SEMINARSKI RAD

Tema : Zatita

i odrivo korienje uma

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com SADRAJ

UVOD...............................................................................................................................3 1 ZATITA I ODRIVO KORIENJE UMA.................................................................4

1.1 Znaaj uma..................................................................................................................... 4 1.2 Unitavanje uma............................................................................................................5 1.3 Ureivanje uma...........................................................................................................5 1.4 Ciljevi gazdovanja umama u odnosu na rin!i odr"ivog razvoja.............................# 1.5 $o!ijalni i %ulturini as e%ti odr"ivog razvoja umama..................................................& 1.# 'un%!ionalna trajnost ( o%azatelji odrzivog razvoja umama....................................) 1.* Zatita %ori+enja........................................................................................................... 1, 1.& $vets%i dan uma - odr"ivi razvoj................................................................................12

ZAKLJUAK..................................................................................................................14 LITERATURA ................................................................................................................15

UVOD
uma je sloena biljna zajednica ili biogeocenoza ekosistem! "umskog drve#a koje uti$e jedno na drugo% kao i na sredinu u kojoj se nalaze. &snovni delovi "ume kao ekosistema su zemlji"te% vazdu'% "umska ivotna zajednica i geolo"ka podloga. ume su najsloeniji kopneni ekosistemi. ( njima pored drve#a ivi mnogo drugi' vrsta biljaka% ivotinja% gljiva i mikroorganizama. Sloenost "uma se ogleda u nji'ovoj izraenoj spratovnosti i raznovrsnoj me)usobnoj povezanosti svi' $lanova ivotne zajednice. Razli$iti organizmi naseljavaju razli$ite delove "ume. Tako u kro"njama visokog drve#a ive vrste koje se retko% gotovo nikada% ne spu"taju u nie delove "ume * arborealni organizmi. &vaj deo "ume naziva se sprat visokog drve#a. ( niim delovima "umski' ekosistema mnogi bunovi izgra)uju gust sklop koji se naziva sprat bunova% ispod kojeg se razvija sprat zeljasti' biljaka. (z samu povr"inu tla ivi grupa organizama koji $ine prizemni sprat. ( samom zemlji"tu ivi mnogo razli$iti' organizama% koji izgra)uju podzemne spratove. ume su vekovima bile mesto odakle se $ovek snabdevao drvetom za ogrev% gradnju i "umskim plodovima za is'ranu. +eplanskim se$enjem "ume $ovek ugroava prirodu.

1 ZATITA I ODRIVO KORIENJE UMA

1.1 Znaaj uma

Slika -. uma u .oljskoj

&tkrivanje /emlje0 1lod +oden0 prevod Branislava Butorac0 2nciklopedija za mlade34arousse0 /maj0 5tlantis0 +ovi Sad 2667. str. 78.

/a opstanak planete /emlje veliki zna$aj imaju "ume. +eposredna i najve#a korist "uma je proizvodnja kiseonika. +a inicijativu 9eneralne skup"tine evropske kon:ederacije poljoprivrede iz -;<-. godine% u svetu se 2-. mart obeleava kao Svetski dan "uma. Tu inicijativu pri'vatila je &rganizacija (jedinjeni' nacija za 'ranu i poljoprivredu..osle pustinja% najzastupljeniji kopneni ekosistemi su "ume. &ne zauzimaju 2=> povr"ine /emlje i po svojim osobinama se razlikuju od ostali' ekosistema. /na$aj "uma za opstanak ivota ilustruje i $injenica da je kenijska ekolo"kinja ?angari @at'ai 2667. dobila +obelovu nagradu za mir% koja je prvi put dodeljena u oblasti za"tite ivotne sredine. &snivanje pokreta A/eleni pojasB za spa"avanje a:ri$ki' "uma je izme)u ostali' i njena zasluga0 u okviru tog pokreta% ona je organizovala siroma"ne ene 5:rike A"umare bez diplomeB!% koje su od -;<7. godine do danas zasadile ,6 miliona stabala% da bi spre$ile "irenje pustinjskog pojasa. Cstraivanjem je utvr)eno da jedna bukova "uma moe da proizvede oko ;%D tona suve materije po 'ektaru za godinu dana. Csta ta "uma proizvede oko 7 tone kiseonika po 'ektaru za jednu godinu.

Eeunesse% 9.:ume i drve#e. 1orijeni znanja% A@ozaik knjigaB% /agreb% -;;8. str. -,7.

1.2 Unitavanj uma

Slika 2. (ni"tavanje "uma

&tkrivanje /emlje0 1lod +oden0 prevod Branislava Butorac0 2nciklopedija za mlade34arousse0 /maj0 5tlantis0 +ovi Sad 2667. str. D8.

ume su neop'odne za prirodnu ravnoteu i ivot na /emlji. &ne su tokom vekova dosta redukovane. 4judi obaraju na milione stabala kako bi dobili drvo za 'ranu% da bi se grejali i izgradili ku#e. &ni% tako)e i kr$e velike prostore da bi i' preobrazili u oranice ili u pa"njake za stoku. Tako su prirodni predeli postepeno menjani i pretvarani u seoska imanja. Fanas su zone de:orestacije prisutne naro$ito u tropskim "umama% ali su sve "ume na svetu ugroene. Svesne opasnosti% me)unarodne organizacije% kao "to su Svetski :ond za prirodu Gorld Gildli:e Hund% GGH!% koji za amblem ima pandu% ili @e)unarodna unija za za"titu prirode% trude se da oive programe za"tite i o$uvanja "uma.2

1.! "U# $ivanj uma%

.ojam Aure)ivanje "umaI je kompleksan% mnogozna$an i razvojan% jo" od J?CCC veka de:inicija ure)ivanja% $uvanja% odravanja "uma podsti$e na istorijsko razmi"ljanje i izraava jedno napredovanje. Czraz odrivi razvoj Sustainable development! zaiveo je posle Czve"taja Brundtland komisije Svetske komisije za okruenje i razvoj% na $elu sa 9ro Karlem Brundtland! pod nazivom A+a"a zajedni$ka budu#nostB% po kome odrivi razvoj podrazumeva Arazvoj koji zadovoljava potrebe sada"nji' bez ugroavanja sposobnosti budu#i' generacija da podmire nji'ove vlastite potrebeB. ( toku poslednji' -86L266 godina brze i su"tinske promene ekonomski'% te'ni$ki'% socijalni'% politi$ki' i kulturni' uslova obeleile su C sastav i strukturu dana"nji' "uma. Time su one s jedne strane svedo$anstva istorijski' procesa% a sa druge strane razvojne opcije za dana"nje i budu#e dru"tvo Mesten% Roeder% 266-!.
2

ume u opasnosti% 'ttp:33www.barrameda.com.ar3ecologN3:orestsLinLdanger.'tm -<.6,.26-6.!

( odnosu na pret'odnu konstataciju% s'vatanje principa trajnosti% kao osnovnog principa regulisanog gazdovanja "umama% doiveo je tokom vremena vi"estruke preobraaje. &d po$etne odrivosti proizvodnje% prinosa i pri'oda od drveta preko multi:unkcionalnog kori"#enja "uma% pa sve do odrivosti ekosistema u dana"nje vreme i nji'ovog doprinosa kvalitetu ivotne sredine. &vakvo upravljanje je u celini multi:unkcionalno L proizvodnja "uma je primarni cilj% ali postoje i drugi ciljevi koji se uzimaju u obzir% kao "to su za"tita voda i zemlji"ta% lov% pri'vat javnosti. .ri tom% ovakvo upravljanje pro"iruje stanje po"umljenosti "umovitosti! i najve#i deo dobara i servisa koji idu uz to% i najzad ostalo je prirodno dre#i se aksioma Aimitiraj prirodu i po"tuj njeno deloB @edarevi#% -;=,% -;;-% 266D!.

1.& 'i(j vi )a*+,vanja umama u ,+n,-u na .#in/i. ,+#0iv,) #a*v,ja

/na$aj "uma% bogatstvo i raznovrsnost vrsta koje su u njima sadrane najbolje oslikava podatak da one sadre preko 86> svetskog biodiverziteta. .ri tom nije manji ni doprinos "uma u 'eterogenosti predela% :ormiranju tla% kontroli poplava% erozije zemlji"ta% zadravanju i pre$i"#avanju voda% proizvodnji kiseonika% itd. Samim tim posledice koje proizilaze iz propadanja ili nestanka de:orestacije! "uma su tako ozbiljne da se na me)unarodnim skupovima o$uvanje i odrivo gazdovanje "umama tretiraju zasebno. .rema me)unarodno usvojenoj de:iniciji% odrivo trajno! gazdovanje "umama AO podrazumeva upravljanje i kori"#enje "uma i "umskog zemlji"ta na takav na$in i u takvom stepenu% da se o$uva biodiverzitet% a produktivnost% obnavljanje% vitalnost i potencijal "uma da budu na nivou kojim bi se zadovoljile odgovaraju#e ekolo"ke% ekonomske i socijalne potrebe i dana"nje i budu#i' generacija kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou% a da se pri tom ne ugroze i o"tete neki drugi ekosistemiI @P.H2% Kelsinki% -;;,!. 1riterijumi za panevropsko odrivo gazdovanje "umama deklaracija K-! su slede#i: Q odravanje i odgovaraju#e uve#anje "umski' resursa i nji'ov doprinos globalnim ciklusima ugljenika0 Q odravanje zdravlja i vitalnosti "umskog ekosistema0 Q odravanje i podsticanje proizvodni' :unkcija "uma od drveta i oni' koje to nisu!0 Q odravanje% konzervacija i odgovaraju#e uve#anje biolo"kog diverziteta u "umskim ekosistemima0 Q odravanje i odgovaraju#e uve#anje za"titni' :unkcija u "umskom gazdovanju naro$ito zemlji"ta i vode!0 Q odravanje drugi' socioLekonomski' :unkcija i uslova. /a'tevi odrivog upravljanja mogu se ispuniti samo ako su obezbe)ene odre)ene pretpostavke. &baveze obnavljanja "uma i po"umljavanja spadaju u osnovne uslove za obezbe)ivanje kako stati$ke tako i dinami$ke :unkcionalne trajnosti @edarevi# et al.% 266D!. &vaj za'tev prakti$no je utvr)en i sagledan u kvalitativnom i kvantitativnom smislu u .rostornom planu Srbije -;;D! i kroz pret'odnu Studiju za izradu +5.La 266<3=. god.! kroz ciljeve ure)enja i kori"#enja "uma i "umski' zemlji"ta% upravljanja lovnim potencijalima i za"titom prirodni' dobara% a oni obu'vataju: D

Q unapre)ivanje stanja "uma 0 Q pove#anje povr"ina pod "umom po"umljavanjem!0 Q za"tita bioraznovrsnosti0 Q zadovoljavanje ekolo"ki'% ekonomski' i socijalni' :unkcija0 Q me)ugeneracijska i unutargeneracijska ravnopravnost u odnosu na vi"enamensko kori"#enje "uma. ( odnosu na zna$aj napred pretpostavljeni' ciljeva svi su oni ovako koncipirani u manjoj ili ve#oj meri strate"kog karaktera. ( odnosu na odrivo upravljanje lovnim podru$jima osnovni ciljevi su: Q zna$ajno pove#anje brojnosti populacije sitne i krupne divlja$i0 Q pobolj"anje strukture polne i starosne! populacije krupne divlja$i i kvaliteta tro:eja0 Q o$uvanje retki' i ugroeni' vrsta lovne divlja$i i ostale :aune. ( odnosu na za"titu prirodni' dobara% ciljevi obu'vataju za"titu prostora mesta!: Q ciljevi za"tite biodiverziteta obu'vataju o$uvanje genetskog% specijskog i ekosistemskog biodiverziteta!. Q izuzetni' i jedinstveni' delova prirode od zna$aja za nau$ne% kulturno L obrazovne% rekreativne i dr. svr'e!0 Q karakteristi$ni' predstavnika pojedini' ekosistema i izraziti' biogeogra:ski' podru$ja% odnosno pojedini' tipova predela0 Q prirodni' predela% ambijenata oko kulturno L istorijski' spomenika. +avedeni ciljevi su potpuno kompatibilni sa strate"kim okvirom i ciljevima "umarske politike Srbije. Piljevi "umarske politike u Srbiji 2668. god.! su slede#i: Q o$uvanje i unapre)ivanje stanja "uma i razvoj "umarstva kao privredne oblasti0 Q pove#anje doprinosa "umarskog sektora ekonomskom i dru"tvenom razvoju Republike Srbije0 Q razvoj i odravanje sistema za"tite i unapre)ivanja "uma u za"ti#enim prirodnim dobrima% zasnovanog na realnoj valorizaciji ekonomski'% ekolo"ki'% socijalni' i kulturni' :unkcija "uma% a u skladu sa +acionalnom strategijom odrivog razvoja0 Q o$uvanje% realno unapre)ivanje% odrivo kori"#enje i valorizacija biolo"ke raznovrsnosti "umski' ekosistema0 Q o$uvanje% unapre)ivanje% odrivo kori"#enje i valorizacija za"titni' i socijalni' :unkcija "uma0 Q obezbe)ivanje odrivog razvoja i pro:itabilnosti dravnog "umarskog sektora uzimaju#i u obzir ekolo"ke i socijalne za'teve% kao i stvaranje najve#e mogu#e dodatne vrednosti proizvoda "uma0 Q stvaranje e:ikasnog sistema podr"ke privatnim vlasnicima "uma radi zadovoljenja li$ni' i op"ti' interesa% kao i ostvarivanja ciljeva odrivog gazdovanja "umama0 Q odgovaraju#im merama gazdovanja "umama obezbe)ivanje uslova za gazdovanje populacijama ivotinjskog sveta divlja$i! da bi se o$uvao nji'ov genetski potencijal% brojnost i kvalitet i omogu#ila kontrola upravljanja populacijama divlja$i0

<

Q stvaranje odrivog i ekonomski e:ikasnog sektora drvne industrije koji #e biti konkurentan na svetskom tri"tu i time doprinositi unapre)ivanju sektora "umarstva% za"titi ivotne sredine i razvoju doma#e privrede0 Q obrazovanje odgovaraju#i' stru$ni' kadrova za sektor "umarstva% koji #e biti u stanju da e:ikasno ispunjavaju zadatke usmerene na odrivo gazdovanje "umskim resursima i koji #e biti u mogu#nosti da aktivno u$estvuju u razvoju ekolo"ke svesti gra)ana Srbije0 Q podsticanje primenjeni' multidisciplinarni' istraivanja% razvoj te'nologija i unapre)ivanje kapaciteta u istraiva$kim institucijama u "umarstvu0 Q uspostavljanje i odravanje me'anizama za e:ikasno prikupljanje% $uvanje% analizu i e:ikasnu razmenu in:ormacija unutar sektora "umarstva i izme)u ostali' sektora% kao i podizanje nivoa svesti naj"ire javnosti o vanosti "uma i "umarstva za dru"tvo u celini uz aktivno u$e"#e svi' interesni' grupa0 Q uspostavljanje i ja$anje me)unarodne saradnje u svim aspektima "umarstva i srodnim oblastima radi uklju$ivanja u aktivnosti vezane za "ume i "umarstvo na globalnom i regionalnom nivou.

1.1 2,/ija(ni i 3u(tu#ini a-. 3ti ,+#0iv,) #a*v,ja umama

.ostoji op"te pri'va#eno mi"ljenje da je vrednost "umski' ekosistemski' usluga izvan :ormalni' tri"ta znatna. Tako)e% postoji generalna saglasnost da se ove vrednosti relativno malo uzimaju u obzir u velikom delu procesa dono"enja odluka vezani' za upotrebu zemlji"ta% a koje dovode do promena vezani' za "ume. /na$aj socioLekonomski' i kulturni' aspekata trajnog gazdovanja "umama istaknut je na globalnom nivou u ciljevima trajnog gazdovanja "umama% navedenim u umskim principima Horest principles!% a usvojenim na (+ 1on:erenciji o ivotnoj sredini i razvoju (+P2F!., +eki od indkatora za ocenu stanja% a samim tim i mogu#nost odravanja i unapre)evanja socioekonomski' :unkcija i uslova vezani su za doprinos "umarskog sektora zapo"ljavanju ljudi kao nji'ovo zdravlje i bezbednost na poslu% zatim zna$ajnu ulogu energije drveta u ukupnoj potro"nji energije. ?eoma vaan indikator je mogu#nost pristupa "umama u rekreativne svr'e i kulturne i spiritualne vrednosti pojedini' lokaliteta u "umi. ume i "umarstvo predstavljaju jedan od glavni'stubova odrivog ruralnog razvoja. ( okviru dravni' "uma Republike Srbije bez 1osova! na povr"ini od 8.6;2%6< 'a izdvojene su "ume koje kao poseban speci:i$an! cilj gazdovanja imaju intenzivno rekreativno kori"#enje. Fosada"nji odnos prema ovoj speci:i$noj vrsti koristi i kori"#enja uglavnom se bavio pravom na! kori"#enja% a nikako i obavezama. &tud i op"ta zapu"tenost objekata namenjeni' rekreativnom kori"#enju. +eop'odno je uvo)enje principa korisnik pla#a. 5ko je to nesporno% osnovni problem je identi:ikovati lokalitet i korisnika. Samo pojedina$ni lokaliteti unutar ve#i' "umski' kompleksa u tom smislu imaju adekvatan tretman npr. 1o"utnjak% 5vala% neke gradske "ume Beograda!. 1ulturno istorijski predeli u Srbiji% kao za"ti#ena prirodna dobra% izdvojeni su na povr"ini od 7.-6D%,- 'a% a obu'vataju memorijalne prirodne spomenike i prostore oko nepokretni' kulturni' dobara koje $esto $ine i manji "umski kompleksi manastiri i manastirske "ume% i drugo!. ( odnosu na poli:unkcionalni pristup planiranju gazdovanja "umama i na toj osnovi izvr"enu preraspodelu povr"ina dravni' "uma% povr"ina "uma oko kulturni' i istorijski' spomenika iznosi
,

Horest resources o: 2urope% Pis% +ort' 5merica% 5ustralia% Eapan and +ew /ealand TBHR5!% (+L2P2LH5&% Rome% 2666.% str. -22.

-.2-;%<2 'a. &$uvanje% unapre)enje% odrivo kori"#enje i valorizacija za"titni'% socijalni'% kulturni' i regulatorni' :unkcija "uma je% tako)e% jedan od istaknuti' ciljeva izloeni' u Strategiji razvoja "umarstva.

1.4 5un3/i,na(na t#ajn,-t I .,3a*at (ji ,+#*iv,) #a*v,ja umama

Czve"taj o stanju "uma i na$inu nji'ovog kori"#enja TBHR5 2666! jasno ukazuje na poli:unkcionalnost u kori"#enju "umski' ekosistema na globalnom nivou. .ri tom se sve "ume i "umsko zemlji"te u osnovi dele na povr"ine pod "umom pogodne namenjene! za proizvodnju drveta i ostale "ume. &stale "ume obu'vataju% izme)u ostalog% "ume od C do ?C kategorije zemlji"ta prema C(P+ -;;;! kriterijumima!% za"titne "ume zemlji"ta i voda% "ume koje se koriste u okviru socioLkulturni' :unkcija i dr. 1oji su kvantitativni e:ekti ovi' opredeljenja delom se vidi iz tabele -. ( odnosu na preraspodelu povr"ina na globalnom nivou% u okviru Republike Srbije bez 1osova! ukupan prostor dravni' "uma je obu'va#en sa $etrdeset 76! pojedina$ni' namenski' celina koje se sumarno mogu vezati za posebne speci:i$ne! ciljeve gazdovanja% kako je to prikazano u tabeli -. Tabela -. Fistribucija ukupne povr"ine dravni' "uma u Srbiji prema namenskim celinama

Czvor: ljuki# 266<!

.un naziv kodova namenski' celina nalaze se u kodnom priru$niku% ura)enom kao podr"ka in:ormacionog sistema A&snovaB Bankovi#% @edarevi#% 266,!. (kupna povr"ina dravni' "uma obu'vata i povr"inu "ikara i "ibljaka.. Cako u ukupnoj obrasloj povr"ini dravni' "uma u Srbiji dominiraju "ume proizvodne namene u klasi$nom smislu!% na ovom mestu valja ista#i i zna$ajno prisustvo ostali' kategorija kori"#enja% posebno za"titni' "uma zemlji"ta od razli$iti' erozioni' oblika!% za"titni' "uma voda% nacionalni' parkova% strogi' i specijalni' prirodni' rezervata. Realna je $injenica da su neki od istaknu ti' prioritetni' ciljeva u me)usobnim odnosima ponekad komplementarni% te prioritetan cilj ne isklju$uje drugi e!% a ponekad i konkurentni i kon:liktni% do te mere kad se isklju$uju% prvi prioritetan! druge ostale! @edarevi#% ljuki#% 2667!.

1.6 Zatita 3,#i7 nja

& za"titi biodiverziteta kao imperativnom cilju u okviru trajnosti i odrivog kori"#enja i gazdovanja "umama mora se podjednako voditi ra$una pri planskom% gazdinskom :orsiranju svi' napred nabrojani' posebni' ciljeva. ( tom smislu neop'odno je imati u vidu koje vrste :lore i :aune i nji'ova stani"ta i populacije% posebno pojedini' vrsta drve#a% spadaju u kategoriju retki'% reliktni'% endemi$ni' i ugroeni' vrsta ( Srbiji je u okviru dosada"nji' radova na sastojinskoj inventuri "uma% zapo$eti' jo" sredinom JCJ veka% registrovano <2 vrsta drve#a% od koji' su 2- alo'tone vrste. .ri tom% neosporna je $injenica da alo'tone vrste u ukupnom "umskom :ondu dravni' "uma u$estvuju sa -%;> po zapremini% "to se na nacionalnom nivou moe drati planski pod kontrolom. ( isto vreme da se zaklju$iti da samo -- vrsta drve#a od evidentirani' <2 u dravnim "umama Srbije $ini gotovo ;6> "umskog :onda po dube#oj zapremini. Ti' -- vrsta mogu se% bez ve#i' ograni$enja i bez ve#i' negativni' uticaja na raznovrsnost% nesmetano planski koristiti i za komercijalne se$e a to su: bukva% kitnjak% cer% lunjak% obi$ni grab% sladun% srebrna lipa% bagrem% crni bor% smr$a i jela. &vom spisku svakako treba dodati klonove topola. &stale vrste drve#a se% zbog svog neznatnog u$e"#a% pre svega moraju $uvati i "titi% a tek potom vrlo kontrolisano i ograni$eno koristiti u klasi$nom prinosnom smislu. 1ada je u pitanju regeneracija "uma% moe se re#i da u odnosu na ukupan prostor Srbije podaci +acionalne inventure "uma 2667L266=. god.! jasno ukazuju na prisutne promene i spontanost "irenja povr"ine pod "umom% posebno u privatnom posedu. .rema prvim pokazateljima moe se o$ekivati uve#ana "umovitost Srbije za -L8> u odnosu na onu sa kojom danas raspolaemo. ( odnosu na me)unarodnu klasi:ikaciju "ume se prema prirodnosti svrstavaju u pet kategorija: osnovna% modi:ikovana prirodna% poluprirodna% proizvodne plantae i za"titne plantae% od koji' su u na"im uslovima prepoznatljive prve $etiri. &snovna struktura "uma u odnosu na prirodnost ukazuje na snaan antropogeni uticaj i prisustvo $oveka u "umskim ekosistemima i% u odnosu na aspekt nji'ove raznovrsnosti% negativne e:ekte na duge odseke vremena. 1ada se posmatraju introdukovane vrste drve#a% u odnosu na dosada"nje iskustvo u prakti$nom planiranju gazdovanja "umama u Srbiji% evidentirano je 2< une"eni' vrsta drve#a pri $emu su ovde obu'va#eni i klonovi!% koje su u okviru sastojinske inventure "uma registrovane u -6

na"im "umama. .ovoljnim se moe oceniti nji'ovo relativno skromno u$e"#e u ukupnom drvnom :ondu izraenom povr"inom i zapreminom osim u slu$aju proizvodni' plantaa klonova meki' li"#ara% koje u ukupnoj povr"ini i zapremini "uma Srbije u$estvuju sa -%<>% a u teku#em godi"njem zapreminskom prirastu sa D%,>. &no "to je neosporno u odnosu na introdukovane vrste je da neke od nji' svojom agresivno"#u ekspanzijom! postaju ozbiljna pretnja prirodnoj regeneraciji i opstanku doma#i' vrsta drve#a% tu pre svega treba ista#i pajasen% kiselo drvo% bagrem i bagremac. @rtvo drvo uklju$uje drvo u lee#em stanju% mrtvo korenje i debla ve#a ili jednaka -6 cm u pre$niku. .rocenjena biomasa mrtvog drveta u na"im "umama iznosi oko -D> u odnosu na biomasu ivog drveta iznad i ispod zemlje! "to se sa "ireg aspekta problema o$uvanja raznovrsnosti moe smatrati povoljnim pri tom se misli na biotope entomo:aune i miko:lore koje sre#emo u "umi i "umskom zemlji"tu!. &snovni vid za"tite i o$uvanja biolo"ke raznovrsnosti je in situ o$uvanje gena% vrsta i ekosistema u nji'ovom prirodnom okruenju genetski resursi!% "to se moe ostvariti uspostavljanjem mrea za"ti#eni' oblasti razli$iti' sistema i kategorija za"tite% obnavljanjem degradirani' ekosistema i za"titom ugroeni' vrsta. .rema Registru za"ti#eni' prirodni' dobara zaklju$no sa 266=. god.! u Srbiji je izdvojeno i za"ti#eno ;8 op"ti' rezervata prirode na povr"ini od =-8- 'a namenjeni' prvenstveno odravanju genetskog :onda. ( dravnim "umama Srbije u cilju obezbe)ivanja reprodukcije pojedini' vrsta namenski je izdvojeno -.6-< 'a semenski' sastojina. 1ada se posmatra oblik predela% mora se po#i od toga da AOpredeo ozna$ava odre)enu teritoriju onako kako je vidi stanovni"tvo% $iji je karakter rezultat i interakcija prirodni' i3ili antripogeni' :aktoraB 2vropska konvencija o predelu% Hirenca% Savet 2vrope% 2uropean treatN Series R -<D!. ?ezano za "umske ekosisteme% kao strukturne delove predela% u na"im uslovima su ipak dominantniji prirodni :aktori. ( odnosu na osnovne karakteristike relje:a% kao polaznog kriterijuma prilikom izdvajanja tipova predela% predeli u Srbiji mogu se generalno razvrstati u tri kategorije: ravni$arske% brdske i planinske. & raznolikosti "umski' ekosistema u Srbiji kao elemenata predela u dovoljnoj meri govori dosada"nji broj izdvojeni' ekolo"ki' jedinica -D6! i tipova "uma 266! Bankovi# % @edarevi#% 266,!. ( odnosu na vlasni"tvo predeli su izraenije :ragmentirani u privatnim "umama. ( cilju unapre)ivanja znanja o predelima na nacionalnom i lokalnom nivou unutar "umski' podru$ja! neop'odno je: Q identi:ikovati sopstvene predele na ukupnoj teritoriji0 Q analizirati nji'ove karakteristike% kao i sve sile i pritiske koji i' trans:ormi"u0 Q pratiti nji'ove promene 2vropska konvencija o predelu!. 1ada se govori o ugroenim "umskim vrstama% prema C(P+ kategorizaciji% vrste su kriti$no ugroene ako postoji izuzetno visok rizik nji'ovog nestajanja u divljini u skoroj budu#nosti. .laniranje gazdovanja "umama treba da bude usmereno na $uvanje% za"titu i pove#anje biodiverziteta na ekosistemskom% specijskom i nivou gena i% gde je to evidentno% na nivou predela. 5naliza u pojedinostima pokazuje da su od ukupnog broja od ,= vrsta: -2 retke i ugroene% 8 retke% ; reliktne% D endemi$ne i D pod rizikom. &dnos prema navedenim vrstama i stani"tima na kojima i' nalazimo% u planskom% a time i upravlja$kom smislu% mora biti krajnje obazriv i odmeren u skladu sa pozicijom koju u socijalnom smislu zauzimaju u okviru konkretni' "umski' ekosistema. +ji'ov status mora biti utvr)en i zakonskim aktima kojima se u naj"irem obu'vatu odre)uje politika odnosa prema "umi i odrivom kori"#enju ukupni' potencijala "uma u "umskim podru$jima.

--

1.8 2v t-3i +an uma 9 ,+#0ivi #a*v,j

@e)unarodno ustanovljeni datum koji je posve#en "umama i zna$aju nji'ovog o$uvanja% /avod je obeleio -;. marta% zajedno sa E. ASrbija"umeB u poznatoj beogradskoj "umi% Spomeniku prirode A1o"utnjakB. Tako su se u ovom za"ti#enom prirodnom dobru% povodom Svetskog dana "uma pored organizatora E. ASrbija"umeB i /avoda% okupili predstavnici @inistarstva poljoprivrede% vodoprivrede i "umarstva% @inistarstva ivotne sredine i prostornog planiranja% Cnstituta za "umarstvo% 9radskog sekretarijata za za"titu ivotne sredine% umarskog :akulteta% i drugi' nadleni' institucija% kao i predstavnici medija% kako bi podsetili javnost na zna$aj i korist "uma% ali i na neop'odnost nji'ove za"tite i o$uvanja kao dragocenog prirodnog resursa. (sled globalni' promena% pored zadataka na obezbe)ivanju proizvodne uloge "uma% pred "umarima su danas i obaveza da obzebede da "ume pruaju "to vi"e kiseonika% za"tite i obezbede vodne resurse% pruaju sigurno uto$i"te biljnom i ivotinjskom svetu% budu :aktor socijalnoekonomske stabilnosti% i doprinose boljem i 'umanijem ivotu u celini. 1ako je naglasio% jo" pre tri stotine godina su "umari primenjuju#i princip trajnosti u gazdovanju "umama% pri'vatili danas op"te priznati princip odrivog razvoja. &dgovorno ispunjavaju#i za'teve koji se postavljaju pred "umare i "umarstvo% i u narednom periodu nastavi#e se sa unapre)enjem stanja "uma% s ciljem ostvarivanja obaveze da 7- odsto teritorije Srbije bude pod "umom.7 &zbiljnu ugroenost "uma% i veliki zna$aj nji'ove za"tite% pre svega od pogubni' uticaja nekontrolisani' i nesavesni' uticaja $oveka. ume sa svojom proizvodnom% za"titnom i rekreativnom :unkcijom% predstavljaju prvorazredni prirodni resurs. @e)utim% to su ujedno zna$ajni% i brojnim :aktorima ugroeni ekosistemi koje su od izuzetnog zna$aja za o$uvanje biljnog i ivotinjskog sveta% i ukupno stanje ivotne sredine. &d prvi' dana uspostavljanja institucionalne za"tite prirode u Srbiji% "umski ekosistemi su bili predmet posebne panje. @e)u prvim za"ti#enim prirodnim dobrima u Srbiji su bukovi rezervati @usta:a i Helje"ana za"ti#eni -;7=. godine. .ored brojni' "umski' rezervata% reprezentativni' prirodni' dobara gde je "uma jedna od osnovni' vrednosti kao "to su nacionalni parkovi% tu su i pojedina$na stabla% 28< spomenika prirode botani$kog karaktera. .ove#avanje povr"ina pod "umama i spre$avanje nji'ove devastacije% kao i odrivo upravljanje "umama% predstavljaju dragoceni doprinos o$uvanju ivog sveta% i unapre)enju stanja ivotne sredine kod nas. Piljevi /avoda na uspostavljanju za"tite na -- odsto teritorije Srbije do 26-6 godine% ujedno podrazumevaju za"titu i o$uvanje upravo reprezentativni'% auto'toni'% dragoceni' "umski' sistema u zemlji. & mnogostrukoj ulozi i zna$aju "uma govorio je izvr"ni direktor Sektora za "umarstvo i za"titu ivotne sredine Ranko ikanja% naglasiv"i da je na "umarima ozbiljni zadatak da zaustave trend smanjenja "umovitosti i ukupne degradacije "uma. uma 1o"utnjak pravi je primer "umskog ekosistema koje je kao dragocena zelena oaza u gradskom tkivu ima izuzuzetan zna$aj sa stanovi"ta pre svega njene za"titne% pa i rekreativne :unkcije. & njenim vrednostima%tom prilikom govorila je Biljana Eovanovi#% stru$njak /avoda. Svetski dan "uma se ve# vi"e decenija obeleava "irom sveta% &beleavanje Svetskog dana "uma pokrenula je 9eneralna skup"tina evropske kon:ederacije poljoprivrede jo" -;<-. godine% kada je &rganizacija (+ za 'ranu i poljoprivredu Q H5&% pri'vatila ovu inicijativu% smatraju#i da #e se time doprineti ja$anju uverenja naj"ire javnosti o zna$aju "uma i njenoj vrednosti i ulozi
7

@edarevi# @.% ljuki# B.% &drivo kori"#enje "uma% A&drivi prostorni% ruralni i urbani razvoj Republike SrbijeI% posebno izdanje C5(S% Beograd% 2667. str. 2,2.

-2

za $oveka Q za"titnoj% proizvodnoj i rekreativnoj. /a obeleavanje simboli$no je odabran 2-. mart% prvi dan prole#a% u znak bu)enja prirode i vegetacije% ali i kao znak novog po$etka% ve$itog obnavljanja ivota. .ovr"ine pod "umama u svetu se ubrzano smanjuju. Tome doprinosi i proces globalnog zagrevanja .lanete. .rema podacima (+% za poslenji' -8 godina "umske povr"ine u svetu su se smanjile za vi"e od trostruke povr"ine +ema$ke. Svetski dan "uma ustanovljen je kako bi se naglasila neop'odnost mudrog upravljanja "umama i nji'ovog odrivog kori"#enja% upravo zbog nji'ove vi"estruke zna$ajne uloge za $oveka% i za opstanak .lanete u celini. .o obimu i ulozi u ivotnoj sredini% "ume imaju veliki zna$aj. &ne su :aktor stabilnosti klimatski' elemenata i pojava% i predstavljaju stabilizator klime sa velikim uticajem na celu s:eru i stabilnost svi' ekosistema. Tako)e% "ume su glavni regulator odnosa kiseonika i ugljenLdioksida u vazdu'u% i u$estvuju u pre$i"#avanju zaga)enog vazdu'a% te su kao takve stekle epitet Iplu#a bios:ereI. ume u najve#oj meri uti$u na pre$i"#avanje vazdu'a od pra"ine i drugi' $estica koje dospeju u atmos:eru. (ticaj "uma na vodne resurse je veliki i kompleksan L "uma ima 'idrolo"ku i vodoza"titnu :unkciju% i zna$ajnu ulogu u spre$avanju poplava. &ne doprinose da se zna$ajne koli$ine vode zadre u "umskoj prostirci i "umskom zemlji"tu% a odatle postepeno odlaze u vodene tokove. uma ima izuzetno pozitivan i kompleksan uticaj i na zemlji"te L pobolj"avaju 'ranljivost zemlji"ta% odnosno doprinose pove#anju njegove plodnosti. Svake godine "umska vegetacija vrati u tlo znatne koli$ine mineralni' 'ranljivi'! materija u vidu organski' otpadaka koje $ine li"#e% $etine% gran$ice% plodovi% koren i drugi delovi biljke i time 'umi:ikacijom uti$e na :izi$ka i 'emijska svojstva zemlji"ta. /a"titna :unkcija "uma ogleda se i kroz spre$avanje erozije% klizi"ta i zabarivanja zemlji"ta% a naro$ito u spre$avanju eolske erozije. uma je stani"te brojnim vrstama biljaka i ivotinja $iji opstanak i razvoj u zna$ajnoj meri upravo zavisi od o$uvanja "ume.

-,

ZAK:JU;AK
ume predstavljaju jedan od najsloeniji' ekosistema na zemlji i dragoceni prirodni resurs od izuzetnog ekonomskog zna$aja za $oveka. +ji'ovo preterano kori"#enje dovelo je do konstantnog smanjivanja povr"ina pod "umom i do degradacije ivotne sredine. /austaviti ovaj proces% slediti strategiju racionalnog i mudrog upravljanja "umama% jedan je od preduslova zdrave ivotne sredine i borbe za opstanak .lanete. Eedan od prioriteta evropskog partnerstva je primena koncepta odrivog razvoja. +eke od "ansi mogu#nosti! koje se "umarskom sektoru pruaju primenom odrivog gazdovanja "umama su: Q mogu#nost kori"#enja strani' investicija i doma#i' :ondova0 Q uspostavljanje sistema odrivog upravljanja "umama u skladu sa potencijalom0 Q smanjivanje pritiska na "ume koncentrisanim se$ama0 Q uve#anje stepena "umovitosti0 Q uve#anje brojnosti i kvaliteta divlja$i.

-7

:ITERATURA
Bankovi# S.% @edarevi# @. 1odni priru$nik% (niverzitet u Beogradu Q umarski :akultet% Beograd% 266,. Pi:ri# C. A&drivi razvoj i strategija za"tite okolineB% Socijalna ekologija god. ;% br ,% 2666.!% str. 2,, Q 27= Horest resources o: 2urope% Pis% +ort' 5merica% 5ustralia% Eapan and +ew /ealand TBHR5!% (+L2P2LH5&% Rome% 2666. @edarevi# @.% &drivo upravljanje "umama u odnosu na .anevropski kriterijum ,% .rojekat AHormiranje indikatora odrivog razvoja SrbijeB% (niverzitet u Beogradu L .oljoprivredni :akultet% Beograd% 2667. @edarevi# @.% ljuki# B.% &drivo kori"#enje "uma% A&drivi prostorni% ruralni i urbani razvoj Republike SrbijeI% posebno izdanje C5(S% Beograd% 2667. Mesten 9.% Roeder 5.% A@anagmant von HorstbetribenB% Band -% 9rundlagen% Betribspolotik ?erlag Fr 1assel% Remagen Q &bervinter% 266-. 'ttp:33www.barrameda.com.ar3ecologN3:orestsLinLdanger.'tm -<.6,.26-6.!

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

-8