1.

POJAM TRŽIŠTA

Tržište se može definisati na različite načine u zavisnosti od svrhe definisanja. Različitost

gledišta i definicija o tržištu izraz je poznate činjenice da je tržište kao fenomen veoma
kompleksno, da postoje mnogobrojni aspekti analize tržišta i različite forme u kojima se tržište
ispoljava.

Posmatrano sa aspekta odnosa koji se uspostavljaju na tržištu, definiše se kao: ”sveukupnost

odnosa ponude i tražnje koji na određenom mestu i određenom vremenu utiču na prodaju
pojedinih roba i skup svih ustanova područja i uređaja koji omogućuju organizovani i stalni
kontakt između kupaca i prodavaca.”1

Iz ugla marketinga tržište se može definisati kao “agregatni skup snaga i uslova u okviru kojih
kupci i prodavci donose odluke koje rezultiraju u transferu roba ili usluga”2.
Opšta teorija sistema definiše pojam tržišta kao “jedan složen dinamički i stohastički sistem, koji
je istovremeno podsistem sistema funkcionisanja velikog ekonomskog sistema”3.

Razmatrajući definicije tržišta konstatujemo da bi se u svim novijim definicijama mogle izdvojiti

tri različite grupe, s obzirom na značaj koji se u tim definicijama pridaje pojedinim
komponentama tržišta.

U te grupe spadaju:
 u prvoj grupi definicija akcenat je stavljen na same učesnike u razmeni “na ukupnost
kupaca i prodavaca”, tako da se tu posebno ističe personalna komponenta tržišta
 u drugoj grupi definicija može se uočiti da se ističe “odnos izmedju nosilaca ponude i
tražnje”, tj. akcenat je stavljen na kontakte između aktera u procesu razmene
 u trećoj grupi definicija može se uočiti da se akcenat stavlja na sučeljavanje ponude i
tražnje

Dakle može se uočiti da postoje jasne razlike u definisanju tržišta. Dati jednu potpunu definiciju
tržišta značilo bi da se u definisanju pored uzimanja u obzir njegovih komponenti, moraju uzeti u
obzir i njegova struktura i funkcije. U pojedinim definicijama može se uočiti pokušaj, da se
struktura tržišta svodi na ukupnost ponude i tražnje, a funkcije na njihovo sučeljavanje. Ono što
se ne nalazi u mnogobrojnim definicijama tržišta, može se naći u brojnim analizama konkretnog
tržišta, gde je tržište kao fenomen našlo svoje potpuno objašnjenje.

Stepen razvijenosti i stabilnosti tržišta je u korelaciji sa razvijenošću i stabilnosti velikog

ekonomskog sistema, mada tržište može pružiti relevantne informacije za sagledavanje nekih
karakteristika stanja velikog ekonomskog sistema.

U ekonomskoj teoriji često se javljaju nesporazumi, jer se ne shvata da tržište tamo gde je,
neophodno, mora funkcionisati kao kompletan i razvijen sistem. Treba imati jasnu predstavu o
1
Prof.dr Klara Jakovčević, Ekonomika preduzeća, Subotica 2009., str. 45
2
Prof.dr Kosta Josifidis, Makroekonomija, Novi Sad 2010, str. 86
3
Prof.dr Klara Jakovčević, Ekonomika preduzeća, Subotica 2009., str. 48
njegovoj strukturi bez koje on ne bi mogao funkcionisati kao podsistem, te razlikovati izvesne
njegove sistematske nedostatke od odredjenih nedostataka koji su mu samom sebi svojstveni.
Ova negativna dejstva se moraju odredjenim merama ekonomske politike ublažiti, pa čak, u
određenim slučajevima i sasvim neutralisati.

2. FUNKCIJE TRŽIŠTA

Osnovna funkcija tržišta ogleda se u povezivanju proizvodnje i potrošnje. Ova osnovna tržišna
funkcija može se rasčlaniti na četiri konkretne tržišne funkcije4:

1. informativna funkcija
2. selektivna funkcija
3. alokativna funkcija
4. distributivna funkcija

2.1. Informativna funkcija

Tržište prima jednu opštu informaciju o stanju ponude i tražnje za određenom robom ili
uslugom. Ta informacija je u stvari tržišna cena. Na osnovu kretanja tržišne cene privredni
subjekt se može informisati o stanju ponude i tražnje, na konkretnom tržištu, i na osnovu toga
uočiti i videti gde je njegovo mesto u odnosu na tu cenu. A proizvođači su nužno povezani (kroz
kupoprodajne transakcije na tržištu ) i na razmenu svojih proizvoda, kako bi nabavili neophodne
inpute za proces proizvodnje ili da bi realizovali svoju robu.

2.2. Selektivna funkcija

Tržište vrši selekciju privrednih subjekata kroz proces konkurencije. Na tržištu se za istu vrstu
proizvoda formira jedinstvena cena po kojoj svi prodavci prodaju svoje proizvode. Oni koji
imaju niže troškove proizvodnje ostvaruju veću zaradu, dok neefikasni proizvođači ne mogu
svoje troškove da podmire na osnovu tržišne cene i posluju sa gubicima tako da pre ili kasnije
moraju napustiti ovu delatnost. Zbog toga, proizvođači, da bi ostvarili svoje ciljeve, tj.
maksimizirali profit, svoju proizvodnju moraju prilagođavati zahtevima i kriterijumima tržišta
kroz stalne promene, usavršavanja i preorjentaciju u proizvodnji.

2.3. Alokativna funkcija

Tržište omogućava razmeštaj (alokaciju) privrednih resursa na pojedine privredne aktivnosti u
kojima se stvaraju neophodni proizvodi i usluge. Na osnovu kretanja cena proizvoda u pojedinim
delatnostima, vlasnici privrednih resursa povlače svoje resurse iz delatnosti sa lošom
perspektivom poslovanja i ulažu ih u druge delatnosti gde su veće mogućnosti zarade. U

4
Saša Varga, Pravo Konkurencije, Privredna Akademija, Novi Sad 2006., str. 8-9
zavisnosti od toga da li tržišne cene rastu ili opadaju, ponuda i tražnja se menjaju sa težnjom da
se uravnoteže.

2.4. Distributivna funkcija

Tržište ovu funkciju ostvaruje određivanjem cena faktora proizvodnje čime utiče na formiranje
primarne raspodele društvenog proizvoda, na osnovu koje njihovi vlasnici stiču dohodak i
učestvuju u raspodeli novoostvarene vrednosti.

Navedene funkcije deluju simultano i u sprezi su sa razvojnim mehanizmom. Prilikom

razmatranja pojedinih funkcija u našem privrednom sistemu treba imati u vidu i druge momente.
Naime, mada se selektivna funkcija tržišta prilično afirmisala, naručito posle privredne reforme
1965. godine (poboljšanje kvaliteta i asortimana roba i usluga putem konkurencije između
proizvođača ), ipak uloge ove funkcije ne treba procenjivati u našem privrednom sistemu.
Naročito je potrebno pažljivo razmotriti nenormalne oblike konkurencije, monopolska
ograničenja, kada tržišna merila ne održavaju realne proizvodne odnose.

1. Друштва капитала и друштва лица

У привредном праву се друштва, с обзиром на њихову природу, деле на друштва

лица и друштва капитала. Кад су лица која се удружују у одређено друштво дала превагу
личности с којом удружују средства и рад, тада се говори о друштву лица, а кад је
предност дата капиталу, онда се говори о друштву капитала.
Закон о предузећима предвиђа да се као оснивачи могу појавити све домаће и
стране особе, односно правна лица под условима узајамности. Овде се ради о друштву са
мешовитим власништвом које се може оснивати у складу са Законом о предузећима у
било којој форми друштава лица или друштава капитала, а у складу са савезним Законом о
страним улагањима.
За постојање трговачког-привредног друштва потребна су четири елмента: уговор о
оснивању друштва, улог, учешће у добити и јасна намера члана да се удружи у друштво.
За оснивање предузећа или друштва потребно је да се склопи уговор о оснивању у
писменом облику. Уговором се морају предвидети: фирма друштва, седиште друштва,
износ средстава потребних за рад друштва, начин прибављања средстава, права и обавезе
оснивача, начин утврђивања и распоређивања добити, одговорност уговорних страна из
заједничког пословања, трајање уговора о улагању, начин враћања улога, решавање
спорова и друга питања која су значајна за оснивање друштва.
Оснивачки улог представља одређену имовинску вредност (новац, рад, услуге),
затим лични рад који сваки члан уноси у друштво ради обављања одређене делатности,
као и непокретне ствари изражене у новцу. Улози чланова друштва постају имовина и
чине основни капитал друштва.
Циљ друштва је да сваки члан учествује у оствареној добити, али у исто време
претпоставља и учешће чланова друштва и у евентуалним губицима. Учешће у добити
чини битну разлику која постоји између друштва и удружења, јер удружења могу имати
неки други циљ, па се могу конституисати и без имовине.
 Четврти елемент сваког друштва је изражена воља и намера сваког потенцијалног
члана друштва да постане члан неког привредног друштва. Потребно је да воља буде
манифестована слободно, без принуде, претње и сл.
У друштва лица спадају ортачко и командитно друштво. Карактеристика ових
друштава је та што чланови приликом формирања друштва имају у виду пре свега личност
чланова друштва. Смрт или пословна неспособност неког члана друштва захтева
изјашњавање свих осталих чланова о наставку постојања друштва. Непостојање јавних
ортака-комплементара код командитног друштва (због смрти или напуштања друштва)
захтева примање нових комплементара или статусну промену друштва у ново, нпр. у
друштво са ограниченом одговорношћу.
Карактеристике друштва лица су: она се оснивају искључиво путем уговора
чланова друштва и немају статут; код њих се не помиње и не постоји основни капитал
друштва; постоји контрола о уласку и изласку чланова друштва; у фирми се мора навести
име бар једног члана друштва; чланови друштва (а само изузетно посебан орган)
управљају пословима друштва, мада то могу поверити и неком другом; постоји
одговорност чланова друштва за обавезе друштва чиме се отклања ограничење у сношењу
ризика пословања, с тим да друштва лица не показују увек чисте карактеристике овог
друштва, него често имају и неке особине друштава капитала.
Код друштва капитала је битно удруживање капитала. Ова друштва настају на
основу уговора, али то није једини основни акт, него ова друштва морају донети и статут.
После доношења статута уговор губи важност, сем кад садржи одређене одредбе којим
чланови друштва преузимају неке обавезе у вези са односима у друштву.
За друштва капитала је карактеристично: имају основни капитал и с тим у вези се
прописују најмања средства са којима се друштво оснива; при оснивању се не тражи више
лица него се друштво може основати и са једним лицем; чланови друштва не одговарају за
његове обавезе него друштво одговара читавом имовином; чланови друштва сносе
ограничени ризик за пословање друштва и то средствима која су уложили; друштво мора
имати статут; контрола уласка и изласка из друштва није битна карактеристика; друштво
има одређене органе у којима не морају бити сви чланови друштва; удели друштва су лако
преносиви итд.