Ni u predmodernim politickim zajednicama demokratske prirode, kakva je bila

Atina, nisu svi slobodni gradani efektivno ucestvovali u vr�enju vlasti. U

srednjovekovnim politickim zajednicama, o tom uce�cu svih podanika nije moglo biti
ni reci. Podela izmedu javnog i privatnog, dr�ave i dru�tva, zbog naturalnog oblika
privredivanja, nije postojala. Vlast je imala licni (personalni) karakter, bila je
rasparcana i ostvarivana na odredenim teritorijalnim povr�inama cije granice nisu
bile precizno utvrdene, niti ih je bilo moguce u potpunosti kontrolisati. Tek sa
razvojem moderne dr�ave, ciji uspon je bio povezan s razvojem kapitalizma, vojne
tehnologije, ratova i uvodenja redovnih poreza, ustanovljena je jasna razlika
izmedu dr�ave kao posebne dru�tvene organizacije i potpunog (globalnog) dru�tva (u
sastavu potpunog, globalnog, dru�tva postoje dva dela, dva kru�ja, javno i
privatno, dr�ava kao posebna organizacija i civilno dru�tvo). Potpunim (globalnim)
dru�tvom u sociologiji naziva se veoma �iroka zajednica ljudi, nastanjenih na
odredenoj teritoriji, u kojoj ti ljudi mogu ostvarivati svoje osnovne materijalne i
duhovne potrebe. Takva potpuna, globalna, dru�tva u kojima se javlja dr�ava kao
posebna dru�tvena organizacija su prevashodno narodi i nacije kao ljudske zajednice
povezane ekonomskim, istorijskim i kulturnim vezama. U tim globalnim dru�tvima,
pored dr�ave, postoje i druge dru�tvene organizacije (organizacija obuhvata vi�e
lica s odredenim zajednickim ciljevima, podelom rada, hijerarhijom i sredstvima
neophodnim za ostvarenje tih ciljeva, shodno utvrdenim pravilima organizacije). No,
u poredenju s tim drugim dru�tvenim organizacijama, dr�ava predstavlja najvecu i
najslo�eniju orgamizaciju. Do pojave apsolutne monarhije i njenog prerastanja u
modernu dr�avu, jedino je crkva mogla konkurisati dr�avi u moci i vlasti nad
globalnim dru�tvom. No, uspostavljanjem moderne dr�ave i njene suverene vlasti, u
medunarodnom poretku dr�ava (Vestfalskim mirovnim ugovorom iz 1648. godine, kojim
je okoncan tridestogodi�nji verski rat u Zapadnoj Evropi, priznate su za legitimne
i dr�ave utemeljene na luteranskoj i kalvinistickoj veri, dr�ava je postala
nezavisna od crkve i uspostavljen je sistem medunarodnih odnosa utemeljen na
pluralitetu nezavisnih dr�ava, koje ne priznaju vi�u vlast od sopstvene), moderna
dr�ava je nadvladala i svog dugogodi�njeg takmaca (Katolicku crkvu kao univerzalnu
organizaciju koja je pretendovala na najvi�u duhovnu i svetovnu vlast) i postala
nosilac najvi�e vlasti u globalnom dru�tvu (ovaj izraz globalno dru�tvo koji se vec
dugo upotrebljava u sociologiji treba razlikovati od modernih procesa
globalizacije sveta kao celine).
Definisati dr�avu kao dru�tvenu organizaciju znaci utvrditi specificna obele�ja
dr�ave u odnosu na druge dru�tvene organizacije. Pri tom, akcenat se stavlja na
organizaciju dr�avnog aparata ili na funkcije koje taj aparat ostvaruje u globalnom
dru�tvu (organizacione i funkcionalne definicije dr�ave). I danas, kao i pre sto
godina, veoma je prihvacen Veberov stav da se "dr�ava ne mo�e definisati na osnovu
sadr�aja onoga �ta cini ... Naprotiv, sociolo�ki se moderna dr�ava mo�e definisati
samo na osnovu jednog specificnog sredstva koje je svojstveno njoj ... sredstva
fizickog nasilja". No, ako postoji saglasnost u pogledu ovog obele�ja, te
saglasnosti nema u pogledu drugih obele�ja dr�ave kao dru�tvene organizacije (genus
proximum) koje je odvajaju od drugih dru�tvenih organizacija (differentia
specifica). Naime, postoje znacajne razlike u broju obele�ja dr�ave koja se navode.
Kristofer Pirson navodi osam obele�ja, Endru Hejvud, Patrik Danlivi i Brendan
O'Liri pet, Dejvid Held cetiri a Nikola Viskovic �est (ubrajajuci tu i specificne
funkcije dr�ave, �to ne cine druge pristalice organizacionih definicija dr�ave). Ne
mo�e se reci da bilo koji od ovih pisaca gre�i. Jednostavno, rec je nesumnjivo o
obele�jima koja se ne mogu primeniti na sve oblike dr�ava, predmodernu, modernu i
postmodernu. Sem toga, postojali su i postoje razliciti oblici predmodernih dr�ava
(anticke, feudalne, stale�ke, apsolutisticke) i modernih dr�ava (ustavna,
liberalna, liberalno-demokratska, demokratsko-socijalna dr�ava i jednopartijska
politicka zajednica - socijalisticka dr�ava). S obzirom na va�nost savremenih
oblika dr�ave, pisci cesto navode vi�e obele�ja poku�avajuci da obuhvate kako
obele�ja karakteristicna za pojam dr�ave uop�te tako i obele�ja savremene dr�ave.
Pri tom, u organizacionim definicijama dr�ave cesto se ostavlja nere�enim pitanje
da li stanovni�tvo potpunog (globalnog) dru�tva smatra dr�avu legitimnom ili
nelegitimnom.
 Polazeci od navedenih obja�njenja, moglo bi se ustvrditi da se dr�ava razlikuje
od drugih dru�tvenih organizacija sledecim obele�jima:
a. Monopolska kontrola nad sredstvima nasilja. Naravno, kako je to dobro zapazio
Maks Veber, nasilje nije ni normalno ni jedino sredstvo dr�ave, ali je svakako
sredstvo specificno za nju. Stoga, Veber je definisao dr�avu kao "ljudsku zajednicu
koja u okviru neke odredene teritorije ... sa uspehom pola�e pravo na monopol na
legitimnu primenu fizickog nasilja".
b. Teritorijalnost. Predmoderne i moderne dr�ave su polagale pravo na odredenu
teritoriju. Ipak, izmedu njih postoji znacajna razlika. Tek sa uspostavljanjem
moderne dr�ave, precizno se utvrduju i kontroli�u granice dr�ava kao teritorijalnih
zajednica. Moderna dr�ava brani svoj teritorijalni integritet "s divljom strasti".
To cine i "postmoderne dr�ave" (iako postmoderna politicka misao zastupa gledi�te o
potrebi prevazila�enja zastarelih pojmova kao �to su suverenost i apsolutnost
granica). Ne treba zaboraviti da je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i
Severne Irske stupilo u rat protiv Argentine, u drugoj polovini dvadesetog veka,
radi odbrane Folklandskih ostrva udaljenih od Ujedinjenog Kraljevstva vi�e od
10.000 milja (sa stanovni�tvom od svega nekoliko stotina ljudi). Stoga, nije cudno
�to teritorijalnost kao bitno obele�je dr�avnosti priznaje �irok krug pisaca, pocev
od Hobsa, preko Engelsa i Vebera, do savremenih pisaca kao �to su Man, Gidens i
Pirson. Naravno, teritorijalnost dr�ave odnosno fiksiranost njenih granica ne
znaci izolovanost dr�ava. Po samoj svojoj prirodi, moderna dr�ava je deo sistema
konkurentskih dr�ava. Stoga, dr�ave nastaju i nestaju u toj medusobnoj
konkurenciji. Carls Tili je ukazao da je 1500. godine u Evropi postojalo oko 500
vi�e ili manje nezavisnih politickih zajednica. Samo 400 godina kasnije, taj broj
se sveo na 25 dr�ava. Uporedo s tim procesom sa�imanja dr�ava, tekao je i proces
stvaranja nacionalne svesti, tj. proces identifikacije dr�ava s nacijama. Kao �to
je vec ukazano, taj proces je doveo do priznanja da se medunarodni poredak sastoji
iz nacija-dr�ava. Iz tih razloga, u politickopravnoj teoriji se cesto ukazuje na
potrebu razlikovanja nacije, nacionalizma i nacije-dr�ave (o tome ce biti kasnije
vi�e reci). Nastala u Evropi, nacija-dr�ava se ubrzo pro�irila na svet u celini.
Stoga, Entoni Gidens, pored evropske nacije-dr�ave, navodi kolonizovane nacije-
dr�ave (SAD, Kanada, Australija, latinoamericke dr�ave i Izrael), postkolonijalne
dr�ave-nacije (Kenija, Nigerija, Zimbabve i druge africke dr�ave) i modernizovane
nacije-dr�ave (Japan, Ju�na Koreja, Singapur, Turska).
v. Suverenost. Iako se suverenost, kao nezaobilazno obele�je dr�ave, smatra odlikom
moderne ali ne i predmoderne dr�ave, to je samo delimicno tacno. Ako se suverenost
pojmi, kao �to to cini Hinsli, kao konacna i apsolutna vlast u politickoj
zajednici, nema sumnje da je odredena vrsta suverenosti postojala i u predmodernim
dr�avama (posebno u Rimskom carstvu i Vizantiji). Naravno, moderni pojam
suverenosti javio se u 16. i 17. veku a najzaslu�niji za njegovu teorijsku obradu
bili su �an Boden i Tomas Hobs ( vi�e o tome u posebnoj tacki posvecenoj
suverenosti).
g. Bezlicna struktura vlasti. Ovo obele�je dr�ave nastalo je tek s pojavom moderne
dr�ave. Pretpostavka za nastanak bezlicnog i suverenog politickog poretka, kako je
dobro primetio Dejvid Held, bilo je razdvajanje politickih prava i obaveza od
religije i tradicije (u tradicionalnim, predmodernim, dru�tvima postojale su jasne
i nepromenljive statusne hijerarhije). U takvom poretku, ne vlada, na osnovu svoje
subjektivne i arbitrarne volje, posebna licnost (rimski cezar ili po milosti
bo�joj, apsolutni monarh), vec se vlast zasniva na pravu. U tom smislu, Maks Veber
je pisao o legalno-racionalnoj vlasti, vlasti koja je povezana s preciznim pravnim
pravilima. Drugim recima, oni koji vr�e politicku vlast moraju to da cine na
zakonit nacin i u skladu sa javno priznatim procedurama. Oni ne delaju na
personalnoj osnovi, vec kao nosioci javne funkcije, posebne dr�avne slu�be.
Naravno, te�nja ka zakonitoj i ogranicenoj vladi, bezlicnoj strukturi vlasti, ne
znaci ogranicavanje demokratije vec obezbedivanje neophodnih pretpostavki za njeno
delotvorno funkcionisanje. Stoga, bezlicna struktura vlasti pretpostavlja
povezanost dr�ave i prava, kao jedno od znacajnih obele�ja dr�ave kao dru�tvene
organizacije (tu povezanost dr�ave i prava, prof. Stevan Vracar je oznacio kao
"dr�avno-pravni poredak").
d. Legitimitet. Ni jedna dr�ava, predmoderna ili moderna, nije mogla i ne mo�e dugo
trajati ako se oslanja iskljucivo na svoje pravo na upotrebu monopola fizickog
nasilja. Stabilna dr�ava pretpostavlja da najveci broj ljudi nastanjen u okviru
njenih fiksiranih granica u �to du�em vremenskom razdoblju, iz bilo kog razloga,
prihvata i priznaje njenu vlast. U predmodernim dr�avama, postojala je
tradicionalna legitimnost (utemeljena na religiji i tradiciji). No, osporavanjem
dr�ave i prava kao bo�anskih tvorevina i priznanjem njihovog ljudskog porekla
(teorija dru�tvenog ugovora nastala u 17. veku), odanost gradana postalo je ne�to
za �ta se moderna dr�ava morala izboriti (Dejvid Held). U tom smislu, dr�ava je
iznela svoj zahtev da bude priznata i prihvacena kao legitimna, po�to predstavlja
stanovni�tvo unutar svojih granica i ostvaruje njegove interese. Opravdanje moderne
dr�ave je legalno-racionalno, s tim �to se postepeno taj legitimitet (posebno u
Evropi u postprosvetiteljskom razdoblju) sve vi�e zasnivao na uverenju u integritet
i autonomiju coveka.
Odredujuci dr�avu kao dru�tvenu organizaciju s posebnim obele�jima,
organizacione definicije posebnu pa�nju posvecuju dr�avi kao aparatu vlasti u
naj�irem znacenju. Dr�ava ne samo �to je odvojena od civilnog dru�tva (civilno
dru�tvo obuhvata autonomne grupe i udru�enja, preduzetnike, interesne grupe i druge
asocijacije organizovane od pojedinaca za ostvarivanje privatnih interesa), vec je
i unutra�nje podeljena (ustavno-zakonodavna vlast, izvr�na i sudska vlast, oru�ane
snage i druge javne institucije). Stoga, dr�ava bi se mogla definisati kao osnovna
politicka organizacija u globalnom (potpunom) dru�tvu, poseban politicki aparat
odvojen od civilnog dru�tva, koja raspola�e najvi�om, suverenom, vla�cu nad
stanovni�tvom nastanjenim na odredenoj teritoriji, utemeljenoj na pravu na
legitimnu upotrebu monopola fizickog nasilja i koja u�iva bar minimum podr�ke
vlastitog stanovni�tva.