pripada pravoj, prva projekcioja ta&e priJpada
prvoj projekciji prave, d!IUga projekcija pripada drugoj
projekciji prave i u ravni slike obe projekcije te pripadaju
istoj ordinailJi.
Na slici 71a i 71h M pripada pravoj 'p 'jer je na p', M" na
p" M'M" .l x. je L 'L" .l x, L' je na p' aU L" nije na p",
L 'nije na .pravoj p. L je lU prvoj projektUIUjooj ravni
oprave p i na istom projekcijos:kom 2ralku sa rta{;kom N prave P,
jer je N' = L'. Iz drugih projekoija L" N" i oN" je .na p" zaklju-
da su L ri N ou prostoru i da N pri-
pada pravoj p, a L ne pripada.
sl. 71
T;r a g o v i lP -r a v e. Ako je prava p u :kosom poloaju prema pro-
jekcijskim -raV!Jlima 'itl i 'it2, ona prodire kroz (libe ravni. Prodornu
prave op kroz Tavan 'ltl nazivamo prvi trag prave i obelea-
vamo je sa PI (11.2). Kalko je prvi trag PI u ravni 'itl ona se
pokla.pa sa PI', a Pl" je na osi x (lILl) (sl. 71a). Isto tako, drugi
trag prave je u Ikojoj prava prodi-re kroz ravan 'it2 !i obelea-
vamo sa P2. Tavka P2 jeu ravni 'itl, pa se P2" poklapa .sa P
2
, a Pz' je
je -na osi x.
91
Prema tome, ako su date dve p.rojekcije nelke -prave u raV'Il'i SlIi,ke,
npr. p' i p", njene tJl"agove konst,ruitemo na (sl. 71c).
Poto je P{' na osi x 4 na ,p", PI" u preseiku
pravih p" i x. Projekcija PI' je na pravoj p' i se u 'Pre-
seJku sa orom'alom :kroq; PI". I5to tako, poto je P/ na osi x i na
p', Pz' dobi'jamo u preselku p.ravih p' i x. Projdcoija P2" od-
se na pravoj p" u preseku sa ordinalom ,iz Pt.
Kako je, na slici 71e, :u rrav.ni slike P2 iz-nad ase.x i PI ispod ose x,
PZ je 'll '71:z iimlad 7t1, a PI je u .ravni 1t1 ispred ravm '11:2.
Prema tome, deo prave p PI pz je u I kvadranotu,
odeo prave do PZ :na kome nije PI je u II, a deo prave od
PI na ,kome nije P2 je u IV kvadtI'a1l'tu. na'kle, prava p pro-
la'21i kroz II i IV 'kvadrant 'Prostora.
Pr oj ek c i j e d'U i. Kaiko je avema pravc
du i ka'k.'O je, u optem ,gol u, normalna projekcija dui. du,
(11.2), metodom dveju normalnih projekcija du se predstavlja
norrma'lnim :projekci:jamasvojih haj-ITi-ih (1l.2). Nl'r. na
slici 7ld du MN prave p predstavljena je projekdj8l1Jla M', M"
i N', N" svoj,ih krajnjih .'
Ka!ko je prava u prostorru dvema ona g u
projekciji predSlta'Vfl.ja projekci:jama svojih dveju Npr, ha
slici 71d 'prava je predstav.ljena projekcijama svojih dveju
M iN.
Ako ta&e K,M, N poviJparda'ju jednoj pravoj 'tada je M'N' =
= K"M" : M"N" = KM: MN (11.2)' tj. razmera prvih projekcija
oj .razmera dorug'ih projekcija dveJu dui jedne .prave jednaka je
o:razmeri 'Ovih dveju dui u prostoru (sl. 71d).
P r a ve u s p e e i j a ln i m p o I 'o a ji m a. (oprema projekcij-
skim ravnima).
Pra'va paralelna projekoijsikoj ravni. Alko je prava p paralelna pro-
jekcijskoj ravni 1t1, tatia je .njena drouga ravan pa-
ralelna ravn'i 1tl i ravatl1 '71:2 po pravoj para:lelonoj osi x, dakle,
druga projekcija ,p" je pal'alelna osi x, tj. p" II x. listi sole-
duje i iz oso:bine da su .sve po:rave p jedna!ko uda}jene od 'it.,
pa su druge projekcije tih jednako udaljene od ose x.
Prva projeJkcija p' ima proizvolj.an poloaj i on 'zavisoi od poloaja
pra\'e p prema o:ravni 1t2 (sI. 72).
Ako je prava q paralelna i ravni 1t1 i ravni 1t2, tj .. paralelna je osi
x, tada je njena prva ravan pa.ralell)1a ra'Yni 'itl li
druga Tavam parale).na ravni 'itz, pa su obe projek,
cije prape parale17te osi x, tj. q' II x i q"" x (sl 72).
Ako je Eava r paralelna ravni 'itl, a nije para'le:lna lI'av.ni 1t1, njena
je prva rojekcija pam!ellla osi x, tj. r' II x, a druga proj.eikoi:ja rtl
ima proi oljan poloaj (sl. 72).
Ako prava s pripada ravni 'itl, njena se druga ravan
poklapa 'sa projelkoij6'kom ravni 'itl i 'it2 po osi x. Dakle, dru-
ga projekcija s" poklapa se sa osom x, a prva projekcija polklapa
se sa pravom, tj. s ... s' ('511. 72). Isto tako, ako prava >t pripada
92
q'
x
"
q'
r'
sl. 72
ravni 'lt2, prva-projekcija t' po.klaJjJa se sa osom x, a druga pro-
jdkcij.a poklapa se 'sa pravom, tj. ,t "" tn CsL 72). Dakle, vai:
Stav 6. A-ko je 'prava parallelna jednoj projekcijskoj ravni, njena
projekcija na drugu 'projekcij-slku ravan paralelna je osi x .. Ako
prava pr.ipa:da jednoj pwjekcijlSkoj ravl1li, njena projekcija na
drugu projekoijsku 'l"avalJ1 poklapa se saosom x. .
Prava normalna na projekcijsku ravan. A-ko je prava u normalna
na 'Itl, tada je prva projekcija u' prvi .trag Ul prave u (II.2).
ravan prave u, norrrialna na 'l"avan 'lt2, nor-
mailna je i na 'Itl, tier sadri pravu u. P'rema tome, ova 'proje)Qtu-
'l"aV3!Il je noromalna na 'Osu x, pa je i prava te ravni
i ravni 'Itl norma-l.na na osu x, tj. druga projekcija u" normalna
je na x (si. 73). je a!ko je prava v norma;)ll1a na ravan 'lt2,
njena druga projelkcija v" je a prva projekcija v' je prava
normalna na osu x (st 73). Prema tome, vali:
Stav 7. Ako je -pra.va norm3'lna na jerlI1O'j projekcijskoj ravni, nje-
na na tu 'l'aVall1 je a projekcija 'I1a drugu projek.
oiJsku ravan je prava 'I1ormalna na osu x.
u'
v":Vi
v'
sl. 73
po
w'
Q"
Q'
w'
P'
x
Prava M01malna na OSli x. Obe 'ravni prave w pokla-
paj/u se, odnosno, ravan, prave w normalna je na
osu x; tada je w' .l xi w" J. x. U ravni shke projekCije' w' i"
93
w" pripadaju istoj normali' na osu x, tj. w' = w" (\Sl. 73). Menja-
poloaj prave w 'll ravni.l1Ijene .projekcije w'
i w" ne menjaju polua.j. Dakle. po:l'Oaj prave w u p roj ektuj u-
ravni normalnoj na x nije projekcijama w' i w".
Njenpo'loaj ako za-damu projekcije dveju te
prave. npr. 'P(P',P") i 0(0',0").
O b a r a n j e p r a v e. RD,taciju ravni -prave kojom
se ova ravan dovodi do polkla.pam}a sa proje.kdjsk'Om ravni -nazva-Joj
smo oba-ranije prave (11.2). Obaranje prave u projekcijsku ravan
'ltl je rotacija prve ravni pra;ve 'Oko prve projekcije.
a obaranje prave u projekcijsku ravan 'lt2 je rotJacija druge pro-
ravni prave oko druge .proje:koije 'Prave.
sl. 74
Kau to je ,dokazmo (H.2), obOTenipoloalj prave p u ravrni 'ltl
konstruie se poloaj-ima dveju njenih npr. ta-
Pl i M (st 74a). Trag Pl .pri.paaaosi rotadje pa de Pl' "" [P,],
a [M] dobi'ja se na normaLi na p' knn M' 'konoS>truikcijom podudar-
ne dui M,[M] = M"M jer je odstojanje iM od 'Itl jednako
dum M"M . Da1de 'je Pl [tM] = [p]. Obrurmjem u 'ltl dolbijeni su u
ravni slike svi geomet-riJski OIb1ici u -i-stoj ,i
poloaju kaoto su u prvoj 'raWli, odnosno u 'Pro-
'$Itoru.
Konst'ru"kcijaobalfanja prave 'Il 'lt I koristi se za reavanje zadata'ka
ikojoi povezuju pravu dui koja pripa.da 'Pravoj sa njen()m
prvom projekcijom. nJpr. ,du MN prave lP (.Sll. 74a), ,kao oi za
povezivanje 'projekcija prave sa nagihnim uglom prave prema
'ltl, jer je < (-PiP') = < ([pJ,p') (sol. 74a).
94
se konstruri'e oboreni poloaj prave uprojelkci.jskoj ravni
'ltz, npT. M (sl. 74ib). (M) kons-truiemo
'Il 'ltz na normali i2 M" na p" 'taJko da je (M)M" = M'M . Taoka pz
je na -osi rotacije p", pa je N' "" (pz). Da,kle je (Pz)(M) = (p).
Obaranjem praove p utravan 'lt2 dobijamo u ravni ,sirike u pravoj ve-
osim prave -dui MN -i nag,ibnoi ugao prave prema
'ravni 'lt2 jer je -r (p,p") = -r p),p") (sL 74b).
Aku je pnwa p3lra:lema jed-noj projekcijs.koj ravni, npr. ,rli'lt2,
tooa je prva -ra'Va!l1 prave r para:le)na ravni 'lt2 i u
drugoj projekciji su geometriJski obHcikoji joj pripadaju .j od-
nosi nj-ima u pravoj U 'Ovom 'ne treba
oboriti prvu rava!l1 prave. Kako je 'r I r" i r' II x,
sleduje da je -r (r,-r') = -r ('r",x). Dalkle, nagibni ugao prave r
prema ravni 1.1 predstav'ljem je tl projekcijskoj ravni 'lt2 u 'Pravoj
to je -r('r",x). je i du MN praove r predstavljena
u 'ltz u -pravoj tj. M"N" = MN (.sl. 74c).
O b a r a TI j e d u a. U projekciJslkoj ravni se prava dui
konst:rulie obara-njem prave -kojoj <lu pr1pada (11.2). P'rava se
tada obara u 'ltl (sl. 74a) Hi 'lt2 (sl. 74b) -konst-rukcijom oborooih
poloaja njenih dveju - koje su kraljnje ove duti,
npr. M i N dui MN koja pripooa pravoj -p. Ovim obara-
njima su 'Il pravoj i nagibni uglovi dui 'Prema
projelkcijS'kim -ravnima, jer su oni j ednalk i nagibnim ug.lovima
prave kojQj du pripada. Aleu je -du ]\lIN na pravoj p i alko se
prave [p] j p' ne seku na crtefu, ta/da se kroz onu 'krajnju
dui, je odstojanje od 'ltl manje, kroz [M] ('Sl. 74a),
konstruie prava pamlelna praNOj 'P' 'koj-a - N'[N] u
fNI ]. UgtoV'i [N] [.M] [Nl] i [N]P1N' su jednaki, dalk:Je, ugao
[N] [IM] [NI] je prava :nugihnog ugla prave 'p, odnosno,
dui!i MN prema 'lt! (sl. 74a). Isota se konstrukcija :i!Zvodi za odre.
prave nagilbnog ugla prema 'lt2 (s'l. 74b).
Kako je[M1M'N'[NI] pravougaOIllilk, njegove SUiprotne stranice
[M]M' i [NI]N' su jedn-a:ke. Kalko je [M]M' < [N]N' tada je
[N] [NI] == [N]N'- [M]M' = N"Nx-M"M. odnosno [N] [NI] ==
= N"NI", gde je NI" u presek u prave N"N, sa
pravom Ik,I'OZ M" paralelnom osi x (sl. 74a). Du N"N{' je raz-
lika odstojanj-a N i M od 'ltlo Zato se 'prava dui
MN moe konl$ltJrUi-sami a.ko 'Se u 'ltl -konstruioe samo [N] na nor-
mahl na p' kroz N' tako da je N'[N] = N"NI" -(sl. 74d). Du
M,[N] je -prava dUli MN, a ugao [N]M'N' je prava veo
nagibnug ugla dui MN 'prema 'ltl. Sa staoo-vita konstrU'k.
cije II prostoru, ovoj pOSilednjojkonst-rukciji oborenog poloaja
dui MN na sl. 74d u prostoru odgovara -rotadja oko 'Prave
MNlkojom se du MN dovodi u ['avan kroz M i para-
leJ.nu 'lt,.
D v e -p r a v e. Prave se seku. Alko se dve prave u prostoru seku;
ddkaza!li smo da se seku i njihove projekcije na jednu rava-n
(11.2). Pri projekcije na dve 'ravni, 'lt I i '!'C2, seku se
sobom prve projekoije, a i'sto taiko i druge projekcije pra-
vih. Presek prvih projekcija je prva projekcija njihove
95
a 'Presek drugih projekcija je druga projekcija te
iste taake. Ka'ko .prQjekcije jed:n.e <na istoj Ol'diIDal:i, pre-
se(me prvih i drugih projekoilja praV!ih lee" \!la. ordina-Iti.
P.rema tome: Ako se prave u prostoru seku prvih
projekcija i drugih projekcija ovih pravih lee na
istoj ordinali (sL 75a).
sl. 75
P,rave a i bpredstaviljene projekoijama na sHoi 75a seku se, jer
S' i S" redom prvih projekcija a' i b' i dcu-
gi'h projekcija a" i b" pripadajIll istoj oroinali. Seku se i prave
p i q na solici 75a, samo ove 'prave imaju prvu projek-
ravan, pa im se prve projekcije poldapaju. Iz drugih pro-
jekcija se vidi da su 1:0 dve prave u prostoru.
Paralelne prave. Ako su dve prave pa'ralel<ne, ,dokazali smo da su
njihove projekcije na jednIll 'r.a'Va:Il pa'ra'lel<ne (II.2). P'rema tome,
pri norma:lnom projek,tovanju na dve ravni, paralelne su prve pro
jekcije i paralelne su druge projekcije.
Ako prave pt1iJpadaju ifs.toj ravni, npr. drugoj, tada
se druge 'Projekcije ovih pravih .pokla.paju.
Na slici 75h predstavljene su paraielne prave c j d su pro-
jekcije c' II d' i <;" IId" i pra'Ve r i s Ikoje lee u istoj
ravni n()/f!ffia;lnoj na '!t2, zato se prO'jekcije r" li s" pokilapajou i r' II s'.
Mimoilazne prave. DoIkarzali smo da se PTQIje!koije dveju mimollaz-
nih 'pra'V'ih seku ili su para.'lel:ne (II.2). Kako dve pra-
ve nemaju u 'Proot.oru, tada ako se prve projek.
cije seku i ako se druge pl"Ojekcije seku, tada
ne lee na istoj.ordinali. Prave e i f na sEci 75c su m1moHaz-
ne. Ordina-la kroz preseonu drugih projekcija e" i f"
96
prve projekcije e' j f' u <lverna E' na e' i F'
na f'. Taoke E i F su, dakle, dve ,na 'pravima e i f
se druge projekcije poklapaju, tj. E" = F".
mo ordina!lom l:<'roz 'taaku 'prvrh projekoija projekcije
dveju El i FI prav.ih e i f.
Ako SH prve projekcije dveju mi17loi1amih pravih paralelne, druge
projekcije tih pravih se seku, 'Dpr. pra've og i f na sllici 75c. Druge
projekcije ne mogu biti parallelne, jer bi tada prave
u prostoru bile para:leIne prave.
Ne poklapaju se ni,ti prve ni,ti druge projekdje, jer mimoiIa:me
prave ne pripadaju jednoj prema tome, one 'ne mogu imati
ni ravan.
3. Ravan
P 'r o j e k ci j e r a 'v n i. Ravan je trima taakama koje
ne pripadaju jedInoj pravoj, pa je preds,tavljamo njihovim pT-ojek-
cijama, ili projekcrjamadveju pra'vih 'koje su ovim taokama od-
1'0 su ,Hi d'Ve prave Ikoje .se -seku, iH dvepara!lel:ne ,prave
(113). Neka je ravan 't data 'projelkdJama ,tr.ioju K(K',K"),
L(L',L") oj M(M',M") (sl. 76). Predstavimo i projekcije pravih ko-
je ,su ovim npr. pravih 'koje se seku: MIL::::: a
i KL = b (sl. 76b) i pravih 'koje su pa'ralelne: ML = Q i kroz
K prava 'c II a (sl. 76c), koJima raIVan 't predstavl3a1i.
MMO
L"o
I
l!
M'
sl. 76
97
T r a g o v i r a v n i. 'pravu ravni sa projekci.}skom ravni
'lt, na:l!i'vamo prvi trag 'ravni (II.3). Prvi trag ravni 't obeleimo '1:,.
Kocko je prava t\ u ra,vni 'lt \ , ona se pok!lapa osa svojom prvom prro-
je'kcijom, tj . .tl = tl', a njena druga projekcija V' poklapa se sa
osom x, tj. tt" = x (1I1.2).
pravu ravni i projekd}ske 'favni 'lt2 nazivalIllo drugi trag
ravni. Drugi trag ravni 't obeleimot2. Kako je prava 12 'll ravni
'lt2, ona se poklapa sa svojom drugom projekcijom, tj. t2 = t{', a
prva projekciJa poklapa se sa osom x, rtj .. t{ = x (111.2). Obiooo
upisujemo samo oznaike t" 'h bez oznake projekoije.
Ravni 'lt" 'lt2 i 't seku se lU jednoj tacki :kroz ikoju prolaze prese6ne
prave po dve Iravni, ,dakle, tragovi tt ,i t2 seku se 'Ila 'Osi x,
noj pravoj ravni 'ltJ i 'lt2. Tragovi tt i 1/:2 su dve prave ravni 't ilooje se
seku u lx ose x, pa ,se ravaln moe preds.taVlit,i projekcijama
ovih dveju 'pravih, dakle, projekcijama svojih ;tragova, to ikra!'ko
sa 'te tlih) (lsL 76d).
Prema prethodnom ri prema stavovinna 3. i 4. vari
Stav 8. Ravan se proosta'V'lja u ravni slilke dvema
projekcijama triju koje ne pripadaju jednoj pravoj, od- i
nosno, projekdjama dveju pravih koje se seku ni su' parail.elne.
U specijalnom te dve prave pripaidaju proj. ravnima
'ltl i 11:2 to su tragovi ravni: .
Specijalll1i poloaji r'avni Alko je 'ravan
projekcijskoj Ira'Vll1i 'ltl, tada ne 11:t!i. nema 'PrvI trag, a dfTUlgi
trag a2 paraleil.an je osi x, jer su rprave a2 i osa x pra-
ve paralelnih ravnU ct i 11:\ 'sa ravni 11:2 (sl. 77). Odstojanje drugog
braga a2 od ose x: jeste ods,tojoanje ravni ,od 'ltJ U pra'voj ve-
Kako je all'ltl i 'ltl l 'lt2, sledi da je ct l '7t2. Pirema tome,
sve raVlJli (J. imaju svoju drugu projekciju na drugom 1:!J"agu,
tj. a2 = ", a p'fVe projekcije geometriJskih oblika Ikoji ipripadaiju
ravni (J. .podudarne su ovim oblicima u prostoru, projektuju se,
daJkle, u pravoj (11.6).
Isto ta.ko, ravan II .koja je paralelna ravni 'lt2 dma !Samo 'pI'Vi trag
bl II x na kome su .prve projekcije svih ove ravni, tj.
bl = 13'.
A!ko je ravan 'Y normalna same na -ravan '7t., tada je njen drugi
trag Cl norma:lan na 'r.1 jer je to prava ,ravni 'Y i 'lt2, koje
su obe normalIne na 'ltl. P'rema 1:ome, trag C2 norma.]an je na osu x
rna trag CI (sl. 77). Prvi ,trag CI .ima proizvolja'n poloaj. Kake su
CI i x normalni 'na trag C2, trag Cl je liUli:j-a pada ram 'Y II od-
nosu na trag C2, tj. u odnosu na ravan 11:2 (11.3), Ipa je ugao
(CIX) .nagihni ugao ra'V'!'lLi. 'Y prema ravni 11:2. Sve ravni 'Y
imaju svoje prve projekdje na prvom tragu CI ravni 'Y, tj. CI = 'Y'.
Prema prethodnom, ravan li koja je normalna same na 11:2 ima prvi
trag dl normalan na x, a drugi trag d2 preizvoljan. Ugao. (,ck,x) je
nagihni ugao ravni li prema '!tl (sl. 77).
Ako je ravan E paralelna osi x, ()Illa ,ima tragove ,koji se seku u
dalekoj 'Ose x, dakle, oni su paralel!l1i osi x,
tj. eli! x 1 e211 x ('Sl. 77).
7 Nacrtna geometrija
98
a{'d'
ez
x
x
bl = (l'
el
Cl
fl=fz
x
F. X
dl
sl. 77
Racvan (ji koja je nOrma!ma i na 'Itl i na 'lt2, nor-malna je na osu x
i tJragocve fl i f2 normalne na osu x (s.]. 77). U ravni s-like se
tragovi fl i fz po:kJlapaju, jer 'kroz F, tragova
na osi x prolazi samo jedna pra'Va norma].na na x.
P r a v a p r i p a d a r a v n i. Koristimo poznatu 05'Obi!I1u da prava
pripada 'ravni alko sa njom ima dve Ako je
ravan data d'Vema pravim a i b koje se seku u L, lada
prava e koja ovoj ravni pripada !ima sa n}om
tai:kiu 1 sa pracvom a i 2 sa pravom h.
U ravni -slike <projekcije a' i lb' ,se!.ku 'Se u L' i projekcije aU i b"
se u L" ('Sl 78a). Alko se .proizvol}no izabere e', neka
su l' i 2' !projekcije e' i a', odnOSIlO c' i b'. Ordina-
lama odredimo projekcije 1" na a" .i 2".na bU. Tada 'je 1"2" = e".
Ako je ra'Vandata tragocvima 't(.tl,h), dalkle, dvema pra"im
koje se seku, tada prava e koja ovoj .ra\'ni pripada ima sa njom
dve taoke i 10 Cl na 11 -i Cl na 'h (sl. 78b). Kako je
Cl na tragu tl, ona je ti ravni 'Itl, .pa je Cl prVli trag prave e.
je Cl drugi trag prave e. Prema tome, dokazali smO' stav:
sl. 78
99
Stav 9. Ako prava e pripada raJVni 't, tada dve njene pritpa-
daju pravima te :ravni. Specijallno, a:ko je i"ava;n data tragovima,
prvi trag CI 'prave pripada prvom tragu -tllravni, a drugi trag c,
pripada drugom tragu h ravni 1:. .
Ako je prava u raV'1lli. 't sutra1mi<:a h prvog traga, tatda je prava
hil /I x. Ova prava ima samo drugi trag H2 i ovaj trag pripada
--rdrugi
tragu t2 r3V1Jli 1:, dok je prvi trag prave daleka
traga 1:.. (sl 78c). se 'kOlllSt-ruiu :projekcije Stl:traniice fil h.
U ravnj datoj projekcijama .pravih a j" b koje 'Se seku, polto t'ra-
govi ravni nisu .poznat1, ,kons'tIrukciju sut:ranice h iiZvocHmo tako
to prvo konstruiemo hil II x, a za1Jim odredimo 'Pl'VU projekciju
1'2' = h' gde 'Su 1 i 2 preseone prave h sa pravima a ff. b
(sl. 7Sd).
sl. 79
Ako je prava u ,ra:vni 1: linija ,palda p u odnosu na prQljeikcijlS'ku
ravan ')1;1, tada, a:ko je Tavan ,data 'tragovima tl, h, -pra:vu p konstnI-
iemo tako -da su joj 'tragovIi PI i pz .redom na 1Jra:gOVlima tj i t2 da
je p' l tl (lI.3). lzprve projekcije ordiinaJlama druge
projekcije 1Jragova porave, pa je p" = PI "P2" ('sJ. 79a).
Poto ,konstruiemo projekcije p', pil I]jnije pada p, 'Oborimo je
u ravan ?tl, i tako od-redimo p'ra-vu nagilbnog ugla l'aVllli pre-
ma ')1;\ tj, 4: ([p];p') 1I.3, lII.2) (sl. 79a).
konstruiemo projekcije linije pada q u odnosu na pro-
jekcijsku ravaln ')1;2, tj. q" l t2, q' = QI'Q2', kao 1 pravu
nagibnog ugla ove ravn'i prema prema projekoij-skoj Tavni ')1;2 oba-
ranjem prave q u ravan ')1;2, tj. 4: q), q") (sl. 79b).
Ako nisu da1i tragovi ravni, je ravanda:ta d'verna
pravim a i b se seku, -tada je za kons-trukoiju 'projekcija H-
nije pada p ravni 't prema ?tl neophodno kO'll'strui'satli trag tl
7'
100
r3lVll1li "t, ili s.utra7,nicu h il 'tl ove ravni. Na s1. 79c kOn"s-trunsane su
projekcije sutiranke h. Za'tim su konstruisClJne .projelk.cijc linije pa-
dari. top' l s' i p" = 1"2" -gde su 1 i 2 prave 'p
redom sa h oi a.
T a k. a p rl fl a d a r a v n i. Za ,kon st l'ukd ju projekciJa
koja pripada ravni damj projokcijama koristimo osobinu da
pripa.da ravni alko .pripaJda nekoj .pra,voj 'te ra'Vlni. Pomo6na pra-
va, Oijoim projekcij.aana !konstJrui'em{) projelkdje neke rarvni,
je sut'ranica. Na sl. 80a su .projekcije M', M"
M ikoja pripada oravni "t datoj 'tragovima tl i '12 pro-
jekcija sutranice h II tl te r!lvni, jer je M' na h' i M" na h".
sl. 80
sl. 81
Na Sll. 80b -ravan je data projekci'jama pravih a i b koje 'se !seku,
a M pripada ovoj ravni zato to su .njene projekcije na pro-
jekcija.ma ISutralIlke fil t2 te ravni, 'Prti :trag 12 \Ilije
daJ1:, 'kons1'ruiosana je :1rvO projekaija f' II x i na njoj M' a za1im
je projekcija f" = 1"2" i na njoj M".
Da!klle, vais>tav:
Stav 10. Ako pripada Iravni, tada njene projekcije pripada-
ju projekcijama :neke prave koja toj ravni pripada.
pravima koje pripadaju ravni, specijalan poloaj ima i pra-
va koju smQ !l'azvali trag ravni. Postavimo zadatalk da se konstru-
je prava ravni "t i ;koja je njen brag u ravni 'Itl, ako
je ravatn. data projekcijama pa,ralelnjh pravih e i d. Da:kle, neka su
date projekcije dveju p-ravih e i cl koje su para:lelne (sl. 81).
ke t.raga tl pripadaju ravni '!tl ,i ravni "t, pa zato odredimo
prave e k{)ja' pripa{}a ravni 'Itl, tj .. odredimo prvi trag Cl prave c.
odredimo i prvi 1J;'ag Dl prave d. Ovim tackama
je prv.i 'brag tl ravni -r, pi-i su projekcije tl' = Cl'Dl' i tt" =
= C{'DI " = x. drugi Cz i D2 pravih drugi
trag t2 ravni "t.
101
4. Perspektivno afino preslikavanje prvih i dntgih
projekcija jedne ravni
DnkazarH smO' da se prO'jektO'vanjem PO'lje rav-
ni "t presli'kava perspektivno afi.nO' u polje projekcijske
ravn1 1t (II.5). Prema tome, rtl metodi dveju normaolnih prO'jekcija
ravan "t presli.kava se perspektivnO' afinO' Ila ravan 7";1, taikO' da sva
kO'j M rarv'ni "t odgO'vara M' polj-a "t' i na rava'l1
1t2 takO' da svakO'j M ravni .. O'dgO'vara M" polja
ka "tn. Rotacijom ra'vni TI2 O'kO' ose x 'kO'jom se 1t2 dOVO'di do pukla-
panja sa ravni !tl, kO'je je pers'pektivnO' afinO' preslikavanje
PO'lja "t" iz !t2 na !tl (11.5) dobijaju se oba polja tabka "t' i "tn
U istoj ravni, ravni s!i.ke. o.vimpoljima 't' i "t" U
ravni s],j.ke korespondenciJa je obostrano i kol.inear-
na, pri je par projekcija 'hl' i M"
jedne M -ravni "t, a prave su dve .prO'jekcije
jedne prave ravni "t. Dokazano je da par prO'jekcija jedne da-
kle par pripada jednoj ordinali, pravoj nO'r-
malnoj na osu x. Or-dinale su sobO'm paralelne, dakle, presli-
kavanje "t' i "tn je perspektivnO' afinO' jer je centar ovog pre-
sHkavanja daleka pravih normalnih
n [osu x. Tada PO'stO'ji i O'sa presli-kava:nja (1.5.3).
Osa O'VO'g preslikavanja s je ona prava kO'ja se u samu sebe pre-
sl:ikava tj. u sva,kO'j njenoj taeki poklapaju se prva i
druga prajekciJa jedne iste ravni "t. Taoke prostora
obe prO'jekcije poklapaju pripadaju ravni simetrije II i IV kva-
dranta, ravni kO'inddenci'je. P.rema tome, O'sa s (s' "" s") je pre-
prava ove 'ravni sa ravni "t.
Da his-mo odredHi O'SU afi.nosti, da O'si afi.nosti pripada
ka Tx ravni 't, 'kO'ja je na osi x, jer je T: = Tx", dakle, T, je
ravni "t. ,koja pripada simetralnojravni. KakO' se par O'dgO'varaju-
pravih navedenog presHkavanja u odredimo jo
jednu ose kao prve i druge projekcije jedne
prave ravni "t. Neka su to npr. prO'jekcije h' i h
n
prave h
kO'jih su projekcije M' i Mn M ravni 't.
pravih h' i h" je H' "'" H", dakle, OTla Je ose.
T. i H' == H" osu s' "" s" afinosti (sL 82a).
Ako je ravan " predstavljena pravima a i b koje se seku, osa
afi.nosti -$' == s" je A' "" An projekoija
a' i an prave a i B' "" B", projekdja ;b' i b"
prave b (sl 82b).
Par projekcija bilO' kO'jeg geometrijskogJika bji ravni
"t jesu, dakle, peTs>pekthmo annn likovi. Na sl. kong.truisane
su dve projekcije A'B'C' i AnB"C" trongJa ABC koji pri:Jada rav
ni ,,( td2), uz ose ahn os ti s' == s". }\ko je p:oizvoIjno
prva prO'jekcija, trO'ugao A'B'C', dmga pmjekci ia
je se tako -lO'se prvo odrede P' na osi s" i Pz' na
t/ = x u presekusa pravom A'B'. Zatim sepravoi NB' 'kO'n-
102
SI. 82
struie prava P" ... P' i P/'. gde
je P/' 'projekci.je t/' ordinalom 'iz P2'. Na 'pra-
voj P "pz' lSu A" i B" ordii1Ilalaana liz A' i B'.
C' je kcmiS'truisama C" na ordinaJJ.i, pre-
sek sa pravom Q"B", !pOto je prethodno taaka Q' liii QU.
prese!k prave ,B'C' i ase s' ... s". Preci2most kon5Jtrukcije moe se
proverit!i. Biko .se pokae da se prave A'C' i A"e"
sek.u u R' "" R" ose s' ... s".
5. Obaranje ravni
Obaranje ravni. "CC tJ,h) u projekcijskti ravan 1t1 je. po definiciji
(11.4). rotacija ra'VIli -r oko prvog 'tmga tl Ikojom se ravan -r pokla-
pa sa projekcijskom II'a:vm 1t1. a obaranje u projekcijsku ravan 1tl
je rotacija rawi "t' om drugog 1raga h (IlA). Izvedimo ,konst.ruk-
ciju obaranja rawi -r u projekcijsku ravan 1t1 (-sl. 83).
Kalko je osa ro1acije 'trag tt, 'Ona !Ile menja poloaj. daikle. to je i
Injen oboreni 'Poloaj, lj. tl = .tt' = (tl). Za :konstI'l.ikdju obore-
nog poloaja (M) proizvdljne M(M' ,M") ravni "t' odredimo
odsrojanje MPI M od Itl (104). KO!Il'struiimo zato projekcije
p' = M'PI i p" =PI'M" 1i11lije 'Pada p l 11 ravni "t' i oborimo pravu
p u ltl (111.3). DuPlM] l11a [op] je odsrajanje M od tl
u pravoj vel.ioini. Na normali M'PI 'na ,trag 11 se (M)
taJko ,da je (M}PI = [M]PI .
U oborenom polloaju prve ravni prave rp vh1i se u
pravoj kruni 'luk k'Oja M prave 'P pri rota-
ciji travni "t'. Taj hnk 'pl1ipada krugu sa centrom PI i .polupreonikom
MP. d !Ilacrtam je na sl. 83a.
Jecinosta'VillEja je konstJru.'kcija kojom se umesto proizvoljne
M ra'Wli "t' oboreni poloaj jedne T drugog tra-
ga tz ('slI. 83b). Du T, T drugog tTaga il j e tl. pravoj i u
103
sl. 83
o' .....
',.,' .. -. "
o ' .. "".
ravni 'lt2 i u aborenom ,poloa:ju, pa je TxT = T.T" = T.(T). Pre-
ma tome, (T) ISe na praovoj i.z T' normalnoj na t,
u preseku sa krugom je centar T. ose x i poJ.u.preooik
du T,T". T. i (T) je dboreni poloaj traga 'l2,
tj. T,(T) = (t2). se izvocili koIllSltrukcija obaranja ravni u
projekcijsku ravan 'lt2. .
KaO' tO' je dokazanO' (11.4), obO'reni pdloaj ('t) i prva projekcija
't' PO'lja ,taeaka ravni 't jesu perspebimo afitJla polja i preslika-
vanje je O'som ,t, i parom (M) i
M' ili (T) i T'. KO'nstrukcija geometrijskih lilka
O'vih dvaju 'PO'lja otdnosnO' obO'reni poloaj 'i prva projek-
cija, izvode se jedan iz drugO'g na pomat navedenim per-
spektivnO' afinlm preSlliokava.njem (1.9, 11.5).
'je dokazanO' (III.4) da su projekcige 't' i 't" polja
lI"avni .. perspektivno afma polja u 'rami slike, pri
je preslikavanje parO'm oprO'jekcija M', M" M ravni
't i osom s' .. s" rli 'parO'Vlima prO'jekcija dveju praovih kojima se
!ravan zadaje, tO' su u speci'ja)nom' tragovi rami
P,rema tome, O'borenog poloaja ('1:') se prva projekcija
't' jednim a.fitJlim presli.kavanjem, a zatim se drugim
perspektivnO' afi:mm preslikavanjem koostruie iz prve projekcije
't' druga projekcija 't".
6. Projekcije ravnog lika
navedene osobine Ikonstrukcije obara:nja oravni i nave-
dena perspek-ti'V'IlO' afitJla presli'kavanja uspostavljena ()Ibote-
nim poloajem, oprve 1 druge projekdje OIbjekata kO'ji .pIlipadaju
Tavni 't, u primerima projekdje ravnih
104
di,kova ako su poznati obLik, i 'poloaj u ravni. pa se pro-
jekcije konstruiu abau-anja ravni.
Primer J. Kons.trui:sa.ti projekcije 'Pravilnog estougla ABCDEF
koji pripada ,datoj rraV'l1i a'ko je stranka jednaka datoj du-
i, teme. A i srediste S opisanog kruga pri,paorlaju simetrali ugla
t -pravih tl i 12 i S je na datom odsl'ojanj-u od tragova ra\'ni (sl. 84).
sl. 84
Predstavimo datu Tavan t.ra:govi:ma tl i h i. poto je pOZJnata prava
es-tougla i njegov poloaj 'prema tragovima ravni, obo-
rimo ravan u tadke T traga t 2 kon'Struiimo (t2) =
= T.(T). Koristr-uiillTIo zatim simetralu (m) ugla (td-h j na
njoj (S) na datom ods,tojanju od traga. tl, a zatim du
(S)(A) kojoj je jedna-ka data stranica estougla. Sa centrom (S)
i (S) (A) opiimo 'krug i na krugu odredimo teme
na (B). (C) .(D), (E), (F) pravilnog estougla. smo odrediH
oboreni poloaj datog estougla.
U prvoj projekciji odredimo prvo S' jednu od pravih
kroz (S), npr. (B)(E) == (q). kko su (O,) i (02) preso=ci (q)
redom sa tl .j Ch), :nj. t>ragovi prave q. tada je Ot' = (01) jer pri-
!pada osi aHnosti, a 02' dobijamo na x = t{ u prese-ku sa ZJrakom
afinosti -koji je normalan na t,. Na pravoj 01'02'dohijamo projek-
cije B', S', E' redom tl preSeiku sa zracima aHnosti j-z (B).
(S), (E). Kroz (2) = 2' prave (A)(F) sa asom tl
prolaa:i prava AT koja je paralelna sa B'e' jer su
(AF) j (BC) pamle-Ine pra've. a pa.rCIIlelnost je jnvl3!rijanta afinog
105
preslikava-nja. Zracima afinostikonstruiemo zMim A' i F'.
konstruiemo C'D' paralelno pravoj B'E'. A'B'C'D'E'P'
je es'tougao u kome -su stra'nice "paraldrne i jednake
i S' je sredite svakedija.gonaJe kojoj pripa-da. Navedene osobine su
-invarijan-te perspek-tivno afinogpre-slikavanja ko}im je ovaj e
stougao ko.ns-bruisa.n.
U drugoj projekciji odredimo prvo q" == 0,"02" i zat.im na njoj
:projekcije B", S", En 'tl -preSeiku sa 7:radma afj,rwst>i, koji su ordi
nale llorma,jne -na -osu X. Odredimo zatim 2" na '1/ == x i oprojelk-
eiju A"F" paralelno B"E" jeT su pro:jed(cijeparalehlih pravih pa
ralelne. konstrllliemo i proJekcij-u C"D".
P' == P" rp-rav!jh i B"C" i tatka Tx presek tra
gcwa ravni projekcije prave PT, == -s,tj. P'T. == s' i
P"T. == s", 'dakle, osu s' =" s" afilnostd afirnog pre-
sJ.ikavanjaprojekcija "t' i "tn ravni "t.
projeikcija svake prave ravni "t i da li one
pr.iJpadaju konS'tru-i'sanoj os'i s' == s", proveravamo preciz;nost ko.n-
-trukcije. r projekcija A"B"C"D"E"F" je estougao u kome su
suprotne s-ttranice panIileIne i jed'nake i S" je sredite 'svake dijago- _
nale kojoj pripada jer je iz prve 'PfOtjekcije izvedena perspektivno
afinim presE k avanj em.
Primel' 2. Date su prava p(-p',p") i A(A',A") koja joj ne pri-
pada. Kons t ruils ati projekcije kvadrata ABCD je teme A dMa
tt a a, a -stranica BC pripada pravoj p (sl. 8S).
-
-
-'
(pl_'-
(c .,.,.....-
x
sl. 85
106
Ka!kO' kvadra't pripada -ravni 'pravom lP i tackO'm A
i kakO' prO'jekcije kvooma konstr:uiemO' :iz njegove prave
ne OIbannjem rami, odredimo prvo tragove ,t, oi 'h O've ravni. KO'n-
'struaimO' z3ltO' kroz A pravu q 'para-leJ.n-O' Ipravoj p i odre-
ditmo tragove p, i pz 'Prave 'p i tragove Q, i Qz -prave q. Tada su
tragO'vi ravni prave t, = P,Q, i h = PzQ2. ObO'rimo zatpm ravan 1:'
u prO'jeko1jsku ravan 1tz. KO'nstruiimo CP.) i Ct,) = T.CP,), a za-
tim Cp) i (q) i (A) na (q) per&pe'kioivno preslikavanjem
u 'kome je tz osa, a p,", (P') p8lr Ka!kO' p"
osu afinosti ,h u Pz", sledi da je Pz" SE -(Pz), pa je
(op) = (P,).(P
z
). Kroz (Qz) 'kO'nstruiemo Cq) paralelnO' sa (!p) jer
sup" i q" par-alelne prave kO'je -se u afi.nom presli'kavanju !pre-
sli,kavaju u Ipa1"aJelne prave. Na (q) (A) 7Jrakom
aHnO'sti A"(A) kO'ji je normalan na tz. U oborenom polO'aju
ravni 1:' 'konst[uiemo kvad-rat u 'pravO'j NO'rmBlla irz (A)
na (p) (p) u (B). za,tim temena !kvadrata:
(C) na (!p) _ i (D) na (q). Ziracima aHnog pres1i-
kava-nja IkO'ji su nOI'II1alni na osu afinosti 'tz na p"
taoke B" i C" i oDa q" D". Taiko je druga pro-
jekcija kvadrata, paraleilograom A"B"C"D". Prvu projekciju do-
bijamO' oci . prve projekcije temena O'rdinallama kO'je su
1Jraci perspekti'vl1o af.i.nog IpresJiika'V'an'ja i ,to B' li C' na p' i D'
na q'. Iz osobina perspek'1iivnO' a.fimog preslilhvamja .koj-ilm je pr-
va prO'jekcija ,kons-truiJsarna, sledi da je A'B'C'D' paralelogram.
sl. 86.
AkO' je rav8ln kosa samo -prema jednO'j projekdjskO'j ravni, a na
drugu je -norma!lna, npr. -ravan 1:' normallona je na 1t2. tada je druga
projekcija I'ika kO'ji -pri'pada ra",ni 1:' -du na -drugom t<ragutz
(111.3), a prva 'Projekcija je Hk opersperotJi,vnO' afiion -da.tO'm l,iku 'Il
prostoru, prema tome i liku oborenom u ravan 'It, (sl. 86a). Obo're-
ni poloaj ravni 1:', koja je data -t, i h, .kao
u prethodnom, T traga 12. Normala reT) na trag
-h' poklapa se sa osom x pa -se i T.(T) = (tz) poklapa sa x.
lm
Primer 3. Odrediti pravu 1rougla ABC koji pripada ravni
't datoj tragovima tl i -h alko su pCYLtylte njegove projekcije (sl. 8&b).
Projekcija A'B'C' je trougao, a projekdja A"B"C" je du na
tragu ho Ravan 't ()Ibaramo u ravan 1t1 i oboreni poloaj tlrougla
ABC, trougao (A)(B)(C), -konst-ru-iemo kao peJ1S>pektiil1o aHn H:k
projekciji A'B'C' pri je p07mata osa aiiinosti tl i. pa,r odgo-
T' i (T) na zraku afinosti (sl. 86a).
Istaknimo da je odstojanje ravni 't od traga tJ, npr. AN
du paralelna ravni 1tz, 'pa se .na 1tz proje!kt<uje 'u pravoj
da'kle je AN = A"N" = A"Tx. I u ()Iborenom 'poImaju je ova du
u pravoj pa je (A) (N) = AnT,. Oboreni pdloaj (A).
ke A u 'Itl dobija se za.to na nQrmali 'iz A' na tl tako to se prvo sa
cent'rom u Tx opie LA", odredi presek sa
osam x, a zatim se kroz fkonstruie paralela .tragu tl. se
(B)i (C) (sl 46b).
Ako rava,n 't oborimo u 'ltz (s>l. 86c), ta,da se R tra:ga tl do-
bija u ()Iborenom poloaju [R) Illa n()lrmali ,irz R" na ,t2 i [R)R" =
== R'Tx, pa je [,tj) = [R]T", gde je T, == R". Od-stojanje svake
ravni 't od traga tz je i odstojanje od 'lt2, 'pa se ono
projektuje u 'ravni 1t1 u pavorj tj. AA" == A'Ax. Oboreni
poloaj [A] A .dobija se na normali j.z A" .na tz tako daJ.e
i [A)A" == A'Ax. se i [B] i EC]. .
Navedene osobine ;kor.iste se i u dbmutim zada<:ima u k()ljima se
iz prave tj. \iz oborenog pOlloaja, konstruiu projekcije
lika 'koji pripada ravni nor.malnoj na 1t1 ili 1tz.
P r o j e k c1 j a ;k T-U g a. Primer 4. Konsvruiimo projekcije ikru-
gak .koj1i pr.ipa:da raV!ni datoj 't.ragavima T(tl/h), ako su da1i po-
k'ruga i projekcije cent'm S(S'S") (s'!. 87a).
Kako S pri.pada ravni 't, konstmiimo njene projelk.cije S'
j S" na .projekdjama h' -i h" prave h II tl ravni 't. Prema pri-
meru 3 iz 11.6 prvu projekciju kruga k, eliJpsu k' ako
konstruiemo njenu veHku osu A'B' 'na h' tlllko da je S' njeno
sredite i A'B' == 2r i ma:lu osu C'D' na .projekciji p' ,liotje pada
p kroz S normalno na tl, to izvodimo ()Ibaranjem prave p pri
je [p) == PI[S]. Osama A'B' i CD' je eHpsa ik' a
konstrukciju :krive izvodimo na poznat
Drugu projekciju ik!ruga, eJi.psu. !k", kons,truiemo na rsti
,njenu veHku osu E"F" II ,lz i E"F" = 2r i malu osu
G"H" 'na projekcidi q" linije pa.da q k'rOlZ S i koja je
normalna na tz.
Druga projekcija, eJipsa 1<", moe se odrediti i konstruikdjom
d-rugih projekcija A"B" i CnD" AB li CD. One \su ko-
njugova'I1ii el[pse k", Jer ni jedam od njih nije pa<rallelan
odnosno norma:1C11n na tra.g t2 ravni 't.
A:ko treba 'konstruis'ati 'projekcije 'kruga :ni.je dat,
tada ureba prvo ()Iboriti 1favan 'kruga, u oborenom ,poloaju irzvesti
potrebnu konstrU!kciju kojom se dobija centar lj, a
zatim se, kao upimerima 1. i 2. Jj prema ,primeru 3. iz 11.6, kon-
strui:u projekcije 'k' i kn kruga (s\. 87,b). Takvu konstrukcij'u
zahteva npr. zadatak.
lOB
sl. 87
Primer 4. Date su projekcije prave p(p',p") i S(S'S") .. Kon-
simi-sati projekcije kruga je centar S i -tangenta prava p
(sl. 81b).
Odredimo prvo n-agove tI ih rav.ni -r p i
Ikom S, oborimo za1im ravan -r, npr. u 'lt J , i u oborenom poloaju
konSltJruiiimo iz (S) normaJu (n) na (p). Njihova
(R) j (S) polupreoni'k traenog kruga.
poznata perspektivno afina :preslilkavarnja, konstrui,>imo zatim pro-
jekcilje zada-tog 'lmlga.
Primer 5. A'ko 'krug pripada 'raWli kOlja je nQrmalna na jednu pro-
jekdjs'ku n'VaJI1, tada za konstrukciju njegove projekcije nije po-
tre'bn:o obaranje IJ'a'V'Jloi 'M-uga (sl. 88a). Npr. ako je ravan -r(t .. h)
normalna na 'lt2 i ako su po:mati centar S(S'S")
!kruga: tada je projekcija kruga na 'lt2 du, a na 'ltJ elipsa. Prvo se
KQnstruie druga prOljekcija kruga, du C"D" na drugom tragu l.'!
jednaka kruga, tako da je sredite ove dui projekcija
S". Prva projekcija. i'Stog je du 1:'0' sa sreditem S' i
na trag h. P:rojekoije AB II tI su A"B":r S",
na drugom tragu h d A'B' I/'t. j A'B' = AB sa srediterFl S'.
Na taj su ose A'B' i C'D' elipse k'.
Za reavaaIje zadatka u kome je ravan kr.uga norma],na na pro-
jekcijsku ravan a kruga nije dat, treba, kao u po-
s'lednjern primeru, zadatak rei ti O'ba'I'anjem .ravni kruga (.sl. 8&b).
(D.
\
a}
sl. 88
Zadaci za vebu
".

(A)
b)
109
t ,odrediti dve normalne projekcije ako je .
a:yA u I kvadrantu i na dva puta odstojanju od ,t, nego od Tt,;
u) B u II kvadrantu, u ravni poklapanja;
c) e u III kvadrant u na manjem odstojanju od Tt, nego od Tt,;
d)JD u IV kvadrantu na odstojanju od Tt, jednakom 3em i od Tt, jednakom
.rc'm.
2. Data je prava p(p',p"). Odrediti projekcije ove prave ako:
M je u II kvadrantu i na odstojanju od Tt, jednakom datoj dui;
1>r S je sredite dui tragovima p, i p, prave p;
K i L dele du tragovima p, i p, na tri jednaka deja.
3. Odrediti projekcije prave ako je:
'fI!I/ a II ... : i ako je nagibni ugao prave prema Tt, jednak 30";
b pripada ravni Tt, i nagibni ugao prema Tt, jednak je 45";
Wc l Tt, i na datom odstojanju od Tt,.
4. Odrediti projekcije dui MN koja pripada datoj pravoj q(q',q")
je M data prave q i ako je poznata prava dui MN;
,;J ako je q liTt, i ako je poznata prava dui MN;
qako je q proizvoljnog poloaja i ako je MN u I kvadrantu; odrediti na-
gibni ugao dui prema Tt,.
5. Date su projekcije dveju pravih a(a'a") i b(b',b") koje se seku. Odrediti
projekcije M i N koje pripadaju redom pravim a i b, ako je data
prava njihovih odstojanja od Tt,.
6. Date su projekcije mirnoilaznih pravih e(e',e") i f(Cf') se prve
projekcije seku u P' = Q'. Odrediti:
a) odstojanja ovih ka od Tt, ako je P na e i Q na f;
b) projekcije R na f ako je P na e i ako su odstojanja P i R od 'it,
jepnaka.
\;JJ Odrediti tragove ravni date paralelnim pravim c(c'c") i d(d',d").
8. Odrediti nagibni ugao prema 'R, ravni "t' ako je ravan data:
a) tragovima t, i t,;
b) paralelnim pravim a i b, ne tragove ravni.
110
9. Konstruisati tragove ravni or koja sadri datu pravu h II lt, ako je na
gibni ugao -ravni 't prema lt, jednak 30"'.
10. Date su projekcije prave p(p',p") i A(A',A"). Konstruisati:
a) projekcije trougla ABC je stranica BC na p;
b) projekcije kvadrata ABCD je stranica BC na pravoj p.
11. Date su projekcije paralelnih pravih p(p',p") i q(q',q"). Konstruisati:
a) projekcije kvadrata suprotne stranice pripadaju ovim pravim;
b) projekcije pravilnog estoug1a suprotne stranice pripadaju ovim
pravim.
1 12. Data je ravan 't{t"t,) i S(S',S") koja joj pripada. Konstruisati:
..la) projekcije pravilnog estoug1a koji pripada ravni or ako je S njegovo'
sredite a jedna stranica pripada tragu t,;
b) kruga koji pripada ravni '\' ako je centar S i tangenta kruga trag t,.
13. Konstruisati projekcije kruga koji prolazi kroz tri date
A(A',A"), B(B'B") i C(C',C").
14. Data je ravan (a"a,) normalna na '!t,. Konstruisati projekciju pravil
n9g petougla koji pripada ravni ako jedna stranica petougla pripad"
tlflgu a, i jedno teme tragu a, .
.(s. Reiti zadatke 1-20 iza odeljka Il.6 izabravi da je ravan -r. = '11:,.
'(>,
7. Dve ravni
R a v n i su p a r a I e I ill e. A-ko su dve ravni u prostoru para
le1ne ta'Cla su dve prave Ikoje se seku i pripadaju prvoj ravni ,ara
leine dvema pravim 'koje se seku i pn,padaju drugoj ravni. kko
ravni predSltaV'imo 't:ragovima, tada su prvi -t:ragovi paralelon1 i drugi
tragovi su paraleInd (II.7) (sl. 89a).
sl. 89
Konstrukcija :paralelne .ravni datoj raVnI Je zadatak.
Za'Clatak pootaje ako je data M(M',M") kroz koju
treba .konstruisati '!'avan paralelnu datoj ravni a(al,a2) jer po
stoji samo jedna takva ravan. Ona dvema pra\'ima
koje prolze kroz datu i paralelne su datoj ravni, tj. PQ jed
noj pravoj -te ravni. Poto su tragovi al i a2 dve prave u ravni a
koje se seku, tada sc -kroz M kons-trui&u prave h i f tako
da je h II al i fil a2 kojima je traena ravan (sl. 89b).
Ako je potrebno da se konstpl.liu tragoVIi ravni tada je do-volj
111
;no da se kroz M kons1ruie samo jedna od dveju pravih,
npr. h, tj. ka-m M' p'rojekcij.a h' H al i krOil M" projekcija h" II x.
KrOil drugi trag Hl = H{' prave h prolazi drugi trag b21l a2; a kroz
preseka b
2
6a x !pIwlazi prvi trag Ibl II al (sl. 89c) tJraene
rami 't. .
AkO' je ravalll data na hillO' koji drugi a 'Ile t.ragovima, uvek
se mogu dve prave ote ravni koje se seku i kojima se tada
k!l'oz jednu traene ravni konstruiu .paralelne prave koje
o;nda tTaenu ravan. .
R a v 'Il i s e 's eik u. AIro!l"a'Vlni nisu paraAelne, njih'Ovu
prarvu .konstnIiemo dve 'Ovih ravni
(1.7). Ako 'Su ravni "(CI,C2) i S (odl,d2) date tragovima,
prava ,p se prvih i
{TRgova ravni (5'1. 9Oa). taoka PI tIragova
CI i dl je II ravni 'ltl, pa je PI = PI' 1 PI" na 'Osi x. 'laCka
pz tragova Cz i d2 je u ravni 'ltz, pa je Pz = P2" i Pl' na 'Osi x.
PI i Pl su nragovi prave p i njene projekcije su p' PI'P/
i p" = p\"P
z
". -
sl. 90
Ako je jedna Il'avan J,l.(-m"m2) u kosom po!-oaj.u prema projekcij-
skim ravnima a druga v(n,,'ll2) norma:lna na jednu njih, npr:. na
'ltl, pravu iste Ikao II prethodnom primeru
(sl. 90b). Po-t-o je v l 'ltl, prva projekcija prese6ne prave p po-
klapa se sa prvim tragom n" rarvni v, tj. P,'P{ = p' = illi, je,r je v
prva rava:n prave p.
Neka je jedna ravaa:t 't'(I!t,h) II kosom poloaju prema projekeij-
skim ravnima, a druga p(.r211 x) paralelna jednoj od projekcij-
skih ravni, npr. 'ltl (.sl. 9Oc). Preseona prava p ovih d'vejuravni
paJrale).na je ravni 'ltl, jer pripada ravnl p, a 'kake pripada 1 ravni 't,
ona je para'lelna tragu tl ravni 't. P2 drugih
tragova b i r2 je 'prava p, tj.. projekdja p" pro-
lazi kroz Pz" i p31railelna je x, da'kle. p" = T2 i p' prolaz.i kroz Pz'
i pa-raUel'lla je tlo
Kada -tragovi raovni imaju takav poloaj da jedna od
tragova ravni, ilJi ni jedna od njih nije na crteu
se tada reava .konstru-kcijom t3!k-o to se jedna za-
taoka datih ravni dobija .proizvoljne ravni
x
112
koja obe date ravni, triju ravni
(11.7). Ovu rav'Ml moemo izabrati u jednom od specija;lnih
paJ.oaja 'ili u kosom poloaju prema projekcijskim !Tavnima.
Reimo primer u -kome su <late ,ravni a.(al,a2) i tako da
im se .prvi t-ragoVli !Seku u taeki PI, a drugi ,tragovi se ne seku na
crte,u (st 91a). Da bismo odrediH dmgu ravni
a. i li izaberimo ravMl y 1\1'1:1 i odredimo pra'Ve q i T
po kojima rlWan y raWl:i a. i (I1.7). One susutranice ravni
a. i i nji-oo'Ve 'Projekcije ;kaona sl 9Oc.
ka R pravih q i a' je traena da.tih ravnu i ona
sa PI pravu 'P. R' dobijamo u
preseku prvrh projelkcija q' d r', a taaka R" dobija se ordina"lom
na pravoj q" = r" = C2. Tako je p' = PI'R' i p" = PI"R".
sl. 91
Na slici 91 b), c) i d) dati su primeri ravni
dobi-jamo ravni.
8. Prodor prave kroz ravan , "
/\"1
Prodornu prave m(m'lm") kroz ravam a.(al,a2) komtruie- ,
mo. 'ravan kroz pravu m (1.8). Najjedno v\2 1-
mje je da lk-roz praryu postavimo rava'!) normalnu na jednu pro-
jekci1sku ravan, npr. l 1t1 (sl. 92a). Tada je bl = m' i b2 l x.
Pro.jekcije prvih i drugih otragova ravni lX i
projekcije p' i p" prave p .ovih ravni. Poto
prave m ;i p lee u -ravni normalnoj na 1'1:1, njIhove se prve :pro-
jekcije paklapaju. drugih projekcija m" i p' je
druga -projekcija MU prodorne M prave m i rav.n:i !t. Ordi-
nalom iz M" prvu projekoiju M' na m'.
Za prodorne M prave p. 'koja je normalna na
jednu projekcijsku ravan, 'Hpr. p l 1'1:1, 'nije pot-rebna ra-
vrun jer je prva projekciJa prodo:l"l1e 'Poznata, <tj. M' = p'.
Drugu projekciju Mn dobijamo na pravoj pn sutranice
ravni a.. h II al, kroz M pa je M" 'Presek projekcija p" i hU
(gl. 92b).
Prodorna prave q kroz ravan koja je normalna na jednu
od projekoij'skih ravni, npr. l 7tl, se neposredno bez
r
,/
113
Poto 'se cela ,ravan 'projektuje u prvoj
projekciji u prv,i trag bl, prva projekcija M' 'prodol'1ne M
je pravih q' ,i Ibl. Drugu M" dobijamo
na ,drugoj 'projekdji q" prave q ordinale iz M' (siJ. 92c).
71
sl. 92
1..\.ko ravan (J. 'nije data 'tra.goV'ima, dvema pravim a i h koje
se seku u L, prodor daJte prave q Ikroz ovu !rav,an moemo
odrediti ne tragove 'ravni pravih a i b ('Sil. 93a). Po-
\
stav,imo kroz pravu q ravan \I DOITnainu na 'lt2. Trag n2 polclapa
se sa q", a nl l x. :prava rarvni \I i ravIti pravih a i b od-
j
je prooornim 1 i 2 redom pravih a f b kroz ra-
van \I. je \I l '1t2, l" d 2" su -u ,kojima a" i lb" seku trag
" n,.ordi_nalama dobijamo l' ,i 2' na a' i b'. Tako su Pil"O-
a)
bl
sl. 93
8 Nacrtn. geomelrija
x
114
jekcije p' = 1'2' i p" = 1"2" prave p.
M' pravih q' i p' je 'Prva :projekcija prodorne M prave q
i Tavni (a,b). Drugu projekciju M" dO'bijamo na tpravoj q" ordina-
lom iz M'.
seposlednjom 'konstrukci.jom prodorne ta-
.prave kroz ravan koja nije data tragovima, konstruiimo pre-
pra'VU dveju ravni ako one nisu date 'tragovima
primeru.
Primer. Odredimo prodor povri paralelogra.ma KLMN i t'rougla
ABC (st 93
I
b).
Odredimo II kojima stranice jednog Hka prodiru kroz rao
van drugog !ilka, jer su one ovih dveju ravni i
njihovu pravu. Odredimo P i Q u kojima
prave KL i MN prodiru kroz ravan trougla ABC. Da bismo dobili
P 'postaV'imo Ikroz pravu KL ravan \/ normalnu na ;t2, a pre
pravu te ravni i ravni trougla prodor-
nih 1 i 2 pravih AB i AC kroz ravan \/.
Q na pravoj MN. P i Q pravu,
a deo RQ prave PQ, koji je zajednioki trouglu i p araleJ! ogramu ,
prodor je pOV1ri ova dva ravna lika. .
9. Nonnalnost pravih i ravni
P r a vali r a va n. Ako su prava n(n',n") i ravan "t'( tlih) nor-
maJ.ne, tada je n' l tl i n" l 'h (11.9) (sl. 94). Kako SIll projek-
cije sutlra.nica h i f ravni 't paralelne tragovima h II tl' i f II h,
tj. h' II tl i f" II t2, s'loouje da je n' l h' d n" l fil (sl. 94).
x
sl. 94
Primer 1. DaH su ravan 't(<tl,h) i M(M',M") koja joj ne
pr1pada. Odrediti odS1:oja,nje M od ravni 't (sl. 95a).
KonstJruiim<l kroz M normalu n na ravan 't, zatim odredd-
mo 'Prodornu taoku R prave n i ravni 't. Du MR je O'ds,tojanje
M od ravni 't (II.9).
115
Ako je :ravan 't data tragovima tJ, tl (tS'.!. 95a), tada kon:struiemo
kroz M' projekciju n' .i tJ i k!l"oZ Mil projekciju n" .i h.
na ravan v .i 1tJ .kroz fl 't: po pravoj p, koja fi u
R (I11.8). Kako je p' = n' R" u preseJku projekcija
p" i.n", a R' se na n' ordinalom. Prava dui MR
se oba:ranjemprave n uprojekcijsku ravan 1t1 (lIL2).
A!ko nisu dati tragovi ravni 't, je ravan data npr. projekcija-
ma pravih a(a',a") i b(b',b
n
) koje se seku, ,taJda se iU kO'Ilstruiu
tragovi ravni ovih pravih, pa se zadataik reava is-to .kao 'PTethod-
ni, ili ISe ,konstoruiu sutrainice h i f ove ravni (s.J. 95h).
Neka h" II x a" ul" i bil U 2". Ordin aj ama se pro-
jekcije l' i 2', odnosno h' = 1'2'. f' II x a' u
3' i b' u 4'. Orajnalama se projekcije 3" i 4", odnosno
fil = 3"4". Nonnala iz M na ravan pravih a i 'b ima pro-
jekcije 'n' .i h' i n" .i f". Odredimo zatim prodonnu R pra-
ve n i ravni 't kao na .sJ. 93a. Prava dUi MR konstruie
se obaranjem te dui d ona ;predstavlja traeno odstoja:nje.
sl. 95
Primer 2. Kroz datu konstruisati ravan 't' norma4-
nuna datu pravu n (n',n") (sl. 95c).
Poto K prip3!da ravni 't, ona pripada jednoj sutramici, npr.
h II tl traene ravni 't. Prema tome, konstruiimo kroz K' p!l"ojek-
ciju h'.i n' i !kroz K" projekciju h" II x. Kroz trag H2 konstruie-
mo zatim tz .i n" q .kroz T. pravih 12 i x konstru-
iemo tl .i h'. Tragovima tl i tz je rava:n 't .i n.
D,ve r a v n i. Ako je ravan ex. normadna na ravan ona sa.cl"1'i
pravu n koja je na norma,lllla (I1.9) (sl. 96a). *onlStTUiimo
projekdje proW:voIjne prave n ikoja je norma1na na tj. n' .i ibl
i n" .i bz, zatim njene tragove Nl i N2. Proizvoljllla I'3!VaJIl ex. koja
sadri pravu n ima tragove al sadri NJ i a2 sadrE Nz. Ravan a je
od ravn-i pramena koje 'Sadre p['avu n ikoje iS'U sve nor-
ma!lne rna ra van
8"
116
uz zahtev da se 'konstn.rie ravan IX normalna na B dodamo i
zahtev da ravan IX sadri datu pravu m(m',m"), tada je poloaj
ravm (sl. 96b). Prava m i normala II na
ravni (sl. 96b). Prava. m i normala n na
k<JlIlStruisati kroz jednu proizvolJnu K prave m.
x
bl
sl. 96
Izaberimo zato projekcij.e proizvoljne K tj. K' na m' i Kn
na m", a zatim konstruiimo kroz K' pmjekciju n' l bl i kroz
K" projekciju n' l b2. Odredimo zatim tragove a) i a2ravni od-
redene pravim n i m, tj. M,NI = al i M2N2 = a2. Kons.truisana ra-
va.n (1(a1,a2) sadri pravu n l pa je i IX l
D ve p.r a v e. Konstruii!lllo ,kroz da'tu K( K',K") pravu a
nonnalnu na datu pravu b(b',b"). Razli'kujmo kad
K ,pripada prarvojb i bda joj ne pripada.
sl. 97
117
Ako K pripada pravoj b (sl. 97a), tada kroz K postoji jed-
na ravan -r normalna na b. Svaka prava ravni 1: kroz K
nOTmalna jc na b. Konstruilmo zato ,kroz K' projekciju h' l b'
i kroz K" projekciju h" il x, zatim tragove tl i tz ravni "t' je
sutranica prava h, tj. tz l b" i tl l b'. Izaberimo kroz K' proiz-
voljno pravu a'. Odredimo ,kroz Kn pravu <l" tako da a pripada
ravni -r, tj. trag AI prave a pripada tragu tl i trag Az pr1paoda tragu
tz ravni '1'. Konstruilsana prava a(a',a") jc jedna od pravih .ravni "t'
normalnih na b.
Ako K ne pri.pada b (sl. 97b), tada, ,kao u prethodnom, konstru-
iemo kroz K ravan -r(tl,h) n01rma:lnu na pravu b. Odredimo za-
tim prodo'I'flu Rprave b ,kroz ravan 'I' (III.8). K
i R je prava a, tj. K'R' = a' i K"R" = a". Poto kon-
strui'sana prava a(a',a") pripada ravni '1', ona jc 'normalna na
pravu b i je
Poslednji zadatak 'se moe rei,ti j na drugi tako da se
kroz da1u K li 'pTavu b postavi ravan ct, odrede njeni tragovi .
SI i Sz 'pa se u oborenom poloaju ravni ct konstruie iz K
normala a na pravu ih (sJ. 97c). Iz oborenog pc1loaja odrede se
projekcije R' i Rpravih a i ob Ikojima \su od-
projekcije a' = K'R' i a" = K"R".
x
c.1
sl. 98
Ukoliko je data prava b parale]na iH normalna na jednu od pro-
jekcijskih ravni, projekcije prave a normalne na b konstruiu
se na osnovu osobine da je tada jedna od ovih pravih paralelna
jednOj od projekcijskih ravni i prav ugao ovih pravih projektuje
se na tu ravan II prav ugao. Npr. a;ko je b il1t!, tada se kmz
K konstruie prava a su 'projekcije a' 1 b'. i ako se a' i b' seku
II R' tada je an = K"R" 98a). AkOje b l 7'" tada je
b il rt2 i a" l b". Ako Sc a" i b" seku II R" tada je R' == b'
i a' = K'R' (sl. 98b).
118
Zadaci za vebu
1. Odrediti projekcije prave dveju \ ravni
va) ako je (a,,3.) proizvoljnog poloaja i p II TC,;
lA)i) ako je data paralelnim pravim m i n i P(b"b,) l: 1t,;
e) ako je data paralelnim pravim m i n i f3 data pravim q i r koje se
seku
d) ako su a i f3 date trouglovima PQR i STU.
2. Odrediti tragove ravni 1: koja je paralelna datim paralelnim ravnima
a(a"a,) i P(b,,!>,) i polovi njihovo rastojanje. Odrediti nagibne uglove ovih
ravni prema projekcijskim ravnima. .
3. Datoj ravni per,,!,) konstruisati paralelnu ravan 11 na rastojanju jedna-
kom datoj dui ako su ove ravni:
a) paralelne TC,; b) normalne na '!t,; e) proizvoljnog poloaja prema 11:, i TC
4. Konstruisati tragove ravni 1: koja je normalna na date ravni d(a"a,)
P(b"b.) koje se seku i koja sadri datu M(M' ,M'') .
a) ako su ravni proizvoljnog poloaja; b) ako su ravni normalne na TC,.
S. Konstruisati rastojanja triju datih paralelnih pravih a, b i e koje ne
pripadaju jednoj ravni.
6. Konstruisati datoj M(M',M") u odnosu na ravan
1:(t"t,). .
7. Konstruisati projekcije ravni koja sadri datu pravu m{m',m") i nor-
malna je na ravan datu paralelnim pravim a(a',a") i b(b',b") i odrediti pre-
sek ovih dveju ravni.
8. Konstruisati tragove ravni p i 11 koje sadre po jednu krajnju date
dui MN i normalne su na ovu du ako je:
a) du MN proizvoljnog poloaja prema projekcijskim ravnima;
b) du MN je paralelna TC,;
e) du MN je normalna na TC,.
9. Date su prava s(s',s") i M(M' ,M"). Konstruisati M
N u odnosu na s ako je:
a) s .l TC.; b) s II TC.; e) s proizvoljnog poloaja prema projekcijskim ravnima.
10. Reiti zadatke 1-10 iza odeljka II.9, izabravi da je TC = TC"
J
10. Projekcije nekih geometrijskih teja
konstrukcije projekcija nekih geometrijskih tela 'Po-
znatog oblika i II optim i specijalnim poloaji-
ma prema projekcijskim ravnima.
Piramida. - 1. Konstruiimo projekcije pravilne pira-
mide ABCDV je osnova ABCD u datoj ravni "t(tl,h) ako su
poznate projekcije ivice osnove AB(A'B',A"B") i ako je visina
piramide jednaka dijagona.Ji osnove (sl. 99a).
Poto ivica AB pripada ravni .. (tl,t2)' konstruiimo du AB na
pravoj p proizvoljnog poloaja u ravni 't tako da je trag PI na
tragu tl i trag P2 na ragu h. Za konstrukciju projekcija kvadrata
ABCD, koji je osnova pirami.de, oboorimo ravan .. u "!tl (111.6). U
oborenom poloaju konstruiemod'll (A)(B) a zatim kva,drat
(A)(B)(C)(D). Perspektivno afinim preslikavanjem 'preslikajmo
ovaj kvadrat II paralelogram A'B'C'D', a zatim dobijeni paralelo-
gram presHkajmo dlfugim perspektivno afinim -preslikavanjem u
paralelogram A"B"C"D" (III.6).
119
sl. 99
Poto 'Su projekcije os'nova piramide, odredimo projclc-
cije S' i S" sredita S osnove 1 projekcija di-
jagonala osnove i konstruiimo kroz S normalu n na ravan 't, tj.
kroz S' projekciju n' l 11 i kroz S" projekciju n" 1 t2. Na pravoj
n treba odrediti V tako da je visina SV pirami:de jedn3!ka
dijagonali osnove. Izaberimo zato projekcije K'i K" proizvoljne
K na projekcijama prave n i oborimo pravu n ta-
S i K II 'lt2, tj. [n] = [SJeK] (III.2). Konstruiimo zatim II
oborenom poloaju du [S][V] == (A)(C) na pravoj [n]. Iz [V]
odredimo V" na n" i V' ol'dinalom na n'.
Ucrtajmo na kra'ju projekcije ivica piramide II
obzir njihovu vidljivost U prvoj projekciji vide se ivice
na konturi projekcije, a sve ivice iz temena B se ne vide jer je
B' II konturi i ima najmanje odstojanje od 'Itl, jer je najblie tra-
gu tl. U drugoj projekciji se ne vidi samo ivica AD. Njena projek-
cija A"D" se sa projekcijama B"V" i C"V" ivica koje spaja-
ju temena sa odstojanjima od 'lt2 i koje se vide.
Na sl. 99b reen je isti zadatak kada je ravan .. 1 'ltl. P.rojekcije
osnove konstruiu se obaranjem ravni "C, a visina SV piramide
je paralelna 'ltl pa je S'V' == SV.
2. Konstruiimo projekcije piramide je osnova II jednoj od
projekcijskih ravni, npr. u ravni 'ltl. Konstruiimo projekcije pra-
vilnog tetracdra ABCV (sl. 1ooa). Jednu od njegovih plJosni, koje
su sve trouglovi, npr. ABC, smatrajmo osnovom
piramide. Kako je osnova u 1tl, njena prva projekcija A'B'C' je
120
jednakostranioni trougao u pravoj a njena druga projek
ctJa je du na osi x. lU 'preseku simetraia straJnica :tr<>ugla A'B'C' do-
bijamo sredite opisanog 'kruga, projekciju S', a projekcija S" je
na Qsi x. Normala n kroz S na osnovu piramide je prava nor-
malna na 'Itl, pa je Ill' = S' a prolazi !kroz S" i n" .l x. Du SV
koja pripada 'pravQj ill je visina ,piramide, paralelna je pa je
S"V" = SV i V' = S'. KaJko je 'kod 'pravi,lnog tetraedra SV odre-
izborom ivice, konstr'l.liimo u oborenom poloaju trougao
ASV. Na norma!l.ikroz S' na A'S' odredimo [VJ -tako da je A'[VJ =
= A'B' = AB. Kateta S'[VJ je prava visine pa je S"V" =
= S'[V). U prvoj projekciji vide se sve ivice a u drugoj ivi-
ca CV se ne vidi, zaklonjena je s tram om ABV.
s
sl. 100
V"
A"
aj
x
s
bJ
Ukobko je osnova piramide 'll crav.ni 'Itl, a pi:ramida je kasa i nje-
na osnova je !proizvolJnog obHka (sl. l00b), tada kon-
s.truiemo u prvoj projekciji osnov,u ABCD u pravoj nje-
nu '<1rugu projekoiju na os1 x ,dobijamo a za vrh bi-
'ramo projekclje V' i V" ,proizvoljne V. Du V"V, na ordina1i
je visina piramide u pravoj Najza'd, uortamo projekcije
ivica panju na ",idljivost.
Prizma. - 1. KontsIUiimo pravilnu petost'ranu prizmu je jed-
na osnova ABCDE II datoj raviI1i -c(tl,h) kosoj prema projekcij-
skim ravnima, a ivica AB paralel-na je ravni ''Itl oi poznata je nje-
na prava (-s.!. lOla). 'ivica prizme je dva 'puta
od ivice osnove.
Poto ivica AB pripada 'rav.ni -c su tl .j h poznati i pa-
ra:lelna je ravni 'Itl, ona tada 'pripada s'll'tranici h IItl ravni -c i
A'B' =: AB. Konstrui'imo zato h' II tl i na njoj A'B' a zatim h" li x
i na njoj odredimo A"B" opdinalama iz A' i B'. P.rojekcije osno-
ve konstruiemo obo'renog poloaja Tami -c (III.6). Obo-
rimo ravan -c II 'Itl, -konslruiimo u Qiborenom poloaju na (h)
du (A)(B), pa zatim konslruiimo pravdan petougao stramCe
(A)(B). Iz oborenog poloaja kons,truiemoprvu a zatim drugu
projekciju petougla. U konstrukciji projekoija koristimo osobinu
da su dijagonala CE i stranica AB paraldne, jer se projekcije iz
vode perspekti.vno afinim preslikavanjem u kome je paralelnosl
invarijanta.
sl. 101
Na 'Pravoj n kroz A. norma-Inoj na ravan -c, 'konslruiimo
ivdcu AA! prizme. Oborimo pravlI n u rrojekci.isku ravan TI2 oba-
njenu ravan u kojoj je i hnija pada p ravni
't" kroz A. U oborenom po'loaju konstruiemo boz [AJ
pravu [n] l [p], gde je [.p] = P2[A] (III.9). Konstruiimo zMim
na [n] du A Al = 2(A) (B) pa odredimo AI" na n" i AI' na n'.
Kako su ivice prizme paralelne i jednake dui, kOl1struii-
mo kroz projekcije ostalih temena pelougla u prvoj p-rojekciji
prave paralelne projekciji n', a II drugoj projekciji prave paraje'!
ne 'projekciJi n" i na njima koje su u prvoj projekciji jed-
nake dui NM, u. II drugoj pro.it'kciji jedna;ke dui A"A(, Taiko
su pl"ofekcije teoi11e'Il<l druge a njihovim spa
janjem dobijaju se projekcije hica druge osnove. Pri !1'Crt'Hc' nju
ovih ivica da je ova druga osnova u odnosu na prvu na vc-
122
odstojanju i od 'Itl i od 'lt2, pa da ose sve njene i:vice vide li u pr-
voj i u drugoj .pmjekd:ji. Kako se prva osnova ne vidi, vMljive
su u samo ivice te O'SInove .koje su na kon<tu
rama rprojekdja.
2. Na 5'L 101b Ironstrui>ana je ista pri:mna samo je data !!"avan os-
nove '1: l 'lt2. K'On'strUk,ij-a projekcija rprve osnove irzvodi se oba-
ranjem ravni '1: II 'Itl. Nako su ivice pa:ra:lelne 'lt2, one se na
'lt2 projeknuju I\.l pravoj
3. Konst:ruiimo projelcije prizme je osnova u specijalnom
poloaju, npr. u raf\liIli paJraleilIwj ravni 'lt2. Konstmiimo projek-
Cije kocke, smatraju6i je priiZlmom j da
je njena osnova Sltlrana ABCD ikoja u 'I'a'VlI1i '1: pM'a!lelnoj 'Itl (st
102a). Tada je druga projekCija kvadrat a prva pro-
jekcija je na tragu tl II x. ivicesu normalne na OSlllOVU,
dalIde, norma:lne Soll na 'lt2 i .paoralelne 'It!, pa se projekt,udu "ll 'lt2 II
tj. A{' = A", B/ = B", CI" = C", -D." = D", a ou 'Itl u dui_
norma'lne na x i u pravoj tj. A'A.' = B'BI ' = C'C'I =
= D'D.' = A"B".
sl. 102
f-A;..,,' _FB;... -/C
A'
I
Bj Dj c
1
o
4. NasI. 102b konstruisana je projekcija kose rpri-
zme je osnova kV(ldrat u ravni 'lt2. Kao li -ll prethodnom pn-
meru konstru:iese projekCija osnove, pri je prva -projek
cija du na 'Osi x. iv.ice su kose prema 'Itl i 'It! i projektuju se
u dui kose prema osi x. Druga osnova projektuje 'Se u drugoj
projekciji u kvadratpodudaran drugoj projekciji prve osn<?ve
i 'translatomo pomeren u 'pravcu -dr:ugih projekcija ivica,
jer su ove dve 'Osnove prizme perspektivno afini likovi. Prva pro-
jekcijadruge osnove je du paralelna osi x jer je osnovaparalel-
na 'ravni 'Itl.
123
Kupa. - 1. Konstru.imo projekciju prave .kupe je osnova u
datoj ravni "t( tl,t2) alko je pomat '"centar S(S',S") i
osnove i ako je visina 'kupe oonove (sl. 103a).
, .
V'
x
.' ':o ...
. -,' ;!.'""':., ....
c
sl. 103
S 'pdpada ravni .datoj tr-agovima t. i .t2 pa je S' na h' a S"
na h" 'sutranice h II tl ravni "t. PQoto je ravan "t" kosa prema pro-
jekcijS'kim Tavnima, ()Ibe projekoije ;k' i k" kruga .k su elipse (II.6,
III.6). KonstmiimQ zato prve projekCije dvaju nQrmalnih
n4-ka. AB II tl i CD l tl kruga, tj. na h' projeikdju A'B' = AB i C'D'
na projekciji p' Hnije pada p l.tl tQ se iko.nstruie obo-
renog poloaja linije :pada p. Osama A'B' i C'D' je p'l'"Va
projekcija kTuga k eli.psa k'. Drugu projekciju, eli'Psu k", konstru-
iemo iz njenih osa dobijamo kao 'projekcije normal-
nih EF II t2 i GH l t2 kruga tk.
KonstruiimQ zatim kroz S pravu n l "t, oborimo je u 1t1
ravan linije 'IJCI!da p l tl kroz S i prave n.
U oborenom poloaju, na pravoj [n], 'koja 'kroz [S] i nOT-
malna jena [p], kqnstruiimo du [SJEV] = AB. Koo:s't'ruiiffiQ
zatim V" na n' i V" na n". Poto su projekcije osnove
i vrha kupe kOl1struiimo jo projekcije 'kontumih izvodnica P'V',
Q'V' i R"V", T"V". Obratimo panju da se izvodnice koje odre-
konturu prve projekcije, izvodnice PV i QV, ra:z:hkuju od
izvodnica RV i TV koje kon-turu druge projekcije (sl.
lO3a).
124
2. Ako je osnova !kupe II jednoj projekcijskoj raV'nj, npr. II ""
(sl. 103b), -tada se osnova 'Projektuje na ']1;, -u pravoj tj. u
krug k = k' je sredi-te S'. su AB II x i CD l x, ta-
da je A'B' II x i A"B" je na osi x i predstavlja drugu projekciju kru-
ga k. Na osi x poklapaju se prQjekcije C", D", S". Vi-s-ina SV kupe
nonnalna je na osnovu, dak,le,:na rava-n ']1;1 i paralelna je ravni
pa' je S'V' = S', S"V" = SV i S"V" l x. Kako je V' u k', nijedna
izvodni'Ca nema projekdju na lk-antun 'prve <projekcije kupe. Kon-
tura prve projekoije je -kmg k'. U drugoj projekciji' su A"V" i
B"V" na kon turi. U prvoj projekciji se kupe vioi jer je
vrh V iznad osnove, a u dmgoj projekciji izvodnice A V i BV raz.
d'Vajaju vidljivi deo od !I1evidljivog .. Vid,i se deo omo1a<:a koji od
P.;OV'a:rakrumom 11Uku ACB, jer je 'ovaj ,deo lu'ka na odsto-
Janju od nego -luk ADB.
Valjak. - 1. Predstavimo projekcije pravog valj'ka je jedna os-
nova k'rug k u -ravn:i "(t,,lh) !kosooj 'prema projekcijlSkim ravnima
alko je poznat centa'r SeS',S") i kruga k, a visina je
tri puta od (sl. l04a).
sl. 104
S'=Bj
1----t=0=---1
;:r"
125
Konstruiimo projekcije k' :i k"kruga k koji je u ravni "C, pro
jekcije osnove valj-ka, isto -kao to su na sL 103a konstruisane
projekcije osn"O'Ve kupe. Iz centra S konstru'i'6mo norma'lu n na
ravaIIl "C i na nj-oj ;du SS. = 31". I konstrukciju 'Projekcija S'S.' i
S"S." izvodimo kao u .is,tom primeru. S. je Cell'ta,r kruga
k .. koji je druga osnova valjka. Konstru'Lmo proje.kcije k.' i k,"
tra.nslatorno podudarne eJipse redom e\iopsama ;k' i .k" . (III.IO).
Najzad, kO'Il'&truij'mo u prvoj projekdJi zajed-nieke paraleIne tan
gente na eHpse k' i k,' kojima pripadaj-u prve projekcije izvodni-
ca AA, i BB" a u drugoj projekciJi tangen-te na e'lipse
k" i k." kojima pripa-da,ju druge projekcije izvodnica EEI i FFI.
Kontura prve projelkdje je luk A'C'B', luk AI'D,'BI' i dui A'A.' i
B'B.'. Kako je SI na ods.tojanJu od 'It. nego S, osnova k,
se u prvoj projekcij'i vidi, a >De vidi se osnova k pa se vidi luk
A.D.B. a ne vidi se \.uk ADB. o vid-ljivosti
u drugoj projekciji.
2. Ako je osnova k jstog. pravog u 'It" ta.da se na ravan
'It. krug k pro1ekt.lIje u pra:voj u krug k' -sa centrom u S'.
du SS., .koja je normaIna na TCI, projektuje 'Se u S' = S'S.'
i projekcija druge osnove. krug k,'. poklapa se sa k'. Druge pro-
jekcije su: k" je du A"B" mi osi x, S"SI" je du normalna na x i
k." je du A."B." .pa;ralelna osi x. Izvod.nice projek,t.uju
se u prvoj projekciji u kruga k', a druge praj-akcije su dui
normalne na x. UCI'tavamo samo konture A"A," i B"B," (.sl. l04b).
3. Projekcije kosog valjka, je osnova 'll -ra'vni 'It2, dobijamo
ako prvo konstruiemo ,projekoije osnove 'koja je II racvni 'Itl, krug
k je druga projekcija k'mg lk" u pravoj sa cen,trom
u S", a prva projekcija je dui A'B' na osi x. Zatim konost:ruiemo
du SS. koja spaja sredita S i S, osnova su projekcije S'S.'
x
sl. 105 sl. 106
126
i S"S{' proizvoljnog kosog poloaja prema x i najzad projekcije
dr.uge osnove, !krug kl" ISa centrom SI" jer 'je k! 'k'rug u ravni para-
lel:noj 'lt2, a prva projekciJa kl' je du AI'BI' 1\ x. Konstruiimo zatim
projekcije AAs, BBI :na ,kon'turi ,prve proje:kcije i druge
projekcije ;j.zvodnica PPI li OO} na !konturi druge projekcije koje su
na paralelnim tangenta-ma krugova k" :i kl". (sl. 105).
Lopta. - Konstruiimoprojelkoije lopte je centar data
S(S',S") i .data du r (sl. 106).
VeJiiki krug k! :]opte koji je paralelan ravni 'it} projektuje se na
'Itl u krug kl' je centar S' i jednaik r
lopte i predstCfVilj'a ikonturu prve projekcije ,lopte (ILlO). Njegova
druga projekcija k/' je du kroz S", pa-ralelna osi x i jednaka
lopte.
Druga projekcija h" ve:1i:kog kntga 'k2 lopte kojoi je paralelan 'it2
je kontura druge projekoije :lopte. Njegov je centar S" i
nilk je T, a prva projekcija kz' je du k:-oz S' paralelna x i jednaka
lopte.
ll. Uvodenje nove projekcijske ravni
Kada je objekat u specijalnom poloaju prema projekcijskim rav-
nima, tada njegove projekcije ne daju predstavu
o njegovom obliiku. Zato se uvodi nova projekcij&ka ravan koja
se bira u optijem, pogodnijem poloaju prema o'bjektu da bi se
na toj ravIlIi dobNa projekcija. Nova projelkcij-ska ra-
'Vam. uvodi se i pri reavanju nekih zadataka, ako se
projekcije na tu ravan reavanje pojednostavnjuje, a to se po-
stie time da se reavanje zadtaka svodi na specijalni slu-
je ,reavanje jednostavnije oo opteg.
Definicija 1. Nova projekci}ska ravan 1':3 normalna je na jednoj
od projekcijS'kih 'ravni 'ltl ili 1':2. Naziva :se projekcijs.ka ravan
Hi stra.nOCl't>na ravan. projakcija objekta se zraci-
ma norma1Jlli.m na 'it3. Ravan 'lt4 normalna na 'lt3 je pro-
jekci1ska ravan na koju 'se 'projekcija 2)racima nor-
malnim na 'it4.
IZaJberimo 'it3 l 'ltl (>sl. 107a). prava 'ravn-i 'ltJ i 'lt2 je osa
XI2, a prava Tavni 'Itl i Tt3 je osa XJ3. Projekoije proizvoljne
A 'na 'ltl i na Tt2 su projekcijsk.i.m zracima norinal-
nim na ove ravni. Prodorna projekcij-skog zr3Jka A,
kojd je normalan na 'ltJ, je projekcija A koju ozna-
sa Am. Ravan zracima AA' i AA" XI2 u
All, a .ravan zradma AA' i AA'" XIJ u All. Ra-
vam. AA' A'" IlJOrma:llJJa je na osu XI3 pa iSlU prave A' All i A'" Au
normalne na XI3. Iz prav.ougaonika AA'AIlA'" je A'''Au = AA' .
Kako je i A"AI2'= AA', sledi da je AmAu = A"An. Rotacijom rav-
ni 1':2 oko ose Xli dovodi se 'it2 do poklapanja sa 'It,; ilSto tako,
rotacijom dko ose Xn dovodi se Tavam. 'ltJ do poklapanj-a sa Ttl.
TaJko se u raV!ni 'ltl sve projekcije u jednoj ravni ortanja.
127
Dokazali smo da su prokejcije A' j A" na ordiala.Ji A'A" normal-
noj na osu XIZ. Iosto se dokazuje da je A' Alil l XI). Tako smo do-
kazali 'Stav:
Stav 1. p.rva i pro1eikcija jedne pripadaju ordi-
nonna1noj na .osu XIJ. Od&tojalllje projekcije od ose Xl3
-jednaiko je od stoj anju njene -d-ruge projekcije od ose XIZ.
od -poz:nMih dve}u projek=ija A', A" A u ravni crta-
nja, projekciju -dobijamo na nomla:1-i n -A' na osu XI) tako
da je = AlzA", gde je All 'Presek ove noomale sa Xu (sl.
107-b).
Ako uvedemo jo jednu projekdjsku rava.n "lt4 l "lt3 i odredimo nor-
malnu A na ovu n'Va1l, rtada pravu pro-
jekciJskih rav-ni "lt) i 'lt4 sa Xn, a projelkciju A na
"lt4 sa A IV . Ravan "lt4 dovodimo do pokla1pooja sa "ltl - rotacijom oko
ose XJ4. Anailogno prethodnim dokEi:ma, dokazuje se da projekcije
A'" i A IV pripadaju ordinaH normalnoj na osu X34. Ravan 'It) ima
ulogu koju je u prethodnOj koostrukciji amaIa ravan 'Itl. Naime, na
normali iz Alil na x34 se AIV tako .da je IV, = AIJA' jer
su 'lt4 oi 'Itl normaJ.ne na "lt) pa je AA'" = A'Au = Al"A31 (sl. 107c).
A
sl. 107
128
Ponekad, prema zahtevu zada.t.ka, nova projekcij-ska .ravan treba da
ima poloaj 'prema obje'kitu. Kako ravan takvog <pOloaja
nije uvek i norma.:lna 'Ila 'Itl Hi 'lt2, ona ne i,::opUJnjava uslov defi-
nli.cije nove projekoi}ske ra'Vni. Poslu2!imo se konstruk-
ciljomkojom uvodimo projt;kcijsiku ravan 'ltJ .L 'Itl (.Hi ltl) i 'lt3 nor-
malna na izabranu Ta-van 't. KaIro je t(llda 'ravan 't -norma'lna na
'ltJ ,ona se mQe 'SImatrati projekcij-skom ravni TC.. P.rema na've-
denim zahtevima Tavan 'ltJ je normalna nati i :rtl po pravoj
XI) .L tl i ravan 't po 'pravoj XJ.I .L t" tj. po .Ji.niji pada ravni 't (sl.
107d). Da!k!1e, dokazali smo stav:
Stav 2. Proizvoljna ravan 't( tl;tl), .kosa prema TC, i 'Itl, unapred
poJoaoja u prostoru, moe biti kao nova
projekcijska ravan.
Navedimo primere koje je podesno novi,h projekcij-
;9kih raVIlli.
Primer 1. Prava pe10;9t.rana prizma jedna boona pri-
pada ravni 'Itl, a osnO'Va je paralelna lt2, data je svojim dvema
normalnim projekoijama (sl. 108a). Druga projekcija prizme je
povr petougla 1"2"3"4"5" :koji je podudaran 'Osnovi 'prizme. Pri- .
zrna je prava i ivice projektujuse u temena pe-
tougla. Prva projekcija pri2)me je povr pravougaoni.ka, ikoji je
pri.zme, u kome je ucrtana srednja linija. DaJkle, i
u ltl .i U 'lt2 se projeikcija .jvica. poklapa Hi projektuje u
oj 'ni jedna od projekcija ne .daje utisak prizme,
Zaoto je korisno oda 'Se u ovom primeru odredi projekcija na novu
raovan, na koj'Oj projekcija pri'kazuje prizmu. Iza,be-
rima zato TC) .L ltl U kos'Om poloaju prema osnoVli pri.zme. Prema
navedenom projekcije iz prvih
dveju projekcija, konst.ruiimo projekcije te-mena prizme.
Kako je ravan 'ltJ .jzalbra:na u kosom poloaju prema 'Osnovama
prizme, projekcije oi'Vica osnove se ne poklapaju, pok'la.paju se sa-
mo projed<:oije mekih ivica. K.onstruFsanom pro-
jekcijom je predstavljena prizma.
Pomenimo da iako prva i d.ruga projekcija prizme nisu dovoljno
one .su ,korisne jer idaju vi'e 'P()Ida1aka o pravoj veli-
nego konst;.rui,sana projekcija.
Primer 2. Dvema normalnim projekoijama proostavl'jena je kocka
je jedna strana u 'ravni TC2 i jedna stirana je parati eIn a ravni
ltl (sl J08b). Prema tome, j prva li druga projekcija kocke sU
poovrli kvaid'rata. Izborom projekcijske raVlni TCJ .L TCz, pri ni
jedna stra/Ila Ikodke, koja je na TCl norma.lna, nije para,lelna niti
norma;]na na 'ltJ, dobija .se projekcija kodke, nako1oj se
1vice kocke Iroje p:dpadaju 'lt2, projek,tuju na jednoj pravoj, na
osi XlJ. Ni 'projekcija kocke nije dovoljno Odre
dimo projekciju !J<:ocke 'Ila raova,n 'lt4, pri je
'lt4 .L '!tJ i II kosom je poloaiju prema strani kocke koJa je u TCz
129
pa se u projekciji ne poklapaju ni projekcije temena, ni
projekcije ivica. Tek projekcija pri.kazuje da
je predstavljeni objekat 'kocka. "
s-
r-s' 4' 2':3'
13
sl. J08
Primer 3. Date su prava p (P'iP") i A (A',A") koJa joj ne pri-
pada. Konstruisati fkroz taoku A normailu [l 'Ila p (sl. 109).
Ovaj zadatak smo ranije reil!i (III.9), reimo ga sada
projekcijsku ravan 1t3 l 1t1, se pogodnim izborom zadaJtak
svodi na specijalan i prema tome se jednostavnije reava.
Kako se prav ugao projektuje u prav ako mu je bar jedan }{.raik
paralebn pmjekcijskoj ra'vni, izaberi mo 1t311 p (sl. 109a). Tada
se prav ugao pravih n i p prO'jehuje u projekcij.i u prav
ugaO'. Kako je p il1t3' sve prave p su i,stQm odstojanju od
"J, osa Xa je paralelna 'prO'jekciji p', Na pravoj 'p izaiberimo dve
Pl i M i konstruiimo projekciju P,n'M'" = p"', kao i
Am. Iz A'" konstruiimo nO'rmalu n'" na ,p'" i neka je B'" pre6ek
n'" sa p"'. ,ol'diinalama B' 'Ila p' i B" na p", dobijamo
projekcije A'B' = n' i A"B" = n" traene prave n.
Za-datak se moe jo jednostavnije alko je ravan 1tJ l 1t\ i
sadri pravu, 'p, tj. ako je "3 prva ravan prave p
(sl. 109b). Tada Se poikla:paju X\3 i p', a prarva n se, kaO' u prethod-
nom primeTu, projektuje u projekciji n'" kaO' normala na
p .... Prema ovome, konstrukcija oborenog poloaja prave moe se
interpretirati kaO' konstrukcija projekcije prave.
9 Nncrt na gc:oml.'t rjja
130
sl. 109
Primer 4. Konstruisati projekciju normaile 'n dveju mi-
pravih a(a',a") i b(b',b"). rtaoke -normalIe n sa
praV1ima a i b ,redom A j. B (sl. 110).
Kako je fi 1. lb, iZalberimo 1t3 1. 1t1 i 'Itl II b jer se tada p>rav ugao
pravih n i b u projekciji projektuje u prav, dakle xl3ll:b' i
n'" 1. b
m
(primer 3.). Kako su oj plrave n i a nOJ:1IJla]lne,
novu projekdjsku ravan 1t4 i to 1t4 1. 'lt3 i 1t4 II n da bi se u
projekci}i ugao pravih 'n j a projektavao u 'prav, tj, da su prave
nlv i a Iv normaIme. Tada je osa x34jjn'" jer su' 'Sve prave n
na imO'm odstojanju od 1t4. Prema tome, pravac ose X34 je pomat.
KakO' je 1t411 n i n'" 1. 'bIII, sledu1e da je X34 1. b"', Iz prethodnog je
prava ,b norma!l-na Illa 'lt4, 'Pa je :h
IV
iprese.k B pravih n i b
projektuje se na 1t4 u BIV = b
lv
.
na 'pravim a i b po dve kOIl'struiimo
njih projekcije alil i b
m
i z(lJtim a
IV
i b
IV
Kako je BIV = b IV,
konsf,ruiimo iz BIV normalu OIV na a
lV
i neka je A IV .njihova pre-
Odredimo zatim orxIinalom projekciju Am na am ,i iz
te konstruiimo norma'lu n'" na b
m
il. njihovu taoku
Bm. Najzad, A'B' = n' j A"B" = n".
Definicija 2. Ako je projekcijska rava'n 1tJ norma,lna i na 'Itl i na 'lt2,
tj. normalna na osu x, tada .projekciju 'namvamo i ili
prO'Hlnom projekcijom.
prave X12, XI3 i Xn projekcij'skih ravni 'Itl, 'lt2 i 'Itl
abeleavamo red-om 'Sa X, y i z (sl. 111 a). PO'to su ,projekciJske ravni
normalne, normalne su i ose X, y i iZ. Ako su
ravni 'ltl .j 'lt2 redom u horiilonta].nom i frontalnO'm poloaju, tada
kaemo da ravan J.3 ima profilni ili pololllj. Kao to smo()
napred projekcija Am A prostora je 'Prodoma
kroz -ravan 'ltJ zraka 'l1D'I'malnog na 'ltJ. Sve tri projekcije jedne
131
dabi'jamQ u jednoj ravni crtalIlja rotacijom. 'ltl oko x li 'lt3 oko
z do poklapanja sa n2 (si. lUb). Kako je AA" = A'Ax = A'''A. =
= AyO, iz pO'ZlIlwtih projekciJa A' li. A" u oravoi orta.nIja Ikonstru-
i'emo Am na norma-li na z iz A" taJko da je AmA. = A'A., dH
sl. 110
Ay na y. presek ase y sa noI1lUlJl.om irz A'. zatim
Ay o :na x == yO II presek-u sa kru'gOIll je centaor O,
nik OAy, najQ:ad A'" na ordiil1a.lli normalJnoj ata z lizA" u !pre-
selku 'sa norma!lom na yO iz Ay o Smer u@la AyOAy o je smer rota-
cij-e rav:ni '!t3.
z
A'" At.
AO
.
Y. o
A. x
Ay A'
y
sl. lIJ
Navedimo porimer u kome je pogodno da 'se projekcijlSka
ravan i:zaibere u navedenom p()lloaju.
Q.
132
Primer 5. Data je raV3:n a.(a,,<l2) paralelna osi x i -prava p(O'R',O"R")
su obe .projekcije norma].ne na osu x. Odre-diti prodornu
'praeve p kroz !faevan (J. (sl. 112).
R'
Q
p'
M"
Q'
lC
Q'
M'
p'
R'
al
sl. 112
ravni prave p poklapaju se i projektuju u ravni
crtanja II pravu norma!lnu na -osu x. na kojoj su, prema tome,
abe 'projekcije p' i p" -prave p. ravan prave p nije
pogodna kao Tavan za Ikonstru1kciju prodorne M
prave p. Za.to uvodimo 'raCV3JIl 1t3 .L x, 'pa prodornu
jemo 'Prvo 'll projekciji Kako je rav3In a. II x. to je a. .L 1t3.
pa se na 1t3 projektuje -ravan a. II trag a3 = a'" = AyOA., gde su A,.
i Az prodorne osa y Q1dn-osno z Ikroz ravan a.. pro-
jekcije Q ,i R projekciju prave p. tj.
p'" = Q"'R"'. Presek pm sa a3 je projekcija M'" prodorne
Ordinalama 'iz Mm -projekcije M' na p' i Mn na
na p".
12. Rotacija oko prave. Rotacione povri
KOll'strukcijoa novih projekcija nekog objekta moe da se odredi
i Illa polazne projekcijske ravni 1t, 'i 1t2 ako se rotacidom oko neke
prave II prostoru objek3lt dovede ou nov poloaj prema .projekic}
skim ravnima.
Rotacija o-ko prave. -novih projd<cij-
skih ravni moe na jednostavan da se prikae u ravni crta-
nja rOJtacija objekta oko ose kada su objeka.t :i osa u -najoptijem
poloaju prema projelkcijskim ravnima.
133
Navedimo neke osobine projelcije na primeru rotacije oko
prave.
a) Ako je osa o normalna na jednu .projekci.Js:ku ravan, tada se u
toj projekcijskoj ravni osa projektuje u a krug, koji o'PIsuje
neka pri rD'tadjoi oko Ose o, projektuje se u pravoj
Ako je npr. o .L 'It" tada je o' i o" pra"'a normalIna na x
(sl. 113a). M(M',M") koja ne pripa.da osi o, pri rotaCiJi
oko o opisuje krug k k01i je u ravni a .L o, centar 'kruga je pro-
doma S ose o kroz ct, a je odstojanje
M od o, tj. du SMo Poto je o l 'iC,. tada je: ct !I 'It, i S'!::: o', k'
je krug sa centrom S' i S'M', 'lc" je du !!la tragu
a21! x ravni ct jednaka \kruga i S" je presek u" i a2 .
_ x
sl. JJ3
M"
,
b) A,ko je osa o paomleltl1a projekcijskoj ravnoj, tada se krug, koji
opisuje M pri rotaciji o.ko prave o ni u jednoj projekcijskoj
rav:ni ne projektuje u krug. Ako je o" 'It" krug 'rD'tacije k
M pripa.da -raV'ni normalnoj na o, dakle, normal.noj 'na 'iCl :i 'kosoj
prema 'ltz (sl. llJb). Pl-ojekcija k' je du a k" je eUpsa.
Da bi se bilo kOJi poloaj M dobijen l'Otadjom ako ose o
jednostavno konstruisao u ravni slike ne koristi se eli-psa, se
uvodi .nova proje'kcijs-ka ravan takvog poloaja da se krug rota-
projektuje na tu ravan u krug i tada se Ll .toj projekcijskoj
ravni izvodi konstrukcija koja odgovara zahtevanoj rotaciji. Nova
projekcijska ravan 'lt3 nO'l'l11a:l.na je na osu o, dakle je 'ltJ l 'It, li
Xu l o'. Konstruiimo projekcije Mm ta.oke M i o'" prave
o. Prema prethodnom primeru je S'" ::::: o'" i k'" je k!rug $a cen-
trom S'" i S"'M"'. Ako je M,'" zahtevani nov po-
M, pri je rotacija 'izvedena za ugao od 90, tada
se M,' dobija ordinalom iz M,'" ml pravoj normal-noj na Q', tj. na
k', a M," Ol-dina.Jom norma,Jnom na X'2 i M,"M12 = Mi"'M13
konstrukCiju 'smo izvodili .pri obaraa1ju Ta,mi ako Jtraga, tj.
pri -konstrukciji oborenog poloaja M ravni 't
134
rotacijom ravni 't 'Oko traga tt ravni (st 83). Ta ,konstrukcija
moe da se ISmam-a .specijalnim 'Poslednjeg primera u
kome -osa 'o pripada TIlV'Ili 'ltt i 'lt3sadri M.
Primer. Trougao ABC, zadat dvema normalnim projekcijama, t're-
ba rotacij'Om oko sutranice 0, koja je u ravni trougla i paralelna
je 'ltt, d'Ovesti 'Il poloaj 'paralelan .ravni 'ltt (.sl. 114).
P.rojekoija 'O" paraJeina je x i A"B" u l" i A"C" u 2". Tada
je 1'2' = o'. KrugQvi rotaoije temena trougla norma,lni su na osu
o i pr'Ojelktuju se 'Il ravni 'lt3 l () 'Il pravoj Konstruiimo
zato XI3 l o', -o'" ,i A"', B"', C'''. Kako je ravam 'lt3 normalna
na ravl!Ill 't' tr'Ougtla ABC, pr'Ojekcije temena pripadaju pra-
voj :kroz 'O"', 'Ilra!gu 13 ravni 't'. Kada se rotacijom ravan 't'
dovede u pol'Oaj 'Paralelan 'Itl, tada je -tao II X\J. projekcije
remena 'Obrnutog trougla AoBoCo ,dobijaju se na <t.3
9
u preseku sa
krugovima, projekcijama !krugova rotacije. Iz pro-
Jekcija Ao'Bo'Co' i Ao"Bo"Co" ordinalama.
N8IpOmendmo da je <trouga'O Ao'Bo'Co' prava datog tr'Ougla
AJ3C.
sl. 114
sl. 115
c) Ako osa o ima kos prema ptrojekcijlS'kim ravnima, tada
konS>tru.kciju rotacije taoke M ok'O 'O izvodimo uraV'Ili 't l o, u
Irojoj se krug k rotacije projektuje u pravoj (sl. 115).
ma dokazam'Om stavu 2. ,ra.vam 't' moemo sm!lltrati Frojekcijskom
ravni 'lt4 .. pri se projekcija na ovu ravan k'Ons'truie
u ravni crt3lI1ja posredstv'Om projekcije na !Tavan. 'lt3 koja je
n'Om:tll!lna na 'ltt l 't'. Dakle, konstruiim'O tl, tl tragove ravni 't' i to
135
tl l 'O' i 't2 l o", zaJtim XJ3 l t" tj; XI311 D'. Ravan TC; 't' '1''0 'Osi
X34 koju konstruiemo II TCI obaranj!'IDl rav:n<i TCl. Najzad
OIV i MIV .i kQns1'ruiemo u pravoj krug kIV sa centrom
SIV = OIV kDjoi opisuje MIV. Novi poloiaj MI IV M na
krugu ik
lV
prema zahtevu zadatka, jer je <l:: MIVSIVM
I
JV
p:rava ugla rotacije. KaD u p.retbodnim mz MllV
o5lta.le prDjelkdje Ml. Na 'Sl!. 115 je M ro-
tkana u 'rava-n TCl.
R o t a c i o n e p o v r i. Naved1mo pr1mere prDjekcija 'rotacionih
povri kDje nastaju rotaciJom ravnih kriv:ih oIk'O ose, pri
mo ih predstaviti samo II najjednostaVInijem poloaju prema pro-
jekcijs:kim ravnima, u polDaju kada je osa rotacije J1j()IrmaJna na
jednoj od ra'Vni, iIllpr. 'na projekcijskoj ravni TC,.
l. Projekciju lopte UPOZIlai1i smo .ranije '(sl. 106). NavedimQ da
moemo smatTat'i da POV'I' lopte nastaje rotacijom kruga oko
jednug 'Od njegovi:h
2. Rotacijom e1Lpse oko jedne od njenth osa nalstaje elipsoid
sl. 116). Neka je eJi:psa u ra'Vnli paralelnO'j 'Itl, velllika 'OSa AH eHpse je
osa rotacije i neka je 'Ona normaItna na "Itl. M
kirive' opisuje k'mg u Ta'vni norma!Ln.oj na osu rotacije, dalIde, krug
pairalejan sa TCI je centaIr S na osi AB .j du SMo .
. NjegDva prva projekcija je 'kmg u pravoj a druga pro-
o
o
o'
o ..
sl. 116
sl. 117 sl. 118
jekcija je du jednaka Krug po-
jedna!kog malloj poluosi OC konturu prve
projekcije elipsoida.
136
Svaka elipse opisuje krug 'koji je norma:Jan na osu rota
dje i naziva se uporedrrik ili paralela mtadone povri.
'koja je izvoc1nica povri naziva se meridijan.
Za proizvoljan poloaj MI M eI.ipse konstruisana je projek-
cija meridijana. Kada je :izvodnica u poloaju pa-
ra;le1nom ravni "Rz, Qna se 'na 1'2 projektuje u pravoj i od-
konturu druge projekcije povri.
se konstruiu i prQjekcije povri koje nastaju rotacijum
parabole ili hiperbole.
3. Obl'fanjem parabole oko njene ose nastaje paraboid (sJ. 117).
4. Obrtanjem hiperbale dko njene realne ose .nastaje dvograni
hiperboloid (sl 118a), a ohI'tanjem oko imaginarne ose nastaje
jednogrmli hiperboloid (sl. 118h).
5. Luk I prooz,volj'ne ravne krive koji je u ravni paTaleInoj 1'2, pro-
jektuje se u .drugoj projekciji "ll ,pravoj Rotacijom ovog
luka oko ose o nastaje mt adona povr najQPtijeg oblika koja
ima osobine navedene na ,primeru l"Otacionog elipsoida (sl. 119).
6. Naj-zad, navedimo pri.mer torllsa. 'koji nastaje rotacijom kruga
oko prave koja je u "ravni kruga :i sa 'njim nema ta
Na sl. 120 predostavljen je torus je -izvcxlnica hug k II
ravni 'paralelnoj "Rz i osa 'rotacije o je normalna na 'Itl.
o'
o
,
s l'
\
I
o 'S"
I
I
\
",/
\ ......
s' M"
d.119 sl. 120
137
Zadaci za vdbu
1. Date su projekcije prave p(p',p") i A(A'A:') koia ll:; pripada pra-
voj p. Konstruisati jednakostranitni trollgC1O ABC i,ko slI,\\,ica BC pripada
pravoj p. Konstruisati Z<ltim: a) llravilni lelrac!l:,r I\BC[) je strana
.trougao ABC; bl pravilni oktaed<>r ABCDEF ('ija trougao ABC;
e) pravilnu trostranu piramidu je osnova trougan ABC i vrh je u ra-
vni "It,; d) pravilnu trostl'anu je jedna IJsnova trougao ABC i
visina je jednaka dvostl"Ukoj ivki osnuve.
2. Date su projekcije dui AB koja .ie parakl])" ravni .. , i sa 1<, zkl<tpa ugao
od 45
c
. Konstruisali projd,cije pr:,vilnog tetracdra ABCD ako, ivica CD
zaklapa ugao od. 30" sa ravni .. ,.
3. Date su projekcije prave q(q',q") i R(R',R") koja ne pripada pra
voj q. Konstmisati projekcije pravilne a) eslostrane pri.
zme; b) prizme; e) trostrane prizme; d) valjka tako da sreo
dita S, i S, osnova pripadaju pravoj q i da je R jedne ivice.
4. Date su projekcije dveju p(p',p") i s(s',s") Koje se seku u
V(V',V") i P na pravoj p. Konstruisati projel<cij,c: al. prave kupe
je vrh V, visina pripalla pravoj s, a jelina l>tv()dmca
kupe je du PV; b) pravilne piramide PQRSV je vrh
V, visina pripada pravoj s i jedna ivica je du PV.
5. Date su projekcije prave p(p',p") i V(V',V") koja n<: pripada pra-
voj p. Konstruisati projekcije. pravilne piramide: ako je V vdi
piramide visina piramide jednaka je datoj duzi, a pravoj t prip<l.da ivica
osnove.
6. Date su projekcije prave p(p',p"). Konstr'uisati tragove ravni "t koja sa
dri pravu p i .ic nagihni ug<l.O prema 1<, jednak 60. Konstruisati pr<l.o
vilan tetraedar ABCD ako strana ABC pripada ravni "t, ivica AB prip<l.da
pravoj p i teme C pripada ravni 1<,. Odrediti zatim projekcije kupe opisa.
ne oko tetraedra ako je osnova kupe u ravni "t.
7. Metodom dveju normalnih projekcij<l. date su projekcije prave t(t',t").
i V(V',Y") koja joj ne pripada. Konstruisati projekcije prave kupe
ako je V vrh kupe, visina kupe jednaka je datoj dui, II prava t je t;m-
genta kruga osnove.
S. Date su projekcije triju paralelnih pravih a(a',a"), b(b',b") i e(e',c") koje
ne pripadaju jednoj ravni. Konstruisati projekciju pravog valjka iz
vodnice pripadaju ovim pravim i visina je jednaka dvostrukom
osnove.
9. Date su projekcije dveju mimoilaznih pravih p(p',p") j q(q',q"). Konstrui-
sati normalu n ovih pravih i loptu .ic du MN; gde
su M i N prave n sa pravima p i q.
10. Reiti zadatke 1-15 iZ8 odeljka IIJO, da je projekcijska ra-
van 1< = 1t,.
IV. PRESECI, PRODORI, SEI\'XE
t. RAVNI PRES EC I POVR s I
Definicija. Ravan prcsek (i.Ji prcsC'k) povri je skup zajedlIliOkin
povri i ravni.
Prema Lome, 'ravan presek POVl"SI JC ravan Hk - .mnogougao ili
kriva. NaIlivamoga j lik
1.1 Presek lopte
P.resek lopte i ravni je veHki 'krug a-ko' ravan centar lopte,
illi mali kTug ll'ko ne sadri centar.
U primerima 'kornstruiimo projekcije kruga
lopte pri koristimo poznatu da je projekcija kruga
kmg, du Hi eHpsa alko je Tavan kruga redom pararIeIna, normal-
na kosa prema projekcijskoj ra;vni (111.6).
l. Metodom odstQjanja d8lta je jedna norma:l.na projekcija lOop-te
i ravni koja je kosa prema 'projc'kcij'skoj ravni. KOlll'srt-ruiimo
projt.."koiju 'kruga koji je prces.k lopte i mvni (sl. 121).
a) Neka je lopta data projekcijom k.' -konture d cenL'rom S(S',OSo)
a ravan tragom t i K(K',OKo) ('SI. 121a).
Odredimo centar i kruga. Centar M pre-
lk jc prodorna M n irz centra S
na ravan Postavimo zarto 'krorz prav.u n ravan
v l 'It i odredimo pravu p 'ravni v i -koja n u =tra-
enoj M (11.9). Kako je M na 'p -i p je H'nija 'Pada ravni 't'.
pravoj p :pl'i.opada j CD kruga k je projekcija mala osa
elipse (II 6) . .KaJko su .krajnje taoke C, D ovog u ravni
v i na loop ti , Oonc krugu .J ,po kome rava-n v loptu.
Ravan v sadr.li con tar S Iople, pa loptu -po vcJi.kom -krugu I.
Konstmiimo zato u ravni crtanja n' l t. Projekcija v' ravni v je
prava n'. Sa pravom n' pokla-pa se.i projClkcija p' prave
ravni v i i projekcija I' kruga I -mvfloi v i 'lopte. Presek
P projekcijc p' i tmga -t je trag P prave p. Odredimo r..a-tim po-
SU1traUiice K L na pravoj p. Tada je L' na p',
K'L' 1/ t i LL' = KK'. .
Oborimo 7.Mim -ravan v. Prava (p) je P i (L),
a prava (n) sad'riJi (S) i nOl'maolna jc na (p). Presek (M) pravih
(p) i (n) joe cen-Lar Lra:i.enog huga "li ohorenom po]):.laju. Oboreni
i (f) J ,in1-:\ '-''''n''''I,I- (C::' ; j''',-I ........ llr ."',,l ..... __ .... X
139
TIrku lopte. Krug (1) li prava (p) ;seku se u (C) i (D). Iz
oborenog poloaja odredimo ozal'im !la p' projekcije M', C, .o'.
Ka:ko je (CD) prava lk, veliku
osu A'B' elipse k' na p!t"ojekciji sutram-i<:e 'kroz M'
parale1ne tragut 't i A'B' = AB = (CD). Ta,ko su ose A'B'
i C'D' elipse k' u koju se projektuje 'krug k. .
P.re :kons'tnl'kcije elipse Kons'tlPlliimo na Ikontumom krugu k.' pro-
jekcije loopte projekdje E i f krugova k. i 'k.
Ove su u ravni kruga k. i u ravni ", dakle,. one su na sut-ra-
nici ravni" je odlstojanje od !ravni 'lt jednako odstojanju cen-
tra S lopte. .
Odredimo zato uooorenom po),oaju na ]j'niji pa.da (p) (G)
ta-ko da je (G)G' = (S)S', zM'im G' na p' i najzad Ik:roz G' subra-
nicu s' /It. taeke projekcija s' j k.' jesu projekcije E' i F'
E i F .krugova k ,j k.. Kako su \Sve kruga ik
lopte. elipsak' je u :k,ru:guk/ i E' i F' .su njihove dodirne
ke. 'kruga k su odstojanja od 'lt od odstojanja centra
S jesu na po]t1lopti Ikoja ,se vidi, a E i F razdvajaju vidlJivi luk
kruga k od nevidljIvog. Na sl. I2la vidi se -luik EDF.
K'
sl. 121
/.--.-.-.... .
./ ''-(O),,,
I ''''r(p)
/ /' \
(I)i ,/ i
I A' i
l. j
(C .
. /
,/
./
p.,'
I'
B'
b) Na slici I2Ih reen je za,data:k, koji se od prethodnog j::wliikuje u
tome to rava'n 't' sadr,i centa'j" S ,lopte, da1kle prese6ni krug 'k lop-
tl! je veliki (CD) %n'll'ga k na provoj (p) je pJ:"O'
jckcija CD' mala osa elipse k', je i lopte. Velika osa A'B'
cJ.ipsc sadl-i;j S' i jool1'aka je daude je A'B' = AB =
= 2r. E' i F' 'poklapaju se u ovom 'Primeru \Sa A' i B'.
e) Ako je ravan 't' u takvom ,poloaju prema lopti da u oborenom
pO'loaju Iinija pada (p) dQdirtljekru-g (;I) tl (T), tada ra-
van" ne lop.tu, ona je dodirujI! tl T. Ravan" nonna'hna
je na po,lupreoni<k ST lopte. Da'kle, ravan 't' je dadima iU tagentna
ravan lopte (sl. 122),
Prema odsto janju S lopte od ravni 't', ,tj. od .Ji-nije pada p
rav,ni ". 'o poloaju ravni " prema lopti. Naime.
a:ko je SM < 1" rava-n" loptu, ::l'ko je ST = r ravan 't' dodiruje
140
s.
./
o
sl. 122
.I;
/1
(pl \
/ .
/
sl. 123
loptu i ako je SM > r ravan nema sa loptom.
Reimo lS'ti zada1ak metodom dveju normalnih projekcija.
2. Konstruiimo projekcije kruga k ako je lopta data
svoj-im dvema normalnimprojc.kcijama 'k/ i k{' a ravan 't trago-
vima tl ih.
a) Neka je ral\lan 't normama 'na rava'l1 1t2 (sl. 123). Tada je druga
projokcija k" ,kruga k du na tragu t2, 'tet-iva C"D"
u preseku traga tz i konture k2" druge projekcije lopte.
Tetiva C"D" 'kmgak u pravoj Centa'r kruga
k je prodor M normale n na ravan 't kroz S, pa je tj M" pre5ck
n" i 12. gde je n" lh. Na 'projekciji n' l tl dobija se M' upreseku
sa ordina:lom iz M".
Prvu projekciju k' kruga konstruiemo .prema napred
navedenoj konstrukciJi u metodi odstojanja. Na projekciji p' li-
nije pada p l tl kroz S. pri je p' = n', 'Odredimo C', D' i M'
ordin alama iz drugih projekcija, zatim na pravoj kroz M' kon-
slruiemo projekciju A'B' II tl Ji A'B':=: C"D". Taiko su
ose A'B' 1 C'D' elipse k'.
Kako su odstojanja drugih projekcija od ose x prave 'Ve-
odstOjanja tih od 1tI, sutranicu s traga t,. je
odstojanje od 1t1 jedna.ko odstojanju centra S, konstruiemo ta'ko
to je s" taaka na 012. presek sa para:leJom osi x kroz S" i s' II t,.
Presek kontu-rekI' prve projekcije lopte i 's' jesu E'. i F,
prve projekcije 'krugova k .j .k,. a njihove druge
projekcije su E" = F" = s" na b.
141
b) Ako je ravan 't ,kosa p-rema projekcijsk-im rav'nima 'it, i 'it! (sL
124), tada reavanje za'da'tlea svodimo na pr(tthodni na
.
Kroz centar S ,lopte postavimo normalu n l 't i njenu "prvu 'Projek-
ravan v koja je v l "lt, i v l 't. Obaran:jem ravni v u it" kao
u metooi ods,tojanja, kons.truiemo prvu 'projekciju k'
Iz
sl. 12-1
_.-.--
"
'''.
I
/
/
"-
\
\
j
, .13
K", O'
/
". /./
......... ,_.-.
kruga k, ose NB' II t, i C'D' l t, o].i;pse 'k'. Ovoj kOlistruk-
ciji moemo dati i drugu, icnterpretaciju. Ako 'ravan v shva-
timo kao novu projekcijSiku -ravan itJ, tada je Ji.nija pa-
da p -ravni v i "t trag tJ ravni 't, a l -ravni v i
lopte je kontura proje'.kcije lopte. Obamnjem tTaga tJ i kruga
I u it, se projekcija lopte i ravni II ravni crtanja.
Prva i proje'kcija ou ovom !primeru su tl jstom odnosu II
kome su prva i druga projekcija u pret,hodnom primel'u (sl. 123).
Tako 'smo konstnikciju prve projekcije k' kruga svelj
na kO'llstnJlkciju u prethodnom primoru. EH'psa k' je osa-
ma A'B' i CD',
142
Za ,druge projekcije ;k" kruga k ili druge
projekcije A"B" i e"D" kon5truisanih dobi-
jamo konj,ugovane elipse k", Hi konSltrudemo 'Ose E"F"
i G"H" elilpse 'k" kOJllSit-ru!kcilju kojom su
ne ose ej'i.pse k'. Naime, kroz centar S iopte postavljamo ravan
1t .L Tt2 i Tt, l"t gde je 1t. ravan prarve n pa u ,paru
pridruene ,druge i projekcije konstruiemo projkeciju k"
isto :kao to je prve i projekdjei;z.vedena projekcija
k'. Tom konstrukcijom se projekcije E"F" i G"H"
EF lI'h i GH l 12. tj. 'Ose elipse k",
3. Konstruiimo tangentnu Tavan "t lopte kroz njenu T (sl.
125).
sl. 125
jelkciji k' .k, koji sadri T j pa'ralelan je ravnj 1t1.
li od T", T' konstruiemo ordin alom na prvoj pro-
Projekcija k" Ije tel!iva kruga k/' parallelllla osi x j jedna!ka
kruga lk, a prva projekcija k' je krug u pravoj sa cen-trom
S'. Tragove tangentne raVlni "t koills-h"ui'emo tl l S'T' i t2 l S"T",
kon strui u6i prethodno tmg H2 h II ,tl kroz T
ravni "t, koj-i pripada tragu rt2,
143
1.2. Presek piramide i presek
U primerima konstmi'imo projekoije ravnih preseka po-
vrli piramide i .povri p:rime (ili preselka i preseka pri-
zme). ra'Van lik je mnoogougao.
Ako II sve i'Vfice .petostrane piramide ABCDEV
taJda je !dk povri .pioraanide i ravni oct ipetougao
(sl. 126a). poljima ravni osnove' a" 'i ravni II
UJSpostavljeno je rperspekt1vno preslikav8O'lje sa centrom
V, pa su osnova pira.mide oi presek pifI'lI!mide perspek-
tiv-no kolitneami }blaovi ovog preslrkavaoja. Osa koliineacije je pre-
p!l'a'Va p r3lVnd r; i ll. Prema <tome, 'koo5t!rukcija preseka je
sam'O nova .intexpretacija konstrukcije rpersopekbi'VJJ.o koHnearnog
lika.
NOfTmalnim p.rojekrovanjem na 'ra.van 'It pi.ramide i pre5eOnog Hka
dobija:j.u se u ravni 'It dva polja podje projekcija
ravni osnove r; i polje prd,iekcija ravni ex, kojima sc
zadrava operspekrJ:ivJlo 'kolinearn'O preSIJilkavanje osa centrom V' i
orom p', da!kle, .projekdje osnove .j preseka piraanitde su per.spek-
ti'WlO kooJiinearnJi. li'kovi (1.5). Prema tome, projekcija Hka
se .navedenim '.
'PJJ.raanide. KOIl'S'truKClJa proJek<;IJe preseka pllI'311l1ode 'Je
na nova interpretacija konstrukcije perspektivnO' koHnearnog Bika'
u projekcijskooj ravni 'It.
Na rJ:aj d()ikazaJ.i smo stav:
Stav 1. Osnova .piramide i .prese6ni ra'Van Hk, su temena na
i'vioama pimmide, jesu pensopek,tivno koiloi.nearni Jiik0v4, pri
je cenotar kollnell'Cije vrh op1lTaIDide, a osa lrolineacije
na pTava Tavni oonove pil['8JIlliicl.e i n:wri. lIStO presIlilkavanje
zadrava se i njJhOV'im norma/mim proje'kcijama.
1. KO'll'struioimo oprojekciju p!l'eseOnog lika pi.r8Jlllitde ako je meto-
dom odstojaJIlja data rpTOjeJkoija petoSltra.ne piraomi.de ABCDEV
je osnova proizvO'lj3ID petoo.gao ABCDE ou ravni r; (s,A',OAo) i vrh
V (V',OVo) proizvoljna tooka van rawi r; d alko je Tavan II zaJdata
projekcijama triju A .. BI, CJ, Tedom na ivicama AV, BV, CV
(sl. 126a).
Na ovaj natin zadata Sou tri paTa A' i At', B' i
B's', C' i Cl' .perspek!tiv.no kolineM'llog pTeslJkavan:ia u projek.cij09koj
rairIlli 'It Iooj1 su na zracima !lro!J.i.neaoije !kroz centar V'. ose. p' je
projekcija :prave ravni (f i i 5e Q'
i R', projekcijama prese6nih Q i pravi-h AB
i AlBI, BC i BICI. Na .pozn9Jt 'konlStruiiemo temena D!' i Es'
projekcija 1petOU!g'la.
2. RavaJIl presek povri primle kons1lruiemo i'sto ikao i presek pira-
mide (sl. 126b). .
A:lro je r; ravan jedne 'Osnove ABCDE pet'ostrane 'prj.1JJIle i ravan
koja sve ivice pri:mne, tada je polji-ma
ravni r; i II '1.lspostaVlljeno per-spektdvD'O afino 'presoIrkav3IDje II kome
144
V'
sl. 126
je centar daleka V .. bDonih ivica prizme, pa su
petoUlgaQ AlBICIDIE. i oS:n'O'Va ABCDE 'prizme -perspe:krivnD
afini likovi. Osa je prava ra'VlJ1i rY j a. K:onstrukoija preseka
je samo <Dova j'll!teJ1pretacija 'konstru,kcije perspektivno afi,nog lika.
U prDjekcijskoj ravni 'It preslikavrunje projekcijama osnDve
i 'Preseka prizme je, perspek'tivno aHno u kome je centa'r
a.finDsti daleka projekcija ivica prizme
a osa je projekcija prave ravni osnove prizme i
ravni. (sl. 126b)
Prema lome, vli'i s-ta:v:
Stav ;,_ Osnova pri.21me i rava'n 'ldk, su teme-na na
nim ivicama prizme, jesu perspektivno afi.n:i 'Ii,kovi, pri je cen-
taJr ,daleka boonih ,ivka a osa prava
ravni 'Osnove prizme ravni. ls-to preslilkavanje zadrava
se i normaJlnim projekcijama.
Iz navedenih 'stavova dobijamo kaD pos-ledi-cu:
L Presek pi,ramide i ravni cl'. paralelne ravni osnove rY pi.ramide je
perspektivno li'k osnovi pka.m1de (sL 127a).
2. Presek prizme i rav-ni rl. pa-ralelne Il"avni 'Osnove rY prizme je tran-
sla:tomo podudoaran lik 'osnovi .pri2lme (sl. 127:b).
Navedimo i primer Ikonstrukcije preseka pri-zme i -ravni cl'. 'kada pre-
ptava p r3IVUldCl'. oj (J' osnovu prizme (sl. 128). Konstru-
perspek.tivno aHni Jiok osnovi ABCDE prizme dobija se peto-
ugaO' A,B,C.D,EJ su 'teme-nana zracima afinO'sti, na pravima
kO'jima pripadaju !ivice pri-zme. Kalo osa p stra'nice CD
i DE u taakama Q i R, teme DJn-ije na dui koja je ivica
prizme. Presek pri:MIle i ravni .(%. je tada samo deo perspektivno
afinog petougla A,,81CtD,EI, estO'ugao AIB,C,QRE" koji pripada po-
vori prizme. Konstrukcija estougJ.a izvodi se iz prethod-
nO' konstruisanog perspektivno afinO'g petougla II koji se preslikava
osnova prizme.
145
3. Ako ravaJI1 cl. saJdri v:rh V piramirle i a,ko
prava 'p 'raVlni cl. i (j osnovu pi'ramide, t!,lcla je p.resooni li'k
povri piora.!lll'icle trougao je jedno teme vrh piramide. a ostala
dva temenasu na ivicama osnove (sl. 129a). Ako 'Prava p
st-ranice CD i DE osnove piram;de ABCDV 'redom 'll O i R,
tada je .presek tlrougao ORY.
V'
sl. 127 sl. 128
Alko ravan a. sadni daleku V oo paralelnj.h pravih
kojima pripadaju iyice prizme ('S,1. 129b), tada je ravan o-
paralIeIna ivicama prwme i ibo6n'll 'Jl'OV'r pri'llllle po
izvodnicaana, osnove po paralelnim pravim, dalkle, ravan a.
povr prizme po paralelogramu. Ako pnwa p ra'VIIli a. i o-
osnovu ABCDE prizme u Q i R. tada ravan a. 'Sere
povr po izvadnicama OO i RR-;- a prirzJm'll paraJeJograanu
OORR (sl. 129b).
sl. 129
10 Nacrtn. geometrija
146
4. Predstavimo konstrukoiju preseka piramide metodom doveju nor-
ma1n:ih projekcija.
sl. 130
Neka su date projekcije .petostrane piramide je osnova pro-
izvoljan petougao ABCDE II rayni.; i vrh V proizvoljna
van 1t1 i ravan CI (al,a2) ,(.st. qO)-:':,
Trag al, presek ravni osnove'-1t1 i -rC!vni Oo, je osa, vrh V je centar
perspehi-v.no 'koJi.nea-rnog preSl,ikavanjaravni 1t1 i a. .kojim se
izvodi konstrukcija Iilka_ Odredimo i jedan par od-
ovog 'preslikavanja, npr. A i Al,
prodornu AI ivice AVkroz ravan CI (IILB).
Konstruiimo zatim u prvoj projekoiji A'B'C'D'E' pe.r-
Slpektivno 'kol1nearran petougao A/Bl'C/Dl'EI'. Za konstrukciju
projekcije Bt' {)dredimo presek OI' prave A'B' sa osom a!,. Kroz
ovu prolazi AI'BI'. Dalje, kroz preseka R{ projekcije
B'C' sa osom -al' prolazi prava B{CI' C', na C'V'.
Dt' i Et'_ .
Drugu projekciju temena petougla dobijamo iz' prvih
projekcija ordIinarlama. P.ri ucrta'Vanju drugih prOjekcija
petougla, konsno je proveravati preciznost konstrukcije druge pro-
jekcije preseka. Koristimo zato osobinu da je druga projekcija ose
koIineacije.osa x = al". Tada je Ot" na osi x i 0/' pri-pada A,"B,".
Ova osobi/na moe se J'Illtenpre:ti-ra-ti oj na ako prava
147
pripada .ravni, njen trag pripada tragu ravni pa je prvi trag QI
prave AlBI na prvom :tragu al 'ravni ct. Tada je Q{ na a/ i Q/' na
a/', tj. na os1 x. je Rl" na osi x i Rl" pripada pravoj BI"CI",
itd.
Primer. Predstavimo dvema normalnim projekcijama !pravilnu
vorostra:nu piramidu ABCDV je osnova !kvadrat u daJtoj ravni
rf (51,52) ako je poznata stranica AB dijagonala AC .paralelna je 'Itl
i visina piramide je dva puta od ivice osnove. Konstruiimo
za1im projekcije preseka piramide i ravni ct' je dat trag al
ravn ct i aJko sredite SI visine SV piramide pripada ravni ct (sl. 13I).
Q
lC
sl. 131
Prema navedmim zahtevima 'konstruiimo projekcije piramide
(HI.lO) a zatim konstruj.emo Hk ;kaoJ,ik perspektivno ko-
linearan osnovi ABCD piramide. Poznati su centaJr .koJi.neacije V i
par S, Sl preslikavanja. Odredimo osu ko-
!ineacije p, pravu ravni ct i rf. Konsturiimo zato prethod.
drugi trag Rz ravni ct drugi tJrag M2.prave 'fi = SIMI,
gde je MI proizvol}na traga al. prava p ra<V'Ili ct i rf
je PI i Pl redom prvih i drugih tra-
gova :ravni, -tj. p = PIP2 projekcije ose i paTa
preslikavanja, konstruiimo projekcije
AIBJeIDI
10'
148
5. Dvema norma:krim projekcijama data je kosa 'Prizma je
osnova proizvO'ljan ugao ABCD u TaWl:i ?tl i ravan cx.{al,a2)
IJroja je 1ll000000alna Illa TaNan ?t2. KODstruiimo projekcije preseka
pr.imme i I!'avni a. (st 132a).
x
sl. 132
AIB1C1Dl prilpada ravnicx. koja je normalna
na '?t2 pa je njegova druga projekcija du na tragu az. Druge pro-
jekcije temena su traga az i drugih projekcija
iwca (IIL8). PTVe projekcije O'V'ih temena dOIbijamo or
clia1ruom na 1J'!"Vim projekcijama 'ivica pI1izme. Priucrta-
vanju prvih projekcija preseka preci-moo t -konstrukcije
proveravamo uOl'tavanjem 'Pravih
perspekti'VDo afinog presHka-vanja. Npr. A'B' i A{B{ seku se u
ki koja 'Pripada osi a.finosti air itd.
AlIoo istu prizmu ravni (al,aZ)' kosom projek-
cij.ski1m Ta'V'nima, pri je ova ravan normalIna na
pri2me, tada . lika i:zvodimo kao u prethod-
no navedenim primerima, 'Perspeiktivno afiinim preslikavanjem
ravnima '?tl i a..
Prikaimo na ovom primeru IkaJko se nove, pro-
jekoi.'jSlke ravni ?t3za-da-taik 'reava i tako da 'Se (;vodi na prethodni
u :kome je ravan a. specijalnog poloaja p-rema projekcijskoj !rav-
ni '?tl (>sl. 132b). nme se dobija da je projekcija Ivka
neposredno na rtrocem 'tragu ra'Vni. To p{)sti-
emo ravni ?t3 l ?tf i ?t3 l tt (III.ll). Tada je osa
Xn l a l. Odredim{) prvo projekciju prizme, a zatim iz uslo-
149
va normalnosti ct. l AA Ije al l AmA"'. projekcija 'pre-
seka A,B,C,D, je ,du na 1Tragu al, a oro'iJn9-lama .jz pro-
jekcija prve projekcije temena
rougla, najzad iz ovih ar di nalama druge projekcije
temena na projekcijama boonih ivica. Kao j u
prethodnim primerima, pri u:crtavanju stranica
rougla u prvoj ,j drugoj projekciji, proveravamo preciznost kon-
svrukcije se osobi'nom ,da se pa.r pravih
u taoki ose afinosti, pravoj al.
6. a) Kako je 'Hk 'u ravni kosoj prema projelk-
cijskim raVlJ1ima, 'njegove nOI'Il1alne projekcije xazlikujuse od
prave lika, one su perspektivno afii'ne sJi.ke olilka. Na Jed-
nOifi 'primeru ,konstruiimo i pravu preseonog !lika. Kao
to je poznato, u optem se prava li'ka kons-tru-
ie iz njegove projekcije obaranjem 'Tam kojoj llik pripada.
Konstruiimo projekcije i pravu preseka prave tros'tra-
ne pri:zme je jedna osnova proizvoljan trougao A,B,CI u ravni
1t1 i ravni ,,(tl,t2) (sl. 133a).
sl. 133a
\
\
\
\
\
........... \.
.....
150
/
L---+---+---....l.Bo
sl. 133b
Kako su ivice noomalne na 'ltl, 'Prva projekcija A'B'C' pre-
Hlka paldBlpa se sa prvom prO'jekcitiom At'Bt'CI' osnove.
Kako trougao ABC pripada -ra'Wli 't, Ik()ns.truiimo iz prve
projeJkcije drugu projekciju A''B''C''. Oborimo zatim . ravan 't u 'ltl
i 'konstruiimd oboreni poloaj (ABC) tTougla ABC
ga bo perspeiktivno afin Hk :trougla A'B'C' pri je trag '1:1
osa afinosti, a zraci afin6sti su nonna'}.ni na osu.
b) Pos-taVimo sada zadaJta'k u obrnutom obliJcu. Datu pravu tro-
s!)raaJ.u prizrnu je osnova AIBICI u 'ltl presecimo jednom ra'Wli
taiko da je lik trougao ABC ooapred datom trouglu
AoBoCo(sl. 133b).
Kako su obHk preseka i njegova prva projekcija poznati, treba od-
pO'loaj ravni. Pri tom pomenimo da su pres'!ci pri-
zme sa paralelnim Tavnima pod'll!darni oj da li odnosu na ravan koja
je normalna na ivice postoje dve ravni koje su
prema ovoj Odredimo jednu 'Od njih.
Iz prethodnog pri,mera da u ravni slilke treba trouglu A'B'C'
konstruisati perspeiktiVll10 aRn trougao .koji je sli-
datom trouglu A.BoC pri -treba odredHi osu afinosti
tl, odnosno, zra:k afinosti norr:na:lan na tl.
151
Konstrui'imo zato trougao B'C'Ac. 1rouglu AoBoC
o
. Za:ta"o-
uglove A'B'C' ,i Ac.B'C je tada osa afinosti prava B'C' a 7lralk
A'Ac.. Da bismo kanstruisali prav ugao 5a :temenom A' oi njemu od-
sa .temenom Ac. .koji je !prav, kons-truiimo krug
je centar S na ,osi afiooo&ti -B'C' u !presek u sa simetra-
lom dui A'Ac. i Ilroji prolazi kroz A' i Ao. D' i E'
ovog kruga i ose afi.nos1i B'C' prave uglo-
ve D'A'E' i D'AoE'. Prava D'AoB: je od projekcije
D' A'B' tog pa da je prava A'D' proje!kdja h'
a A'E' :projekcija p' !lini:je pada. Prema lbOme je A 'D'
prava dllli AD, Ipa III oborenom poloaju kanstruiimo
Do taiko da je AoDo = A'D'. Prava 'kroz Do parailelna B'C',
AoB', AoE', AoC' redom. II Bo, Eo, Co. 'Prema tome je
AoBoCo prava trougla i on je
AoB'C', prema <tome je i rtrougIu AoBoc., Kons1lruiimo tre-
projekciju A"'B"'C'" trougla tIla ravan 'lt3 iIro1a je
prva 'ra"ll.aD Hnije pada p. Tada je 'Ova projekcija na
p"'. Izaberemo li A u 'Itl, je h' = tl i A'" = 'Projekcijom
E"', !koju dobVjamo na nOI'll1ali iz E' na p' 'tako da je A'"E''' = AoEo
i projekcijom A'" ge projekcija p"'. Na p'"
zatim BIII i C"'. . .. : .
Koos-truiiimo najzad A", B", C" po2l11a.tih odstojallljaQvib ... '.
od x, koja su predstavljena III pravoj Ikao odstoja-
nJa 'PI"O'jekdja A"', BIII i C", od OSe XI3.
Na taj je 'ravalIlkoja 'Prizmu po .tTouglu ABC
t'raenog obJ.ilka.
U primerima na sl. 133a i 13Jb, odabrane !su podudame prizme
i podudarni preseci.
1.3. Presek kupe i JJresek valjka
Kupa. - Kmno konusna povr je skup pravih
!kruga vodilje k i vrhom V .koji ne 'Pl'ipada ra'V'ni kruga. pri kon-
IstorukciJi preseka bumo IIronusne pQlVlri jednom ravni razJlikuje-
lInO poloaj u kome ravam sadriJi vrh povri i paloaj u kome ne
sadri vrh.
1. Ako ravan ex. sadri wh N ,konu.sne 'povri je vod:iJlja ikirug
'k u ravni a i ex. ravan a po pravoj p, tada:
a) ako p j k nemaju rava.n ex. ne pov.r;
b) (liko p k u U, ravan a. sad-ri izvodnicu UV po-
vri, tj. cl je tangentna ili dodirna ravan ,konusne pov]'i;
e) ako p k u dvema Q i R, ravan cl 'sere ipOVr po
dvema izvodnicama QV i RV.
Deo 'kruno k()nusne povri vrhom V i 'Povri ,kruga !k
vodilje, zajedno 'sa povri kruga :k je povr kupe. V je tada vrh
kupe, knIgk osnova kupe a deo kruno ;koC1'll'sne pov-di je
kupe. U dailjem u projekciji predstavlJati, uglavnom, pre-
lik ,kupe (iH prese:k kupe).
Predstavimo u dvema nOrrna,lnim projekcijama lllavedena tri po-
loaja 'ravni a. prema povri kupe (sl. 134).
152
.Izaberemo li osnovu prave kupe .u ravni 'ltl' tada je .pra-
ova p ravni lX i rami OS1DOVe kupe .nog a . Poto vrh V'pri'pada rav-
ni. lX, tj. taOka V pripada slrtlra.mid h II al ravni a, tada, V' pripa-
da h' II al i V" pripada hil II x i drugi 'trag H2 tpr1pada tmgu a2
.ra'lmi lX. Kako su k.xug k i trag al u ravni 1t1, tada: a) ako al = al'
i k = ok' nem8lju povr !kupe i ravan a. !imaju
V (sL 134a); b) ako al' dodiruje k' u
sl. 134
U' 'ravan a. sadri i.zV!odniou UV i lX je tangentna -Ta'Valll (st
134b) i najzad c) aJko 'al' k' 'Il taakama Q' i oR', ravan lX sa-
dni izvodnice QV i RV, da:kile, ra'Van a. ipOVT kupe po tro-
ug;lu QRV (oSI. 134c).
2. Neka je 'krug 'k tl raVlm o" 'VOdilja /kruno Ikoo:u:sne pov-ri
Je vrh V. kriva kl lOve pomi i (["avni a, Ikoja :ne sa.dri
wh V, je perspektivno kollineama 5lib ,k1ruga tk i d()lbija se pre-
smcavanjem ravni o" 'Ila a iz ceJlltra lkoHneacije V. Osa kolineacije
je .prava ip ravni lX i (j. Prema tome, !kriva je
elilpsa, pa.raJbdla, hiopeI1bdla Hi 'krug (.gl. 135). Kao i -u pre-
seka pioramide, 'kOlllStrukcija krive kromo konusne po-.
vri jednom ravni je samoo nova interpretacija paznate JkonstruJk-
cije peoI'lSpdktiv.no :kmmeamog presUika<Va.nja. .kirLJga (1.8).
iKalko 'se norma3nam projekotO'l/'a!11jem Illa 'lt odnava :perspektivno
'.kolinearno prelSllilklWa.nje pr:ojekcijama k' iki' krivi1-. k i ,kl,
'k'rivu lk.' konstruiemo rperspekti'Vlllo !kolineamim presliikavanjem
.projekcije k' sa centrom V' i osom p'. da je projek-
cija 'k' 'kruga, k elipsa i da u ravni 'lt ne preslikavamo -krug
elipsu k' u Ikrivu kl'. u !konstrukciji je u tome to Sll nor-
malne 'prave -ravn;i o" Ikl'uoga k preslikane na -ravan 'lt 1.1 konjugoVa-
ne OJi spregnwte) 'prave u odnosu na eli-psu k'_ ka-ive su
eliopsa. parahola i hiperbola, a nJihove normalne -projekcije na ra-
'Vam 1t ostaju oistog oblika. P.rojekcije ,normalnih pravih ravni 0:,
153
:kojoj pri:pada kriva, se projektuju u kOJ1jugo-
'vane prave u odnosu na projekci'ju ,k,' krive. Prema to-
me, vai stav:
Stav 3. Osnova 'kupe krug k i ktLpe
Isa' -ra'V'I11 koja ne sadri vrh kupe jesu perspektivno kO'linl::arni
pri femu je a osa k?Jinea-
cIJe preseena 'prava ravU! osnove l preseene ravnI. Isto
Ipres1ikavalllje zadrava se i njihovim normaLnim projekci-
jama. '
Neka je metodom odstojanja data projekoija kruno -konusne po-
vrli je vodnja k-mg lk u T<wni O'(s,S',.oSo) j vrh V na
normali 'll 'kroz S, na ravan (J. Zadajemo ravan a. projekdjama
praw p, po kojoj se seku a. i (J, i SI u kojoj SV prodiTe ra-
tva'll a.. Tako izabranim elementima dati su centa-r V', osa p' i par
S' i S/ koHneaoije u -ravni 'It kojom se iz-
'V'Odi konstrukciJa projekcije ,k.' krive (sl. 135).
Kako Qlblitk krive kl zavis'i od poloaja protiv-ose ti prema krugu,
'k, kOD'stJrui-imo prvo za izabrani 'poloaj -ra'V'ni O'(P,SI) pro!liv-osu
ou ravni (J (s:\. 135a). Da bismo preslikali ,daleku pra:
vu -ratV'Ili a. na Tavan kruga (J, .postavimo kroz centtarkO'Ii:neacije V
'ravan II a. oi odredimo pravu i 'O', -!lj. pro!liv-osu u.
Da 'bismo :koD's,truilSa.Ji 'projekciIju u', kons.truiimo tangente a' i
(b' elipse k' panvIeIne pravoj p' j 'neka je A'B' prooni-k su kraj-
Inje dodirne ovih t angen ata. projc-
1
<-
.cije A'B' i ose p' sa SI' pravu AI'B,' pri
u-
sl. J35a
J
i
/
/
,/
s
v'
(S) J
" I
\ /
'-, ./
................... _. __ ...-./
sl, 135b
154
v'
s
sl. 135c
sl. 135d
su AI' Illa A'V' i Bt' na B'V'. Ta.ngentama a' i b', koje su
'Para!lelne osi p', odgovalfaju 'tangente al' i 'b.' koje su pa-
-.ra:le1ne osi 'p'. Prema tome, AI'B.' je 'Preslikane krive kt'.
R.avan je para-leIna (1, i ravam ABV po pravoj kaja je para-
ae:lna ,pravoj AlBI i :koja AB u U, pa je vu II ArBI.
U je protiv-ose 'll jer je sil:i'ka .daleke taake Ul oo
prave AlBI ravni Zato u ravni 'lt konst:ruiimo 'kroz V' pravu para-
lelnu pravoj AI'BI' koja A'B' u taoki U', a zatim kroz U' pravu
u' patra,lelno asi p' (sl. 13Sa).
a) Ako na pravoj A'B' U' nije napre6niku A'B', tada prava
u', protiv-osa u 'Polju okrive lk', nema sa' k' i
perspekdVlIlo :kolillleara:n li'kk
l
' je ehpsa (s1. l3Sa). Prema pozna-
toj kOO5tru!koiji (1.8), sredite Mt' dui A.'BI'presIilkajmo zrakom
V'MI' u M' dui A'B'. Tetivi C'D' elipse k' !kroz M' :koja je para-
155
leIna osi p', odnosno ,koja je 'para-leIna tangen-tama at' i bl', odgo-
vara du CI'DI', pa-ra.Je!na p'. Na taj konstruiosan:i. su
konJugovani AI'Bt' d CI'DI' elipse kt' -kojima je ellilpsa KI'

Kako svakoj izvod.ruici :povri pripada po jedna elipse, 'kon-
struiimo na izvodnicama EV i FV koje konturu
projekcije. Preslilkajmo E' 'tl El' i F' U Ft'i' Izvodnice na k<mtlUd
!projekcije razdvajaju vidljivi deo povri od ne-,,-idljiv-og, pa
El' i Ft' razdvajaju vidljivi luk eli-pse od nevidljivog. Kako je El'
jedina elipse ,k.' i prave E'V', prava E'V' je tan-
genta krive iki'. Isto je i F'V' tangenta ,krive kl '.
lb) Ako se U' p()lklopi 'Sa jednom krajnjom tac:kom A' Hi B'
A'B', npr. sa A', otada se u' poklapa sa tangcnloID a krive
\k'. Dakle, protiv-osa u' -dodiruje e1ipsu lk' !pa se k' preslikava u
parabOlIu kr (si. 135b). P'l"ema poznato) Kons1rukcijd (1.8),
ni'k A'B' se u AI'BI' II V'U' parabole kl', tangen-
ta b' u tangentu bl' paralelnu osi p', konjugovanu At'B.'.
Konstru.isanim konjugovanim pravima je puaboJ.a :!tJ'.
iKako je ravan pravima VU = VA i 'Il = a, ravan je
tangenma ravan kupe, 'Pa je ravan x, koja povr po !paD:"ab.9:ll,
paralelna tangenJtnoj Tavni kupe, odnosno, paralelna je sam(J:jcd:; . . :'.
noj izvodnici kupe. .
e) je U' taaca A'B', tada -pTlWa u' sere k', dalk[e,
IProtiv-osa u' elipsu lk' pa se lk' pres1ikava u hiperbolu kl'
(sl. 135c). P!r6IIla kons1-ru:kdJi (L8) A'B' presli-
kava se u AI'BI' II V'U' tangente a' i b' u paraJeI-
ne tangente al' i bl'. Tako ISU kOl1!Struisane konju.govane prave
(kojima je hiperbola kt'
A'ko se u Q' i R', u Ikojima 'P.t;Otiv-osa u' k', konstru-
iu redom tangente ql i r, .tada su odgovarajute 1?'l"1i'Ve at' i TJ'
asimptote hiperbole k{. Koonstruiemo ih :kroz preseka tan-
genata q' i r' sa osom 'PI i s-redite krive kl ', srediSte Ml'
ntka A{B.'.
Kako je ravan 'PraV!im VU i u, pri u krug
u Q i R, izvod-nice QV i RV pripadaju ravni POoto je
rava-n x, Ikoja povr .p<> hiperbO'li, paraileIna ravni /3. ona je
paralelna dvema izvodnicall'l1a povri. Prema -tome, ravan koja je
paralelna dvema izvodnicama kruno konusne povri 'Ovu
.povr po hiperboli.
cl) Alko je ravan x pa'l."a-lelna ravni cf kruga kolineacije p je
daleka prava pa je kriva kl perspektivno afi.na Silika
kruga k, odnosno, ;k. je perspektivno slika lt>rugu k, dakle,
k. je kl'Ug (L9).
Kako je u ravni projekcjja k' elipsa, tada je projekcija k.'
perspektivno eH.psa. Zato je AI'BI' II AB, MI' = SI', C{DI' II
li C'D', gde je C'D' elipse k' (sl. l3S-d).
Prema prethodno izloenom, vai stav:
Stav 4. Ako ravan x kruno :konu:snu 'povr, ne sadni wh
povri i: a) paralelna je -dvema izvodnicama, kri'Va je
156
hiper bO'l a; b) paTalel.na je samo jednoj izvodnici, kriva
je parabola i e) nije paralelna ni jednoj izvodnici, kriva
je ehpsa Hi ,krug.
Prreds-tavimo konstr.ukciju ki1ive kupe i raiVni
.metodom dveju projekcija. Izaberimo 05novu !kupe u
:ravni "lt, aprese6nu ravan normalno na p'rojekdjsku Tavan "lt2. Iz-
borom 05nove i ravni u specijalnom po.loaju prema pro-
jekcijskim ravnima, reavCl>Ilje zadat-ka se ,pojednostavnjuje.
Postavimo zahn:ev da 'kri!Va ima unapred dati obIik. Za
Ireavanje takvog zadMka se osobinom navedenom u
posledn1em stavu o 'poloaju ravni 'prema izvodnicama
'kupe, kao oj prethodno 1zJoenim osoibinama to nam omo-
konstrukoiju ravni potrebnog poloaja.
Neka su ,da'te dve normalne projelkdje prave Ikupe je osnova
:k'IUg k u ravni "It, i vrh V ('sl. 136). Ako je ravCl>Il a. !kojom
kupu normalna na "Itl, tada je njen t'rag al norma,lall1 na x ..
Trag a, je presek 'ravni cl. i ravni 'kruga lk, ,da \kIle, al = p je osa
kOlliJneaoije. Ravan Ikoja sadrli wh V i parailetlna je a. no-rma:ma
j'e na "It2,:pa V" pripada b
2
. Rarvan ravan "ltl \kruga po t.ragu b,
koji je paTailelan a, i predsota'V'Ija protiv-osu u, <tj. 'bl = u.
Po'to zahtevamo da pTese6na k'ri.va oblik, tada prvo
kon$ltru"iemo Tavan kroz V pri od i2Jbora ,poloaja traga b,
prema Ikrugu k zarvisli obIiik k,rilve jer je bl protiv-osa.
Za:tilm :kon'stJru1emo a. taiko da je 'cl. II
a) Neka bl nema zajedniokih sa 'krugom 'k. Kao 'to je do-
karz:a:no, rava.n a. II kupu po eHpsi kl (!>1. 136a). 'Projekcija
kl " je du 'na tragu a2. Prvu projekciju kt' eHpse kon-
x
I--HHi::t+;;-;:;:;-. B'
sl. 136a
sl. 136b
157
o"
sl. 136c
oroina.ilama iz druge projekcije prve projekcije A/BI' i
C{Dt' AlBI koji je preoni'ka AB l al oj CIDI
koji je slika Ite1'ive CD II al.
lb) Atko bl dodi-ruje krug k u ta6ki U' = A', tada je AV 'll ravni
j A"V" Ra.van a. II paralelna je i!zvodnid ,A V pa sOCe .kupu
\po pau-ahdli kl (,sL 136b). Projekcija '11:/' je na ,tragu a2. Ordinala-
ma odredimo prve projekcije konjugovanih pravih AI'B/ i tangen1e
,kroz Bt' kojima je panoo,la kl ' (kaO' na sl. 135b) ..
e) Ako bl !krug k II Q i .R, tada 'raWli pri<pa-
.daju izvodnice QV i RV. Ravan II paTaile1na je ()IVim dvema iz-
vodnicama i 's .kupu po hiperboli (sl. 136c). Druga projekoija
kl " 'hiJperbole priIpada drugom tragu az. Oroinalama
i'Z drugih projekcija prve prO'jefkcije !konj'llJgovanih pravih At'B,'
i taugenre kroz At' i Bt' :kojima je hi'perbola kt' (IkaO' na
sl. 135c).
Zadatak 1. Kosu .kupu je osnova krug II raWl,i 'TCI a vrh V
proizvoljna van 'TCI, presecimo darom Ta:vni a(al,al)
nog poloaja prema prO'jeJkcijskim raWliroa ($Il. 137a).
P.re ,konstruisanja 'krive ispituJe.rnokojeg je 'Ona obl.j,ka.
Za konstru'kciju prO'ti'V-ose u ravni ,kruga kQn$ltrui'emO' !kroz cen-
,ta'r !ko1,ineacije vrh V, 'ra'Van l! . KaJko je krug ik li 7tI, rprotiv-osa
158
je prvi trag bl ravni Prema poloaju bl prema krugu k, zaklju.
o obHku .krive, a zatim, perspektivno konnearnim presli.
kavan'jem kruga k :konstruiemo !krivu kl (sol. 137a).
lKalko na' -sl. 137a trag 'bl ne k, pr-es eOna. kriva je eliJpsa kl.
Projekciju 'kl'kO'Il'sbruiemo k' u kl' perspektivno
!koli.n.eamo sa centrom V' i 05'0IJll al'. Prethodno odr-edimo 'projek.
Ciju prodorne S, 'Prave SV !kroz !x, dobijamo taaki S
SI presHkavanj-a. Konstruiimo zatim
niku A'B' 1 al AI'BI' i teti'Vi CD' II al odgo-
CI'DI' ('kao nasI. 135a). Drugu projekciju k/'
dobijamo druge projekcije A,"BI" i C/'D/'
i 0Il!i. e1i'Psu k .. '.
Kako su E'V' i F'V' izvodnice na ,konil:uri prve projekoije, kon
struiimo El' i. FI', koje u perspektivno Ikolinearnom presli.
kavanju odgovaraju E' i F'. prvih projekcija
G'V' i H'V', izvodnica koje su na konturi dI"llge projekoije, kon
struiemo Gl' i HI' kOie odgovaraju G' i H', a za
tim ordinalama njihove .druge projekcije.
Zadatak 2. l-stu kosu ,kupu presecimo jednom ravni poloaj
treba .izabrati tako da je kriva ;parabola ('sl. 137b). Kao
tosmo dokazali, preselma rav&n treba da je paralelna jednoj iz-
vodnici. Izaberimo zato izvodnicu AV(A'V',A"V"), konstruiimo
tangentnu raVa.n a 'koja kupu dodiruje po dzvodnici AV i koja ravan
kruga po tangenti bl kruga k, a zM,im konstruiimo ravan
IX " a, tj. al" bl i
sl. 137a
sl. J37b
159
sl. 137c
Kao u prethodnim primerima (na sl. 135b) pre&Hkajmo pe1"51pek-
tivno 'koHneamo lk u ikI, tj. preslikajmo AB l al i ta.ngen-
tu kroz B redom u konjl\.ligovan.e prave AlBI i -ta.ngentu kroz
BI. Konstrukciju izved!imo u prvoj pI"ojelkoiji, a zatim irz: prvih pro-
jekcija odredimo druge projekcije.
Zadatak 3. Preseci'lllo ist-iJo kupu jednom ravni ta:ko da je presek
Mperbola i da 'ravan ima .kos poloaj .prema projekcijskim rawi-
ma (sl. 137c).
Izaberimo 'late prve ravan kej.a sadri vrh oj kupu po dve-
ma izvoodnicama QV i RV. Trag bl 'k u taakaoma Q oi. R i V
pripada pravoj h" bl ravni a. Rava!ll a /I onda Ikupu po
hiperboli. Konstrukciju konj'llgova:nih pravih koje .hi-
perbolu moemo izvesti kae u prethodnim primerima. Izvedimo
'konstrukciju projekcija hiperbole na drugi uz tore-
p'rojekcije, pri. projekci'j'S1ku ra.van biramo nOI'JIlmo
Illa ravan. IX, 1eI" .tada projekcija krive tpripada tre.
tragu 83.
projekcijske ravni "ltJ l "Itl dobijamo novi p8lr
projekcija !Ila "Itl i "Itl, reavanje zada.tka :i!z opteg poloaja
svedimo na zadata'k u kome ravan IX ima 'speoijalan poloaj prema
160
projekcijskoj ravni (kao nasI. 136c). Is-Nm postupkom mogu da
se ree i zadaci na sl. 137a i 137b.
Izaherimo, da/kle, 7tr l 7tJ j Xu l al i konstruiimo 't-rag al i
projekciju kupe. proje.kcija kIm hiperbo-Ie pri'pada tragu
al, a prvu projekciju 'k,' izvodimo iz k,'" kao to je na sl. 136c.
projekcija k{ :iz k,". Zatim, iz prve projekcije kons'1ru-
i-emo -druge 'pr()ljekcije konjU!govalI1ih pravih koje k,".
U prethoOdnim prilmerrma konstrui-sali Smo ,krive drugog -reda kaoO
preseke konus.ne povri. Napomenimo da su ,krug, eli1>sa,
parabola i Mperbo4a nedegeneri-san.i oblici, a dve .prave i jedna
prava, koje su u preseku povri -sa raV'llima \koje sadre
vrh, jesu degenerisani oblici ovih krivih.
Valjak. - Prave ikoje prolaze kroz taake -k!rU'ga -k j da-
leku Y." l.'j. pamlel'ne su, ()Ibra7..uju 'k:l'uno oiIlinldarsku povr.
J(oru.g k je vodHja, a prave su iz:vodnice. Deo kruIlO ciJiondaI"Sike
-dvama 'krugovima, koji pripadaju ravnima pa-
:ra!lelnim :rCl:VIJli kruga vodnje, zajedno sa povrima ovih krugova
obrazuju povr valjka. Deo k'runo ci'lindarske povri je
valjka a 'povri -krugova su osnove
PIli Ikonstrukciji preseka povri jednom ravrni razlikujemo :polo-
aj 'ravn-i u kome je ra'Van paralelna izvoOdniqlma povri, tj. sa-
njihovu da!leku V.. i poloaj u
kome nije paraleIna izvodnicama.
1. Tavni 'koje su .paralelne i,zvoonicama vaaj-
ka metodom dveju norma1-nih 'Proje.kcija,pI"i je jedna o-s-
nova valj.kakrug k u ravni 7t, i valjak je kos. p'raJVa raWli
osnove i ravni je prvi tr8'g b,.
161
a) Ako trag bl :krug k u ta<lkama OI i Rl. tada izvodn-nice omo-
010 i prirpadaju 'l"3'Vlni (5'1. 138a). Drugi trag 1n ravni
\Sadri druge ,tragove ov-ih izvodnica. Ka!ko su ravni osnova paraleIJ.-
lIle, ravan ti drugu osnovu po ipravoj OR II ihl i rtrag H2 ove
.sUltrainice pripada rt:Tagu bz Ta'V'Ili Presek piOvri valJka je Ipa:ra,le-
logra:m O;RI:RQ.
b) A!ko -trag bl dodiruje krug k u AI, 'tooa samo i'ZVoanica AlA
pripalda ra'V'Ili a '(si], 138ib). Ravan ti je tada Itoogentna
ravan va!ljlka. Drugi 1m-g b2 <Sadrli drugi trag iaJvodnli'Oe AA wljfk.a,
kao i drugi trag H2 srutramice h ,kroz A I'a'Vni a i h
genta druge osnove va:ljka.
2. Atko krum.o ciJ'i<n!d3JI'Sk'll povr ralVni cl Ikoja ne sadri
-daleku V .. irz:vodnica, dak;le, l"OSog
je pdloaja prema i.rzvodnicama, laJda je Ta'V!l'ljma a i a uspo-
ostavljeno per.spelcti'V'IlO afino preSHkavanje 'je cen1a!r Voo, a
osa je prava p Il'a!wli cl j ravni au :k'oJoj je lk vodilja
.'Povri (51._ 139). kriva !kl ikrufuo cilindaJr'ske !povri je
\perspektivno aJiIIla s[ilka kruga ik, lij. elipsa. Prema tome, kon-
strukcija krive kru2lno ciljludaTslke povri j raWli a je
samo n'O'Va inteI1pretadja .klo:nSIt?lUlkclje peI1Spclct.ivJlo aIiIIle sIlilke
kruga. je !k1I"iva povri ako ravaiIl
samo valjka, .elipsa atina 'Osnoyi" !krugu ik.-
Kalko 'se nonna1nim oprojekitovalITjem perspekrtli.vno afiino preslikava-
nje krivima k i kJ zadTava u projekciji, !kon&t-rukdja projek-
ci1e kl ' eliJpse irLV10dli se perspekitiMoo afutim preslliikava-
njem 'proijekcije !k' Ik:nuga sa CeIl!trom ,pres1tik.a.vanja V .' i osom p'.
P.rema tome, vai ISItav:
sl. 139
II Nacrt na geometrija
162
Stav 5. Osnova /VailJka i kriva valJka sa 'ravni
'koja ne .gadri da'leku V .. izvodnica
'Valjika (odnosno, pamleIna izvod-nicama valjka) jesu
Ij:lerspektivno afinoi llikovi, ipri jepres.Jrkavanje cen-
trom V .. i osom ,p, pravom ravni osnove
'ravni. IstO' ,preslikavanje z3!drava se i njihovim normalnim
projekcijama.
Neka je metodQlll odstojanja daltanormalna 'Projekcija kosog valj-
ka je jedrna osnova krug k(S,r) u ravni O"(s,S',OSo) i izvodni-
ce, paralelne pravoj sS, gde je S sred-ite druge 'Osnove.
Konstruiimo presek va'i'j'ka i ravni oc koja Je kosa prema izvodni
cama (sl. 139).
Neka je ravan a data projekcijom p' -prave ravni oc i rt
i projekcijom SI' prodorne prave SS kroz ravan oc. Na taj
su nam II projekoij1S'koj rav,ni 'It dati centar V .. ', osa p' i
:par tataka S', S{ perspektivno afinog preslikava-
nja. lza'beremo.Ji par :konJugO'vanih A'B' i C'O' elipse k',
odgova'raju konjugovani AI'B!', C/O!' eHp-
se kl '. A'B', C'O' .mogu lhiti proi9.vO'ljl!1Dg 'POII'oaja u od-
mosu na ()ISU. lZalberimo ih ta;koda je C'O' II p', tj. tangente a', b'
u k'rajnjim A'B' elipse k' paralelne 'su osi anno-
sti 'P', Ito ,da je tl Ta'Vni Ikruga AB l 'p i CD lip.
Konsrruiimo u kojima ;konturne <izvodnice prodiru a, tj.
konstruiiano prOOntku EF EIFI. Ei i
FI 'razdva'jaju vidljivi I.uik elipse k" od nevid,lj.jvog.
sl. 140
163
Zadatak 1. Reimo ist,i zadatak metodom dveju normaLnih pro:jek-
cija (sl. 140). Neka je dat kosi valjak sa osnovom u ra'V'J1i 'lt2
i ravan a.(al.a2) kosa prema projekcij-skim ravnima.
Odredimo prvo pil"odor SI prave SS Ikroll ravan (l, zatim kon stru-
ifiomo 'll drugoj projekciji krugu k = k" perspekti'V'no afinu eliJpsu
kl " centar V .. " osu a:finosti a2 = az" i pa'!" odgovaraju-'
S", SI" kao 'll prethodnom primeru. Odredimo konju-
govane A{'B{', CI"DI" elii:pse ,kt", slqlke A"B",
C"D" kruga k". Odredimo zatim drugih prqljekcija prvU pro-
jekciju ovih uslov da ove prave pripadaju
'ravni .
Zadatak 2. Kcmstruii:mo :prD'jekoije preseka pravog va,ljika daJtog
dvema normalnim projekcijama ako je jedna osn<wa krug x u
Tami 'ltl i ravan ct data je 'tragovima al i a2, pri alisere k
(sl. 141).
Presek valj,ka na sl. 141 je oluk elipse Ikoji dobijamo kon-
kao 'u prethodnim primetima, eloipsu kl-perspelk- -
tivno afinu krugu .ko Prve projekcije 'k' i kl' se pdklapaj'll. Blipsa XI"
se drugim pI10jekcijama AlBI l al i CIDI II al. Luk
elipse na valjtka predstavljen je u drugoj projek-
ciF l-ukom elipse kl" Ikojli je iznad ose x. " .....
Navedimo li primer projekcije preseka valj'ka
njem projekcijs:ke ra'Wli. se pogodnim izborom 'I'ea:va-
nje 2ad3lt'ka ,&Vodi na .reavanje jednostavnijeg, speciju\lnog slu-
(,kao u primeru 'Pl'eselka prizme na sl. 132b).
sl. 141
ll
164
Zadatak. Neika su date dve normailne projekcije 'kosog va'lj!ka
je jedna oSlllova u :rawni 'ltl i ravni "tC,tl,h) 'kId}a je normalna Illa
izvodnice vaJ.jka. KOI1'struiit1TIO projekci>je preseka valj-
Ika i Ta'VDi "t {sl. 142).
sl. 142
Neka su date 'Projekcije valjka pri je osnova krug ik u ravni
'ltl i du' SS osnova va'lj,ka. Ka1ko je ravan "t
I!lormalna na izvodnice valJka a ove para:Jelne pravoj
SS, tada je tl .L S'S' i 'h .L S"S". Projekcije eli'Pse
mo odrediti kao u p:rianeru 'Ila -s\. 140, samo perspektiv-
no af IDO preslikava-nje, koje 'postoji kruga osnove i eJi:pse
P.reseka, uvesti proje'kcijS'ku -ravan 'lt] i odreditti
prvo tre6u projekciju preseka.
165
Izaberimo '!t3.1 'ltl J '!t3 .L "t'. Takvim izborom 'je X13 .L t . pro-
jekcija vadj1ka je projekcijama krugova osnova
i pro1eikciJa Iravni "t' koja je na '!t3 nonn..wna je rt-rag t3 .L S"'S"'.
projekcija elipse je du na !Vrlllgu 113. 1i
niJke AB II ti i CD .L t. 'kruga k, Itada prodorne 1;z;vodnica valj-
ka iz njdbovih kraj-njih konj:ugovarr:le
AlBI i CIDl prese6ne elipse jer su ovi konjugavalIlli. preanici uza-
jamno normalni. 'PrOljelroije ov.ih prodomili jesu pre-
traga 13 i projekcija izvodnica. Ordillnal1!tma od-
na .prvim .projekoijama izvodlJ:llica projekcije At', B{, C{,
D{, dobijamo rprve projekcije konjugova.n:ih 'PTe-
elipse. Isto .tako, OI1dinalaJffia i;z prvih projekcija dobijamo
druge rprojekci1e 'konjugovanrh P.re uortavamja projek-
cija preseane eI.ipsekorisno je odredi<ti i prodorne lrontumih
izvodnica.
3. Ako je Tavam a; parajeIna ravni osnove, presek valjIka je krug
ikoji je translat()Tno rpodudaran osnovi (:st 143). Krug k osnove
i 'kriva 'k. su a{.ini Idlk(YVi sa centrom V ... , a'
osa je daleka. prava 'P"', prava para'lelnih
ravni, ravni osnove i 'I'avni.
Neka je metod-om odstojanja zaJdaJta projekcija pravog valJka
je jedna osnova krug k u ravni cr(s,S'.OSo) i neka je data
preseona ravan a. paralle11na 'raVlIli cr i ,koja rpravu SS I\.l
SJ (sl. 143).
sl, 143
'-. /
""" ..... ,1'5]

Projekcija k{ Ikrive k je e'11psa ;trans'l8ltorno padrudarna
elipsi k'. je k,o-z S.' veliku i mallu osu
para'lelno veliikoj i maloj osi elipse ,k'. Na sl. 143 je i
trag a rav.ni Ct.
166
1.4. Presek sloenih povril
1. Koostruiimo presek praviLnog oIktaedra ABCDEF jednom ravni
;a,lro Je oktaedar odat dvema nOl'IDa'lnim projekoijama, pri je
diiesiaoolni presek ABCD II 1t1 i ravan 't data je tmgovima tl i tl
(sl. 144).
sl. 144
Aiko <smatramo da je dlctaedar sastavljen od dve
piramide sa osnovom, tada je oktaedar sloeno teilo.
'Korisno je da se odredi 'prava ravni 't i .ravni rt
ke 0900Ve ABCD, jer je ova prava osa kolineacije za
:ABeD i svaki od preseka piramida ABCDE i ABCDF. Kako je
a JI1tll .presek sa ravni 't 'je sutranica s Tavni 't je projekcija
lS' = az i s' II tlo Osim ose -potrebna je prodorna po jedne
od ivica svake piramide. Prodornu 1a6ku ivice CF dobiJamo po-
'ravan kroz CF normalno na 1t1. Ova ravan
sadri AECF, pa se -pomoou 'Ilje ,koItStruiu prodorne
167
svih pravih ove !ravni. Neka je q ,prava ravnoi !3 i 't'.
Kako q" C"F" i A"E" Ct", A2", CI i A2
su prodorne ivica CF i AE kroz ravan "1:. osu s
konstruiemo 'Svalke od s'
A'B'C'D' u -taekama P' i R', presek piramide -sa vrhom F je peto-
ugao RDICIBJP. Konswl.1iimo njegovu prvu projekcil}u, a ordinada-
ma odrecm.mo ,dru:gu projekciju. Kako je 'preseIk piTaoinide sa whom
E trougao PAzR, iz njegove pIVe proje'koi1e. konstruiemo drugu
projekcij,u. Prema tome, -presek oktaedra i ravni "I: je estougao
A2PBICIDIR.
2. 'konstrukcijom konstl'ui's8Jll je presek sloenog Itela koje
se sastoji iz valJka i pol'll'lopte na sl. 145. ravan izabra-
na je taiko da sadri centar S osnove.
sl. 145
Zadacl za velbu
1. Metodom odstojanja data je projekcija lopte (5',05.,r). Odrediti presek
lopte i ravni ako:
a) ravan a. sadri eentar S lopte i nagibni ugao prema je 30
0
b) ravan p polovi i normalna je na OR je nagibni ugao
prema jednak 300'. Konstruisati projekcije prave kupe upisane u lopt.u
ako je osnova kupe krug.
e) ravan 'Y je paralelna tangentnoj ravni 't lopte je dodirna T
data, a kruga jednak je polovini lopte.
Konstruisati zatim projekciju pravog valjka koji je upisan u loptu i je
jedna osnova krug.
168
2. Reiti zadatak 1.c ako je lopta data dvema normalnim projekcijama a
ravan 'Y je normalna na ravan '7'1:,. Sta je skup T?
3. Date su dve normalne projekcije lopte (S',S",r) i proizvoljne ravni 't (t "t,).
Konstnlisati:
a) tragove tangentne ravni a. II 't
b) presek lopte i ravni 1311 't ako 13 sadri S
c) presek lopte i ravni 'Y II 't ako 'Y polovi dodirni tangentne
ravni a. II 't. Konstruisati zatim projekcije prave kupe upisane u loptu ako
je osnova kupe krug.
4. Metodom odstojanja odrediti normalnu projekciju pravilne estostrane
piramide ABCDEFV ako Je nagibni ugao ravni osnove fI jednak 45
c
, AB II '7'1:
i visina SV = 3AB. Odrediti zatim presek piramide i ravni 't ako je:
al 't II fI i 't polovi ivice
b) 't sadri sredite M visine SV i sredite N ivice CD i zaklapa sa '7'1:, ugao
od 30.
c) 't sadri ivicu AB i sredite M visine SV.
5. Date su dve normalne projekcije praliIne petostrane piramide ABCDEV
je osnova u ravni fI .l "lt, koja sa '7'1:, zaklapa ugao od 30" i je visina
SV = 3AB. Konstruisati presek piramide i ravni 't ako je '
a) 't II '7'1:, i sadri sredite M visine SV
b) 't polovi dve susedne ivice i jednu, ivicu osnove.
6. Metodom odstojanja konstruisati nonnalnu, projekciju kocke ABCDA,B,C,D,
je strana ABCD u ravni tr kosoj prema 1t. Konstruisati presek kocke
i ravni 't ako:
a) 't polovi ivicu AA, i paralelna je ravni '7'1:.
b) 't polovi ivice AB, BC i CC,
c) 't II tr.
7. Date su dve normalne projekcije kose estostrane prizme je osnova
pravilan estougao u ravni 1t" ivice su paralelne 1t, i sa 1t1 zaklapaju
ugao od 45, a visina je jednaka trostrukoj ivici osnove. Odrediti presek
ove prizme i ravni 't ako:
a) 't polovi jednu ivicu i normalna je na nju
b) 't sadri sredite M dui S,S" gde S, i S, sredita osnova, sa 'lt, za-
klapa ugao od 60 i trag t, je paralelan jednoj ivici osnove
c) 't obe .osnove po paralelnim pravim kojima ne pripada ni jedno
teme prizme. Odrediti tragove t, i t, ove ravni.
8. Date su dve normalne projekcije pravog vallka je osnova u ravni
tr kosoj prema projekcijskim ravnima. Odrediti presek valjka i ravni 't:
a) 't II "lit i sadri sredite.M dui S,S" gde su S, i S, sredita osnova
b) 't sadri sredite M dui S,S, i ravan osnove tr po tangenti t kruga.
9. Date su dve normalne projekcije prave !:tupe je osnova u 1t1 a iz-
vodnice zaklapaju sa "lt, ugao od 45. Kroz sredite M visine SV kupe data
je prava h(h',h") paralelna '7'1:1 .koja sa '7'1:, zaklapa ugao od 45. Kroz pravu
h postaviti ravan i odrediti presek kupe i ove ravni ako
a) ravan a. zaklapa sa "ltl ugao od 30"
b) ravan 13 zaklapa sa '7'1:, ugao od 45
c) ravan 'Y zaklapa sa "lt, ugao od 60".
10. Metodom odstojanja data je normalna projekcija prave kupe je
vrh u 11:, osnova je paralelna 11: i izvodnice zaklapaju sa 1t ugao od 60',
Odrediti presek kupe i ravni 't ako je trag t ravni 't tangenta kruga k' pro-
jekcije osnove kupe i ako ravan 't osnovu kupe: .
b) po kruga k
a) po tangenti kruga k
c) po tetivi kruga k.
169
2. PRODORI DVEJU POVRI
"
2.1. Prodor prave kroz povr
Definicija 1. 'prave ,povri nazh'amo rprodome
(ili prodor) prave kroz povr.
Prodor prave kroz povr tajko to kroz pr;:wu po-
stavimo :ravan -j !tk ove, ravni i
povri. Zajedni6ke taake prave i Hka jesu
_prave i povri. Kako preseoni ravan liJk ima ulogu
lU ovoj konstruikciji, rava.n hiramo 'Il rpoloaju prema po-
vrli tako da je 'konstrukcija .Hka to jednosta'Vn-ija.
1. Za prodora 'prave kroz povr piramide pos.tavimo
rav3lIl ,kroz praVlU i vrh V piramide,. jer -ravan ova-kvog
poloaja pirami-du po trouglu.
Neka 'su da-te dve normalne projeJkcije proilZVlQljlIle
piramide ABCDV je osn'Ovaproizvolja'n u ravni,
nl :i pra:ve q(q',q") (sl. 146a). Ka!ko je 'osnova piramuIde u !'avni n"
odredi'IDQ prvi trag al ravni a.( q,V). Postavimo kroz. V pravu r II q
oi 'Odredimo prve tragQIVe QI i Rl pravih q i .r koji tng .
al = QrRI ravni a.. Alko 1Tag a) osnovu, tada ra'Yan rL pi-
:rami-du oj /prava _prodire 'k-raz pi-ra-midu. Neka al se
ABeD ou taOkaana s i T, tada je preseoni trouga'O STVo
1 i 2 trougla STV i prave q jesu traene prodorne
pra'Ve k'!'OZ -povr pi-rami-de. Na :sl. 146a -su dve Ill-orma-Ine
projekcije traenih
sl. 146
170
2. Na isti se i prodorne prave kroz pO'Vr
,kupe. ra'Van CI(q,V) kupu 'po trouglu (sl 147).
Ukol.diko ra'Vanne sadri vrh !kupe, presek kupe je kriva
pa bi kOll$ltrukcija 'krive i -prese6nih ta<:aka ove krive
i prave hila s'Ioenija. ravanpostaV'ljamo 'll'VeJk kroz
vrh ;kupe.
Na 'Sl. 147 su prodorne 'taoke prave q kroz povr kupe
je o$lnova krug u ravni 'It". Zato je ;trag a2
ravni (1. ko}i krug u S i T, a presek kupe i ravni a.
je trougao STV. prave q i trougla STV jesu tra-
ene prodorne i na sl. 147 :konstruisane su u dvema normal-
nim projekcijama.
sl. 147 sl. 148
3. Isti postupak koris-titno i pri kOIllStrukdji ,prodorni!h
prave kroz povr i vailj1ka.
Ako ravan postcwimo 'kroz pravu i daleku
V oo ivka i i7:vodni:ca prilZ1l1e, tada je ravan
CI paralieina ivicama i po izvodinicama, od-
nosno, presek l'ri2lllle !illi valDjlka ovakvom .r8lV'1li je p3iraQelogram
(SSTT). paTallellograma i prave 'je.9U li'r3ene pro-
dome
Na primeru prirlJIne, je osnova ABeD u
Tavni '];1, odredimo prodorne date prave q(q',q") ('st 148).
Za prvog traga al 'l'avni tX(q,Voo), 'postavimo pravu r
kroz V.. koja q u oproizvoijnoj ,taOki L i odredimo prve tra-
gove OI i Rl pravih q i r. Tada je QIRI = al. Prava :r sadri Voo
pa je paraileina bo6n-im ivicama pTWme, dalIde, oj ra'van
(J. Ikoja je sadri je para'ie>ina Ibo6ni1lll ivicllll1la prizme. T.rag
171
al osnovu ABeD u S i T i presek prieme je parale-
Jogram SSTT, gde su SS-i TT-iZvodnice povri prizme. P.re-
1 i 2 prave q i paralelograma jesu traene
prodorne Na sl. 148 kOG'SIt!11lisane su njihove projekcije.
4. Na isti se i prodorne prave kroz pcwr
valj.ka kao prave i paralelograma va'ljika
iravl1i postavljene kroz datu pravu para,lelno izvodnicama omo-
Na sl. 149 konstruisa.ne su .projekdje prodornih prave
q (q',q") kroz .povr pravog valjka je osnova krug u ravni 'ltl'
5. Za konstrwkciJu prodora prave kroz 'Pow piramide i prizme
ravan pogodnog poloaja je i ravan prave
se prodor trai.
Na sl. 146b je prodor prave q Ikroz pi,ramidu ABODV
Igde je pomo6na ravan druga 'l"a'Van pra'Ve q. Druga
!projekcija preseka je du na projekciji q". Ordi.nalama
.IlTIO prvu projekciju Hlka. prvih pro- .
jekcija liJka i prave jesu prve projekci'je. pro-
dornih Ordi,nalama njihove druge projekcije.
6'. Odredimo prodor 'prave kroz .]optu. Neka je data
:lopte (S',OSo,r) i prave q (O,L',OLo) metodom
Janja (siJ. 150). .
Neka je ravan kroz pravu q njena ra'Van.
Ovarava'll ne sadri centar 'lopte pa je presek mali kJrug. Projek.
cija kruga lk je du, tj. 'tetiva, Illa pravoj q' i jednaka.
je Kako je SM II 'lt, sledi MM' = SS'. Oborimo
;ravan i u oborenom [p] = OrL] i [k]. Nji-
hove preseene 1 i 2 jesu traene tprooo.l1l1e u oborenom
:poloaj.u. Iz oborenog poloaja konstrudemo njihove projekCije.
r'
sl. 149
172
r
SO
o
sl. 150
2.2. Prodori dveju povri
Definicija 2. SkU!p dveju povri 'IlalZiva se pro-
doma linija povri (-ili prodor).
Prodoma linija je ixlomJjena liniJa, krIva ilH Iinija su
delovi dui i krivih Hnija.
Tela povri imaju prodornu liniju imaju zajed-
,deo prostora i prodiru jedno kroz drugo. Alko su povri
tela i ako jedno od tela ima van dela .io
dva dela, ta.da ovo telQ potpuno prodire :k'roz drugo .. Ako se deo
svakog tela V3lIl z3!jedni&og dela sastoji samQ iz jednog, <tada je
prodor nepotpun, ili je 10' zador tih dvaj,u tela. Ako je potpun
prodor povri, tada se prodorna linija sastQji iz dva dela, a ako
je zador, prO'dorna linija je jedna.
2.3. ProdO'r rogljastih povrii
K<l'IlStru:kciju prodorne llinije rogljastVh powi izvodimo
njena temena kao prodorne jedne povri kroz
druJgu, Hi njene stranice ,kao ,dwi .pO' dvp
ovih dveju !pOVri.
Primer 1. Konstmi'imoprodomu :liniju povrIi dveju piramida.
Neka su date metodom 'Odstojanja projekcije dveju 1rostranih
piTamilda ABCV1 i DEFV2 proixvdlj.nog dbUka (sl. 151). Jedno-
stavnosti radi, neka .gu im osnove trougJ.ovi ABC i DEF u porojek.
ciJskoj ravni "lt, a vrhovi date V1(V1',OV
1
0) i V
2
(V{,OV20).
173
sl. 151
Zadatak reiti u projekcijiskoj ra'Vni 1t poznatim konstmkd-
jama koje 'Odgovaraju 'Prostornim konstrukcijama kOjima se za-
datak TeaIVa. Objanjenje o postupku reava'nja zadatka izloi-
.prostorne kaIl'stTUkdje.
Konstruiimo temena prodorne IUnije dartiih 'Pkarrri'Cia, tj. konstru-
iimo prodOTI1e Itacke ivica prve piramiJde 'kroz drugu i i'Vica dru-
ge ,piramide Ihozprvu (.kao u prethodnom odeljku) . Osnove su
iZaJbrane u ;talkvom poloaju da nemaju pre-
ma :tome,trebaodrediti samo proodorne ivica kroz
powi 'Piramicia.
ravan !kroz walku i'Viou 'Piramide ABCVI sadm
vrh piTamide, prema tQI1le, satdr,i pravu VN2. I
ravni kroz ivice 'Piramide sadre 'Pravu VN2 jer se
postavljaju :\Qroz vrh VI. Da'kle, TaWli koje se Ikariste
za prodornih ievica obrazuju prameJIl
:ra'V11i je 'Osa .prava V.V2. Za kons,trukdfu troug1ova
piramida i ravni kOllstrui'u prave ovih
:ravni oj rarvni osnova piramida. Kako su osnove u 1t, ravni
seku 1t po tragovima. Tmgovi s'V'ih ravni sadre trag
prave V,V2. Konstrui1mo zato rtrag P .prave VN2 obaranjem njene
raWli.
Kroz svaku ivicupi'ramide ABCV. postavimo
ravan. Ove rarvni selku 'ravan osnove tI"e!dom .po praN'i.m PA, PB,
PC. PraIVa PA osnovu DEF u 1 i 2, dalkile,
raIVan ivice AV. ;piramidu DEFV2 po ItI'Oug\u 12V2 i
ivice AV. i trougla 12V2 jesu prodorne i'Vice AVI kroz
POVT piramide DEFV2. Ilstalknimo ,delove ilVice AV. Ikoje su van
povri piramide, odnosno,kojoi se
174
Kako i 'prava PC DEF, konstruiimo na isti
prodorne tat.ke ivice CV .. Poto prava PB ne trougao DEF,
raOVaIl PBV
1
ne 'Pa ivica BV
,
ne prodire.
P.onovfmonavedenu konstrukciju za ivice piramide DEFVz.
Kako 'prava PD osnovu ABC u 3 i 4, ravan DVzV,
pi'rami-du ABCVI po -tro uglu 34VI i ivice DVz
i t'raugla 34VI jesu prodorne ivice DVz kroz poV'r piramide
ABCVI. P.rava PE osnovu ABC, prodorne ivice
EV
z
konstrurimo IkaO' u prethodnim Poto prava
PF ne osnovu ABC, i"ica FVz ne prodire.
Ka!ko ne prodiru sve ivice nHi jedne niti druge piramide, iza-
brane piramide zadi-ru jedna u drugu, prodor je nepotpun i iz-
lomljena .prodorna linija sastoji se iz jednog dela. Poto su kon-
Sot'ruisana temena izlomljene linije, ucrtajmo njene stranice, tj.
dui koje su 'sa po dve prodorne SV81ka od ovih
dui je ,dverna 'Pljosnima, dvema stranama pi-
ramida. Ako se obe pljosni vide, vidi se j njihova du,
pa se u projekdji ona prikazuje neprekidnom -linijom, a upro-
Hvnom, isprekidanom. N'Pr. prodo:'na ivke CVI na
strani DEVz i prodorna ivice DVz na strani BCV
,

,du 'Strana BCVI i DEV2 i ona se vidi. od-
i ostale stranice pr->dorne linije.
Za redosleda pr-i spajanju temena i:l)lomljene prodor-
ne linije, posluimo 'se i osobinom. Na povri
piramide ABCV1 prodorna linija pripada !delu .povri ogra-
izvodnicama 3V1 i 4V1 kojoj one pl'lpada ivica BV\, za koju
utovI'di'li da 'ne prodire. Izvodnice 3V1 i 4V1 nazivamo
nim. Svark-o teme prodorne linije pripada nekoj od izvodnica ovog
dela povri. na pi.rami,di DEFVz prodorna linija pripada boc-
noj povri koja je j.zvodnicama lVz i2Vz, a kojoj ne pri-
pada ivica FVz prodorne 'povri p.1ra-
mide ABCVI, one pripadaju j,zvodnkama .njene povri. Re-
dosled temena izlomljene linije odgovara redosledt: podnoja iz-
vodnica kojima ova temena .pri-padaju. Prema tome, od
temena prodorne Irnije koje je na izvodnici 3V
1

teme je ta6ka na iczvodnici sledi za podnojem 3,
tj. podn<Yje pripada dui 3A, :daloje teme izlomljene linije je na
ivici sa podnojem A, Hd. Izabrani smer podnoja izvodnica je na
trouglu ABC od 3, podn<Yja izvodnice 3V
1
_ prema
A, preko C do 4, koja je podnoje druge iz-
vodnice 4V1 KakO' na svalkoj izvodnici ,osim
po dve prodorne ta6ke, -smo teme 'na Yzvodnici 3V
I
spoji,lj sa temenom koje je blie vrhu VI :piramide, tada su i sle-
temena bJ.ie whu do temena na drugoj izvodnici
4Vt. Od ovog poslednjeg d.alje slede temena izlomljene linije koja
su na izvodnicama su podnoja trougla ABC koje slede
za 4 u smeru suprotnom prethodnome. Ove izlom-
ljene ibilie osnovi.
Na zatvorenoj iozlomljenoj p'rodornoj ,liniji moe da 'se utvrdi smer
dbHaenja temena podnoja izvodnica po-
vri piTa:mi-de DEFV2 .na 'kojoj je ovaliinija i;o]..
vodnica lV
z
i 2V
z

175
navedene prostorne .koJ1strUikdje
kons'trukcijama u r.avni 1t, reen je ,ovaj zadatak II
projekciji metodom odstojanja na sl 15l.
Primer 2. Konstruiimo prodornu liniju povri :pi:ramilC!e i podzme.
Neka su metodom odstoja.nja date projekcije trost'rane piramide
EFGV. i 'prizme 's>u osnove EFG i
ABCD u proje'kcijskoj ravni 1t (s1. 152). .
Odredimo, 'kao u prethodnom primeru, 1emena izlomljene pro-
dorne linije konstTU!kcijom prodornih ivica piramide kroz
;pri-zrnu i ivica pri,zme 'kroz piramidu. Kako i u ovompriment os-
nove ABCD i EFG pripadaju iS10j ravni i nemaju ta-
potrebno je da odredimo prodorne ivica. Za
konstrukciju prodorni!h ivica pot robne su
ravni koje vrh p,iramide VI i da
leku Va" povriprizmt:. da:kle, koje 'sa-
dre pravu VIVa" . Ova prava sadri VI i para,lelna je ivi-
cama prizme. ra:vni, Ikao tl prethodnom 'prime-ru, obra-
!Zuju pramen ravni je 'osa prava V,V2" . Prema tome, temena
prodomelinije konstruiemo isto kao u prethodnom primeru. Za
konstrukciju traga P :prave VIVZ" koristimo parale].nost ove PTa);e .
sa ivicom, npr. ivicom AA; .
'Ff!l
. i'
i
i
i
i
i
i
i
i
sl. 152
S' C'
Prema poloaju prese6nilh praJVi,h TlWIli u ravni. osnove,
.da h'ice pri21me h ,temena A i B ne prodiru !kroz
piramidu. a sve ivice ,piramide prodiru krorz prizmu. P:rema tome.
piramroa potpuno prodke kroz !p'ri'Zmu. Na st 152 konst.ruisane
su na pri.zmi i.zvoclrnke koje delove !pOmi
Jrojima pripada prodorna Ji.nija. To je deo strane AABB
176
izvodnica 'sa podn.oj1ma 1 j 2 i deo 'Povri ograni-
ilZvOOni.cama sa podnojima 3 i 4 ;kojem 'Pripa.da i'Vica
jz temena D. Izlomlljena lilIlija 'Se sastoji iz dva dela. Stranice ucr-
tavamo 'kao lU prevhodnom primeru.
Kao to 'SIDO n8lpOIllenUlli, itl poloaja prese6nih 'Pravi-h
ravni prema OSIl()vama zalklju6ujemo koje ivice prodiru,
a koje ne. Iz .poloaja pra'Vih raV!lli u ra-vni
os-nova koje odgova'taju ivicama jednog tella prema prese6nim pra-
vim ,koje odgovaraju iviocama -drugog tela, li je
prodor p'otpun jln !Ile.
U pri-meru prodora dveju ,piramida na 'Sl. 151 ravni koje
su taaJ.gertDne u odnosu na :piranl.idu ABCVI seku raIVaIIl osnove
po pravima koji-ma odgovara ugao APE, a >tangen-tnim ravnima u
odnosu na piramidu odgovara ugao FPD. Ova dva ugla sa
temenom P imalju deo i svaki ugao ima
deo ValIl dela. Po tom-e da sva.ka od pi-
ramiida ima ivice 'koje kroz d-rogu piramidu prodinl i onih koje
ne prodtru. Prema -tome, -prodor .nije potpun, jedno Itelozaidire u
dTUgO.
U primeru prodora piTamide i pri.zme na sl. 152 rav-
nima, -koje 'Su tangelIl!tme u od!I1osu na prizmu, odgovara ugao APE,
a tangentntm ra.V!llima piTamlde ugao GPE. Kako je
ugao GPE sad-rian u uglu APE, da sve ivice pi-ra-
mide iprodiiru kroz prizmu. Dalkle, telo je ugao
Sa:drlllll u uglu -koJi odgovara :dr.ugom telu prodi-re pot<pLmo krO'Z
ovo drugo !tel-o.
Primer 3. KO!l1strui'imo !prodomu qini!ju povri dveju p.rizama.
Neka ISU metodom od'Sltoja'llja date projekcije dveju trostranih
lIHizama koje imaju 'PO jednu osnovu, trougao i trougao DEF,
u ravni "It. Neka je dart:o po jedno teme A(A'/OAo) i F(F',OFo) dru-
gih osnova (:511. 153).
ReImo zadatak ,na isti kao u prethodnim primerima, od-
prodorne ivica svake prizme kr()lZ povd
one druge. -ravni -kroz jesu .paralelne
ivicaana i jedne i -druge pri'7Jme, pa sadre njihove da-
leke Vl .. i Vz; ... Ove obrazuju pramen nvni sa za!-
osom VI" V
2
'" -dalMe pramen paralelnih ravni. }irava
VI .. V2'" prodire kroz r3IVlllll O&nova u dalekoj
P oo pmve >ravni i -rav:ni oSlIlove jesu t3lCia pa-
raIl eIne prave. Konstruiimo ,ra'Va;n 't, jednu od -ra'Vni pramena.
Kroz proizvoljno datu M(M',OMo) kanstrui!i:mo prave qllAA
i rllFF. Ob3!ranjem pravih q i r onJiliove tr3Jgove Q i R
kojima je t = QR ravni 't. Toj pravoj pr1pald.a pro-
d()ll1Jla taOka 'Prave VI" V2 ..kroz ravan osnova, P... Pre-
prave ravni ivica saJclre P .. I dai<:le, paTa-
ie1ne su tragu t. teme uglova APB i DPF, koji odgo-
varaju t3lJllgenronim ravnima prilZama, je beskona6no daleka
p ... Iz. poloaja ovih uglova da jedna.
prizma zadire u drugu. Temena i stranice prodorne iZlomljene
li:ndje konstrui'emo ,kao u prethodnim -primerima.
tio
Fo
Mo
o
sl. 153
rAl.
I
i
I
177
"
Primer 4. KOD'struiimo prodornu H'niju povri dveju tros.tranih
piramida ABCVI i DEFV2 ako su -im osnove u ra'V'Ilima:
trougao ABC u .ravni CTI a trougao DEF u ravni CTz (sl. 154). Neka
se ravni CTI i CTz selcu pc pravoj m.
Za nalaenje temena prodorne i:lJlomljene lini:je ikoristimo
ne ravni pramena 'sa osom VIVz. Odredimo prodorne PI i
pz pra\'e VIV2 kroz ravni osnova CTI I CTz. Svaika od raN'I1i
ravan CTI po pravoj koja sadri 'PI i ravan CTZ po pravoj koja
sadri Pz, dok se obe prese6ne prave jedne ravni seku
u prave m, ove ravni I ravni CTI i CTz. Navt}-
dimo konstrukciju prodornih jedne od ivica, npr. ivice
AVI. ravan ivice A VI ravan osnove CTI po pravoj
PIA. Ako je M ta6ka pravih. PIA im, ta!da is,ta ralVa'll
ravan (j2 po pravoj MP
2
Kako prava MPz trougao DEF
u 1 i 2, tada ova piramidu DEFVz
po 'trouglu I2Vz. trou-gIa 12Vz i ivice AVI jesu pro-
dorne ivice AVI kroz po\'r piramide DEFVz Na jlsti na-
12 No.crtn::t geometrija
178
na-lazimo prodorne ostalih iv,ica. Prema poloaju ugl'O-
va, koji odgovaraju tangentnim 'ravnima datih dveju piramida
u jednoj od ravni 'Osnova, zakJIju6ujemo da li je prodor po'tpun
ili ne. St'l"aruce izl'OmJIjene li.ndje ikonstruiemo kao u prethodnim
primerima.
sl. 154
Primer 5. Reimo isti ,primer met'Od'Om ,dvejou nQffilal1niih prOIjek-
cija. Konstruiimo ,prodornu Ji.n,ij'll povri dveju phamida ABCV1
i DEFVz su 'Osnove ABC u 1tl i DEF U 1t2 (sl. 155).
Kao u prethodnom primeru, 'konostruiimo prodo11Ile PI i
P2 prave VN2 kroz ra;vni 1t1 i 1t2. pra.va ravni osn'OVa je
osa x. Na ;primeru iVI{;e AVI kOIllStI"U!i'imo projekcije I11jenrh pro-
dornih Pomo6na lI"avan AVN2 ravan osnove p-rve pi-
ramide po 'pnlIVOj PIA, k'Oja je prv-i rt-I1IIg ewe ravni :i osu x u
Tx. Tx saP2 drugi ,trag Ta'tm.i,
pravu 'ravni i ravni u kojoj je osnova druge piramide.
Kaiko na sl. 155 <trag T"P2 trouga'O DEF u l i 2, ra-
van AVN2 oDEFVz po '1:rouglu 12V2. P.rodorne
ddbijamo u d-rugoj projekciji upreseku A"VI" i trougla l "2"Vz".
Oroinala:ma nji'hove pl'Ve projekcije na AVI'. Na ioSti na-
Ikonsrruisem'O prodorne 'Osta-Hh ivi'Ca. Drugi tragovi Jtan-
gentnih 'rarvnoi piraormda 'Obrazuju dva ugla sa temenom P2 ilZ
poloaJ}a da .prodor nije iponpun
179
sl. 155
2.4. Prodor obUh pomi
KomtruIimo prodorne :liDi.je pOVTi valj alka i kupa.
IZ8Iberimo ih u 1ak"Vom poloaju prodorna Unija .pripada nj1-
hovim povrima, tj. krumo 'Ci'lindar&koj oi. \kruno ko-
nusooj POVl'i. P.rodorna 'linija je IkIiiw, a kako '&u izvodnice ovili
pov,ri ,prave, taace krive !kao prodorne izvod-
nica jedne povri tk:roz drugu. PoonaillOm ikonstrukcijom nalale-
nja ipr.odomih :prave Ikrorz PO'V'I' va;ljlk.a ili ,kupe !kOlll'Sltruli.-
ema one krive koje su rta njenu
projekciJu i koje SU neophodne rta prj,bU'I1U konstrukciju projek-
cije bive linije. Ove su prodorne 'kontumih i
nih i1zvodnica krive amije.
u odnosu na jednu povr, projekcija .prooorne l'mije pIipada dedu
projekcija njenih dveju kon1UTnih i'7N'Odnica. Svaka od
ovih izvodnica, ukolillro .'Prodrre "kroz d,rugu povr, predista'V'1ja 'Il
projekciji tangentu projeikcije prodorne krive, a projekdia njene
prodorne dodoimu ta.n:genote. I
180
BHo da povri prodiru !pOtpuno Hi ne, na jednoj Hi Q\bema povr-
ima postOlje dzv:odnice kojih se kriva nalazi.
Projekcija kri-ve na'lazi 'se sa jedne strane projekdje i-z-
VIOdnice, prema tome, sva-ka O'd projekcija izvodnica je
tangenta projekcije !krive. Pr.ojelkcije prodora O'Vili izvod-
nica predstavljaju dodirne tangenata.
Navedene 'su dodirne ta{3ke datih tangenata i ooe za pro-
jekciju prodorne linitje imaju poloaj. Osim ovih ta-
,k.onSItTuiemo jo krive kQje se Ikoris-te za to pre-
cimiju 'konstrukciju projekcije krive. Po po trehi , kroz ove po-
slednje taake mogu se kO'Il'strui'sati tangenote traene k rive , to ta-
preoiz.nQSot konstrukcije.
Primer 1. Odredimo prodornu .Jioniju pov,ri dvaju valj ajka Ikoji
su predstavljeni jednom norma!lnom prO'jekcijom i imaju
po jechru osnovu, krugove k, i lkz, u 'ra'V'Ili (I kosoj prema projek-
cijskoj ravni 'lt. Radi jednostavnosti ,koflstru'kciije neka ovi. Ikru-
govi nemaju oj neka su podudarni (sl. 156).
Projekcije osnova -su translatorno podudarne eli-pse ik.' i ka', a
projekcije izvodnica neka su proi'Zvoljnog poloaja.
ra'V'Ilii, ilwje -koris'timo !Za konstruJkciju prodornih
ka izvodnica,- obrazuju pramen paralelni:h -ravni sa
osom VI .. V200, gde su V, .. oi V2 oo beskonaono daleke izvod-
nica datih valdaka (!kaO' u dveju prizama). prave
ovO'g pramena ralVni sa 'r!Il\llni osnova -su paralJe/lllle, seku se u pro-
dornoj Pao ;prave V,aoV200 ikroz ,ravan (I. Tangentne ravni va-
lj-alka seku ravan osnove (J' po pravim su projekdje paralelne
tangente elipse -k.' i 'kz' iz Pao '. Prema njihovom poloaju na
sl. 156 da jedan va!Ija'k zadire u drugi i da su na
pIVOm valjku gra:ni6ne izvodnice 'sa podnojima 1 i 2, a na dru-
gom va:lJku sa podnojima 3 i 4. Prema po.]oaju ilZ-
vodnica ona prvom valIjiku vidimo da kantuma izvooica sa pod-
nojem Q ne :prodire, a sa podnojem R prodire ,kroz drugi va-
Ijalk. Izvodnica drugog valjka sa podnojem S ne -prodire, a sa
I\odnojem T prodke -kroz prvi va!ljak.
prodorne 'kont-urne dzvod:nice sa podnojem
R. Pomo6na raValIl kroz ovu izvodnicu ravan 'osnova po pra-
voj pramena paralelnih rpravih ,i -krug k, jo u R, i krug
k2 u R2 i fu. Prema tome, ova ravan prvog
'Po iZvUdnicama iz R oj R, i drugog valJka
po irzvodnicama ill i fu. ovih izvod-
nica jesti prodorne krive. Dve od njih, na 'konturnoj izvod-
nici .jz R, jesu u projekcijli dodkne krive 1 konturne izvod-
nice. Radi 'l-alkeg ucr:tavanja kriive, crticama sa svaike
stra-ne -doclli-me _pravac tan-gen-te. Na isti postavlja-
njem ravni kroz konturnu izvodnicu sa podnojem
tacke 'krive, od koj-ih \su dve na konturnoj izvodnici iz T,
suprojels:cije dodirne ove kon-turne izvodnice.
raValIl kojom 'Su >izvodnice sa podno-
j-ima 1 i 2 prvog valj,ka je 'tangent-na ravan drugog valjka i njoj
pr}paoda dodirna izvodnica drugog valjika sa podnojem U. Dve
181
ove izvodnice sa granionim iz\"odnicama
!krive su projekcije dodirne projekcije
izvodn-ica. Na isti -rava'Il kroz izvoo.nice
sa -poonojima 3 i 4 dodiruje prvi valjak po Izvoonioi sa .podno-
.jem V i lizvodnica jesu krive su !pro-
jekcije dodirne projekcija lizvodrrica.
sl. 156
Pre nego to ucrtamo krivu il mij u, konstruiimo JQ tangentu kri-
ve ou jednoj njenoj p roizvolj'Il oj npr. u 1aoki M preseka
izvodnica sa podnojima Rl i R,. Tangenta t okrive tangent-
noj ravni prvog valJka je dodirna izvodnica sa podnojem
R, i koja ravan 'osnova 'po tangenti tl ou Rl ,krive kl.
Isto tako, tangenta t pripada tangentnoj ravni drugog va)jlka
je dodirna izvodnica sa podnojem R2 i'koj-a soce ravan osnova
po tangenti '12 u R, 'krive k2. Prema tome, traena tangemta
je prava t ovih dveju tangentnih ravni i je
tangenata tl i 12, Ikoje sou obe u ravni rI, i
kom M.
Spajanje projekcija 'krive izvodimO' prib),i.nO'
luke .pO'stupkom kojim smO' ucrtavaJ.i projekciju izlom-
ljene prodome linije dveju piramida (u. primeru 1), se
podnojima izvodnica kojima pripadaju.
O'd izvodnice 'pn'og valjka sa podnojem 1. sle-
de krive na izvodnicama sa podnO'jima redom: Rl, V. R dO'
izvodnice iz 2. AkO' smo pf1i tom spajali prodome
182
blie osnovi kl' nas-ta"r.ljamo -dalje ua spajamo na od-
stojanj.u od osnove IkI, a izvodniceima'ju podnoja sada u
smeru suprotnom prethodnome, su poonolja redom
ke 2, R, V, Rl, 1.
sl. 157
k'
l.
Primer 2. Konstmiimo prodornu Hniju povri kupe ii vaJlj'ka koji
su dati dvema normallnim projekcijama. Neka su kupa i valjaik
kosi, sa osnovama Iki i Ikz u ravni 1tJ (sl. 157).
Kao u primeru konstrukcije pr-odorne Linije piramide i prizme .j
u ovom ravni, koje koristimo za 'konstrukciju
prodornih izvodnica ovih povri, obrazuju ,pramen n:iv-ni
je osa prava VNz .. gde je VI vrh kupe, a Vz ... besko-
daleka izvodnica valjka. Odredimo prodornu
PI prave VNzOo -kroz ravan 1tJ u ,kojoj su Osnove. Prema po-
loaju taagenata liz PI na k,rugove 'kJ i 'kz da
kupa prodke potpuno kroz va"\jak, da 'se kriva sastoji iz dva
dela i da je na va-ljka jedna Iinija 'na delu
izvodnicama sa :podnojima 1 i 2, a druga na delu
izvodnkama sa podnojima 3 'j 4.
Odredimo prodorne i kontumih izvodnica, kao II
prethodnom primeru, prvo II prvoj projekciji, a za'tim odredimo
183
ordi-naJama njihove .Qr.uge na drugim projelk:cijama tih
izvodnica. Kaiko su nam 'POtrebne -i .prodora kontumih iz-
vodnica druge 'projekcije, odredimo prve projekcije tih ievodni-
ea, zatim njlioove .prodorne u PIVOj projekciji, a z&tim. or-
dinalama njihove druge pro1ekcije.
Sva!ku od krivih 'UCJ."tavamo !!la Ikoji je !!laveden u prethod-
n'Om primeru, prvo u PrV'Oj, a zatim 'Il d'rug9t projekciji. .
sl. 158
Primer 3. prodornu liniju povri dveju kupa 'koje
su date dvema normalnim projekcijama. Neka su 'kU!pe (kl,Vl) i
(h,V2) kose i neka su im osnove II ravni 1tl (sl. 158).
U ovorq primeru, kao u prethodna dva, koristimo nvni .
koje obrazuju pramen Tavni sa 'Osam VN2, gde su VI i Vl whovi
kupa. :Pretpostavimo da je jedna od ravnI pramena
tangentna ravan ovih dveju kupa. Ako je PI prodorna tda prave
VN2 kroz ra'V8ID 1t1 u kojoj s,u osnove, 1ada je trag ;tl navedene
tangentne ravni tangenta Ikrugova ikI i k2 osnova i ona
ih dodiruje redom 'Il taOka:ma Tl d T2. Ako se liz ta&e Pl koo'Stru-
184
ie druga tangenta Illa krug manjeg koja ga
u T, tada ova tangenta -krug u Q i R. Pre
ma poloaju prv.j-h .kagova ravni da kupa
(k.,VI) prodLre potpuno kroz kupu (!kz,v2)' Prve prodor.ne
njen-ih izvodnica' obraIZuju krivu koja je -na delu kupe
(k2,V2) jzvodnica QVz i TNz, a druge prodorne su na
ddu izvodnica RV2 i TNz. Na izvodnici TNz
je .delova prodorne krive. Os.ta!le potrebne
prodorne i kons-trukciju projekcija krive konstruiemo kao
u prethodnim pziimerima.
2.5. Prodor lopte i oblih povri
Neka je udaJjim pl'imerima -lopta jedna 'od 'POVri prodor
kroz d!rugu povr treba odrediti. I u ovim primerima, kao u pret
hodnim, prodorne kr:ive
taCke ravnJih oJikova oj krivih 'koje se na povrima odre-
u preseku sa ravnima. I ovde pom06ne ravni bi-
ramo U_ !pogodnom ,pOIloaj>u prema povrima d prema
skim ravnima 'kako -bi -se projekcije -].tkova Mo Jake
konstrulsale. Kako je presek -'lopte i ra-voi krug, pogodno je da
racwii budu paralelne jednoj od projekcijskih ravni jer
je 'tada projekciJa kruga 'krug u pravoj i nje-
gova lron'Strukcl1a je jecmCJlS1taVlna.
Primer 1. Konstrwimo !prodornu biniju pov-ri valj.ka i lopte.
;su date dve nOl'ma'l'l1e projekcije pravog vaIjka je os-
nova u -ravni 1t1 i lopte je jednak osnove
va:ljka, a ctmta'l' S pri'pada vaIj;ka ('sl. 159).
Imlberimo loptu 1alko da Illema -sa .osa1ovaana.
Tada .prodorna kriva pripada valj'ka, pa ikako je
prav oi se 'u prvoj projekciji projekltuje na kl"lllg k',-prva
"P'l"ojeikd1a prodorne tli'l1ij'e je O'l1-aj l,uk 'toga Ikruga koji je u -krugu
K'h-tj. u 'konturi ipI'Ve -projekcije lopte. P' D. Q' bu-
gova it' i .kl ' jesu projekcije podnoja gl1lll1ionith 'Izvodnica valjika.
Druge ovih izvodnica jesu tangente druge projekcije
krive.
Za konstrukciju ,drugih projekcija krive kori.std
mo 'raV'Ili paralelne ravni '!t2 -koje seku valjka po
1zvodnicama, a loptu po :krugovima koji se u .d-rugoj projekciji
projekt'llju u pravoj u icru.gove krugu ,kz",
a ;kojli je -kontura dnJgc projekcije lop'te. 1aOke ta'ko do-
bijenih ilZvoonka i krugova je5U 'krive. Neka je npr. m trag
proizvoIjne ravnd Ova je raV'8lIl paralelna ravni 'lt2,
dakle, nOlmalna je na 1t" prema tome, njena prva projekcija je
lra.g m II x. Prve proj.:kc.ijc presc(;nih izvodnica sa valj-kom su
m i k', pa kako je samo jedna od njih, R',
u k.', tada samo na njoj ima Prva projekcija pre
185
kruga 5a 'loptom je tet-iva kruga k,' 'ila pravoj m i QIla je
jednaka 'kruga. Konstn.\.kcijO'm drugih projek-
cija izvodnice iz R i kl'uga dobijamO' II nji-hovoom :pre-
druge projekcije dveju 'krive.
'btim postupkom 'konst'l"uiemo vie Ikm.ve .dovoljolih za
to ucrtavanje njene druge ,projekoije. Osam krive
na konturnoj i ieNodni-cama valjika, potrebno je da se od-
rede i na Ikonturi 'k/' druge projekcije Ilopte, dodirne tacke
druge projekcije 'krJve i ,kruga kz". ravan kojom ove
ddbijamo sadrli centar S 'JOIpte i 'loptu po veiWkom krugu
k2 Druga 'projekcija izvodndcevaljlka k()lja je u toj II"avoi
u preseku sa k2" projekcije T" i U" ovih
\liidlj-ivi deo okrive je deo na vidlii'V'im delovima dbe povr
I
T-
sl. 159
sl. 160
Primer 2. Kons>t'ruiitmo prodornu IBnij-u .povri kwpe i aopte. Neka
su 'date dve :norma'lne projekcije k05e kupe je osnova u "r.j
i 'lopte je centar O na 'Pravoj SV koja centar S sa vr-
hom V kupe ako lopta ima van kupe (s.]. 160).
Za -konstrukciju krive iZ<I!beI1imo ravni koje su
para.Jelne ravni 1t'J jer one seku i kL1<pu i -loptu po rorugovima ,koJi se
II prvoj projekciji projektuju u pravoj
ovakva dva kruga u jednoj ,istoj ra,,'rri jesu klive.
Neka je "t' jedna proizvoljna ravan. Kafko je ravan "t' .L 'it!.
na njenom drugom tragu projektuju se krugovi u dui
186
jednake Odredimo prve projekcije ceI1ltrura, a zatim
prve projekcije 'krugova. U optem ova dva prese6na
kruga :seku se u <!verna krive. Iz prvih projek.
cija prese<:-nih njihove droge projekcije ordi
nalama. postupak dovoljan ,broj
za ucrtavanje krive. Prodorna linija se sastoji iz dve zatvorene kri-
ve Unije jer sve izvodnice omotata kupe prodiru kroz loptu.
2.6. Prodor rogljastih i oblih povri.
Prodorna linija rogljaste able povri sas.tojd se iz lukova krivili
Iinija ti. dui. LukO\1\i Ikrl'Vilh !SIU delovi Il'imi-ja oble povrli
i ravni kojima pripadaju pljosni rogljaste povri.
Primer 1. Konstruidmo prodornu 'lirrlju pCl'Vri 'Pravog valjka .i pra-
vilne piramide. Neka su date dve nol1Ill!a!lne projek.-
cije valjk'a i piramkl.e su. osnove u ravni 'Itl (1S1. 161).
S'
sl. 161
sl. 162
Neka je osnOVa 'piTamide ABCDV ;kvaidrCllt u odnosu na koji je
krug 'k OSIlQve :vallj\ka po.9tavlje:n i neka je
kruga IDlIIllj,i od .kva;draJta. Visina pirami.de je od vi-
siJlle valj-ka. Droga 'Projekcija ra'V'ni -druge osnove valJka je 'Prava
187
pa.ra'le'lll1a osi x i na ,ajoj su -druge projek-dije prodornih
AI, BI, CI, DI i'V'i.capkamjlCie kojima je .p-rodor.ni
kvad-ra!!o U prVlOj IProje'koi]'ise ovaj k-vadrrut rprojebuje u p.ravoj
i se OI'dirnailama i'Z druge projekcije.
Svaka strana piramide .pripada po -jednoj ravni svatka od
njih valjark 'PO elipsi. Kaiko su strane povri -trouglova,
samo luk elipse pripada povri trvugla. Prve projekcije ovih
lukova elipsi su na projekciji valjIka, rtj. na krugu
k'. Kon&trnkcijudruge projekcije lulka svdke od elipsi
izvodimo na po:znat (IV. 1.3). Uooirffio to na rprimeru elilPse
koja je presek vallj!ka sa 'I'avll1i ABV. Prva projekcija elipse
je krug k'. Sredite elipse je taoka V. Prve projekcije osa e'11pt:e
su S'T' II AB i P'Q' l AB. Ako je l' t'l'8:g 'linije -pada !kroz V na ko-
joj je PQ, -tada se na l"V" 'Projekcija P"Q" opdi-
na,lama. Na sa x osom kroz V" dobijaju se S" oj T" ordi-
nalama. Na taj su kon.iugova.ni i S"T".
elipse rkoja je druga projekcija preseka. Samo luk MPN !konstr.ui
sane elipse pri'Pa.da st'l'am ABV.
Na is-ti ISe i druge projekcije O'Solalih elips4,..
Prema tome, ;prodorna -Mnija pOVTi va;ljrka i piramide !SaStoj!} se
iz dveju Hnilja: jedne zaJt'Vorene -koja 'Se sastoji lukova Ikoji 'su
delovi elipse d jeooog Ikvadrata. .
Primer 2. l<!ornstrui:limo prodornu povri prizme i lopte.
Ne-ka su .date -dve nOI1J11a
'
lne prO'jeikcije .praviJne
prizme sa 'OSnovom ABCD II "Itl i lopte ako je centar na pravoj
koja spaja srecli'ta osnova prizme, je orl dijago-
nade osnove pri2ime li Ilopta nema ISa osno-
vama prirzme (sl. 162).
Ravan svake st-rame loptu rpo krugu, pa se rp'l'odorna
kriva sastoji iz lukova tih krugova. Prva projekcija prodorne
linije Je Ikvadrat II 'kaji ISe !projektuje prva projekcija povri
pmzme.
Konstrukciju rdruge projekcije iz prve bo u prethod-
nom elqpse, ,druge projekcije kru
gova. Npr. ravan ikujoj pripada s-trana prizme kroz
ivicu AB osnove !llormaIna je na "Itl, pa je projelkcija kruga po ko-
me ona 'loptu du ST', gde 'su S' i T' kruga
k{ ikoji. -je kontura proJekcije :lop-te sa prvim 'tragom ove -raovrui.,
pravom A'B'. Ako su PQ i ST IkJruga, PQ l ST i
PQ l 'Itl, t3!da je P'Q' P"Q" l x i S"T" II X. Osama P"Q" i
S"T" je eHpsa, druga projekcija Luci ove
elipse, koji 'su u A"B"AI"B{', jesu :luci 'Prodorne krive
MIPNI i gde su Ml i M'2 prodorne livice AAI prizme
kroz loptu, a NI J N2 prodorne ivice BBI. Na isti od-
projekcije prese6nih krugova na ostaHm Sotra-
nama 'prizme.
Prema tome, ,prodorna li!lllija pov-ri pIIizme j lorpte sastdj'i se
dveju krIvih, a svaka od njih iz krumih rlukova.
}88
Zadaci za vebu
l. Metodom odstojanja predstaviti normalne projekcije dve ptramide
su osnove trougao i u projekcijskoj ravni Izabrati vrhove
ovih piramida tako da trostrana piramida potpuno prodire kroz
stranu i odrediti prodornu liniju njihovih povri.
2. Metodom odstojanja predstaviti piramidu i prizmu su osnove
trouglovi u ravnima "It i 0'. Izabrati vrh piramide tako da povr piramide
zadire u povr prizme i odrediti prodornu liniju ovih povri.
3. Metodom dveju normalnih projekcija predstaviti a) dve kose
strane prizme, b) dva kosa valjka, su osnove u "Itl i odrediti prodornu
liniju njihovih povri.
4. MetodQm odstojanja predstaviti normalne projekcije kose kupe i kosog
valjka su osnove podudarni krugovi u ravni o' kosoj prema i od
rediti prodornu liniju njihovih .povri. Vrh kupe izabrati ta'ko da povri
zadiru jedna u drugu.
5. Metodom dveju normalnih projekcija predstaviti dva prava valjka sa
osnovama U."It, i o' 1 osnova i se ose seku.
Odrediti prodornu liniju nj ihovih povri.
6. Metodom dveju normalnih projekcija date su u I kvadrantu polulopta
je centar u i polovina povri pravog valjka su sredita osnova
u osnove ti ravnima kosim prama "It,. iopte je od
osnove valjka a manji od visine valjka. Centar lopte pripada izvodnici
valjka koja je u Odrediti prodornu liniju ovih povri.
7. Metodom odstojanja date su normalne projekcije lopte i pravilne
tvorostrane piramide sa osnovom u Odrediti prodornu liniju ovih povri
ako se poklapaju projekcije vrha piramide i centra lopte.
8. Metodom dveju normalnih projekcija dat je prav valiak sa osnovom
u 'KI i pravilna trostrana piramida sa osnovom u "It" pri cemu osa valjka
i visina piramide pripadaju istoj pravoj. Odrediti prodornu liniju njihovih
povri.
3. SENKA
3.1. Geometrijske osobine senke
dobio utasa'k o obHkuO'bjekta koji predstav-
ljamo proje'kdijom, ponekad ISe 'Smatra da je O'bje!kM osvet'ljen, pa
se uz projelkcidu ()Ibjekta pri,kae i projekcija njegove senike koja
je na ravan H'j ;na Ineku ,povr, a se i 'delovi 'Po-
vri objekta koji ni'5u osvetljenii.
e e ,n .t r a J 'n o i ,p a r a il e rl TI o 'o 's :v e ot ,l j e'n j e. Geometri!josiki
predstavljamo izvor svetlosti a zrak svetlosti pravom ori
jenti'sanom u smeru oo izvora svetlosti prema predmetu. Kada je
izvor ,svevlosti u :konaono'5'ti, osvetljenje nazivamo celltrql
nim. Zraci ,svef]o6ti osvet1jenja seku se tl
izvoru >svetlosti L. Ako je izvor svetlost:i da
le-ka L.." osvetljenje je paralelno. Zraci svetlosti su tada
paralelni, su dalekom L oo koju za-
!p.""
189
dajemo jednom :pravom, ocijentisaJl1om u !Smeru od izvora s-ve1ilo-
sH. Ta pra<va je svetlosni zrak para'lelnog os'Verljenja i oibelea-
vamo je <l. "
i sopstvena 'Senka. Na primeru II opte, Ikoja je
osvetljena iz dalekog izvora S'vetlostJi L .. i' senka
pada na 'I'lWan tj, 'koja sa loptom nema irl'lo-
i:mo geometrijsku konstrukciju senke (sl. 163).
sl. 163
Svetlosni zraci para1elnog osvetljenja, zada:tog svetlosnim zra!kQIll
l. prodiru kroz loptu u dvema .t am a, ,dodiruju je iH sa njom
nemaju su svetilosm zraci onijemi'SaU1e
prave, 'Pradornim jednog z:rak.a razolikujemo prvu
prodornu od dl'uge, .od izvora svetlosti. Prva P'I"o-
dorna je osvtel;ena povri, a .druga je neosvetl;ena
povri. Skup ,prvih prodomih ohra'ZUje osvetl;eni
deo povri Ilopte, a skup ,drugih :prodomih 'je neosvetljeni
deo povri. Neosvetljeni deo povri naziva se sopstvena senka.
Svetlosni zraci Ikojoi dodimju povr dbrazujuvzv. svetlosnu povr.
Tacke u koj4masvel'losni zraci .dodiruju loptu ,priJpa'Ciaju krivoj
koja razdvaja povr9i lopte od 'lleosvetljemih. Kiri-
va koja r3:2Jdva'ja osvetljeni deo 'po'V.r'iod noosvteljenog je. dakle,
dodirna 'biva date povri i svetilosne povri. i naziva se granica
(iH kontura, rli rub) sopstvene senke.
Pretpo'stavljamo da je ravan (f >iza l'Opte u odnoou: na !izvor svebJo..
sti'i da sa :loptom nema U Tavni cr je neosvet-
ljena taaka ona 'koja je prodorna taoka svetJlosnog zralka Ikoji pro-
dire kroz loptu. Osvetljena ravni (] je prodorna svet-
190
IlYsnog zraka koji prodi,re 'samo kroz ra'Van 0'. Prodorne k'raz
rarvan 0", oIllih zra:kova Ikojli u ravni o"
liniju Ikoja razdvalja deo od neos-vetljenog. Ova linija je,
d3lk!Ie, 1i'l1'ija svetlosne povri i ravni 0". Skup neosvet1je-
nih ravni o" naziva .se senka, a li<nijakoja razdvaja
neo.svet1j en i deo ram o" od na2Jiva se granica (iiIi
kontura, illi rub) senke.
SvetlO'SlIli zraci k!ojlidodiruju loptu pa.ra:lell!!li su i obrazuju ci'lin-
darsku povr koja je svetlosna povr lopte. Dodiorna Unija ove
povri i povri 'lopte je veiJ,j,ki krug lopte i taj krug je granica
sopstvene ,senike lopte. kriva svetlosne 'Povri lopte i
ravni o" je eHpsa ili krrug i ona je granka senke lopte na
ravan 0".
Svakoj ,izvod-nici ciliIl'darske povr'i pripada .dodira sa lop-
tom i prodorna ravan rf, od.nosno, izvod-nici svetlosne
povri pripada jedna linije :koja je gran'ica sopstvene senke
i jedna taCka !indje koja je granii<:a senke. J>.rema tome,
moemO' smatrati da je granica senke senka granice sop-
stvene senke.
Prema navedenim os()lbj'nama 'konstrulkciju seIllke nekog objekta
na ravan moemo da '9matramo jednom novom interpre-
tacijom konstrukcije centralne tili paralelne projekcije tog objek-
ta. Zato u daljem, neke poZillate osobine projekcija ;inter-
preHrati sa stanovita konstrukcije senke.
je da se skup neosvetlljen'ih na neM obe-
lei. Cesto se pov.r li'ka ikoji predstavlja sen:ku ra.fira ili obo}i.
Pri tom <se 'sopstvenom 'i seD'kom pravi razlilka.
Mi obe osenike raFirrati i to 'Sopstvenu senku para'lelama ve-
ras.rojanja, a p3lfa!lelama manjeg raJStojanja.
3.2. Senka prave i dui
Osobi-ne proje'kciJja prave i ,duI. ddkl\!Zane ranije (1.3),
irnenpreNrajmo 'sa stanmrii1a kODlst,rutkoije senke. Na il:a'j
dobijamo os<JIbi!Ile senke.
Definicija 1. Senika !!la revan je prodorna 5vetllosnO'g
zraka 'te taoke kroz rav3ID.
Neka je daJta A, ravam o" i rllnrlc II paraleinoog osvet1jenja (sL
164). Sen!ku A. ta&e A na 'ra'V'aD a lronSltruiemo ItaJkO' to kJroz
A postaJvimo L .. A i odredimo prodomu
ku A. O'Voga 2lralka i:kroz r3IV3ID 0". Reimo, na poznat ovaj
za.datalk metodom oo&tojanja (11.8) (oSI. IMa) i metodom dveju
normalnih projek!ciia (UL8) (sl. I64b).
zatim, metodom dveju nornHll1n1ih projekcija senku
,A na !PTojelkciJj$ke r3IVDi 'll:J -i '11:2 (Sl. IMc). Kroz A po-
starvlJJ1l0 <sverlosnizrak i odredlimo njegove prodorne AI i Au
kroz 'ltJ i 'lt2. Klilloo zrak A 'PrOldWre prvo 'k!roz ravan
'ItJ u Ar, a zatim 'll Aulk-roz 'It2, Ar maz1vaano
stvarna sen!ka, a i1:a{lku AlI geometrijska se.nlka A.
191
sl. 164
Definicija 2. Senka prave na ravan je 'Slkup senki te prave
na Tavan.
SvetJosnJi. :'llraci 'prave p obraiZuju ravan (LIP) ,iH CL':', p)
koju na7ii'VaaIlO svetlosnaravam pTave. 'Prava svet'losne
raWlr;, ipTave i \ravni a, na koju se 'senika je skup prooqr- ..
njih svetlosnih irakova, ona -je senika p. !pr3lVe p. Time .je ..
dok:az3ll1o:' --'0 o o
Stav 1. Senka prave na neku ,ravan je pra'Va svetlosne
ra'Vni i ravni 'll'a Ikoju se -senka
Kaiko je prava ,dvema senka pra'Ve na ravan
je sen!kama d'Veju Iz ovoga pro-
izYlazida je senika d'lli senkama njenih k'l'"ajnjih

sl. 165a sl. J65b
192
..,L'
\
sl. 165c
X
6"
Bl

x
;/
r'=A'=B'
sl. 165d
Prodo.rna 'Prave kroz ra'VaI!l, Ina koju se senka
senka 'je te Prema tome, senka prave na neku ravan sadri
prodornu prave kroz ovu ravan.
- Primer 1. Metodom odstojanja 'konstruiimo senku 'prave p(A',OAo;
B'iOBG) na 'raVal!l ats,K',OKe) pri para:lelnom osvetljenju :z:adart:O'I1l
zrakom HI', <: (1',0)) (sl. 165a). Odredimo senke na ravan (]'
dveju !pnllVe p, rbpr. A i Q, gde je Qprodorna
prave p kroz rava:n (]'. Tada je Q, = Q, i ps :::: QAs.
Primer 2. Odredimo metodQm ,dveju normalnih <projlkdja seniku
pra.ve p(p',p") pri cen1!raJnom osverljenju zada-tom ,izvorom sve-
tlosti L(L',L") 'na projekcij:s,ke ravni ('sl. 165b). Odredimo senke
dveju A oi B pravep. Kako je stva-ma senka Ar A na
"ltt i 'stvarna sen'ka Bu B na "ltl, ,senka prave pada ,i na "ltt i
na 'itl, ,kaemo da se senka prave lomi. Za kons-t,rukciju senke na
'itl je osim ,taake Ar i :geometrijISka senka Br B.
Senka Ar Bl os'u x u CI = ClI , pa je stvarna senka pra-
ve p na 'itl deo pra've Ar Br na ,kome je Ar do ose x. tj. do
Cr. PreostaJIi deo je geometrijska senka prave p 'na 'itl. SenIka na
"ltl je deo prave Cu BlI na 'kome je Bu ,i to od ose x. da
sen.ka prave 'na 'itl sad-rJi trag PI, a senka na 'itz sa:dri trag Pl
prave rp.
Kako su A i Bklrajnje dui AB, senlka AB je izlomlje-
na 'linija Ar Cr Bu (sl. 165b).
primere seniki ,dui 'koje 'imaju 'specijalan 'poloaj pre-
ma projekcijskim ravnima.
Senka pri centoraJInom osvetljenju na "ltl duli AB 'Prave q, koja
je para!lelna 'itl, je .du Ar Br para:lelna dui AB, tj. paralelna pro-
jekoiji A'B', jer je AB na sutranici a senka Ar Br 'na prvom tragu
svet!IoSllle r:avni prave q (sl. je 1 pvi para,lelnom os-
vefljenju.
Senka ]>1'i paraileInom osvet:ljenju na 'itl i 'itz -dui AB prave r, koja
je nOI'ma:l>na na 'itl, je izl-omiljena Ar CI Bn (ls. 16Sd). Du
Ar CI je deo sen'ke na 'itl i ona je 'paralelna 1', jer je svetlosna ra-
van prave r 'norma'lina na "lt"pa je na njenom prvom tragu i senka
du1Ji AB 'na 'itl .j prva projekcija svetlosnih zrakova koji ovoj svet-
loonoj ravni pPi!padaju. Du Cr Bu je deo senke na "'l, paraleJna je
dui AB, tj. paralelna je proJekciji A"B" jer je AB paq-alelna 'itl. Sli
je i pri centralnom osvetljenju.
193
. 3.3. Senka ravnog lika. Senka kruga
S e n k a r a v n o g lik a. Konstrukcija senJJci ravni kojoj
pripada Hk. svetloS'nim Ziracima iz iozvora svetllosti L na ravan cr
je preslikavanje -ravni li'ka na ravam a 'kojim se svakoj ravni
dodelj.uje njena senka. prodorna rtaf:lka svetlosnag Zlraka kroz ra-
van a. Prema tome:
2. Sen'ka rav.nog Hlka os'Vet!l'jenog iz :svetllos'ti L na ra-
van a je pers.pektivno -koloilJlearan Iliaotom IHlku sa centrom koli-
neacije L. ' .
Konstrukcija senke ravnOg liika na ralVaal je samo nova .mtel1preta-
ci0a konstruikoije perspektivno kdldneamog pres:J,i:kavanja ravnih
Jiokova (1.5). Ka.ko senoImailnim projelktovanjem na .ravanperSipek-
tivno 'kolinearno .presli-kava!l1je u .prostoru zadrava
i njihov-im projekcijama. konstrukciju senke Ta'Wlog ,Hka lOZ-
vodimo u projekoijg,koj pooznaote oosbine ovog 'pre-
u ravni.
Formuliimo osobine senild hkova na ravMl pri centralnom
i 'paralelnom osvetiljenju -interpretli:rajuci poznaJte !konstrukcije per-o
spelkHvno kotlinearndh i perStpellctii'VIno afinih ,l'i'kova sa stamowta

1. Sen:ka na ravan a lika 1<oji pripada raWl'i . pri cenJtrajj.nom os-
vetljenju iz jzvora svettloSlti L. je Hik perspektivno kolinearanda-
tom. gde je L centar. a preseOna prava rp .rarvni lj cr je osa koH-
neaoije.
navedeno presoJ.ikavanje. konS'tl'Uj'-imo u norma.lnoj pro-
jekciji na jednu ravan seniku pararielograma ABCD :pri centralnom
osvet-Ijenju zada.tomizvorom svevlasti L. na ravaln a IkQja je ha-
brana As. B .. Cs. 'Sen'kama A. B. C Csl. 166a).
KaJko su As. B,. Cs Jzabra;ne rooom na zracima LA, LB. LC
uspostavljeno 'je perspektivno ,koHneal'll1'O presloikavanje .i ono je
sa tz;i para i centrom L. Za kon-
strukciju senkeD. D na zraiku LD vreba 'Prethodno kOTIstru-
isaH osukolineacije p izavim napomat konstruisatd
rouglu ABeD A.B.C,D .
2. Sen'ka lika koj'i 'pI1ipaoda ravni na a koja je para
l
lel'l1a
ravni . pri centralnom o'Sverljenju 'iz izvora svedostd L. je loiJk
perspektivno aHn. o,dnosno perspektiv7lO datom. gde je L
centar. a osa afinoSot:i je daleka prava p co
ravni i a.
se navedenim perspektivno .presJiokavanjem." kon-
struiimo II normalnoj senku 'pararielograma ABCD iz
izvora svetlosl\i L na rravan a. koja je lizabrana :us.Jovom para.lel,no-
sti sa 0.. daikle. dalekom 'Pravom p co 'ravni" o. oi
As. senkom A na zraJku LA (Isl. 166b). Na taj je uspo-
stavljeno perSlpektivno aHno presHkavanje 'sa centrom L. asom p co
j parom A i As na jednom zra:ku afinosti.
D NaCTtnJ geOl\lctl'ija
194
sl. 166
3. Senka lika koji ra'VI1litJ. na ravan f1 pIli paralelnom os-
vetljenj'll zadatom zrakom ,l, Itj. dzvorom svetlosti L ..
je H'k perspektivno afi.n datom, fide je centar .presHkava.nja L ..
zadat !pravom ,l, a preseOna :prava op lra'VIni r:J. i f1 Ije osa afi.nosui.
Konstruiirno nl:Wedenim preslbikavanjem 'Il :projekciji seniku paTa-
lelograma kBCDi.z nvora L .. na ravan f1 koja je izaJbrana
tl1i:ma ta6ka:ma A.. Bs, e, na svetlosn'im llradma A, B, e,
tj. semlkama A, B, e (sl 166c). Taiko je uspOstavljeno per
spektivno aflino ptres.li1kavanje sa centrom L .. odnosno zad8ltim iJra-
kom:l i 'sa Itri para odgavararjucrh na Maoima fli.l11osti. Kon-
stru'kcija presilii!kooog ;1rka 'izvodi se na naain, po,to se pret-
hodno kons1ruie osa a;llinosti <p.
4. Senika }ij,ka ,koja pr1pada ravni a. Illa ravan cr ikoja je paralelna
a, pri paralelnom osvetljenju zadatom svetlosn'ini
l, vj. ilZVOI'om svetlosti L .. , je ,lilk tperspetktirvno aHn, odnosno It'ran-
:atorno podudaran datom, gde je centar L .. zadat pracvom l, a
QaJleka .prava p oo ["avni a i f1 je osa afinosH.
Konst!l1iiimo Illavedenim .presLikavanjem u p,rojekoiji 'senku para-
lelograma ABCD ,iz !i-zvora svetlosti L .. , zadatog zrakom svet'lJosti
l 'na 'ravan cr je paJralleilna .ravnd (L, pa je 'izabrana pravom p ..
195
ravni tl i As.na zraku L coA (sl. 166d). Usposta<v'ljeno perspek.
tivno afino 'Presldikavanje je, prema tome, centr<llIIl L co
tj. zrakom 1 i osom p .. i <parom A i As.
poznate 'mvall'rjarnte <perspektivno atii!lllog presITka'V3ltlja,
da je senka paralelograma paralelogram, ako se kon
&trukcija ,izvodi perspektivno -afiiiJlim presHkavanjem (!Si. 166b, I66c,
166d). Dakle, senke pa>ra!leLnili dum, ocmosno; paralelni!h :pravih su
talda paa-ClileliJle dui, odnosno, pa.ra!lelntt :prave.
Za da >H se u projekciji vidi O'Svecljena ilti neosvetljena
stmna ravnog ti:ka, kor1stimo smer OIbelea.vanja temena na pro-
jekciJi ,i <Da senci 'ravnog lijika. Aoko je smer obe1eavanja 1emenana
projekoijii ravnog i smer temena na njegovoj
senci jsti, tada se vidli oS'Ve1'ljena 'st-rana, a alko su vidi se
neosvetljena strana. Na rsl. 166a je smer oIbeileav81nja i1:emena
A'B'C'D' i sen!ke A,'B:C.'D,' isti, a na sl. 166c je Dalkle, u
prvom ,pmmeru se 05vevljena, a II <drugom !pl'imeru V1idi se ne
osvetljena_stra(!Ja ravoog bika. Neosvedjenu stranu J.i'ka
rafi.ranjem. SrafiJmmo je !kao sOIpSt'Venu.senku.
Primer 1. Konst'ruiimo 'metodom dveju lIlormaiJ!nih <projekcija sen
ku trougla ABC, 'koji je u ra<Vnli 4, (!Ja Tavan CT(SliS2), ikoje su: dbe -
kose prema projekcij'skim 'raVlI1ima, PI'i pa.raIelnom osvetljenj'\l da .
tom svet!losnim zrakom II W,<l") (,sl. 167a).
K6n5'truli>imo senlke 'temena 1rougla ABC na !l'avan (f
prodorne As. B., C svetlosniih 2Jrakova temena A, B. e !kroz
ra.van (f, 'Ila poznal1: Kako je stvarna senika Itrougao AJ3.C. u
ram'i CT, on je predstavljen svojim dvema nor.mallnim projekoija-
ma. Osa perspektivno afinog presliikavanja je prava p rav-
ni tl i a. KonstruiilJl1o je projekdje P', P" i Q', Q" za-
P i Q pravih AC i A.C .. BC i B.C., pa 'je p = PQ.
Primer 2. Odredimo senlIru trougola ARC pm cennrMnom osvct;Jjenju
iz izvora svetlosti L (L',L") na .projekcij&ke 1tl i 1t2 '(osI. 167b).
sl. J67a
196
sl.l67b
Kako SIU stva.me 5en'ke Au i Bu u 'TCz i CI U 'TCI, senka toroug1la
Se lomi:. K'OOl8tIl'Ui')mo 1 geometrijsku seuiku Cn mja 'Sa A II i Bu
smu trougla .na 'TC2. Deo t'rougla AuBnCu koji je imad
ose x je deo senke na 'TCz. ta&e Mo. i N" tog .trougla i ose x
spojene sa CI deo senke trougla ABC na 'TCI. Alko odredi-
mo i geometrijske senke AI i BI , 1lrougao . Al BI CI je senka na 'TCI.
Tl"OlJgao AI BI CI je u nwni 'TCI, pa se pdk:\apa ISa svojom prvom
projekcijom. a njegova druga projekcija je 'Ila osi x. dru-
gu 'Projekcijl\l ne a u 'prvoj projekciji ne upisujemo
oznailru za projekdju. Ne upiJsujemo ni oznaku za projekciju uz
O2IIlaoku senke III raWli 'TC2.
Osa trouglo .'8 ABC i Al Bl Cl je 'PI'V'i tJr8'g al t'!IIV'llJi tro-
ugla AB ravni . U .prvog traga, prema tome, seku se
p8iI"O'W. :volli na kojiima su stra;nlica trougla li njena lSl?JllIka, nlpr.
AC a AI CI. je drugi 1rag '82 '[avni osa ,k()lJ.i.neacije lorou-
ABC i All Bu Cu , pa se na njoj seku, m.pr. AC i A II ClIo
Senka Kll"uga. Primer 1. K'ODstruiimo serrku k. kruga ik ikoji
pri:pada ravni (a.S', OSo) na ravan CI (s,K', OKo)prl paraileInom
osvet!ljenju zadatom J -( (Q',1) = 45). Senka je el.ipsa
k. ]roIja je datom krugu rperspekt'.iV'IlO afina (s1. 168). J(oostrui-
imo zato 'projekciju prave p 'ra:V'n'j :j CI ikoja je osa
afinastJi, a zaJtiom 'Projeikciju 'Prodome ta&e S. svetI-asnog
S lkrt>z lI'av3!Il CI koja je senka centra !kruga na ravan 0'. Na
taj SU u projekcijskoj .ravnli osa afu10sni p' i par
S' i Ss' na 2.I'aiku afinosti Ose A'B' i CTI'
el!ipse k' presIlilkaj'lDO 'll lkonj-UJgOvlllIle A.'B,'. C.'D,', :kojlima
je e1li'Psa ik.', projekcilja 'sentke ks mga k 'na 'l'aVa!ll CI.


Ko
o
sl. 168
197
Primer 2. Neka je 'krug ik, koji je u ravni (f 1'aralelnoj ra,\'l1i \TCl,
zadat dvema normalnim .proj ekcij ama. Odredimo senku kruga
pri centralnom osvet'ljenjIU zadatom dzvorom svetilos,ti L (L' ,e')
na :projekdjoSike TaWl!i 1t1 i Fc2 (siJ. 169).
PrebpOSta'V1imo da je pdloaj iizvora 'svetIosti L t8Jkav da senka
pada na obep:roje>kcij:ske Ta'\lll1Q, ;tlj. da se senka K!rugk je
paraleJlan ravni 1t" pa je sen'ka kr na 'Itl perspekti'vno krug sa
centrom L. Da;k'le, II 'Pf"ojekciJ.i ila 1t1 s>u projekcija lk' i
.seDJka k l = k I' perspektivno krugovi. Konstruii;imo zato
senku Sr centra S i senku AI ,taoke A kruga na 'Itl. Senika lk r je
krug sa cen1rr"om Sl i SI AI . Kalko ovaj krug u
kama PX i Qx osu x, stvarna senka na >ravan 'Itl je luk tklJ"Uga k I
ispod 'ose x, ovim Drugi iluk je geometrijska sen-
ka na 'Itl. Senika lk II 'krUlga k na 1t2 je pers'peJktivno kdlinearr-aIl lilk
,datom krugu pri, je L centar 'kolineacitje, t'rag Sl osa p koli-
neacije (1.8). Prema poloaju protiv-ose 'Ovog pres1iJkava.nja u
raIVni kruga, perspektivno ,kollineaIlIla sHka kruga, ,tj. senka kruga,
je eHpsa (sl. 169a), parabola ('SL 169b) , dili hiperbola (sl. 169c).
Protiv-06a u je prava ra'Vni kruga i ravni 'It \koja prdlarz:i
k!roz centaT pres.Jiikava.nja L cr parail:elna 'je ra'\lll1i sen'ke. tj. ,ravni 'Itl.
Prema tome, projelkcija u' je 'pra'va \kroz L' parail.elna x, a u" se
poklapa sa 'S2 jer je' ravan (f l 1t2. U prlloj projekciji su predstav-
ljeni okrug k', osa koJi.neaci'je ,p' = x oj ;protiv-osa u' u istom
sobnom poloaju u kome su rarvui cr.
Menjamo lId poloaj centa:-a L tako da ostaje na projeJkdi,i5\kom il.ra-
ku LL" normail.nom [la 'lt2. poloaj druge :r.'rojelkoije L" 'ie ll1e roe-
nja, a promeni poloaja 'ta?:ike L u pros'toru odgc":<'rc<" promena
198
pdloaja prve projekoije L' na ord-inaH L 'Ln l x, a sa njim
i 'Promena poloaja 'Projekcije u' protiv ose.
Alko se :koJliS!tJrui<u :tangente ;kruga 'k',koje su paralelne osi x, one
seku ordmatlu L'L" i du u odnosu na
koju Tazlitkujemo poloaje projekcija L' i u' (sl. 169):
a) ako L' ne priJpa,da ovoj dui, u' nema sa
k'; b) alko je L' jedna od kra1njlih dui, u' dodiruje k';
e) alko je L' ove dui, 'll' lk'.
Prema tome,
a) Alko u' nema zajednii:tkih tataka sa k', ta:da se !krug lk pres1i-
kalVa u e1ipS'll u ll"a'W1li '!t2, 'tj. senka Ikn kruga je (sl. 169a).
Kon:struiimo <tada prvo senku na '!t2 AB za Ikoji su tan-
gente u krajnjim A i B palmIelIne p, odnosno u. Sredite
Mn dui An Bn sredite traene elipse k II, . Svedosnim zratkom
iz M II na AB M, a za,tim konstr:uiemo senku
Cn Dn tetive CD IkO'joj pripada :M j koja je parallelna p, odnosno u.
An Bn i Cn Dn s.u konjugovani 'PIl"eonid traene elipse lk II i oni
je Krug Ikn i eJ.iJpsa 'kn seku se na osi x u Px j
Qz. LU/k elipse kn Ikoji je imad ose x je stvarna senka ikruga na
'1tl, dok je luk iste elipse ispod ose x geometrijska senka.
pz i Q. su senBce na obe 'PIl"O'jelkcijske ravni p i Q kruga ik.
sl. 169a
199
sl. 169b
sl. 169c
200
b} Ako u' dodiruje k', tada se krug k presJ.i,kava u pa,rabolu u
'lt2, tj. sen!ka ku kruga je parabola (sl 169b). Scn'ka AB,
gde je B dodh'na protiv-ose li kmga, je poluprava A II Bu ..
a senka 'a II tangente a tkruga II A je paralelna p, odnosno
x. KOIllju'gova;l)/i pravci AuBlI .. i P.Ox II a II parabolu k Il
koja je senka kruga na 'lt2. Luk PxAuQx palfabole ikoju je iznad ose
x je stvarna senka kruga na ravan 'lt2.
e) A'ko u' k', tada se krug k preslikava u hipelbo!u II 702, tj.
senka .k II ikmga je hi'perbo!a (91. 16ge). Senka AB jesu
polupra'Ve pra'Vc A II Bn, a an i bu su senke tangenata a i b ,kruga
kroz A i B i one su para'lel-ne osi p, odnosno osi x.
Au BJI i nje:mu konjugovane tangente a II, bu i tetiva, PxQ. odre-
hiperbolu ku 'koj-a je senka kruogana 'lt2. Luk P.AllQ, 'koji je
iznad ose x, je stva'ma senka na ravan 'lt2.
K.I'ive Iibnije 'kon'5lt:rwisane ,kao senke lkruga moemo shva,tj,t.i i kao
svevIosne :povri ,kruga 'Sa na .koju se senka
P'ri osvet!ljenju iz izvora sve.tIost,i L, s vet-
Jasna p<l'Vr klruga 'je klUlno konuosona 'povr oija je vodHja krug
k paraleIan ra'l/!Ili 'Itl, a 'Vrh L. Sen'ka kruga lk na ravan 'Itl
je ove pov.rd i ra'Vlllli paralelne vodHj'i, 'pa je pre-
sek .krug. SenJka IkruJga k ma .ravan 'lt2 je presek .'iste povri ,i
'lt2 koja 'll primeru: a) nije paraileilna !lli jednoj povri,
tj .. 'Illi jednQlll svetllos.nom zraku; b) pa.raJ!elna je jednoj .izvod-
nkd ove 'poVTIi, izvod\llioi LB, jer je L'B' 1/ x; e) paralelna je dve-
ma LV i LW. ikI1i.ve su, prema tome, eHpsa,
parabola i h'iperbola.
3.4. Senke tela
U primerima kons<truli.imo pri eenotra1nom i paralelnom
osvedjooju i sopstvene senke nekih geometrijsikih tela,
sl. 170
201
Primer 1. KonsDrui'imo senku piramide je osnova
ljan peJtougao ABCDE u -datoj ravni (j (s,A ,OAo) i vrh data
ka V (V',OVo) p11i cenbra'lnom osvetijje,nju uzV'Orom svet-
losui L (L',OLo) naravan osnove (j (sl. 170).
prodornu svC't,losnog zralka LV kroz TaJVan (j,
senku V, vrha V pi-rami-de. Kako je osnova pi<ramide u raNIllj (j,
ona se p<>'klapa sa svojom sen\orn na ravan Cf. Na taj poz-
nate su sen!ke svih temena su d senke
svih njenih ivica. Ucrtavamo -samo one koje su nakont1lJI"i ba-
senke. senka na sl. 170 je mnogougao AsBsC.DsVs."p.re-
ma ,kontu-rii senike da kon1uru sopstvene sen-
ke prostOTna H!J1!ija ABCDV i oda su u saps-tvenoj
senci osnova :i $Itr31ne 'DEV i EAV. Koje su od vidllji,vih
strana pira.mi!de tl sOp6tvenoj -senci a ikoje su osvetljene zaklju-
napr. prema -sme-ru ooeleava,nja temena.
Primer 2. KonSti"ui.imo senku proizvolJne prizme
je jedna osnova A,B,C,D
J
u projekcijs:koj ravni "tt
i jedno teme druge os'nO've data A (A',OAo), pri parr-alelnom
osvetljenju zadatomsvetlosnim zrakom 1(1', -4:: 0,1') = 30) na
ravalIl Qlsnove TC ('sl 171).
Ao
sl. 171


\
\
\
\
\
\

Kako je osnova A,B,C,Dl -pro<i2'NO'ljan u rarvni TC, ona
se sa svojom sen:kom. Senka osnove ABCD na ravan .. TC
je -perspeikti-V'Ilo afin il'ik, pri je osa a.f!ilIlosui da-
lelka prava par3llel'l1ih ravIlli osnO'va, a centarr je da-
leka L oo svetlosnog zraika l. Sen'ka A.BsC;D. je, prema t()ine,
tra'l1'siatorno podudaran Jilk za -je konstnllkoiJu -doVIdljno da
se konstru:ie seJl11ka jednog temenanpr. senika As A. Kon-
stru4I'imo, dakle, prodornu svetlo.snog Naka L ... A kroz Ta
van 1t, a zati.m A,B,C,D,. p(}to su senke svih
202
temena, ucrtava:mo sen'ke wka koje su na IkoIl!turi senlke,
a to u na sl. 171 stranice mnogou:gla AJ.BtsChC,D.A.. Prema tome,
kontura sen!ke je prostoI1l1a izlomljena Limija AJB1CJCDAAJ,
a od s-tra41a.priW1e, koje su II 'SOpS.tVMOj !Senci, na 'Sl. 171 vidi se
samo strana CJDrDC Ito rnfi.ranjem
Primer 3. Date 'Su iprojelkoije prave :kupe je wh V u projek-
cijSkoj TaIVIli 'It, ()SJIlova je ,krug u ravni ff paralelnoj 'It i 'Projekcija
ra'V>ni 't (t,K',Ol<G) .. Pri paralelnom zarlatom SIVetlosnim
zra!kom l (l', .( (,1,1') = 45) tkonstruiirno senku kupe na ravni 'It
i 't (sL 172).
sl. 172
Kaiko je ravan osnove (f paralelna ravni 'It, projekcija osnove je krug
k' sa se centrom S' poklapa V' vrha. Vrh je II ravni
pa se pdkrla.pa sa svojom senkom VI na ,ravan 'It. Za ilron:snruk-
ciju sen!ke oonove odredimo senku centra S, tj. prodor-
!Ile Ss i SI svetlosnog 2lralka L .. S kroz ravll1i 't :i 'It. Kako na
sol. 172 ovaj Zlrak .prvo prodire !kroz 't, 'stvarna senka S. je u Ta:vni
't, a S I je geome1irdjska senika II ra'vIl!i 'It. geome-
trij'sku senku Ikrr.uga lk lI1a ravan 'It. To je krug ikI brans'la;torno
podudatran. krugu k, tj. to je krug je centar SI i
jednak je \kruga ik. Kon'turu senke u ravni 'It
dobijamo ako jo KOIlIStruilemo tangen.te iz V I !Ila krug kr koje
u P l i Qr dodoi.ruju krug k. Na ovim tangent'<lrna
Vl Pl j Vl QI jesu senke dveju j.zvodnlica PV ,i QV kupe
i one sa jednim I]'Ukom :kruga \kI Ikonturu senike na 'It. iz-
vodnice PV i QV iprlpatd.aju granici senke kupe,. a do-
bijamo ,ih ako ,taoke P i Q ZlI"akova
koj'i odgovaraju ta&ama p l i Qr i koji u preseku '.Sa Je
taake P oi Q. Stvarna senka ku-pe na ravan 'It je deo senke
203
do traga t 'ra'Wli 't. Odred!imo jo ideo :stvarne senke koji pada
na ravan 't. "
Senka kruga -k na ravan 't je pel"peskH'V'no afin Uk krugu k, emp'sa
k" pri je osa pres.J<ilkavanja pl1ava .p ,ra'Wli 't :i (1,
7Jraoi su zraci. Konsto::wimo. 'Pra'VlU 'P, .:Pa
znamo lJ. PM 'OdgavaraJoUOlh S l S. afWnog !pres:liikavaC')a,
konstruiimo elipsuks, tj. konstruiimo njene 'konjugovane
A.B.\! p li C.D. koji u 'Pres,/,ilkavanju Qdgovaraju nonnaJn[m
AB l CD kruga ,k, pri je AB " p: 12: ta-
tangenata V J PI i VI Qr sa ,Dragom ft kOIlStJ:1wimo 'tangente
na elipsu k . Dodkne ta.oke P. i Qs su stva'l"ne !Senke .p i Q.
Primer 4. KQ'll:struiimo senku /k.osog valjIka je jedna osnova
krug kl u oda.toj ravni IT (S,SI',OSIO), sredite druge osnove 'k je
data S (S' ,OSo) van ra'V'n.j (1, pri centra!mom QSvedjenju za-
datom izvo-rom svetlosiN L (L',OL!) na ravan 'osno-ve (1 (ISI. 173).
sl. 173
Osnova u ravni (1, 'krug IkI, .poklapa se sa sVO!iom senikom k1s, a sen-
ka druge.osnave. na :ravan (1 ,je \Ilno krug k, ,krugu lk tj.
perspeoktiWlO afm I'lik 'preS'llilkavan],a u kome Je centar -L a osa za-
claileka 'praiVa paTa,JelInih ravni osnova. Kon-
strui'imo zato prodornu 'Sveotilosnog zralka LS kroz ravan
(1, senku Ss centra S 'Ila ra'van (1. KOll'Sltrui-imo (la1Jim senke AsB,
i C,D. norma1ndh AB 'i CD k['ugak 'su' .projekcije ose
lk'. Kako je sen!ka ks Lik iza 'kruga k u odnosu .na lii2Nor svet-
lost], ovog ,huga je Za konstrukciju lron-
ture senke va.lj;ka 'konstn.dimo jo sp-o'ljne tan-
204
gen-te kI1llgCl'Va k,s i ks i obeleimo sa Pb, P s, Q,s, Qs dodirne
koJima su selllke izvodnica PIP i Q,Q na povri
koje kon turu sopstvene selllke.
Konstruiloimo dalje neilcih od navedenih tela metodom dve-
ju normaJl.ndh projekcija.
Primer 5. Date s-u dve norma-lne projekcije .pra-ve kupe je
osnova 'krug k u 1t1 i izvora ,svetlosti L (L',L"). Konstruiimo sop-
stvenu j senku >kupe na projekdjskeravni (sl. 174).
Kako je osnova krug k u ravni 'It" ovaj lkrug je oi njegova senka
kI na 'It,. Senika vrha V na 1t, je prodorna VI svetlosnog zra-
ka LV kroz ravan 1t1. Pr VI i Qr VI na tangentama kruga
k iz VI jesu 'sen'ke izvodnica PV i QV. Konstruiimo obe pro-
jekcije ovih izvodnica i delove projekcija kupe
koji su u sopsotvenojsenoi i ikoJi se vi-de. Kako na sl. 174 kontura
senke, 'koja se Sa5>tO'jti iz IUlka kruga lk I i P I VJ,
Ql VI <la-ngena;ta, osu x, deo ove senke iznad ose x je geome-
trij'5lka 'senka kupe.
sl. 174
Odredimo stvarnu senku na 1tz .t!a!ko 'to senku V II
v,rha V na 'ltz, ,tj. prodornu svetllosnog zralka LV kroz 'lt2 i
spojimo je sa kont.tiTe senike na 'It, i
ose x.
Primer 6. Pra'V va/ljak. je osnova krug 'kz u ravni 'lt2 i koji jednom
izvodnicom ravan 'Itl preds'la<vljen je dvema normalnim
projefkcij.aana. Pri paralelnom za.datom projekcijama
svetlosnog 2lralka -I ('1','1") kOD's>tTui'imo senIku 'Valjka na projekoij-
ske >ravni. 'It, i 1t2 (sL 175).
205
Krug k2, 'koj:i je u ravni 'lt2, poklaJpa se sa svoj.om sen-kom kn!
na 'lt2. Senka kn na 'lt2 kruga .k, koji je druga osnova vaJjJka i pri-
pada ravni o- paraIelnoj 'ltz, je tran-s.Jatorno .podUldaran !krug k Ii
krugu <k. Konturu s enik e na 'lt2 dobijamoaJko jo konstru-
iemo paraiJeine ta:ngente P2II Pn i Qzn Qn Ikrugova . Jez II i kn. Iz-
vodnice P2P i Q2Q na konturu sopstvene senke.
sl. 175
Kako na sl. 175 'kontura -senke na 'lt2 osu x, deo stvaTTIe
senke pada ina 'ravan 'lt!. KQIIllStrui"imo zMo senku kI kruga k na
ravan 1t! kOlja je perspektivno aiina IkI ,klru:gu lk pri
je osa aHnosti prvi Iprags! ravni osnove 0-, a 2Jraci ;aHnosti "su
svet10sni zrad. Elipsa kI je konj:ugovanim
koji su senke nonna:ln-ih lkruga 'ko Tangente na elipsu k I
iz u kojima ;kontura senke na 1tz osu x, odre-
zajedno sa lukom elipse IkI deo kOI1lture senke na 'lt!.
Napomenimo da su iJzvodnice valUka paTaleIne 1t!, pa su
njihove senke na 'lt! ovim izvodnicama i prema tome nor-
malne -su na .osu x.
Primer 7. Kons'trU'struiimo seniku lopte, ikoja je data svojim dve-
ma norma:lnamprojc,kcijama, na 'Projekcijske ravni pri paralel-
nom ako je dat svetlo'Sni zra,k l (:1','1") (151. 176)'.
U prethodnim primerima konstruisali smo prvo konturu
senke, a zat,im -smo, od nje, konturu sopstve-
ne senke, da je 'kontura ba\':ene senke senka konture
SOpstvene sen:ke. U ovom pr-.imeru prvo ocLredHi kontu-fu
SOpstvene senke, a zatim njenu senku, Iron-turu 'senke.
206
I
sl. 176
VideI.i smo da je, pni QSvetljenju, svetloslla ravan
lopte ik runo ci:Hn:darska povr- 'kojadoddruje ,loptu po velikom
krugu Ikojii je uravm 't nooma,l'l1<>'j na z,raJk svetl09ti l, dakle, ovaj
krug je ;lrontura sopsttvooe 'senike lopte. KOMi-miimo zato kroz
cenotarr O lopte ravan 't koja je normalna na svetlosni zrak l a za-
tim Ik;rug lk: lopte ravni 't. KOITstruiimo zatim senku
kruga ik na projekci}ske ravnoi 'Itl i 'Itl. Svetlosni zrak LeoO prodire
prvo kroz rava.n 'ltt II tacki Or , za.tuom 'Itl u 011 (sl. 176). OI
je stvarna centra O kruga k. Konstruiimo zato prvo eli-psu
kI, <seniku kruga 'k na 'ltt koja je perspektivn'O aHna slika kruga k i
ikoju senkama AI BI i CI DI 'normalnih AB i
CD Ikruga ik. Ako je AB II tt, 'taida su A'B' i e'D' ose elipse k' i AI BI
i CIDI su ose b. Ka'ko eHpsa kI na 'sl. 176 osu x,
senka kruga paodadetlom li 'PO ravni 'Itl. Odredimo za'to i . sel1lku
kruga k na 'Itl, eJ.i!psu ik 11, seIJlke E II Fu i Gn Ru
EF i GH k;ruga k, :pIli je EF II t2', 'pa su E"F" i G"H"
ose elipse k" a E II FIl i Gu Hu su 'Ose elipse kn . Elipse 'k I i
kn seku se .na 'OSi x. Lu!k elipse lk: 1, Ik'O joi :j e ,ispod ose x i luk eM,p-
se kIr koJi je amad 'OSe X, rpredstavljaju kon turu senke
lopte ,po rprojelk.oijoslki:m ravnima 'ltt i 'Itl.
207
Ako je osver-Ijenje centra:lno (sl. 177), zadato izvorom svetlosti L.
tada je svetlosna pO'Vr koruno Ikoriusna i ona dodiruje loptu
po malom kruguk je rava.n .. normalna na pravu LO. Za kon-
strukciju ove ra:vni odnosno dodiTnog Ikruga kodstimo novu pro-
jekcijsku ravan .npr. 'lt3 1. 'Itl koja sadri LO. Odredimo Lm i
projekciju lopte i kOIl'str-uiimo tangente iz L'" na Ikrug je kon-
tura projekcije lopte. Dodirne od.rl!quju trag
13 1. L"'O'" na kome je 'tetiva tre6a \k'" ,doodi.rnog kruga
k. od 13 i k'" 12 1. L"O" i tl 1. L'O', a z3!tim
kn i 'k'. Kao u p-rethonom 'PrimeTU, kontU<l1u senke dopte
sl. 177
i'j
i! l
I.
i \
i j
i i
i
I
i
208
lronstrmemo kao senku kruga na projekcij-ske ravni. Senka
kruga ok. na '11:1 je njegova pesI'Spektivno kollinearna sUka k I, pri
je centar ikoIiJneacije !izvor svetllosoti L, a osa je trag ravni
"', t!j. trag 'tl za ,kI"i'IIIU kI i trag 'h za kr-ivu Iku.
3.5. Senka tela po telu. Metoda
A'ko je jedan objekaJt iza drugoga 'lJ. 'smeru svetlosti, tada objeikat
Jooj-i je :bIl1ii azvOIU baoca svoj-u sen-ku .po drugome. Senku jednog
objekta .po drugome nalaenjem -prodomih
svetllosnih 7ll'8:lrova koja sverlasnu pov.r 'PI'V0g objekta
kroz drugi. U kada je drugi objekat sloenij1i, npr. asko
se njegova pov.r sas-tojj iz '<Ielova vie ravni, ;kao to je npr. povr.
piI'3lIJlri.de, lSenlka se -moe -konstruisatli iH delova
sen:ke 'redom na sVa'ku ravasn -taiko to 'se prodor-ne
ke iSvetJ10smh 12Jl"8!kova kirorz svaku ravan, FM tzv. metodom vra-
uz sovetlos.nizraJk" m koraik:o metodom
Metodom lk()lIlstruie se senka oba objekta na neku po-
raValIl, pa 'se senJki 'konsotruiu svet-
J09ni 'ZlI'a<:i i njj'h 'se na
dellu drugog obje'lota. Ove su senke pr-
vog objekta .po dlfugome, jer p'l'edstaV'Jjaj.u prve prodorne
svetlosnih lJI'akova. Kako 'se u ovoj rkonSotrufkcijd ne pOljan od
ke objekta .j zraJka u smeru 'svetlosti 'konstJruie se njena
sooka ,kao prodorna 2Jraka, nego obratno tj. polarm se od po-
znate senke, se na OIbjektu svedosnim zrakom u
smeru suprotnom smeru svetlosti, metooa se naziva metoda
nja. Kaemo da se 'konstrukcija i-zvodi uz svetlosni
zrak. konstn.rkcij.u senke metodom na ne-
-kim primerima.
Primer 1. Neka su date dve normalIne projekoije trouglla ABC,
pra'Ve 'P. ti. svet'losonog Malka l, 'pIli je trougao iza prave u sme-
'nl sver-Iosti (st 178).
Kons-trui.imo senku trougla i sen:ku prave -p na -nek-u
ravan, npr. na ravan 'lt2. Neka je sen;ka PIl pra'Ve p sen-
kama P2 i M i neka pn trougao A II Bu Cu, senku tro-
ugla ABC, u 1 It i 2u redom na stranicama All Bn i An Cn.
Svedosni zrak kroz l IT stranicu AB u 1. i p'1"avu
p u l. l, na AB .j l na p su 'sverlosnoim zra-
kom koji kon.';lruisemo polu7.ci od senke 1 n 'u 'smeru suprot-
nom datom smeru svt:Tlosnog 7.raka. pak od l
prave. p, prva prodorna njenog sveclosnog zrn'ka, koja se
dobi1a u smeru sv<::tlosti, jeste l., dakle, sen-ka
1 je l. na povrs.i trougla a l II je geometrijska senka 1.
je 2, Ila AC. 1. j 2. je
. du na povrM trougla ABC koja je seJllka dui 12 prave p. Prema
tome, .deo ln 2" sC'Jloke p IT prave p koji u ra,vJloi 'lt2 'Pada prek:o
senke All Bn CII trougla ABC jeste geometrijska senka dui 12
pr.a'Ve p na ravan '11:1, a njena stvarna senka pada 'po troug]u
ABC. Iz odnosa senki t.rougJa .j prave na istoj ravni,
dakle, o poloaju senke jednog objekta po drugome.
209
o
sl. 178
Primer- 2. Konst:ruiimo pri centralnom QsvevJjenju zadatom iz-
vorom svedostd L senku pov.ri trougla POR na povor
.piramide ABCDEV (sl. 179). Reimo zadatak U DOnnadnoj pro-
j ekcijli na jednu ravan.
Za reavanje ovog zooartlka metodom pretpostavimo da
su, na poznat kons-truisane senJke piTamide i ;trougJa
na ravan osnove piramide IJ'. Neka je !konnura senlke
piramide mnogougao AsBsC.Y.E. iz da su os
vetljene strane AEV, jABV -i BCV. Neka je 'trougao ispred
pilI'amide u odnosu na dzvor svetdosti i neka senka P.QsRs
senku piramide taiko da ISU Ps i Qs 1:zvan, a R. u kantun senke pira-
mide. Prema talkvom poloaju senki
da deo seOlke trougla pada po po njenim osvetljeni.m
stranama. Konstruiimo kOOlUTU senike urougla po svakoj
od osvet'ljendh S'Drana primenjujuoi kO'.ll:strukciju na-
vedenu u prethodnom primeru.
sl. 179
14 Nac.-tna g("omelrija
210
Ucrtajmo i senke A.V. i B.V, Qsvetljenih livica AV .j BV pirami'C\e
i sa l., 2., 3., 4, prese6ne -seme p.O. prave PO re-
dom sa senkama ivica EV, iAV, BV;i CV. ovih
nih uz svet']osrn. zrak dobijamo na navedenim ivicama re-
dom lp, 2p, 3p, 4p I{'Oje predstavljaju temena izlomljene lanije,
svaka stranica pripada jedn'Oj od osvetljenih strana
piramide i senku dela prave PO na ovoj strani.
Na'VecLimo 'da iz:1omljc'1a <linija, :kao 'Senka dela prave, pripada
svetlosnoj ravni prave PO i da je deo preseka svetlosne ravni i
povri pi-mm.ide. sa tog stanovita senku prave po
p0wi piramide, dola-Zlimo do jo jedne konstrukcije senke
po povri piramide. Na.ime, -senka prave po pov.r:i piramide od-
se preseka p-ovri piramide i svetlosne rav-
prave, pr-i je sCDlka samo deo ovog preseka po osyet.J.te-
nom delu pov-ri piramide. Kao to je pozna.to, presek se k on-
strlliebo perspektivno kO'J.inearan osnov.i pjramide presli
kavanjem koje je uspostavljeno ravni osnove i
ravni, tj. ravni r1 i svet100ne ravni (L,PO) prave u kome je cen-
.tar .koJ.ineacije vrh V .piramide. Osa .kolineacije je tada
prava ovih dveJu ravni, a ta prava je senka p.O. prave PO. Dakle,
poznatoj konstntkciji lika povdi tela jednom l'avni
data je nova intel"pl'etacija sa stanovita' konstrukcije senke.
Dovrim<l 'konstrukciju senke trougla po pkami-dd tako to, po-
od senki O,Rs i P .R. 'stranica sa senkama
ivica, postupak naveden za 'senku stra.nlice PO, dO-
bijamo senke delova ovih stranka popiramidJ.
Kako je u ravni o" senka Rs u trougJu A,B.V .. sen.ku Rp R
na povri trougla ABV dobijamo 6. i
senke .pTave O.R. sa -senkama AN. 1 B.V .. pn 7 mje
taOka dui, odnosno stranice OR, aH pripada pravoj OR. Poto
du 6
p
7p na stmni ABV, dobijamo u pre-
seku ove dui i svetlosnog zraka LR.. Senka dela stranice OR je
samo du 6pRp. Seniku temena Rp na strani ABV moemo konstru-
isati i od osobine da R. pripada senci jedne izvodnice
povripirnmade, dui F.Vs, pa da se, uz svet10sni
zrak Rp j e na iq.vodnrci FV.
N a povri piramide, 'konstruisa:nih senki del'Ova stranka
trougla POR jeste deo, oto se rafiranjem
Taiko je senka povr.i trougla POR po povri
piramide. Na strani AEV, koja se na sl. 126 ne vi-di samo
se 4sprelkidanom linijom ;kontura senke trougla.
Izvedena konstJruikdja senke trougla po piramidi moe biti inter-
pretirana i sa stanovi.Ha konstrukcije prodorne linije dveju povri
i to povri -date piramide ABCDEV i trostrane piTamide P.O.R.L
koju obrazuju zraci trougla POR. Obe osnove su u istoj
ravni, a prava koja spaja njihove vrbove V i L i 'koja je osa pra-
mena prodire :kroz ravan osnova u taoki Vs. Kon-
tura sen;ke tro ugla po piramidi je deo linije po osvettje-
nim strCl'l1ama.
Primer 3. Konstruiimo sen:ku pTave po valjku pri parale.Jnom
osvet>ljenju (-sl. 180).
211
Konstruiimo jednu normalnu projekciju vwlj.ka i, jednO'S'tavnO'Sti
radi, pretpostavimo da je jedna oSnova va!ljka Ikrug -k u projekcij-
skoj -ravni 'lt. Tada se k'poklapa' sa k a projekcija druge osnove
kl je :krug kl'. Pravu r predstavimo 'Projekcijama njenih
dveju Konstruiimo 'Senku i prave na ravan 'lt. za-
tim, metodom od nj1hovih ba-
senki konstruiimo senku prave 'Po valjku.
Konstruiimo prodornu SII svetlosnog zraka' SI kroz
ravan 'lt, a zatim 'krug sa centrom SIZ podudaran krugu -kl , seniku iki 1
senku 'kl I kruga kl P 1 PIl i QI QII paralelni,h tangena:ta i
lukovi krugova k i kon turu seIl'ke vaJj,ka. Iz-
vodnice PIP i QIQ granicu sOIpstvene senke valjka.
Senku prave na 'lt senkama traga 'prave i proi;zvoljne
M, pa je senka -prave r prava rl = MI R. KakO' senka prave.
lili
sl. 180
14*
212
senku val'jka, dev prave senka pada preko senke '.'.11jka
ima svoju senku po povri valj-ka. Kako na sl. 180 senka rl prave
ima samo sa senkom valjka, senka pra-
ve pada samo po osvetljenom delu
'H od osobine da je sen'ka prave deo Hnije svet-
,losne ravni 'prave i povri valjka, senka je luk elipse. Konstruiimo
metodom potrebne elemente kojima je perspektivno afino
preslikavanje rav'ni osnove i svetlosne ra'Vni pa ovim pre
slikavanjem kO!Il'struiimo elipsu. Neka je II presek sen'ki
rr i P1IPI. od senke 1 I uz 'Svetlosni zlak, -dobijamo u
preseJku sa izvoonicon1 P,P, 1., a sa pravom r 1.
1. je stvarna seIlka 1 na valij'ku. Osom afinosti rl i parom
P, 1. na izvodnici va-lj-ka je .perspektivno afino
preslikavanje kojim 1mnstruiemo eli.psu lk . P.reslikajmo par nor
ma;ltIl!ih npr. PQ i TU II ;konj.ugovane 1.2 .i 3A .
Odredimo, 5.6. 'koji odgova:ra VW
su !kraJnje dodirne kontumin izvodnica pToje.kcije
valjika. Luk elipse, koji je na osvevljenom dell! povri
valjika, jeste stvarna senka dela prave r po povri valjka.
Primer 4. Konstruiimo senku piramide po 'prizmi pri paralelnom
osvedjenju (sl. 181).
\
S'=Sj
sl. 181
213
sl. 182
Neka su dil-te dve norma.lne projekcije pravilne pirramide
je osnova II ravni "lt\ i pravHne trost-rane prizme je jed-
na strana uravni "ltl. U odnosu na para1elno osvetljenje' dato
projekcijama svetlosnog z,raka .] (l',.]"), neka je piramida ispred
prizme. Odredimo senku pi-ramide po prizmi metodom
Neka su -konstrui'Sane senke piramide i pl'izme na ravan "TC,. Pret-
postavimo da se one, .kao 'na sl 181, seku i neka su
senki A I VI i BI VI sa DI Dl Ir i 21 a sa FI FI 31
i 4r. Metodom uz svetlosni zrak odredimo 3, i 4, na
ivici FF. Kako' je l = Ir = 1, i 2 = 21 = 2" tlcrtajmo dui 1.3.
i 2.4. koje na osvetJjenoj stra'ni DFF'ij prizme
senku dela piramide. Na sl. 181 konstrUlisane su obe projekoije
sen'ke piramide po prizmi.
Primer 5. seniku koju povr pravi'lne sestostra
ne piramide sama po svojoj unutranjoj strani ,pr.i para-
lelnom osvetljenju (sL 182).
Neka je metodom o-dstojRnja data normalna projekcija po-
vri pravil'ne estostmne piramide je vrh V u projekcijskoj
ravni 'lt, a ravan osnove para1elna 'it. Kontura projekcije je pra-
vilan estoll'gao A'B'C'D'E'F' se sredite S' poklapa S:1 projek.
cijom V' vrha V. Kako je datim paralelnim osvetljenjem unutra-
njost povri delom osvetljena, konstruiimo senku koja pada po
osvetl.ienom delu povri metodom Priparale!nom osve
[ljenju konstruiimo senke svih ivica ove povri na ravan "TC,
tim, senki, uz svetlosni zrak,
odredimo granicu senke po unutranjosti povri.
Kako je V II 'it, senka V r na TC, poklapa se sa V. Konstruiimo
prodornu svet]osnog zraka S kroz", senl<. u Soo-
ka estougla je translatorno podudaran estougao Al Br CI DI El FI.
Ucrtajmo senke i svih ivica. Pr(::ma kOi1strub:moj
senci, obeleiavanja l.emC1l3 nih pljosni i
214
nj,ihovih senki, da su sa unutranje strane osvetlje-
ne strane CDV, DEV, EFV i FAV piramide. Kako
senke trouglova ABV oi. BCV na 1t seku sen:ke osvetljenih trougl0-
va, S'ledida njihove senke padaju po povrima osveuljenih trouglo-
va. Konturu senke senka izlomljene Unije ABC.
KCl'ko V JBI DIEI u lJ, od 11 i se
uz sverIosni zrak, dobijamo 1. na DE. a na izvod-nici IN u
prese-ku 'sa sv. zralkom iz BI dobijamo stvarnu senku Bs
B. Kako Ar BI VJ Fr i VI El redom u 2 I i 31,
uz svetlosni !ZTaIk dobijamo 2. na FV i 3. na EV. Isto
taiko 4r senrki BJ Cl i VI DI zra!kom pa
dobijamo 4. na DV. Tako su sva temena izlomljene linije
A2s3.B.4.C koja je :kontura senke na ,unutranjost
povri piramide. ,strane ABV ,j BCV su sa unutranje strane
u sopstvenoj senci.
Zadaci za vebu
1. Metodom odstojanja konstruisati jednu normalnu projekciju pravou-'
gaonog okvira koji pripada datoj ravni 't(t,A',OA.). ako je A teme
pravougaonika ABCD i strana BC pripada tragu t. Odrediti senku okvira
na projekcijsku ravan 1; ako:
a) svet10sni zrak l paralelnog osvetijenja zaklapa 'sa 'II ugao od 30
0
i ako
je .;:(t,1,) == 30
0
b) ako je izvor data L(L',OL.).
2. Dvema normalnim projekcijama dat je t"?!lgao ABC;
koji je paralelan ravni 'II,. Odrediti senku trougla na pro)ekclJske ravni
'II, i '112 ako je osvetljenje: a) paralelno. b) centralno.
3. Dvema normalnim projekcijama da ti su jednakokralci trougao :4BC r.:>r-
malan na 1;, je osnova AB u 'It, i ravan O'(s,,5:) kosog poloaja prema
'It, i 'II, i s, II AB. Konstruisati senku trougla pri paralelnom osvet
ljenju tako da senka temena C pada na ravan 0'.
4. Date su dve normalne projekcije prave kupe je vrh V u 'lt, i osnova
paralelna 'II,. Pri centralnom osvetijenju zadatom izvorom svetlosti L (L' .L")
konstruisati sopstvenu i senku kupe na projekcijske ravni 'II, i lt,.
poloaj izvora svetlosti L po projekcijskom zraku LL" utvrditi
za koji poloaj L je senka kruga na 'II, elipsa, parabola ili hiperbola.
5. Metodom odstojanja predstaviti normalnu projekciju: a) pravilne e
stostrane prizme, b) pravog valjka, c) pravilne piramide,
d) prave kupe ako je jedna osnova u ravni G' kosoj prema To. Pri cent ml
nom osvetljenju konstruisati sopstvenu i senku date povri . na
ravan 0'. Odrediti zatim senku paralelograma PQRS na datu povr ako je
paralelogram u ravni /I (f i ako senka temena P pada na datu povr.
6. Metodom odstojanja konstruisati normalnu projekciju lopte koja dodi
ruje datu ravan 't(t,R',OR.o) u R i ako je jednak datoj
dui. Odrediti sopstvenu i senku lopte na ravan 't ako je osvet
ljenje dato: a) svetlosnim zrakom l 1. 't, b) izvorom svetlosti L. ako je L
prave SR, gde je S centar lopte.
7. Metodom odstojanja konstruisati normalnu projekciju kocke ABCDA,B,C,D,
ako je strana ABCD u ravni O'(sA'OA.) kosoj prema 'it. Pod pretpostavkom
da nema povri kvadr/lta A,B,C,D" odrediti senku na unutranju stranu
povri kocke pri paralelnom os\'etljenju.
215
8. Metodom dveju normalnih projekcija date su pravilna trostrana pira
mida je osnova u "it, i pravilna estostrana prizma je osnova u
lt, i jedna strana u "it,. Konstruisati'" senku piramide po pri7.mi pri
paralelnom osvetljenju.
9. Metodom dveju normalnih projekcija data je prava kupa i kos valjak
su osnove u "it,. Konstruisati senku kupe po valjku pri: a) paralelnom
osvetljenju, b) pri centralnom osvetljenju.
10. Pri paralelnom osvetljenju konstruisati sopstvenu i 'senku slo
enog tela na ravan osnove u, ako se ono sastoji iz:
a) na pravilnoj prizmi male visine sa osnOvom u ravni o"
je prav valjak sa centrom osnove u centru osnove prizme i
manjim od ivice osnove prizme i na valjku je druga prizma podudama
i u paralelnom poloaju sa prvom prizmom.
b) na pravilnoj estostranoj prizmi male visine sa osnovom u ravni o" je
prav valjak sa centrom osnove u centru osnove prizme i
manjim od ivice osnove prizme i na valjku je prava kupa se osnova
poklapa sa osnovom valjka.
Zadatak reiti a) u jednoj normalnoj projekciji metodom 'odstojanja, pri
je u kosa prema '!t, b) metodom dveju normalnih projekcija, pri
je "it, ravan osnove u.
v. AKSONOMETRIJA
Normalna projekcija na jednu ravan 1t kojom se predstavlja obje-
kalt zajedno sa pra.vou.g],j,m sistemom triju osa jeste metoda nor
maline a.ksonomem-ije.
Tri i\.lZaja.rnno normalne 'Ose x., y, z seku se ti O i odre-
Qsne raVlJ1i 1t1 = X,y, 1t2 = X,Z i 1t3 = y,Z. Objekat postav-
ljamo u poloaj u odnosu na ose, u to specijal-
niji poloaj i zajedno sa 'Osama .projektujemo normalno na pro-
jeikoUsku ravan 1t, koj-a Ije u kosom poloaju prema osama.
:Polo-laj obje'Ma prema osama n1egove
normalnc projekcije na osne ravni 1tI, 1tl, 1t3 (sl. 183a), pa ove
ravni imaju ulogu projekciJskih ravni. Da bi poloaj
taoke M bio videli smo ranije, potrebno je i dovoljno
pozna-vanje Jedne normal-ne projekcije M' na projekci jsku. ravan
1t1 r odstojanja MM' cd 1t" ili njenih dveju normalnih pro.iekcija
M' na Ttl j Mn -na 7t2. Nekad je .korisno poznavanje i normalne
projekcije Mm na 1t3 Ikoja je p roj etkcij ama M' i Mn
Objeikat, izaobran II po,IOaju prema osama, prQjektu-
jemo zajedno sa osama normalno na projekcijosku ravan 1t. Do-
da je 'Objekat u prostoru ako je
uz njegovu normalnu projekciju u ravni 1t poznata i norma-Ina
projekoija pravouglog sistema triju osa na 1t_
z
Mz
sl. 183
217
I. Trougao Iragova
Projekcijs'ka raVa'll 7t ima ,kos po.]oaj prelJ:la osama X, Y, z i
.neka je OXYZ jedan od trijedara ;koji obrazuju ose x, y, z,
gde su X, Y, Z redom prodorne ovih osa kroz ravan
;; (sl. 183b). Dokaimo pn'o osobi,J1e koj{! ima nopmalna projekcioja
.na ravan 7t pravolIglog trijedra OXYZ Ikojom U P l-oj ck-
cijskoj ravni ;;: prc.d-sla\,lja-t-i prayougl,i s-istem osa.' .
Normalnu projekciju na rava,n jo; nazivamo aksonome11
1
iJs.ka pro-
jckci.ja i crtom iznad oZ'na-ke objek-ta koji projektu-
jemo. Npr. proje'kcijatacke O na it se O (,i O

Kako jc 6 normalna projekcija O ika'ko je X u it i
X = X, sledi da jcOX projekcija x ose x. je -OY = Y
i 0Z = i.. Ka,ko je osama x i y ravan itl, prava XY
je trag ravni '-I. Isto ta:ko je XZ trag ravni it2 j YZ trag ravni
']';,. Trougao XYZ nazivamo tral/gaa tragova (sl. l3&b).
Osa z je normalna na l-avan ']';1 pa je II -prajekciJs-koj ravni ;;:
z l XY (IJ.9). Isto je x l YZ iy l XZ. Prema -tome, (5
je visi-na trougla XYZ a visine pri-pa,daju .projek- -
cijama osa, prav'ima x, y, z (sl. 184a).
Neka je P presek OZ sa XY. Ka,ko je Oo l ;;:i OP l XY, sle-
-duje da je OP l XY. Prava OP je -linija pa-da ravni itl. Kako
je z l 7t1, sleduje da je ZO l OP, tj_ trougao ZOP je pravo-
ugli. Normala iz O na it, prava OO, projektuje se u O
prave ZP. Du OO je visi-na trougla ZOP. Odredimo pravu
dui OO obara-njem ravni ZOP (sl. 184d). Kako je ZP hipotenuza
trougla ZOP, oboreni poloaJi (O) na polukrugu
ZP u preseku sa normalom na ZP iz O. Du (0)0
je u pravoj odstojanje O od ravni s]j-ke T.. (O)ZO
je nagi-bni ugao ravni ltl prema 1t (sl. 184d).
Trougao XOY je' pravougli, njegova visina iz temena O pri-pa-
cla linija pada ravni ltl i podnoje P visine je X i Y
(sl. 184b). Kao to smo dokazali (Il.4), prava koja pripada ravni
obrazuje sa linijom pa-da te ravni ugao je projekcija od
njegove prave pa je: < XOP > < XOP i
Ta-da je < XOY > < XOY, pa ka-ko je < XOY prav, sleduje da
je < tup. dukazujemo da su i uglovi YOZ -i ZOX
tupi uglovi i da je podnoje Q visine iz Y na XZ X
-i Z i podnoje R v':sine jz X na YZ Y i Z. Dakle,
uglovi projekcija po dve ivice pravouglog hijedra OXYZ su sva
tri tupa (sl. 184a).
Trijeda-r istog pravouglog sistema osa x, Y, z, su dve ivice
ivice navedenog trijedra OXYZ, a je dnpuna ivice
tl'ijedra OXYZ do projektuje se, prema dc-kaza-nomo 1.1 po-
luprave sa krajem koje obrazuju jeda:n t up ,i dva qtra ugla.
Npr_ uglovi Y6P (soJ. 184b). Istu osobinu ima i pro-
jekcija trijedra je jedna ivica iv:ica trijedra OXYZ, a ostale
dve su dopune njegovih (}stalih dveju ivica do pra\nih. Npr. ugIDvi
R6Z (sl. lS4c:). Najzad, trijedar su sve tri ivice
dopune ivica trijedra OXYZ do pravih, p;ojekluju sc 1.1 p011.1-
pra\'e -koje obrazuju tupe ug)Q\'(,.
218
Prema tome, vai !>tav:
Stav 1. Uglovi normalnih projekcija ivica pravouglog trijed.ra,
koje dbrazuju tri uzajamno noormalne ose x, y, z, su dli sva
tri tupa, Hi je jedan tup a osta!la ,dva otra.
sl. 184
Iz dokazanihosobi,na pro izl a,z i stav o normalnoj ,projekciji tri-
jedra OXYZ:
Stav 2. l7avoug;li trijeda.r OXYZ projektuje se normalno na pro-
jetke-ijsku ravan 'lt u poo}uprave OX, OY, OZ, gde Je 6 pro-
jekcija temena O a, X, Y , Z -su prodorne ivica i one ob-
razuju trougao XYZ u Ikome se vis,bne seku u O i uglovi
XOY, Y6Z i Z6X su tupi.
Dokaimo -da vai. i obrnutli stav:
Stav 3. Trouglu XYZ ravni 'lt, cIJe se visine seku u 6
taiko da su uglo',rj XOY, YOZ, ZOX tupi, odgova-ra u prostoru
jedan pravoug'litrijedar OXYZ teme O ;ima za normalnu
projekciju O.
Dokaz. Ka1ko je ugao XOY tup, presek P stranice XY i odgova-
visine ZO pripada dui XY. presek R stranice
YZ i visdne XOpripada dui YZ. U ravni kroz OZ, koja je
normalna na 'lt, ,konstruiemo polukrug ZP i na -njemu
odredimo O u 'preseku sa normalom kroz O na ravan 'lt.
Tada je ZOP prav i du OO je odstojanje O od ravni 'lt
Kons-truiimo u ravni XOY kroz O pravu a 1/ XY. Kako
su ZP i OP nor-malne na XY, sled,i da je ravan ZOP l XY .
Kako je a II XY, tada je a.L ZOP, pa je a .L OZ. Prema tome
je ZO .L OP ,j ZO .L a, pa je ZO.L XOY. Konstr:uiimo u ravni
ZOY pravu -b II YZ. Ravan XRO sa-dri OO i normalna Je na YZ.
Prema tome je i b .L XRO, pa je b .L OX. Kako je AX l OZ i
OX .L b, sledi da je OX.L YOZ. Iz toga sledi da Je OX l OY .
Dakle, trijedar OXYZ je pravougli.
Projekcijske ravni
Noormalna projekcija objekta se na projekcijsku ravan
To koju nazivamo ravan slike ili aksonometrijska ravall. Uz obje-
ka:t su date ose x, y, z 'kojima pripada pravougl.j trijedar OXYZ
i one su u kosom po,loaju -prema ravni 'lt. Za povezivanje ob-
219
jekta sa trijedrom osa koristim9 ravni (x,y) = "ltJ, (x,z) = 7t2 i
(y,z) = ;'J. Nazivamo ih osne ili projekcijske ravni, jer
koristimo normalne projekcije objekta na ove ravni.
Neka je dat trijedar OXYZ_ 'pra\'ouglog sistema osa x, y, z i rnje-
gova normalna projekcija OXYZ na raVa>IJ "lt. Poloaj M
prema osama je normalnim projekoijama M' i MU na
osnim ravnima 'Itl i ':'t2. od M' i Mn na pozna't kon-
struiemo i projekciju Mm na "3 (sl. 183)., P.rodOlma tacka pro-
jekcijskog zraka iz M koji je normalan na 'It je neposredna pro-
jekcija Hi aksonometrijska projekcija iW M. Prodoma
'projekoijs'kog zraka iz M' koji je nonna:lan na "lt je prva
posredna projekcija M' M. se druga MU
i M'" posredna projekcija M. Dakle, jedna ima
jednu neposrednu i tri posredne projekcije. (s-1. 185a).
Naziv posredna projekcija odogova'ra konstrukcije ove
projekcije, naime: prva posredna projc-kcijn M' dobija se tako
to se konstrui'e prva nOl'majna projek_cija M' M: na
ravan 'Itl projekci}slkim zrakom MM' koj-i je normalan na 'ltl, a
zatim se dobijena M' projektuje na ravan 1t u M'
zrakom M'M' koji je normalan na ". Kako je MM' l "ltl:, .. sled:
da je MM' 1/ Z, pa je MM' II Z. Prava MM' je normalna pro.tekci.ja
zraka MM' na 'It. .
Parom 1\1. i M' je 'poloaj M u
odnosu na ose x ,y ,z I pa je, prema tome, parom projekcija M I M
jedIlu neposrednu i tri posredne projekcije (str. 185a).
od para projekcija M, M' konstruiu se Mil oj M". Pra-
va kroz M' paralelna y x tl M" a prava kroz M,
paralelna z se pravu kroz hl paralelnu osi y u Mil.
Prava MM" je projekcija na ravan 'lt zraka MM" normalnog
na 7:2. se na pravoj kroz M paralelnoj x M'" u
preseku sa pravom iz My paralelnom z, gde je My na
y u preseku sa pravom kroz M' paralelnom x. Kako je poloaj
M II odnosu na ose x,y ,z bilo "kojim parom pro-
jekoija, npr. M' i M", poloaj M u prostoru je
i parom posrednih projekdja M', M'" (sl. Tako smo do-
ka.zali stav:
sl. 185
220
Stav 4. Metodom normalne aksol1ldrije prostora predst;:!\'-
]ja se p<vrom projekcija u ravni 7t i to: ili neposrednom i jednolil
od posrednih projekcija ili pa'rom posrednih projekcija.
3. Obaranje osa x, y, z i obaranje osnih ravni
Ka!ko su ose x, Y, z u kosom po,loaju prema 'lt, projekcije du-
i koje im pripadaju manje su od njihovih pravih Kao
lo Je poznMO, prava neke dui odreuuje se iz njcI10 p:'o-
je'kcije obaranjem prave 'I<ojoj ta du pripada (1.2).
Oborimo osu z, njenu ravan. Z
j.; tl TI pa je Z = Z = (Z) , a (O) konstruiemo (kao na sl. 184d)
u presciku polukruga PZ sa normaiom iz na PZ. Ta-
da je Z(O) = (z) (sJ. 18Sb). Kako je projekcija OM, na z, pravu
(O) (M),) dobijamo na (z) . Kako je = \11\.1' , kon-
struisa.J'io'j dui (O)(M,) jednaka je prava odstojan ja
M od ravni "J. se obara'l1jem ravni osa x i v
krr!SlrU,iu obon:ni polozaji osa x i y.
Ka;ko su osne ravnoi '!tJ, "2, ;:, u kosom poloaju prema pro
jekcijskoj ravni !t, projc:kdje ravnih likova, koje im pripadaju,
projektuj.u se na !t u perspektiv-no afine likove. Veza
prave IIi'ka koj,i pripa,da jednoj c,d osnih ravni i njego\'e
projekdje lIspostaV'l'ja se u ravni To oborenog po-
loaja osne ravni II ravan slike 7': (II.4). Kao to je poznato, lik
u oborenom poloaju i njegova proje'kcija su pel'spe-Klimo
afini Hko.'i.
Iz\'edimo konstrukoiju oba.mnja osne ravni na primeru obaranju
ravni !tl. Ravan "2 oba.ramo oboreni p'olohj pra
vouglog .trougla ro.tacijom oko traga XZ ravni "2. Tragu ra\'J1i
!tz pripada hipotenuza XZ, pa je oboreni poloaj [O] kmena
O u presetku polukruga je du XZ i normale iz
na X'l (sl. 18Se). Taeke X = [X] i Z = [ZJ sa
[O] oborene poloaje osa [x] = [O] X i [z] = [oj Z. Kako jc
tome (O] na polukrugu, a kraci 'pro,laze kroz krajnje
nika XZ, ugao X [O] Z je prav. U projekcijskoj rand :-: su
na o"aj dva ravna polja ;1 i [ .. J koia su
persj)cktivno arina sa osom afinosti XZ, zl'ukom aLnosti
Cl[O] .L XZ i parom [OJ. se
konstntiu i oboreni poloaji osnih ravni ;." 7:3.
Ravni '!t2 pripada pravougaonik M"M,OM, je projekcije, da-
ta na sl. 18Se. Odredimo njegovu pravu obaranjem ra\'ni
T.:2, tj. navedenim perspektivno afinim KOl1SI1'ui-
imo da-tOJ projekciji perspektivno afin li-k [M"] [;,vL][O][M,J.
Obaranjem ravni -;;, dobijcn je obDreni poloaj [z] ose z. Pr<:-
ve - i [zJ Sll prave lIsposta\,ljcnog perspe.ktin10
afinog presli'kava'nja, pa se tlu0M, II du
ose LzJ (sl. I8Sc). Dakle, i nu o\'aj na2in se kO'lstruie pra\'a H';-
dui OM, ose z.
dokazane osobine reimo zadatak,
221
Primer. Konstmiimo projekciju kocke OPQRO,Q,R, oko je poz,
nrtta ivica kocke j alo je jedno teme O kocke, teme O trijedr<1
i ivice OP, OR i OO, pripadaju redom osama, x, y, z (sl. 186).
Projekcije pl'avougJog trije-dra osa dale su trouglom tragova. Stra,
na OPQR kocke je kvadrat .j pripa!da ['avni 7t" zato projekciju
konstruiemo jz pl'ave iz oborenog poloaja Osne ravni '" ,
pc-rspektivno afini-m prcslikavanjL'm, Konstrui?limo prvo (O) na
polukrugu XY u prese'ku sa normalomiz O na XY.,
zatim ose (x) = (O) X i (y) = (O) y, Na osama (x) i (y) kon-
struiimo rt:dom dui (O)(P) i (O)(R) jt:dnakt: datoj ivic'i kocke
i zalim teme kv"drata (O)(P)(Q)(R), Perspcikth"l1o afi-
nim preslikavanjem osom XY i zrakom (0)0 presH,
kajmo o\'aj kvadrat u paralelogram OPOR (LS).
Ivica OO, kocke pripada osi z, zato konstru>iemo njenu projek,
ciju jz pra\'e oboreni po-!oaj [z] ose z koji od,
obaranjcm osne ravni 7t2, Na pravoj [z] odredimo
ku [O,] tako da je [0][0,] = [O] [P], a zatim je preslikajmo
Ll O, na z zrakom afi.nosti [0,]0, 'kaji je normalan na OSLI
. XZ. Du 00, je projekcija ivice OO,. Kako su ivice OO" PP"
QQ, i RR, paralelnei jednake, paralelne -su jednake i njihove
proje.kcije, Konstruiimo zato u ravni 7t dui OQ, Ji RF:;
paralelne i jednake du,i 00,. Ucrtajmo najzad projekcije ivica
strane
sl. 186
222
4. prava i ravan
T a k a. Metodom normalne aksometrije odrct1uju se projek.
cije jedne i to jedna neposredna d tri posredne. Za pl'edstav-
ljanje tlieke poloaja dovoljne su dve projekcije. Na
sl. 185a predstavljene su sve projekcije M Koje su
konstTllJisane od projekcija hl i IVI'.
u specijalnim poloajima 'prema osnim ravnima i pre-
ma osama. Ako je, npr. Q II projekcijskoj ravni 7t., tada
je Q = Q', da:kle, Q-= cr (sl. 186). Kako projekcija Q" pri-
pada osi x, a projekcija Qm pripada osi y, njihove aksonome-
tr1i.js<ke projekcije O" i O'" pripa'daju tada redom a:ksonome-
trijskim projekcijama x i y osa x i y. Ako je na jednoj
od osa, npr. P je na osi x, tada se poklapaju p = P' = P"
i pm se u ra'VIlJi ';:3 pOIJ;\1a'pa sa O. Prema tome, za aksonometrij-
skeprojekcije je P = P' == P" i P'" = 6'.
P r a v a. Prava p proizvoljnog poloaja prema projekcijskoj i
osnim ,ravnima ima jednu neposrednu projekciju p i tri posredne
projekcije P'. p", p'" (Sl. 187a). Kako je prava pa-
rom izaberimo pa'r jj, p' i odredimo njene ostaje
posredne prOjekcije. Poto je prava p kosog poloaja prema pro-
ske je P = P' = P" ,i P"'::: O .
jekcijskim ravnima, ona prodire kroz ove ravni. Trag PI' je pro-
dorna kroz pa je Pl = PI' i ova se projekcija dobija u
preseku projekcija pip'. P.rojekcija Pl" je na X i p{" je na ")T
Presek p' i x je projekcija P{, a = P2" dobija se na p' II
preseku sa ordinalom paralelnom z iz P2'. Projekcija P/"
je na se konstruiu i projekcije traga P). Projekcija-
ma Pl i P2 su projekcije P" = p;"P/' i pm:::
= P/"P2"'. Trag P u ravni slike 7t odredimo p!"vu pro-
jektuju.5u ravan prave p kojoj pripadajU p i p'o Ova ravan
1t1 po p' a 1t2 po pravoj P2P/ II z. Prave p' oi XY su-u
7t1 i seku oSe u l = l' a prave P2P/ i XZ su U 7t2 j seku se
u 2 = 2". Prava 12 == 12 je neposredna projekcija
prave ra:vni 1t i prve ravni prave p, pa je presek
pravih 12 ;ip prodorna P = p prave p kroz ravan " koju
na2Jivamo trag prave p u ravni s Ji, ke.
Predstavimo projekcijama prave specija'lnog poloaja prema os-
nim je prava s" 1t1 (sl. 187b), tada je s" s' (1II.2).
pa je tada s" s', pri projekcija -s' ose x i y u
kama S2' .j S/ o Odredimo zatim S2 = S/' na s ti konstruiimo
kroz S{' projekciju II xo odredimo = i kroz ovu
projekciju s'" II y o
Ako je prava q normalna na 1t1 (sl. 187c), ona je paralelna osi
z pa je <ill z. Projekcija q' je prvi trag OI prave q. Iza-
bravi ove dve projekcije, poloaj prave q je Ostale
223
dve posredne projekcije qO i qm paralelne su osi z. POLO od-
.redimo O," na x i Q,'" na y." kroz ove 'Prolaze redom
q" i <i-m.
y
sl. 187
R a v a n_ Ravan kosog poloaja prema projekcijskim ravnima 7:"
"2, "lt) i "lt, ove ravni 'po tragovima redom t, , t2, tl i. t. Ka-
ko su bilo koja dva traga ravni dve prave koje se seku, njima je
ravan pa se njiho\'im projekcijama ravan predstavlja.
Neka su poznate projekcije t, i t; tragova koj-i se seku u
1\ ose x (sl. 188a). Trag t, je prava u ravni hl pa se poklapaju
,projekcije t; i t,'. Projekcija tl" poklapa se sa x a projekcija
tl'" sa y. samo oznaku t,. upisivati
224
samo tl i 1.,. Projekcija tj je ta6kama
T). u kojoj sc seku t;i y i f, u kojoj se seku t; i z. Trag t
u ravni sl-ilke it, presek ravni 1: i it je -dvema od pre-
-pravih t,- 'i XY. t, i XZ, YZ. Kako je prava t
II rav'lli ''it. O:la sc poklapa sa svojom pnJjekcijom 1. .
samo oznaku l.
sl. 188
Predstavimo projelkcij.ama tragova ravrui specija:lnog poloaqa pre-
ma projekcijskim ra<Vnima (sl. 188). Ako je a. II itl, tada je a; II X,
ii3 11y j a II XY . Ako je 1 itl tada je bl kos()g ,poloaja oprema
osama x i y. bl II Z. JJ; li z i b je Ikasog poloaja i je
ta9kama l pravih S; i XY i :f pra'Vih b2 -j XZ. Ak.o
je .!ava:ri y II it, tada su projekcije njenih -tragl()va: C; II XY , ; II XZ
,j Cl II YZ.
225
P r a vau r a v ni. A'ko prava 'Pripada -ra;nni, ona sa njom ima
dve Ukoliko je -ravan data tragovima, npr.
(t;':t2) i ako prava q pripada ravni 't, 1a'da' je tra-g O, prave
q na tragu tl, a trag 02 na tragu t2 ravni 't (HL3). IZaJberimo
neposrednu projekciju cl prave q (\91. 189a).
projekcija cl i 1; je O, = 0/, a projekcija
cl i t2 je 02 = 0/'. Kons'truiH;imo zatim 02' 0;" na osi x. Kon
s-!:ruisane posredne pwjelkoi'je 0,'02' = q'
0,"0/' = q" prave q. Ako odredlirno t;' i t .fada je O,' na ,!,
i O na t.
Ako je ravan o' data para:lelnim pravim a (a,a') i b . tada
prava q, ,koja .pdpada ovoj ra'Vni, ima tatike sa pra
V'i:ma a i b (sl. 189b). Izalber'lmo cl i neka ona projekciju a
u -1 oj 'projekciju ,b ou 2-. posredne projek
cije 1 prave a i 2 prave b, ,dobijamo ,posredne projek.
'cije 'prave q.
Odredimo 'tragove ravni o' zadate pravim a II b (sl. 18%). Traga-
pravih a -i lb su tr<1Jgovi s, = AlBI i 'S2 = A2B2 .
Konsi'ruiimo u ra'VTIi -t-(t, ,tz)sutran1cu S p-rvog t'faga t,
{'sl. 189c). Ka!ko je I.S II t" s'ledi da su j projekoije ovih pravih
til i&tu prvosflt; .
Er0jekcija :s i t2 je S2 = S2" . cilja je 'proje'kcija Sz' 'na x. Kroz
S/ liti (jer je 1\ = tt') .
sl. 189a
sl. 189b sl. 189c
15 Nacrtna geometJ"jja
226
sZ. 189d
Kon5truiimo u Tavni 't ct; ,h) liniju pada p II odnosu na prvi
trag tl ('Sl. 189d). Kako je prava p .l -tl, njena projekcija p' je
p' .l tJ (Il.3). Projekcije p' i tl su u ravni 1t1 !koja je kosa
prema 1t, pa prve posredne projekcije p' i t-;- nisu normalne.
Z3Ito, .iz osobine da je u 1t1 p'.l tl , 'konstrukciju projekcije il
irzvodimo obaranjem .rav.nl 1t1. Konstruiimo u oborenom polo-
aju trougao X(O) Y. P.resUkajmo torag tl II (tl) I konstruiimo
zal!lim pravu ('p').l (.tl). Pres%k3ljmo pra'Vu (p') u p'
ji/ i P/ Ikoje su slBike (Pt') i (pn u kojima
(p') ('tl) i (y). Neposredna projekcija p je
kama Pl = ji... i P;.
T a lk a II r a v n i. pripada 'l"avni ako pripada jedno1 pra-
voj te ravni (1113). Neka je data ravan 't (.tl ,1;) i neposredna
projekcija M M (sl. 190). Da -bismo kon:struisa:li ostade pro-
jekcije' ove !lako da ona pripada ravni 't, izaberimo k'l"O'L
Mpraw s !koja \pI1irpada ravni 't i, kalko je rto
prava, neka je sLrtran:ica s prvog t.'l"aga tl. Kroz projekoiju M
prolll2li s lit; , a presek projekcija s ii t; je Sl = Sz" . Kroz pro-
jekeilju /, \koja je 'Ila osi x, prolazi projekcija s' Il't. i na nijoj
M' u preseku sa pravom paralelnom z. Na poznat
moemo odrediti i projekcije M" na s" i Mm na sm.
227
.0
v
x
sl. 190
D ver a v n i. Ako su date dve paralelne rav.ni o: (al,a2) i (b-;}b;)
projekcijama tragova, tada su paralelne projekcije prvih tragova
al II bl i -drugih tragova . a; II b;.:.. su i tragOVIi u
projekcijskim <ravnima, tj. II h3 i a II b (sl. 191a).
z
z
sl. 191
Ako su date dve "t (Cl,C2) d o (dl ,a;) projekcijama rbragova
i a:ko tragovi har u jednoj !p-rojelka1jslroj 'l"avIlli ni'su paraleInd, raV'Il!i
se se/ku (sl. 191h). P;reseOnU pravu dve za-
taoke ovih ravni, npr. PI tragova CI i dl
IS"
228
-koji pdpa,daju ravni 1t1 pz trago\'a C2 i d! koji
pripadaju ravni 1tz. Prema tome j..: P, = P,' i je na osi x'.
Ovim su pl'Ojekcije P;P; = i i p/p;' = pi. Pro-
jekcijoi p pripada i P3 , presek tragova e:, i d, i P, presok ll'ago-
va c i d. .
p r o d o r p r a ve k r o z r a v a 11. Ako prava r (-r,i') ne pripada
'ravni CI. (al,a2), odredimo njenu prodol'llu M kroz O\U
ravan (IIL3) (sl. 192). Kl'OZ prnvu r postavimo njenu prvu pro
ravan (3. Njeni t I-agovi SLl b: =? j 1)2 liz.
,prava ravni a. i f3 je PI i Pz,
kama prvih i drugih tmgova ravni, pa jc P;P2 = p i -p/P!' = p' .
Kalko je p' = :1>1 = r', projekciju M dobijamo kao presek pra\'ih
rip. M' na ? = p' _
',Z
sl. 192 sl. 193
I
;"
;"
-- /
P T a van o r m a l n a 11 a r a van. A'ko je pnllVa n normal-na
na ravan 't" (t;:t2) <tada se norma,jnim projektovamjem -na ravan 1t
dobijaju neposredne projekcije il l t (sl. 193). Unormai!noj pro-
jekciji na 1tJ je n' l tl , no kako su n' i tl pra'Ve u ravni 1tI, koja
je kosa prema 1t. njihove 3'k,sonometrijske projekcije 'il' i 1:; nisu
norma.Jne. prvu posrednu projekoiju fl' kons>truiemo
oboreni poloaj ravni 1tJ. K{)IJlstl'Uiimo u oborenom poloaju tro-
ugao X (O) Y i iz t;' odredimo (tl). U -oborenom 'kon-
229
;;tl"l1'iimo (n') l (t,), Ll zar-im odredimo iz (n') projekciju n' .
11 i n' je prava .-n (n,n') _ Ostale po-
sredne proje.kcijc konstruiemo na isti da je u ravni
1>1 n" l t2 i u ravni TI3 n'" 1. t3 ili ih k 011 st r'lliemo o,d
poznatih projekcija TI i n'.
Zadatak. Odrediti odstojanje M (ill,M') od ra,wl!i 't"
(sl. 193). U ravni TI konstruiemo kroz M pravu n 1. t. Obara-
njem ravni TI, konstruiemo iz (n') 1. (t,) projekcije r?, 1" pri
n' prolazi kroz M'. Kroz pravu 11 'pos-tavimo njenu prvu
rava-n 1. "j"; , ,i odredimo pravu q ravni
't" i P pravih n i q je prodorna prave q
kroz ravan 't". je projekcijama: p, presek projekdja
II i q i p' na Cl' = n'. Na taj su :klOl1's'truisane projekcije
MP i M'P' odstojanja MP M.
Za konstrukoiju njene prave smatrajmo da smo du MP
obOlili na poznat u proj"ekcijs-ku ravan 1\"J (III.2),pa kon-
struiimo u pravoj prm'ougli trapez MM'P'P. Ka'ko je u
oborenom poloaju ravni TI, konstruisana prava (n') i na
njoj (M'), odredimo na (n') jo i (P'). Odredimo zatim
prave dui MM' i PP' obaranjem ose z, tj. dui [OM,]
i [OP,]". Najzad na normalna iz (M') i (P') na (n') kon-sN-u-
iimo (Mo) i (Po) tako da je (M')(Mo)=[OM,] i (P')(Po)=[OP,].
Tada je (Mo) (P,) prava dui MP tj. odstojanje 1\1 od
ravni 't".
5. Ravni preseci i prodori povri
Prill1er 1. Predstavimo projekcijom piramidu ABCDV
je osnova u ra\'!l'i TI, i proizvoljnu ravan 't" 0J-:t2) jkonstru-
iimo presek piramide ovom ravni (sl. 194).
Osnova piramide je proizvoljaJIJ. ABCD 'Pa je i nje-
gova neposredna projekcija proizvoljan orouga-o , a kako je
Oil ll- ravni TI" njegova prva posredna projekcija poklapa se sa
neposrednom projekcijom, tj. ABeD = A'B'C'j)'. Vrh piramide
jc p;'ciz\'oljna V predstavljena parom -projekoija V, V'.
d<ltih tragova ravni -;: su .dve prave t, 'i t2 koje se
seku Ll b:ki t, ose x (sl. 194).
Ako SLl ll'mcn<l A,B,CJDJ 'na ivica-
ma p:ramicle, za njegovu konstrukCiju perspektivno kolinearnim
Pl"cs]-ikavalljcm sa centrom V ,i osom tJ, .potrebno je poznava-
nje jo i jednog para ovog presi:kavanja,
npr. A i A,. Konstruiimo zato prvo prodornu A,
AV kroz ravan 't". Tragovi bl = A'V' i b211 z
nu ra van hOl; pra nl A V i ona ravan 't" po pravoj 12, gde
_fl.: J pr,"sck I r,"gova tj i bl, a 2 je presek tragova tl i bl.
230
x
sl. 194
Neposredna projelkcija A, 'traene prodorne AI je presek
neposrednih proiekoija AV i 12. od 'neposredne pro-
jekcije temena A" projekcije ostaHh temena
ugla koostruiemo perspektivno rkoHnearnJim preslikavanj em 'll
ravni sli1ke 'It u 'kome su V centar i osa preslikavanja.
Primer 2. PrecistaVlimo projekcijom prav valjaik je jedna os-
nova u ravni 'It" visina je jednlrlca trostx:ukom i ravan
or, koja je paralelna osi y. ISa '/tl zaklapa ugao od 30. pri
je njen trag tl tangenta kruga osnove i oo'I'erumo presek
va.lj-ka i ravni or ($\. 195).
Jedna osnova va1jlka je !krug .k u ravn;j 'it" zato obo'rimo '/t,. tj.
loollstruiimo pravouglli trougao X(O)Y. a zaorim 'krug (Ik) da-
tog i cent:ra (S) u proizvoljnom po'loaju prema
osama (x) i (y). Konstruiimo i jednu od tangenata kruga (k)
koja je paralelna (y), tall1gentu OI). Presek (t,) i (x) neka:
je (T.). Neposredna i P'I'Va posredna projekcija kruga se po-
.lclapaju, tj. it = lt' . Projekdi.ja Ikruga je elipsa koja se kon-
struie kao perspektivno aFina 'sld'kakntga (k), pri je osa
a.iimosm prava XY .j par i (O) na zra-
ku afi:nosti. Tangenta (tl) presli-kava se u tangentu tl elipse k,'
prolazi kroz T. i paralelna je osi y.
Neposrednu projekciju S2 centra S2 druge osnove odredimo mi
osnovu osobine da je SS2 = 3r i SS211 z jer je normaJIno na ''/tl .
231
.. --
z-
...... -......
. - ....... Pl
->l- ......
/'" ....... - [.!2._ '\
\ ............... _\
\ '-. OJ
\
. ..... ..
sl. 195
Oborimo zato nwan 11:2, tj. konstruiimo pravoug1i tro1.l!gao X[O]Z
i na [z] ikonstruii:mo du [O][P] = 3T. Perspek.ti'VIlO afiJn<im
presldbvanjem u kome je XZ osa aflinosti, a [0],0 par odgo-
na zraku afinos1li, pres'Wkajmo [P] u "jj na osti
z. Konstruiimo zatim '.kroz S pravu paralelIll\l z ii na njoj SZ
tako da je S2 = OP. Neposredna projekcija ik2 druge osnove
je el1psa tra'Ils'latorno podudalI'Ila elips:i f, njene su ose 'Paralelne
osama eliopse 1{. EliJpse ik i k2 su projekcije !krugova lk i ik,
koj.i su perspek1livno amm, pri je osa daleka
prava op8Ta1elIl'ih 'raVlIli osnova, a par S, SZ
je na zraku afino5ti. odredeni ,dodirni.m na za-
paraleln.im tangentama e)ipsi k i 'k2 jesu :projekcije
izvodnica valjka i pripadaju projekoije vaIjlka.
Ravan or je osi y pa -9u tragovi tl d tl osi y.
Kako je tz' = x d -t1'J.. x, 'tIrag .t2 je 'linija pada 'TavnJi '" 'u od-
nosu na trag tl, pa je < (t2,t2') = < (t2,X) nagibni ugao ra'Wli or
232
prema 'ltJ, -dalIde, jednak je 30. Ku,ko 4: (t"x) pl'ipada ravni
'lt2, njegovu projeJkdj<u dobijamo .iz oborenog poloaja ravni "2,
g!de se ovaj ugao ,konstruie u pravoj tj. 4: [O][T,][T,] ==
== 30. Neposredna pr.ojekcija drugog .tra>g3 h ravni je prava
T.T. == ,t;, '
P.resek vailj'ka i ravni 't je elipsa i njenu neposrednu projekciju
kJ konstrUliemo 'ka() H'k .perspektivno afiin eHpsi k preslikava-
njem ti raWl'i 'It II ,kome je t; osa j zraci afiinosti su paralelni
pravoj s;, na zralku afinosN i.z S
SJ. Prva posredna projekoija SJ' poklapa se sa S, Prava
-;: -kroz / panrlel.na 'osi afinosti -t-;- t/ = x u S".
NJoj odgovara SJ" na t2 II preseku sa zrakom II z ,
Kiroz ;" paralela s pravoj t; 'pravu s; u S,.
S, je S. Da-Ije, na pozna:t presli-
kavamo par konjugovanih elipse lC u konjugova'ne
ni/ke eliipse 1<" npr. AB II x i CD Wt, elipse k,
Navedenoj 'koJ1ls,trukcijli projekcije krive kJ moemo da'ti
i druguinterpretaoiju, poznate osobine iz metode dveju
. no:rmal!nih projekci:j-a. Druga posredna projekcija k/'
eJiJpse . je du na projekoiji t-ra.ga t;'; == t; , . pa je druga posredna
projekcija S," prodorne S, kroz Tavan " presek projek-
oija S";" i b". Na 'pravojsl\ iz S2" je S, u preseku sa
SS-2. Na ovoj pravoj' je :j projekcija cio, CIDI , Pro-
A;":B," AlB..!, Eripada tragu i;", a projekdja
AlB, paraleJlna je i {oonaka A,"B,".
Primer 3. P-redstavimo _projekcijom loptu je centardMa
ka S na osi z, je du SO i pravu p (p,p') koja
prolazi kroz centar S, p'J:1ipada ravni 'lt2 -i 'Sa 'Tt, zaklapa ugao
od 30, a Zai-im odredimo projekoijeprooornih prave op
krozpovr Jopte (sl. 196),
KO'Il-tura nOI'IIlaJ.ne projeJkcije lop-te na Tavan 'It je krug je
centaT projekcij-a S cent!ra 'lopte a .jednak je polu-
lopte u pravoj (U.9). Konst'miimo zato pravu
dui SO Oib3lranjem ravni 'Tt2, Prava veli6i.na
nika je du (O)(S) lIla (z). Prema tOl!Tle, sa centrom u S opi-
imo krug jednakog dui (O)(S).
P.rava p je u ravni. 'lt2, pa se 'njena ,prva posredna projekcija
poklapa sa x, a na.gihni ugao prema ltl' ugao (PIP') predstavljen
je u oborenom poloaju ra'V'ni 'It, u pravoj Konstruiimo
zato na (x) (P,) taikO' da je ugaO' (S)(P,)(O) = 30. Tada
je (S)(PJ ) = (p), Iz (P,) ()IdredimO' p, na X, tada je SP, =-p.
P.rodorne pra-ve p kroz povr lopte ako kroz
p -postavimo ravan, krug k povri lopte i ove
ravni i najzad zajednioke ;kruga ;k ,i prave p, 1 i 2_
(IV ). Ka/ko je prava p u ravni 'lt2, odredimO' krug
lopte i ravnu 'TC2, Ovoj ravn,;i pripada centasr S lopte i
233
o'
V-
/
i
y/' ----------
sl. 196
krug je veJjki krug. Njegov oboreni poloaj je krug ('k) sa cen,
trom (S) !i (S)(O). (1) i (2)
prave (p) i k,ruga (Ok) jesu prodorne u oborenom polo-
aju. Odredimo njihove <projekcije r i 2' na p i f' .j 2' na p'.
Konstmiimo i projekciju lk kruga. PresUkajmo per-
spektivno atino -krug (k) u 1{, [)jegove
AB l XZ i CD II XZ. Ose AB i CD eJ.ipsu k. Ovoj
elipsi pli-padaj'u i I, '2 .
Primer 4. Predstavimo projekcijom pravilni tetraedar ABCD
je jedna 5'trana ABC u :ravn.i 1tJ li praV'l! q (Cl,e() ,i odredimo pro-
jeJkcije prodo-mih prave q kroz povr tetraedra (-sl. 197).
Oborimo osnu ravain 1t1 'koJoj pdpada trougao
ABC j konstmi>imo ga u pra'voj (A) (B)( e). KOll'struii-
mo zatim presek (S) vtisina t-rougla (ABC) .i pra'VougJ.i trougao
(A)(S)Do LI kome je (AjDo = (A}(B). D.l1 (S}Do je prava ve-
visine tet-raedra. Perspektivno afinopresHkajmo trougao
(A)(B)(C) II ABC oj (S) 'li S. Oborimo zatim osu z
ravan 1t2 i na [z) kons-t.roiimo [O][P] = (S)Do, za-
tim projekcij,tI OP' na z a najzad na pravoj kroz S paralelnoj
z odredimo s'i) = OP. Tako Sl! projekcije :i5 i j)' = S
temena D tetraedra ABCD.
Pravu qpredsta-vimo parom projekcija q, ci'. Za
prodornih postavljamo 'kmz pravu q ravan i tc>
234
i1i prvu ravan prave q, Hi rava.nkroz vrh D te-
traedra. Za konstmkcij'll prvog .traga ravni .. koja sa-
dri pra'vu .q i vrh D, konstruiimo Ikroz D pravu r II q. Kon-
struiimo u rarvni 1t projekcije r 11"<1 i -;r'" Ci', odredimo tragove
O, i R, pravih q i ;r lj 'najzad rtrag = P,O,. Ako .t;" tro-
ugao ABC u T i 2, tada je trougao l2V projekcija pre-
seka povri piramide i ravni ... Najzad, M i N
trougla l2V i prave il jesu neposredne projekcije prodornih ta-
Ordinalama odredimo M' i N' na q' . Ukoli'ko ne tro-
ugao ABC, prava q ne prodire >kroz piramidu.
-----"--
-----. __ .t Pl
sl. 197
Primer 5. Pre.cIstavimo 'Projekcijom !f:rostranu piramidu sa osno-
vom u 1t, i pravu trostranu -prizmu 'sa osnovom u 1t3 i odredimo
prodornu liniju njihovih povrti (sl. 198).
Trougao = X'B'C je projekcija osnove II 1t, a V J V' vrha
DEF-= D"'E"'F'" je projekcija osnove u 1t3 a
DD, II EE, II FF, II x projekcije ivica prizme (-sl. 198). Kroz
235
v.rh V piramide postavil11'110 'pra'V'U p panlelnu ivicama prizme
i 'Odredimo prodorne PI kroz- 'ltl 'Il Ikojoj je osnova pi,ra-
mide i P3 kroz 'lt3 u .kojoj je OS!Ilova lp1"izme. Ka.ko S'Il
iv-ice prizme para:lelne osi x, kOIl:struu..-imo boo lj projekciju
p'lI x -i kroz V' p1."ojekci'juib op' II x _ Tada je P;oo = PI'"
no daleka pravih p i ]i', a P3' je presek. p' ()S()m y
i na p se dobija P3 'Il presek,u'Sa oI.Xli-nalom tz P{pande1nom Z.
Konstruisana prava p (PJP') je osa pramena ravni koje
postavljamo kroz hike pim"ami.de i pIi.0me radi !konstrukcije
njihovih 'prodornih (IV.2).
sl. 198
ravan "I: .kroz ivku DDI priIZme ti. prav-u 'p 'lt3 i
'Itl PO tragovima 'tl i tl su projekcije F3D = t3 i \kroz pre-
sek Ty sa osom y pro1azi tlllx, jed'" sadTi P. .. _ Ako t;
trougao u !taOkama 1 ti. "2, tada "I: povri pirami-
de po trouglu i 'Projekcija trougla i2\n prave DD.
jesu projekoije prodornIioh prave DDI _ konS1'ruie-
mo i prod<l!me -ivice FFI . Ivica BBI ne prodi.re.
ravan II kroz ivicu AV .piramdde i pravu p' 'ltl po tragu
ml i 'lt3 .po tragu m, su pro:jekQi1e mljfpl, gde ml pi"oIazi
kroz X i y 'Il My, a-m, = MyP3. Kaik'O in3 trouga,<>
236
DEF u 3 4, ravan p. pl'izmu po paralelogramu
344
1
31 je paT stTanica 331 i 44-;- paralelan ivicama
pnizme, tj. 3"3; 1144; il :5D;. ovog pa:ralelograma i
prave AV ivice AV kroz prizmu. kon-
prodor:ne -ivice CV. Ivica BV ne prodire kroz
Kalko ova dva -tela zadiru jedno u drugo, linija
povri je jedna za,tvorena izlomljena -Unija projekciju dobi-
jamo alko na poznaJI s-pojimo -projekcije konstruisanih pro-
dornih (IV.2).
6. Senka
Primer 1. Na 'Prim-er.t.l lronst-rukcije senke trougla ABC (ABc'
A'B'C') na osne ravni pri centralnom osvetljenju zadatom izvo-
rom sverlosti L (L;f') izloimo konstrukciju senke II metodi nor-
malne akso'Ilometrije (sl. 199).
Konstruiiimo senike temena trougla ABC -na osne ravni. Presek
projekcija LA i L'A' je AI = 'A/ projelkoijasenke temena A
na 'Itl. SUeno se Br i Cl, -pa je trouga:o x;. BI Cr pro-
jekcija- senke ti'ougla ABC na osnu ravan 'Itl. Dokazali smo da
su trouglov.i ABC i AI Bl CI perspektivno ;kolinea-rni J-iikov1 sa 'cen-
trom L i .osom tl, gde je tl pr-vi trag ramu 't ,trougla. Dakle,
u -projdkcij.s'koj ravni 'lt je za tTouglove ABC i AxBICI L centar
a tl osa kolineacije. Ako se i kB' seku -u l na tl,
tada se -j AH i Ai BI -seku u --stoj vai za ostale
s-trani<:e trougla i njihove senke.
Ka!ko trougao CI X i Ikako je na zra1ku
An -k'l"OZ 'ltz ilSpred AI u odnosu na izvor -svetl()ost,i L,
stvarna 'Senka A je An, a AI je geometrijska senka.
je Cu stvana serri1ka temena C. Konstruiemo 14 geomLetrij'Sku
senku Bu temena B, je 'Senka AlI Bu ClI u ravni 'Itl.
Ova sen-ka je trougao ,koji je perspeJkti-vno. koldnearan trou-gIu
ABC sa osom 12. Kao Mo je poznato, deo povri trougla AI BI CI
ose x je s-tvama senka na 'Itl, a deo trougla AlI BIl Cu
iznad x je stvarna senka na 'lt2.
Pl'imer 2. P-redstavimo projekcijom pravu -kupu sa osnovom u 'Itl,
ravan (J" (-5;",'5;) paralelnu Osi x i zrak l paraleJ.nog osvetljenja
-koji je norma'lan na ravan (J" , pa ()dredimo sopstvenu i
senku ikupe -na os>ne ravni i na -ravan (J" (sl. 200).
Konstruiimo krug (Ik) uobQlrenom poloaju ra'V'Illi 'Itl j -pres.J.i-
kajmo ga perspelkm.Wlo afiino u elu-psu k = lk'. Centar S = s'
elipse je lj, V', pa je V pra-ve VV' li l, jer je okupa prava.
na tangentama konstruisanim iz V na elip'Sl.l k jesu
_ projekelje 'na konturi -projekcije kupe. Projekcije 'tra-
gova st i S2 paJra:le].ne su -os-i X. a SJ :ima kos -proiz-voljan
aj prema x d y. KO-Jlostru.jimo i trag _ s u ravni 'It. Projekcije
237
sl. 199
a'j prema x i y. Konstrurimo trag s u "ravni "It. Projekcije
svet1osnog z.raIka -1 su ] .L s i :kako 'Je l' .L SI i SI II x I sledd
da je 1'IIY.
Kako je 'Osnova .kUlpe u ravni "Itl I odredimo p:rvo l$en
1
ku na
"Itl. Krug k i njegova sen!ka kr na "Itl poklapaju se a 'Zraci l !kroz
V i .]' ,kroz V' 'seku se III pro jekcij i senlke vrha V r na "Itl.
na tangentama uz V na i hIk elipse kr kOJllt'll!ru
senke 'kupe na ravan 1t1. Ako sou 'Pr = Qr = cl
ovih tangenata, .tada 'su PV i OV projekoije izvodnica .ilrupe na
konturi "5opstvene senke. Odredimo ,prodorne V II i Vs zra-
ka koji pro'la7Ji kroz Vlrh V ok'roz raVlni "lt2 .j (J". Ka,ko je u smeru
sveclosnog E"aIk:a raspored Vu, Vs. VI, tada je VII stvar-
na senka vrha uravnoi "lt2. Deo .projekcije senlke k'Upe na 'ravan 1t2
dobijamo V II sa M. i N, projekci- .
238
sl. 200
ja 11ronture senke !kurpe na "Itl x. Kako su delovi
raw!i "Itl i "ltz zaJcJ.onjeni dedom ravni fI koji je utrijedru OXYZ,
projekciju stvllJI1Ile sen!ke po Ta'\ITIi fI dobijamo V. sa
Is i 2. u kojima 'pTojek.dja Ikonture senke na ra-
van "Itl sere 51. Deo ovaJko konstrui.osane senke 'troji je
S; i S2 je projekcija sen!ke \kupe Illa fI. Na Itra:gu SZ seku
se projelkoije !kontura senki na TlWni fI i "lt2 U
3. i 4s
7. Uglovi
Ose x. y, z su 'Il Orosom poloaju :prema projekciJskoj "It,
zato je projekcija dui, 'koja pripada 0010 kojoj osi, manja od
prave .(sll. l01). Ako .kon5'truiemo u oborenom poloaju
o:avni "Itl i "lt3 ,1 tada je za du' OX na osi x ox < (O)X. Za
239
dve dui OX i OP ose x, gde je P proizvoljna taaka ose x,
je: 'OX :op = (O)X: (O)(P) ... je ;za dui OY i OO ose
y: OY < (O)Y i OY: OQ = (O)Y : (0)(0) i za d\Wi OZ d OR
ose z: QZ < (O)Z :i QZ: OR = [O]Z : [O] [iR] , tj. raimera pro-
" ..... .
..... ':; '.
sl. 201
jekciJja dveju odui jedne prave jednaka je razmeri tih dveJu dui
(u 9ravoj Za konstrukciju a!ksooomooI1ijsite projekcije
jednog s'loienijeg 'Objekta, je ivka u pravcima osa
x, y, z i !prava ovih ivka je data, konstrukcija projek-
cija ivica iz njihovih pravih i(zvoo.ise tzv. uglova
koji odgovaraju osaa:na, to sada upoznalti
(st 201).
Konstruiimo na polupmvoj sa i'k!rajem Oo du OJeo = (O)X,
opii-mo okrug sa centrom OO ti odredimo na
lcrugu .ta&u X. taiko da je ,tetiva XoX. = OX. Ugao X.OoXo na-
zivamo ugao ose x. zatim na kraik.u
OoXo du OoPo = (O),(P), opi'oimo klok DoPo
sa cen1!rom OO i obelcimo sa Px presek ovog luka i Ikra!ka OoX .
'f.roug!lovi OoXoX. Ii. OoPop. ISU jedna1kokralkli sa ug-
lom :prd. whu Oo, pa ISU uglovi naJleg1i Illa osnovficaana XuX . i PoP.
jedna'ki. fuema tome, ovi trouglovi su pa je 00X0: OoPo =
= XoX. : PoP . Kako ISU OoXo. OoPo prave dui OX i OP. i
XoX. jednaka ,projekciji dui. OX, tada je na osnovu napred naIVe-
dene osobine dm PoP. jednaika .projelkciji dui .oP. Svakol dui
koja je na osi x ili joj je paralelna, ,konstruiemo iz prave
projekciju ;is-to kao to je Ito za .du OP. konstru-
240
r I r ~ Z
Y.
x
y

241
Jsemo uglO\'e za ose y i z. Ove uglO'Vc
mOL'mo konstruis8.li svaki posebno ili tako da sva tri ugla imaju
teme krak O"Xo ,i da 'Su sa iste su-ane ovog kra-
b (sJ. 202c). ,"
Na sl. 20201 dat jc objekat dvema normalnim projekcijama II tzv. pa-
ralc'lnol1l poloaju prema osama x, y, z ,pa su u projekcijama
date prave njegovih ivica (s1. 202a). Za -dati trougao tra-
goya konstruiemo uglove koji odgovaraju izaibranim
projekcijama osa x, y, z (sl. 202b, 202e). Svakoj :ivioi ob.;ekta
konstruicmo prvo ugla 'du ko-
joj je jednaka njena projekcija, a zatim 'konstruiemo projekciju
te ivice na projekci}i ose ili 'njoj paraileIne 'prave prema zada,tom
poloaju (sl. 202d). Ovim postupkom je neposredna ak-
sonometrijska projekcija datog objekta.
8. Izbor trouglova tragova
U prdhodnom smo birali ravan 'lt u pToizvoljnom poloaju pre-
ma osama trijedra OXYZ .. Ukoliko treba da je ravan 1t
nog poloaja prema osama, odnosno osni'm 'ravnima, konstru1kci-
ju trougla tragova XYZ, odnosno projekciju tI'ijed-ra OXYZ na
metode dveju normaJ.nih projekcija
(sl. 203).
Predstadmo metodom dveju normalnih projekoija ravan 1t (PI,P2)
tragovima PI i P2 U zahtevanom poloaju prema 'lt I
i ';";2, odnosno prema osama x, y, z, poz:na,te kon-
strukcije metodom dveju normalnih proj-ekcija. Tragovi. ravni 1t
seku ose x, y, z redom u X, Y, Z. Tako su
ne u pravoj stnmice XY i XZ, a pravu stranice
YZ odredimo u ravni ')'t3" KO'nstruiimo najzad tro-
ugao tragova XYZ (sl. 203b).
U d\'ema normalnim projekcijama moemo da konstruiemo i O.
Konstrllidmo zate projekcijski zrak n (n',n") iz 0(0',0") nOT-
malno na 'lt, tj. n'.L PI i n".L P2 i odredimo prodornu
O (0',0") prave 11 kroz 'lt keja je normalna projekcija O
O na " (sl. 203a). Pro.ie'kcijc osa x, y, z na 'lt SL! redom pra\'c
ox OY (O'Y,Q"Y) i oz (O'Z,O"Z). Na taj je
li ra\'ni 'lt norma,lna projekcija pJ;avoug!og osa
OXYZ i trougao tragova XYZ. Obaranjem ravni TI, od,nosno
trolIgla XYZ u TIl, pravu trougla i projekci-
je osa. Za konstrukciju (Z) odredimo prethedno pravu
odstojanja ZP Z od PI oba'ranjem trougla POZ.
Kako je O na istoj pravoj ZP, odredimo i pravu odsto-
janja OP = [O]P O od Pl, a za'tim (O)P = [O]P li
(Z)P = [Z]P. Ucrtajmo najzad (O)X i (O)Y. Da,kle, -ll kon-
stntisanom troL!glu tragova XYZ projc'kcijska ravan 'Ti: ima una-
pred izabrani poloaj prema osama, odnesna osnim ravnima pra-
,'()uglog sistema osa x, y, z.
242
sl. 2003
x
sl.2M
x
p
y
I metodom odstojanja jedne norma'lne projekcije moe se kon-
struisat!i trougao tragO'Va XYZ koji odgovara trijedru OXYZ da-
tog poloaj a u. prostoTU (sl. 204).
Neka je data projekoija O na projekcijd z ose z i oostojal1je
OO temena O, nagibni ugao ct. ravni 1tJ i nagibni uga-o !3 ose
xpl'ema projekciJskoj ravni 1t.
Obaranjem ravni ose z u ravni .slike 11:
na normali na z iz O du 0[0] jednaku poznatom odstojanju
temena O. Kako je II .istoj ravni linija pada' OP
ravni 1tJ, konstruiimo prema z pravu [O]P pod uglom jedna-
kim datom nagibnom uglu ct. , tj. 'konstruiimo O[O]P::::: 90 -
- ct.. Presek ove prave sa z je trag P linije pada ravni 7." a
prava kroz P normalna na z je trag ravni 1tJ. Prava kroz [O]
243
normalna na [O]P je [z] i ona u presek u sa z teme
Z traenog trougla XYZ.
Dalje treba na tragu ravni "it, odredi:fi X taiko da se, II obo-
renom poloaju ravni ose x, OX i (O)Xseku pod
uglom /3, tj. da je trougao OX(O) pravougli sa pra'VIim uglom u
temenu O, a OX(O) = /3. Konstrui.imo zato -kroz O pr04zvolj-
nu pravu xo, iz "6 normalu na xa, na toj pra'Voj du
0(0)0 = 0[0] i <l: O(O)oXo = 90') - /3, dobijamo te-
me Xo trougla O( O )ON. Sa centrom O i OXa
opiemo krug koji trag ravni "it, u X. "Ako kroz O
konstruiemo normalu na x i na toj normald odreili:mo (O)
tako da je 0(0) = 0[0], tada je L:.O(O)X t:. O(O)oXo pa je
"6X(O) jednak /3 je OX = x. Na poznat
od temena X, Z i O visina, konstruiemo
teme Y trougla XYZ.
Zadacl za vebu
I. Odrediti neposrl!dnu i posredne projekcije ako: '
a) A pripada ravni 'lt. i na jednakim je odstojanjima od 'lt, i 'lt,;
b) B pripada ravni 'lt,;
ej e je na jednakim odstojanjima od ravni 'lt., 1:, i 'lt, jednakim da;
toj dui;
d) D ima koordinate (1,2,3,).
2. Data je M(M,M'). Odrediti odstojanja M od ravni 'lt., 'lt, i 'lt,.
3, Odrediti neposrednu i posredne projekcije prave ako:
a) prava a je normalna na 'lt, i jednako udaljena od 'lt, i 'lt,;
b) prava b je paralelna ravni 'it" a njen nagibni ugao prema "lt, je 30"';
e) prava e je paralelna ravnima .. i 'lt,;
d) prava d pripada ravni .. ;
4. Odrediti tragove ravni u svim projekcijskim ravnima ako:
a) ravan a; je normalna na "It, a njen nagibni ugao prema "It. je 60"';
b) ravan sadri osu y i njen nagibni ugao prema "It, je 30;
e) ravan y je paralelna ravni 'lt,;
d) ravan 6 je paralelna ravni 'lt;
e) ravan II sadri date A(AA'),B(S;B'),C(c;C');
f) ravan 't je data dvema paralelnim pravim a(a,ii') i b(b$');
g) ravan cr je data dvema pravim a(a,a') i h(h'h') koje se seku u P
pri je h II 'lt,.
S. Odrediti pravu dveju ravni ako:
a) ravan a.(a;,a,) je paralelna To, i ravan je normalna na 'lt,;
b) ravan 't(t.,t,) je proizvoljnog poloaja a ravan cr je data paralelnim pra-
vim a(ti,iT) i b(b.b');
e) ravan y(C,;C;) je proizvoljnog poloaja, a ravan li sadri datu pravu
m(m,m') i normalna je na y.
6. Odrediti rastojanje datih paralelnih ravni a;(a;;;;:,) i ako' su:
a) u prOizvoljnom poloaju prema projekcijskim ravnima;
e) paralelne ravni 'lt,;
d) normalne na ravan 'lt,.
7. Konstruisati projekCiju lopte koja dodiruje datu ravan 't(t;;t,) i je
centar data S(5,5";). Konstruisati zatim tangentnu ravan II lopte koja
je paralelna ravni 't.
16'
244
8. Dnla .ie )"tn-an rf ICC?ja .je na '" i 1:Igao. prema
lt, 30. KonstrUisati projekcIJu prave kupe cIJa Je Izvodnica Jednaka
kruga osnove, ako je ovaj krug U ravni cr i dodiruje tragove s"
S, i s, ravni tr.
9. Konstruisati projekciju pravilne piramide je osnova
kvadrat U ravni 11:, sa dijagonala",a paralelnim osa!1la. x i y i .pira:
midc jedna!,a je d,'ostl"uk(Jj ivici OSnovc. Konstnllsah presek pmll1ude I
ravni T ako T sadri srcdfte visine i normalna je na jednu od
ivica.
10. Konstruisati projekciju pmvilnc estostrane prizme je prva osno\a
u ravni "lt, a jedna stmna u T;n-ni 1":, i .hica je
koj ivici osnove. Konstruisati presck priz1l1e i raV1l1 koja je paralelna ravl1l
slike r. i sadri sreditc druge osnovc.
II. Konstruisati tragove ravni T koja je normalna na ;t, i je nagibni
ugao prema 11:, jednak 45". Konstruisati projekciju prave kupe ako je T
tnnS!cntna ravan kupe, osnova kupe je u ravni 11:" a vrh kupe je u ravni
"It,. -Odrediti presek kupe i ravni lj koja je paralelna ... i sledite
"isine.
12. Konstruisati projekci.iu kosog valjka je OSI1OVa u r3\ li 71:" a izvod
nice su paralelne ravni "It, i njihov nagibni ugao prema1l:.je 60<7. Konstru-
isati prodorne prave p{p,P') proizvoljnog poloaja kroz povr valjka.
13. Konstruisati projekciju lopte koja dodiruje ravni lt" 11:, i ;t, i prave ko
ja prolazi kro? sredite lopte i <"iji je nagibni ugao prema r., jednak 60"
i odrediti prodorne prave kroz loptu. Konstruisati zatim tangentne
ravni lopte u konstruisanim .
14. Data je projekcija dui EF je kraj E u ";>: i koja je paralelna osi
z. Konstruisati projekciju pravilnog oktaedra ABCDEF jc jedna dija
gonala du EF, a ostale dve su paralelne '05ama x i y, Konstruisati sop-
stvenu i senku oktaedra na osne ravni pri paralelnom os\'ct!jenju
ako je svetlosni zrak paralelan ravni ltJ i je nagibni ugao prema '1:,
jednak 30<7 .
.15. Konstruisati projekciju pravog valjka je jedna osnova u ravni 11:"
Visina je jednaka dvostrukom osnove i projekciju kvadrata koji
je u ravni druge osnove. Centar kvadrata poklapa se sa centrom kruga
a dijagonale su jednake dvostrukom kruga. Izabrati paralelno
osvetljenje tako da senka kvadrata pada po valjka i konstruisati
tu senku.
16. Konstruisati projekciju prave kupe je nh II ravni 'Itl a osnova
kupe paralelna je ravni "It, i nema sa To, i "It,. Pl.i central.
nom osvet1jenju koje je dato L(L,L') odrediti sopstvel1u i
senku kupe na osne ravni ako je projekcija L' izvora svetlosti u odnosu
prolekciju .:!t' osnove u poloaju: a) [, je izvan k'; b) C' je Ila
k'; c) L' je u k'.
17. Predstaviti projekcijom pravilnu troSUanu prizmu jc osnova II
lt, i pravilnu prizmu je osnova u ": i odn:diti prodornu
liniju njihovih povri. Izabrati ih u takvom PQloaju da:
a) prizme zadiru jedna u dnlgu;
b) trostrana prizma prodil"e potpuno kroz pri7.1l1u.
18. Date su projekcije dveju dui MV, II z i SV: II x koje se seku u t a':: "i P.
Konstruisati projekcije d,eju pravih kupa od kojih jc osno,o. pl"Ve
II '" sa centrom M i vrh kupe je V" a osnova druge jc krug u ::, sa' ccn-
trom S i \"Th je V,. Konstruisati prodornu liniju povri ovih l{upa.
VI. KOSO PROJEKTOVANJE
"
1. Kosa projekcija. Paralelna projekcija.
P r o j e k c i j a t a k e, p r a v e, r a v n i
Ako objekte prostora projekt-ujemo na projekcijsku ravan " zra-
cima iz centra O." tj. paralelnim zacirma koji sa projekcijskom
!"avni zaklapaju ugao od pravog, takvo projckto\,anje na-
zivamo lwso projelctoVai1je, cl sliku objekta u projekcijskoj ravni
nazh'amo kosa projekcija .
. Neka je data projekcijska ravan 7t i zrak s kosog projektoval1ja
koji sa 7: z.akl,apa ugao !JJ od pravog. Ugao zraka
s: i njegove normalne projekcije s" na ravan T. je nagibni ugao
(Jj kosog projektovanja (sl. 20S).
Kako se normalna projekcija objekta konstruie zracima normal-
nim na projekcijsku ravan 7t, dakle, zracima kojoi su pa
ralelni, tada su koso projektovanje nagibnog ugla i
normalno projektovanje samo specijalni paralelnog pro-
jektovania, projektovanja iz daleke O oo prave
koja je proizvoljnog poloaja prema projekcijskoj !'a\'ni 7t. Po
znate konstrukcije u normalnom projektovanju, koje se dokazuju
samo na osnovu para]e]nosti projekoijskih zrakoyn. a ne z.:<vise
od njihovog nagibnog ugla, jesu osobine paraldnog pl'Ojekto\'a-
nja, pa su, prema tome, to i osobine kosog projektov8nia. Na-
vedimo prvo takve osobine kosih projekcija pravih i ravni,
ne ih, od poznaJtih osobina
projektovanja.
T a k a. Neka Je A proizvoljna prostora, s zrak p"ralel
nog projektovanja iz centra 0'" (sl. 205) .
Defillicija 1. Prodorna kroz rava'n n zraka O .. A A
kosog projc.ktovanja je kosa pl"Ojekcija N A na r:lvan 7t.
Oznaka kose projekcije je gornji indeks s, kao npr. oznaka kose
projekcije A je A'.
Stav 1. Svakoj A prostora odgovara ll. projekcijskoj ravni 'j1;
jedna koja je njena kosa projekcija. Ohratno ne ':ai.
Posledica. Ako B pri'pada ravni 7t, tada se ona poklapa sa
svojom kosom projekcijom, tj. B = B' (sl. 2(5).
P r a v a. Neka je p prava proiz1'olj.nog poloaja prenu projek.
cijskoj" ravni 'lt i neka paralelni projekcijski zr:lc.i pr:lve
p ravan o"p '--= (O."p) pravi:': 11 (sl. 206).
Definicija 2. Skup projekci ja ka pra\'c 11 ic kosa projekcija
p' pra've p.
246
Stav 2. Projekcije prave p pripadaju pravoj
oravn-i o"p = (O""p) pra\"c p i projekcij.ske ravni 7t
pa je projekc.ija prave p prava p'. Projekcija 'prave je ako
je prava pa'ralelna zraku s, tj. ako sadri centar
projektovanja O".
Stav 3. Svakoj pravoj prostora koja nije paralelna projekcijskom
zraku s, odgovara u projekcijskoj ravni 7t jedna prava 'koja je
njena kosa projekcija. Obratno ne vai.
Stav 4. Razmeri triju prave u prostoru jednaka je razmera
projekoija tih triju tj.: KL: LM = K'U: UM' (sl. 206).
Prema t-ome, sredite L ,dui KM projektuje se tl sredite L' pro-
jekcije K'M', ili kose projekcije jednakih dui jedne prave su
jednake dui.
0'"
A
st. 205 st. 206
P r o j ek e i j a ,d u i. Navedimo i osobinu koja nije osobina zajed-
paralelnog projektovanja, je za koso projek-
tovanje, a odnosi. se na vezu prave ,i .projekcije
dui. osobinu normalnog projektovanja upoznali smo
ranije: normalna projekcija dui manja je ili jednaka dui u pro-
storu. U :kosom projektovanju vai stav:
Stav 5. Kosa projekcija dui manja je, jedna!ka, ni od. dtli II
prostoru (sl. 207).
Od poloaja dui prema 'ProjekciJskoj ravni i od nag.jbnog ugla
projekcijskog 7lraka zavisi kosa projekcija dwi. Na primeru dui
CD .L 1t, pri 1e D u 11:. a projekcijski zrak 'kosog projekt0-
vanja menja nagi.obnii. -ugao, ilustrujmo navedeni stav (sl. 207). A;ko
je nagibni ugao projekci1skog zraJka Sl od 45
0
, tada je u
pravouglom trouglu CP'C1' D'CI' < CD; ako je nagibni ugao pro-
jekoijskog zraka 52 jedna!k 45
0
, tada je u pravougl-om trouglu
CD'C2' D'C2'= CD; najzad, ako je nagibniugao projekcijskog zra-
247
ka s, manji od 45' , tad aje upravouglom trouglu C D'CJ' D'CJ' >
> CD. ..
D v e p r a v e. Stnv 6. Kose projekoije pravih koje se seku, seku
se u projekciii njihove kose projekcije paralel-
nih pra\,lh paralelne su a kose projekoije miJTIoi-laznih praV'ih pa-
ralelne su ili sc soku, pri je njihova pro-
jch:ija pravih tl prostoru. .
sl. 207 sl. 208
R a van. Neka je " ravan proizvoljnog poloaja premapwjekcij-
skoj ravni Projekeijski zraci kosog projektovanja pres!i:kavaju
ravni " u ravni (sl. 208).
Definicija 3. Skup 'Projekcija ravni " na ,ravan je kosa
projekcija "S ravni ".
Stav 7. Projekcija "S ,ravnog 'polja tataika " je perspektivno aRna
slika ra.vni " na ravni aiko ravan 'Ile sadTi zraik projek-
tovanja s (1.3).
Prema tome, u kosoj projekcij>i "S r.ay.ni " ispunjene su osobine
koje proizlaze iz ,perspe:ktiV'no aflinog presl,ikavanja .
.
Stav '8. Kosa projekcija ravnog Irka je 'perspekHvDo afin .Jj/k datom
liku .u prostoru i, prema tome, zadrava osobine l,i.ka iz prostora
koje su .invarijante perspek,tivno a6inog preslikavanja (sl. 208).
Osim navedenih primera, vie za,da'taka ikojoi su 'prj,karza!l11i II normal-
noj projekoiJi reavaju se u kosoj projekciji i5'1:o, ake se reavaju
postupkom 'koji ,kopi-st,i osobine paora:Je'hnog ;projektovanja, tj. oso-
bine nezavisne cid nagilbnog ugla zra,ka projelktovanJa. Opte
no, tu spadaju tzv. poloaj-ni zaodaci. tzv. zadaci
koji normalnost, pravu objekta, kao npr. odnos
projekcije i prave dui a zavise li od nagibn6g ugla zraka
projeJktovanja, reavaju Ise II kosoj i norrma'lnoj projekciji
se 'kasnije i sa ova:kvim konsN'Ulkcijama.
248
lI.te/olle projek/upanja. Poto u prostoru nije samo
jednom svojom pl'ojl!'ke:ijo'11l, ona nijc Odre(tLlla ni S3mo kosom
projekcijom. KO'l1struiimo osim kosc projekcije A' i normalnu
projc.kdjLl A" A na ravan A (sl. 205). Trougao AA"A' je
pra\'ollgli i lI.njcmu jc AnA' /I s" pa jc 4: AA'A" = w i AA" je od
stojanje A oJ 'Tt. Iz ovog t!"Uugla zakljui:ujcmo da je
A lt ]Jms!O\'u ako je osim 'kose projekcije A' i ugla ko
fa!! rrojl"'1dovanju w =. <I: (s,s") poznato ili AA', Hi AA" ili
A'A" .
Dcdajli':i uz ];OSll projl.'kciju A' jedan od naVL'dcnih
dobijamo pa\' podataka koj-ima jc A 'l! potpuno od
!,.,tkna. OS!li1 ovih dnpunskc podatke uz proj ... 'kcijl) moemo
birati i no. dmgi Jzmc.1u t;:;C:-k-: prostora ,i pogt>dao izal1i';>.nog
para elemenata u projc.kcijskoj l'm:ni 1t, od kojih je jedan kosa
projckl'ij:l taL,ke, uspostavlja sc obostrano preslikan\.
nje prostora i parova elemenata ravni -;-:, pa jc.
pn:ma tome, ovakvom korespond'.'l1ci.iom ddinisan:l me/olia koso,!;
j7i'o/('i:tol'(';;ia. Kao kod normalnog, tako je i kod kosog pro.ieklovZ1'
nja poznato mC'loda proje.ktovanja. neke od njih,
2. Metoda
O\'om mc:todo'!11 se konstrukcija proje/kLije izvodi iz dveju
normalnih projekcija. projekcijama zadaje se
objekat i zrak kosog proje'ktovanja s (5',5"), a za projekcijsku
ranm bira se rm'an tj. 'it = Zatim sc
kose projekcije potrebnog broja zad"tog objekta konstruk
cijom prodomih njihovih zra-kov,. k!'oz ra-
van 'It. IlnstruJmo O\'ll metodu na primeru.
Neka su date dve normalne projekcije pra\'cuglog 'paraleJepipeda
ADCDEFGH se osno\'a ABCD na'lazi II ravni 'l:J, a jedna ivica
osnove paralelna je ravni Tada se paralelepiped u svakoj od
normalnih projekcija projektuje u pov-r pravougaonika (sl. 209).
Konstruiimo kosu projekciju datog para-Ielepipeda ravan
za ra\;an slik", 'it i zra,k 'I<osog projek-tovanja s koji predstav
ljamo njegovim dve-ma normalnim projekoijama s', s". Nagihni
ugao w zraka s prema ra'm-i 'l: = '!t2 poz
natdm obaranjem prave s u ravan .. 2 (sl. 209).
Kosa pmjckcija datog pa'ralclopipeda se l:onstru](cijom
kosih projekcija njego\"ih temena., Kosu projekciju te-mena A kon
s>truiemo tako to prodornu A' 'kroz ra\'an 'Itl
zraka kosog projektovanja A. Kroz projekciju A' postav-
ljamo zrak paralelan s', kroz projekciju An po&tavJjamo zrak pa
ralelan s" i odredimo drugi trag ovog zraka koji je kosa ]>rO'jek-
cija A' ta':ke A, Na isti konstrnlemo jo kose projekcije
temena B, D, E.
Kose proje,kcije ostalih temena konstruiemo osobine ko
sih projekcija ivica. Kako je AD II BC i AB II CD. paralelne SLl
sobom j nj.iho\,e projekcije A'D'!i B'C' i A'B' II G'D'. Zato
projekciju e dobijamo u preseku pravih koje prolaze kroz tai::ke
249
B'=F'
sl. 209
B' i D', a paralelne su pravima A'D', odnosno kB'. su
h'ice paralelne i jednake dui, konstrui.imo 'kroz B",
C', DS prave paralelne. pravoj NE' i na njima odredimo redom
F', Gs, H' tako da su dui ASE', B'F',C'G' i D'H' jednake,
E', F", H' projekciju gornje osnove. Ivice na
konturi projekcije se vide. Kako smo zrak kosog projektoYan,ie
izabrali tako da telo posmatramo koso odozgo, onda se vidi teme
E i sve ivice koje iz njega ,polaze, Teme C donje osnove je zaklo-
njeno, pa se ne vidi, 'kao ni ivice koje iz njega polaze.
Primetirno da je u projekcijskoj ravni 'lt = 'ltz, osim konstmisane
kose 'projekcije da-ta i normalna projekcija paralelepipeda na istu
ravan, kao i ugao projekcijskog zraka s prema 'It se prava veli-
dobija obaranjem zraka s u ravan 'lt!.
Napomenimo da se konSlntkcije kose projekcije /lc/w,:":
objekta Inoe interpretimti lwo konstrukcija njegove senke 17a ra
. van nz pri pamlel1tom osvetljel1ju. P.rimer je j,onstl'uisana kosa
projekcija paralelepipeda,
Metoda prodora spada u tzv. metodu vezane projekcije, za !'azliku
od slobodne projekcije. Metodom vezane projekcije se objeLlt 7.a-
daje jednom metodom projektovanja pa sc, od lc projek-
cije, 'konstruie nova projekcija istog objcKta, tj, se cle
menti koji karakteriu OVLI drugu metodu projcktovanja, U me
todi slobodne projekcije kOllstruie sc projekcija objekta nepoqed-
no, samo jednom metodom pmje,klovanja.
3. M e t o cl a p o r e d n e p r o j e k e i j e
Metodom posredne kose projekcije objekat se 'predstavlja paro.;n
kosih projekcija koje sc konstl'l1iu na Uz pmiekei)-
s'ku ravan, ravan sli:ke n, dodaje se jo jelina proickcii-
ska ravan 'lt J l 'lt. Projekcijskim zracima kosim prema TI, pro-
250
jektuje se objekat na I'avan 1t, ':ime se dobija njegova neposred-
IUl kusa projekcija, Zatim sc kOllstruie normalna projekcija
objekta !1.:t r.:tvan 'it" pa se dobijena nOl'ma-lna projekcija pro-
jektuje na ravan slike 1t zracima kosog projektovanja, i::ime se
dobija posredl1a kosa projekcija objekta. Normalna projekcija
ob,kkta na ravan 1t1 ima -posrednu ulogu, zalo sc ml"toda na7.inl
meloda posredne projekcije.
Poznata je oi pod na7.i,om kosa projekcija.
3.1. Projekcijski trougao
lako metoda posredne projekc.ije ne spada II metod-LI vezane pro-
jekcije, da bi'smo dobili osnovne osobinepO'loaja projekcija II
ra'V'l1'i slioke 1t i osobine konstrukcija za ovu metodu,
posluimo se , kao u prethodnoj metodi, dvema normalnim pro-
jekoijama.
lzabeo6mo 1t2 za ravan dvema normalnim
projekcijama zrak kosog projektovanja s (s', s") i B-(B', B")
koja pr,ipada ravni 1t1 (sl. 210). Od,redimo prodomu zraka s
B 'kroz 1t BS 'koja je kosa projekcija B. Izve-
., ......... ,
............ Bo
__ . ...:c:.c
y
sl, 210
251
dimo konstrukciju II ravni slike 11:. Kako je ravan
T.I oborena u ravan .. = 11:1, konstruiimo u ravni slike 11: normalne
projekcije zraka B, tj. kroz B' pravu para-
lelnu s' i kroz BU pravu paralelnu SU i odredimo drugi trag ove
prave koji je kosa projekcija B; B. .
Doddimo B prostora trougao B'BUB' u ravni 11:
Sll 1':I11.:n:l normalne i kosa pmjekoija taC'ke B ravni 11:,. Stranke
SlI: B'B" II sU, B'B" l x, a stranica B 'B' povezuje prvu nor-
malnu B' sa -kosom projekcijom B' taeke B. Kako je B" u ravni
.. , B"B' je kosa projekcija a B'B" -prava odstojanja BB"
B od 11:. Trougao B'B"B' naziva sc projelecijski trougao ili
Irol/gllO . Razmera njegQvih s-t-ranica B"B': BUB' (obe-
leaH se sa 11) je broj n i na-ziva se datog kosog pro-
jektovanja.
Ovim smo dokazaH s'tav:
51(1\' 1. Zraku s kosog projek-iovanja na ravan 11: odgovara u ravni
slike .. = 'it2 jedan projckcijski trougao B'BuB' su temena
projekcije pr01zvoljnc B ravni 'itl.
Dokaimo da vai i obnuti stav:
SlaV 2. Projekeijskim trouglom B'BuB' izabranim u ravni slike: ft
su temena B' i B"normalne, a B' kosa projekcija proiz--
voljne !B ravni 'itl, je zrak sikosog
projektovanja.
Dokaz. Utrouglu BB"B' II prostoru je ugao sa temenom B" prav,
stranica BB' pripada projekcijskom zraku s B, a B''B'
je na normalnoj projekciji SU zra!ka s B. Prema tome je
ugao sa temenom B' nagibni ugao !.Il zraka s kos-og projelktova-
njao Oborimo l:i ovaj trougao u ravan slike 11: oko stranice BUB',
dobijamo u ravni sli-ke 11: trougao BUB'Bo, odnosno 4: BUB'Bo = w
II pravoj Konstrukciju trougla BUB'Bo izvodimo iz trougla
B"B'B' tako to lonstru.icmo iz B" norma.lu na BUBs i na njoj
Bo tako da je B"Bo = B"B' (sl. 210).
Kako smo, od projekcijskog trougla B'B"B', konstru-
i'sali trougao B'BuBo, a ovim je trouglom zrak s u
prostoru, dobijamo da projekoijs[wm trouglu u ravnoi ':'t odgo-
vara II prostoru zrak s kosog projektovanja. Prema
tome, koso projektovanje II metodi posredne projekcije zadajerno
projekciJskim trouglom.
Napomenimo da je pri konstrukciji projekcijskoj trougla k ori-
samo ozna:ka- BS za kosu projekciju ia,ko je B u pro-
storu ravni 1t1 pa je B = B' i B' = B's.
Da kosa projekci'ja objekta ne bude deformisain }j'k, -nagi-bni ugao
w projekcijskog zraka s ne t-reba da je manji od 60. I,<ako je
iz trougla B'B"Bo ctg!.ll = 11 i cttg 60 > 1/2, n ne treba da je
manje od 1/2. Prema tome, treba izabr3Jti BUB' :::;; 1/2B"B', da!kle,
kosa projekoija BUB' dui BUB treba da je manja od prave ve-
-te dui. Ovo je obrazloenje to se trollgao naziva trougao
jer prema osobini da kosa projekcija dui mo.e hiti
i od dui u pros1oru, naziv trougao ne hi odgo-
varao..
252
Uvedemo Ji pmvougli sislcm osa x, y, z, gde Sl! .'( i z U 'lt,
sledi da stranica B'B" ima pravac ose y a stranica B"Bs ima pra
vac kose projekcije y' ose y. Navedeno n = B"B':B"B'
je u pra"l!cu ose y, dok se dui koje pripadaju ili
su paralelne osama x i z projekluju II pravoj Izaberemo
li na osama x, y, z Tedom A, B, C tako da je OA=OB=OC,
tada su .projekcije OSA' i O'C' jedna'ke pravoj a O'B'
biramo na projekciji y' = s" ose y tako da je O'B' < OB
(sl. 210).
Ako obele:imo otar ugao prtlvib B"B' i x sa cp, tada metodu
posredne projekcije kosog moem u zadati uglom
cp n, je takotie projckcijski trougao.
3.2. Projekcija ravni 'ltl
Ravan 0.1 jc skup prvih normalnih pl"Ojekcija prostora. Bilo
kojoj M' ravni 1;1 odgoval'a trougao l\1'(M')"M" tro-
uglu BBnB' B ravni 'lt 1 , jer je II njemu ugao sa temenom
(M')" prav, a uga'O sa temcnom M" jednak uglu w zraka kosog
projektovanja, i njima trouglovi
M'(M') "M" i B'BNB' tl ravni 'lt. Prema tome, par M',
M" pripada pra\"oJ paralelnoj pravoj B'B' ..
Projektujmo ravni 'ltl na ravan slike 'lt paralelnim zracima
kosog projektovanja. Ovo koso projektovanje je perspektimo afino
preslikavanje ravni 'lt) na 7': iz centra O oo kojim se M' rayni
'/1"1 dodeljuje II ravni 7. M", dakle, zraci afinosti su zraci
kosog projektovanja, a osa afinosti je osa x.
Rotaciju ravni 'ltl oko ose x kojom ravan 7.1 dodovodirno do po-
klapanja sa ravni slike 'lt , tj. obaramo ravan 7:1, smatramo
preslikavanjem kojim ravni "I, presliku\"amo II rayni
" perspektivno afino zrncima koji su paralelni i imaju
S .. a kojima pripadaju tetive krunih lukova koje opisuju
ravni 7., pri rotaciji. Osa preslikavanja je osa x ,
Ova dva preslikavanja u prostoru ravni 'ltl na T;, u ra\';1i
1t dva polja koj.ima je preslikavanje II rtl\'ni
'lt perspektivno afino II kome se B' dodeljuje B'S Dakle,
zraci afinosti paralelni su pnn'oj B'B" i osa afinosti jc osa x
(1.7) .
Prema tome, dokazali smo stav:
Stav 3, Prva normalna priJjekcija i prva posredna projekci ja ob
jekta prostora su u ravni slike .. perspektivno afini likovi presli-
kavanja koje je osom afinosti x i parom
B' B" na zraku afinosti koji je izabran projekcijskim tro-
uglom B'BnBs tj. B'B"B" kojim je zadato koso projektovanje.
Prema tome, a.ko se kOl1stmie projekoija nekog objekta, pri
je poznataprava njegove prve normalne projekcije, tada
se prva posredna kosa projekcija .jzvodi iz prve normalne projek
cije navedenim perspektivno afinim presli.kavanjem u ravni slike
;: (kasnije je naveden pPimcr pravilnog estougla koji je 'Paralc
lan ravni 'ltl).

253
3.3. Proje]{cija prave, ravni
T a k a. Dd dveju nDl'l11alnih projekcija 1\1 prost Dra
i zraka s Iwsog projektovanja, odredimo prodornu zraka s
1\1 kroz kDja je neposredna kosa projekcija M' M.
Normalnu projekcij,u M' M na 1-;, smatrajmo rav-
ni . pa, i njenu drugu projekciju na osi x (M')n=M, i
projekcije s' kroz M'i sn kroz M" odredimo. prodornu
o.\'og zraka kroz ";';,. dobijamo kesu projekciju M" M'
(sl. 210). M" je posredna projekC'ija M. pret-
hodnom, trouglovi M'M,M" oj B'BnB" su Kako je du
MM' ;! -;; , njena kosa projekcija M 'M" joj je paralelna i jedna.ka.
poto su MM' i M nM., para'lelne i jedn::llke, sledi da su i
projekcije M'M" .j MnM, para-leIne i jednake ,dui. Tako je do-
kazan stav:
Stav. 4. M prostora clodeljujemo u ravni 'i'C j cdnozn at.: no par
projekcija M', M" koji pri.pada pravoj normalnoj na cou x a koje
su zrakom ko.SOg .projektovanja zada10g pro.jekci}skim tro-
uglom B'BnB".
Dekaimo i obrnuti stav:
Stav 5. Parom projekcija M', M" u ravni sli-ke 1t, koje pr1pa-
dajupravo.j normalnoj na osu x i datim projekciJskim trou-
glom kOSDg projeKto.vanja B'BnB", je samo jedna
M prostora.
Dokaz. Dokaza1i smo da je zra'k s 'ko.sog projektovanja ed
pro.jekcijskim trouglom B'BnB'. Prej ekcijsk i zrak ;kroz M"
prodire To, u M'. Ravni M'M"M' pripadaju zra'k s kroz
MS i prava kroz M' no.rmalna na 'Ttl jer je paralelna M'M".
Presek o.vih pravih odrec1uje 'teme M paTa-
lelograma M'M"M'M .
Pren1a ranijem razmatranju, vai i stav:
Stal' 6. Ako. pripada projekcijskoj ravni 1-" u
ravni slike TC po.kla.paju se neposredna i posredna 'projtikdja te

ed para projekcija M', M" konstntiemo
i par pro.jekcija M', MO u '!'avni ";t. Iz projekcijskog tro-
ugla B'B"B' odre(tujemo projokcije s", s' zraka
s B, a zatim ko.nstrniemo trougao. M'M,.M" projek-
oijsko.m trouglu B'B"B', dobijamo M'. Najzad na ordinali
M';I,.L M" u 'presckusa pravom kroz 1\1' paralelnom
s" = 1'v1"l'vL .
Dokaz<mim stavovima uspostavljena je obo.strano ko-
respodencija prostora i parov.ima kosih
pro.iekcija ko.ji pripadaju prayima normalnim na osu x II raVni sli-
ke l-; u kojoj je dat projekcijst!d trougao. Na taj utvrdili
smo elemente u ravni slike To kojima presto-
ra, a koji su mc/odi posredne projekcije.
p r a\' a. Pravu skupom projekcija njenih
Kako snlku prc-dstavJjrm1o pal'0111 njenih projekcija, tada i
254
sl. 211
pravu parom projekcija, I1cposr<.'dnom i posrcdnom.
Pl'erna do sada dokazanim osob1.nama vai stav:
Stal' 7. Pravoj prostora ocigo\'ara u ravni slike T; par
projekcija, i posredna, i obratno part! projekCija II rav-
ni s.J.ikc i': odgovara u prostoru jedna prava. Pri tom
je Hak kosog projektovanja zadat projekcijskim trouglom.
Neka je prava p data projekcijama ps i p" (sl. 211). M
prave p predstavlja se projekcijama od kojih Ms pripada pS,
M" ppipada p" i M'M" J. x. projekcija ps i p"
je pl'ojekcija PI' == PI" traga PI _ p" i ose x je
P" a ordimrlom se na p' neposredna projekcija ps = p
traga prave p u ravni -n.
Ako je prava q II-nl' tada je q II q', su i kose projekcije oyih
pravih paralelne, tj. qS II q" (sl. 211).
Ako je prava r II 'It, tada je r' II x pa je r" 1\ x. Nagibni ugao
<l:: (r,r') prave r prema -nl je II ravni paralelnoj 1t i projek tuje
se u neposrednoj projekciji u <l:: (r', r") u pra\'Oj (sl. 211).
Ako je prava u J. -n, tada je u II y, odnosno u II -nl pa je u II u'
i tada je u' \I y' II B"B" i u' il u" (sl. 211).
Ako je prava u J. 'It, tada je u \I y, odnosno u 111t1 pa je II II u'
i tac':1 je x" II y' II B"B" i u' II u" (sl. 211).
sl. 212
I
tS
! tO,
I
I
\\ IY
\1
.1
'\
/
/U
o
,
R a van. Normalnim projektovanjem na 1.1 preslikavamo
ravnog polja 't u ravno polje 't' perspektivno afinim preslikava-
255
njem u kome su zraci afinDsli projeJkcijski zraci
jektovanja na 'ltJ, a osa afinDsti je prvi trag tl ravni 'T. Zracima
kOSO'g prO'jektO'vanja preslikavamO' polja 'T i 'T' u pO'lja
't' i 't" U ravni 'It. Pri pO'slednjem presli,kavanju paralelnost ostaje
dakle, pDlja 'TS i 'T'" su perspektivno afina, pri
je O'sa afinO'sti prO'jekcija t,' = tt" traga tJ, a zraci a.finosti
su normalni na osu x.
Ravan predstavljamo prO'jekoijama dveju pravih a ; b koje su
paralelne (a' \I b', a" il b") ili dveju pravih e L q: ,koje se seku
(c',d'; c".d"), a koje mogu biti i tragDvi t i t! pri
je t presek ravni 'T i 'It, a tl je presek ravIJi 't i 'Itl. Tada su
projekcije t = t', tJ' = tt" i 1" = x (sl. 212).
P r a vau r a v n i. U ravni 't datoj projelkdjama paraIelnih
pravih a II b projekcije prave f II t konst'ruiemo od
osobine da je f II 'lt, pa je f"lI x. A:kO' 'su 1" i 2" pre-seone
ke f" redO'm sa a" ,j b'>, tada ordj'nallama l' na a'
i 2' na b' i dO'bijamO' f' = 1'2' (sl. 212).
Konstruiimo u ravni 't da10j projekcijama pravih c i d,' koje
se seku, tragove t i tl ove ra!Vni. Projekci:jama 'tragova: pravih
su projekcije tragova ravni i to: tl' = D,'C,' :i t = CD
(sl. 212). . . .
Ako prava m po'lO'aja pri'pada ravni 'T(t,tl'), : _ ... " -."
su .t.ragorvi. poznati, talda dve prave i ravni ' .. .,.
M .j MI prave m i ,trag Dva t i tl, Iza:berimo
proizvoljnO' projelkciju m'. Preseik tl' oj m' je trag MI' = M,",
a presek m' .j t je tra'g M = M' prave m. Ordinala qZ prO'jekcije
M' na x projekciju M" pa je .
Ako je N prave m, koja je u ravni 'T , tada Ije N u rav-
ni 't. (sl. 212). Tada je N' nam', N" na m" i N'N" .L x (sl. 212).
D v e r a v n i. Ako su dve ravni dalte tragovima, npr. ravni a.( a,al')
i fl (b;bl') i a'kO' su ravnoi. 'para,ldne, paralelni su nji'hDvi tragovi u
istoj prO'jefkcij,S:koj ravni, tj. a II b i aJ'11 bl' Csl. 213).
B'
sl. 213 sl. 214
Ako bar u jednoj projekcijskO'j ravni tragovi nisu paralelni, ravn4
se seku. Projekcije prave dohljamo
tragova. Npr. ako se tragovi ravni -r(c,c!') i /i(d;dJ') seku,
tada je presek lragova c ,i d trag P i P" jc na osi x
256
.ol"Clinao}om, a prcsok tragova CI' i dl' j\! ]>I-oj&:kcija pn'og traga
PI' = PI" pravI.! p, pa jc pS = PPI ' i p" = p"PI " (sl. 213),
p r o d o r ,p r a v e k r u z T a v il n, Ako prm'a m(111',m") ne pri-
pada ravni rt. (a,aa"), tada se prodonu\ T prave m kroz ravan
rt. xonstruie na poznat (111.8), U pravni slike 'lt rao
van kroz praV'U nl. koja JI.! 110rmalna na rm'un 1ta, ima pro-
jekcije tragova b.' = m'> i b l x, tragova ra\'ni CL
i f3 pravu p, Njene projekcije su p' = PPI '
i p" = P"p." = m", Presek prOjekcija p' i m' jc projekcija T'
prodorne OJ.doinalom T" na p" (sl. 2!4). Ako je
m'l' p' tj. T' je daleka tada je 111 il p. odnosno
m' a..
U konstrukcijama projekcija koje slede potrebno je obaranje ray-
noi 1t. u ravan sH-ke 'lt, jer se kodsti prava prvih projekcija
.objekata.
L fn i j a p a rl a r a v n i. Unija .pada q ravni -r( t.tl") u odnosu na
1t1 je normalna 'na trag tl i. kao to je -dokazano, normalne su pro-
jelkci'je q' 1. tl (sJ. 21S). Prve posredne projekcije q" i tl' nisu
normal'ne, a konstl1uiemo ih iz oborenog poloaja ravni 'ltl. per-
spektivno afinim presJi.kavanijem. Projekcije prvog t-raga 01'=01"
traene prave q na tiS i konstluiimo trougao 01'01"01'
datom projekcijskom trouglu B'B"B'. Tada je oboreni po-
loaj prvog traga tl' = T..o.'. Konstruiimo kroz OI' projekciju
q' 1. t., p roj ekcrj a q' sa osom afinosti x: je O' = O" ,
pa se q' preslikava u q'S = 01'0". Jz u'slova da q pripada -r. od-
Os na t ordi'nalom iz O", pa je qS = O.'Os .


:: IS
<I

sl. 215. sl. 216
257
Linija pada r ravni" (l,t,') u odnosu na 'i1: normalna je n<1 t, a
kako.iL! .. = 'lt2, tada je t = h, pa jL! r".L b. od pro-
iz\"oJjnL! R (R.Rf') tmga t, 'konslruiimo kroz R = R2 = RS
projekciju r" tako da je r" .L t. Pn::sok r" -i x je R,", aR,' = R,"
dobijamo na t,' u prcseku sa pravom iz Rl" koja je 'paralelna
B"B'. Projekcijama tragova R i R, projekcije
l" = RR,' ir" = R"Rl" (sl. 215).
P r a van o r m a III a n a r a van. Konstrui-imo ,kroz
M (M',M") pravu n normalnu na ravan ,,(t,h') (sl. 216). '.
ravan Vl, prave n koja jc normalna na -It,;
.. po liniji pada q .L t,. pa je n .L q, q' = n' i n' .L t,. Za kon-
strukciju projekcija prave n koristimo oboreni poloaj proJe-k-
ravni Vl u ravni "lt,. Konstrui'imo zato u oborenom po-
loaju ravni '" prve normalne projekcije M' i t,' i 'kroz M'
projekciju n'.L t,. Tada jc n' = q'. Preseci g' sa tl' i X S'U
redom 01 = Q,' i O' = O". Oborimo ra-
van v, pravih q i 11 U 'lt,. Odstojanja od "lt, data su ljJ
prayoj kao projekcija od
posrednih. Tada jc M'Mo = M"M', qo = 0,00. gde je 0"'00 = 0"0'
i konstruiimo no .L q,) i no sadri Mo. Neka je To presek llD i go.
Odredimo iz -To projekciju T' na q'. Kao u prethodnom primeru
konstruiimo perspektivno afinim preslikavanjem iz prvih nor-
malnih projekoija prve' posredne projekcije n" = g'S =
i na njoj T", a zatim i neposrednu projekciju g' 0,'0 linije
pada i na njoj TS. Tada je odre(1ena i neposredna projekoija
n' = MST' traene normale 11 na ".
Ovom konstrukcijom je i prava MT odstojanja
M od ravni ". .
R a \. a n l i k. P1"111er' 1. Konstruiimo projekciju pravilnog esto-
ugla koji pripada ravni ,,' (sl. 217a). Konstrukcija projc'kcije iz-
vodi se iz oborenog poloaja ravni 'lt, perspektivno afinim pre-
slika\anjem. Kon!>truiimo II oborenom poloaju ravni "l dati
pl"avilan estougao A'B'C'D'E'F'. Perspektivno afinim prcsHkava-
sl. 217
258
njem sa osom x' 1 parom B' i B" iz pro-
Jeikcrijsko.g trouglakonstruiimo prvu ,posrednu projekciju
A"B"C"D"E"F" estougla. Kalko je esto-ugao u ravni '1:1, njegove
se 'projekoije, neposredna i posredna, poklapaju, dak],;, konslrll-
isani estougao je .i neposredna projekcija A'B'C'D'E'P datog e-
stougla.
P"imC!' 2. Ukoliko je estougao tt ravni paralelnoj TCJ (sl. 217b).
tada iz konst'rU'isane posredne projekcije neposrednu projekciju
d{)lbijamo iz prve posredne a'ko na ordina-lama iz prvih posrednih
projekcija temena odredimo njihove neposredne projekcij.:: tako
da je ispunjen u6.]ovpa-ralelnosti stranica sa 'I'J, tj. da je NB'II
ilA "B", B'C' II B"C", itd. jer su estougli ABCDEF i A'B'C'D'E'F'
lrans'lll!torno podudarni Likovi pa su .j njihove kose projekcije tran-
slatomo 'podU'da'rl1'i Jikovi. U ravni slike TC je osapreslika,'anja be-
da'!eka prava, a zraci aJinosH normalni su na x.
Primer 3. Konstrui-imo projekcije ravnog lika ikojri je u kosom
poloaju prema projekcijslkim ravnima (sl. 218). Odredimo pro-
jekcilje . kvadrata dve suprotne stranice pripa:daju datim pa-
ra:lelnimpraNim a (a',a") i b (b',b") koje ranm 't
kosu prema projeJkcij-skim ravnima 'I' i 'lt I Prvu posrednu pro.-
jekciju konstruiemo iz prve normalne projekcije kvadrata, a ovu
iz oborenog poloaja ravni 't u TCJ. Za oYe
konsotrukoije odredimo tragove -t = AB i tj' = AI'BJ
s
. raYlli, a
zatim 'perspektivno afinim presli:kavanjem sa osom x i zrakoin
odredimo -trag tj. Projekcije AJ' i BI' dobijamo na tl zra-
B'
B'
sl. 218
259
cima AI'AI' i BI'BI' paralelnim B'B', a zatim je a' = AI'A's i
b' = BI'B'>. Kako je t = t2, oborimo.-ravan 't oko traga tl Ddre-
(A) i (12) = T,(A). Oborene poloaje (a) i (b)
iz a' i b' perspektivno afjnim 'presldkavanjem u kDme
jt! tl osa, a A' i (A) par
PotO' konstruiemo kvadrat PQRT u pravoj tako
da mu jc stranica (P)(Q) na pravoj (a) i (R)(T) na ptavoj (ob),
pres1ikavamo ga perspektivno aEno zracima 'normalnim na osu
tl u paralelogram P'Q'R'T'. Iz prve ,norma:Ine projekcije dobdjamo
prvu posrednu projekciju P"Q"R"T" perspektivno arinim prc'Slitka-
vanjem su zraci afinosti paralelnoi B'B" a osa afinosti je osa
x. Najzad, zracima afinosti 'koji 'Su normalni na x i na je
par projekcija, neposredna i prva posredna, i asom aJinosti 1:1"='tI'
preslikavamo prvu posrednu projekciju kvadrata u neposrednu.
Tako dobijamo para1clogram su stranice pSQs na aS ,i R'T'
na b'.
3.4. Presek, prodor, senka
U daljem predstavimo "kosom projekcijom nekoHko primera.'
dataka koji su reavani II normalnom projektovanju; pa je '.
reavanje poznato jer je zasnovano na osobinama p'a: ....
raleInog projektovanja.
X:X
S
sl. 219
i
. I i
\ i ,f I
k'" \., /1 /
" _ ,,! .--./0.1 i
/ /
I I
I
i
i
/tl
/
;'
;'
.I
I
260
P r e s e k. Predstavimo projekciju prave kupe je osnova krug
k u 'lt,. visina SV = 3r i ravan 't (t.I",') kosog poloaja prema
projekoijs'kim ravnima i odredimo presek kupe i ravni 't (sl. 219).
Poto je dat -pro'jekoiJski trougao B'BuB', konstruiimo tl obore-
nom poloaju -ravni 'lt, ,krug k' 'sa centrom S'
r, a zatim perspe:Kt-i'Vno afiinim u kome je x osa
af}nosti B'B' zrak afinosti. 'kol1stru:iimo prvu posrednu projek-
ciju ,kruga, eJips\.l k" ,dva normalna kruga
k' _ Kako je k u ";t,. poklapaju 'se projekcije k' = k". Na 1'ra\"oj
kroz SS nonna'lnoj na x odredimo V' tako da je S'V' = 3r. jer
se du SV koja je paralelna projekcijskoj ravni ";t. projd<lujc tl
pravoj veliani. Tangente .jz Vs na ,ks projekcije izvod-
nica ,koje su na konturi neposredne projekcije kupe.
Ka.ko je u neposrednoj projekciji kriva ,k,' perspektivllo
kolinearna slika krive ,ks. pri su V, i tiS centar i osa koJi-
neacije. izvedimo poznatu konstrukciju kojom elipsl\ k' preslika-
vamo li krivu k,'. to odgovara izabranom poloaju ra\'ni 't
(IV.1.3).
sl. 220
P r o cl o r. Konstruiimo prodornu liniju povri trostrane
ABCV i trostx:ane prizme DEFDIEIF, ako su im osnove proiz\'oljni
tIougloV'i 1.1 ravni 'ltl (sl. 220).
Kako s'u osnove ABC i DEF t'rouglovi u ravni 'lt I njihove projek-
cije neposredna i posredna poklapaju sc. Projekcijama V,. \'"
vrha V su projekcije h'ica piramide. a projekci-
jama DI'. Dl" lemena Dl druge osno\"e pdzme odr.:t'lcnc SLl pro-
jekcije ivica i ivica druge osnove prizme, Neka je Vl ",' pro
jekcija daleke iyica prizme. Kao to je
poznato. temena prodorne linije konstrLli!iu se kao prodorne
i,?ca jednog tela kroz povr drugog tela, a za odredh'anJe prodor-
mh koriste se rm'ni koje Ob!'a7.11ju pramen S<.I
26[
oso m VVJ oo. Konslruiimo zato projekcije 'p'==V'VJ'oo i p"=V"VJ"",
prave p koja prolazi kroz vrh V piramidei para<ielna je ivici DDJ
prizme. Projekcija P,' = prodorne P
J
.prave p kroz rao
van <-J Ll kojoj su osnove, .ic presek projekcija .p' i p". Postav-
ravni kroz ivice piramide i ivice priz-
me na poznat temena (IV.2.3).
Prema izabranom poloaju na sl. 220, piramida i 'prizma zadiru
jedna u drugu.
sl. 22!
s e II k a. Predstavimo projekcijom pravilnu pira-
midu je osnova kvadrat PQRT u ravni " koja je normalna
na 'l'(J, a sa or; = <-2 zaklapa ugao od 60-:', ivica PQ je u 7tJ i vrh
V piramide je u ravni <-. Pri paralelnom osvetljcnju je zmk
I !I 1': i nagibni ugao prema 7:J je 45-', odrediti sopstvenu i ba-
senku piramide na ravan <-J (sJ. 221).
Kako je ravan "l 7:J, tada je t l x i t x u 'L. Kon
strukciju tj' izvodimo iz oborenog poloaja ravni 7tJ, jer je
<l:: (tJ,x) = 60. KonstrUlimo zato kroz T, trag tj tako da je
<l:: (t!,x) == 60', na tragu tj oddedimo ivicu P'Q' u pravoj
Zatim preslikajmo P' u P" zrakom afinosti koji je paralelan stra-
nici B'B" projckcijskog trougJa. Tada je T,P" = tl'. tl' od-
redimo zatim QS == Q". Stranice QR i PT kvadrata su paralelne
tragu t, dakle i projekcijskoj ravni To, pa su neposredne proiek-
cije Q'R' i pST' paralelne t i jednake P'Q'. Presck dijagonala
konstruisanog paralelograma je neposredna projekcija S', a S" na
tl' je prva posredna projekclja podnoja visine. Kako je SV l ", ta-
da je S'V' l tl. Zato II oborenom poloaju ravni 7:J konstruiimo
kroz S' projekciju n' l tl. tl kojoj n' x je V' = V's
jer je osa x osa afinosti. Kako je SV l" sledi da je SV :17.1 pa
su projekcije S'V' i S"V" paralelne i jednake. Neposrednim pro-
jekcijama temena osnove i vrha su i projek-
cije jyica piramide.
262
Svetlosni zrak I pa,raIeIan je 'it, pa je I" II x i bko je ravan (1,1')
paralelna 'It, < (l',l'") = 45. Konstmi>imo senku temena T
!Ila "Itl. Projekcije svet1osnog zra1ka T su prava kroz TS
paTateJ.na l' i prava ,kroz T'S = p. paralelna 1". Njihov presek
je Tr', prodor kroz "Itl, dakle, projekcija senke T na "It,.
Senka PQRT je perspektivno aHn PQRl TI
preslikarvanjem u kome je tl osa l zrak afinesti. Ista se
osobina zadrava II projekciji. OdredimO' li i pl"l)jekciju senke V 1$
vrha, je projekcija kontun'e senke piramide na 7:"
a prema njoj i kontura sops,tvene senke.
4. Kosa aksonometrija
Ake se O'bjekM postavi lU poloaj prema pravouglom si-
stemu 'Osa, pa se zajednO' sa osama kO'5e projektuje na projekcijsku
ravan "Itl, dobija se kosa aksonometrijska projekcija.
II daljem, da je poznavanje kose projekcije pravougleg sistem;,
osa uz kosu projekciju objekta devoljno za predstavljanje ob-
jekta prostora, dakle, da je definisana metoda kose aksonometnje.
Dokaimo prvo osobine koje ima kosa pro1ekcija pravouglog tri-
jedra. .
Definicija. Skup tri jednake dui DA, OB, OC u 'prostoru sa
jednim 'krajem O, koje su svaka na svaku normal-
ne, naziva se OSili tmkrak.
1;4
.
s
D" o
c
sl. 222 .
dui prostorneg praveug]eg kordinatnog sistema, Wlce
kecke koje imaju jedno teme, obrazuju osni trokrak.
DokaimO' da za prejekciju osnog trokraka vai Polkeo\' stav:
263
Slal' 1. Tri dui u projekcijskoj ravni 'It O'A", O'B', O'C' sa
jednim kraJem O " i koje ne ,pdpadaju jed'noj pra-
voj, predstavljaju paralelnu projekciju osnog trokraka.
K.W. Pohlke (1810-1876) je ovaj sta'v ot.krio 1853. i objavio p:a jc
J.860. god. bez dokaza. Od vie poznatih dokaza Polkeovog stava
na\'odimo dokaz koji je dao 1864. god. H.A. Schwarz (1843-1921.)
dokaza\'i stav optiji od Polkeo\'og 'koJi glasi:
SUl\' 2. PostoJi paralelno projeklovanjc i projekcijska ravan 1t ko-
jim sc proizvoljni letraedar OABC paraldno projektuje II potpuni
O'A'B'C koj<i jc unapred datom \'0\"0-
tCl11cniku O':'AJBOCC (sl. 222).
Dokaz. Odredimo prvo projekcijski zrak i projekcijsku ravan na
koju se datj tctraeda:r OABC projektuje u afin
datom O" A Kako 'su svaka dva trougla
afina, to su i trouglovi ABC i ACBoCC> anni, pa projek-
ciju tetraedra na 1t" na ravan trou-gla ABC, tako ila su
rougH OIABC i 0'0 AOB'jCc afini. li sa DO p_resek pra- _
vih AOC' i O-:lB:, konstruiimo na pravoj AC taaku D, tSlka
da je ADI: CD, = A "Do: CCD::>, a zatim na pravoj BO, O,
tako da je 0,0,: D,B = OCD" : DOB
o
Tako kOllstruisa:ni
rougH O,ABC i OCA Boco su afini i O,ABCje' pa-
ra'lelna projekcija tetraedra OABC na ravan 71:, .:;:ra.6. :
ma paralelnog projek1ovanja paralelnih pravoj OO,. . ... ,.
Kako projekcijski zraci 'kroz temena tetraedra OABC pa-ralelni
pravoj OO, obrazuju prizmastu povr, presecirno je jednom rav-
ni 'lt ta'ko da je presek O A"B' C".
Odredimo zato ravan 1t koja trostranu prizmastu povr,
je vodilja trougao ABC, po trouglu A'B'C' tako da su trouglovi
A'B'C' j A Tada je O'A'B'C'
prizme istom ravni 'lt datom
jer je ann O,ABC i zadrava razmeru od-
na svakoj od pravih. Konstmkcija preseka trostrane prizme
jednom ravni takvog poloaja da je datom liku,
Izvedena je u jednom primeru o ravnim presecima prizme (IV.l.2).
izabranu -projekcijsku ravan ;: .j konstruisani pro-
j ekcij ski zra!k OO!, ,konstruiimo u ravni 1t p odu-
da'ran OOAcB"Cc i u poloaju sa OSA'B'C' i
odredimo njemu trijedar 'Il prostoru.
Dokazali smo da svakom 'izabranom trijedru OABC prostora od-
govara u ravni ,1t potpuni datom. Prema to-
me, staY vai i za osni trokrak.
Izbor projekcija osnog trokraka
Dui O'A", O'B', O'C biraju se prema Polkeovom stavu u ravni
To u pr()izvo]jnom poloa1u i proizvoljne dUine. Da
projekcija prostornog lika ne bi bila defonnisana tako da daje ne-
prirodan utisak, prihvatimo, prema MUller-u, izbor projek-
cije trokraka. U odnosu na pravu, koja je na ZS normalna i prolazi
264
kroz O', projekcija x' je pad uglom o. jednakim - 15", a
projekoija y' je 'pod uglom [3 jednakim 20
e
- 30, a O'A" == O'C'
i O'B' = 3/
4
OSC' (sl. 223a),
CS
o
---'-7-'
es
sl, 223
Smatramo li da jc DA BC jc-da-n trijedar kocke sa temenom O, kon-
stPll'iimo projekcije kocke od navedene projekcije O'A'B'C'
i -paralelnost i jedna'kost njenih ivica (sl. 223b). Upore-
ovu projekciju kocke sa projekcijama kocke na sl. 223c, lIO-
II deformisanosti projekcije kocke koja zavisi od
izabrane projekc:ije trokra-ka.
Konstrukciju kose'Projekcije nekog objekta, koji je u
poloaju prema osania.., a pravu poznajemo, izvodimo
proporcionalnost projekcija dui koje su lt pravcu iste
ose x, y ili z akoje odrMuju njt!gov poloaj i oblik. Projekcije
ovih dui pomoru !/glol'a s:'aZ11lere za ose x, y i z koje
konstruiemo na isti kao I uglove metodom normal-
ne aoksonometrije. Razlika je II tome to npr. za ug<lO
ose x projekciju O'AS dlli DA ose x asnog trokraka biramo pro-
izvoljno, a njenu pravu ne konstruiemo od iza-
brane projekcije (iako je konstnlkcija je
bi-ramo proizvoljno. Kako projekcije dui ovog pravca konstru-
iemo prema proizvolJno izabranim duima DA i O'A' konstruisana
projekcija je projekcija objekta koji je datom objektu
U primeru izvedimo konstrukciju uglova srazmere a za-
tim projekciju objekta su poloaj i prava poznati.
Primer. Konstruiimo kosu projekciju prave kupe metodom kose
a'ksonometrije ako je poloaj i oblik kupe dat dvema normalnim
projekcijama i ako je data projt:'kcija O'A'B"C' osnog tl:okraka
(sl. 224). .
Konstruiimo prvo uglo\'e srazmere. Na jednoj _po-
lupravoj sa' krajem OJ konstnliimo 00Aa = DA = OB == DC, sa
centrom OU i DaAa opiimo kruni luk i na nje-
mu odredimo Ax tako da je tetiva = O'A'. Po]upra\'a
OoA. je drugi krak ugla srazmere koji odgo\'ar<1 osi x . Kako
265
V'
"
z
e
o
"
-'-+-----f-::-:-:-:;---jQ.
B
! p'
ls'
Iy
I
R' .
sl. 224
je dogovoru ose' = O'A', isti ugao je ugao srazmere za OSli
z. Na istom krunom luku odredimo By tako da je tetiva
AoB, = OSB'. Tada je ugao AoOoBy ugao srazmere za osu y.
Odredimo na osi x' projekciju O'S'" i na osi y' O'S"" konstrui.
dui OS" projekciju ugla srazmc)"c
za osu x i dui OS'" projekciju ugla sraz-
mere za osu y. Paralelne prave osama x' i y' kroz S'" i
S"" u preseku projekciju Ss centra S kruga. Ovim pra
vim pripadaju projekcije PO II x i RT II y. Odredimo
kruga projekciju RoR, u pravcu ost.:
x i RoRy u pravcu y i konstruiimo i S'R'=S'T'=
= RoRy. Kako je SV II z, konstruiimo S'V' il ZS i S'V' = V"v7., gde
je du VoV. projekcijl'l 1.1 pravcu ose z dui SV. Najzad, konstrui.
imo tangente iz Vs na k', tj. projekcije konturnih izvodnica kupe.
Zadaci za vdbu
Metodom posredne projekcije kosog pro.iektovanja treba reiti
zadatke:
1. Ravan .. je data: aj tragovima, b) d\'ema paralelnim pravim, cJ dv<:ma
pravim koje se seku. Odrediti projekcije pravih koje pripadaju ra\'ni -:
i koje Sl': p II r., q ii "" r l t,.
2. Odrediti presek ravni a date tragovima i ravni ako je: a) , II -;; b) 'I: ;;"
e) II l .. " d) je data paralelnim pra\'im a i b.
3. Odrediti oostojanje tacke M od rami 'r date tragovima.
4. Data je ravan a tragovima. Konstrui,ali trago\'e ra\'ni :> ako jc II (J.
ako je dato rastojanje ovih ravni.
266
5. Date su projekcije paralelnih pravih a i b. Konstruisati projekcijI!:
a) kvadrata suprotne stranice pripadaju pravim a i b, b) pravougao
nika jedno teme pripada 'It, i jedno pripada r., a slIprotne stranice
pripadaju pravim a i b, c) pravilnog estougla su suprotne stranice
na a i b, d) kruga je centar na a i tangenta je prava b.
6. Konstruisati projekciju pravilne estostrane piramide ako je visina
piramide jednaka dvostrukoj ivici osnove a osnova je u ravni al 'It" b) "I"
koja je paralelna 'It, i vrh V je u 7.0,. Konstruisati senku piramide Ila pro
jckcijske ravni 11:, i 11: a) pri paralelnom osvelljcnju ako je svetlosni zrak
I zadat l' .1 x i 1,1') = 300', bl pri centralnom osvctljcnjll.
7. Data je tragovima ravan "I" normalna na 11:, koja sa 'It zaklapa ugao od
450'. Konstruisati projekciju pravilnog oktacdra ABCDEF ako je dijago-
nalni presek ABCD u ravni "1", teme A u ::, i dijagonala AC .1 '1:,. Pri cen
tralnom osvetljenju odrediti sopstvenu i senku na projekcijske
ravni -:t i 'It, ako je izvor svetlosti L na AC i LA = 2AC.
8. Konstruisati projekciju pravilne prizme je
ivica dva puta od ivice osnove, osnova .ie u ravni "it, I IVica
osnove je paralelna 11:. Kroz sredite jedne ivice postavIti ravan "I"
I odrediti presek prizme ovom rami ako je a) "1"" x, b) "I" .11t i "C',"I1:,) = 30"',
c) kosa prema n: i 'It,. Odrediti senku dela prizme koji je iznad ravni "I"
Ila ravan "I" ako je zrak paralelnog osvetljenja l .1 "it.
9. Data je pravilna pir:mlida je osnova II 11:, i pravilna
prizma je oSl1ova u 1t i jedna strana u "it,. Osnove
prizme i piramide su podudarne i visine su jednake trostrukoj ivici osno-
veo Odrediti senku piramide po prizmi ako je zrak paralelnog osvetJjenja
11111: i <(1,1') = 300'.
10. Predstaviti pravu kupu je osnova a) u 11:" b) u "1", "c' II lC, i vrh V u lt"
ako je visina kupe jednaka trostrukom Odrediti prodorne
prave p kroz ,povr!l kupe ako p sadri sredite M visine SV kupe
i p.1n:.
ll. Predstaviti prav valjak je osnova u visina jednaka dvostru-
kom i odrediti presek valjka i ravni "t ako je "I" .1 11:, < ("1":1:,) = 450'
l t, je tangenta osnove. .
12. Konstruisati projekciju pravog valjka koji dodiruje "it" osnova valjka '
je u ravni "1", gde je "I" .1 "1:, i "t, .. ) = 600', a visina valjka jednaka je dvo-
strukom osnove. Kroz sredite ose valjka konstruisati pravu q
tako da je q 11"1" i q,q') = 45<: i odrediti prodorne prave q kroz
povr valjka. Najzad, pri paralelnom osvetijenju odrediti senku prave po
valjku ako je zrak l osveUjenja I" 11: i < (l,n = 450".
13. Data su dva podudarna kvadrata ABCD i EFGH koji su u ravni 11:, i
je suprotne stranice pripadaju pravim p i .q koje su paralelne osi x. Pred
staviti kosu prizmu je jedna osnova ABCD a EFGH je
normalna projekcija druge osnove na n, i kosu piramidu iste
je osnova EFGH a sredite kvadrata ABCD je normalna pro-
JekCIJa V' vrha V piramide. Odrediti prodornu liniju povri prizme i pi.
ramide.
14. Reiti zadatak 13. u kome su umesto piramide i prizme date kupa i
valjak.
15. Dva prava valjka jednakih visina i osnova dati
su jedan sa osnovom u 1t" drugi sa osnovom u 11: tako da zadiru jedan
u drugi. Odrediti prodornu liniju njihovih povri.
16. Ravne likove ls:onstruisane u zadatku 5. izabrati za osnove i konstru
isati redom projekcije: a) kocke, b) prave prizme je visina jednaka
ivici osnove, c) pravilne piramide, d) kupe je
visina jednaka osnove. Konstruisati zatim senke ovih povri na
ravan osnove pri paralelnom osvetljenju ako su zraci paralelni ravni '1:.
VII. CENTRALNA PROJEKCIJA
,-
l. Centralna projekcija prave i ravni
Projekcija objekta prostora konstru>is,ma iz O na
ravall r. naziva se cel1l raZna projekcija _ Normala na it iz
O prodirc kroz ravan it u G koja je normalna projekcija
centra projektovanja O i naziva se glavl1a Poloaj centrn
projektovanja O prema projekcijS'koj 'lt zadajemu . njego-
vom normalnom projekcijom G lodstojanjem OG od it, tj.
(G,OG) .
T a k a. Definicija centra:J.ne projekcije je definicija : pro' .
jekcije iz odeljka 1.3. Prema tome je: ' ..
Definicija 1. Projekcija A prostora na ravan it iz ccritn:i.
O je prodorna AC zraka OA kroz ravan it (sl. 225).
sl. 225
Centralnu projekciju gornjim indeksom c uz oznaku
koju projektujemo; npr. AC je centralna prOjekcija A .
Ako B -pripada ravni ona se pokla:pa sa svojom projek.
oijom, tj. B = Bc.
Ako je projekcijski zrak OK taeke K prostora paralelan 7: on n.::
prodire kroz ravan '" pa K nema centralnu projekciju.
Projekcijski Zraci kroz O paralelni ravni r. obrazuju ravan
7t() paralelnu ravni TI nazivamo je ravan Dakle,
ravni nemaju centralnu projekciju.
Ako daleke elemente prostora, tada se s\'a
ka ravni ito projektuje u daleku rami 7:,
268
odnosno, sve ravni 7:0 projektuju se II da-
leke 'prave 'ravni 'it. U centralnom projektovanju da-
ield elementi ,i njihove centralne projekcije igraju vanu ulogu.
Zato ih u daljem, god je potrebno, koristhi.
p r a v a. Prema definiciji iz odelj'ka 1.3 je: -
Definicija 2. Centralna projekcija prave je skup projekcija nje
nih
Proje'ktuju6i zraci p obrauju ravan
Vp = (O,p) i njihove prodorne pipadajl1 pravoj
Tavni Vp i TC, da:kle, ova prava je centr'llna projekcija
pC prave p . Time je dokazan stav:
Stav 1. Projekcija prave p, koja nc sadri centar 0, na ravan
TC je prava pC ravni (O,p) i ravni 'it (sl. 226a).

\
sl. 226
Ako prava sadri centar 0, tj. ako je prava pl'Ojekcijslki zrak, nje-
na projekcija je prodora kroz TC.
U ravni Vp je pravih p i pC uspo-
stavljeno perspektivno preslikavanje sa centrom ,dakle, obo-
strano presHkavanje u -kome svakoj prave p
odgovaora prave pC koja je njena projekcija (I.3). Istaknimo
one prave koje imaju specijalan poloaj pri centralnom pro-
je-ktovanju.
I -u centralnoj projekcij,j nazovimo tragom P prave p pro-
do'ra prave p kroz projekcijsku ravan 'it. Kako je P u ravni
r;, ona se poklapa sa svojom centralnom projekcijom, tj. P = po
(sl. 226a). Pl'Ojekcijski zl'ak paralelan pravoj p se sa njom u
dalekoj P"" pa se njime ova projektuje
na TC. Dakle: .
Definicija 3. Prodorna zraika OP oo kl'OZ ravan TI je centralna
projekcija P;"c daleke P oo prave p i nazi\'a se
Jo1p.do!!/ed prave (sl. 226a).
Projekcijski zrak OPo Po prave p, koji je paralelan pra-
"oj pc, paralelan je i ravni 'It i pripada ravni '1(0. Cen-
269
traIna projckcija Po je dak'ka prave pC
P"cma tome, definicija ginsi:
De/il/icija 4. Pr.odorna Po pravc p kr6z ravan
.. projektuje sc u daleku prave 'p' i naziva se
prave p (sl. 226a).
Trag P i nedogled P .. e prave pripadaju centralnoj projekciji pC
prave, pa je tim samo jedna -prava, centrll'lna
projekcija pe prave p. Obratno, ovim 'pa:rom P, pc oo iza-
branim u projekcijskoj ravni ", je samo jed!)a' prava
p II prostoru, jer je P, pc .. , O 'ravan Vp, a' II njoj
postoji kroz P samo jedna prava p -paralelna zraku OF .. e
(sl. 226a). Prema tome, vai stav:
Stav 2. Pravoj prostora odgovara u ravni "lt samo jedna prava koja
je njena centralna projekciJa i -na kojoj je
par trag i ncdogled. I obratno: paru proizvoljno
izabranom II projekciJskoj ravni :-:, pri .il-odna rredstavlJa
trag a druga nedogled, odgovara u prostoru samo jedna prava.
Ako prava sadri centar projektovanja O, tada se prava prQjektuje
u dakle, poklapaju se trag I nedogled ove prave.
Ako je prava p normalna na .. njen nedogled je G, to sledi'
iz konstrukcije. nedogleda. Naime, zra,k OP .. nonna-
lan je na, 'it, pa se OP .. oi OG po,klapaju, dakle, poklapaju se i
Po;c i G.' . . . " .
Ako je prava r paralelna ravni, "lt, tada ravan (O,r)
'It po pravoj rt koja je paralelna pravoj r (sl. 226b). Trag ove
prave je daleka Kako je tada i zra!k OR .. pa-
ralelan ravni 'it i nedogled prave je ista daleka
Kako je centralnim projektovanjem uspostavljeno perspektivno
preslika\'anje pravih p i pc, invarijanta prcsJi.kavanja je
dvorazmera tataka, pa je [PQRT] = [peoeRcTe] . Kako
se daleka 'prave p ne preslikava u
daleku pra\'c pC, razmera triju prave nije invarijanta.
Iz toga sledi da se sredite dui ne projektujc u sredite projekcije
dui.
AKO je prava r paralelna pro,iekcijskoj ravni, tada su paralelne
prave r i rC i tada se daleka prave r preslikava
u daleku prave rt , Iz jednakosti l:C-
tvorke prave ,j njihovih cent.ralnih projekcija sledi jedna-
kost razmera: PQ;QT = pcoc:QcTe. U ovom specijalnom poloaju
,pra\'e r prema 'It sredi,te dui projektuje.se II sredite projekcije
dui.
P a r a l e l n e p r a \' e. Ako su prave a i b paralelne, one imaju
daleku N"" pa njena centralna projek-
cija pripada centralnoj projekciji svake prave, dakle, N"," je zajed-
projekcija a
e
i be (sl. 227). Dokazanu osobinu moe-
mo iskazati;
Stav 3. CentraJne projekcije paralelnih pravih seku se u
kom nedogledu, m paralelne prave imaju nedogled.
,Ako su paralelne prave a, b paralelne ravni .-:, tada je, prema
prethodnom" ael! a, bc II b, dakle, centralne projekcije a
e
i bC
270
sl. 227
su para.lelne prave. Ili, kako je zrak ON .. II7t, zajed-
nedogled NooO je daleka ravni "lt, pa su pro-
jekcije aC i bC para:le).ne -prave.
R a van. Prema definiciji iz odelj'ka 1.3 sledi definicija centralne
projekcije ravni: .
Definicija 5. Proje.k.cija ravni 't na ravan "lt iz centra O je skup
projekcija ravni 't na ravan "lt Iz centra O.
Projekcije I-avni 't na ravan 'It 'se perspektivnim
preslikavanjem iz centra projektovanja O. Ove projekcije odre ..
u ravni "lt ravno polje 'tC. Kako je perspektivno pre-
sHkavanje ravnog polja 't na .polje 'tC u ravni 7t iz centra O
kolinearno (1.5), prava p ravni 't preslikava se u pravu p< u rav-
ni 7t. Sledi da je preslikavanje 't na 'tC perspektivno kolinearno.
Dakle, vai stav:
Stav 4. projekcija 'tC ravni 't je ravno polje u
projekcijoskoj ra'Vni 7t perspektivno kolinearnim presli-
kavanjem ravni 't iz centra O .
Istaka-imo prave jedne ,ravni koje pri centra:lp.om projektovanju
imaju poloaj. I u centralnom projektovanju prava t
po kojoj ravan 't proje.k.cijsku ravan "lt naziva se trag ra\'ni 't.
Ka!ko je prava t u "lt, sleduje tC = t (sl. 228). Ravan kroz centar O
paralelna ravni 't se sa njom po dalekoj pravoj
t .. , pa se ovom ravni (O,t .. ) prava t .. 'projektuje na 7t u pravu
t .. o. Kako su 't.j (O,t .. ) paralelne -ravni, paralelne su i njihove pre-
prave sa "lt, prave t i t .. .
Defil1icija 6. prava ravni (O,t .. ) sa ravni "lt je centralna
projekcija 1' .. C daleke prave t .. ravni 't i naziva se
l1edoglednica ravni 't (sl. 228).
Trag t i nedoglednica t .. C ravni 't su paralelne pra\e.
Ako ravan .sadri centar O, ona se projektuje u pravu po .kojoj
"lt i tada Se nedoglednica poklapa sa migom.
Ako je ravan 't normalna na "lt, ravan (O,t .. ) je normalna
na 7t i sadri pravu OG. Prema' tome, glavna G pripada
nedoglednici t oo C.
ZlI
Ako je ravan ... paralelna 7:, tadu je trag ravni da-
leka prava, a kako je i ravan (0,1 ) parulelna 1t, neduglednica je
iS1a daleka prava ravni ,"7:
sl. 228
sl. 229
DefiniCija 7. Ravan' 't ravan '!to po pravoj 1; koju ..
nazivamo prava ravni 't (sl. 228).
ravan (O.to) prave to je ravan 1to i paraldna je
ravni 7:. pa je centralna projekcija prave to
no daleka prava ravni 'lt. Kako su ravni 'lt i 1t.) para:lelne. paralelne
su i njihove prave sa ravni 't, dakle, trag t i prava
zavanja to ravni "t su paralelne.
Ka;ko smo pri perspektivnom preslikavanju ravni na ravan proliv-
osom nazvali pravu jedne ravni koja odgovara dalekoj
pravoj druge ravni, s]edi da su kod centralnog projektovanja rav-
ni "t na r; iz centra O nedoglednica t ,.'; i prava 10
protiv-ose ovog preslikavanja.
Kako je ravan dvema pravim, njena centralna projekci-
ja je centralnom projekcijom ovih dveju pravih, pa je,
prema tome, tragom t =- te i nedoglednicom t", e cen-
tralna projekcija ravni "t. Obrnuto, proizvoljno -izabranim parom
paralelnih pravih tl ravni 7:, pri se jedna srna tra tragom,
a druga nedoglcdnicom, tj. t i t ;'", je samo jedna ravan
"t II prostoru, jer .ie pravom t samo jedna ravan 'para-
le'lna ravni (sl. 228). Prema tome, dokazan je stav:
Stav 5. Svakoj ravni prostora odgo\lara u projekcijskoj rami 1':
polje centralnih projekcija ravni "t, u kome su
dve paralelne prave, trag i nedoglednica. I obratno: paru
paralelnih pravih izabranih u projekcijskoj ravni 7:, pri
jedna predstavlja trag a druga nedoglednicu, odgovara samo jedna
r'.lvan u prostoru.
Ako je ravan 't proizvoljnog opteg poloaja prema 7:. dukazali
smo da je centralnoprojektovanje ra\'ni "t na " perspektivno ko-
272
linearno -presli,kavanje. Ako je ravan .. II '" preslikavanje 't na -:'
je pe1'spektivno aHno jer se da-Ieka prava t", -polja -:
presli-kava u daleku pravu polja .. e
P r a v a i l' a van. - Aiko je p proizvolJna prava II ravni .. , tada
je trag P prave p na t-ragu t ravni ", jer je t skup svih
ki-h ravni 't i 1t. zrak OP oo da-
leke P oo prave p paraIclan je pravoj p, pa je paralelc1D i
ravni 't oj zato pripada (O .. :koja je paralelna ravni ".
prodora P oo e zra'ka OP oo kroz 1t pripada pravoj t oo e jer
je ona skup ravni (O,t oo) i 1t. Dakle, dokazan
je stav:
Stav 6. Ako prava op pri,pada ravni 't, njen trag P pripada tragu
t a nedogled P pripa-da nedoglednici t.,o ravni 't'.
A-ko je prava q paralelna ravni 1t, -tada q i " imaju
daleku tj. daIeka Q oo prave q
pripada dalekoj pravoj t .. ravni 1t. Prema tome, cen-
tra.]na projekoija Q oo e pripada -pravoj t oo c. Trag Q prave q ne
pripada tragu t ravni 't jer q i 't nemaju ta-
Dakle, vai stav:
Stav 7. NedOgled pra-ve .koJa je paralelna ravIli, pripada nedOgled- -
nioi te ravni, a trag prave ne pripa-da tragu ravni.
P a l' a l e II n e l' a v n i. - Ako su ravni fJ. i [3 paralelne, njihove
prave a i b sa -raf\1TIi 1t su paralelne. Dakle, tragovi para-
lelnih ravni para-Ielni -su. Paralelne ra\"Di CI. i [3 imaju
ravan (O,noo) prave
ll", parajeina jer:fvnima CI. oi [3>pa je prava n .,," ove
ravni sa oprojekcij-skom ravni 1t pravima a i b. Dakle,
vai stav: ",
Stav 8. Para,leIne ravni imaju nt-qoglednicu i ona je pa-
ralelna tragovima ovih ravni (sl. 229). .
R a van I i -k. - Ako neki -lik p6pada ravni "'_, njegova centralna
proje-kcija je perspektivno kolinearan Hk i, prema tome, centralna
projekcija lika zadra-va osobine koje su invarijantne u odnosu na
perspektivno :kolinearno preslikavanje koje smo ranije upoznali
(1.5) .
2. M e t o rl a p r o d o r a
Metoda prodora spada u tzv. metodu vezane projekoije. Njome se
konstruie centralna projekcija obje-kta kojoi je predstavljen meto,
dom dveju normalnih projekcija. od d\'eju normalnih pro,
jekcija, centralna projekcija konstruie se na projekcijsku ravan
" iz centra koji za-dajemo nj.::govim d\'ema
projekcijama-o Naziv metode do-lazi otuda to se centralne projek-
cije kons-truiu kao prodorne njiho\'ih
zrakova kroz projekcijsku ra\'an. se za pl'Ojekcijsku ravan "
bira projekcijska ravan tj. 7t = Ako u daljem nije nagla-
273
e-nu kako jc pmjckc.ijska rLlVal1 zadata, da je ;.: -:-o
Centar projektovanja O bkamo -izvan projekcijske rami j zada-
jemo ga d\'ema l10rnlalnim projekcijama ,,_ O', O".
2.1: Projekcija prave i ravni
sc napred navedenim osobinama cent-ralnih projekcija
prave i nIVni, l-dimo nekoliko osnovn.ih primera avom me-'
fadom. Ra\"an ;";:2 neka je projekcijska ravan 1t, a centar p,rojd<-
tO\,<l!1ja neka je data 0(0',0"). .
'P r a \' a. - Neka je data prava p(p',p") (sl. 230). Njenu centralnu
projekciju ako konstl'Uiemo centralnu projekciju ma
koj ih njenih dveju Prema osobinama navedenim u prethod-
nom, odredimo trag i nedogled .prave 'p jer je -pc = PP .. "_ Kako
je ;t = 'lt2, .sledi da je P = P2, zato konstruiimo metodom dveju
normalnih projekcija -drugi ,trag pz -prave p. Za ne-
dogleda pooe :konstruiimo kroz O zrak OP .. paralelan p, tj.
O'P' .. paralelan -p' i O"P"oo paralelan p". kako je P:'c 'Pl-odor
zraka OP .. kroz 1t i kako je 'it = "'2, odredimo dr-u-gi trag prave
OP ... Ova je nedogled p .. e prave p. Prema tome pC:::::
P:::; PP... .
Ako. proivoJ-jna 'taoka ""1\ .pripa-da p.ravoj P l tada je AC prodor
zraka OA kroz 1t = 1t2, t'j. AC je drugi -trag prave OA.
da AC pripada projekciji O"A" zraka OA, 'pa se, 'prema tome,
AC na .pc u preseku -sa O"A".
sl. 230 sl. 231
R a van. Neka je data ravan 't'( t1,tZ) (sol. 231). Odredimo trag
i nedogledndcu ravnri. 't' jer je nj-ima centralna projek-
cija ravnoi 't'. Kaiko je 1t = 1tz, sledi da 'je t = t2. Za
nedoglednice t .... ikon>&trui-emo Ikroz O ravan (O;t .. ) paralelno
ravni 't. Kroz O postavimo s1.litranicu h paralelno tragu tl i odre-
dimo njen trag H2 p.ra.va Ikroz H2 para!lel.na tragu tz je drugi trag
traene ravni i ona je, prema definioiji, nedoglednica t., e 't' .
1S Xacrtna
274
P r a vau r a v II i. - Ako je data prava p(p'.p") koja pripada
ra\'ni 'T (tl,b), taoda prvo konstruiemo trag t = 12 i nedoglednicu
t .. e ravni 'T, a zaitim pC dobija.mo alko konstruiemo trag P i ne-
dogled .. " ove prave (st 231). Pri tome, kao to je dokazano,
p pripada t i P .. C pripada t .. c.
P a r a I e In e 'p r a v e. - Odredimo centralne projekcije paralelnih
pravih p(p'ip") i q(q',q") (st 232). Odredimo 'prvo prodore
pravih p i q kroz "lt2, tj. 'tragove P2 = P ,i 02 = O. Konstru-
iimo zatim zrak ON.. gde je N .. dale-
ka paralelnih 'Pra\'lih p i q, tj. O'N'.. paralelno p' i
O"N".. paraolelno p". OdrecHmo drugi trag ovoga zraka, tj. za-
nedogled N .. " pravih p i q. Centralne projekcije pra-
"ih p i q su pC = PN .. " i qC = ON .. ".
Alko &u paralelne prave p, q parnieIne ravni "It, tada je zrak
ON ... paralelan "It dakle paralelan i p" i prodire kroz projekcij-
sku ravan 'lt u dalekoj prave p". Dakle, prave
pC, qC, p" -.;u paralelne . (sl. 232b).
rf p' cf qt
(J'

sl. 232
ProjekoijepC i q' 'korrstruiemo ,kroz centralne projekcije IC
2', gde su 1 i 2 proizvoljne redom pravih p i q.
Ako su paralelne prave 'P, q paralelne .projekdjskoj ravni "It i
normalne su na "Itl, 'tada su p" i q" normalne na osi x, da-
kle, centralne projekcije pC oi qC normalne su na osu x (sl. 232c).
P a r a I e I n e r a v n oi. - Neka su pamlelne ra'\f.ni a. i a paralelne
ravni 'Itl. Ove 'ravni su normalne na "It = 'lt2 i predstavlje.ne su
u normalnoj projekdji samo tragovima a2 i b
2
paralelnim osi x.
Dokazal,i smo da je a2 = a 1 b2 = ih. Ravan (O,n .. ), gde je
n.. daleka prava ravni a. i a, paralelna
je ov1m ravnima, dakle, normalna je na "lt2 = 'lt. Kako sadri cen-
tar O, njen drugi trag sadri O" i parailelan je 'tragovima a i
b. Drugi trag ove ravni je noooglednka II oo" datih paralelnih rav-
:IJJi lk i (sl. 233a).
Ako je projekcijska ravan 'It ="lt2 U ver:ti1ka,lnom poloaju, od-
nosno, ra'Van "Itl 'U horizonta'Inom poloaju, konstrui:sana nedo-
gledniea naziva se horizont i Oibe'Jea'Va se sa h. Poto smo do-
275
I

tCa>
O"=G
O
2
=0
X
X
b
z
=b
O'
tO'
sl. 233
kazali da je nedogled prave na nedoglednici ravni ako je prava u
ravni, s-ledi da su nedogled i horizontalnih pravih na hor.izontu.
Ravni norma!Ine na 1t1 sou tada vertikalne i imaju tragove i nedo-
glednice norm&lne na osu x , jer je -trag 'b = t ta!kve ravni 't nor-
malan na osu x (sl 233b).
2.2. Projekcije ravnih i prostornih likova
0-. -"_;_.,.
Konstruiimo centralne projekcije 'nekthravnih pros1orndh .
va dokazane osobine.
Primer 1. Kvadrat ABCD, koji je iZ'C!eljen na devet podudarnih
kva<irata i koji pripada ravni 't 'paralelnoj ravni 1tI, dM je svo-
jim dvema normalnimproje:koiljama. Konstruiimo njegoV1l cen-
tralnu projekciju na 1t = 1tz iz datog centra O (0',0") (sL 234a).
a) Ako su s-tranice kvadrata ,kose prema 1t (sl. 234a), tada je pr-
va proJekcija kvadra't A'B'C'D' bije su stranice kose prema osi
x. Na stranici A'B' neka su l' .j 2' i na B'C' 3' i 4'
projekoije kroz !koje prolaze prave para,lelne stranicama
kvadrata a koje kvadrat dele na devet ,kvadrata. Druga projek-
cija kvad,rata je ,du paralelna osi x na drugom ;tmgu -h -ravni 't
kvadrat pripa:da i na njoj su druge projekcije svih nazna-

Kalko se cent-ralne projekcije paraJeo1ndh pravih seku u
kom nedogledu, odredimo nedogled Nl '" pravih paralelnih pra-
voj AB i nedogled N2 ",0 prav.ih pravoj BC. Zrak kroz
Opara'lelan AB ima .pravu projekoiju paralelnu sa A'B' i dru-
gu projekciju paraoleinu sa A"B", ,tj. paralelnu osi x. Prodor
ovog zra1ka kroz 1tl je nedogled Nl'" c. je prodor zraka
paralelnog pravoj BC kroz 1tl = 1t nedogled Nz",c. pq'ava NJ ..
je nedogled-nica ravni kvadra1a. Ka:k() je ravan 't normalna na 1t
gla'Wla O" = G pripaida np'doglednici. Trag u ravni 1t je
t = h. Konstruiimo Zait,im centralne projekcije A< i Cc, pro-
dorne zrakova OA li OC kroz ravan 1t = 1tz. BC je
presek pravih NJ",A< i Nz", Cc, a DC je presek pravih
N
2
.. oAc i Nl ",<C<. Prema tome, pa.ralelne strani'Ce kValdrata ABCD
pres.Jilkane su II stranice A<BcccD< i one .pripadaju
vim koje se seku '\l nedogledima NI",c i Nz"'c. A<BcccDc
IS"
276
lC
sl. 234
je perspekti.vno .koHnea-rna sUka kvadrata ABCD, a .nedogled-
mea ravni je -u Q'Vom pres1ikavanju protiv-osa. Na -njoj se nalalZe
sl:ilke dalekih NI" i Na.. u kojima se seku
suprotne, paralelne stranice Ikvadrata.
IC I 2
C
na ACBc i 3, 4< -na BCCc upreseku
sa projekcijama zrCl!kova,redom 0"1" I 0"2", 0"3", 0"4".
Z77
Pravc kroz ncdogled i kroz le i 2
e
jesu projekcije
pravih paralelnih stranici BC, a prave krDz NI.,c i kroz
3< i 4
e
jesll projekcije pravih paralelnih AB. Ovim pra-
,"im konstnt,isane su projekcije kvadrata na koje je kvadrat
ABCD izdcljc-n. Istaknimo da projekcije NIc " le2
e
:i 2
e
Be jed-
nakih dui Al, 12 i 2B nisu jednake.
b) Ako je stranica BC kvadrata paralelna ravni 'it = 'it" tada je
stranica AB normalna na 7t = 7t2 (sl. 234b). KaD to smo doka-
zali, nedogled prave BC je da
1
leka u ravni 'it
i tD daleka prave B"C". Nedogled prave AB
je glavna G = O". (:etvorougao AeBeceDe konstruiemo
isto kao II prethodnom primeru. Dobijeni ima stra-
nice BcCe i AeDe paralelne. 3
e
i 4
e
na Bece dobija.mD
kao II prethodnom primeru, a IC i 2
c
konstruiemo kaD
prodorne 01 i 02 kroz 'it2 = 'it. Za kontsrukciju pro-
jekcija pravih kroz l i 2 moemo se pDsluitJi i njihovim
sa jednom od dijagona.la 'kvadrata.
Primer 2. Konstruiimo projekciju .jstog :kvadrata iz
prethednog primera, ako je kvadrat u ravni normalnoj na 'itl,
a u kosDm poloaju prema 'lt = "2 (sl. 234c). Neki. je AB u ko- .
som poloaju prem'a 7t2, a BC norma-Ine na 'itl, tj. -BC para-
lelno 1: = "2 .
Nedogled pra've AB konstru.iemo kao prodor zraka ONI"', koji
je paralelan pravoj AB i kos prema 'lt, krez rava'n 'r.2 = 'it ,
a nedogled prave BC je daleka prave B"C"
jer je EC pa'ra.Jelno sa 'it. Prema tome je Bece paralelno sa
E"C". Kako je B"C" normalno na x, centralne prejekcije pra-
ve BC i njoj paralelnih prav'ih paralelne su sobom i nor-
malne su na osu x.
Konstrukoiju centralne projekcije izvodimo isto kao u prethod-
nim primerima.
Primer 3. Odrediti centralnu projekciju p-rave estostrane prizme
date dvema normalnim prejekcijama na sl. 235, ake je esnova
esteugao 123456 u ravni Ttl za'dat u prvoj projekciji u pravoj

Za konstrukciju centralne projekCije osnove konstruiC'mo nedo-
gled NI ",o stranica paralelnih stranici 12 i nedogled strani-
ca paralelnih stranici 23. Ova dva nedogleda 'pripadaju nedogled-
nici ravni osnova, tj. nedoglednici ravni 'Itl, dakle, .pravoj kroz
O" pal'a]elno1 os,i x (tj. horizontu, ako je 'itl horizentalna).
,jvice paralelne su ravni s].i:,ke '" ,njihov je nedogled bes-
daleka drugih normalnih projekoija ivica.
Kako su ove ivice normalne na 'itl, njihove druge normalne pro-
jekcije normal-ne su na x, prema tome 'Su i cenN'alne projekcije
ivica normalne na esu x.
Kontsruiimo Ll ovom primeru centralnu projekciju ivic.a pr've os-
nove koja je u "I tragove i nedoglede pravih kojima one
pri-padaju. Trag Q prave q 'kojoj pripada ivica 12 je na tragu
278
N
C
o
sl. 235
ra'Vni osnove, tj. na osi x. Dakle, 0= Oz je presek ose x sa
1'2'. Centralna projekcija ove prave je tragom i nedo-
gledom, da-kle, to je prava ONI ",e. Na njoj le i 2'
U presekusa .drugom projekcijom zrakova 0"1" i 0"2". Trag
P = P, prave p na kojoj je 'stranica 45 je presek P
ose x sa 4'5'. Na pravoj PN,,,,c centralne proj-ek-
cije 4' i S' lU preseku sa 0"4" i 0"5". l' :i 2' sa
N
2
",e kao i 4' i Sc sa N'I ",dobija-mo centralne projekcije 3' i 6'
kao njihove ila je tako konS'truisa'na projekcija
prve osnove.
Centralne projekcije .ivica 'Para-leIne su sobom i nor-
matne su na osu x. Na centralnoj projekciJi ivice az te-
mena l' centralnu projekciju temena druge osnove,
projekciju It, u preseku sa projekcijom 0"1" projekcijskog zra-
;ka. od temena IC i pa-ralelnost ivica dveju os-
nova i poznate nedoglede, !konstruiemo centra.lnu dru-
ge osnove prizme. Tako se npr. projlkcija n' temena II dobija u
preseku cen1!railne projekcije iviceiz 'temena 2' sa pravom
leNI'" e jer su iovice 12 i I n para!lelne i l'I1e poripa!da pravoj i
je nedogled NI"" e. konrstruiemo centralne pwje!kdje os-
talih ivica i temena druge osnove.
Napomenimo da je osa x tra-g raV'ni !tl kojoj pripada osnova
123456 i '<la je ona osa ,kolineaoije 'Pa se, prema tome, na njoj seku
prava ravni !tl i njena centralila proje:kcija. tj. seku sc prve pro-
jekcije i centra).ne projekoi'je stranica ove osnove.
279
Primer 4. U ovom primeru izaberimo geometriJsko telo ivke
nislI samo paralelne i normalne u na 'It, odnosno 'ltJ,
su i kose.
Od redimo centralnu projekciju prave peto&trane prizme Oija je
jedna strana u ravni 'ltJ, a ivice su kose prema 'It.
i neka je prizma data svojim dvema no.rmaJ.ni.m .projekcijama na
1. 236.
sl. 236
Prizmu izaberimo tako da je jedna i'vica njene osnove u ravni
'It = 'lt2, to da se pokolaspa sa 'svoj-om centralnom prOljekcijom,
tj. IY = I Y = I"Y".
Konstruiimo 'PNO nedo'glede pa.raleJni'h IVica. Ivicama osnove od-
govaraju nedogledi: .ivici 12 nedogled Nl' .. c. ivici 34 ne-
dogled N2 .. , ivici 45 nedogled NJ .. , na!jzaod nedogled ivice 23 je
280
daleka prave 2"3" jer 23 paralelno ". Ne-
dogled ivicnneka je
da su nedogledi N, "c i .. c ncdogledi pravih koje su u
1t1 iH njoj paralelne i zalo oni pripadaj-u prmoj koja sadri O"
i paraldna je osi x -, tj. nedoglednicu paralelnu tragu x
ravni 1t\ Ito slako su nedogledi N,,,,,<, Nl .. e, N,,." na jednoj pravoj
voj, na nedoglednici ravni osnova prizme. Kako su osnove 1.1
ravnima normalnim na 1t\, dnlgi tragovi ovih ravni su ner-
mli/lni na OStI x , pa je i njihova nedogled n ica normalna na OSti x .
Dobijamo jebo drugi t.rag ravni koja sadri O i paralelna je
ravnima osnove. Naj-zad, ivice 3III i 34 odretiuju ravan jedne
stranckosog poloaja pn.:.'ma " , pa :ie nedoglednica ove ravni pra-
"a N
2
.. N4 ... kosa prema osi x. .
Konstruiimo prvo centralnu projekciju strune prizme koja
je u ravni 1t\. Poznata je projekcija p. temena I pa su na pra-
vim .. e IC i Nl"" le cen1ralne projekcije I II i Il. Pro-
jekcije temena dobijamo na ovim pravim redom
ke Ile i IC. Prave N, .. e l C i N., .. C II" seku se u 2". l vice
parade-Ine livici 23 ostaju u centralnoj projekciji paralelne mectu
sobom i normalne Ila osu x, a projekcije ivica 3
c
lII< i 5'V' kon-
. struiu se od poznate V< i nedogleda NI "," i N{"c.
Najzad prave S<N3"
c
i J'N
2
.. c se-ku 'se II 4<; V'N30.,c
i IIIcN2 co e seku se u IV
e
, a ivica
nedogled N ... c.
2.3. Konstrukcija senke
sc na konstrukciju senke objekta na ravan
'ltl. I ostale poznate konstrukcije se-nke moemo izvodi.ti u ovoj
metodi centralne projekdje. Kao to se centralna projekcija tela
izvodi iz .dveju normalnih projekcija, tako se i senka moe kon
struisati prvo u dvemanormalnim projekcijama, a zatim se iz
normalnih projekcija senke -konstruie centralna projekcija. Kako
je senka ra'van Jik u ravni 1t\, njenu centralnu projekciju iz\'o-
dimo isto kao to je u prethodnim primerima konstruisana cen
tralna projekcija ravnog Ji.ka.
Konstrukciju senke moemo, prema definiciji senke i. pozna
tim osooinama centralne 'projekcije, izvoditi i neposredno li cen-
tralnoj p1"Ojekciji.
lzloimo konstrukciju na .primeru konstrukcije senke kocke na
ravan 1t1 pri paralelnom osvetljenju.
Odaberimo dve normalne projekcije kocke je jedna strana
u ravni To, i projekcije svetlosl1og zraka I (1'.1") paralelnog osve
tljenja (sl. 237).
Senke pojedinih temena kocke odreclujemo kao prodorne
svetlosnih zrako'Va tih temena kroz 1t1. Kako su s\'et!osni zraci
paralelne prave sa L"" potrebno je kon-
struisati njihov nedogled. Konstruiimo zato dve normalne pro-
jekcijeprave kroll: o paralelne zraku I. Drugi trag ove prave
je traeni nedogled U",. Kao io nam je poznato, s"nkc p3rnlel
nih ivka su paralelne dui:i u ravni 71:,. Senke ivica normalnih 113
281
ravan 1t, paralelne Sl! prvoj projc'kciji l' sveliasnog ;7.1-a
i
ka, zato
odredimo nedogled l' (sl. 237). Ka'ko prava .y rav-
ni 7.,,' njena druga projekcija (\')" pokla'pa"sc sa oso m x. Dru-
gi trag prave kroz. O je prva projekcija .paralelna l', a druga
paralelna (1')", tj. paralelna osi x je traeni nedogled L,,,,c.
Konstruiimo prvo centralnu projekciju 'kocke nedogJc-
de N,ooc i .. e paralelnih ivica. Strana 1234 'kocke je ou ravni ':"
ona se pO'kJapa sa svojom senkom. dakle, treba konstruisati jo
sl. 237
senke temena naspramne strane. SeI]lka temena II pripada senci
prave 21I i svetJosnom zra'ku kroz II. Kako je 2II prava
normalna na ;'1, i kako je 2
e
= 2,<, projekcija senke prave 2II je
prava 2.
e
L, .. c. Projekcija svetlosnog zra;ka kroz II .ie prava
II<L" <. Presek ovih dveju pravih Je II,e, projekcija senke
II. konstrui'emo senke temena III 'i IV na senkama
ivica 3UI i 4IV osobinu da projokcije ovih pravi11 imaju
nedogled LI., ". a projekcije svollosnih zraJkova imaju
nedogled L .. ". Istaknimo senke ivica II III i III IV Iwje
pripadaju kon-turi senke kocke. Ka/ko je u prostoru svaka
od njih paraleIna ivici, n;j-ihove cerl'tralne projekcije
pripadaju pravim koje prolaze redom ,kroz nedog:lede N! .. c i NJ"'"
Metodom trago\'a i nedogleda centralne projekcije koja sledi. iz-
vie raznih primera koje, prema upoznatim osohinama
mogli da sc rea\'Llju i ovom metodom, zato ih treba reava!! .kao
plimere za vcbu.
282
3. M e t o d a t r a g o v a i n e d o g l e d a
Metoda tragova i nedogleda spada u tzv. metodu slobodne ccn-
tra-Ine -projekoije -koja za predstavljanje objekata koristi zajed-
objeka.ta i projekcijske ravni, tj. tragove i centralne
projekcije dalekih tj. nedoglede.
Poloaj centra -projektovanja O prema projekcijskoj ravni 1t
i predstavlja se njegovom normalnom projekcijom G na ravan 7t
J i od-stojanjem OG od -raVIni! 7t. U ravni slike 7t ;konstruie 'Se
krug Sa cent-rom G i OG. Odstojanje OG je,
prema tome, predstavljeno kruga. Zato taj krug
nazivamo krug odstojanja (sl. 238).
3.1. Projekcija prave i ravni
P r a v a. - Prema dokaozanom stavu 1. ovog poglavlja prava je
u prostoru ako su u projekcijiskoj ra'vni na
cenlralnq-j projekciji prave trag i nedogled. Zato, ou ovoj
metodi tragO'Va i nedogleda, pravu predstavljamo njenom central-
nom projekciJom na -kojoj su trag i nedogled. Na sl.
238a predstavljena je 'Prava 'pprojekcijom pc (P ,P oo).
Prema konstrukCiji traga i nedogleda prave .dobtjalITIo
osobine: _ .
Trag i nedogled jedne prave su ili dve Hi
se poklapaju u jednoj ,ili jednoj da-
Ako je to jedna prava
je projekcijoski zrak,tj. ona sadri centar projektovan:ja O , a ako
je to daleka prava je paralelna
projekcij'Sloj ravni 7t. Za predstavljanje prave koja je paralelna
ravni 1t, -dovoljno je da je na njenoj centndnoj projekciji, osim
'nedogleda -koji je poznata jedna njena
poloaja u -prostoru.
. 'G )
\ t,'
sl. 238
T a k a. - Kako II prostoru 'nije aJko je poznata
samo njena central-na projekcija u -ravni 1t, predstavljamo
projekdje jedne -proizvoljne prave koja je sadri. Pravu
smatramo nosiocem Na s.J. 238c preds-tavljena je M
projekcijom M na nosiocu q' (Q,Q",').
R a van. - Prema dokaznom stavu 5. rava,n je u prostoru jedno-
centralnom projekcijom -njenih -dveju pravih koje
biramo tako da je jedna trag, a druga nedoglednica ravni. Na
283
sl. 238b predstavljena je rayan 't tragom t i nedoglednicom
< .. l koje su paralelne pravI! u ravni
Prema konstrukciji traga i nedoglednice, koje su dve paralelne
prave, da, alko se o-ne u specijalnom po-
klapaju, tada njima predstavljena ravan sadri centar O, tj. ona
je- ravan. UkolikO' je 0'\'8 prava daleka
prava ravni 'lt, ravan je paralelna prO'je'kcitjskej ravni 'lt. Za
predstavljanje ravni koja je para1ehla 'ravni 'lt dovoljnO' je po-
zna\'anje cen.tralne projekcije jedne njene pelo-
aja u prostoru.
3.2. Razni poloaju pravih i ravni
P r a v a i r a van. - Daka-zane o$obillle u &tavovilffia 6. i 7. -koristi-
mO' u metodi tragova i nedogleda:
Ako prava pri-pada .ravni, -tada l1jen trag pripada tt:agu ravni, a ne-
dogled nedoglednici ravni. Na siJ. 239 prava p(P,P .. -) p-ri:pada ra'v-
ni 't(t,t ..
e
), jer tra.g P p-rave pripada tragu t ravni i nedegled
P .. e pri-pada nedogled nici t .. c.
.... : "
sl. 239
Ake je prava ravni, tada njen nedO'gled pdpada nedo-
glednici ravni, a trag ne proi-pada tragu ravni. Na sl. 239 prava
q (0,0 .. e) je .paratelna ravni 't .
Najzad, aiko prava ne pri'pada ravnTi. i nije joj paralelna, tada njen
nedogled nije na nedoglednici ravni. Trag 'Prave ili je na tragu
ravni ili nije. Ake je na ,tragu, to je 'Prodorna prave i ravni.
Na sl. 239 prava r(R,R .. C) ne pripada ravni 't.
D v e p r a v e. - Alko 'su dve prave paralaIne, smO' 'll sta-
vu 3. da njihove centrame projekcije imaju nedogled.
Tragovi su im Na sl. 240 proo'stavLjene su para-
leIne prave a i b. Kaoko dve 'Paralelne 'prave priipadaoju jed-noj
ravni, trag o-veravni 't sadri tragove pravih, pa je t = AB. Nedo-
glednica 1: .. e sadri nedogled N oo e pravi-h 'i paraJe)na -je tragu t.
A!ko se dve oprave seku, seku se njtih-ove centra-Ine 'prejekcije u
centralnoj projekciji 'njoi"hove Svaka od op'ravih
284
sl. 240
predstavlja se tragom illedogledom. Nedogledi su im
tragovi Ukoliko se tragovi poklapaju, dobijamo
da je pTavih u ravni ;;. Na sl. 240 preJ-
stavljene su prave e i d koje se seku u P, Kako che prave
koje se se-ku pripadaju jednoj rmni, trag ove ra\'ni sadri tI'a-
gove pravih, pa Je t = CD, a '{lcdogledi1ica ravni sadri.nedo-
glede pnIYih, pa je t .. C= C .. cD .. praV<:' t 1 t oo < s'Li/j)araleJm>.
Dalle. tragovi i nedogledi dveju phwm-ke;i pripadaju
paralelnim prav.jm, pd tragovi pripadaju tragu ravni, a ne-
d ogledi pravih pripadaju nedogle-dnici ravni o,im pra-
v>lm.
Ako su dvi! pl"ave mimoilazne, tada, prema prethodnom, trag-O\'i
su i nedo-gledi jer prave nemaju
Prava koja spaja nedoglede nije paralelna pravoj koja spa-
ja tragove ovih pravih, jer mimoilazne prave ne pripadaju jed-
noj ravni. Na sl. 240 predstavljene su d,c mimoilazne prave e i f.
D ver a vn i. - Ako su dve ravni paralelne, dokazali smo u sta-
vu 8, da imaju nedoglednicu i para,lelne tragove. Na
.sl. 241 predstavljene su paralelne ra\'ni (J. i (3, jer su nj-ihovi tragovi
a i b i nedoglednica n .. c paralelneprave.
Ako ravni nisu paralelne, nedoglednice su im pla,'e. Na
sl. 241 predstavljene su ravni II i v se nedoglednice seku oj
ravni p i cr su nedoglednice paralelne prave.
prava ravni (J. (m,m,,',) i v (n,n .. ") se nje-
nim tragom i nedogledom. Kako je prava p II ra,ni
i u ravni v (stav 6.), njen trag P pripada tragovima m i E i njen
nedogled P oo e pripada nedoglednicama m"C i n"" C. Dakle, P je pre-
sek tragova m j n, a P,." je presek nedoglednica m,," j ll",". Cen-
tralna projekcija prave p je pc = PP Ako su nedo-
glednice i -tragovi ravni p(!',r",") i G(s,s,,") paralelne prm'e, tada
za konstrukciju 'prave q .koristimo osobinu da je .\jna
paralel.na tragovima r i s ovih ravni, odnosno paralelna rmni ;;,
pa su joj trag i nedogled daleke (sL 241). Tada
.ie dovoljno da se konstruie samo jedna ove pravc. Za
konstrukciju ove koristimo proizvodnju ravan -.:
i M ravni -.:, ::> i rr. Ravan 't"
ravni p i cr po pravima a i b koje konstruicJ1lo kao II prethodnoIll
primeru. M pra'."ih a j b je ravni
't" , P i cr, dakle, prave q. Projekcija q< traene
prave q sadri Mc i paralelna je tragovima r i s.
n'
'"
sl. 241
285
P r O d O r p r a v e i r a v n i. - Ako prava ne pdpa-da ravni i nije
joj paralelna ona prodire ravan u taOki koju konstru-
lemo pQlZnatim postupkom. Za prodora prave
r (R R oo e) kroz ravan 't" postavimo 'kroz r proizvoljnu ra-
\'tm odredimo pravu p ravni 't i pra-
\'ih r i p je traena prodorna M (sl. 242). Kako Je pro-
- ... _' ..... RV
sl. 242
iz\'oljna ravan koja sadri 'pravu r, iZaJberimo trag m ravni
tako da sadri trag R prave i da trag -t date ravni, a ne-
doglednicu m .. e kroz nedogled R .. e i para:lelno m (stav 6.).
Na prethodno izloen >kollls.truiemo 'pravu p' = pp oo e
ravni 't i (J Presek projekcija p' i r je projekcioja MC 'traene
prodcrne M.
Ako su pC -i r' para.Jelne prave, njihova je be-
daleka ra'vni 1t, dalkle, to ja projekcija ravni
pa se prave seku u prostoru u ravni
(sl. 242b).
3.3. Normalne prave i ravni
Prave kcje Sll normalne na ravni 't (t;t oo C) paralelne su sc-
born i ima:ju nedogled Noo'. KO'l1struiemc ga kao pro-
dornu kroz ravan 1t zralka ON oo 'kcji je parallel an nonnalama
ravni 't (st 243). Da bIsmO' konstrukciju nedogleda Noo' izveli
u prcjekci.i'Slkoj ravni 1t, dokaimo neke csobine po-
286
loaja uzajamno normalne prave i ravni, njihovih projekcija i pro-
jekcijskih zmkova koje su llam za ovu konslnlkcijll poln:bnL
Kako jc prava ON., 110rmalna na ravan " ona je normalna i na
ravan (0.1 0. a lada jc normalna na svakoj pravoj lC ravni. Ra-
van odrcLkna pravom ON", i nm-malem OG nZl ra\'an 'lt, nornlalna
je na ravan 7t. pa je prava GN., < nonnalna projekdja prave ON o>
u projekcijskoj ravni 1t. Kao LO je u normalnoj projekciji do-
kazano, normalna projekcija prave normalne na neku ravan nor-
malna je na trag te ravni, da'kle GNoo C je normalno na to> e_ Neka
jc M'" tacka pra\'ih t"," i GN,,'. Prava OM"," normalna
jc na trag t",' i oila jc linija pada rami (O,l,,'), a pra\'a ON .. ' nor-
malna je Ila OVLI liniju p:lda OM .. c. Na laj kOllSl:'uisana su
lri pravougla trougla: OGM"e i OGN"c sa pravim uglovima II
teme-nu G i M"cON .. " sa pravim uglom II temenu O.
ovih trouglova konstl"Uiemo nedogled N .. e prave n normalne na
ravan . a i nedoglednicu to> e ravni. normalne na pra-
vu n. Da bismo ovu konstrukciju izveli II projekcijskoj ravni ...
oborimo ravan OGN .. ' u ra'VC\ll1 TI oko traga GN oo < dobijamo
navedene pravougle -trouglove u pravoj u ravni 1t (sl. 244).
dokazane osobine reimO' II projekciji dva zadatka.
sl. 243
.. -; Zadatak 1. Kroz datu A ravni (t,t' .. ) konstruiime nor-
o ma.lu n na ravan. (sl. 244).
Projekciju A' A, 'koja pripada ravni -r, -iza;berimo na pro-
jekciji me = MM .. ' prave m. koja 'je linija pa-da ravni -r. Kons'tru-
iimo zatim nedogJed N oo < normala na ravan -r na l1a6n
(sl. 244). Konstruiimo prvo pravu GM normalno na t",'; zatim
pravu G[O] normalno na GM .. ', pri je [O] na krugu od-
stojanja i najzad pravu kroz [O] normalne na [O]M .. <_ Presek
ove poslednje prave sa GM .. e je N .. ',nedogled normala ravni
-r. Projekcija traene normale je 'n' = A'No> '.
OdredimO' i trag N konstru-isane normale n _ zato po-
ravan 'kroz pravu n koja je pravim n i m
287
koje se seku u A. Trag ove ravni projazi hoz lacku M i
paralelan je Ilcdoglednici N ",'M .. e, a prcsek projekcije ne i traga
ravni je trag N prave n (stav 6.).
Z a d a t a k 2. Kroz datu A prave n (N,N,,,:) konstruii-
mo ravan 't' (l,t",") normalnu na pravu n (sl 244).
sl. 244
-l
i
i
i
l' <
IJ\ N",
Konstruiimo prvo nedoglednicu t ""C traene ravni 't'. Na pravu
GN",c konstru.iimo normalu !<roz G i ona krug od-
stojanja u [O). KonSlruiimo zal-im -kroz [O) nor-
malu na [O)N",C i ona pravu GN xC u M .. '-. Nedo-
glednica t ",e .ie prava -kroz M"c normalna na GNoe
c
.
Kako traena ravan sadri A, konstruiimo kro-z ovu
pravu m koja pJ"ipada ravni "t'. Njen nedogled .pripa-da nedo-
glednici t" e, neka je to M .. e, a trag M konstru;i:imo -ko-
se ra-vni pravi-h m i n -koje se seku u A.
Trag -ravni je prava kroz lrag N, pamlelna .je nedo-
gled-nici M.,cN"c i projekciju mC = ACM ..
c
prave m u tra-
gu M. Uslov da je prava m u ravni 't' jeste da njen -trag M
pripada tragu t ravni (stav 6.), zato -konstruiemo kroz M trag
t paraleJ.no nedoglednici t '" c_
Kao to se vi-di, konstrukcija ravni normalne na pravu i-zv od i se
obrnu-tim redosledom konslrukdji prave normalne na rava-n. Ka-
ko se u ovih konstrukcija :koriste -isti elementi, crte
je u projekcij'skoj ravni 1t jedan isti (sl. 244).
Zadatak 3. Konstruisati ra:van p kroz datu pravu a (A,A"C) nor-
malno na darIu rava'n 't' (t,t,,'<) (sl. 245).
Za -ko'nstrukciju traene ravni koristimo osobinu: a-ko ravan p
sa-dr2i pra'Vu II normalnu na rava'n 't, tada je -ravan p normalna
na ravan "t'. Kako traena ravan p sadri pravu a, konstruiimo
kroz proizvoljnu K .prave a pravu n normal-no na 't' (kao
u zado 1.). Prave a i n seku se u K i traenu
rava-n p su trag i nedoglednica -pa-rale-Ine -prave, redom prav!"
r == AN i r C = A .. C N C.
288
sl. 245
3.4. Obaranje ravni i obaral1je prave
O ob a r a n j e r a v n i. '- Konstrakciju projekcije hka iz njegove
prave izvodimo obereneg peleaja ravni kejej }jok
pl'ilpada, kao i u drugim metodama projektovanja. Kao i u dru,
gim metodama projektovanja, oboreni poleaj ra1'ni
rotacijom ra'll'ni ()Ike njenog traga. Navedimo. osebine keje
u obaranja ravni keristi (sl. 246),
sl. 246
Neka je data ravlI!n 't' (t,t oo C) i u njoj A na liniji pada
m (M.M ..
C
). Prava m i njoj paralelan zra.k OM .. pripadaju pro-
j ravni 'Prave m keja ravan 'It po prave j MM .. c,
zrak OA A pripada O-vej ravni .j prodire krez
ravan 'It u pra\'e MM .. ", dakle, centra'lna pre.iekcija AC
A pripada centralnej proojekciJi MM .. C= mC linije pada
(sl. 246).
289
RU;:lcijol1l r<ivni .. oko Iraga t dobijamo njen ubarelli :JOlo-
'i.aj (-:) II r;:'Y11 i ot, U ray oi -;; (A) pdpada -pI-avaj (m)
prola%i k1'OZ Nl i normalna je na Iragt, Kako je AM = (,\)M.
! nJug::lO AM(A) je jeclnakokrak, " '
R0 1acijoll1 ravni (O,t",") 0);0 Iraga t ",C u istom smeru rotacije
1':'I;i1i -: _ oboreni poloaj te ravni, pa prema loml'
i poloaj (O) O na pravoj GM", <. koja jc oboreni
PUi::':1j pril\"(.: 0:,1"," i zato je nOIIl1:1ln:.1 na Iz
e
, Kaku je
= O\i" ,. i trougao O:\tI .. , e (O J .iL! jednakokrak. Iz par:llelnost-i -kra- .
kO\'a i jednakosti uglova pri vrhu trouglova AM (A) i OM",c,(O)
sidi parillclnosl IrL'dh stranica ovih Irouglova, cla;kle, prave A (A)
i O (O) su fJilralclne. Paralclne prave A (A) j O (O)
ril\'illl koja ,e':e rayan c; po pravoj (A) (O) , zrak OA
A pripada O\'oj r:1Yi1i i prodire ravan 'it Ll prave
(A) (O), dakle, centrnlna projekcija AC la{:kc A pr'ipada pra-
voj (O) (A) (sl. 246). Prema tome, par (A), N pripa-da
pra\'oj kroz (O),
Iz dokazanog da jc AC pra-
vih MNt ",e i (O) (A). Na ovaj je uspostavljena veza
ohorenim poloajem (A) i ccntralnom proje-kcijom A' A
ravni ";, na izvodimo u ravni 7t konstrukciju cen-
ll-alne projekcije iz njenog oborcnog poloa ia i obral nO'
Cs!. 247a).
M
i! "---
ii

im)
sl, 247
'f, ----I
i\
: \
\
.--,.....- \
/
11., /
(\;},-'--
Ako je, npr. u ravni ... daota (A) i tr<!ba konstruisati A<,
tada konstruiemo prvo normalu (m) na t .jz (A) i ona t
u 1\1. Normala iz G na t",C t,," u M",".
ma M i M", e je centralna projekcija me linije pada m
A.
Konstruii-mo zatim [O] na krugu odstojanja ravan
OGM",c. Du [O] M.! je odstojanje O od prave t",". pa na
pravoj GM",C (O) tako da je (O) 1\.1,.,C = [O] Moo".
Najzad, presek pravih MMoo
c
i (O) (A) je centralna projekcija
A< A, Navedene osobine koristimo i za konstrukciju
ke (A) od AC.
ll} g::ometrija
290
Ako prava q pripada ravni 't, tada je njen trag Q na tragu t
a nedogled na nedogledni ci too
c
ravni 't, Zrak OQ .. c i pra\'a q
Sll paralelni, pa su uglovi ovih pra-vih redom prema paralelnim
pravim t .. e, i t jednaki (sl. 246), Prema tome Sll u oborenOln
poloaju prave (O) Q." i (q) paralelne (s-l. 247b),
Obaranjem ravni 't dobijamo i obDreni PO'IO'aj (to) prave ii:c-
zavanja to ravni 't (sl. 247), KakO' su to i t par:::lelne prave i kakO' je
rastojanje ovih pravih jedna'ko odstoja'nju CL'lllra O O'd 11;,:<.10-
glednice t "e oboren.i poloaj (tl.) linije kunslrlli-
emO' u ravni 'It na ovom rastojanju od traga L. Zhog ,kdi1:1kih
smerova rotadja ravni 't i (O,t ,,), rastO'janje pradh lIJ) i t
i odstojanje (O) od t .. e jednako su usmerena jer Sl.! t.,
i O sa iste strane ravni 'lt (sl. 246).
Iz dO'kazanih O'sobina da je u ravni .. PO'lji-
ma ('t) -i 't.' uspostaVljeno perspektivno pre-
sHkava:nje, jer je par (A) i N na pnl\'oj
kroz (O), -dakle, (O) je centar perspekJin; i pm\'a (q)
kava se u pravu qe. Osa preslikavanja je trag t, a proth' ose Slr
prave t .. e i (to) ,
N a g i b n i u.g a o T a v n i, - prava ravni 't i OGM .. o
je prava p paralelna zra,ku OM .. e, Ova prava p je linija pada
ravni 't, a prava GM .. e je njena normalna projekcija na ravan To;
Zato je ugao linije pada p i njene normalne projekcije GM ,,0
ugaO' ravni (sl. 246), U oborenom poloaju ravni OG:V1,,-0
taj ugao u pravoj a ,konstruiemo ga tl rm'ni
lt a:ko kroz presek P traga t i prave GM .. e konstruiemo pravu
paralelnu pravO'j [O]M .. c (sl. 247b). Ugao [O]M .. eG je nagibni
ugao ravni (O,t .. ), pa je jednak nagibom uglu ravni 't.
O b a r a n j e p r a v e, - KaO' i u drugim metodama prO'jektO'vanja
j II centralnoj projekciji usva.jamodefinaciju obaranja pra\'e: oba-
ranje prave je rotadja rami te prave oko
traga, tj, oko cenIralne 'projekcije te prave, kojO'm se ova ravan
dovodi do poklapanja sa projekcijskom ravni 'It, Smer rotacije
lje proizvoljan,
Obaranje raV'Ili prave je specija-Jan obaranja
one 'ravni se trag i nedoglednica pO'klapaju .
.Neka je (O,p) ravan prave p, Prava pc je trag
i nedoglednica ravni (sl. 248). Ovoj ravni pripada
projekcijski zrak. OP ... Na centralnoj projekciji p< je trag P prave
p i nedogled P .. e, 'koji je presek zraka OP .. sa pc. da
je izvedena rotacija ravni (O.p), odredimo prvo
oboreni poloaj (O) centra O, Neka je u prostoru OM odsto-
janje O od pe, Oboreni poloaj (O) pripada pravoj
GM l pc i (O) M = OM, Pravu OM
jemo u ravni 'It poselJ-nim obaranjem trougla OGM oko katete GM
(sl. 249), Nedogled P .. c i (O) oboreni poloaj zraka
OP .. , a prava u oborenom polO'aju (p) prolazi kroz P i para-
leIna je (O) p .. e, Poprave 'p se u
oborenom poloaju. (Po) na (p) u preseku (O) (Po) II pe.
291
o"
U8 sl. 249
O!Jaral1jcm' pra\'c izvodi sc u projekcijskoj ravni 'lt
projekcije dui iz njene prave i obratno. Ako je AB du
koja pripada pnl\'oj p, zraci OA i OB pripadaju
ravd. (O,p) i seku pe U tac:;kama A' i BC ..
ma tome, tl oborenom poloaju ravni '(O,p) prave (O)(A:)' i
(O)(B) seku pc II AC i BC. .: ... .'
Primer. Data je centralna projekcija CCD" dui CD na pravoj
p" (P,P"c). Konstruisati projekciju sredita S dui CD (sl. 249b).
Kako se srcdite dui ne projektuje l.\ sredite pmjckcijc dui, za
konstrukciju projekcije sredita oborimo pra\'u p. Na pravoj
(p), zrako\'a (O) Cc i (O) D" (C)(D) , a
zatim konstruiimo sredite (S) ove dui i zrakom (O)(S) od-
redimo Sc na pc,
Perspektivno kolinearno preslikavanje ravnih
p o I j a t a (; a k a (-r) i 'tC. - Da je u ravni 'lt ravnim polji-
ma (-r) i 'tc uspostavljeno perspektivno kolinearno presli-
kavanje, i na osnovu stava (1.5,2.) na
Perspektivno koJinearnim preslikavanjem ravni 't na ravan 'lt iz
centra O dobija Se II r<.lvni 'lt polje centralnih projekcija "e ta-
ravni 't. Osa ovog preslikavanja je trag t = tC ravni 't (LS).
Obaranjem ravni 't, tj. rotacijom ravni 't oko ose t, kojom se
ravan 't dovodi do po-klapanja sa 'lt, dobija se u ravni 'lt polje ('t)
oborenih ravni -r (11.3). li u ravni 't A i
njen oboreni poloaj (A) u ravni 'lt, njima je prava
A (A) i neka je njena daleka S .. , Prave 'koje
su rm'ni 't i oborenim polo7.ajem te su
paralelne, zato smatrajmo obaranje ra\'ni " perspek-
tivno afiJlim preslikavanjem ravni 't na ra\'an 7: iz centra S ..
prave (A) A. .Osa ovog preslikava_nja je trag t = tC ravni 't.
Na taj su u -; 'T (-r)
njima je uspostavljeno kolinearno preslikavanje sa osom pre-
slikavanja t jer je t = tC = (t). Poto u na\'edenom kolinearnom
19'
292
preslikavanjupotsoji osa, tada, kao to smo dokazali (I.5), postoji
i centar perspektive. Zrak presli'kavanja iz centra S pn:s]j
kava O u (O), jer su O (O) i A (A) paralelnI: i pra\'u OA na
kojoj je AC u pra\'U (O) (A), koja prolazi krOl.. N. Sle-
duje da .par (A), N pripada pra\'oj kr07
(D.). Da'1<le, centar perspektivno kolincarnog preslikavanja
u ravni 'lt je (O) (sl. 246).
U perspektivno k oline arnom preslikavanju rm'ni 't na ravan 7': il
centra O protiv-ose su 'prave too C i to, jer su to prave u ovim
ravnima koje odgovaraju dalekim pra\im. Pr.:slik<\,,:\
njem 't na 'lt iz S .. presl.ika:va se to tl (t,,). Prema II p1'(,-
sHkavanju polja 't'C i ('t') protiv"Qse su t oo e i (to).
Na taj smo upoznaH osobine)wjc postojc II pe1'spcktiyno ko
Hnea:rnom preslikavanJu u ravni Ovim preslikavanjem sc
oborenog poloaja konst.rtltie projekcija ravnog lika i
obratno.
3.5. Projekcija ravnog lika
dokazane osobine o perspektivno kolinearnom presli
. kavanju u tavni'lt poljima ('t) i 'te, konstruiimo
centralnu projekciju nekog ravnog lika ako je poznata njegon1
prava
Primer 1. Konsbruiimo centralnu projekciju pravilnog
koli ravni 't' (t,t
e
.. ), ako je poznata prava
estougla i njegovpoloaj u ravni 't' (sJ. 250).
(D)
sl. 250
Konstruii1Iio pravilan estougao ABCDEF u oborenom poloaju,
a zatim i oboreni poloaj (O) centra O i oboreni poloaj (to) pra-
ve ravni 't'. Centralnu projekciju estougla konstrui
emo perspektivno koli'l1earnim preslikavanjem u ravni 1: S;l
293
centrom (O), OSOI11 t i protiv-osama (to), t.,e. Pretpostavimo da
estollgao neilla sa protiv-osom to, to
da sc sve estollgla Pl-eslikavaju u Prave
AB i DE su paraleInc prave sa dale-
kom N,,,, Ova preslikava se u N,., e protiv-
ose t,,! a dobijamo je II presek u sa zmkom kolineacije 'koji jc
pravoj (AS) paralelan. Projckcija N, . je, prema tome, nedogled
pravih paralelnih pravoj (AB). konstruicmo nedogled
Nz",e pr;}vih BC i EF i nedogled N3.,.' pravih CD i AF. Prava (A)(H)
presli-ka\'a se II pravu koja prolazi kroz preseka prave (.A)(B)
sa t i kroz nedogled N,,, < Na njoj dobijamo centralne
A< i Bc temena A i B II preseku sa zracima kolincacije (O)(A)
i (O)(B).
konstruicmo hoz nedogled N,,, e projekciju prave DE. Na
isti dobijamo projekcije suprotnih paralelnih stranica BC
i EF na pravim kroz nedogled Nz., e i projekcije stranica CD i
FA na pravim kroz nedogled N3 eo".
Konstruiemo li i centralnu projekciju S centra S estougla na
dijagonali C' P, dobijamo osobinu perspektivno 'kolinearnog pre-
slikavanja da se sredite (S) dijagonala estougla ne preslikava
u sredite dijagonala preslikanog estougla.
konstrukcije proveravamo da se' oboreni po-
loaj i centralna pro.i ek ci ia istog temcna nalaze na zraku k oline-
acije kroz (O).
Primer 2. Konstruisati projekciju pravougaonika PQRS. koji pri-
pada datoj ravni 't (t,t .. e) i je teme P na pravoj
ttl, a dijagonala QS paralelna je tragu t (sl. 251).
sl. 251
294
I za konstrukciju projekcije pravougaonika treba koristiti ohu !"l'J1 i
poloaj date -ravni ,,(t, t .. e). Konstruiimo zato pr\'o (O), tj.
centar kolineacije, zatim (to), drugu protiv-osu. KOllstmiimo za-
timpra\,oogaonik u oborenom poloaju, u pra\'oj tako da
(P) pripada (to) i da je dijagonala (Q)(S) paralelna tragu t.
Neka je poloajpravaugaonika ta-kav da stranice (P)(Q) i (P)(S)
seku osu kolineacije t :redom u M i N.
Kako je (P) na protiv-osi (to), ona se preslikava II besko-
daleku zraka (O) (P), a M i N na osi ko-
lineacije presUkavaju se u same sebe. Prema tome, stranica PQ
preslikava se na pravu kroz M koja je paralelna zraku
(O)(P) , pri je pc daleka ove .prave, a
Qe je na njoj u pre-seku sa zrakom (O)(Q) .
se stranica (P)(S) presliiikava u -polupravu SON,,,, e koja je paralelna
istom zraku (O)(P). Najzad, Re ,konstru-i-emo na pravoj II koju
se presJi:kava prava (Q)(R) u preseku sa zrakom (O)(R). Stra-
nice pravougaonika obrazuju zatvorenu izlomljenu liniju, a presli.
kavaju se u otvorenu izlomljenu liniju.
U ovoj smo konstrukciji istakli protiv-ose u 'konstrukciji
projekcije H'ka. .
Kako su suprotne stranice pravougaonika paralelne, projekcije
ovih stranica pripa-dajupravim -koje se seku u protiv-ose
t .. e. Ove dve jesu nedogled i N,,,c i N
2
",< paralelnih suprot-
nih stranicapravougaonika.
Specijalni poloaj l'ravougaonika prema projekcijskoj ravni "It je
u tome to mu je dijagonala QS paralelna tragu t, dakle, para-
lelna je projekcijskoj ravni "lt. Prema tome, njena centralna pro
jekcija Q<S< paralelna je tragu t. Presek T dijagonala QS i PR
se, zbog paralelnosti dijagonale QS sa "lt preslika\a u sredite T<
projekcije oese dijagonale QS.
3.6. Projekcija kruga
Ce.ntralna projekcija kruga je njegova perspektiyno kolinearna sli-
ka. Upoznali smo osobine i konstrukciju pCl-spektin10 kolinearnog
preslikavanja kruga u Iodeljku. Poznatoj konstrukciJi
interpretaciju sa stanovita centralnog projektO\anja.
Kako slika kruga zavisi od njegovog poloaja prema protiv-osi, za-
da je centralna projekcija kruga elipsa, parabola jli
hiperbola prema tome da li nema ka sa linijom
to rami " kojoj pripada, dcdiruje je ili Iza-
berimo u datOj ravni " tri kruga koji imaju tri na-
venena poloaja prema liniji i konstruiimo u rawti
T; njihovu centr:1lnn projekciju, tj. konstruiimo perspektivno 1:0-
linearnu sliku ov.ih krugova iz.njihovih oborenih poloaja (sl. 252).
Neka je data projekcija ravni" e) kojoj krugo\'i \,ripadaju j
neka su u oborenom poloaju konstruisani krugovi (k,), (k1) ,
(k3) , od kojih prvi nema sa pravom
295
nja (tD), drugi jc dodirujc, a (sl. 252). Preslikajmo ove
krugo\'\! 'kolinearno sa cl!nlrom (O), osom t i pro-
liv-osama i t ..
c
, na poznM (1.5).
sl. 252
\
\
\
\
\
'"
"
'-...
3.7. Projekcije nekih geometrijskih tela
- " t
Konstrukcija proj('\(cije ravnog rika obaranjcm ravni, projekcije
uzajamno normalnih pravih i nwni i projckcije dui obaranjem
prave nam za konstrukiciju projekcija nekih geometrij-
skih tela.
Pri1l1er 1. Konstruisati centi-alnu projekciju pravilne estostrane
prizme je ,iedna osnova u datoj ra\'ni 't' (t,t oo C), a visina je
proin'oljne ne (sl. 253).
Projekciju pn'e osnove, estougla 123456 koji pripada ravni 't',
izvodimo kao na slici 250, obaranjem ra\'ni "t'. Kako su
h'ice prizme na pravim koje su normalne na ravan osnove, kon-
struiSimo nedogled N" e ovih pravih normalnih na ravan 't', kao
na slici 244. Projekcije temena kons truisane osnove i nedogled
296
N",C odreduju pi'oiekcijc pra\'ih normalnih na rayan,: kojima
pripadaJu ivice pril.l1l<:'. Pretpostayjmo da \'isina prii'l'lC
proizvolj-na ,i izo:berimo na jednoj od prokkcij:l nu:'-
mala na ravan 1: projc'kciju temena druge osnon:, npr. l" 11<1 i, ici
j-z l". Kako SlI po d1l,e ivice osnova na istoj sIrani 'I)l'i'-'lle
pa<ralelne ,dui, projekcije ivica druge osno\'\: pripall<.\ju pra\'im
kOlje prola-ze kroz n.iima paralelnih ivica pn-c osno\''',
tj. kroz tri kOl1strui'sana nedogleda N,o,", N
1
,," i N"", '. N'pr. kako
ivica 12 ima nedogled N,.,', njoj paralelna i\'!,.:a..I lJ ima isli nc'-
d ogled , pa se teme II
c
dobija ria PW.rCKCur nornJaTc-nara\'an "
iz 2< u preseku sa pravom I<N,,,,'". Na isti i.
projekcije ostalihtemcna j ivica druge osnon: prizme, '

sl. 253
jo jednu osobinu koja nam slui za konstrukciju projek-
cije druge osnOve. Osnove priz:mc su II prosloru perspektiyno afini
likovi je osa daleka pre1\'a 100 po kojoj se sekll
ravni osnova. a centar je daleka tacka N" pra\'ih ko-
jima pripadaju ivice prizme, Centralnim projekto\'an.iem se
osa i centa: preslika\'ajll II pravu t"," i N ",C, da1k!e II
elemente, pa su II ravni 7( pl-ojekcije osnova pel'spektivno koli:lear-
ni J.ikol,j sa osom t,,1! i cenlrom N",". Parovi stra
nica sc:kll se, tome, II ose t",". Tu smo osobinu ko
ristili II pr.:thodno jz\'edenoj honstrukciji, jer projekcije paralelnih
ivica OS\1ova seLl II nedoglcdima koji pripadaju pravoj t",
297
Pril7ler 2. KOJlstruiilllo projeKciju kocke elke je da'ta ravan .. (t.t oo e")
kojoj pripada jedna strana kocke i ako je jedno 'teme kocke data
A na nosiocu q (0.0" ") koje pl'ipa-ci<1 n:J.spramnoi strani
kocke (sl. 254). . o'
sl. 2j';
Kako kroz teme A prolazi ivica kocke koja je normalna na Hl
van 1: i je drugi kraj teme A, kocke u ravni 1:, konstruj
imo kroz teme A normalu n na ravan 1: i odredimo njenu
prodornu AI. Odredimo zato (kao na sl. 244) nedogled
Nooo pravih normalnih na ravan 1: koji sa AC projek
ciju n" normale na ravan 1:. Prave q i n seku se II A i
ravan Trag m ove ravni prolazi 'kroz O .j paralela11
je nedoglednici n]'"," = i u preseku sa ne trag
N prave n. O\'uravan koristimo i za prodora AI
prave n kroz ravan 1:. Projekcija prave PP,," ravni
!..I. i t n' tl A,'. Pravu ivice AA, konstrui.Semo
obaranjern prave n (kao na sl. 249). Konstruiimo prvo oboreni
poloaj [OJ centra O. zaUm z.rak [OJ i najzad oboreni
poloaj [nJ kroz N i paralelno zraku [OJ N",'- Zraci
[OJ A' i [OJ AJ' na [nJ du [A] [A,], tj. pra\u veli
kocke.
Kako strana kocke pripada ravni 1:, treba projekciju k\'adrala
konstruisati obaranjem ravni -:. Konstruiimo zalo (O). (t,,).
zatim (A:) II oborenom poloaju ravni -;. Polo
k\'adrat A,B,CDI je teme A, Ll oborenom poloaju
rauli ";", njego\"u centra!nu projt;'kciju KonsirU1Cn1o pcrSpCkli\!]o
298
kolinearnim pres.Ji.kaYanjem, pri ].;onstruiemo pn'o nedo-
glede N .... e i Nl .. " stranica (A)(B) oj (B)(C). Kroz projekcije
temena kvadrata i nedogled N .. " prolaze projekcije pravih koji-
. ma ;pri-padaju doy.j-ce kocke normalne na ra\'an 't. Projekciju na-
spra-mne strane kocke konstruiemo paralelnost ivica,
odnosno, nedoglede njihovih centralnih projekci.iil.
Prime,. 3. Konstruiimo projekciju pravog valjka je jedna
osnova knlg ik. II .datoj ravni 't (t,t .. e) koji ne dodiruje protiv-
osu to i visina valjka je proizvoljne (sl. 255).
sl. 255
Konstruiimo u oborenom pO'loaju ravni 't krug (k.) koji nema
sa protiv-osom t(o). Preslikajmo zatim taj
krug perspekt.ivno kolineamo u elipsu koja je centralna projek-
cija k{ ,kruga .k.. Ako i-zaheremo (A.) (B.) na liniji
pada ravni 't, tada je A{BI" eHpse k.
e
i tangeI!te
II njegovim krajnjim 'paralelne su osi t preslikavanja.
Konstruiimo zatim na pomat konjugovani i naj-
zad clipsu k.
e
. Sredite S. kruga preslikava se u S.e koja
nije projekcije A{B.e Izaberirno projekciju
sredita S druge osnove, ikruga il: , koje pripada projekciji nor-
male na ravan 't, tj. Sc na pravoj S,<N oo e, gde je N .. e nedogled
normala na ravan 't. Kako su centralne projekcije osnova valjka
projekcije krugova u paralelnim ravnima, oni S1.l perspektivno
kolinearni Hkovi $a centrom presltkavanja N .. e i osom t .. <. Kako
je poznat par S." i Sc ovog preslikavanja,
presUkanu krivu iz\'odimo na poznat A.cB .. pre-
299
slikuya se u NBc jer su tangente u njihovim .krajnjim
paralelne osi tooC. Odredimo- zaLim konj.ugovani
dipl>e ke a zatim konstruiimo elipsuk
c
Ukoliko ke nije elipsa,
treba konstruisati krivu, to zayisi od poloaja
kruga k prema ravni Kako projekcije svih :izvodnica
valjka imaju nedogled Ne .. , kOll'turu 'Projekcije vaUka
dobijamo ako iz N oo e konstruiemo taugcnte eJipsa
k{ i ke.
. .
3.8. Primeri
Reimo neke od zadataka koje smo reava:M drugim metodama:
konstrukcija senke. ravan presek povri, prodor pra'Ve kroz povr
tela.
Primer 1. Neka je data centralna projekcija ravni .. (t,t .. e) i pa-
ralelogram ABCD koji joj pripada. Pri paralelnom osvetljenju
zadatom nedogledom L .. e svetlosnog zra.ka od-redimo senku: pa-
ralelograma na ravan a datu p'roje<kcijom a (s, sooe) (sl. 256) .
..

sl. 256
projekcija paralelograma ABCD je
suprotne stranice pripadaju pravim koje sc seku unedogledima
N )ooc i N2ooc. Senka paralelograma ABCD na ravan rT pri para-
lelnom osvetljenju je u prostoru perspektivno afin lik, dakle pa-
ralelogram. pri je centar afinosti i7.vor svetlosti L", a osa
prava p ra\'ni "= i a. Projekcije ra'mog lika i njego-
ve senke su, u projekcijskoj ravni 7., persp.:ktimo kolinearni
liko\'i sa centrom L .. e i osom pe. Da bismo tl pl-ojekcihkoj ravni
7. izveli konstrukciju projekcije senke, odredimo pn'o projek-
ciju pra\"e pc = PP", e ravni ": i (;, zatim itaberimo pro-
300
jekcijn centra L.,< i najzad odn:di11lo projel\cijlt senke jednog
od temena paralelograma na nlvan (i, projekciju pro-
dorne svetlosnog zraka tog lemc.na kroz ravan tj, Postavi-
mo zato ravan 'kroz s\eilosni zrak Lx <Ac, Izaberemo li
je tako da saari pravu AD, tada je nedoglednica te ravni L., N,,,"
a trag je paralelan ovoj' n,,-doglednici i prolazi kroz Irag prave
AD, Na projekciji prave qC ove ravni sa tj dobija se
senka AC u preseku sa projekcijom se
senka konstrui-iie pomatim perspc'ktj\'110 kolin!:!arnim preslikava-
njem, Kako jc i senka paralelogram. suprotne stranice
ugla As'B,cC.<D,< pripadaju pravim koje sc seku u
na nedoglednici s .. " ravni tj.
Primer 2, Konstruiimo senku kruga pri paralelnom osvetljenju
na paralelnu ravan,
Kako se i sen.ke kruga svodi na perspcktiv,no koline-
arno preslikavanje kruga, konstrukciju na sl. 255 moemo sma-
trati reenjem postavljenog zadatka, odnosno, konstrukciju dru-
ge OSllove va'lj-ka moemo interprcl.irMi kao konstrukciju senke
kruga. Pri tome trelba samo naglasiti da su zraci paralelnog osve-
tljenja norma.[:ni na ravan 't' jer jc nedogled svetlosnih zrakova
tacka N .. <, koia ie nedo!!!led normalna na ravan 't'. (to ne me-
nja op-tost k onstruikl::ije ) i da je osa perspe!q.ivno kolinean10g
preslikavanja nedoglednica paralelnih ra'Vni, ravni kru-
ga i ravni senke, jer je ona centralna proje'kcija besko-
daleke prave t oo ovih dveju ravni.
3. Konstruiimo senku pravouglog paralelepipeda na ra-
van 't' (t, t< oo) ako je jedna njegova s trana u ravni 't', i ako je
para!lelno zadato nedogledom L oo e svetlosnih zrako-
va (sI. 257).
sl. 257
301
Konst nl i'':;: mo pITO cc:ni ralnu projekciju pal-a'lelopipeda,
1\\)I1S t rukei ji projl:kcijekockt::, nedoglede paralelnih ivi-
ca. Kako je ;1aralclepipeda pravollgaoni'j( 1234 II ravni 't.
a njego\'[\ prava nije data, njegovu projekciju u ravni it
moemo kons'lrll'i'Sat; nepoHeun'O, ne ravan 't. Susedne
stranice J2 i 23 su u7.ajamno normalne, pa njihove nedoglede od-
na nedoglednici t e zracima (O)(N,oc )11 (12), i (O) (N
2
oi) il
(23), pa je <J: N,ooc(O)N
z
"," prav. Suprotne stranice cotvorougla
1"2'')'4' pripadaju pravim 'koje sc seku II konstrui'san1im nedoglc-
dima. KonstruiSimo zaotim nedogled N.,e pravih norma+nih 'na ra-
van -;: i ivice projekcije pri'padaju pravim kroz ovaj nedogled.
Izaberimo zatim nedo!!led L._' 7.rakova paralelnog osvetl'jenja.
Pre konstrLrkcije senke odredimo nedogled pravih koje
su senke ivica paraldcpipcd<l normalnih na ravan 't, tj.
ivica, jer su one p<lralelne metlu sobom. Konstruiimo senku
ne ivice 2U. Svetlosna ravan, koja u sa ravni 't odrc-
ttuje senku ove PI ave, je ivicom 21I ,i jednim svetlo-
snim zrakom, npr. zrakom kr07. teme II _ Nedogledi ovih
pravih nedoglednicu N ","L",' 5vet'los>ne ravnL Trag ove
ravni nije potrebno konstruisati, jer je dovoljan nedogled
ne pra\"e, a to je L,,,,' u kojoj se sck)l nedoglednice i
't;,," L,,'. Kako je 2 5vet\osne ravni i ravni
't, projekcija prave je cL,';c_ Njoj pdpooa projekcija
senke II,e II i dobijamo je u presek u sa projekoijom zraka
lFL",<.
senke paralelepipeda konstruiemo dalje na poznat na-
poznate osobine senke kao inedoglede para-Ielnih
pravih (kao na sl. 237).
P1"imer 4. Kons truiimo centralnu projekciju preseka pravilne e-
stostrane piramide je osnova u datoj ravni 't sa ravni fj'
koja je paralelna ravni .. i prolazi kroz sredite Sl visine SV pi-
ramide (sl. 258)"
Konstruiimo prvo centralnu projekciju osnove piramide obara-
njem ravni 't _ Jedan par paralelnih ivica osnove, tj. stranica pra-
vilnog estougla, izaberimo na linijama pada ravni .. _ Centralnu
projekciju estougla konstruiimo nedoglede paralelnih
stranica esto ugla. Kroz projekciju S: centra osnove i nedogled
Nooc normala na ravan '\' prolazi projekcija n' = N cS' prave
na kojoj je visina piramide. Odredimo prvo trag N prave n , a
zatim, obaranjem prave n konsfruiimo u oborenom poloaju vi-
sinu [SJ [V] i njeno sredite [S,], a .. zatim centralne projekci-
je VC i S,e. Konstrukciju S{ izveli smo pravu n jer
centralna projekcija St" nije sredite projekcije seVe visine pi-
ramide.
Osnon i presek piramide sa ravni IJ', koja je paralelna ravni os-
nove, jesu perspektivno a njihove projekcije su per-
spektivne.. kolinearni likovi. Centar ko]ineacije je projekcija V'
\'Tha, osa je projekcija prave paralelnih ravni 't ifj', da-
kle, nedoglednica t oo e, a se, S{ je par tog
preslikavanja. Sa stanovita centralnog projektovanja, II konstruk-
ciji projekcije preseka ispunjena je osobina da projekcije pal'alel-
nih stranica preseka i osno\'e imaju nedoglede.
302
te ..
sl. 258
Primer 5. Odreddmo centralnu projekciju kose petostrane prizme
je osnova pravilan petougao ABCDE u da1:oj ravni (t,t ..
C
)
i poznat je nedogled O .. C ivica, a zatim odredimo prodorne
prave p kroz povr prizme, ako je prava p paralelna d.i-
jagonali CE i prolazi kroz dijagonala dijagonal-
nog preseka ADDJAJ (sl. 259).
Konstruiimo u oborenom poloaju ravni pravilan peto ugao
ABCDE i konstruiimo njegovu centralnu .projekciju perspektiv-
no koH-nearnim preslikavanjem, pri je NJ .. e nedogled stra-
nice AB i njoj paralelne dijagonale CE. Projekcije i\'i-
ca prizme .. eku se u datom nedogledu o .. e, a projekciju druge
osnove konstruiimo kao perspektivno kolenearan lik petougla
A eBeCCDeEe, pri je O .. e centar i t .. e osa kolineacije. Pro-
jekcija Me preseka dijagonala A{D{DeAe i nedogled
N1 .. c projekciju pe' prave p prodor konstruiem.o
kroz pravu p ravan, .koja je 'paralelna
nim ivicama prizme. Ova ravan prizmu po paralelogramu
KLL.K. je jedan par suprotnih stranica KKI i LL. na omota-
prizme ;iparalelan je iviCama. Centralne projekcije
KeK.e i LeL!e ovih stranica imaju, prema tome, nedo-
gled O .. e. Ostale"dve suprotne stranice paralelne su ivici AB, da-
kle, njihove centralne projekcije imaju nedogled NI .. C,
Ovoj ravni pripada i prava kroz M paralelna
ivicama 'pri.zme i ona dijagonalu AD u N koja je
303
raVnI l ravni "t, dakle,
ovih d\'cju ravni, pa kroz ovu prolazi prava
KL ovih ravni. Konstruiimo zato u projekciji 'pravu Meo .. e, a
kroz prese.k Ne sa A<D< pravu KeL< -koja prolazi.j ;kroz nedogled
Noele, Ke, L< i Oooc je projekcija suprot.Irih
stranica KeK1< i L<LI< na kojima su pro-
jekcije prodornih TC j UC prave p kroz povr prizme

pc
1'"
,.... '.
sl. 259
za vebu
1. Metodom prodora odrediti tragove i nedoglednicu paralelnih ravni CI. i
koje su: -
a) normalne na lt, i sa 1: zaklapaju ugao od 30".
b) normalne na osu x.
e) normalne na Tt i sa lt, zaklapaju ugao od 30",
d) paralelne osi x i sa lt, i lt, zaklapaju jednake uglove.
e) paralelne lt"
2. a) Sta je skup nedogleda pravih koje sa Tt zaklapaju ugao od 60"?
b) Sta je skup nedoglednica ravni koje sa Tt zaklapaju ugao od 60"'?
3, Pravilal'l estougao ABCDEF paralelan ravni lt, izdeljen je dijagonalama
na trouglove. Odrediti nedoglede svih stranica i central,
ne projekcije ovih trouglova ako je a) AD l lt, b) AD 11 'lt.
4. Date su dve normalne projekcije pravinih prizama koje
obrazuju slova r, E, H. 11, III koja su u paralelnom ili ,k?so!!l
poloaju prema 'lt" a normalne su na 'lt,. Metodom prodora odredIti nJI'
hove centralne projekcije i senke na 7:, pri paralelnom i centralnom osve
tijenju.
304
5. su dve normalne projekcije pravilne a) trostrane, b) petostrane,
e) estostrane prizme je jedna strana II ;;" a ivice kose
prema ,"". Metodom prodora konstruisati centl'alnu projekciju svake pri
zme i senku prizme na 11:, pri centralnom ipamldnom osvetljenju.
6. Metodom tragova i konstruisati lt'ag t i ncdogkdnicu t .. c rav
ni "t kOja je zadata centralnim projekcijama i pravih:
a) pravom p i A, b) paralelnim pravim p i r, c) sadri pravu p
i p.tralelna je pravoj qr pri ('emu Sll p i q mimoilazne prave, d) sadri
A i normalna je 11a pravu p, e) sadl"i p i sa zaklapa ugao od 60"'.
7. Metodom tragova i nedogleda data .ic ccntr:tina projckcija paralelnih
mvni Konstruisati ravan "t ko.i<l je: .
a) J10rmalna na date ravni i ih po linijama pada
b) paralelna datim ravnima i polovi njihovo rastojanje.
8. Metodom tragova i nedogleda date su centralne projekcije ravni "t i van
nje A. Odrediti: a) odstojanje A od ravni "t, b) A sime-
A, u odnosu na ravan "t, e) kroz A ravan li "t, d) kroz
A ravan "( L "t i koja sa 11: zaklapa ugao od 45.
9. Metodom tragova i nedogleda date su centralne projekcije prave p i van
nje A. Konstruisati projekciju:
a) trougla ABC jc stranica BC na pravoj p,
b) kvadrata ABCD je stranica BC na pravoj p,
c) pravilnog estougla CDEFGH ako je stranica CD na p i A je centar
estOll!!Ia
d) kruga k ako je p tangenta i A centar.
10. Rm'ne likove konstruisane tl zadatku 9. izabrati za osno\'e pa konstru
isati centralne projekcije redom: a) pravilnog t.:traedra, b) kocke, e) jedna.
piramide, d) pravog valjka je visina jednaka pre(niku.
ll. Metodom tragova i nedogleda data je centralna projekcija dui S,S,
koja pripada pra,'oj n. Konstruisati projekciju:
a) pravilne prizme (trostrane, estostrane)
ako su S, i S sredita, sredita osnova i ako je jedna h'iea OSi1oye paralelna
11:. Pri paralelnom os\'etljenju konstruisati senku plizme na ravan jedne
osnoye,
b) pravilnog oktaedm S,S,ABCD ako je dijagonala AC II .. i dveju podudar-
nih pravih kupa sa osnovom su vrhovi S, i S, i
r = 1/2 S,S,. Pri paralelnom osvetljenju odrediti senke o\'ih pO\Ti na ra-
nm "t koja sadri S,. i noz;malna .je Ina n.
12. Metodom tragova i nedogleda date Su centralne projekcije paraleinill
pravih p i q. Konstruisati projekciju pravilne prizme: trostrane,
rost rane i estostrane ako dve ivice prizme pripadaju ovim pravim
i odrecluju stranu prizme, pri je ivica osnove jednaka polo-
vini ivice i jedno terne je u Konstruisati nedogledniet1 ravni osnova
i presek prizme i ravni koja polovi ivice prizme.
13. Metodom tragova i nedogleda date su centralne projekcije dveju pra
vih p i n koje se seku u V i na pravoj n S. Konstruisati projek
ciju: a) prave kupe ako je V vrh, S centar osnove i jedna izvodnica omo
pripada pravoj p,
b) pravilne trostrane, i estostrane piramide ako je V vrh
a S sredite osnove i jedna ivica pripada pravoj p. Konstnlisati
trag ravni "t koja sadri vrh V, paralelna je ravni osnove i odrediti senku
konstruisane povri na ravan "t pri paralelnom osvetljenju ako su svetlo
sni zraci normalni na "t.
14. Metodom tragova i nedogleda konstruisati centralnu projekciju pravil
ne trostrane piramide ABCV je ivica osnove AB Ll '" ravan osnove
ABC zaklapa sa 11: ugao od 60" i vl'h V je tl ravni 'it. Opisati kupu
oko piramide i odrediti prodor prave p kroz povr piramide i >,upe ak? p
sadri sredite visine piramide i paralelna je ivici BC.
15. Metodom tragova i nedogleda data je ravan "t i prava p kosa prema
"t. Konstruisati projekciju kose prizme ako je osnova
trougao ABC II ravni "t, jedna ivica osnove je na liniji pada ravni "t, jedna
ivica je na pravoj p i visina prizme jednaka je ivici osnove.
VIII. UVOD U PROJEKTIVNU GEOMETRIJU
o-
L Projektivni prostor
Dodavanjem dalekih elemenata, tj. dodavanjem jed-
ne dalelke ravni, eU'klddskom prostoru, dobiIi smo pro-
jektivni prostor u kome se i ,daleki elementi
nC': razlikuju (1.2).
Dodavanjem da:leke skupu euklids.ke pra-
ve 'dobija se projektivl1a prava koJa je zatvorena linija. Dve
ke A, B projektivne prave p dva odseOka prave koji
se dopunjuju do prave (sl. 260). A i B n.ije
no ni. jedan od AB. Zato iskazom e
je A i B -nije ,prave. kome
e pripada. Umesto ,pojma za poloaja
e, tj. kome e pripada, potrebna je jo jed
na D koja pripada drugom Hi istom na kome jt'
. c. Ako je e na jednom, a D na drugom odseoku,
koji se sa prvim dopunjuje do prave, ooaJbrane A, B, e,
D obrazuj-u parove A, B oi e, D ,koji se razdvajaju.
Ako su abe e ,i D na istom AB, -tada se parovi
A, B i e, D ne razdvajaju.
A e B D A
O
SO
... _ e """'
( )
\ .. _--- ---- .. '
sl. 260
,daleke na 'pravoj, da-
leke prave u ravni i daJleke ravni u 'prostoru, dobili smo
osobine svojstvene projektivnom !p'rostoru:
Dve prave jedne ravni seku se u
Dve ravni seku se 'po pravoi.
Prava i ravan seku se u
Dakle, u proJekdvnom prostoru nema paraleInosti. Kako se bes-
da,leki elementi ne razlikuju od nema ni mere-
njan-iti podudarnosti linij
'
s;kih, ravnih niti Hkova.
Osobi'ne svojstvene projek-tvinom prostoru nazivaju se projekti"-
nim osobinama. neke od nj-ih.
20 N;'lcnna j!cometrija
306
Izvedemo Ji ,postupak suprotan onome 'kojim smo iz euklidskog
prostora dobili projektivni. tj. Ji iz projektivnog pro-
stora jednu ravan. daleku :ravan, odnosno.
l.i projekd'Vniprostor po dalekoj ravni. dobijamo mo-
da projeJktivnim osobinama formuli em o
osobine u euklidskom -prostoru. Ovo smo ranije koristili tl
kada. radi dobijanja osobine koja obuhva-
ta vJIe posebnih daleke iIi prave ni-
smo razlikovaH oo a zatim smo. beskona-
.daleke elemente kaO' posebne. izvodili iz ovih oso-
bina posebne Npr. za nalaenje re-
zadMaka u kojdma se tJ;'8i prodorna linija povri pirami-
da I priizaana. Na taj u reavanju nekoi:h za:dataka euklidske
geometrije, koJi se reavaju metodama nacrtne geometrije. veH-
ku ul02u ima primena osobina projektivne geometrije.
2. Princip dualnostl
Iskalmo nekoliko osnovnih osobina svoj-stvenih projektivnom
prostoxu, u obiThu ,pogodnom za prindpa d'lla-Inosti.
1. Dvema .pripada jedna prava. .
:2. Dvema pravim (jedne rav'D,i) pripada jedna .
3. Dvema ravnima pripada jedna prava.
Prve dve osobine spadaju u a:k-siome a je neposredna posle-
elica aksioma veze projektivne .geometrije. Iz aksioma veze proiz-
lazi princip dualnosti koji se sastoji
a) Ako u ravni vai stav koji uspostavlja vezu
taiSkaana 1 pravim. 'tada vai i :stav 'Se iskaz od prvoga razli-
kuje samo po tome to s1.1 zamenjene - prava .j prava
- .
. b) Ako u prostoru vai stav uspostavlja vezu
. .pravim i ravnima. tada vai stav se iskaz izvodi .jz
prvoga zaanenj-ivanjem samo - ravan. ravan -
dok prava ostaje nezamenjena.
Na osnovu ovog principa ,iskazu 1. dU1l'1a:n je u 'ravni is:kaz 2.. a
dua1an u prostoru je 3.
Alko je dokazan neki sta'V projektivne geometrije. tada. na OiSnovu
principa dual-nosti, vai njemu duala:n stav. dualnog stava
moe ,da se izvede .it.z polarz:nog stava iskazi'Vanjem dualnog
oblB.ka redom sva.kog u dokazu ,pO'laznog stava. Zato se
usvajaju bez dokaza stavovi dualm dokazanim stavovima.
Da .bi se bolje zajednWki deo isk82a dua:lnih st11'vova. treba
koristiti tenmin .propada !Ila
"'pripada pravoj umesto: ie na pra-
voj. pH tal.'9ka "lei. na pravoj. .
Prava ,.pripada upotrebit umesto: 'Prava ,.prolazi kroz

Istka2li.mo osobine 1., 2., 3. u obloi-ku:
1. Dve taOke spojene su pravom.
2. Dve pra'Ve seku se u
3. Dve ravni seku se po pravoj.
307
Iz ovako formulisanih osobina da su spajanje
nje operacije jedna drugoj dua-Ine. "
Navedimo neke dualne fj.gure .u ravni koje 'll daljem
stiti (sl. 261).
sl. 261
Sikup tri ko je 'ne prJspa-
daju jednoj pravoj i 1ri praove
koje im pripadaju je troteme-
niko su temena a prave
su strane t.rotemenika.
Skup A, B, C, D
od ;koJih po 'tri ne pripadaj-u
'jednoj pravoj i est pravih od
kojih sva:ka pripada po dvema
je potpuni
mel1ik.
Dve strane koje ne pripadaju
istom temenu naziovaju se su-
pr<ltnim <stranama a 'ko-
ja im pr.Lpada naziva se dija-
gonalna Dij-a.gona1na je
praova koja pr1pada Qvema di-
jagonalnim
Siku p tri prave :koje !Ile '.
daju jednoj i tri taoke'
koje lim pripadaju je trostra-
nik. Prave su strane a su
temena tros<traniJka.
Skup praove a, b, c, d od
kojd:h po tri ne priJpa:daju jed-
noj i est od 'ko-
jih svaka priJpada po dvema
pravim je potpuni
nik.
ilva temena koja ne pripadaju
istoj strani narzivaju se suprot-
nHn temenima, a prava koja
!m naIliva se dijagona-
la. DiJagona1na je ona
koja pripada dvema dijagona
tama.
Osnovni stav projektivne -geometrije je Dezargov stav za dva tro-
Ovaj sotav i n1emu dURIIan poznati su i navedeni SI\l
ranije !kao direktan d inverzan Dezargov staov. ove S!lllO oS;tavove
dokazali (1.4), \Zato sada nalVOdimo samo .njmov i!Skarz u obli-
ku svojstvenom proje'ktivnoj geometriji (sl. 262). '
A'ko pra'Ve koje 'spajaju odgo-
temena odvaIju -trate-
men-ika pripadaju jednoj
tada -se 'Strane tih
trotemeniJka seku u
'koje pripadaju jednoj <pravoj.
20'
Ako u kojima se seIru
strane dova:ju tro..
stranika pripadaju jednoj pra-
voj, tada praove koje spajaju
temena tih 'trost'l'a-
nilka pripadaj!\l jednoj
308
sl. 262
Istaiknimo, da -se jednodimenzione mnogoSltr1Jlrosti (Ll)
mogu izvesti na osnovu principa -d'llalnDsti Dd pravog hi-
za
Iz defin'icije "Prav niz je &kuip ,koje pripadaJu jed- .
noj pravoj dob-ijamD :na osnovu 'principa dual.nosti 'll ra'V'Ili "Pra-
men pravih je skup pravih koje 'Pripadaju jedmoj a na os-
novu principa dual-nosti u prostoru "Pramen 'ra'Vl1i je s>kup ravni
koje pripadaJu jednoj pravoj.
se dvooomenzione rnnoogostrulkosti (lJ) izvode na osnovu
principa dualnost-i Dd ravnog polja
Iz .ioskarza RavnD pDlje tataka je -kDje !pripadaju jed-
noj ravni dobijao:nD na osnovu prisnci<pa dualnosti u ravni Ra'Vl1o
polje pravih je sokup pravih koje 'pripadaju jednoj ravni, a na
osnDVU principa dual-nDsti u prostoru dobijamo Snop ravni je
skup ral\l1li koje .pripadaju jednoj Iz dcliinicije raV'l1Qgpolja
pravih dobiJamo na OSllOVU princiJpa dua.linosti u prostoru 'Snop
pravih je skup pravih koje pripadaju jednoj
Prema tome, ako se neka osobina dokae za pra.v niz ona
vai, na osnovu pdnoipa dual:nosti, za 'Sve jednDdimen:zione mno-
gostrukosti, a ako se dokae za ravno pDlje ona vai za sve
dvodimenzione mnogostrukDs'ti. U daljem ovo ,kDri.iStioti, a
dualni iskaz formuli-sati samo ako nam je odnosna osobi'l1a
potrebna u daljem izlaga'l1ju.
3. Hannobijski konjugovani parovi elemenata
jednodimenztonih
Definicija 1. Za P, Q, S, T jedne 'prave bemo da
je par S,T harmonijski k01l'jugova.n sa .parom P, Q i piemo (POST),
a.oko postoji ABeD za koji su P, Q dijagonalne
a S, T . dij agona1 e PO sa 'Parom suprotnih
strana kroz dijagonalu R (sl. 263). P, Q. S, T
nazivamo i harmDnijsokom
309
Iz definicije se vidi ,da je redosled parova u oznaci (PQST) va-
a'n.
.'
Stav 1. Tri -date P, Q, S jedne prave
T 'koja sa S par koji je harmonijski ikonju-
govan 'sa parom P, Q. Bi kaemo; T harmonijske
(PQST) je ako su da:te
tri P, Q, S. (&1. 264).
p
m
T
T O
sl. 263 sl. 264
Prema definiciiji haJI"monij-ski konjugovanih parova
T tTeba :konstruisati ADCD u kome su
P, Q dijagonalne a S i T dijagona.Je PQ
sa parom sUlprotnih strana ,k,roz d.ijagonalnu R. a za
tim doka2ati da je T
Neka 'su P, Q, S prave lID (s1. 264). Neka proiiZ\'oljna pra-
va kroz S dve proizvoljne pra'Ve, koje pripadaju P,
u A iC. Neka QC P A u B i neka QA
PC II D. A, B, C, D lemena jednog potpunog
jer po trine pripadaju jednoj pravoj. Strana Bn
je stlJprot'na strani AC, njihov je presek dijagona'lna lacka R, 'Pa
strana BD u presek-u sadi'jCIIgonaJ.om PQ tacku T koja,
prema definkiji 1., sa S par ikoji je harmonijskikon}ugovan
sa 'parom P, Q.
da je ,datim P. Q, S T
aiko ,dokaemo da .konstru,kcija T ne zavisi. od
ABCD, tj. a!ko dokaemo da se od P, Q, S
AIBICJDJ god ABeD konstruie
ista T.
Prema tome, konstruiimo AIBIC,D, na isti na-
'kao i ABCD. Izaherimo ,dve proiz,'oljne pra-
ve koje pripadaju P, jednu koja pri'pada S i koja
ih u AI i C,. Neka je B, presek pravih QCI
310
i PA. i D. neka je presek pra\'jh OA. i PC . U
temeni'ku A.B.C.D. je strana BID. suprotna strani AlCI. Doka-
imo da BIDI pravu PQ u T. .
Za -trotemelli:ke ABC i A.B.CI vai inverzan Dezargov stav (l.4),
. jer se parovi strana AB i A.B., BC i B.C., AC
i AlCI seku 'redom u P, Q, S prave m, pa, prema
tome, .postoji O 'Il -koj-oj se seku prave koje spajaJu odgova-
temena. Dakle, .prave AA., BB., CC. pripadaju O.
Za trotemenike ACO i A.C.D. vai Deza'l'gov inverzan
stav, jer -se parovi strana AC i A.C., CD i C.D.,
AD i AID. seku redom u S, P, Q prave m. Dakle,
prave AAI, CCI i DD. pripadaj-u jednoj Kako AA. i CC.
pripadaju O, sledi da prava DD. pripada O.
Najzad, za par- -trotemeni'ka ABD i A.B.D. vai direktan Dezar-
gov stav jer prave MI, BB. i ODI, koje spajaju
temena, 'Pripadaju jednoj O. Prema -tome,
strane ovih trotemenilka 'seku se u jedne prave. Kako se
AB i AlBI seku u P, AD i u Q, koje obe pri-
pada/ju pravoj m, sledi da se i par strana BD i B.DI
'Il prave m. Kako prava BD 'pravu m II T, sle-
di -da i prava BIDI prcrvu m u istoj T.
Na osnoV'll izvedenog dokaza da konstrukcija
ke T ne za.v:isi od kojim se -konstruie, odnos-
no, T je datim P, Q, S
Prema tome, konstrukciJa hannoni iske izvodi se
na opisani .proizvoljnog potpunog
Stav 2. Ako je par- S, T h8ll"llloniJski -konjugovan sa parom P,
Q, -tada je i par P, O hannoniJski ,konjugovan sa parom S,
T. tj. ako je (PQST) tada je i (STPQ). Drugim ha:r-
monijska konjugovanost parova je uzajamna (-sl. 265).
Ako je paT S, T hannoniJski .konjugovan sa parom P. O, tada,
prema def'miciji, postoji potpuni ABCD su
dijagonalne p i Q, a S oi T su dijagonale
PO sa parom suprotnih strana AC i BD kroz dijagona.Jnu
R. Dokaimo da posto-ji i u kome su S i
T dija.gonalne a P ,i O se dobijaju na pravoj ST u pre-
seku sa parom suprotnih strana tog kroz nje-
govu d-ijagonalnu Neka za10 prava PR BC i AD
redom u U, V, a prava OR AB i CD redom
u W i Z. Dokaimo da su u UZVW
taoke S i T dijagona:lne'i da par suprotnih strana UV i WZ
Ikroz dijagonainu dijagonalu ST -redom u
P, O.
U BURW jedan par suprotnih -strana' BW 1
se u P. drugi par suprotnih strana BU i WR
se u Q i opeta strana BR pripada T. Kako je
tI1i:ma da.tim P, O, T 'koja sa T
par ha:rmonijski konjugovan paru P, Q, na oS'novu stava 1.
sleduje da strana UW. suprotna' strani
BR pripada S.
311
dokazujemo da su II RZDV dijoagon8ilne
P i O i da stana VZ, je suprotna strani RD, pri-
pada S, jer strana RD pripada T.
Time smo dokazaJi da se jedan par suprotnih stratn'a WU i VZ
UZVW u S, .tJ. da je S dijagonal.
na Iz UCZR :i. WRVA 'sleduje da se drugi
par suprotnih strana UZ i VW u T, .tj. da je T
dijagona\.na Ka-ko suprotnih st1;ana UV li WZ
UVWZ pripada redom .p li Q,
je da Je, prema definiciji 1., p8lr P, Q harmonijski ik.on:iugovan
sa parom S, T, tj. da je (STPO) .
sl. 265 sl. 266
Stav 3. Ako prave p, q, s, t pramena sa 'sredItem O
prava m, .koja ne pI'ipada 'sredi'tu O, redom u
P. O. S, T i ako je (POST), otada i pro:i2voljna pra'\Ta ml,
koja ne pripada &reditu O, i'ste prave pramena redom u
PI. OI. SI, TI 'tako -da je (PIOISITI) (sl. 266).
Dokaz. Uvedimo pr8iVU llll koja m u T,
a ml u PI, tj. m2 = PIT. Obeleimo prave
fil sa 'Pra'V'ima p , q , S , t pramena redom P2 = 'PI , ch. i T2 = T .
Neka je U presek pravih p i QS2 i neka je V ;presek <pravih q i PS2.
U ova;ko kon&truilSa:nom OUSN dijagonalne
ke 'su P i O, k,l."oz S prolazi. st'rana OS2 , pa, prema staovu 1.,
njoj suprotna strana UV 'Prolazi 'kroz T jer je (POST) . U
temeni:ku UPOV dijagonalne 'Su T2 i S2, pa
P2 i 02 dijagonale T2S2 sa pwrom suprotnih stnma UP i OV
kroz dija.gonaJ1nu harmonijski 'ko-nj'llJg<wane pa-
r()IVe (P
2
<hT
2
S
2
). .
Dokazali smo ,da z.a praove m i llll, koje se seku u T = T2
prave t, vai osobina: a'k.o je (PQST) tada je i Isota
osobi,na tada vai i za prave m i koje se seku u PI = P2
prave p pramena, tj. bko je (P20 2S2T2) sledi da je i (PIOISITI) .
Time smo dokaza-1i da, alko su prave pramena pra-
vom m i a!ko haml0nijski 'konjugO'\Tane pa-
312
rove 'tada sva:ka prava :koJa ne pripada pramenu, ove.
prave 'll koje harmonij&ki konj-ugovane paro-
ve
Na ,osnovu dokazanog stava 3. mO'ese dati definicija harmoni i-
slIci ,konj;u:govanioh .parova pra'Vi-h jednog pra'mena
Definicija 2. kko orn prave p, q, s, t pramena
sa s'redi5tem O ,redom u P, O , S, T i akQ je pal' P,
O harmoniJski konjugovan s-a piloTom S, T, ,tada je 'par pravih .p,
q -hamnOI1'ij'Slkoi konjugova.n sa parom pravih s, t, tj. (pqst).
Koristeti oSQIbinu dO'kazanu s'tavom 3., moemO' izvesti definiciju
harmO'nij's.ki kDnjugovll'I1ih parDva ravni jednog pramena ravni.
PrO'izv'O'1j-na ra'VaIl, kO'ja ne pripada pramenu, osu pramena
u O d svaku Dd nwni 'lt, y, or, pramena -redom pO' pra-
w.orn p, q, -s, t. Prema dokazanO'm stavu 3., akO' prava m u
ra'V'Ili dobijenog pramena praIVih prave, p, q, s, t, a pre-
ma tome i raV'lli 'lt, y, or pramena u P, O, S, T
kO'je obrazuju harmonijski kOll'jugDvane parove (POST),
tada su i .parDvi pravih .p, q i os. t harmonijski kO'nju-
govani. KakO' je to .ispunjeno za prave pramena ravni sa
svakom ra-V'Ili kroz prav-u m, tada vai osobina: ako m
ravoni pramena 'll t a koje hannonijski konjugova-
ne ,paTove -Dnda t-uosoboi,nu imaju svake
prave sa Qvimra.'vnima. Prema ,tome, mO'emo dM) def.i.ni-
ciju:
Definicija 3. A:kO' ,prava ID ravni jednog pramena a ne
osu p 'pramena iakO' obrazuju harmO'niJski
konj-ugDvane parDve, tada O've ravni obrazuju harmO'nijsld
konjugovane parove ravni (sl 267a).
sl. 267
Harmonij-ski 'kO'njugO'vane parO'Ve pravih jednO'g pramena moe-
mo definisati i na osnovu principa dualnO'osti, od defini-
cije 1. ha.nnonijski konjugO'vanih parova potpu-
nog Iz definicije harmonijski kO'njugO'vanih pa-
Tova tata ka sledi da dijagonaInim P i O
nika ABeD pripadaju pO' dve njegove suprO'tne strane,
313
S i T pr.i.pada po jedna strana para suprotnih strana. Du-
alno je:
Definicija 2'. Par-ovi 'P, q 1. s, t pnrvih . ..pramena jesu harmo-
nijski konjugovani a:ko svakoj pravoj pan pravih p, q pripa-
daju 'po dva suproma temena, a 's-va-koj prlWOj para -pravih s, t
po jed\llo od para 'suprotnih temena jednog potpunog
rostraniika a, b, e, ,d (osI. 267b).
Dokaimo da je ova d.ruga definicija e'kviva!lentma PI"V'Oj (sl. 267b).
Neka je a, b, c, d Ikojim su, prema definiciji 2',
prave p, q i s, 1 harmonijski konjugovani parovi pravih pra-
mena sa sreditem O. .tada njegova ,suprotna temena
U = a X b i P = c X d na -praIVoj p, O = a X d i V = b X e
na pravoj q, S2 = a X e i T = lb X d -redom na pravim s i t.
Prava PQ pra:ve p, q, '5, t redom u P, O, S, T.
pa iz OUSN sledi da su parovi P, O j
S, T hal"lTlonij.ski konjugov3lni, dalkle, ispunjen je i zalhtev de
fj,nicije 2., pa su i prema ,toj defi:niciji parovi pravih p, q ;i s, t
harmonijts:kikonj ugovani ,paroVoi.
Pretpostavmo da je .ispunjen zahtev definicije 2.. tj. ,da prava
d prave p, q, s, t pramena redom u P, Q, S, T;
ta!ko da 'su parovi P, O i S, T harmoniJski ikonj.ugovani. Prema
dokazu stava 3, za proi'21voljno ilZalbranu - Sz na -pravoj .s,
prava PS2 q u V, a prava QS2 'P u U
i prava UV t u T. Na taj kOD!struisan je
a = UQ, lb = UV, c = PV, d = PO kojoi zadovo-
ljava zahtev defi'nicije 2', dmkle, prema toj definiciji su p, q i
s, t ha-rmonij.s'ki -konju.govani parovi pravih.
4. Perspektivno preslikavanje jednodimenzionih
mnogostrukosti
nizovima prave i 'njene centralne projekcije uspo-
sta-vljeno je obo'stra'no preslikavanje u kome paT od-
'Pripada projekciJskom ,koji .prolazi cen-
tar projetktovanja. (1.3., IV.1.). Uspostavljeno preslikavanje je
perspektivno.
se pr.i.ncitpom dualnosti, iska.imo definidje perspektivnog
preshkavanja za 'Sve obI ilke mnogostrukosti
(sl. 268).
Definicija I: P.res.lli'kavanje dvaju pra'V'ith ni.Z'Ova jedne rav-
ni je -perspektivno ako prave koje spajaju 'Parove
pripadaju jednoj c e n t 'r u perspektive, pri
centa'!" ne pripada pravim koje su nosioci nilzova.
n. Pres-li-kavanje dValj-u pTamenova je perStpe'krlvno alko
u koj-ima se seku parovi ,pravih 1Jripadaju
jednoj -pravoj, o s i pers-pekHve, pri temu 'neprlpadaj:.. centri
pramenova.
314
sl. 268
III. PresJi.kavanje dvaju pramenova ravni je perspektivno a;ko pra
ve po kojima se seku parovi ravni 'pripadaju jednoj
ravni, osn o j ravn i pri ovoj ra'vni ne pdpa.daju ose
pramenova ravni.
OSOIbine .perspektivnog -presirkavanja i:skaimp samo za prave ni-
zove jer se osobine za pramenove pravih
i pramenove ravni dobijaju na osnovu principa dualnosti, kaO'
to je -to pri.kazano na -primeru definicije perspektivnog presli-
kavanja.
Ako je dva.ma nizovima uspostavljeno perspektivno
presli'kavanje, -tada kaemo da su nizovi perspektivni.
Stav 1. Perspektivno -preslikavanje dvaju pravih nizova
Je O'bostramo preslikavanje.
Svaka jednog niza i centar perspekti,ve pravu
pramena koja nosi'lac drugog niza u jednoj,
presJi.kavanja. postoji jer se svake dve prave
projektivne ravni seku. Tako konstruisana je sI1ka samo
jedne prvog niza.
Stav 2. J. Ako je preslikavanje dvaju pravih nizova -ID i ml
perspektivno, tada se P ovih nizova preslikava
II samu sebe, tj. P = Pl (sl. 268a).
Ako je P pravih nizova m i ml i ako je sma-
tramo niza m, tada je P Pl
niza ml ista jer prava OP u presekusa ml
Pl, a prave OP, !11 i ml seku se u istoj Zato je P = PI .
Na osnovu pr-inci:pa dmrlnosti dobijamo iskaze istog stava za os-
tale jednodimenziO'ne mnogostru,kosti.
II. Ako je presJi.kavanje dvaju pramenova pravih sa sreditima
M i Ml perspektivno, tada se prava p koja spaja sredita ':pra-
menova presli>kava u samu sebe, tj. MMI = P = Pl (sl 268b).
III. Ako je pres-li,kavanje dvaju 'pramenova ravni sa nosiO'cima
m i ml perspektivno, tada 'se ravan ovih pramenova
u samu sebe (sl. 268c).
315
Slal' 3. Perspektivno -dvaju pravih nl'zova
je sa dva para ka Cs!. 268a).
dvaju 'pravih nizova m i m,
je alko je p'oznat centar perspektive O. Dati parovi
A i AI, B -i B, -dve prave
- AA, i BB, je Jn-esek centar O. Pri tome, 'nijedan od datih
parova ne moe hiti par P = PI
nosilaca nizova m i ml.
- o
To pel-spekti'Vno preslikavanje m (A,B) ::: ml (AlB,) .
Stal' 4. Perspektiv-nim preslikavanjem se harmonijski konjugovani
parovi prvog niza sa nosiocem .fi preslikavaju u hal'lmo-
nijski konjugovane -parove drugog niza sa nosiocem m,.
Prema stavu 3.3. sleduje da se perspekti'V'l1im preS'Hkavanjem
harmonijski konjugovani parovi (POST) niza m presli-
kavaju u ha-rmonijs-ki konjugovane parove (PIO,SIT.) niza
m" tj. m (POST) =r:: ml (P,O,S,TI ).
5. Projektivno preslikavanje jednodfmellzfonih
mnogQstrukosti
Definicija 1. Obostrano 'pres!i-kavanje
n-izova jeprojektivno ako se harmonijski konjug6vani pa-
rovi jednog niza presU:kavaju u harmonijs-ki konJu-govane
parove drugog niza. Za ta;kve nizove 'kaemo da su pro-
jektivni.
Na osnovu principa Idua!lnQlS-t!i, iz ove sc definicije :dobijadu odgo-
definicije projektivnog preslikavanja dvaju pramenova
pravih i dvaju pramenova ravni.
Iz definicije -proizlaze osobi-ne projektivnog presHkavanja iska-
zane u stavovima 1. i 2.
Stav 1. Inverzno presUkavanje projektivnog presli-kavanja dvaju
pravih nizova ka je projektivno.
Stav 2. Proizvod dva projektivna preslika'Vanja pravih nizova ta-
je projektivno presHokavanje.
bez -do-kaza vaan stav projektivne geometrije,
Staudt-ov stav, koji glasi:
Stav 3. Projektivno preslikavanje dvaju pray;ih nizova
je sa td para
Ako su na pravoj m Ida'te tri A, B, C i na pravoj ml njima
redom AI, Bl, C" tada je, :prema stavu -3., me-
nizovima tataka pravih m i ml uspostavljeno jedno projekth--
no presJi.kavanje kojim .se svakoj prvog niza
dodeljuje drugog niza. tautov simbol t: za pro-
jektivno preslikavanje uvedi mo o2lnalku:
Hi MI = f (M), gde .ie M, MI proizvoljan pa'r
projekti>vnog preslikavanja f, koje je sa tri
para AI = f (A), BI = f (B), CI = f (C) .
Stav 4. 'Perspektivno .preslikarvanje dvaju pravih nizova je
projektivno pres!i1kavanje.
Dokaz. Na osnovu osobina perspelkltivnog preslikavanja
praovih nizO'Va iskazanih u sta'vov,ima 4.1 i 4.4 i definicije pro-
jektivnog preslikavanja, perspektivno pres.Jj,kavanje je projektivno.
Stav 5. Ako je pres:li'kav<l!nje dvaju pravih nizova m i ml
projeik!tiwl'O i cdto rtacka p 'pravih -ID i m, u tom presH-
'kava'nju odg<YVara sama sebi, tj. P = PI, tada je to preslikavanje
perspektivno.
Dokaz. Neka 'je ,dart:o -projeJktivno pres1rkavanje fl pravih nizova
m i ml parovima A ,i AI, B i B"
P i PI, gde je p = PI pravih m i ml, ili dru-
m (A,B,P) A ml (A"BJ,P,). P-rave_ AA, i B13, se-
ku se u O, pa je cent-rom O perspektivno preslika-
vanje f2 Ikojoim se iS/te rtaOke A, B, P niza m preslikava1u re-
o
dom u AJ, B" P ni-za ml, ,tj. m (ABP) 7,'m, (A"B"P).
Ka'ko je perspektivno ,preslikavanje projektivno, a kako je ono
sa ista trli para kao i projektivno
preSillikavanje fl, sledu je, na osnovu taU!tova stava, da fl i f2
niSIU dva preslikavanja, ,dakle, polazno projekt,ivno pre-
s.J1kavanje je perspektivno. Centar perspektive je O
AAI i BBI .
Stav 6. Proizvod dva perspektivna presloiikavanjapravih nizova ta-
je projektivna preslikavanje. U optem ono nije per-
s.pektivno (sl. 269).
sl. 269
Dokaz. Neka je centrom pers'pektive O, zadato 'perspektivno
preslikavanje fl nizova prave m na pravu ml, tj.
0, .
m (-A,B,P) 7: ml (A"Bt,P), gde Je P = PI
317
i centrom .perspektive O2 neka je da'to perspektivno preslikavanje
b nizova prave m, na 'pravu m2, tj.
Kaikosu prema 'stavu 4. perspektJivna preshka.yanja f, if2 pro-
jektivna i kake je prema stavu 2. proizvod projektivnih presI-ika-
vanja projektivno preslika.yanje, s.Jedi .da je preslika'vanje f n'iza
prave !ill na prave ml projektirvl1Q, tj.
m (A,B,P) il m2 (Al,Bl ,P2) .
Da bismo dokazali da f nije perspekti:vno, dokaime da se
M pravih m i m2 ne 'pres'Hkava u 'samu \Sebe, tj. da je M :;'" M2
M niza m, zralk O,M ml 'll rtaaki Ml, koja
se od M razlikuje "jer ,se m li ml 'seku u P = PI. Zralk <hM,
m2 u M2, koja se TlliZlilkUlje od M jer ISe zraci OIMl i 02MI
u optem ne pdk!la.paju.
Zraci OIMl i 02MI pok'lapajtU se npr- ako se m, ml i ml seiku u jed-
noj taeki, tj. ako je M = MI = M2 Tada je proizvod dva
tivna presliikavanja perspektivno. .'
Dokazanim osoMnama vae za ostale jeooodimenzi-
one mnogost!lUlkosti i Islka7iuju 'Se -na esnov'u principa I(\uallnos'ti.
Na osnovu prethodne dokazanih osobina, izveciimc -konstrukciju
para u projektivnom preslikavanju ,pravih
nizova ml i mz zadatog sa -tri para
AI i Az, B, i Bz , Cl i C2 (sl. 270a).
sl. 270
Jednim od parova npr. Al J Az,
je prava na kojoj izaberemo 'proizvolnjo OI i O2 za sredita
pramenova. Parovima pravih OIAI i OzA2, OIBI i
02B2 , OJCl i 02C2 za,dato je projektivno preslikavanje pramenova
sa sreditima OI i O2. Ovo presJiikavanje je perspektivno,. jer je
pravoj koja spaja centre, Ipravo1 0 10 2 dodeljena is,ta Ipr3!Va, tj.
318
OIA
I
= OzAz, to je posledica stava dualnog stavu 5. Osa perspek-
tive m ovih pramenova je B i C
parova pravih. Niz prave ml preslikava se
na niz prave m perspektivno iz centra OI, tj.
0,
m, (AIBI,C,) t; m (A,B,C) ,
a niz prave m presli'kava se na niz prave mz per-
spektivno iz centra Oz, tj.
Prema tome, projektivna preshkavanje pradh nizova m,
i mz predstavljeno je proizvodom dva perspektivna preslikavanja.
Taoki D, niza m, konstruiemo Dz niza mz
tako to pravom OlD, pramena OI presHkavamo DI niza
ml u D nila m, a pravom OzD pramena Oz presli-kavamo
D u Dz niza mz.
Dualno izvodimo konstrukciju para pravih dva pra-
mena sa sreditima' MI i Mz ako je projektivna preslikavanje za-
dato sa tri para pravi,h al i az, b, d bz, CI Cz
(sl. 270b).
Kroz AI = Az para pravih a, i az
izaberimo proizvoljno prave OI i AZ -i neka OI ibl i c, redom
u BI i C" a az bz i Cz redom u Bl i Cz.
Parovima A, i Az, BI i Bz, CI i Cz zadato
je projektivno preslikavanje niza OI na az koje je perspektivno,
jer presek pravih o, i Oz taOka AI = Az, odgovara sama sebi. Centar
M perspektive je pravih B,Bz i C,C1,. Projektivna
preslitkavanje pramenova sa sreditima MI i Mz izvodi se preko pro-
izvoda dva perspektivna
O,
MI (al;bJ,cl) t; M (MA"MBI,MCI )
0,
M (MAl, MEh, MCI) t; Mz (az.hz,cz)
Prava ,dl pramena sa sreditem MI osu OI u DI. Njoj
pra'Va MDI pramena M osu <per
az II Dz . Dz je
prava dz = MzDz pramena sa sreditem Mz.
Preslikavanje 'pTave na samu sebe
Sve navedene osobine projektivnog presJi.kavarnJa .pravih nizova ta-
vae i u 'kada je presHkava'nje defini,gano nizo-
vima jedm.e 'pl1We, llj. kada je nosillac ni2lOva ista prava.
Kaemo da je tada deHnisano presli1kavanje prave na samu se.'be.
3J.9
Definicija 2. Presli,kavanje prave na samu sebe je a;ko
svaka odgovara sama selJi, tj. ako je svaika dvojna.
Prema definiciji projektivnog preslikavanja pravih nizova
vai stav.
Stav 7. presHkavanje pravog'niza je projektivno
preslikavanje.
Stav 8. projektivnom presJi:kavanju prave na samu
sebe, broj dvojnih nije od dva.
Dokaz. Dokaz izvodimo i:n-direktnim putem. Prebpostavimo da je
projektivno presJi.kavanje f. prave na samu sebe dato
sa tri para su dvojone, -tj. AI = Az,
BI = Bz, CI =:: Cz. Sa ista tri paTa dato je i
projekti-vno pres-1ikavanje fz. Kako je, po Sta:udt-ovom
stavu, sa tri para projektivno presUkavanje
sledi da je fl = Jz tj. zadato projektivno pre-
slikavanje je Dakle, ,projek.tiv-Dom presli-
kavanJu 'broj dvojnih nije od dva. .
Projektivno preslikavanje prave na samu sebe izvodi se kao proiz.
vod tri perspektitvna presHkavanja (sl. 271a). . .... :','.: .'
sl. 271
Neka je dato projek1ivno preslliikavanje prave 'ID na 'Samu
sebe 'sa tri para AI i Az, BI i Bz, CI .i C2.
Na proVz-vo}jlllo izabranu praV'l1 m,;ot m preslikaj:rno perspektivno
iz .proizvoljno iQbranQg centra O. niz m (AI.B"CI) ou niz:rn,(A),B),C).
Za-ti'm, 'Ila poznat o()Ibrazujmo proizvod dva perspektivna pre-
s:JaJkavanja 'n centara Oz i 0 3 , kojima izvodimo projekti-vno pre-
slJikavanje nizova m (A2,Bz,C2) i m, (A"B"C3) .
Ako je poznata jedna dvojna projektoi'Vnog
preslikavanja ,prave na 'Samu seJbe, a koje je dat1:o parovima od-
Al = Az, BI i Bz , CI i Cz, tada se pro-
jektivno preslikavanje izvodi proi.zvodom dva perspektivna pre-
sldbvanj.a (-sl. 271'b).
Na proizvoljno izabranu pra'Vu m, kroz d'Vojnu tacku AI = Az
presIikajmo niz m (AI,BI,C
I
) perspektivno iz proizvoljno irtaibra-
320
nog centra O, u niz ml (Al,Bl,Cl). Kalko je AI = Az i kako ml
prolazi kroz ovu prava O,AI mJ u ;istoj pa je
Al = AI = Az. Prema tome ni2)OV'i m(k,Bz,Cz) i mJ (Al,Bl,Cl) pre-
slikavaju 'se perspekti .... no, pa je centar perspektive Oz presek pra-
vih BzBJ i CzCJ. Prema tome, projektivno preslikavanje nizova
na pravoj "ID izvodi se -proizvodom dva perspektivna pres.Jikava-
nja su centri OI i O2. Prava 0
,
02 m, u DI = Dl,
a pravu ffiJ u D3 Na pravoj m, koja je nosilac projektivnih
nizova, DI = D2 je .druga dvojna
Prema osobi:nama iJskazanim u stavovima 1., 2. i 7. projektivna
presli'kava;nja pravrh nizova jmaj.u svoj-stva grupe. jer je
pokazano da:
10 proizvod dva projektivna preslikavanja je projektivno,
2 inverzno preslikavanje projektivnog je projektivno,
3
0
preslikavanje je projektivno.
6. Kriva drugog reda
Defil1iciia l. Kriva drugog reda je skup parova
pravih dvaju- pramenova, Ikojima je uspo-
stavljeno projektivno pres-likavanje (Steiner-ova definicija).
Kaemo da je kriva drugog reda tvorevjna dvaju projektivnih
pramenova.
Nko su dati pramenovi pravih sa sredi-tima SI i Sz i ako je
projekNvno preslikava:nje uspostavljeno sa tri pa-ra odgovaraju-
pravih al i az, bl i bz, C, i Cz, tada su krive k,
prema definieiji, parova pravih,
redom A, B, C. i druge parove pra-
vih projektivnih -pramenova, kao to je npr. konstruisan par dl,
dz., dobija se prOizvoljan broj <krive Hnije (sJ. 272).
sl. 272
sl. 273
Dokaimo neke od osnovnih osobina krive drugog reda.
Stav l. PrOizvoljna 'prava m i kriva .drugog reda k imaju najvie
dve Csl. 273).
Dokaz. Neka je kriva k zadata projektiV'nim pramenoVIiana
S, (a"b"c,) :,- S2 (a2,b
"
c2) .
321
Neka je m prava koja ne pripada ni jednom od pramenova
neka se date prave prvog pramena redom u taekama AI, B" C, ,
a prave drugog pramena redDm -li A2, B2, C2. KakD.je
pramenovima uspostavljeno prDjekti'V11o p res Hkavanje, a
svaki pramen na pravoj m pO' jedan niz tataka, sledi
da je i nizovima na pravoj m US-p Dstavl j eno pro--
jektivno preslikavanje, tj. .
m (A"BI,C,) li m (A2,B2,C2) .
KakO' O'Va dva niza pripadaju dstDm nosiocu, .pravDj m, u uSIQo--
stavljenom projektivnom preslikavanju postoje naj;vi-e dve dvoj-
ne Ako je Q, = Q2 jedna od dV()'j.nih tada se u ovo:;
seku prave S,Ql 'prvog pramena i S2Q2 drugog pramena,
pa je ta dvojna krive k. Dakle, prava m ima naj-
vie dve sa krivom k.
Stav 2. Sredita S, i S2 pramenova kojima je za-
dMO 'projektivno presIi'kavanje, jesu k koja je tvo-'
revi.na Dvih pramenova' (sl. 274).
sl. 274 sl. 275
.
Dokaz. Neka 'je 'kriva k zadata pramenovima
S, (al,bl,c,) li S2 (a2,b2,c2) _
Smatrajmo pravu SlS2 = il pravom prvog pramena i konstruii-
mD joj li drugom pramenu oogo'Varaju6u pravu t2. PO' definiciji,
parova pravih tl i t2 je
krive k, pa kako se tl i t2 seku u S2. S2 je
krive -k. Analogno se -dokazuje da je i sredite Sl 'krive k.
Stav 3. Svaka prava 'koja pripada jednom od projektivnih pra-
menova, i je tvorevina kriva lk, ima 'Sa -krivom k dve za-
i-zuzev prave kojoj odgovara prava drugog .pramena
21 NaCTrna geometrija
322
koja spaja sredita pramenova. Ova prava ima sa krivom samo
jednu ona je tangenta krive.
Dokaz. Proizvoljna prava a, pramena S,
pravu a2- pramena sa sreditem Sz u A' koja je, prema
definiciji, krive k (sl. 274). Prema stavu 2. S" sre-
dite pramena kome pripada prava aJ, je krive k.
Dakle, prave al i krive k jesu A i Sl. U sta-
vu 1. dokazano je da prava i kriva drugog reda naj'Vie
dve prava a. i kriva nemaju vie zajed-
tataka.
U dokazu stava 2. konstruisana je prava '12 pramena Sz koja
odgovara pravoj t. = S,S2 pramena sa srediMem S.. S,
je :zra'kova t. i 'b, tj. T = S2, a
S2 je i sredite .pramena kome prava 12 pripada. Dakle, 'll toj
se poklapaju obe prave h i krive k.
ka Sz je jedina prave tz 4 krive k, pa je pra-
va 'h tangenta krive k.
A:ko je kriva k tvorevIna dvaju 'pramenova kojima je us-
postavljeno projektivno preslikavanje koje nije perspektivno, on-
da krivu k nazivamo ovalnom nedegenerisanom krivom dru-o
gog reda.
Ako je preslikavanje 'pramenovima SI .j Sz perspektivno,
tada je njihova tvorevina skup dveju pravih i to je jedan od dege-
nerisanih Qblika krive k (sl. 275a). Prva prava je osa perspektive
s u se se-ku parovi pravih pramena, .
a 'druga je 'Prava SISz .koja spaja sredita i koja se presHkava u
samu sebe. .
Ako je projektivno presli'ka,v21nje uspostavljeno prameno-
vima pravih se sredita pokla'l'aju, tj. S, = S2, tada .ie nji-
ho"a tvorevina skup dvoJnih pravih uspostavljenog projektivnog
preslikavanja. Dokazali smo da uprojektivnom preslikavanju pra-
ve na samu sebe postoje najvie dve dvojne Prema prin-
cipu dualnosti, u projekti-vnom presJikavanju pramena prav.ih na
samog sebe postoje naj-vie dve dvojne prave. Ukoliko je
to jedna, smatramo je dvostrukom. I to su oblici degenerisane
hive k drugog reda (sl. 27Sb).
Kako je projekti'VTIo preslikavanje 'pramenova pravih
no sa tri para odgovaraju6ih prav:i.h, tj.
S. (al,b.l,c.) "ii Sz (az,b2,cz) ,
a kako je projektivnim pramenovima okri-va k drugog
reda, sleduje qa je -kriva k ako je dato
pet njenih od kojih su dve sredita SI i Sz pramenova,
a ostale tri su A, B, e triju parova odgovara-
pravih projektJivnog presli-kavanja uspostavljenog pra-
menovima. Po tri od ovih pet ne pripadaju jednoj pravoj.
Dokaimo stav. (tzv. Steiner-ov inverzni) koji dozvoljava da se
od pet datih tataka krive k proizvoljne dve izabent za sredita
S., Sz projektivnih pramenova je tvorevina kriva . k, od.
nosno, da se ma koje dve krive k mogu izabra-ti za sreo
dita projektivnih pramenova je tvorevina ,kriva k.
323
Stav 4. Neka su P, i pz dve proizvoljne nedegenerisanc
krive k drugog reda. Ako se s.vakoj pravoj pl'am.ena sa
P, dodeli prava II pramenu sa sreditem Pl, tako da sc par od-
pravih u krive k, tada je ovim pra-
menovima uspost,wljeno projektivno preslikavanje (za degeneri-
sane krive treba izabrati P, i P2 na jednoj od pravih ako
je k par pravih) (sl. 276).
. ....
. :. : ......
sl. 276 sl. 277
Neka je kriva k drugog reda tvorevina projektivnih pramenova
SI (SIPI,SIP2,S,M) 'ii S2 (S2P1,SzPz,SzM). Sredita SI, Sz i
PI, P2 , M su krive k. Presecimo prvi pramen pravom
.MPI a drugi pravom Nastali nizovi su perspektivni
i neka je S njihov centar perspektive. Projektivno preslikavanje
pramenova SI i S2 izvodi se proizvodom perspektivnih presli-ka-
vanja pramenova sa sreditima SI i S, S i Sz. Proizvoijnoj
pravoj S,N, konstruiimo SzNI', pa je njihov pre-
sek N krive k. Ako N, opisuje prvi niz
NI' drugi niz, tada prava NINI' opisuje pramen sa sredi-
tem u S, a N zrakova opisuje
krivu k.
I;r.aberimo sada PI i. pz krive 'k za sredita novih prame-
nova i dve prave ovih pram;nova sma-trajmo parovima odgovara-
ako se seku u krive k. Dokaimo da je tako, uspostav-
ljena Korespondencija pramenovima P, i P2 projektivna.
Izaberimo tri para pravih P,S, i P2SI, P,SZ i P
2
SZ I
PiN i PzN. Ako prave prvog pramena pr:avom NSI ,
a prave drugog pramena pravom NS2, tada na ovim pravim de-
bijamo nizove koji su perspektivni jer nJihova N
odgovara sama sebi. Centar perspekti'Ve je ista S. Proizvolj-
na prava prvog pramena PINI i njoj P2N!' seku se u
M krive. Kako su nizovi koje opisuju N, i N,' na
pravi-m NSI i NSz perspektivni sa centrom perspektive S,
jemo da je presJi.kavanje pramenOVima sa sreditima P, i S
perspektivno, pramenovima S i PZ perspektivno, da-
kle, presUkavanje prameoovima PI i Pz je projektivna. Kako
21'
324
smo pretpo'staviH da se polazni zraci seku u
krive k, kriva 'k je tvorevina i ovih proJektivnih pramenova.
Prema dakarzanim osobinama, lkriva k drugog reda potpuno je
a-ko je zadato:
a) pet .krive k (od kojih po tri nilsu kolinearne),
b) i jedna tamgenta kroz jednu od dMih
(sL 277a),
e) tri i dve tangente kroz dve od datih (sL 277b}.
Da Ibismo obrazovali dva projektivna 'pramena je tvorevina
kriva k, treba u b) da iza:beremo za sredite S2 do-
dirnu tacku tangente, a za .drugo sredite SJ jednu od ostalih
Ka,ko pravoj SJS2 prvog pramena odgovara u drugom
pramenu tangenta, a u osta,Mm dvema datim seku se
jo dva para pravih, s'leduje da su datim elementi-
ma krive za.data dva projeil;tivna pramena je tvorevina ova
kriva. se i u e) tri para
zrakova projeMivnih pramenova. .'
Primenimo dokazane osO'b1ne za konstrukoiju tangente krive kroz
datu krive i za konstrukciju druge prave sa
.krivom.
1. Dato je pet krive drugog redak .. Kroz jednu od njih
konstruisati ta-ngentu krive ('sl. 274).
krive kroz koju treba konstruisati tangentu, treba izabrati
za jednog. od pramenova 'pravih i zMo je sa
S2. Ostale sa SJ, A, B, c. Proizvoljan izbor
,sredita pramenova stav 4. Na taj smo izabrali
dva projektivna pramena SJ (a"bl,e,) A S2 Neka prava
t, prvog pramena spaja sredita, tj. t, = SJS2.
proizvod dva perspe<ktivna p res Ji.k ava.nj a, konstruiimo pravoj tJ
odgova-raju6u pravu 12 u pramenu sa sreditem S2. Na osnovu
g.tava 3., prava Iz je ,traena tangenta.
2. Dato je pet krive k. KTOZ jednu od njih data je prava
p. Konstruisati drugu prave p i krive k (sL 272).
krive k kroz koju je data prava p izaberimo za sredite
jednog pramena i zato je sa S, , a ostale sa S2, A, B , e .
T(IIko su izabrana dva projeklli.vna 'Pramena S, (aJ,bl,c,) A S2 (a2,b2,e2),
je tvorevina .kriva k.
pravu p pravom prvog pramena, tj. p =dJ (sl. 272),
konstruiimo joj u drugom pramenu pravu d2. Pre-
ma definioijI, 1). pravih d, 1 d2 je
krive k. DakJe, D Je druga prave . p i
kri,ve k.
Dua:lan iskall u ravni definicije 1. krive drugog reda ghi'si:
J'. Skup pravih koje spajaju paroye odgovarajutih
ka dvaju pravih nizova, kojima je uspostavljeno projektivno
preslikava:nje, je kriva druge klase. Te prave zovemo izvodnice krive.
Kriva je, dakle, tvorevina projektivnih pravj.h nizova
325
Ako su da'ti nizovi su nosioci prave SI i Sz i ako je
projektivno presl,ika'Vanje uspostavljeno sa .tr-i para
tj. SI (AlBICI) A- S2 (A2B2C2), tada su izvodnice krive k'
prave koje spajaju pa-rove tj. prave AIAz,
BIB2 , CIC2 , itd. (sl. 278). P-roizvoljan broj izvodnica krive druge
..
sl. 278
sl. 279
klase dohija -se ako se koit-strui'u parovi
oV'ih dvaju pravih niq;ova u uspostavljenom projektiV'Ilom pres li-
kavanJu.
Osobine ,krive druge klase dobijamo ako iskaemo dua1no stavove
kojima smo is'kaza1i osobine krive drugog reda. Navedi,mo neke od
nj4h.
Stav 2'. Nosioci SI i Sl nizova kojama je zadato pro-
jektivno presHkavanje, jesu izvodnice krive k' d-ruge klase koja
je tvorevina ovih nizova.
Prema stavu koji je dualan stavu T. sledi:
Kroz na jednom od Dosi.laca dvaju projektrivnih nizova koja
u projektivnom presHkavanju odgovara nosilaca,
smatranoj ,drugog nosioca, ,postoji samo jedna izvodnica
krive 'k' druge klase -koja je tvorevina ovih nizova. Ova se
naziva dodirna (ili tangen-t'na) krive k'.
Stav dualan stavu 4. dozvoljava da se dve proi-zvoljne izvodnice
krive k' druge klase izaberu za nosioce projektivnih nizova
je -tvorevina ova kriva.
Za krivu drugog reda ti -krirvu druge klase vai:
Stav 5. Skup dodirnih :krive 'k' druge klase _ je kriva k
drugog reda. i dualan stav: skup tangenata krive drugog reda
je kriva k' druge klase.
Ako u -projek.tivnoj ravni da je jedna prava
no daleka i ako ovu pravu
eukUdskoj ravni. U euklidskoj ravni nedegener\sana kriva drugog
reda ima oblid<e Ikoji zavise od poloaja -krive prema
dalekoj pravoj. Kriva je elipsa, a.ko nema ka sa
-da;lekom pravom, parabola, ako je dodiru1e i hiperbola
a;1ro je (sl. 279).
326
7. Projektivno preslikavanje (kolineacija)
dvodimenzionih mnogostrukosti
Dvodimeruziqne mnogostrukosti 'SU: I 'ra'VllQ polje II rav-
nD polje prav.i.h, III -snop rarvni i IV -snop pravih. Videli smo da
se izdeHnicije mnogos.truikosti I definicije ostaUb mnogostruko-
sti formuliu na osnovu prindpa dualnosti u rarv.ni i u p roos toru.
Zato je dOVDljlJ)J() iSkarzati osobine za ra:vDO polje
jer se osobine za oS1a<le dvodimenzione mnogoS>t:ru-
kosti izvode ovih prindpom du-a.lnosti.
Definicija 1. PresHkavanjedveju 'ravni je 'projektivno, ako je ko-
're9pondencija elementima i pravim) ovih ravni
dbootranDj i ako koji u jednDj ravni pri-
padaju jednoj jednodimenzionoj mnogostrukosti odgovaraju u dru-
goj ravni elementi kojli priPadaju jednoj jednodimenzio-
noj 'Il1lnogostru!kosti.
Definicija 2. Preslikavanje dvaju ravnih polja je projektiv-
na i naziva se koHneadja a>ko se 1\.1 obostranD pre-
slikavanju koje pripa>daju jednoj pravoj
presl1kavaju u ikoje 'Pripadaju jednoj pravoj.
U definiciji 1. ;su i projektivna rpresli:karvanja koja su
korelacije. . . . . .
Ako su nosioci polja rarv:ni <.t li al, prDjektivno pres1i1<a-
vanje Ct.l = f (<.t) !illi ct. A <.tl.
Def.iaUcije projekti.vnog presHkavaJnja. mogu. se iLs-kazati pojedi-
svaiku od 'navedenih odvodimenzionih mnogostrukosti na
osnovu prindpa dua1nosti, a mogu bi-ti iskazane i u obUku za-
za sve dvodimenzione mnogostrukosti. Is-kaimo i za-
,definioijuko1ineacije. U daljem se za<drati samo
na ,koJi.neacijama.
Definicija 2'. Proje'kltivno .preslikarvanje dvejou dvodimenz.ionih
mnogostrukosti je ;kolineacija ako u obostrano .pre-
:s1ilka'VaaJ.ju elementiJma ovih elementima
koj.i priJpadaju jednoj mnogostrukosti, odgo-
varaju u d:rugoj mnogostru:kos.ti elementi koJi, pripadaju
jednodimem;ionoj mnogostrukosti ilStog obUka.
Iz definicije 2'. 's.Jeduju osobine projektivnog presl.ik-.:l.vanja:
Stav 1. I'nverzno presJiikavanje projekti;vnog preslikavanja dveju
drvodimenzionih mnogostrukosti je 'Projektivno.
Stav 2. Proizvod dva projekt.ivna pres1i>kavanj.a .dveju dvodimen-
zion ih mnogostru!kosti je rprojektivno presHkavanje.
Ddkaimo jo neke osobine defiilJli'sanog projektivnog presHka-
vanja.
U definicijoi 2. zahteva se ,da ,se u projektivnom presli'kava'l1ju rav-
nijh polja jedne pra'Ve 'Preslikarvaju u odgova-
prave. Dokaimo da vai stav:
Stav 3. Ako je preslikavanje ravni!h polja projek'ti'V'I1o, tada
je preslika-vanje medu pravim nizovima
ovih polja .projektivno.
327
Dokaz. Neka se u projektivnom presli-ka va-nju -ra'vnj,h polja
prava a ravni o: presHkava nD. pravu al ravni ctl i neka
p O, S. T prave a odgovaraju redom taake PI OI. SI. TI prave
al (sl. 280). Neka su P. O i S. T harmoni!j-ski 'konjugovani parov1
i neka je ABCD u ravni ct ou 'kome su P, O.
dijagonalne a S T .dijagon.aJle PO sa pa.rom
stTana .kroz dijagonaInu R .
Da bismo dokazali ,da su taCke harmonij-siki
konjugovan;i parovi PI, OI i SI, TI, ,dokaimO' ,da .postoJi odgova,ra-
AIBICID, u ravni ctl. . .
Prema defIniciji 2.. kolinearne presJ.ikavaju se u koline-
arne dakle, A. B, P i D. C, P polja ct presHka-
vaju se u koHnearne AI. BI, PI i DI, CI. PI polja ctl,
pa je Pldijagonalna AIBIC,DI .
da su AIDIOI i BICIOI kolinea-rne. pa je OI druga
dijagona;lna ,kao i da irz IkoIinearnosti Bl Rl , D. , TI
i AI, Rl. CI, Sl sledi da su SI i T. dijagona:le
PI<1 sa su'prQotr:im stranama ,kroz dija-
gonalnu Rl. Da!kle. na osnovu definicije 3.1.. pa'l"ovi Sa, TI
i PI, OI su harmonioj'ski konjugovani. Ka'ko je presIrkavanje po-
ravni ct i 0:1 - sledi .da 'je i
presHkavanje nizova pravih a i al obostrano Jed:nOzn:a- .
Dakle. prema definicij.i 5.1. presliikav3lnje pravih- a; , -'
i al je projektivna.
sl. 280 sl. 281
Stav 4. Projektivna presJi:kavanje ravnih polja
no je sa para od kojih po
ne pripadaju jednoj pravoj.
Dokaz. Ako A, B. C. D polja ct odgovaraju redom
AI. BI, CI. DI polja 0:.. dokaimo da je M polja
o: dodeljena MI polja (1.1 (sl. 281)_
328
Uspostavimo projektivna presHkavanja pramenovima pra-
vih:
A (AB,AC,AD) AAI )AIBI,AIC"AID,)
B (BA,BC,BD) ABI (BIAI,BICI,BIDI) -
Na osnovu 'stava 5.4_ u prve-m -presHkavanju pravoj AM::::: a od-
gO'Vara prava al pramena sa sreditem Al, a u dru-
gom presHka:vanju pravoj BM = b odgovara prava
hl .pramena sa sreditem Bl _ Kako se, prema definiciji 2_,
ke :koje pripadaju nekoj pravoj presJ.i'kavaju u odgovara-
.pra-ve, sIe-dida se M, koja je -presek pravih a i b,
preslfkava tl preseka pravi.h al j bl, u
MI _ Kako se 'dve prave seku u jednoj M po-
Ua O(J. odgovara Ml polja ctl.
8. Perspektivno preslikavanje dvodimenzionih
mnogostrukosti .
.dV'Odimenm'onim mnogostrukostima u:spostaJVljamo !i speci-
ja!llllo preslikqvanje -koje je <projekttivno i 'koje nnivamo perspek-
tiVno_ Definiciju p-erspe'kt-ivnog presli-kavanja dvaJu ravnih polja
upoznaJd smo !rBIIlije (LS) i .kOIilStiti smo je u centralnom
projektovanju ravni. Ponovimo tu definidju jer 'Se iz nje, prem'a
princilpu dual-nosti" definiciija za ostale dvodi-
melllliiOllle m!I1<Jgos<trukosU.
Definicija 3. Presl:i.kavanje dvaju raV'llih polja je perspek-
tivno ako par odgovaraju6h ovih ravni pripada pravoj iko-
joj pripada jedna centar perspektive.
DokazaH smo da je pers.pektivno presI.ilkavanje dvaju ravnih polja
obostrano i koHnearno preslikavanje i da se
prava s ravni ct i ctl, kojima je uSp05.tavljeno
pempektivno preslikavanje, preslilkava u sa.mu sebe
Na osnovu ovih osobi'na i definicije 2. projekti'vnog presIi,k:iva-
nja, vai stav:
Stav 5. Perspektivno .presli;kavanje 'dvaju ravnih polJa je
projek-tivno presJ.i'kavanje (ikolineacija) .
Stav 6. Projektivno preslikavanje polja dveju ravni je ;per-
sopekti'Vno, ako 'Prava O'Vih ravni odgovara sama sebi iden-

Dokaz_ Kako je projek-tivno pres\.ikavanje ravnih polja
ctl = fl (a) sa ,pa'ra od ko-
jih po tri nisu kolinearne, neka su u ravni a date
A, B, E, 'F, od Ikojih su E i F na pravoj s nivni
a i Cl.I, a prava AB neka s u P (sl. 282)_ Odgovara-
u ravJ1i al neka su AI, Bl, gde prava AlBI prolazi
kroz P i E = El, F = FI .
329
Kako se prave AB i AlBI seku u P, one ravan
kojoj pripadaju pra'Ve AAI i BB. i neka je njihov presek
O. Centrom O perspektive odredeno .-je perspektivno preslika-
vanje t.tl = f2 (t.t) mvni'h pO'lja IX i
sl. 282 sl. 283 .
Prema tome, sa zadata paTa defini-
sano je projektivnO' presJi.kavanje fl ravni IX i IXI, a je
sa ista para Dd o i perspektivnO'
preslikavanje f2 istih ravni sa centrom perspektive O. Ka'kO' je
perspektivno preslLkavanje talkode projektivno, a prema stavu 4.
sa data para je samo jedno
projektivno preslikavanje, sledi da je fl = f2 tj. polaznO' projektivno
preslikavanje je perspektivno.
Definicija 3. Perspektivno presliikavanje dvaju ravnih polja ta-
naziva se i perspektivnO' kolinearno preslikavanje, perspek-
tivna ili cen tra-Ina kolineacija.
Preslikavanje ravni na samu sebe
Definicija 4. Ako je definisano preslikavanje jedne ravni
na te i;ste ravni, tj. presli.kavanje poljima
je nosilac ista ravan, -tada kaemo da se ravan presHkava na
samu sebe.
Svaka kO'ja pri presJ.i.kavanju O'dgovara sama sebi, naziva
se dvojna preslikavanja.
Definicija 5. AkO' se jedna ravan presli-kava na samu sebe tako
da je svaka dvojna, tada je uspostavljeno presli-
kavanje. Ili: presHkavanje medu ravnim poljima sa istim
nO'siocem u kome je sValka dvojna, je presl.ikava-
nje. U protivn'om ono je
Stav 7. preslikavanje dvaju pO'lja jedne ravni je
projektivno preslikavanje.
330
Stav 8. projektivnom pre-slikavanju ravni na sa-
mu sebe broj dvojnih nekolineamih nije od tri.
Dokaz. Izvedimo dokaz indirektnim putem, da
postoje dvojne nekolinearne A == AI, B :::: BI, C == CI ,
D = DI. ova para (stav 4.) defi-
nisano je projektivno preslikavanje MI:::: fl (M) ravnih polja ta-
za koje pretpostavljamo da je (stav 4.). Sa ista
para datih poto su one dvojne, defi-
nisano je i projektivno preslikavanje MI = f2 (M) istih
polja Kalo je, po stavu 4., sa para
samo jedno projektivno preslikavanje. sledi da
se preslikavanja fl i f2 ne razlikuju, -tj. fl = f2. Dakle, polazno
projektivno pres.Jikavanje fl je preslikavanje. Ovo je
suprotno pretpostavci da je ono pa iz ove
nosti da broj dvojnih nekolinearnih ne mo-
e biti od tri.
Stav 9. Ako su pri projektivnom preslikavanju (ko-
J.ineaciji) ravni na samu sebe 'sve neke prave dvoJne, tada
postoj.i pramen pravih su sve prave dvojne.
Ovaj smo stav -dokazali u odeljoku I o perspektivno kolinea:rnom
preslikavanj.u u stavu 4. dokaz radi boljeg istica-
nja osobina projektivnog -preslikava-nja u presl.ikavanja
ravni na samu sebe. Napomenimo da je obrnut.i stav ovome ustva-
ri njemu dualan, pa nema potrebe da se -dokazuje.
Dokaz. Neka se u projektivnom preslikavanju ravnih polja
je nosilac .jedna ista ravan, prava s preslikava u samu sebe
Na osnovu stava 4. projektivno preslikavanje je odre-
sa para od kojih po tri
nisu kolinearne, i neka su to p = PI i Q = Q: prave s i
parovi A .j Al , B i BI. Prave AAI i BB. seku se u O. Dokaiii-
mo ,da je O -dvojna i da je O sredite pramena su sve
prave dvojne. Prave AAI i BBI seku 0'SIll 's redom u A.=AIs,
B. = Bis koje su dvoj-ne. Tada su prave AAI i BBI dvojne, tj.
AA. :::: AlAl., BB, = BIB1s ovih pravih je dvojna,
da.kle O je dvojna
Svakoj pravoj m pramena sa sreditem O 'pripada O i
Ms sa osom s. Kako su ove dve dvojne,
dvojna je i prava m. Dakle, svaika prava pramena je dvojna.
Osim O, nema drugih dvojnih van prave s. Ako
bi postOjala dvojna N = Nl, tada bi sa dvojne neko-
linearne bHo zadato presJiikavanje, to je sup'ratno
pretposta-vci.
Definicija 6. 'projektivno presl-ikavanje (kolineacija)
ra'll'ni na samu sebe. u- kome je jedna prava dvojna i jedan pramen
dvoJni, naziva se perspek'tivna kolineacija ili cel]tralna kolinea-
cija. Dvojna prava naziva se. osa kolimeacije. pramena na-
ziva se centar kolineacije.
Definicija 7. Perspektivna kolineacija je homologija ako centar
ne pripada osi, odnosno elacija ako je centar na osi.
331
Kako je centralna koJ.ineacija projektivno preslikavanje, a ono
jP, po stavu 4., zadato sa para od ko-
jih po tri nisu kolinearne, proizlazi da se centralna koJ.ineacija
zadaje: o'
- centrom O, osom s = PO i 'parom A,
AI na pravoj kroz O;
- centrom O i tri para A i AI, B i BI,
C i CI, pri su parovi na })Ta-vim
kroz O;
- osom s = PO i dva para A i AI, B i
BI, 'pri se prave AB i AlBI seku il ose s.
Definicija B. Homologija je harmonitjSika ako za 'par odgo-
M i MI vai (M-MIOM.), gde je O a
M. presek prave MMI sa osom s homologije.
Stav 10. Ako u datoj homologiji za jedan par ta-
vai (MMlOM.) , tada to vai za svaki par
dakle, homologija je hannonijska (sl. 283).
Dokaz. Neka je homologijadataosom s, centrom O i parom
M i MI za koji vai (MMlOM.) . Neka je
A i AI proizvoljan par iste Pra-
va AAI sadri O i se s u A.. Prave MA i MlAI
su prave i seku 'se u P = Pi. ose s.
Dokaz' da iz (MMlOM.) sledi (AA,OA.) 'Posledica je sta.\Ta 3.3.
ovog poglavlja gde je naveden i dokaz.
Perspektivno kolinearno preslikavanje
k rive d r u g o g r e d a
Stav 11. U perspektivno kolinearnom preslikavanju kriva drugog
reda preslikava se u krivu drugog Ireda (sl. 284).
Dokaz. Neka je homologija ravnih polja rL i rL' data coot'rom O,
osom s i parom i neka je nedegenerisana
kriva drugog reda data u polju rL projektivnim pramenovima
SI (al ,bl ,CI) ii S2 (a2 ,b2 ,C2) .
Kako je preslikavanje kolineacija, pramenovi pravih preslikava-
ju se u pramenove pravih. Preslikavanje je projektivno, pa pre-
ma tome, postoji proizvod
SI' (al', bl', cO 7\ SI (al, bl, cJ) fi S2 (a2, b2, C2) fi S2' (a2',b2 cn,
pa je SI' (al', bl', eO A S2' b2', en.
U polju rLl tvorevina pro-jektivnih pramenova sa sreditima S/ 1
S/ je kriva drugog reda k'. Kako je preslikavanje ravnih polJa
obostrano i kolinearno, sledi 'da pramenovi
St' i S/ nisu perspektivni, tj da je. preslikana kriva k' nede-
generisana.
Na taj smo dokazali osobinu koju smo u odeljku I, o per
spektivno ko1inearnom preslikavanju kruga, 'prihvatili bez dokaza
i izvodili konstrukcije u kojima smo smatrali da se kriva drugog
reda preslikava perspektivno ko1inearno u krivu drugog reda.
332
Primer. Neka je centralna kolinea-cija ra'V'llih ex i ex
dalta centrom O, osom s i parom A i A'. Neka je kriva
k ,drugog reda dMa dvema <tangentama p, q. .i trima
od kojdh su dve dodime P, O tangenata, a je data
A ('Sl. 285). Odredimo u pOlIju 0.' preslikanu 'krivu k'
drugog reda.
o
I,
O
sl. 284 sl. 285
Kako je presld!ka'VaJnje polja a. i 0.' obostrano
i koJi.neaJI"l1o, presJiika:jmo na poznat A,
P, Q redom u ta6ke A', P', O' :i prave p, q u prave p' i g'.
pQlto P pr.1pada pravoj p, sledi da P' pripada
pravoj p'. O' pripada pravoj q'. Na osnovu stava 11,
prave p', q' i P', O', A' u polju 0.' Ikrivu k'
kOlja je slika krive k.