L.

Frenk Baum arobnjak iz Oza Predgovor Narodno stvaralatvo, legende, mitovi i bajke oduvek su bili sastavni deo detinjstva, jer svako dete poseduje zdravu, uroenu ljubav prema fantastinim, udesnim i oigledno, nestvarnim priama. Grimove i Andersenove krilate vile unele su vie radosti u deja srca nego sve druge ljudske tvorevine. Ipak, starinska bajka, koja se generacijama itala, moe sada da se oznai kao "istorijska" u dejoj biblioteci, jer je dolo vreme za savremenije "udesne prie" iz kojih su uobiajeni div, patuljak i vila iskljueni, zajedno sa svim onim stranim dogaajima, od kojih se ledi krv u ilama, smiljenim da svakoj prii daju zastraujue naravounije. Danas se pouke o dobru i zlu primaju u koli, te stoga suvremeno dete trai samo zabavu i rado zaobilazi neprijatne dogaaje. Imajui ovo na umu, priu o "arobnjaku iz Oza" napisao sam iskljuivo zato da se dopadne dananjem detetu. Ona tei tome da bude osavremenjena bajka koja zadrava udesno i zabavno, a iskljuuje tuno i zastraujue. L. Frenk Baum ikago, aprila 1900. godine arobnjak iz Oza URAGAN Doroti je ivela usred velike prerije u Kanzasu sa ika Henrijem, farmerom i njegovom enom, tetka Emom. Njihova kua je bila mala zato to je drvenu grau trebalo donositi kolima izdaleka. etiri zida, pod i krov sainjavali su jednu jedinu prostoriju. U njoj su se nalazili zarali tednjak, ormar za sudove, sto, tri etiri stolice i kreveti. ika Henri i tetka Ema su spavali u velikom krevetu u uglu, a Doroti u krevecu na drugom kraju sobe. Tavana i podruma nije bilo. Postojala je samo jedna mala rupa, zvana "uraganski podrum", u koju se porodica sklanjala kada bi se digao jedan od onih velikih vihora, dovoljno snanih da srue svaku kuu na svom putu. U tu mranu jamu se silazilo niz merdevine, kroz kapak na sredini poda. Kada bi stala na trem i posmatrala okolinu, Doroti nije videla nita osim nepregledne sive prerije. Dokle je oko dopiralo, nijedno drvo, nijedna kua nisu naruavali iroku ravnicu. Sunce je sprilo uzorana polja i pretvorilo ih u sivu masu du koje su se protezale uske pukotine. ak ni trava nije bila zelena: sunce je palilo vrhove dugakih vlati sve dok ne bi postali sivi kao i itava okolina. Kua je svojevremeno bila obojena, ali boju je sunce peklo a kie spirale sve dok nije postala sumorna i siva kao i sve ostalo u kraju. Kada je dola tu da ivi, tetka Ema je bila mlada, lepa ena. Sunce i vetar su i nju izmenili. Oduzeli su joj sjaj iz oiju koje su posivele, kao i rumenilo sa obraza i usana, pa su i oni postali sivi. Bila je to mrava, koata ena koja se nikada nije smejala. Kada je Doroti, poto

je ostala siroe, dola kod nje, tetka Ema je toliko bila iznenaena njenim smehom da je vriskala i hvatala se za srce kad god bi joj do uiju dopreo Dorotin veseo glas. Ona se i kasnije udila tome da devojica nalazi povoda da se smeje. Ni ika Henri se nikada nije smejao. Radio je naporno od jutra do mraka i nije znao ni za kakvu radost, i on je, od svoje duge brade do grubih izama, bio siv. Izgledao je strogo i ozbiljno i retko je govorio. Doroti je Toto zasmejavao i spaavao od sivila. On nije bio siv. Bio je to mali, crni pas sa dugom, svilenkastom dlakom i crnim oicama koje su veselo mirkale sa obe strane njegove male, smene njuke. Toto se po ceo dan igrao sa Doroti i ona ga je mnogo volela. Danas se, meutim, nisu igrali. ika Henri je sedeo na stepenicama i brino posmatrao nebo koje je bilo jo sumornije nego obino, i Doroti je, sa Totom u rukama, stajala na vratima i posmatrala nebo. Tetka Ema je prala sudove. Iz daljine, sa severa, zaue potmulo huanje vetra. ika Henri i Doroti su mogli da vide kako se visoka trava povija pred nepogodom koja je nailazila. Zatim se zau otro zvidanje sa juga, kada se okretae u tom pravcu, ugledae kako se i tamo trava talasa. ika Henri naglo ustade. Dolazi uragan, Ema - viknu eni. - Idem da se pobrinem za stoku. - Zatim otra prema stajama za konje i krave. Tetka Ema prekide posao i doe do vrata. Jedan pogled joj je bio dovoljan da shvati kako se pribliava opasnost. - Brzo, Doroti - vrisnu ona - bei u podrum! Toto iskoi iz Dorotinih ruku i sakri se pod krevet, a devojica poe da ga trai. Preplaena tetka Ema otvori kapak u podu i sie niz preage u malu, mranu rupu. Doroti najzad uhvati Totoa i htede da poe za tetkom. Kada je bila na pola puta, zau prodoran urlik vetra, i kua se zatrese tako jako da ona izgubi ravnoteu i iznenada se nae na podu. Tada se dogodi neto udno. Kua se dva-tri puta okrete, a zatim lagano podie u vazduh. Doroti se inilo da leti u balonu. Severni i juni vetrovi susreli su se na mestu gde se nalazila kuica. Tu, u sreditu uragana, vazduh je bio uglavnom miran, ali veliki pritisak vetra sa svih strana podizao je kuu sve vie i vie, dok nije stigla na sam vrh uragana koji je, kao da je perce, ponese nekud daleko. I ako je bilo veoma mrano, i vetar gromoglasno huao, Doroti je lagodno "putovala". Posle prvih nekoliko kovitlaca i jo jednog naleta posle koga se kua opasno nakrivila, njoj se inilo da se blago ljuljuka kao beba u kolevci. Totou se vonja nije dopala. Glasno lajui, trao je tamo-amo po sobi. Doroti je mirno sedela na podu i ekala da vidi ta e se desiti. Jednom se Toto pribliio otvorenom kapku i propao kroz njega. U prvom trenutku devojica pomisli da ga je izgubila, ali odmah zatim primeti kako jedno uvce strci kroz otvor - snaan pritisak vazduha drao je psetance da ne propadne.

Ona dopuza do otvora, uhvati Totoa za uvo, uvue ga ponovo u sobu i, za svaki sluaj, dobro zatvori kapak. Sati su prolazili i Doroti se polako oslobaala straha. Oseala se veoma usamljenom. Vetar je oko nje huao tako jako da je skoro ogluvela. U poetku se pitala da li e se i ona raspasti u paramparad kad kua padne, ali kako su sati prolazili, a nita se strano nije dogaalo, prestala je da se brine i odluila da mirno eka i vidi ta e se dalje desiti. Najzad, preko poda koji se ljuljao, ona dopuza do svog kreveta i lee u njega. Toto doe i lee pored nje. Uprkos ljuljanju kuice i zavijanju vetra, Doroti ubrzo zatvori oi i vrsto zaspa. SAVETOVANJE SA VAKAIMA Doroti probudi udarac tako iznenadan i snaan od koga bi se, da nije leala u mekanom krevetu, sigurno povredila. Ona duboko udahnu vazduh i poe da razmilja ta se dogodilo, a Toto, prijjubivi svoju malu, hladnu njuku uz njeno lice, tuno zacvile. Doroti sede i primeti da kua vie ne leti i da vie nije mranosvetli sunevi zraci ulazili su kroz prozor i obasjavali sobu. Ona skoi iz kreveta i, sa Totom za petama, otra i otvori vrata. Pogledavi oko sebe uzviknu od iznenaenja. Oi joj se rairie pred divnim prizorom. S obzirom na to kakav je inae, uragan je veoma meko spustio kuicu usred neke udesno lepe zemlje. Svuda unaokolo prostirale su se zelene poljane sa divnim drveem povijenim od bogatog roda zrelog voa. Na sve strane videle su se leje divnog cvea, a ptice sa perjem ivih boja pevale su i leprale po drveu i bunju. Malo dalje, izmeu zelenih obala, tekao je svetlucav potoi. Njegov ubor je bio veoma prijatan devojici koja je tako dugo ivela u sivoj, sumornoj preriji. Dok je stajala i pomno posmatrala udnovat, divan prizor, ona primeti kako joj u susret ide grupica najudnijih ljudi koje je ikada videla. Oni nisu bili visoki kao odrasli koje je poznavala, ali nisu bili ba ni mali. Iako su izgledali mnogo stariji od nje, bili su visoki otprilike kao Doroti, a ona je bila veoma visoka za svoj uzrast. Grupicu su sainjavala tri oveka i jedna ena. Bili su udno odeveni. Zvonii po obodima njihovih visokih, iljatih eira ljupko su im zvonili pri hodu. eiri mukaraca bili su plavi, a enin je bio beo. Ona je bila odevena u belu, nabranu haljinu, posutu svetlucavim zvezdicama koje su se na suncu presijavale kao dragulji. Mukarci su bili obueni u plava odela i nosili su dobro uglaane plave izme sa posuvraenim sarama. Bili su, kako se Doroti uinilo, ika Henrijevih godina, poto su dvojica imali brade. Majuna ena bila je, meutim, nesumnjivo mnogo starija. Lice joj je bilo prekriveno borama, kosa skoro bela, a kretala se prilino teko. Kada se pribliie kuici na ijim je vratima stajala Doroti, lagano zastadoe i poee da se doaptavaju kao da su se plaili da priu blie. Mala starica ipak prie Doroti, duboko se pokloni i ljubazno ree: - Dobro nam dola, plemenita arobnice! Zemlja vakaa ti je duboko zahvalna to si ubila Zlu Veticu Istoka i oslobodila na narod.

Doroti zaueno saslua njen govor. Zato je ova mala starica naziva arobnicom? Zato kae da je ona ubila Zlu Veticu Istoka? Zar ona nije samo mala, bespomona devojica koju je uragan odneo daleko od kue? Ona nikoga u svom ivotu nije ubila! Poto je mala starica oigledno od nje oekivala odgovor, Doroti oprezno ree: - Veoma ste ljubazni, ali mora da je posredi neka greka. Ja nikoga nisam ubila. - To je uinila tvoja kuica, - odgovori mala starica osmehujui se - a to je isto. Pogledaj! nastavi ona pokazujui rukom na ugao kue. Eno, tamo joj vire noge! Doroti pogleda i vrisnu od straha. Na uglu velike grede na kojoj je kua leala, zaista su trcale dve noge obuvene u srebrne cipelice sa iljatim vrhovima. - O, boe! Teko meni! - uzviknu Doroti uasnuto steui ruke. - kuica je sigurno pala na nju. ta da radimo? - Nita - ree mirno mala starica. - Ali, ko je ona? - upita Doroti. - To je, kao to sam rekla, Zla Vetica Istoka. - Ona je godinama drala vakae u ropstvu terala ih da danonono rade za nju. Poto su sada slobodni, zahvalni su ti to si im uinila uslugu. - Ko su vakai? - upita Doroti. - To je narod koji ivi na istoku nae zemlje gde je vladala Zla Vetica. - Da li ste i vi vakaica? - upita Doroti - Ne, ja sam njihova prijateljica, a ivim na severu. Kada su videli da je Zla Vetica Istoka mrtva, vakai su brzo poslali glasnika po mene i ja sam odmah dola. Ja sam Vetica Severa. - Zbilja! - uzviknu Doroti. - Zar ste vi prava vetica? - Naravno, - odgovori mala ena - ali, ja sam dobra vetica pa me ljudi vole. Nisam tako mona kao to je bila Zla Vetica koja je ovde vladala, jer bih tada sama oslobodila ovaj narod. - Ja sam mislila da su sve vetice zle - ree devojica malo uplaena to je srela pravu pravcatu veticu. - Nisu, to je velika greka. U zemlji Oz su do sada ivele samo etiri vetice, od kojih su dve dobre, one na Severu i Jugu. Znam ta govorim jer sam ja jedna od njih, pa zabune ne moe biti. Vetice Istoka i Zapada su zaista zle, ali sada, poto si ubila jednu od njih, ostala je jo samo jedna zla vetica u zemlji Oz - ona to ivi na Zapadu.

- Ali - ree Doroti posle kraeg razmiljanja - tetka Ema mi je kazala da su sve vetice davno nestale. - Ko je tetka Ema? - upita starica. - To je moja tetka koja ivi u Kanzasu, odakle i ja dolazim. Vetica Severa je jedno vreme razmiljala pognute glave i oborenih oiju. Onda podie pogled i ree: - Ja ne znam gde se nalazi Kanzas i nikad nisam ula da neko pominje tu zemlju. Jel' to civilizovana zemlja? - Kako da nije! - odgovori Doroti. - Onda je to zbog toga. Mislim da u civilizovanim zemljama vie nema vetica, kao ni arobnjaka, vraara ni maioniara. Ali, vidi, poto je Oz odseen od ostalog sveta, mi jo uvek nismo civilizovani. Zato kod nas postoje vetice i arobnjaci. - Ko su arobnjaci? - upita Doroti. - Postoji samo jedan - Veliki arobnjak Oz, - odgovori Vetica apatom. - Moniji je od svih nas zajedno. On ivi u Smaragdnom Gradu. Doroti upravo htede da postavi jo jedno pitanje, kad vakai koji su mirno stajali po strani, glasno uzviknue i pokazae na ugao kuice gde je leala Zla Vetica. - ta se deava? - upita mala starica, a zatim pogleda i poe da se smeje. Noge mrtve vetice su bile sasvim iezle. Ostale su samo srebrne cipelice. - Bila je toliko stara - objasni Vetica Severa - da se brzo osuila na suncu. S njom je svreno. Srebrne cipelice su sada tvoje i ti treba da ih nosi. - Ona se sae, podie cipelice i, poto otrese prainu sa njih, dade ih Doroti. - Vetica Istoka je bila ponosna na te cipelice -ree jedan vaka. - Postoji i neka arolija u vezi s njima, ali nismo nikada saznali ta je u pitanju. Doroti unese cipelice u kuicu i stavi ih na sto. Zatim se vrati vakaima i ree: - Sada bi trebalo da se vratim svojoj tetki i tei. Moete li mi pomoi da naem put? vakai i Vetica se prvo meusobno pogledae, a onda i Doroti, i odmahnue glavama. - Na istoku, nedaleko odavde, - ree jedan - nalazi se velika pustinja koju niko ne moe iv da pree. - Isto je i na jugu - ree drugi. - Bio sam tamo. Na jugu se nalazi Zemlja Trbonja. - uo sam - ree trei oveuljak - da je isto i na zapadu. A tamo, u Zemlji mirkavaca, vlada Zla Vetica Zapada koja e te, ako joj se samo priblii, pretvoriti u svoju robinju. - Ja ivim na severu, - ree starica - na ivici te velike pustinje koja okruuje zemlju Oz. Plaim se, duo, da e morati da ivi sa nama.

Doroti na ovo poe da jeca. Oseti se usamljenom meu ovim udnim ljudima. Izgleda da su njene suze raalostile dobrodune Zvakae, jer oni odmah izvadie maramice i poee da plau. to se tie male starice ona skide svoj eir, pritisnu njegovim vrhom svoj nos i poe sveanim glasom da odbrojava: - Jedan, dva, tri! - Istog trenutka kapa se pretvori u ploicu, na kojoj je pisalo velikim belim slovima: DOROTI TREBA DA IDE U SMARAGDNI GRAD Mala starica skide ploicu sa nosa, i proitavi poruku upita: - Da li se ti, duo, zove Doroti? - Da - ree devojica briui suze. - Onda mora da ide u Smaragdni Grad. Moda e ti Oz pomoi. - Gde se nalazi taj grad? - upita Doroti. - Tano u sreditu nae zemlje. Njime vlada Oz, veliki arobnjak o kome sam ti govorila. - Da li je on dobar ovek? - upita zabrinuto devojica. - On je dobar arobnjak. Da li je ovek ne mogu ti rei, jer ga nikada nisam videla. - Kako mogu da stignem tamo? - upita devojica. Mora da ide peke. To je dug put kroz predele koji su ponekad prijatni, a ponekad mrani i opasni. Ja u, sa svoje strane, upotrebiti sve meni poznate arolije da te sauvam od zla. - Zar nee da poe sa mnom? - usrdno upita devojica gledajui u maloj starici svog jedinog prijatelja. - Ne ne mogu - odgovori ona. - Dau ti poljubac i niko se nee usuditi da uini neto naao osobi koju je poljubila vetica Severa. Ona prie Doroti i neno je poljubi u elo. Devojica ubrzo otkri da je dodir stariinih usana ostavio okrugli, svetlucavi trag. - Put za Smaragdni Grad je poploan utim opekama - ree arobnica - tako da e ga sigurno primetiti. Kada stigne Ozu nemoj da se uplai, ve mu ispriaj ta ti se dogodilo izamoli ga za pomo. Zbogom, duo! Tri Zvakaa se duboko poklonie, zaelee joj srean put i izgubie se meu drveem. Vetica prijateljski klimnu glavom Doroti, okrete se na levoj potpetici tri puta i, na veliko iznenaenje malog Totoa nestade za tren oka. Psetance iz sveg glasa zalaja za iezlom veticom poto se u njenom prisustvu nije usuivalo ni da zarei. Doroti se uopte nije iznenadila jer je i oekivala da se vetica izgubi na takav nain. KAKO JE DOROTI SPASILA STRAILO

Kada je ostala sama, Doroti poe da osea glad. Zato ode do ormara, odsee sebi pare hleba i namaza ga maslacem. Dade malo i Totou i ode do potoia da napuni kanticu bistrom, svetlucavom vodom. Toto otra do drvea i poe da laje na ptice koje su sedele u kronjama. Doroti ode k njemu i vide kako zrelo voe visi sa grana. Ona nabra malo jer je upravo to elela za doruak. Poto se ona i Toto napie hladne, bistre vode, Doroti se vrati u kuu i poe da sprema za put u Smaragdni Grad. Devojica je imala samo jo jednu haljinu koja je, ista, visila na klinu pored njenog kreveta. Bila je to pamuna haljinica sa plavim i belim kockama i premda je plava boja malo izbledela od estog pranja, haljina je jo uvek lepo izgledala. Doroti se pa!jivo umi, obue istu haljinicu i stavi ruiasti eiri na glavu. Zatim uze kotaricu, napuni je hlebom iz ormara i pokri belom maramom. Pogledavi u svoje noge, Doroti vide da su joj cipele stare i iznoene. - Sigurno nee izdrati tako dug put, Toto - ree. - Toto je pogleda u lice svojim malim, crnim oima i mahnu repom da pokae kako razume ta mu se kae. U tom trenutku Doroti primeti da na stolu lee srebrne cipelice koje su pripadale Vetici Istoka. Zanima me da li mi odgovaraju - ree ona Totou. - Ba bi bile dobre za dugo hodanje jer se ne mogu pohabati. Ona izu svoje stare kone cipele i isproba srebrne, koje su joj pristajale tako dobro kao da su bile pravljene po njenoj meri. Na kraju, Doroti uze kotaricu. - Hajdemo, Toto - ree. - Idemo u Smaragdni Grad da nam Veliki Oz kae kako da se vratimo u Kanzas. Ona zatvori vrata, zakljua ih i pa!jivo stavi klju u dep svoje haljinice. I tako, sa Totoom koji je skakutao iza nje, ona krete na put. U blizini je bilo nekoliko puteva, ali njoj nije trebalo mnogo vremena da pronae onaj poploan utim opekama. Ubrzo je hitrim koracima ila prema Smaragdnom Gradu, a njene srebrne cipelice su veselo odzvanjale po tvrdom, utom tlu. Sunce je jarko sijalo, ptice su umilno pevale i Doroti se uopte nije oseala tako loe, kako biste pomisIili da se osea devojica koju su iznenada odvojili od rodnog kraja i spustili usred neke udnovate zemlje. Bila je iznenaena lepotom predela kroz koji je ila. Pored druma su se protezali lepi plotovi obojeni nenoplavom bojom, a iza njih su se nalazila bogata polja posejana itom i povrem. Bilo je oigledno da su vakai dobri domaini, sposobni da gaje velike koliine ita. S vremena na vreme bi prola pored neke kue, i poto su svi znali da je ona unitila Zlu Veticu i oslobodila ih ropstva, itelji su izlazili da je vide i da joj se duboko poklone. Kue vakaa bile su udne graevine - okrugle, sa velikom kupolom umesto krova. Sve su bile obojene u plavo, jer je u ovoj zemlji na istoku plava bila omiljena boja.

Predvee, kada se ve umorila od dugog hodanja i poela da razmilja gde da provede no, Doroti stie do jedne kue, mnogo vee od ostalih. Na zelenom travnjaku ispred nje igralo je mnogo mukaraca i ena. Pet majunih violinista sviralo je iz sve snage, a ljudi su se veselili i pevali. Veliki sto u blizini bio je prepun ukusnog voa, oraha, pita, kolaa i mnogih drugih akonija. Ljudi srdano pozdravie Doroti i pozvae je da kod njih veera i provede no. To je bila kua jednog od najbogatijih vakaa u zemlji, kod koga su se skupili komije da proslave osloboenje od Zle Vetice. Doroti pojede obilnu veeru koju je sluio lino bogati vaka po imenu Gricko. Posle veere, ona sede na jednu klupicu da posmatra kako ljudi igraju. Kada je primetio njene srebrne cipelice, Gricko ree: - Ti si sigurno mona arobnica? - Zato? - upita devojica. - Zato to nosi srebrne cipelice i zato to si ubila ZIu Veticu. Osim toga, obuena si u belo, a samo vetice i arobnice nose tu boju. - Moja haljina je na bele i plave kocke - ree Doroti popravljajui nabore na njoj. - Veoma je ljubazno od tebe to to nosi - ree Gricko. Plavo je boja vakaa, a belo boja arobnica; tako znamo da si dobra arobnica. Doroti nije znala ta na ovo da odgovori, jer su izgleda svi mislili da je arobnica, a ona je vrlo dobro znala da je samo obina mala devojica koju je uragan sluajno spustio u ovu udnovatu zemlju. Kada se umorila od posmatranja igre, Gricko je uvede u kuu i dade joj sobu sa lepim krevetom. Posteljina je bila plave boje, i Doroti je vrsto spavala u njoj sve do jutra. Toto je proveo no sklupan na tamnoplavom ilimu. Doroti pojede dobar doruak posmatrajui bebu vakaa kako se igra sa Totoom i vue ga za rep, puzi i smeje se. Toto je za Zvakae bio pravo udo poto nikada ranije nisu videli psa. - Koliko jo ima da se ide do Smaragdnog Grada? - upita devojica. - Ne znam - odgovori Gricko zamiljeno, jer nikada nisam bio tamo. Bolje je da se ovek dri podalje od Oza, osim ako sa njim nema nekog posla. Ali, put do Smaragdnog Grada je dug, morae da ide danima. Ovo je lep i bogat kraj, ali proi e i kroz divlje i opasne predele pre nego to stigne na kraj svog puta. Doroti se malo zabrinu, ali poto je znala da samo Veliki Oz moe da joj pomogne da se vrati u Kanzas, hrabro odlui da ide do kraja. Ona se pozdravi sa prijateljima i poe ponovo putem od utih opeka. Poto je prela neko!iko milja, Doroti pomisli da bi trebalo da se odmori, pa se pope na vrh ograde pored puta i sede.

Iza ograde se prualo veliko polje kukuruza. Ona primeti u blizini jedno strailo podignuto na motku kako bi teralo ptice od zrelog kukuruza. Doroti se podboi i zamiljeno pogleda u strailo. Njegova glava je u stvari bila mala, slamom ispunjena vrea sa nacrtanim oima, nosem i ustima. Stari, iljati plavi eir koji je nekada pripadao nekom vakau bio mu je nataknut na glavu, a ostali deo tela je bilo iznoeno, izbledelo plavo odelo napunjeno slamom. Na nogama je imao stare izme sa sarama plave boje. Leima je bio nataknut na motku i tako izdignut iznad stabljika kukuruza. Dok je Doroti radoznalo gledala u udno, nacrtano lice straila, ona iznenadena opazi kako joj jedno njegovo oko stidljivo namiguje. Devojica prvo pomisli da se sigurno vara, jer u Kanzasu nijedno strailo nikada nije namigivalo, ali udno stvorenje joj istog asa prijateljski klimnu glavom. Ona se spusti niz ogradu i prie mu, a Toto dotra do motke i zalaja. - Dobar dan - ree Strailo malo promuklim glasom. - Jesi li to ti neto rekao? - upita zaueno devojica. - Naravno - odgovori Strailo. - Kako si? - Hvala na pitanju, prilino dobro - utivo odgovori Doroti. - Kako si ti? - Ne ba najbolje - ree Strailo osmehujui se. - Veoma je neprijatno provoditi dane i noi u ovakvom poloaju i plaiti ptice. - Zar ne moe da sie? - upita Doroti. - Ne, jer mi je ova motka probodena kroz lea. Bio bih ti duboko zahvalan ako bi me sa nje skinula. Doroti podie ruke i bez po muke skide Strailo sa motke; poto je bio napunjen slamom, bio je lak kao perce. - Veliko ti hvala - ree Strailo naavi se na zemlji. - Oseam se kao drugi ovek. Doroti je bila iznenaena jer joj je bilo udno to uje da ovek od slame govori i to vidi kako joj se klanja i hoda pored nje. - Ko si ti? - upita Strailo poto se protegnuo i zevnuo. - Kuda ide? - Ja se zovem Doroti - ree devojica - i idem u Smaragdni Grad da zamolim Velikog Oza da me vrati u Kanzas. - Gde se nalazi Smaragdni Grad i ko je Oz? - Zar ne zna? - upita devojica iznenaeno. - Zaista ne znam. Ja nita ne znam. Vidi, ja sam ispunjen slamom i uopte nemam mozga odgovori on tuno. - Oh - ree Doroti - ba mi je ao. - ta misli - upita on - da li bi mi veliki Oz dao malo mozga ako bih sa tobom otiao u Smaragdni Grad.

- Ne znam - odgovori Doroti - ali moe poi sa mnom ako eli. Ako ti Oz i ne da mozak, nee se oseati gore nego sada. - U pravu si - ree Strailo. - Vidi - nastavi poverljivo - ne smeta mi to to su mi ruke, noge i telo ispunjeni slamom jer ne mogu da se povredim. Ako me neko nagazi ili zabode iglu u mene, to nita ne mari, zato to ne mogu da osetim bol. Ali, ne elim da me svet smatra budalom, a ako mi glava ostane ispunjena slamom umesto, kao tvoja, mozgom, kako u ikada ita znati? - Jasno mi je kako se osea - ree devojica kojoj je iskreno bilo ao Straila. - Ako poe sa mnom, zamoliu Oza da za tebe uini sve to moe. - Veliko ti hvala - zahvalno ree Strailo. Poto Doroti pomoe Strailu da se prebaci preko ograde, oni kretoe putem poploanim utim opekama prema Smaragdnom Gradu. Totou se pridolica u poetku nije dopala. Njukao je Strailo kao da sumnja da se u slami nalazi gnezdo pacova i svaki as je neprijateljski reao. - Ne obraaj panju na Totoa - ree Doroti svom novom prijatelju. - On nikada ne ujeda. - Oh, ne bojim se - odgovori Strailo - on ne moe da ugrize slamu. Dozvoli mi da ponesem tvoju kotaricu. Nee mi biti teko jer ja ne mogu da se umorim. Odau ti svoju tajnu - nastavi on u hodu. - Postoji samo jedna stvar na svetu koje se plaim. - A ta je to? - upita Doroti. - vaka koji te je napravio? - Ne - odgovori Strailo - ve upaljena ibica. PUT KROZ UMU Posle nekoliko asova put postade dombast a hodanje toliko naporno da je Strailo esto posrtalo preko utih opeka koje su sada bile neravne. Poneke opeke bile su polomljene ili su ak nedostajale, i umesto njih su bile rupe koje je Toto preskakao, a Doroti zaobilazila. to se tie Straila, poto nije imao mozga, iao je pravo napred tako da je upadao u rupe i pruao se koliko je dug preko tvrdih opeka. Ipak se nijednom nije povredio. Doroti bi ga podigla i ponovo postevila na noge, a on bi joj se pridruio smejui se veselo sopstvenoj nezgodi. Farme vie nisu bile ni priblino ureene kao one prethodne. Videli su manje kua i manje voki nego ranije, i to su dalje ili, predeo je postajao sve vie pust i sumoran. U podne sedoe pokraj puta, blizu jednog potoia, i Doroti izvadi iz kotarice malo hleba. Ponudi jednim paretom Strailo, ali on odbi. - Ja, sreom, nikada nisam gladan - ree on. Moja usta su samo nacrtana, a ako bih na njima prorezao otvor da jedem, slama kojom sam ispunjen bi ispala, i to bi pokvarilo oblik moje glave.

Doroti odmah shvati da je to tano, tako da samo klimnu glavom i nastavi da jede pare hleba. - Reci mi neto o sebi i o zemlji iz koje dolazi -ree Strailo poto Doroti zavri veeru. Ona mu tada ispria sve o Kanzasu - kako je tamo sve sivo i kako je uragan doneo u ovu udnu zemlju Oz. Poto je paljivo sasluao Strailo ree: - Ne razumem zato eli da ode iz ove divne zemlje i vrati se u to sivo, sumorno mesto zvano Kanzas. - To je zato to nema mozga - odgovori devojica. - Bez obzira koliko nam je kod kue sumorno i sivo, mi ljudi od krvi i mesa radije ivimo tamo nego u nekoj drugoj zemlji, makar ona bila daleko lepa. Nigde nije kao kod kue. Strailo uzdahnu. - Naravno, ja to ne mogu da razumem - ree. -Da su vae glave ispunjene slamom kao moja, vi biste verovatno iveli u lepim krajevima, a u Kanzasu uopte ne bi bilo ljudi. Srea za Kanzas to imate mozga! - Hoe li da mi ispria neku priu dok se odmaramo? - upita devojica. Strailo je prekorno pogleda i odgovori: - Moj ivot je tako kratak da zaista nita ne znam. Napravljen sam tek prekjue. Nije mi poznato ta se pre toga deavalo u svetu. Sreom, kada mi je farmer napravio glavu, jedna od prvih stvari koju je uradio bila je da mi nacrta ui, tako da sam uo ta se oko mene govori. Sa njim je bio jo jedan vaka, i prvo to sam uo bio je farmerov glas: - Kako ti se dopadaju ove ui? - Malo su se nakrivile - odgovori drugi. - Nita ne mari - ree farmer. On zatim nacrta moje desno oko i im ga zavri, ja radoznalo pogledah u njega i sve oko sebe, jer, bio je to moj prvi pogled u svet. - Oko je prilino lepo - primeti vaka posmatrajui farmera. - Plava boja je prava boja za oi. - Mislim da u drugo oko nacrtati malo vee - ree farmer. Vid mi se naglo izotrio im je i drugo oko bilo gotovo. Zatim mi nacrta nos i usta, ali ja sam utao jer jo nisam znao emu ona slue. Zabavljao sam se posmatrajui ih kako mi prave telo, noge i ruke. Bio sam veoma ponosan jer sam mislio da sam postao ovek kao i svaki drugi. - Ovaj momak e dobro da plai ptice - ree farmer. - Izgleda kao pravi ovek. - Pa, on i jeste ovek - ree drugi, i ja se potpuno sloih sa njim. Farmer me ponese pod mikom do kukuruznog polja i natae me na onu visoku motku na kojoj si me nala. On i njegov prijatelj odoe i ostavie me samog.

- Nije mi se dopalo to sam naputen, pa zato pokuah da poem za njima, ali, poto mi noge nisu dodirivale zemlju, bejah prinuen da ostanem na motki. Poto sam tek bio napravljen, nisam imao na ta da misIim, pa sam se dosaivao. Mnotvo vrana i drugih ptica doletee u polje, ali, im me ugledae pomislie da sam vaka i odleprae dalje. Ja se obradovah - ve sam pomislio da sam neko i neto. Onda jedna stara vrana prolete pored mene i, poto me paljivo osmotri, slete mi na rame i ree: "Misli li onaj farmer da e meni ovako lako da podvali? Ba me zanima! Svaka pametna vrana moe da vidi da si ti samo napunjen slamom". Ona zatim skoi na moje noge i do mile volje se najede kukuruza. I ostale ptice, videvi da sam bezopasan, doletee da jedu kukuruz, tako da je za kratko vreme oko mene bilo itavo jato. Rastuio sam se kad sam shvatio da nisam dobro strailo, ali me stara vrana utei ovim reima: - Izgleda kao i ostali ljudi, samo ti nedostaje mozak. A to je jedina stvar na ovom svetu koju vredi imati bez obzira da li si ovek ili vrana. - Poto su vrane odletele, ja poeh da razmiljam i odluih da, kako znam i umem, pokuam da dobijem malo mozga. Sreom, ti si prola ovuda i skinula me sa motke, a posle onoga to si rekla, siguran sam da e mi Veliki Oz dati mozak im budemo stigli u Smaragdni Grad. - Nadam se - ree Doroti ozbiljno - jer izgleda da ti je veoma stalo da ga dobije. - Oh, da, stalo mi je -odgovori Strailo. - Ne prijatno je kad ovek zna da je budala. - Hajdemo dalje - ree devojica i prui kotari cu Strailu. Pored puta vie nije bilo plotova, a zemlja je bila neravna i neobraena. Pred vee stigoe u jednu veliku umu u kojoj je raslo drvee tako visoko, gusto da su se grane spajale nad putem od utih opeka. Pod drveem je bilo skoro sasvim mrano jer su grane zaklanjale dnevnu svetlost, ali putnici se ne zaustavie i nastavie dalje. - Ako ovaj put ulazi u umu, on mora iz nje i da izae - ree Strailo. - A poto je Smaragdni Grad na drugom kraju puta, moramo da ga sledimo ma kuda on vodio. - To je bar jasno - ree Doroti. - Naravno, kako bih to inae znao - odgovori Strailo. - Da je za to potreban mozak, ja to nikada ne bih rekao. Posle jednog asa pade mrak i oni poee da se sapliu u pomrini. Doroti nije mogla nita da vidi, ali Toto jeste, jer neki psi vide dobro i u mraku, a Strailo je izjavio da moe da vidi isto tako dobro kao po danu. Zato ga devojica uze pod ruku i nastavi prilino lako da hoda. - Ako vidi bilo kakvu kuu ili mesto gde moemo da provedemo no - ree ona - kai mi, jer je veoma neprijatno ii po mraku. Strailo ubrzo zastade.

- Sa desne strane vidim kolibicu sagraenu od drveta. Hoemo li da odemo tamo? - upita on. Naravno - odgovori devojica. - Ja sam sasvim iscrpljena. Strailo je povede meu drveem do kolibe i Doroti ue unutra. Tamo, u jednom uglu, pronae postelju od osuenog lia. Ona odmah lee i sa Totom pored sebe, ubrzo utonu u dubok san. Poto nikada nije oseao umor, Strailo stade u drugi ugao da strpljivo saeka jutro. SPAAVANJE LIMENOG DRVOSEE Kada se Doroti probudila, sunce je sijalo kroz drvee, a Toto je ve bio napolju i jurio ptice i veverice. Ona se uspravi u krevetu i pogleda oko sebe. Strailo je strpljivo ekao u svom uglu. - Moramo da potraimo vodu - ree mu ona. - ta e ti voda? - upita on. - Da se umijem i da pijem kako mi suv hleb ne bi zastao u grlu. - Mora da je nezgodno biti nainjen od krvi i mesa - zamiljeno ree Strailo. - Vi morate da spavate, jedete i pijete. Ipak, vi imate mozak i moete da misIite kako treba, a za to bi vredelo pomuiti se. Oni izaoe iz kolibice. Ili su kroz umu sve dok nisu stigli do jednog izvora bistre vode gde se Doroti napila, okupala i pojela doruak. Tada primeti da u kotarici nije ostalo mnogo hleba i obradova se to Strailo ne mora nita da jede, jer bi inae jedva ostalo dovoljno hrane za taj dan za nju i Totoa. Ba kada je zavrila sa dorukom i htela da se vrati na put poploan utim opekama, Doroti se tre uvi tuno stenjanje u blizini. - ta je to? - upita ona uplaeno. - Ne znam - odgovori Strailo - ali moemo da odemo i pogledamo. U tom trenutku dopre im do uiju jo jedan jecaj koji kao da je dolazio odnekud iza njih. im se okretoe i zakoraie u umu, Doroti vide kako se neto presijava obasuto zracima sunca koji su prodirali izmeu drvea. Ona potra u tom pravcu, a zatim zastade i uzviknu od iznenaenja. Jedno veliko drvo bilo je napola poseeno, a pored njega, sa podignutom sekirom u rukama, stajao je ovek sav nainjen od lima. Iako su mu glava, noge i ruke bili zglobovima privreni za telo, on je stajao potpuno nepokretno, kao da uopte ne moe da se pomeri. Doroti i Strailo su ga zaprepaeno gledati a Toto ljutito lajao, a kada je pokuao da ga ugrize za limene noge, povredio je zube

- Jesi li to ti stenjao? - upita Doroti. - Da - odgovori limeni ovek - Stenjem vie od godinu dana, ali me do sada niko nije uo i doao da mi pomogne. - Kako da ti pomognem? - upita ona ljubazno jer je bila dirnuta tunim glasom kojim je ovek govorio. - Donesi kanticu sa uljem i podmai mi zglobove - odgovori on. - Toliko su zarali da uopte ne mogu da ih pokrenem. Ako me dobro podmae, odmah u se oporaviti. Kanticu sa uljem e nai na jednoj polici u mojoj kolibi. Doroti odmah otra nazad u kolibu, pronae kanticu sa uljem, vrati se i brino upita: - Gde su ti zglobovi? - Podmai mi prvo vrat ree Limeni Drvosea i ona ga podmaza. Poto je limena glava bila mnogo zarala, Strailo je uhvati i poe paljivo da je okree sa jedne na drugu stranu, sve dok ovek nije bio u stanju da je sam pomera. - Sada mi podmai zglobove na rukama - ree. Doroti ih je podmazivala, a Strailo paljivo savijao dok se nisu sasvim oslobodili re i zasijali kao novi. Limeni Drvosea odahnu, spusti sekiru i prisloni je uz drvo. - Ovo je veliko olakanje - ree. - Drim tu sekiru u vazduhu otkad sam zarao, i drago mi je to sam najzad u stanju da je spustim. A sada, ako mi podmae zglobove na nogama, biu opet u redu . Oni mu podmazae noge tako da je na kraju mogao slobodno da ih pokree. Limenko im se nekoliko puta zahvali to su ga oslobodili. - Mogao sam zauvek da ostanem u onom poloaju da vi niste proli ovuda - ree on. - Vi ste mi spasli ivot! Kako to da ste se ovde nali? - Mi idemo u Smaragdni Grad da vidimo Velikog Oza - odgovori Doroti - i zastali smo da u tvojoj kolibi provedemo no. - Zato hoete da vidite Oza? - upita on. - elim da me vrati kui, u Kanzas, a Strailo eli da mu arobnjak stavi malo mozga u glavu - odgovori ona. Limeni Drvosea kao da se za trenutak duboko zamisli, a onda ree: - Mislite li da bi Oz mogao da mi da srce? - Pa, pretpostavIjam da bi mogao - odgovori Doroti. - To bi trebalo da bude isto tako lako kao da Strailu da mozak . - Tano - odgovori Limeni Drvosea. - Dakle, ako mi dozvolite da vam se pridruim, i ja u da poem u Smaragdni Grad i zamolim Oza da mi pomogne.

- Hajdemo - srdano ree Strailo, a Doroti dodade da se raduje njegovom drutvu. Na to Limeni Drvosea prebaci sekiru preko ramena i oni se uputie kroz umu, sve dok ne dooe do puta poploanog utim opekama. Limeni Drvosea zamoli Doroti da stavi kanticu sa uljem u svoju kotaricu. - Jer - ree, ako sluajno pokisnem i ponovo zaram, ulje e mi biti neophodno. Imali su sree da dobiju novog saputnika, jer ubrzo poto su nastavili put dooe do mesta gde je drvee i bunje bilo toliko gusto da kroz njega putnici nisu mogli da prou. Meutim, Limeni Drvosea se dade na posao i poe za sve njih da raiava put sekirom. Doroti se uz put toliko zamislila da nije ni primetila kada se Strailo sapleo o jednu rupu i otkotrljao u jarak. Morao je da je pozove da mu ponovo pomogne. - Zato nisi obiao rupu. - upita Limeni Drvosea. - Zato to nemam pameti - veselo odgovori Strailo. - Zna, moja glava je napunjena slamom, pa zato i idem Ozu da ga zamolim za malo mozga. - A, tako - ree Limeni Drvosea. - Pa ipak, mozak nije najvanija stvar na svetu. - Ima li ga ti? - upita Strailo. - Ne, moja glava je potpuno prazna - odgovori Limeni Drvosea - ali ja sam nekada imao i mozak i srce, i poto sam oba isprobao, vie bih voleo da imam srce. - A zato? - upita Strailo. - Ispriau ti svoj ivot i onda e shvatiti. I tako, dok su iIi kroz umu, Limeni Drvosea je priao sledeu priu: - Roen sam kao sin drvosee koji je sekao drva u umi i tako se prehranjivao. Kad sam porastao, postao sam i sam drvosea i poto mi je otac umro, brinuo sam se o majci sve dok je bila iva. Zatim sam doneo odluku da vie ne ivim sam nego da se oenim. Sreo sam jednu vakaicu koja je bila tako lepa da sam se ubrzo zaljubio u nju i zavoleo je svim svojim srcem. Ona je sa svoje strane obeala da e se udati za mene im zaradim dovoljno novca da sazidam za nju lepu kuu. Ja se stoga dadoh na posao vrednije nego ikada. Moja devojka je ivela sa jednom staricom koja nije elela da se ova uopte uda,.jer je sama bila toliko lenja da je htela da devojka ostane sa njom i obavlja joj sve domae poslove. Zato je ta starica otila Zloj Vetici Istoka i obeala joj dve ovce i jednu kravu ako sprei nae venanje. Posle toga Zla Vetica je zaarala moju sekiru, i kada sam jednog dana cepao drva vrednije nego ikada, zato to sam goreo od nestrpljenja da to je mogue pre doem do nove kue i ene, sekira iznenada skliznu i odsee mi levu nogu. Prvo sam bio oajan, jer sam znao da ovek sa jednom nogom ne moe da radi kao drvosea. Stoga sam otiao jednom limaru i on mi je napravio novu nogu od lima. Kada sam se navikao na nju, noga je veoma dobro radila. Meutim, ovaj moj potez je razljutio Zlu Veticu Istoka, zato to je starici dala svoju re da se neu oeniti lepom vakaicom. Kada sam ponovo poeo da obaram drvee, moja sekira skliznu i odsee mi desnu nogu. Opet sam otiao kod limara i ovaj mi je napravio i drugu nogu od lima. Posle ovoga, zaarana sekira mi je, jednu

po jednu, odsekla ruke, ali ni najmanje obeshrabren, ja ih zamenih limenima. Zla Vetica tada opet zaara sekiru, te mi ova odsee glavu. U prvom trenutku pomislih da mi je doao kraj. Meutim, limar se sluajno naao u blizini i napravio mi novu glavu od lima. Mislei da sam nadmudrio Zlu Veticu, radio sam napornije nego ikada. Ali, nisam znao koliko je svirep moj neprijatelj. Vetica je pronala siguran nain da u meni ubije ljubav prema lepoj vakaici. Ponovo je zaarala sekiru tako da mi je iskliznula iz ruku i presekla telo napola. Jo jednom mi je limar pritekao u pomo i napravio novo telo od lima, za koje je pomou spona privrstio moje limene ruke, noge i glavu, tako da sam mogao da ih pokreem isto onako dobro kao i ranije. Ali, avaj, vie nisam imao srce i nije mi bilo stalo da li u se oeniti svojom devojkom ili ne. Pretpostavljam da devojka jo uvek ivi sa staricom i eka da doem po nju. Moje telo se tako jarko sijalo na suncu da sam bio ponosan na sebe. Vie nisam morao da pazim da mi sekira ne isklizne iz ruku poto me nije mogla posei. Za mene je postojala samo jedna opasnost - da mi zglobovi zaraju. Zato sam u kolibi uvek imao spremnu kanticu sa uljem i stalno ih podmazivao. Meutim, jednoga dana sam zaboravio to da uradim i, poto me je uhvatila nepogoda, pre nego to sam i pomislio na opasnost, zglobovi mi zarae na kii i ja ostadoh da stojim u umi sve dok vi niste naili i pomogli mi. Bilo je to strano iskuenje. Tokom te godine, dok sam nepomino stajao, imao sam vremena da shvatim kako je najvei gubitak koji sam doiveo gubitak srca. Dok sam bio zaljubljen, bio sam najsreniji ovek na svetu, ali ko nema srce ne moe da voli, pa sam zato odluio da zamolim Oza da mi ga da. Ako mi to uini, vratiu se svojoj devojci i oeniu se njom. I Doroti i Strailo su zainteresovano sasluali priu Limenog Drvosee. Sada im je bilo jasno zato je toliko eleo da dobije novo srce . - Bez obzira na sve - ree Strailo - ja u ipak traiti mozak, a ne srce, jer glupan, i kad bi imao srce, ne bi znao ta s njim da radi. - Ja elim srce - odgovori Limeni Drvosea - jer mozak nikoga ne ini srenim, a srea je najlepa stvar na svetu. Doroti ne ree nita zato to nije znala koji je od njenih prijatelja u pravu. Ona zakljui da, ako se samo vrati svojima u Kanzas, nee mnogo mariti za to to Drvosea nema mozak a Strailo srce, niti da li su obojica dobili ono to ele. Najvie je brinulo to to je ostalo jo sasvim malo hleba i to e, kad ona i Toto jo jednom uinaju, kotarica biti prazna. Drvosea i Strailo nisu nita jeli, ali ona nije bila nainjena ni od lima ni od slame i nije mogla da preivi ako ne jede. PLALJIVI LAV Doroti i njeni saputnici su i dalje ili kroz gustu umu. Put je jo uvek bio poploan utim opekama, ali je bio toliko prekriven suvim granicama i liem da su koraali s tek om mukom. U ovom delu ume je bilo malo ptica, jer ptice vole da ive tamo gde ima mnogo sunca. Odjednom, do njih dopre prodorno reanje neke divlje ivotinje sakrivene meu drveem. Od ovog zvuka srce devojice bre zakuca. Nije shvatila ta se to uje, ali Toto izgleda jeste, jer se priljubio uz Doroti i nije ak ni zalajao.

- Koliko nam jo treba - zapita devojica Limenog Drvoseu - da izaemo iz ume? - Ne znam - glasio je odgovor - nikada nisam bio u Smaragdnom Gradu. Moj otac je jednom iao tamo dok sam jo bio deak i rekao mi je da je to dug put kroz opasne krajeve, iako je predeo divan u blizini grada u kome ivi Oz. Ipak, sve dok uz sebe imam kanticu sa uljem, ja se ne bojim. Strailo ionako ne moe da se povredi, a ti nosi na elu trag poljupca Dobre Vetice koji te titi od svakog zla. - Toto?- upita devojica brino - ta e njega da zatiti? - Ako bude u opasnosti, mi emo morati da ga titimo - odgovori Limeni Drvosea. U tom trenutku iz ume se zau straan urlik i odmah zatim, ogroman lav iskoi na put. Jednim udarcem ape on obori Strailo u jarak, a zatim svojim otrim kandama napade Umenog Drvoseu. Na njegovo iznenaenje, lim je ostao neoteen iako je Drvosea pao nasred puta i ostao da lei. Kada se suoio sa neprijateljem mali Toto potra lajui ka lavu. Velika zver otvori eljust da proguta psetance, kada Doroti, bojei se da Toto ne nastrada, zaboravi na opasnost, pritra, udari lava po njuci to je jae mogla i viknu: - Samo pokuaj da pojede Totoa! Sram te bilo, tako velika ivotinja a napada sirotu malu kucu! - Nisam mu nita uradio - ree lav trljajui apom mesto na njuci gde ga je Doroti udarila. - Nisi, ali si pokuao - odgovori ona. - Ti si najobinija kukavica! - Znam - ree Lav i posramljeno spusti glavu. -Oduvek sam to znao. Ali, ta da radim? - To ja ne znam. Kada samo pomisIim kako si udario sirotog oveka od slame! - Zar je on napunjen slamom? - upita Lav izne-naeno posmatrajui kako devojica podie Strailo, postavlja ga na noge i popravlja mu oblik. - Naravno da jeste - odgovori Doroti, jo uvek ljuta. - Zato je on tako lako pao - primeti Lav. - Izenadio sam se kad sam video kako se kotrlja. Je li i onaj drugi napunjen slamom? - Nije - odgovori Doroti. - On je nainjen od lima. - Onda pomoe Drvosei da ustane. - Zato mi je skoro polomio kande - ree Lav. - Kada sam njima zagrebao lim, sav sam se najeio. Kakva je to mala ivotinja do koje ti je toliko stalo? - To je moj pas Toto - odgovori Doroti. - Je li on napravIjen od lima ili je napunjen slamom? - upita Lav.

- Ni jedno ni drugo. On je ... on je pas od krvi i mesa - odgovori devojica. - Kakva udna ivotinja! Sada, kada sam ga bolje pogledao, vidim koliko je mali. Nikome, osim kukavici kao to sam ja, ne bi palo na pamet da pojede tolicko stvorenje - tuno nastavi Lav. - Zato si ti kukavica? - upita Doroti zaueno gledajui zver koja je bila velika kao omanji konj. - Ko to zna! - odgovori Lav. - Mislim da sam tako roen. Sve ostale umske ivotinje, prirodno, oekuju od mene da budem hrabar, jer se za lava oduvek mislilo da je umski car. Primetio sam da se, kad glasno riknem, sve ivo uplai i ukloni sa mog puta. Kad god sretnem nekog oveka, ja se strano uplaim, ali ipak riknem na njega i on pobegne to bre moe. Poto sam kukavica, strano se plaim slonova, tigrova i medveda. Sreom, i oni bee kad uju moju riku, a ja ih, naravno, putam. - Ali, to nije u redu. Car ivotinja ne bi smeo da bude plaljiv - ree Strailo. - Znam - odgovori Lav i obrisa krajikom repa suzu iz oka. - Zbog toga sam nesrean i ivot mi je tuan. Ali, kad god se pojavi opasnost, moje srce zalupa bre. - Da nema sranu manu? - upita Limeni Drvosea. - Moda - ree Lav. - Ako je to u pitanju - nastavi Limeni Drvosea - treba da bude srean, jer to znai da ima srce. to se mene tie, ja ga nemam i zato ne mogu da budem srani bolesnik. - Da nemam srce - ree Lav zamiIjeno - moda ne bih bio plaIjiv. - A ima li mozak? - upita Strailo. - Pretpostavljam da ga imam. Nisam proveravao - odgovori Lav. - Ja sam krenuo Velikom Ozu da ga zamoIim da mi da malo mozga, - ree Strailo - jer mi je glava za sada ispunjena samo slamom. - A ja idem da ga zamolim da mi da srce - ree Drvosea. - A ja da ga molim da Totoa i mene vrati u Kanzas - dodade Doroti. - Mislite li da mi Oz moe dati hrabrost? - upita Plaljivi Lav. - Isto tako lako kao to meni moe dati mozak - ree Strailo. - Ili meni srce - ree Limeni Drvosea. - Ili da mene vrati u Kanzas - ree Doroti.

- U tom sluaju, ako nemate nita protiv, ja u poi sa vama - ree Lav. - ivot bez trunke hrabrosti je naprosto nepodnoljiv. - Ba dobro, - odgovori Doroti - poto e terati divlje ivotinje od nas. Izgleda mi da su one jo plaljivije od tebe kad doputaju da ih tako lako uplai. - I jesu, - ree Lav - ali to mene ne ini nimalo hrabrijim; biu nesrean dok god budem svestan da sam kukavica. I tako, jo jednom, malo drutvo krenu na put. Lav je iao krupnim koracima pored Doroti. U poetku, Totou se nije dopadao novi saputnik, zato to nikako nije mogao da zaboravi kako je bio skoro smrvljen u ogromnim lavljim eljustima, ali posle izvesnog vremena se odobrovoljio, te konano Toto i Plaljivi Lav postadoe dobri prijatelji. Do kraja dana nikakav novi doivljaj nije poremetio put. Jedino je Limeni Drvosea stao na neku bubu koja je puzila po putu i zgnjeio siroto stvorenjce. On se zbog toga mnogo rastuio jer je uvek pazio da nikog ivog ne povredi, pa je pustio nekoliko pokajnikih suza. Ove suze mu se polako skotrljae niz lice tako da zavrtnji njegove vilice zarae. Kada ga Doroti neto upita, Limeni Drvosea ne mogade da otvori usta jer su mu vilice bile stisnute od re. On se strano uplai i znacima objasni Doroti da mu pomogne. No ona nije razumela. Ni Lav nije shvatio ta se deava, ali Strailo zgrabi kanticu sa uljem iz Dorotine kotarice i podmaza Drvoseine vilice, tako da je ovaj posle nekoliko trenutaka ponovo mogao da govori. - Ovo e mi biti pouka - ree on - da gledam kuda idem. Sigurno u ponovo zaplakati ako opet zgazim neku bubu, a od plakanja mi zaraju vilice i ne mogu da govorim. Posle toga je, oiju prikovanih za tle, hodao veoma paIjivo. Kada bi ugledao nekog siunog mrava kako mili, on bi ga preskoio da ga ne povredi. Limeni Drvosea je vrlo dobro znao da nema srce i zato je stalno pazio da ne bude svirep ili neljubazan ni prema kome. - Vi ljudi sa srcem - ree - imate neto to vas vodi i ne moete da pogreite, ali ja nemam srce i zato moram da budem veoma paljiv. Kada mi Oz bude dao srce, naravno, vie neu morati toliko da se trudim.

VELIKOM OZU U POHODE Te veeri su bili prinueni da prenoe ispod jednog velikog drveta u umi jer u blizini nije bilo kua. Stablo ih je kao dobar pokriva titilo od rose, a Limeni Drvosea je svojom sekirom nacepao gomilu drva, te je Doroti zaloila veliku vatru koja je ugrejala i pomogla joj da se osea manje usamljenom. Ona i Toto pojedoe ostatke hleba, pa sada nije znala ta e da radi za doruak. - Ako eli - ree Lav - otii u u umu i uloviti jelena za doruak. Moe ga ispei na vatri, jer vi ljudi imate udan ukus i vie volite peeno meso. - Nemoj to da radi, molim te - zamoli ga Limeni Drvosea. - Ako ubije sirotog jelena, ja u se rasplakati i vilice e mi ponovo zarati. Lav ipak ode u umu na veeru i posle nikome ne ree ta je pojeo.

Strailo je pronaao orah i napunio plodovima Dorotinu kotaricu, tako da devojica due vreme ne bude gladna. Ona zakljui da je to veoma paljivo sa njegove strane. Veselo se smejala neobinom nainu na koji je ovek od slame brao orahe. Njegove ruke napunjene slamom bile su tako nespretne, a orasi tako sitni, da je ispustio skoro isto onoliko koliko je stavio u kotaricu. Strailu je, meutim, bilo svejedno koliko e vremena utroiti na branje oraha jer je ionako beao od vatre u strahu da mu neka varnica ne uleti u slamu i zapali je. Stoga se drao podalje od plamena i pribliio se samo da Doroti, kada je legla da spava, pokrije suvim liem. Ispod njega joj je bilo ugodno i toplo, pa je vrsto spavala sve do jutra. Kada je svanulo, devojica se umi u jednom potoiu i ubrzo zatim celo drutvo krenu prema Smaragdnom Gradu. Za nae putnike ovaj dan je bio pun dogaaja. Hodali su jedva jedan sat, kada pred sobom ugledae veliki jarak koji je presecao put i umu i pruao se sa obe strane dokle im je pogled dopirao. Bio je vrlo irok, a kada su doli do ivice i pogledali dole, videli su i da je veoma dubok. Dno mu je bilo prekriveno ogromnim iljatim kamenjem, a strane veoma strme. Za trenutak im se uinilo da je njihovom putovanju doao kraj. - ta da radimo? - upita Doroti oajno. - Nemam pojma - odgovori Limeni Drvosea. Lav zabrinuto zatrese svojom upavom grivom. Meutim, Strailo ree: - Da letimo ne moemo, to je sigurno, a ne moemo ni da se spustimo u ovaj ogroman jarak. Zato, ako ne moemo ni da ga preskoimo, moramo ostati tu gde smo. - Mislim da bih ja mogao da ga preskoim -ree Plaljivi Lav poto je paljivo odmerio rastojanje. - Onda smo na konju - odgovori Strailo - jer nas jednog po jednog moe preneti na leima. - Pa, mogu da pokuam - ree Lav. - Ko hoe da poe prvi? - Ja - izjavi Strailo - jer ako ne uspe da preskoi jarak, Doroti moe da pogine, a Limeni Drvosea da se ulubi. Ali, ako sam ja na tvojim leima, nema opasnosti, jer se pri padu uopte neu povrediti. - Strano se bojim da ne upadnem u jarak ree Plaljivi Lav - ali misIim da nema druge nego da pokuam. Uzjai me, pa da probamo. Strailo uzjaha Lava i ogromna zver prie ivici jarka i uuri se. - Zato se prvo ne zaleti? - upita Strailo.

- Mi make tako ne skaemo - odgovori on, a zatim velikim skokom prolete kroz vazduh i nae se na drugoj strani. Svi su bili zadovoljni kada su videli sa kakvom lakoom to radi. Kada je Strailo siao sa njega, Lav ponovo preskoi jarak. Doroti odlui da bude sledea, pa uze Totoa u naruje i uzjaha Lava drei se vrsto jednom rukom za njegovu grivu. U sledeem trenutku joj se uini da leti kroz vazduh, a zatim se, pre nego to je stigla o tome da razmisti, nae na drugoj strani. Lav se vrati nazad po trei put i prenese Limenog Drvoseu. Posle toga svi posedae na zemlju kako bi Lav mogao da predahne, jer su ga silni skokovi zamorili. Dahtao je kao ogroman pas posle dugog tranja. Suma je na ovoj strani bila veoma gusta. Delovala je mrano i sumorno. Poto se Lav odmorio, oni nastavie da hodaju putem od utih opeka, pitajui se u sebi da li e ikada stii do kraja ume i ponovo izai na jarku sunevu svetlost. Uza sve to, ubrzo zaue neobine glasove iz dubine ume i Lav im apnu da u ovom delu zemlje ive Gorogani. - ta su to Gorogani? - upita devojica. To su grozne ivotinje sa telom kao u medveda, a glavom kao u tigra - odgovori Lav. Kande su im toliko dugake i otre da me mogu rastrgnuti isto tako lako kao to bih ja mogao Totoa. Ja ih se strano plaim. - Nikakvo udo - odgovori Doroti. - Sigurno su to uasne zveri. Lav upravo htede da odgovori, kada naioe na jo jednu jarugu koja je bila tako iroka i duboka da on odmah uvide da je ne moe preskoiti. Posedae da se posavetuju ta da rade i posle ozbiljnog razmiljanja Strailo ree: - Eno jednog velikog drveta u blizini jaruge. Kad bi Limeni Drvosea uspeo da ga obori tako da padne na drugu stranu, mogli bismo lako da preemo preko njega. - Odlina ideja! - ree Lav. - Ponekad mi se uini da u glavi ipak ima mozak umesto slame. - Drvosea se odmah dade na posao. Poto mu je sekira bila otra, on brzo posee drvo. Tada se Lav osloni svojim jakim prednjim apama na stablo i gurnu ga iz sve snage. Veliko drvo se polako savi i pade sa treskom preko jarka. Gornje grane se naoe na drugoj strani. Upravo su poeli da prelaze preko ovog neobinog mosta, kada ih jako reanje natera da podignu pogled i na svoj uas, primetie da im u susret tre dve ogromne ivotinje sa telima kao u medveda i glavama kao u tigra. - To su Gorogani - ree Plaljivi Lav i poe da drhti. - Brzo! - uzviknu Strailo. - Hajdemo na drugu stranu! Doroti poe prva drei Totoa u naruju, a za njom Limeni Drvosea i Strailo. Iako uplaen, Lav se okrete ka Goroganima i riknu tako silno da Doroti vrisnu a Strailo pade na lea. ak i grozne ivotinje zastadoe i iznenaeno ga pogledae.

Ali, videvi da su vei od Lava i setivi se da su njih dvojica a on sam, Gorogani pojurie u napad. Lav pree preko stabla i okrete se da vidi ta e da urade. Ne zastajui ni tren, grozne ivotinje kretoe preko drveta. - Izgubljeni smo! Sigurno e nas rastrgnuti svojim otrim kandama. Stani odmah iza mene, a ja u se boriti sa njima dogod u meni ima ivota -ree Lav Doroti. - ekaj malo! - uzviknu Strailo. - Razmiljao je ta bi bilo najbolje da se uini i najzad ree Drvosei da presee kraj drveta koji je leao na njihovoj strani jarka. Umeni Drvosea se odmah baci na posao, i kada su Gorogani skoro stigli na drugu stranu, drvo sa treskom pade na dno i povue sa sobom nakazne zveri koje otro stenje raznee u paramparad. - Izgleda - ree Plaljivi Lav sa uzdahom olakanja - da nam je sueno da jo malo poivimo. Milo mi je to mora da je mnogo nezgodno ne biti iv. Ove nakaze su me toliko preplaile da mi srce jo uvek lupa. - Ah! - ree tuno Limeni Drvosea. - Kako bih eleo da i meni lupa srce! Posle ovog doivljaja, nai putnici postadoe jo nestrpljiviji da to pre izau iz ume. Hodali su vrlo brzo i Doroti se toliko umorila da je morala da uzjae Lava. Na njihovu veliku radost, drvee poe da se proreuje to su vie odmicali. PosIe podne, pred sobom iznenada ugledae brzu, iroku reku. Na drugoj obali se videlo da put od utih opeka vijuga kroz divne zelene livade proarane cveem jarkih boja. Du puta je raslo drvee sa kojeg je visilo zrelo voe. Bili su veoma sreni kada su videli tako lep predeo. - Kako emo prei reku? - upita Doroti. - To je bar lako - odgovori Strailo. - Limeni drvosea e napraviti splav kojim emo prei na drugu stranu. Drvosea uze sekiru i poe da obara drvee. Dok je on radio, Strailo otkri na obali drvo prepuno zrelog voa. Doroti se obradova jer celog dana nije jela nita osim oraha, pa se dobro najede voa. Ali, splav se ne moe brzo napraviti ak i kada je neko vredan i neumoran kao Limeni Drvosea. Kada se spustila no, posao jo nije bio zavren. Zato naoe zgodno mesto ispod drvea gde su lepo spavali sve do jutra. Doroti je sanjala Smaragdni Grad i dobrog arobnjaka Oza koji e je uskoro vratiti kui.

SMRTONOSNO MAKOVO POLJE Nai putnici se sledeeg jutra probudie osveeni i puni nade. Doroti je kraljevski dorukovala breskve i ljive koje su rasle na drveu pokraj reke. Za njima je ostala mrana uma koju su posle brojnih opasnosti sreno proli. Ispred njih se pruao divan, suncem obasjan predeo koji kao da ih je pozivao u Smaragdni Grad. iroka reka ih je jo uvek razdvajala od te divne zemlje, ali splav je bio zavren im je Limeni Drvosea posekao jo nekoliko stabala i privrstio ih jedno za drugo drvenim

klinovima. Sa Totoom u naruju, Doroti sede na sredinu splava. Plaljivi Lav je bio veliki i teak, pa se splav nagnuo im je stao na njega. Strailo i Limeni Drvosea su stajali na drugom kraju i odravali ravnoteu. Njih dvojica su motkama gurali splav kroz vodu. U poetku je sve bilo dobro, ali kada stigoe nasred reke, struja ponese splav nizvodno, sve dalje i dalje od puta poploanog utim opekama, a voda postade tako duboka da dugake motke vie nisu dopirale do dna. - Teko nama! - ree Limeni Drvosea. Ako ne uspemo da se domognemo obale, struja e nas odneti u zemlju Zle Vetice Zapada koja e nas zaarati i uiniti svojim robovima. - I ja tada neu dobiti mozak! - ree Strailo. - A ja neu stei hrabrost! - ree Plaljivi Lav. - A ja neu dobiti srce! - ree Limeni Drvosea. - A ja se nikada neu vratiti u Kanzas! - ree Doroti. - Moramo po svaku cenu stii u Smaragdni Grad - nastavi Strailo i zaroni svoju motku toliko duboko da se ona vrsto zari u mulj na dnu reke. Pre nego to je mogao da je izvue ili ispusti, splav odmae i jadni Strailo ostade da visi na njoj nasred reke. - Zbogom! - uzviknu on za njima, a oni se rastuie zbog rastanka. Limeni Drvosea poe da plae, ali se sreom priseti da moe da zara, pa zato obrisa suze o Dorotinu keceljicu. Strailo je zaista bio u nevoIji. - Sada mi je gore nego onda kada me je Doroti nala - ree u sebi. - Tada sam visio usred kukuruznog polja gde sam bar mogao da plaim vrane. emu moe da slui Strailo na motki usred reke. to je najstranije, nikada neu stei mozak! Splav je nastavio da plovi nizvodno, a jadni Strailo je ostao daleko za njima. - Neto moramo preduzeti da se spasemo. Ako se budete vrsto drali za kraj mog repa, mislim da u plivajui moi da odvuem splav do obale - ree Plaljivi Lav. On skoi u vodu, a Limeni Drvosea ga vrsto uhvati za rep. Plaljivi Lav iz sve snage zapliva ka obali. lako je bio snaan, nije mu bilo lako. Ipak, ubrzo su se izvukli iz struje. Doroti uze dugaku motku od Limenog Drvosee i pomoe da se splav izgura na obalu. Kada su najzad stigli do obale i zakoraili na divnu zelenu travu, bili su iscrpljeni. Mislili su da ih je struja odnela daleko od puta koji je vodio ka Smaragdnom Gradu. - ta da radimo? - upita Limeni Drvosea, dok je Plaljivi Lav leao na travi i suio se na suncu. - Moramo se nekako vratiti na put - ree Doroti. - Ako idemo obalom, ponovo emo naii na njega - primeti Plaljivi Lav.

I tako, poto su se odmorili, Doroti uze svoju kotaricu i oni pooe du obale obrasle travom ka putu od koga ih je struja udaljila. Bio je to divan, suncem obasjan predeo, prepun cvea i voki. Ipak, zbog onoga to se desilo jadnom Strailu, nisu bili sreni. Ili su to su bre mogli, a Doroti zastade samo jednom da ubere divan cvet. Posle izvesnog vremena, Limeni Drvosea uzviknu: - Pogledajte! Oni pogledae u pravcu reke i primetie Straila kako stoji nataknut na motki na sredini reke. Izgledao je veoma usamljeno i tuno. - Kako da mu pomognemo? - upita Doroti. Plaljivi Lav i Limeni Drvosea zatresoe glavama jer nisu znali. Sedeli su na obali i zamiIjeno gledali u Strailo. Tada dolete jedna roda i, videvi ih, zastade da se odmori na renoj obali. - Ko ste vi i kuda idete? - upita. - Ja sam Doroti - odgovori devojica - a ovo su moji prijatelji, Limeni Drvosea i Plaljivi Lav. Idemo u Smaragdni Grad. - Ovo nije dobar put - ree roda isteui dugi vrat i dobro zagledajui neobino drutvo. - Znam - ree Doroti - ali mi smo izgubili Straila i sada razmiIjamo kako da ga izbavimo. -Gde je? - upita roda. - Tamo na reci - odvrati devojica. - Ako nije mnogo veliki i teak, mogu ga doneti - ree roda. - On uopte nije teak - ree spremno Doroti - jer je napunjen slamom. Ako nam ga donese, biemo ti zauvek zahvalni. - Pa, pokuau - ree roda - ali ako vidim da je suvie teak za noenje, morau ponovo da ga vratim na reku. Velika ptica zatim polete prema reci, ka mestu gde je Strailo stajao nataknut na motku. Ona ga svojim velikim kandama uhvati za ruku i prenese na obalu gde su sedeli Doroti, Plaljivi Lav, Limeni Drvosea i Toto. im se ponovo naao meu prijateljima, Strailo ih od sree sve izgrli. Bio je toliko veseo da je, kada su krenuli dalje, uzput pevao bez prestanka. - Plaio sam se da u zauvek ostati u reci - ree - ali me je dobra roda spasla. Ako ikada budem dobio mozak, pronai u rodu da joj se oduim.

- Nije to nita - ree roda koje je letela iznad njih. - Ja volim da pomognem onima koji su u nevolji. Sada moram da pourim jer me deica ekaju u gnezdu. elim vam da pronaete Smaragdni Grad i da vam Oz pomogne. - Hvala ti - ree Doroti, a ljubazna roda polete uvis i izgubi se iz vida. Sluajui pesmu ptica, ili su dalje preko prelepog cvea koje je na tom mestu bilo totiko gusto da je zemlja izgledala kao ilimom prekrivena. Veliki uti, beli, plavi i ljubiasti cvetovi rasli su pored bokora makova ija je jarko crvena boja skoro zaslepila Doroti. - Zar nije divno? - upita devojica udiui opojan miris cvea. - Pretpostavljam - odgovori Strailo. - Moda e mi se vie dopadati kada budem imao mozak. - Da imam srce, ja bih ga voleo - dodade Limeni Drvosea. - Oduvek sam voleo cvee - ree Plaljivi Lav. - Ono mi izgleda tako bespomono i neno. U umi ga skoro nije ni bilo. Velikih crvenih makova je bilo sve vie, a ostalog cvea sve manje. Ubrzo se naoe usred velikog makovog polja. Poznato je da je miris ovog cvea tako jak da, ako ga ima mnogo na jednom mestu, onaj ko ga udie zaspi i, ako ga neko na vreme ne udalji od tog mirisa vie se nikada ne probudi. Ali, Doroti to nije znala, niti je mogla da se udalji od jarko crvenih cvetova koji su rasli unedogled. Kapci joj oteae i ona oseti potrebu da sedne kako bi se odmorila i malo odspavala. Limeni Drvosea se usprotivi. - Moramo da pourimo i vratimo se na put od utih opeka pre mraka - ree on, a Strailo se sloi sa njim. I tako nastavie, sve dok je Doroti mogla da izdri. Oi joj se i protiv njene volje zatvorie, ona zaboravi gde se nalazi, pade meu makove i vrsto zaspa. - ta da radimo? - upita Limeni Drvosea. - Umree ako je ostavimo ovde - ree Lav. -Miris cvea nas moe ubiti. I sam jedva drim oi otvorene, a pas ve spava. To je bila istina. Toto se skljokao na zemlju pored svoje male gospodarice. Miris cvea nije mogao da nakodi jedino Strailu i Limenom Drvosei zato to nisu bili napravljeni od krvi i mesa. - Tri brzo - ree Strailo Lavu - i spasavaj se smrtonosnog makovog polja to pre moe. Mi emo poneti devojicu. Ako bi se tebi desilo da zaspi, ne bismo mogli ni da te pomerimo. I Lav ustade i potra to je bre mogao. Za tren oka nestade sa vidika. - Hajde da rukama napravimo sedite i tako ponesemo devojicu - ree Strailo. Oni podigoe Totoa i stavie ga u Dorotino krilo, a zatim od ukrtenih ruku nainie sedite i ponesoe zaspalu devojicu preko cvea.

Dugo su hodali. Crveni ilim od smrtonosnog cvea koji ih je okruvao izgledao je beskrajno veliki. Sledili su luk koji je pravila reka i na kraju naili na svog prijatelja Plaljivog Lava, koji je vrsto spavao meu makovima. Cvee je imalo tako jak miris da je ogromna ivotinja na kraju posustala i utonula u san na samoj ivici makovog polja, u blizini livada obraslih lepom, zelenom travom. - Ne moemo mu pomoi - tuno ree Limeni Drvosea - zato to je suvie teak da bismo ga mogli poneti. Moramo ga ostaviti ovde da spava zauvek. Moda e usniti kako je najzad stekao hrabrost. - ao mi je - ree Strailo. - S obzirom kolika je kukavica, Lav je bio dobar drug. Ali, hajdemo dalje. Oni odnesoe usnulu devojicu daleko od makovog polja da vie ne udie otrovno cvee, neno je spustie na meku travu pored reke i saekae da je probudi sve povetarac. KRALJICA POLJSKIH MIEVA - Mora da smo blizu puta poploanog utim opekama, - primeti Strailo stojei pokraj devojice - jer smo skoro stigli do mesta s kog nas je struja odvukla. Limeni Drvosea ne stie da odgovori jer zau neko reanje i, okrenuvi glavu (ije su arke odlino radile), vide da im se pribliava neobina ivotinja. Bila je to velika, uta divlja maka. Limeni Drvosea zakljui da ona sigurno goni nekoga poto su joj ui bile priljubljene uz glavu, a irom otvorene eljusti otkrivale dva reda runih zuba, dok su joj crvene oi sijale kao plamene kugle. im se priblii, Limeni drvosea opazi da ispred nje bei poljski mii i premda nije imao srce, shvatio je da nije lepo to divlja maka hoe da ubije tako ljupko, bespomono stvorenje. Kada se divlja maka pribliila, Drvosea zamahnu sekirom i jednim hitrim udarcem joj odrubi glavu, koja se dokotrlja do njegovih nogu. Poto se spasao od neprljatelja, poljski mi prestade da bei, polako prie Drvosei i ree piskavim glasiem: - Oh, hvala vam! Veliko Vam hvala to ste mi spasli ivot. - Molim, nema na emu - odgovori Drvosea. - Znate, ja nemam srce i zato gledam da pomognem svakom kome je potreban prljatelj, pa ak i kada je u pitanju obian mi. - Obian mi! - uvreeno uzviknu ivotinjica. -Ja sam kraljica - kraljica poljskih mieva. - Zbilja? - uzviknu Drvosea poklonivi se. - Vi ste, time to ste mi spasli ivot, uinili veliko delo - dodade Kraljica. U tom trenutku se pojavi nekoliko mieva koji su trali to su bre mogli svojim noicama. Kada ugledae svoju kraljicu, povikae:

- Vae velianstvo, mislili smo da e vas pojesti! Kako ste uspeli da pobegnete od one ogromne divlje make? - Oni se maloj kraljici poklonie tako duboko da je izgledalo kao da dube na glavicama. - Ovaj smeni limeni ovek - odgovori ona - ubio je divlju maku i tako mi spasao ivot. Stoga mu se morate pokoravati i ispunjavati sve elje. - Hoemo! - zapiskae mievi uglas i odmah se razbeae na sve strane, jer se Toto probudio iz sna i, videvi toliko mieva oko sebe, zalajao od oduevIjenja i skoio pravo meu njih. Toto je, jo u Kanzasu, voleo da juri mieve i nije u tome video nita loe. Meutim, Limeni Drvosea ga zgrabi. Drei ga vrsto u rukama, on pozva mieve: - Vratite se! Toto vam nee uiniti nita naao. Na ove rei kraljica mieva promoli glavicu iz jednog busena trave i upita plaljivim glasom: - Jeste li sigurni da nas nee pojesti? - Neu mu to dopustiti - ree Drvosea. Nemojte da se plaite. Jedan po jedan, mievi se vratie. Toto nije ponovo zalajao, ali je pokuavao da se oslobodi Drvoseinih ruku. Nije ga ujeo samo zato to je dobro znao da je ovaj napravljen od lima. Na kraju, jedan od najkrupnijih mieva progovori: - Postoji li ita to moemo da uinimo za vas kako bismo vam se oduili to ste spasli ivot nae kraljice? - Ne mogu niega da se setim - odgovori Drvosea, ali Strailo, koji je pokuavao da misli, mada mu to, poto mu je glava bila napunjena slamom, nije polazilo za rukom, brzo ree: - Moete da spasete naeg prijatelja, Plaljivog Lava, koji je zaspao u makovom polju. - Lava! - uzviknu mala kraljica. - Ta on e nas sve pojesti. - Taman posla! - izjavi Strailo. - On nikada ne bi uinio nita naao naim prijateljima. Ako nam pomognete da ga spasemo, obeavam vam da e biti dobar prema vama. - Dobro - ree kraljica - verujem vam. ta treba da radimo? - Ima li mnogo mieva koji vas smatraju svojom kraljicom i sluaju vae zapovesti? - O, da! Ima ih na hiljade - odgovori ona. - Onda ih sve pozovite da dou ovamo to pre mogu i neka svaki donese to dui kanap. Kraljica se okrete mievima iz svoje pratnje i naredi im da smesta odu i dovedu sve njene podanike. im su uIi njenu zapovest, oni se, to su bre mogli, rastrae na sve strane. - Ti sada otidi - ree Strailo Limenom Drvosei - do onog drvea pored reke i napravi kolica kojima e preneti Lava.

Drvosea odmah ode do drvea i dade se na posao. Za kratko vreme napravi kolica od debelih grana sa kojih je prethodno posekao sve lie i granice, a onda ih sastavi drvenim klinovima. etiri toka je napravio tako to je jedan veliki panj isekao na koturove. Svoj posao je obavio tako brzo i veto da kolica behu ve gotova kada mievi poee da pristiu. Mievi su dolazili sa svih strana. Bilo ih je na hiljade: velikih, malih i mieva srednje veliine. Svaki od njih je u ustima nosio komad kanapa. U meuvremenu, Doroti se probudila iz svog dugog sna i otvorila oi. Bila je veoma iznenaena kada je videla da lei u travi, a hiljade mieva stoje oko nje i paljivo je posmatraju. Strailo joj ispria ta se dogodilo i okrenuvi se maloj, dostojanstvenoj miici, ree: - Dozvoli mi da te upoznam sa Njenim velianstvom, kraljicom poljskih mieva. Doroti ozbiljno klimnu glavom, a kraljica joj se pokloni. Strailo i Limeni Drvosea poee zatim da upreu mieve u kolica pomou kanapa koje su ovi doneli. Jedan kraj kanapa bio je vezan oko vrata svakog mia, a drugi za kolica. Naravno, kolica su bila hiljadu puta vea od svakog pojedinog mia koji je trebalo da ih vue, ali kada su svi bili upregnuti, mogli su bez muke da ih povuku. ak su i Strailo i Limeni Drvosea seli na njih, a njihovi neobini konjii ih odvukoe do mesta gde je spavao Plaljivi Lav. Poto je Lav bio teak, oni ga s mnogo truda podigoe na kolica. Tada kraljica naredi svojim podanicima da odmah krenu zato to se plaila da bi se mievi mogli uspavati ako ostanu suvie dugo meu makovima. Iako ih je bilo mnogo, siuna stvorenja su u prvom trenutku jedva uspevala da pokrenu teko natovarena kolica, ali kada ih Limeni Drvosea i Strailo pogurae, mievi poee bre da se kreu. Zaas su preneli Plaljivog Lava izvan makova na zelenu poljanu gde je mogao ponovo da udie prijatan, sve vazduh umesto otrovnog mirisa cvea. Doroti ih doeka i toplo zahvali miiima to su njenog druga otrgli od smrti. Bila je srena to je spasen jer ga je mnogo zavolela. im su bili ispregnuti iz kola, mievi se rastrae kroz travu ka svojim kuicama. Kraljica mieva je ostala poslednja. - Ako vam ikada budemo potrebni - ree - doite u polje i pozovite nas. Mi emo vas uti i doi da vam pomognemo. Zbogom! - Zbogom! - pozdravie je oni i kraljica poe za svojim podanicima, dok je Doroti vrsto drala Totoa da ne potri za njom i ne uplai je. Posle ovoga posedae oko Plaljivog Lava da priekaju da se probudi, a Strailo donese Doroti malo voa sa oblinjeg drveta koje ona pojede za veeru. UVAR KAPIJE

Plaljivom Lavu je trebalo dosta vremena da se probudi poto je dugo leao meu makovima i udisao njihov otrovan miris. Kada je otvorio oi i siao sa kolica, bio je sav srean to vidi da je jo uvek iv. - Trao sam to sam bre mogao - ree on zevajui - ali cvee je suvie jako mirisalo. Kako ste me izbavili? Oni mu ispriae kako su ga poljski mievi velikoduno spasli smrti. Plaljivi Lav se nasmeja i ree: - Ja sam uvek sebe smatrao ogromnim i stranim, pa ipak, ono siuno cvee samo to me nije ubilo, a tako male ivotinjice kao mievi spasle su mi ivot. Kako je sve to udno? Je I' te, drugovi, ta emo sada da radimo? - Moramo da hodamo dalje dok ponovo ne naemo put od utih opeka - ree Doroti. - Tada emo ga se drati sve do Smaragdnog Grada. Poto se lav sasvom oporavio i potpuno doao sebi, oni kretoe na put, sreni to hodaju kroz meku, sonu travu. Nije prolo mnogo vremena, kad naioe na put od utih opeka i uputie se prema Smaragdnom Gradu u kome je iveo Veliki Oz. Put je bio ravan i dobro poploan, a predeo kroz koji je prolazio divan. Nai putnici su bili sreni to je uma, sa svim opasnostima koje su vrebale iz njenih tamnih senki, ostala daleko za njima. Opet ugledae plotove pored puta, sada obojene u zeleno, a kada naioe na jednu kuicu, u kojoj je oigledno iveo neki farmer, i ona je bila zelena. Tokom poslepodneva prooe pored nekoliko ovakvih kua. Ponekad bi se itelji pojavljivali na vratima i posmatrali ih kao da ele neto da upitaju, ali niko im se ne priblii niti im se obrati zbog ogromnog Lava koji im je uterivao strah u kosti. Svi su bili odeveni u odela divne smaragdnozelene boje i imali iljate kape na glavama kao u vakaa. - Ovo mora da je Oz - ree Doroti. - Sigurno se pribliavamo Smaragdnom Gradu. - Da, - odgovori Strailo - ovde je sve zeleno, dok je u zemlji vakaa sve u plavom. Ali, izgleda da nam Ozovci nisu naklonjeni kao vakai, pa se bojim da neemo nai prenoite. - Ja bih volela da jedem jo neto a ne samo voe - ree devojica. - Sigurna sam da Toto umire od gladi. Hajde da stanemo pred sledeom kuom i razgovaramo sa ukuanima. I tako, kada dodoe do jedne povee farmerske kue, Doroti hrabro prie vratima i zakuca. Jedna ena ih otvori tek toliko koliko da promoli glavu i upita: - ta eli, dete, i ta taj ogromni lav trai u tvom drutvu? - eleli bismo da prenoimo kod vas, ako nam dozvolite - odgovori Doroti. - Lav je moj drug i prijatelj koji vam nizato na svetu ne bi uinio nita naao. - Da li je pitom? - upita ena, odkrinuvi vrata malo vie.

- Kako da nije - ree devojica. - Osim toga, on je i veoma plaljiv, tako da se, u stvari, on vas boji vie nego vi njega. Poto je malo razmiljala i bacila jo jedan pogled na Lava, ena ree: - Ako je tako, moete da uete. Dobiete veeru i prenoite. I tako uoe u kuu u kojoj su se, osim te ene, nalazili jo jedan ovek i dvoje dece. oveku je bila povreena noga i leao je na divanu u uglu. Bili su veoma iznenaeni kada su ugledali jedno tako neobino drutvo. Dok je ena postavIjala sto, ovek upita: - Kuda ste se uputili? - Idemo u Smaragdni Grad, - ree Doroti - da vidimo Velikog Oza. - Nije valjda! - uzviknu ovek. - Jeste li sigurni da e Oz hteti da vas primi? - Zato da ne? - odgovori ona. - Pa, pria se da on nikome ne dozvoljava da mu se priblii. Ja sam mnogo puta bio u Smaragdnom Gradu, tom divnom i udesnom mestu, ali mi nikada nije bilo doputeno da vidim Velikog Oza, niti mi je poznato da ga je ikada iko video. - Zar on nikada ne izlazi? - upita Strailo. - Nikada. On sve vreme provodi u prestonoj dvorani svoje palate i ak ni njegove sluge nemaju priliku da ga vide. - Kako izgleda? - upita devojica. - To je teko rei - odgovori ovek zamiIjeno. - Znate, Oz je veliki arobnjak i moe da uzme oblik koji hoe. Tako, neki kau da izgleda kao ptica. Neki tvrde da izgleda kao slon, a neki kau da je kao maka. Drugima se pokazuje kao divna vila, ili kao patuljak, ili kako mu ve padne na pamet. Ali, ko je pravi Oz i kako zaista izgleda, niko ivi ne zna. - To je ba udno - ree Doroti. - Mi ipak moramo pokuati da ga nekako vidimo, jer bi nam u protivnom ceo put bio uzaludan. - Zato elite da vidite Stranog Oza? - upita ovek. - Ja elim da mi da malo mozga - ree spremno Strailo. - Oh, Oz to moe lako da uradi - izjavi ovek. - On ima vie mozga nego to mu je potrebno. - A ja elim da mi da srce - ree Limeni Drvosea. To mu nee biti teko, - nastavi ovek - jer Oz ima veliku zbirku srca svih veliina i oblika. - A ja elim da mi da hrabrost - ree PlaIjivi Lav.

- Oz u svojoj prestonoj dvorani dri jedan veliki lonac pun hrabrosti, - ree ovek - pokriven zlatnim poklopcem kako ne bi prekipeo. Rado e ti dati malo. - A ja elim da me vrati u Kanzas - ree Doroti. - Gde je Kanzas? - upita ovek iznenaeno. - Ne znam, - odgovori tuno Doroti - ali tamo je moj dom, i sigurna sam da negde postoji. - Vrlo verovatno. Pa, Oz moe sve, i ja pretpostavljam da e pronai Kanzas. Ali, prvo morate da doete do njega, a to e biti teko zato to Veliki arobnjak ne eli nikoga da vidi. ta ti eli? - nastavi on obrativi se Totou. Toto samo mahnu repom jer, zaudo, nije mogao da govori. ena ih u tom trenutku pozva na veeru, te oni posedae oko stola. Doroti sa uivanjem pojede ukusnu ovsenu kau, kajganu i sve beli hleb. Lav pojede malo kae, ali mu se nije dopala jer je bila od ovsenih pahuljica, a ovas je, kako ree, hrana za konje a ne za lavove. Strailo i Limeni Drvosea nisu nita jeli. Toto je probao malo od svega, srean to se ponovo doepao dobre veere. ena zatim pokaza Doroti krevet u kome e da spava, i Toto lee pored nje. Lav je uvao strau na vratima njene sobe kako je niko ne bi uznemiravao. Strailo i Limeni Drvosea su cele noi stajali u jednom uglu i utali, iako, naravno, nisu spavali. Sledeeg jutra, odmah po izlasku sunca, oni kretoe ponovo na put i ubrzo primetie prekrasnu zelenu svetlost na nebu. - To mora da je Smaragdni Grad - ree Doroti. to su se vie pribliavali, zelena svetlost je postajala sve izrazitija, te im se uini da je kraj njihovog lutanja blizu. Isto poslepodne stigoe do velikog zida kojim je grad bio opasan. Visok, vrst zid bio je obojen svetlozelenom bojom. Ispred njih, na zavretku puta od utih opeka, uzdizala se velika kapija, sva ukraena smaragdima koji su se toliko presijavali na suncu da su ak i Strailove nacrtane oi bile zaslepljene njihovim sjajem. Na kapiji se nalazilo zvono. Doroti pritisnu dugme i zau srebrni zvuk. Velika kapija se zatim polako otvori. Oni uoe unutra i naoe se u visokoj zasvoenoj prostoriji po ijim zidovima su se presijavali bezbrojni smaragdi. Ispred njih je stajao jedan oveuljak, skoro iste visine kao vakai, koji ne samo to je od glave do pete bio obuen u zeleno, nego mu je ak i koa bila zelenkaste boje. Pored njega se nalazila jedna velika zelena kupija. - Zato ste doli u Smaragdni Grad? - upita. - Doli smo da vidimo Velikog Oza - ree Doroti. oveuljak se toliko zaprepasti na taj odgovor da sede i zamisli se.

- Ve mnogo godina niko nije traio da vidi Oza - ree on zbunjeno odmahujui glavom. - On je moan i straan, i ako ste doli da iz radoznalosti ili gluposti ometate Velikog arobnjaka u njegovim mudrim razmiljanjima, on moe da se naljuti i sve vas odmah uniti. - Mi nismo doli iz radoznalosti niti iz gluposti, -odgovori Strailo, - to je vano. Osim toga, nama je reeno da je Oz dobar arobnjak. - To je tano - odgovori zeleni oveuIjak. On mudro i dobro vlada Smaragdnim Gradom. Ali, prema nepotenima ili onima koji dou k njemu iz radoznalosti, on je nemilosrdan. Retko ko se ikada usudio da zatrai da mu vidi lice. Ja sam uvar Kapije, i poto zahtevate da vidite Velikog Oza, odveu vas u njegov dvorac. Ali, prvo morate da stavite naoare. - Zato? - upita Doroti. - Zato to bi vas inae sjaj i slava Smaragdnog Grada zaslepili. ak i oni koji ive u gradu moraju danonono da nose naoare. Drim ih zakljuane, kako je Oz naredio jo kada je grad bio sazidan, samo ja imam klju od njih. On otvori veliku kutiju i Doroti primeti da je puna naoara svih veliina i oblika. Na svima su se nalazila zelena stakla. uvar Kapije pronae jedan par koji je odgovarao Doroti i stavi joj ga na oi. Privrivale su se dvema zlatnim trakama, a one su se na temenu zakljuavale. Kljui je visio na kraju lanca obeenog oko vrata uvara Kapije. Doroti vie nije mogla sama da ih skine i da je htela. Ali, naravno, ona nije elela da oslepi od bljeska Smaragdnog Grada, pa se nije usprotivila. Zeleni oveuljak zatim dade naoare Strailu, Limenom Drvosei, Plaljivom Lavu, pa ak i malom Totou, i sve iz zakljua svojim kljuiem. Onda uvar Kapije natae svoje naoare i ree im da je spreman da ih vodi u dvorac. Skinuvi jedan veliki zlatan klju sa klina na zidu on otvori drugu kapiju, i oni pooe za njim kroz ulice Smaragdnog Grada. UDESNI GRAD Iako su im oi bile zatiene zelenim naoarima, Doroti i njeni prljatelji su u prvom trenutku bili zaslepljeni sjajem udesnog grada. Ulice su bile pune velelepnih zgrada, sagraenih od zelenog mermera i ukraenih svetlucavim smaragdima. Ili su po ploniku od istog zelenog mermera, a na spojevima ploa nalazili su se gusto poreani smaragdi koji su se presijavali na suncu. ak su i nebo iznad grada i sunevi zraci bili zelene boje. Na ulicama je bilo mnogo sveta - ljudi, ena i dece. Svi su nosili zelena odela i imali zelenkastu kou. Sa udenjem su posmatrali Doroti i njeno neobino drutvo, a deca su beala i krila se iza svojih majki kad bi ugledala Lava. Niko im se nije obraao. U ulici je bilo mnogo radnji i Doroti zapazi da je sva roba u njima zelena. U prodaji su bile zelene bombone i zelene kokice, zelene cipele, zeleni eiri i zelene haljine svih vrsta. Na jednom mestu je neki ovek prodavao zelenu limunadu, a deca su je plaala zelenim noviima. Nisu primetili ni konje niti bilo kakve druge ivotinje. Stanovnici su prenosili stvari u malim zelenim kolicima koja su gurali ispred sebe. Svi su izgledali sreno i zadovoljno.

uvar Kapije ih je vodio sve dok nisu stigli do jedne velike zgrade u sreditu grada. Bio je to dvorac Velikog arobnjaka Oza. Ispred kapije je stajao jedan vojnik sa dugom zelenom bradom, odeven u zelenu uniformu. - Stranci ele da vide Velikog Oza - ree mu uvar Kapije. - Uite! - odgovori vojnik. - Preneu mu vau elju. Oni prooe kroz kapiju i naoe se u jednoj prostoriji zastrtoj zelenim ilimom i nametenoj divnim zelenim nametajem, ukraenim smaragdima. Pre nego to su zakoraili u ovu odaju, vojnik ih zamoli da obriu noge o zeleni otira. Kada posedae, on utivo ree: - Oseajte se kao kod svoje kue. Ja idem u prestonu dvoranu da obavestim Oza da ste stigli. Dugo su ekali da se vojnik vrati. Kada se konano pojavi, Doroti ga upita: - Jeste li videli Oza? - O, ne - odgovori vojnik. - Nikada ga u ivotu nisam video. Sedeo je iza zaklona dok smo razgovarali. Preneo sam mu vau poruku i on je rekao da e vas, ako elite, primiti, i to svakog posebno i ne vie od jednog dnevno. Poto e va boravak u dvorcu potrajati nekoliko dana, ja u vam pokazati sobe u kojima ete se lepo odmoriti od puta. - Hvala - odgovori devojica. - Oz je veoma ljubazan. Vojnik tada zviznu u zelenu zvidaljku i istog trenutka u sobu ue mlada devojka, obuena u divnu haljinu od zelene svile. Imala je prelepu zelenu kosu i zelene oi. Poklonivi se duboko pred Doroti, ona ree: - Poi sa mnom. Ja u te odvesti u tvoju sobu. Doroti se pozdravi sa svojim prijateljima i uzevi psetance u naruje, poe za zelenom devojkom kroz sedam hodnika i preko tri sprata sve dok nisu dole do jedne sobe u prednjem delu dvorca. Bila je to najlepa sobica na svetu, sa mekanim, udobnim krevetom, posteljinom od zelene svile i pokrivaem od zelene kadife. Na sredini sobe nalazio se mali vodoskok iz koga je prskao mlaz zelenog parfema i padao u divno isklesan bazen od zelenog mermera. U prozorima se nalazilo udesno zeleno cvee, a na polici je stajao red zelenih knjiica. Kada je Doroti nala vremena da ih prelista, videla je u njima mnogo neobinih zelenih sliica, koje su bile toliko smene da su je naterale na smeh. U garderobi se nalazilo mnotvo zelenih haljinica napravljenih od svile, satena i kadife, i sve su bile njene veliine. - Oseaj se kao kod roene kue, - ree devojka - a ako ti bilo ta bude potrebno, samo zazvoni. Oz e te primiti sutra ujutru. Ona ostavi Doroti samu i vrati se ostalim putnicima. Devojka i njih odvede u sobe, pa se svi smestie u lepim delovima dvorca. Ovakvo gostoprimstvo je, to se Straila tie, svakako bilo izlino. Kada je ostao sam u sobi, on glupavo stade na prag i ne pomeri se sve do jutra. Leanje ga ne bi odmorilo, a oi nije ni mogao da zatvori. Iako je to bila jedna od najlepih soba na svetu, celu no je proveo piljei u malog pauka koji je u jednom uglu preo svoju mreu. Limeni Drvosea je legao u krevet iz navike koja mu je ostala iz vremena kada je bio

ovek od krvi i mesa, ali nije mogao da zaspi. No je proveo pokreui zglobove gore-dole kako bi proverio da li su u dobrom stanju. Plaljivi Lav, koji nije voleo zatvoren prostor i kome bi krevet od suvog lia u umi vie prijao, bio je suvie pametan da bi se zbog ovoga sekirao. Skoio je na krevet, sklupao se kao maka i odmah zahrkao. Sledeeg jutra, zelena devojka doe k Doroti i obue je u predivnu haljinicu od zelene kadife. Doroti stavi i keceljicu od zelene svile, zatim priveza Totou zelenu traku oko vrata i onda se uputi Velikom Ozu u prestonoj dvorani. Prvo dooe u jednu veliku prostoriju u kojoj su se nalazili dvorani i dvorske dame obueni u gizdava odela. Iako nisu imali ta drugo da rade osim da meusobno askaju, ipak su dolazili svakog jutra i ekali ispred prestone dvorane, mada im nikada nije bilo doputeno da vide Oza. Kada je Doroti ula, oni je radoznalo pogledae i jedan od njih proaputa: - Da li stvarno ide da pogleda Stranog Oza u lice? - Naravno, - odgovori devojica - ako pristane da me primi. - Primie te, - ree vojnik koji je preneo njenu poruku arobnjaku - iako ne voli kad neko trai da ga vidi. U stvari, u prvom trenutku se naljutio i kazao da se vratite odakle ste doii. Zatim me je upitao kako izgledate. Zainteresovao se kada sam mu pomenuo tvoje srebrne cipelice. Na kraju sam mu rekao da ima znak na elu i on je odluio da vas sve primi. U tom trenutku jedno zvono zazvoni i zelena devojka ree Doroti: - Ovo je znak. U prestonu dvoranu mora da ue sama. Ona otvori jedna vratanca kroz koja Doroti hrabro proe i nae se u velelepnoj dvorani. Bila je to velika, kruna prostorija sa visokom, zasvoenom tavanicom. Zidovi, tavanica i pod bili su prekriveni krupnim smaragdima. Sa tavanice je kao sunce sijala velika svetiljka pod kojom su smaragdi velianstveno blistali. Ali, ono to je najvie zaprepastilo Doroti, bio je veliki presto od zelenog mermera koji se nalazio u sredini prostorije. Bila je to stolica koja se, kao i sve ostalo u dvorani, svetlucala od dragog kamenja. Nasred stolice nalazila se jedna ogromna glava, bez tela na koje bi se oslanjala, bez ruku i nogu. Glava je bila vea od glave najveeg diva. Bila je potpuno elava i imala je oi, nos i usta. Dok je Doroti sa udenjem i strahom gledala u glavu, oi zakolutae i poee netremice da je posmatraju. Zatim se i usne pokrenue, i Doroti zau glas koji ree: - Ja sam Oz, Veliki i Strani. Ko si ti i zato si htela da me vidi? I Glas nije bio tako straan kao to bi se od ovako ogromne glave oekivalo. Stoga se ona ohrabri i odgovori: - Ja sam Doroti, mala i bespomona. Dola sam da od vas zatraim pomo. Oi su je zamiljeno posmatrale itav minut, a zatim se zau glas: - Odakle ti srebrne cipelice? - Uzela sam ih od Zle Vetice Istoka kada je moja kuica pala na nju i ubila je - odgovori ona.

- Odakle ti taj znak na elu? - nastavi glas. - To je mesto gde me je poljubila Dobra Vetica Severa kada se pozdravila sa mnom i uputila me vama - odgovori devojica. Oi je ponovo otro pogledae i shvatie da govori istinu. Tada Oz upita: - ta eli od mene? - Vratite me u Kanzas, mojoj tetki Emi i ika Henriju - odgovori ona spremno. - Ne svia mi se vaa zemlja iako je prelepa. Sigurna sam da e tetka Ema brinuti to me tako dugo nema. Oi namignue tri puta, zatim pogledae u tavanicu, a onda u pod. Kolutale su tako neobino da je izgledalo kao da vide svaki kut prostorije. Na kraju, pogledae ponovo u Doroti. - Zato bih to uinio? - upita Oz. - Zato to ste vi moni, a ja slaba. Zato to ste veliki arobnjak, a ja sam samo bespomona devojica - odgovori ona. - Ipak si bila dovoljno jaka da ubije Zlu Veticu Istoka - ree Oz. - To se sluajno dogodilo - odgovori jednostavno Doroti. - Ja nisam nita uradila. - Pa, - ree glava - dau ti svoj odgovor. Nema prava da trai od mene da te vratim u Kanzas ako i ti meni ne uini neto zauzvrat. U ovoj zemlji se usluge naplauju. Ako eli da upotrebim svoju arobnu mo i vratim te ponovo kui, mora prvo za mene neto da uradi. Pomozi mi i ja u pomoi tebi. - ta treba da uradim? - upita devojica. - Uniti Zlu Veticu Zapada - odgovori Oz. - Molim!? - uzviknu Doroti zaprepaeno. - Ti si ubila Zlu Veticu Istoka i nosi srebrne cipelice koje imaju arobnu mo. U celoj ovoj zemlji postoji samo jo jedna zla vetica. Vratiu te u Kanzas im me bude izvestila da je mrtva - pre toga ne. Devojica se rasplaka od razoarenja. Oi ponovo namignue i pogledae je zabrinuto. Veliki Oz kao da je oseao da mu ona moe pomoi ako eli. - Ja nikada nikoga nisam namerno ubila, jecala je ona. - Pa ak i da hou, kako da ubijem Zlu Veticu? Ako je vi koji ste veliki i strani ne moete ubiti, kako moete da oekujete to od mene? - Ne znam, - odgovori glava - ali to je moja odluka. Sve dok Zla Vetica ne umre, nee ponovo videti tetku i iku. Zapamti da je ta vetica zla, strano zla, i da je treba ubiti. Sada idi i ne trai da me ponovo vidi sve dok ne izvri svoj zadatak

Doroti tuno napusti prestonu dvoranu i vrati se tamo gde su Lav, Strailo i Limeni Drvosea ekali da uju ta joj je Oz rekao. - Za mene nema nade - ree ona tuno. - Oz nee da me poalje kui sve dok ne budem ubila Zlu Veticu Zapada, a ja to nikada neu moi da uradim. Njenim prijateljima je bilo ao, ali joj nisu mogli pomoi. Doroti se vrati u svoju sobu. Legla je u krevet i plakala sve dok je nije uhvatio san. Sledeeg jutra, Vojnik zelene brade doe k Strailu i ree: - Poi sa mnom. Oz me je poslao po tebe. Straiio poe za njim. Bio je uveden u veliku prestonu dvoranu u kojoj ugleda jednu prelepu enu kako sedi na smaragdnom prestolu. Bila je obuena u haljinu od zelene svile, a ispod krune od dragog kamenja, padala joj je duga kosa u zelenim uvojcima. Na ramenima je imala krila velelepne boje, tako laka da su leprala i na najmanji daak vetra koji bi ih dotakao. Kada se Strailo poklonio pred ovim prelepim stvorenjem, onoliko duboko koliko mu je slama kojom je bio napunjen dozvoljavala, ena ga ljupko pogleda i ree: - Ja sam Oz, Veliki i Strani. Ko si ti i zato si eleo da me vidi? Poto je oekivao da, kako mu je Doroti rekla, vidi veliku glavu, Strailo se iznenadi, ali ipak hrabno odgovori: - Ja sam samo obino strailo napunjeno slamom, i zato nemam mozak. Doao sam k vama s molbom da mi umesto slame stavite malo mozga u glavu kako se ne bi razlikovao od ostalih ljudi u vaoj zemlji. - Zato bih ti to uinila? - upita lepotica. - Zato to ste mudri i moni, i zato to mi niko drugi ne moe pomoi - odgovori Strailo. - Ja nikada ne ispunjavam elje ako mi se neim ne uzvrati - ree Oz. - Mogu da ti obeam samo ovo: ako ubije Zlu Veticu Zapada, darovau ti koliko god hoe mozga, i to takvog da e postati najmudriji ovek u celom Ozu. - Mislio sam da ste od Doroti traili da ubije Zlu Veticu - odvrati zaprepaeno Strailo. - Tako je, ali mene se ne tie ko e je ubiti. Sve dok ona ne bude mrtva, neu ti ispuniti elju. Sada idi i nemoj da se vraa dok ne zaslui mozak koji tako arko eli. Strailo se tuno vrati svojim prijateljima i ispria im ta mu je Oz rekao. Doroti je bila iznenaena kada je ula da veliki arobnjak nije glava kao to je ona videla, ve prelepa ena. - U svakom sluaju, - ree Strailo - njoj je srce isto toliko potrebno kao Limenom Drvosei. Sledeeg jutra, Vojnik zelene brade doe po Limenog Drvoseu i ree: - Oz me je poslao po vas. Poite sa mnom.

Limeni Drvosea poe za njim i doe u veliku prestonu dvoranu. On nije znao da e se Oz pojaviti u obliku divne ene ili glave, ali je prieljkivao da to ipak bude lepa ena. "Jer, ree u sebi, ako se pojavi u vidu glave, siguran sam da neu dobiti srce, jer glava nema srca i ne moe imati razumevanja za mene. Ali, ako se pojavi kao lepa ena, ja u je usrdno zamoliti da dobijem srce, jer kau da su sve dame nenog srca." Meutim, kada je uao u veliku prestonu dvoranu, Limeni Drvosea nije ugledao ni glavu ni lepoticu - Oz je uzeo oblik uasne ivotinje. Bila je velika skoro kao slon a zeleni presto jedva je izdravao njenu teinu. udovite je imalo glavu kao u nosoroga, ali sa pet oiju! Iz trupa mu je raslo pet dugakih ruku i pet dugakih tankih nogu! Svi delovi su mu bili obrasli gustom, upavom dlakom. Stranije udovite se nije moglo zamisliti. Sva srea to Limeni Drvosea u tom trenutku nije imao srce jer bi od straha dobio srani udar. Ali, poto je bio od lima, Drvosea se uopte nije uplaio, mada je bio veoma razoaran. - Ja sam Oz, Veliki i Strani - progovori udovite glasom koji je bio nalik na riku. - Ko si ti i zato si eleo da me vidi? - Ja sam drvosea i nainjen sam od lima. Zato nemam srce i ne mogu da volim. Molim vas, dajte mi srce kako se ne bih razlikovao od ostalih ljudi. - Zato bih ti to uinio? - upita udovite. - Zato to vas molim i zato to mi samo Vi moete ispuniti elju - odvrati Limeni Drvosea. Oz potmulo zarea na ove rei i osorno odgovori: - Ako zaista eli srce, mora da ga zaslui. - Kako? - upita Drvosea. - Pomozi Doroti da ubije Zlu Veticu Zapada - odgovori udovite - Kada Zla Vetica bude mrtva, doi k meni i ja u ti dati najvee, najbolje i najnenije srce u celom Ozu. Limeni Drvosea se alostan vrati svojim prijateljima i ispria im da je video uasno udovite. Svi su se udili u ta sve Veliki arobnjak moe da se pretvori, a Plaljivi Lav ree: - Ako se pojavi kao udovite kada ja budem otiao da ga vidim, zarikau to mogu glasnije i tako ga uplaiti da e mi dati sve to budem traio. Ako se pojavi kao lepa ena, uhvatiu zalet kao da hou da skoim na nju i tako ga primorati da mi ispuni elju. A ako se ukae kao glava, bie mi preputen na milost i nemilost - kotrljau je po prostoriji sve dok ne obea da e nam uiniti ono to elimo. Stoga se, prijatelji, razveselite. Sve e se dobro zavriti. Sledeeg jutra, Vojnik zelene brade odvede Plaljivog Lava u prestonu dvoranu i ree mu da izae pred Oza. Lav odmah ue unutra, obazre se oko sebe i, na svoje iznenaenje, ugleda vatrenu kuglu na prestolu koja je tako plamtela i bljetala da je jedva uspeo da zadri pogled na njoj. Prva pomisao mu je bila da se Oz nesrenim sluajem zapalio i da gori, ali kada je pokuao da se priblii toplota je bila toIika da mu je oprljila brkove. On drhtei otpuza nazad, blie vratima.

Tada se iz vatrene kugle zau dubok, miran glas koji izgovori ove rei: - Ja sam Oz, Veliki i Strani. Ko si ti i zato si eleo da me vidi? Lav odgovori: - Ja sam Plaljivi Lav. Plaim se svega. Doao sam da te molim da mi podari hrabrost tako da stvarno mogu da postanem umski car, kako me inae nazivaju. - Zato bih ti dao hrabrost? - upita Oz. - Zato to si najmoniji od svih arobnjaka i to samo ti moe da izae u susret mojoj elji odgovori Lav. Vatrena kugla je plamtela izvesno vreme, a onda glas ree: - Donesi mi dokaz da je Zla Vetica Zapada mrtva i istog trenutka e dobiti hrabrost. Ali, sve dok je ona iva, ti e ostati kukavica. uvi ovo, Lav se naljuti, ali nije mogao nita da ogovori. Dok je bez rei stajao i zurio u vatrenu kuglu, ona postade tako nepodnoljivo vrela da on podvi rep i pobee iz dvorane. Bio je srean kada se ponovo naao meu svojim prijateljima koji su ga ekali i ispriao im o uasnom susretu sa arobnjakom. - ta sada da radimo? - upita tuno Doroti. - Moemo da uradimo samo jedno, - odgovori Lav - da odemo u zemlju mirkavaca, potraimo Zlu Veticu i ubijemo je. - A ta ako ne uspemo? - upita devojica. - Onda nikada neu stei hrabrost - izjavi Lav. - Ni ja dobiti mozak - dodade Strailo. - Niti u ja dobiti srce - ree Limeni Drvosea. - A ja nikada neu videti tetka Emu i ika Henrija - ree Doroti i poe da plae. - Pazi! - uzviknu zelena devojka. - Suze e ti kapnuti na svilenu haljinu i umrljati je. Doroti obrisa suze i ree: - Moraemo da pokuamo, iako ne elim nikoga da ubijem, pa makar nikada vie ne videla tetka Emu. - Ja u da poem sa tobom iako sam suvie velika kukavica da bih mogao da ubijem Zlu Veticu - ree Lav. - I ja u da poem - izjavi Strailo - ali ti neu biti od velike pomoi zato to sam suvie glup.

- Ja nemam srca ak ni da uinim neto naao jednoj zloj vetici - primeti Limeni Drvosea. Ali, ako vi poete, ja u vam se sigurno pridruiti. Odluie da pou na put sledeeg jutra. Drvosea naotri svoju sekiru na zelenom tocilu i paIjivo podmaza sve zglobove. Strailo napuni telo sveom slamom, a Doroti mu ponovo iscrta oi kako bi bolje video. Zelena devojka, koja je bila veoma ljubazna prema njima, napuni Dorotinu kotaricu ukusnim jelima i privrsti Totou oko vrata zelenu traku sa zvoncetom. U krevet su otili rano. vrsto su spavali sve do jutra, kada ih probudi kukurikanje zelenog petla koji je iveo u zadnjem dvoritu palate, kao i kvocanje jedne kokoke koja je snela zeleno jaje. U POTRAZI ZA ZLOM VETICOM Vojnik zelene brade povede nae prijatelje ulicama Smaragdnog Grada, sve do prostorije u kojoj se nalazio uvar kapije. On im skide naoare, vrati ih u veliku kutiju, a zatim utivo otvori kapiju. - Gde je put za zemlju u kojoj ivi Zla Vetica Zapada? - upita Doroti. - Nema ga - odgovori uvar kapije. - Ko je lud da ide tamo! - Kako emo je onda pronai? - upita devojica. - To je bar lako - odgovori oveuIjak. - im bude saznala da ste doli u zemlju mirkavaca, ona e vas pronai i zarobiti. - Moda nee - ree Strailo - jer nameravamo da je ubijemo. - A, to je druga stvar - ree uvar kapije. Nju jo niko nije uspeo da ubije, pa sam, prirodno, pomislio da e i vas kao sve ostale zarobiti. Ipak, pazite, ona je zla i svirepa, i moda vam nee dozvoliti da je ubijete. Idite ka zapadu gde sunce zalazi i neete promaiti put. Oni mu zahvalie i oprostie se sa njim. Zatim krenue ka zapadu preko polja obraslih sonom travom, tu i tamo proaranim belim radama i ljutiima. Doroti je jo uvek imala na sebi ljupku svilenu haljinicu koju je obukla u dvorcu, ali sada na svoje veliko iznenaenje, ona primeti da vie nije zelena nego bela. Ni traka oko Totovog vrata nije vie bila zelena, ve je postala bela kao Dorotina haljina. Ubrzo ostavie Smaragdni Grad daleko za sobom. to su dalje ili, predeo je postajao sve vie pust i neravan jer, ovde na zapadu, nije bilo ni farmi ni kua, a zamlja je bila neobraena. Poslepodnevno sunce im je peklo u lice zato to vie nije bilo drvea da ih zaklanja. Doroti, Toto i Lav legoe umorni na travu i zaspae jo pre mraka, dok su Drvosea i Strailo uvali strau. Zla Vetica Zapada je imala samo jedno oko, ali ono je bilo otro kao teleskop, pa je mogla da vidi i ta treba i ta ne treba. I tako, dok je sedela pred vratima svog dvorca, ona sluajno

pogleda unaokolo i primeti zaspalu Doroti i njene prijatelje oko nje. Iako su bili jo daleko, Zla Vetica se toliko razljuti to ih vide u svojoj zemlji da odmah dunu u srebrnu pitaljku obeenu oko vrata. Istog trenutka, sa svih strana dotra opor ogromnih vukova. Imali su duge noge, svirepe oi i otre eljusti. - Odjurite do onih uljeza - ree Zla Vetica i rastrgnite ih na komade. - Zar ih nee zarobiti? - upita voa opora. - Ne - odgovori ona - jedan je od lima, a drugi od slame. Meu njima su i jedna devojica i jedan lav. Niko od njih nije sposoban za rad zato ih slobodno rastrgnite na komade. - Slaem se - ree voa i pojuri to je bre mogao, a opor za njim. Strailo i Drvosea su bili budni, pa su sreom uli vukove kako dolaze. - Ja u vas braniti - ree Drvosea. - Zato stanite iza mene, a ja u ih doekati kada se priblie. Limeni Drvosea zgrabi svoju dobro naotrenu sekiru, i kada mu se voa opora priblii zamahnu i odrubi mu glavu, tako da ovaj istog trenutka pade mrtav. im je ponovo podigao sekiru, pojavi se drugi vuk, ali i on pade pod otricom Drvoseinog oruja. Bilo je etrdest vukova i etrdeset puta je sekira pogodila cilj tako da je na kraju ceo opor leao na gomili pred Drvoseom. On zatim spusti sekiru i sede pored Straila, koji ree: - Dobro si se borio, prijatelju! Saekae do sledeeg jutra da se Doroti probudi. Devojica se uplai kad ugleda veliku gomilu pobijenih vukova. Limeni Drvosea ispria ta se dogodilo. Ona mu zahvali to je spasao ivote i sede da dorukuje. Posle toga nastavie put. Tog istog jutra, Zla Vetica izae na kapiju svog dvorca i zagleda se u daljinu svojim jednim okom. Tada vide kako svi njeni vukovi lee mrtvi i kako uljezi jo uvek putuju njenom zemljom. Ovo je jo ee naljuti i ona dva puta dunu u srebrnu pitaljku. Istog trenutka do nje dolete ogromno jato divljih vrana, ija veliina zamrai nebo. Zla Vetica naredi kralju vrana: - Odmah odletite do uljeza, iskljujte im oi i rastrgnite ih na komade. Veliko jato divljih vrana polete prema Doroti i njenim saputnicima. Devojica se uplai kad primeti da se pribliavaju, ali Strailo ree: - Sada je na mene red. Lezite svi pored rnene i nee vam se nita dogoditi. I tako, svi polegae na zemlju osim Straila koji ostade da stoji rairenih ruku. Vrane se uplaie kada ga primetie i ne usudie se da priu blie. Ali kralj vrana ree:

- To je najobinije strailo. Iskljuvau mu oi. Kralj vrana polete prema Strailu koji ga uhvati za glavu i zavrnu mu iju, tako da ovaj pade rnrtav. Onda druga vrana polete ka njemu i Strailo i njoj zavrnu iju. Bilo je etrdeset vrana i etrdeset puta je Strailo zavrtao ije, sve dok na kraju nisu sve vrane leale mrtve oko njega. Tada on pozva svoje saputnike da ustanu i nastave put. Kada Zla Vetica ponovo pogleda u daljinu i primeti da sve njene vrane lee mrtve na gomili, ona se strano razbesne i tri puta dunu u srebrnu pitaljku. Istog trenutka se zau glasno zujanje i roj crnih pela dolete pred nju. - Odletite do uljeza i izujedajte ih na mrtvo ime! - naredi Zla arobnica, a pele se okretoe i brzo poletee ka mestu gde su se nalazili Doroti i njeni prijatelji. Meutim, Drvosea ih primeti kako se pribliavaju, a Strailo se doseti ta da rade. - Izvadi iz mene svu slamu pa njom pokri devojicu, psa i lava - ree Drvosei - da ih pele ne izujedaju. - Doroti lee pored Lava drei Totoa u naruju, a Drvosea ih prekri slamom. Pele doletee i ne naoe nijednu rtvu osim Drvosee. One poletee prema njemu i polomie aoke o lim, ali ga uopte ne povredie. Poto pele ne mogu da ive bez aoka, oko Drvosee se zaas stvori gomila mrtvih pela. Tada Doroti i Plaljivi Lav ustadoe, a devojica pomoe Limenom Drvosei da ponovo napuni Straila slamom. Posle toga jo jednom nastavie put. Zla Vetica je bila toliko ljuta kada je ugledala svoje crne pele u gomilama slinim komadiima uglja, da je poela da treska nogama o zemlju, upa kosu i krgue zubima. Na kraju pozva tuce svojih robova mirkavaca, naorua ih otrim kopljima i naredi im da ubiju uljeze. mirkavci nisu bili borben narod ali su morali da posluaju nareenje, te pokorno odmarirae. Kada se pribliie Doroti, Lav gromoglasno riknu i skoi prema njima, a siroti mirkavci se toliko uplaie da se razbeae glavom bez obzira. Kada su se vratili u dvorac, Zla Vetica ih dobro iiba i vrati nazad na posao, a ona sede i poe da razmilja ta dalje da preduzme. Nije shvatala da su svi njeni planovi kako da ubije ove uljeze mogli da propadnu. Ali, poto nije bila samo mona vetica ve i veoma zla ena, ona se zaas seti ta da radi. U njenom ormaru se nalazila zlatna kapa, ukraena po obodu dijamantima i rubinima. Zlatna kapa je imala arobnu mo. Njen vlasnik je mogao tri puta da pozove Krilate Majmune, a oni su morali da izvre svaku dobijenu naredbu. Ali, jedna osoba mogla je da zapovedi ovim neobinim zverkama samo tri puta. Zla Vetica je ve dva puta iskoristila arobnu mo zlatne kape. Krilati Majmuni su joj pomogli prvi put kada je poelela da pokori mirkavce i njihovu zemlju. Drugi put se borila protiv Velikog Oza lino i isterala ga iz zemlje Zapada takoe zahvaljujui Majmunima. Samo jo jednom je mogla da upotrebi zlatnu kapu i zato se ustezala da to uini sve dok nije iscrpela sve raspoloive snage. Ali sada, kada je ostala bez krvolonih vukova, divljih vrana i smrtonosnih pela, i kada je Plaljivi Lav

uterao strah u kosti njenim robovima, uvidela je da je to jedini nain da uniti Doroti i njene prijatelje. Zla Vetica izvadi zlatnu kapu iz ormara i stavi je na glavu. Zatim stade na levu nogu i ree polako: - E-pi, pe-pi, ke-ki! Zatim stade na desnu nogu i ree: - Hi-lo, ho-lo, he-lo! Zatim stade na obe noge i glasno uzviknu: - Zi-zi, zu-zi, zik! arolija poe da deluje. Nebo se zamrai i u vazduhu se zaue potmula tutnjava, lepranje bezbrojnih krila, galama i smeh. Kada se iz tame pomoli sunce i obasja Zlu Veticu, ona je bila okruena oporom majmuna. Svaki od njih je na leima imao par ogromnih, snanih krila. Jedan, mnogo vei od ostalih, izgledao je kao njihov voa. On dolete do Zle Vetice i ree: - Pozvala si nas trei i posIednji put. Zapovedaj! - Odletite do uljeza koji idu kroz moju zemlju i sve ih osim lava pobijte - ree Zla Vetica. Tu ivotinju nameravam da upregnem kao konja i nateram je da me vozi. - Tvoja zapovest e biti izvrena - ree voa, a zatim, uz mnogo brbljanja i buke, Krilati Majmuni poletee ka mestu gde su se nalazili Doroti i njeni prijatelji. Nekoliko Krilatih Majmuna zgrabi Limenog Drvoseu i vinu se sa njim u nebo. Kad stigoe iznad predela prekrivenog otrim kamenjem, oni sa velike visine bacie jadnog Drvoseu. On se pri padu toliko razvalio i ulubio da nije mogao ni da se pomeri niti da pusti glas. Druga grupa Majmuna zgrabi Straila i kandama mu izbaci svu slamu iz tela i glave. Njegov eir, izme i odelo svezae u bou i bacie je u kronju jednog visokog drveta. Ostali Majmuni prebacie jako ue oko Lava i obmotae mu njime nekoliko puta trup, glavu i noge, tako da na kraju nije mogao ni da grize, ni da grebe, ni da se bori. Zatim ga podigoe i odletee sa njim u dvorac Zle Vetice, gde ga spustie u jedno malo dvorite ograeno visokom gvozdenom ogradom kako ne bi mogao da pobegne. Doroti, meutim, nisu uinili nita naao. Sa Totom u naruju, onaje stajala i posmatrala tunu sudbinu svojih drugova ekajui da doe red i na nju. Voa Krilatih Majmuna dolete do nje, isprui prema njoj svoje dugake, dlakave ape i uasno joj se iskezi. Ali, kad ugleda na njenom elu trag poljupca Dobre Vetice, on ustuknu i dade znak ostalima da je ne diraju.

- Ne smemo da uinimo nikakvo zlo ovoj devojici - ree im on - jer nju tite sile dobra, monije od sila zla. Jedino moemo da je odnesemo u dvorac Zle Vetice i da je tamo ostavimo. I tako, oni paIjivo i neno podigoe Doroti, brzo je kroz vazduh prenesoe u dvorac i ostavie je na stepenitu. Tada voa Krilatih Majmuna ree Zloj Vetici: - Izvrili smo tvoje nareenje koliko smo mogli. Limeni Drvosea i Strailo su uniteni, a Lav zavezan u tvom dvoritu. Ne usuujemo se da uinimo nikakvo zlo ni devojici ni psu koga dri u naruju. Tvoja vlast nad nama je prestala i vie se nikada neemo videti. Posle toga, Krilati Majmuni uz mnogo smeha, eretanja i buke poletee u vazduh i ubrzo se izgubie iz vida. Zla Vetica se zaprepasti i zabrinu kad ugleda znak na Dorotinom elu, jer je dobro znala da ni Krilati Majmuni, a ni ona sama, ne smeju ni na koji nain da povrede devojicu. Ona baci pogled na Dorotine noge i, videvi srebrne cipelice, poe da se trese od straha zato to je znala koliko je velika njihova arobna mo. U prvom trenutku, Zla Vetica pomisli da pobegne od Doroti, ali pogledavi je u oi vide jednostavnu duu devojice koja ne zna kakvu joj udotvornu mo daju srebrne cipelice. Stoga se Zla Vetica nasmeja u sebi i pomisIi: "Ipak mogu da je zarobim jer ona ne ume da upotrebi svoju snagu." Zatim osorno ree Doroti: - Poi sa mnom i uini sve to ti kaem, jer u inae svriti s tobom kao sa Limenim Drvoseom i Strailom. Doroti poe za njom kroz mnogobrojne divne odaje dvorca, dok ne stigoe u kujnu gde joj arobnica naredi da opere pod lonce i erpe, i naloi pe. Doroti je posluno prionula na posao. Odluila je da radi to bolje moe jer je bila srena to je Zla arobnica nije ubila. Poto ostavi Doroti da radi, arobnica odlui da ode u dvorite i upregne PlaIjivog Lava kao konja - bie sigurno zabavno da joj, kad god poeli da se proeta, lav vue kola. Ali, kada otvori vrata, Plaljivi Lav riknu iz sve snage i polete prema njoj. Ona se uplai, istra napolje i dobro zatvori vrata. - Ako ne dozvoli da te upregnem - ree Zla Vetica Lavu kroz reetke na kapiji - ostaviu te da skapa od gladi. Nee dobiti nita za jelo sve dok ne pristane da radi ono to elim. Posle toga nije hranila zatvorenog Lava i svakog dana u podne dolazila je pred vrata i pitala: - Pristaje li da te upregnem kao konja? A Lav bi odgovorio: - Ne! Pojeu te ako samo ue u ovo dvorite! Lav nije morao da se povinuje njenoj elji zato to mu je svake noi, kada bi Zla Vetica zaspala, Doroti donosila hranu iz ostave. Poto bi se najeo, sklupao bi se na slamarici, a Doroti bi legla pored njega i stavila glavu na njegovu meku, upavu grivu, pa bi razgovarali o svojim nedaama i kovali planove za bekstvo. Ali, nikako im nije padalo na pamet kako da pobegnu iz dvorca poto su ga stalno uvali uti mirkavci, robovi Zle Vetice, kojima je uterala takav strah u kosti da su je slepo sluali.

Devojica je tokom dana morala naporno da radi, a Vetica joj je esto pretila da e da je istue starim kiobranom koji je uvek imala u ruci. U stvari, ona se zbog znaka na Dorotinom elu nije usuivala da je udari. Ali devojica to nije znala i stalno se pribojavala za svoju i Totovu sudbinu. Jednom je Vetica udarila Totoa kiobranom, a hrabro psetance je poletelo prema njoj i vratilo joj milo za drago. Vetica nije krvarila na mestu ujeda zato to joj se jo odavno sva krv osuila od zloe. Poto je izgubila nadu da e se ikada vratiti u Kanzas i videti tetka Emu i ika Henrija, Doroti postade toliko tuna da je ponekad satima gorko plakala, a Toto bi joj sedeo u krilu, gledao je u lice i tuno cvileo da pokae koliko je oaloen zbog svoje male gospodarice. Sve dok je Doroti bila sa njim, Totu je u stvari bilo svejedno da li je u Kanzasu ili Ozu. Meutim, bio je neraspoloen zato to je video da je devojica nesrena. Zla Vetica je eznula da se dokopa srebrnih cipela koje je devojica uvek nosila. Njene pele, vrane i vukovi trunuli su u gomilama, a iskoristila je i svu mo zlatne kape. Kad bi samo mogla da se doepa srebrnih cipela, postala bi monija nego to je ikada bila. Budno je motrila na Doroti kako bi videla da li ikada izuva cipelice, mislei da ih moe ukrasti. Devojica je, meutim, bila toliko ponosna na svoje divne cipelice da ih preko dana uopte nije izuvala, osim kada se kupala. Vetica se suvie plaila mraka da bi se usudila da ue nou u Dorotinu sobu i ukrade cipelice. Vode se bojala vie nego mraka, tako da nikada nije prilazila devojici dok se ova kupala. Stara Vetica u stvari, nije nikada dodirivala vodu niti joj se pribliavala. Poto je bila veoma lukava, konano se doseti kako da podvali Doroti i dobije ono to eli. Ona stavi nasred kuhinjskog poda jednu gvozdenu ipku, a zatim uini gvode nevidljivim za ljudsko oko. I Doroti se, kad ue u kuhinju, saplete o ipku koju nije videla i pade koliko je duga. Pri padu se nije mnogo povredila, ali joj jedna cipelica spade s noge i, pre nego to je stigla da je dohvati, Zla arobnica je epa i stavi na sopstveno koato stopalo. Zla ena je bila sva srena to joj je podvala uspela, jer dokle god je imala jednu cipelicu, imala je i polovinu arobne moi, a Doroti nije mogla da upotrebi protiv nje preostalu polovinu, ak i da je znala kako se to radi. Kada primeti da je ostala bez jedne cipelice, devojica se razljuti i ree Vetici: - Vratite mi moju cipelicu! - Neu - odgovori Zla Vetica. - To je sada moja cipelica a ne tvoja. - Vi ste zli! - uzviknu Doroti. - Nemate pravo da mi oduzmete cipelicu. - Moda, ali u je ipak zadrati - odvrati Vetica smejui joj se. - Jednog dana u ti uzeti i drugu. Doroti se na ove rei tako razljuti da dohvati kofu sa vodom koja je stajala u blizini i baci je na Veticu, polivi je od glave do pete. Istog trenutka, zla ena vrisnu od straha, a zatim na Dorotine oi, poe da se smanjuje. - ta uradi! - vrisnu. - Istopiu se sasvim za tren oka.

- Izvinite, molim vas - ree Doroti, uplaena to vidi da se Zla Vetica na njene oi topi kao vosak. - Zar nisi znala da je voda smrtonosna za mene? - upita Vetica oajnim glasom. - Naravno da nisam - odgovori Doroti. - Teko meni! Za nekoliko trenutaka u se sasvim istopiti, a ti e naslediti moj dvorac. Ja jesam u svoje vreme bila zla, ali mi na kraj pameti nije bilo da e jedna mala devojica kao ti moi da me istopi i prekine moja zlodela. Gledaj - nestajem! Rekavi ovo, Zla Vetica se pretvori u mrku, retku, bezoblinu smeu koja poe da se iri preko tek opranog poda u kuhinji. Videvi da se ona stvarno istopila i nestala, Doroti napuni vodom jo jednu kofu i poli smeu, a zatim sve to poisti i izbaci kroz vrata. Poto je uzela srebrnu cipelicu, jedino to je ostalo od Zle Vetice, a ona je oisti, izglaa i ponovo obu. A onda, poto je konano mogla da radi ta hoe, otra u dvorite da javi Lavu da je Zla Vetica Zapada mrtva i da vie nisu njeni zatvorenici.

IZBAVLJENJE Plaljivi Lav je bio sav srean kada je uo da se Zla Vetica istopila od kofe vode. Doroti odmah otkljua vrata njegovog zatvora i pusti ga na slobodu. Oni zajedno odoe u dvorac, gde Doroti odmah sazva sve mirkavce da ih obavesti da vie nisu robovi. Poto su godinama bili primorani da rade za Zlu Veticu, koja je sa njima veoma svirepo postupala, meu utim mirkavcima zavlada velika radost. Oni proglasie taj dan za dravni praznik koji e se i u budunosti slaviti i provedoe ga u igri i pesmi. - Eh, da su samo nai prijatelji, Strailo i Limeni Drvosea, sa nama - ree Lav - bio bih potpuno srean. - Zar ne bismo mogli da ih spasemo? - upita devojica zabrinuto. - Moemo da pokuamo - odgovori Lav. Oni pozvae ute mirkavce i upitae ih da li bi im pomogli da spasu prijatelje. Zmirkavci odgovorie da e biti sreni ako za Doroti urade sve to je u njihovoj moi zato to ih je oslobodila ropstva. I tako, Doroti odabra sve mirkavce koji su joj izgledali promuurno i oni pooe na put. Putovali su itavog tog dana i deo sledeeg, dok ne dooe do stenovite doline, gde je sav polomljen i ulubljen leao Limeni Drvosea. Sekira je leala blizu njega, ali je otrica bila zarala, a drka polomljena. mirkavci ga paljivo podigoe i odnesoe u uti dvorac. Kad su stigli Doroti proli nekoliko suza nad tunim izgledom svog starog prijatelja, a Lav se zabrinu i rastui. - Ima li meu vama limara? - upita Doroti mirkavce. - Ima i te kakvih! - odgovorie joj oni.

- Dovedite ih ovamo - ree ona. Kada su limari stigli, nosei torbice sa alatom, ona upita: - Moete li da ispravite ulubljenja na Limenom Drvosei, da mu doterate oblik i zalemite polomljena mesta? Limari paljivo pregledae Drvoseu i odgovorie kako im se ini da ga mogu popraviti. Tako se bacie na posao, u jednoj od velikih utih odaja u dvorcu. Radili su tri dana i etiri noi. Kuckali su, savijali, lemili i glaali. Ispravljali su noge, telo i glavu Limenog Drvosee, sve dok mu na kraju ne vratie stari oblik. Zglobovi su mu opet dobro radili kao nekad. Limari su uspeno obaviii svoj posao. Na Limenom Drvosei je ipak bilo nekoliko zakrpa, ali kako nije bio sujetan, zakrpe mu uopte nisu smetale. Kada je, najzad, uao u Dorotinu sobu da joj zahvali to ga je spasla, bio je toliko srean da su mu potekle suze radosnice, pa je devojica morala paljivo da mu ih obrie svojom keceljicom kako mu vilice ne bi zarale. I ona se rasplakala od sree to se ponovo nala sa starim prijateljem, ali, sreom, ove suze nisu morale da se obriu. to se tie Lava, on je toliko suza obrisao repom da mu se kianka na kraju sasvim pokvasila, pa je morao da izae u dvorite da je osui na suncu. - Kad bi samo Strailo sada bio sa nama, ree Limeni Drvosea poto mu Doroti ispria ta se sve dogodilo - bio bih potpuno srean. - Moramo pokuati da ga pronaemo - ree devojica. Ona ponovo pozva mirkavce da joj pomognu. Putovali su itavog tog dana i deo sledeeg, dok nisu doli do visokog drveta u iju su kronju Krilati Majmuni bacili Strailovo odelo. Drvo je bilo veoma visoko, a stablo toliko glatko da niko nije mogao da se popne uz njega. Meutim, Drvosea spremno ree: - Ja u ga oboriti i tako emo doi do Strailovog odela. Dok su limari krpili Drvoseu, jedan mirkavac, koji je bio kujundija, iskovao je za sekiru drku od istog srebra umesto stare koja se polomila. Ostali majstori su glaali seivo sve dok ra nije skinuta, tako da se i ono sada blistalo kao srebro. Reeno - uinjeno. Limeni Drvosea se baci na posao i, za tili as, drvo se stropota sa treskom, a Strailovo odelo ispade iz granja i pade na zemlju. Doroti ga podie i dade mirkavcima da ga odnesu u dvorac, gde ga napunie novom, istom slamom i, gle! Strailo se pojavi u svom starom obliku i od srca im zahvali to su ga spasli. Kada su ponovo bili na okupu, Doroti i njeni prijatelji provedoe nekoliko srenih dana u utom dvorcu gde su uivali u izobilju. Ali, jednog dana, devojica se seti tetka Eme i ree: - Moramo se vratiti Ozu i zahtevati da ispuni obeanje. - Najzad u dobiti srce - ree Drvosea. - A ja mozak - ree Strailo. - A ja hrabrost - ree Lav.

- A ja u se vratiti u Kanzas - veselo uzviknu Doroti. - Hajdemo sutra u Smaragdni Grad! Tako i uinie. Sledeeg dana sazvae mirkavce i oprostie se od njih. mirkavcima je bilo ao to odlaze. Toliko su zavoleli Limenog Drvoseu da su ga zamolili da ostane i vlada njihovom zemljom. utom Zemljom Zapada. Poto su uvideli da su nai prljatelji odluili da idu, mirkavci poklonie Totou i Lavu po zlatnu ogrlicu, Doroti divnu dijamantnu narukvicu, Strailu tap sa zlatnom drkom, a Limenom Drvosei srebrnu kanticu za ulje ukraenu dragim kamenjem i optoenu zlatom. Svaki od putnika morao je mirkavcima da odri krai govor. Toliko su se rukovali da su ih na kraju zabolele miice. Doroti prie ormaru Zle Vetice da napuni kotaricu hranom za put i tamo primeti zlatnu kapu. Stavi je na glavu i vide da joj veliina odgovara. Ona nita nije znala o arobnoj moi kape, ali joj se dopala, pa zato odlui da je nosi, a svoj eiri stavi u kotaricu. Poto su se spremili za put, pooe ka Smaragdnom Gradu. mirkavci ih pozdravie sa tri put "ura" i poelee im sve najlepe.

KRILATI MAJMUNI Sigurno se seate da izmeu dvorca Zle Vetice i Smaragdnog Grada nije postojao put, ak ni najobinija kozja staza. Kada su etiri putnika krenula u potragu za Veticom, ona ih je primetila kako se pribliavaju i poslala Krilate Majmune da ih dovedu pred nju. Sada je bilo tee nai put kroz nepregledna polja belih rada i ljutia nego kada su bili noeni kroz vazduh. Znali su da moraju ii pravo na istok, prema suncu koje se raalo, pa krenue u tom pravcu. Ali, u podne, kada se sunce nalazilo iznad njihovih glava, nisu znali na kojoj je strani istok a na kojoj zapad, pa se izgubie u poljima. Ipak su nastavili da hodaju. Kad pade vee i zasija mesec, polegae na mirisno uto cvee i zaspae vrsto sve do jutra - svi osim Straila i Limenog Drvosee. Sledeeg jutra sunce je bilo iza jednog oblaka, ali oni nastavie put iako nisu bili sasvim sigurni kuda idu. - Ako odemo dovoljno daleko - ree Doroti - sigurno moramo jednom negde stii. Meutim, dani su prolazili a oni jo nisu videli pred sobom nita osim utih boja. Strailo poe pomalo da guna. - Sigurno smo se izgubili - rekao je - a ako ne pronaemo put i ne stiginemo do Smaragdnog Grada, nikada neu dobiti mozak. - Ni ja srce - izjavi Limeni Drvosea. - Jedva ekam da stignem pred Oza. Moram priznati da je ovo zaista dugo putovanje. - Vidite - procvile Plaljivi Lav - ja nemam hrabrosti da nastavim sa lutanjem a da nigde ne stignem. Tada Doroti klonu duhom. Ona sede na travu i pogleda u svoje saputnike. Oni takoe posedae i pogledae u nju, a Toto prvi put u svom ivotu oseti da je tako umoran da nema

snage ni da pojuri leptira koji mu je proleteo pored glave. Isplazi jezik, poe da dahe i pogleda Doroti kao da eli da je pita ta da rade. - Kako bi bilo da pozovemo poljske mieve? -predloi ona. - Oni bi nam moda mogii rei kako da naemo put za Smaragdni Grad. - Naravno da bi mogli! - uzviknu Strailo. Kako se toga nismo ranije setili? Doroti dunu u malu pitaljku koju je nosila oko vrata otkad je dobila od kraljice poljskih mieva. Kroz nekoliko trenutaka zaue topot siunih noica i mnotvo sivih miia dotra pred nju. Meu njima je bila i sama kraljica koja upita piskavim glaskjem: - ta mogu da uinim za vas, prijatelji? - Izgubili smo se - ree Doroti. - Moete li nam rei gde se nalazi Smaragdni Grad? - Naravno da moemo - odgovori kraljica ali je veoma daleko odavde. Sve vreme ste ili u suprotnom pravcu. - U tom trenutku opazi zlatnu kapu i ree: - Zato ne upotrebi arobnu mo ove kape i ne pozove Krilate Majmune? Oni e vas preneti u Oz za manje od jednog asa. - Nisam ni znala da kapa ima arobnu mo - odgovori Doroti iznenaeno. - ta treba da uradim? - To pie na unutranjoj strani zlatne kape, odgovori kraljica poljskih mieva. - Ali, ako namerava da pozove Krilate Majmune, mi moramo da pobegnemo, jer oni prave razne nestaluke i zabavljaju se tako to nas mue. - Da ne uine i nama neto naao? - upita devojica zabrinuto. - O, ne. Oni moraju da sluaju vlasnika zlatne kape. Zbogom! - Kraljica se izgubi iz vida, a svi mievi pourie za njom. Doroti pogleda unutranju stranu kape i vide neke rei ispisane na postavi. To mora da su arobne rei, pomisIi ona, paljivo proita uputstvo i stavi kapu na glavu. - E-pi, pe-pi, ke-ki! - ree stojei na levoj nozi. - ta ree? - tiho upita Strailo. - Hi-lo, ho-ho, he-lo! - nastavi Doroti stojei ovoga puta na desnoj nozi. - He-lo! - ponovi tiho Limeni Drvosea. - Zi-zi, zu-zi, zik! - ree Doroti koja je sada stajala na obe noge. Ovim je bajalica bila gotova. Zaue glasno avrljanje i lepranje krila, i opor Krilatih Majmuna dolete do njih. Njihov kralj se duboko pokloni pred Doroti i upita:

- ta zapoveda? - elimo da idemo u Smaragdni Grad - ree devojica, ali smo izgubili put. - Mi emo vas odneti - odgovori kralj. Samo to ovo ree, dva majmuna podigoe Doroti i odletee s njom. Ostali majmuni ponesoe Straila, Drvoseu i Lava, a jedan mali majmun zgrabi Totoa i polete za njima iako je pas iz sve snage pokuavao da ga ugrize. Strailo i Limeni Drvosea su se u poetku prilino plaili, jer su se seali kako su Krilati Majmuni proli put postupili sa njima. Ali, videe da im sada ne preti nikakva opasnost. Leteli su veselo kroz vazduh i divno se zabavijali posmatrajui, daleko ispod sebe, lepe vrtove i ume. Doroti je lako letela izmeu dva najvea majmuna od kojih je jedan bio kralj lino. Oni su napravili stolicu od svojih ruku i pazili da je ne povrede. - Zato morate da se pokoravate vlasniku zlatne kape? - upita ih ona. - To je duga pria - odgovori kralj smejui se - ali, kako nam predstoji dugaak put, prekratiu vreme tako to u ti ispriati, ako eli. - Bie mi drago da je ujem - odgovori ona. - Jednom davno - poe kralj - bili smo slobodan narod i iveli sreno u velikoj umi. Leteli smo sa drveta na drvo, hranili se orasima i voem, radili ta smo hteli i niko nama nije gospodario. Moda su neki od nas ponekad preterivali u nestalucima - vukli za rep razne ivotinje koje nisu imale krila, jurili ptice ili gaali orasima ljude koji su ili kroz umu. Bezbrini i sreni, uivali smo u ivotu. To je bilo pre mnogo godina, mnogo ranije nego to se Oz pojavio iz oblaka i zavladao ovom zemljom. U to vreme, daleko na severu, ivela je jedna prelepa princeza koja je bila i mona arobnica. Svu svoju mo koristila je da pomogne ljudima i nikada se nije dogodilo da uini neto naao nekome ko je bio dobar. Zvala se Radana i ivela je u divnom dvorcu sagraenom od krupnih rubina. Svi su je voleli, ali ona je bila veoma tuna jer nije mogla ni u koga da se zaljubi - svi su bili suvie glupi i runi da bi odgovarali tako lepoj i pametnoj devojci. Ipak, na kraju, ona pronae jednog deaka koji je bio i lep i snaan i veoma mudar za svoje godine. Radana odlui da se uda za njega im odraste. Stoga ga odvede u svoj dvorac od rubina i upotrebi sve svoje arolije da od njega postane snaan, dobar i lep mladi kakvog bi jedna ena mogla samo poeleti. Priaju da je, kada se zamomio, Lepojko, tako se deak zvao, bio najbolji i najmudriji mladi u celoj zemlji. Bio je toliko lep da je Radana uurbano poela da se priprema za venanje. U to vreme, moj deda je bio kralj Krilatih Majmuna koji su iveli u umi u blizini Radaninog dvorca. On je voleo alu vie nego hleb. Jednog dana, letei sa svojom pratnjom, deda ugleda Lepojka kako se, ba pred samo venanje, obuen u divno odelo od ruiaste svile i ljubiaste kadife, eta pored reke. Mom dedi odmah pade na pamet da sa njim izvede neku vragoliju. Na njegovu zapovest, jato slete na zemlju, zgrabi Lepojka i ponese ga u vazduh. Kada dodoe iznad sredine reke, oni ga bacie u vodu.

"Isplivaj na obalu, lepotane", uzviknu moj deda, "i vidi da li ti je voda uprljala odelo". Lepojko je dobro znao da pliva i nije bio uobraen zbog sree koja ga je zadesila. Kada je izronio i isplivao na obalu, on se i sam smejao. Ali, kada mu je Radana pritrala, videla je da je voda upropastila njegovo odelo od svile i kadife. Princeza je bila veoma ljuta, a znala je, naravno, ko je krivac. Naredila je da svi Krilati Majmuni dou pred nju. Prvo je rekla da e svima zavezati krila i baciti ih u reku, kao to su oni postupili sa Lepojkom. Moj deda je preklinjao da promeni odluku jer je znao da e se majmuni utopiti ako padnu u reku vezanih krila. Sam Lepojko se zauzeo za nas, tako da je Radana na kraju potedela Krilate Majmune, pod uslovom da ubudue urade tri stvari po nareenju vlasnika zlatne kape. Kapa je bila svadbeni poklon Lepojku, a pria se da je princeza utroila na nju pola kraljevine. Naravno, moj deda i svi majmuni se odmah sloie sa tim uslovom i, eto, zbog toga smo mi tri puta robovi vlasnika zlatne kape, bez obzira ko on bio. - A ta je bilo sa njima? - upita Doroti. - Lepojko, prvi vlasnik zlatne kape - odgovori kralj - bio je i prvi koji nam je izrekao svoju elju. Budui da njegova nevesta nije htela da zna za nas, on nas je, posle enidbe, pozvao u umu i naredio nam da se odselimo dovoljno daleko da ona vie nikada u svojoj blizini ne ugleda nijednog Krilatog Majmuna. Poto smo se nje bojali, mi smo ga veoma rado posluali. To je bilo sve to smo uinili pre nego to je zlatna kapa pala u ruke Zle Vetice, koja nas je naterala da zarobimo mirkavce, a zatim da iz Zemlje Zapada isteramo i Oza lino. Sada je zlatna kapa tvoja i ti ima pravo da zatrai ta eli. Kada je kralj Leteih Majmuna zavrio svoju priu, Doroti pogleda dole i ugleda zelene, blistave zidove Smaragdnog Grada. Ona se zaudi brzini leta, ali bee srena to je putovanje zavreno. Neobina stvorenja paljivo spustie putnike ispred kapije grada, kralj se duboko pokloni Doroti, a zatim odlete praen svojim podanicima. - Ovo je bila dobra vonja! - ree devojica. - I dobar izlaz iz svih naih nevoIja - odgovori Lav. - Srea to si ponela tu arobnu kapu. TAJNA STRANOG OZA etiri putnika prioe velikoj kapiji na ulazu u Smaragdni Grad i zazvonie na zvonce. Poto su pozvonili nekoliko puta, kapiju im otvori onaj isti uvar koga su i ranije sreli. - ta? Vi ste se vratili? - upita iznenaeno. - Kao to vidite? - odgovori Strailo. - Mislio sam da ste otili u posetu Zloj Vetici Zapada? - Jesmo - ree Strailo. - I ona vam je dopustila da se vratite? - upita iznenaeno oveuljak.

- Nije mogla da nas sprei u tome zato to se istopila - objasni Strailo. - Istopila se? Pa to je zaista dobra vest - ree oveuljak. - Ko je istopio? - Doroti - ree Lav ponosno. - Gospode boe! - uzviknu oveuljak i duboko se pokloni pred devojicom. Zatim ih odvede u svoju sobicu, izvadi naoare iz velike kutije i stavi ih, kao i ranije, svima na oi. Zatim prooe kroz kapiju u Smaragdni Grad, a stanovnici, kada ue da je Zla Vetica Zapada mrtva, skupie se oko putnika da ih isprate do Ozovog dvorca. Vojnik zelene brade je jo uvek uvao strau na ulazu. On ih odmah pusti unutra. Ponovo sretoe prelepu zelenu devojku koja ih odvede u njihove stare sobe, tako da su mogli da se odmore dok Veliki Oz ne bude spreman da ih primi. Vojnik istog asa izvesti Oza da su se Doroti i njeni saputnici vratili poto su ubili Zlu Veticu. Ali, Oz ne odgovori nita. Mislili su da e ih Veliki Oz odmah pozvati, no on to nije uinio. Nisu imali vesti od njega puna tri dana. ekanje je bilo dosadno i zamorno, i oni se na kraju oalostie to Oz tako postupa sa njima iako ih je on sam gurnuo u nevolje ropstva. Zato Strailo na kraju zamoli zelenu devojku da porui Ozu da e, ako ih odmah ne primi, pozvati Krilate Majmune da im pomognu i utvrde da li e arobnjak odrati svoje obeanje ili nee. Kada mu je preneta ova poruka, Oz se toliko uplai da ih pozva da dou u prestonu dvoranu sledeeg jutra u devet sati i etiri minuta. On se jednom u zemlji Zapada sreo sa Krilatim Majmunima i bilo mu ih je dosta za ceo ivot. etiri putnika provedoe besanu no razmiljajui o onome to im je Oz obeao. Doroti je zaspala samo jednom, i tada je usnila kako je ponovo u Kanzasu i kako joj tetka Ema kae da je srena to se vratila kui. Sledeeg jutra, tano u devet sati, Vojnik zelene brade doe po njih, a etiri minuta kasnije stigoe u prestonu dvoranu Velikog Oza. Naravno, svaki od njih je oekivao da vidi arobnjaka u obliku u kojem ga je ranije sreo, i svi su bili veoma iznenaeni to u dvorani ne vide nikoga. Stajali su blizu vrata, jedan pored drugog, jer je tiina u praznoj dvorani bila stranija od bilo kog oblika u kome su videli Oza. Tada zaue glas koji kao da je dolazio sa tavanice. On sveano ree: - Ja sam Oz, Veliki i Strani. ta elite od mene? Oni pogledae u sve uglove prostorlje, a zatim, ne videvi nikoga, Doroti upita: - Gde ste vi? - Ja sam svuda - odgovori glas - ali sam nevidljiv za oi obinih smrtnika. Sada u sesti na svoj presto, tako da moete da razgovarate sa mnom.

- I zaista, izgledalo je kao da glas sada dolazi sa prestola. Oni mu se pribliie, svrstae se jedan za drugim, a Doroti ree: - Oze, doli smo da nam ispunite obeanje! - Kakvo obeanje? - upita Oz. - Obeali ste mi da ete me vratili u Kanzas kada Zla Vetica bude mrtva - ree devojica. - A meni ste obeali mozak - ree Strailo. - A meni srce - ree Limeni Drvosea. - A meni hrabrost - ree Plaljivi Lav. - Da li je Zla Vetica zaista mrtva? - upita glas, a Doroti primeti da malo podrhtava. - Da - odgovori ona. - Ja sam je istopila pomou kofe s vodom. - Gospode! - ree glas.- Kakvo iznenaenje! Pa, doite ovamo sutra ujutru, zato to mi treba vremena da razmislim. - Imali ste ve dovoljno vremena za razmiljanje - ree ljutito Limeni Drvosea. - Neemo vie da ekamo ni jedan dan - ree Strailo. - Morate da ispunite obeanje - uzviknu Doroti. Lav pomisli da ne bi bilo loe da uplai arobnjaka, pa gromoglasno riknu. Rika je bila takostrana da Toto poskoi od straha i prevrnu paravan koji je stajao u jednom uglu. On sa treskom pade i svi pogledae u tom pravcu. Zaprepastie se kada ugledae da na mestu koje je paravan zaklanjao stoji jedan elav i naboran oveuljak. Stari je bio iznenaen isto kao i oni. Limeni Drvosea podie svoju sekiru, uputi se prema oveuljku i uzviknu: - Ko ste vi? - Ja sam Oz, Veliki i Strani - ree oveuljak drhtavim glasom. - Nemojte me udariti, molim vas! Uiniu sve to elite. Nai prijatelji ga iznenaeno i u neverici pogledae. - Mislila sam da je Oz velika glava - ree Doroti. - A ja sam mislio da je Oz divna ena - ree Strailo. - A ja sam mislio da je uasno udovite - ree Limeni Drvosea. - A ja sam mislio da je vatrena kugla - uzviknu Lav. - Ne, niko od vas nije bio u pravu - ree oveuljak blago. - Sve su to bile samo varke.

- Varke! - uzviknu Doroti. - Zar vi niste veliki arobnjak? - Tie, devojice - ree on. - Ne govori tako glasno! Svreno je sa mnom ako te neko uje. Svi veruju da sam veliki arobnjak. - Pa zar niste? - upita devojica. - Ni najmanje, duo. Ja sam samo obian ovek. - Niste vi obian ovek - ree Strailo alosnim glasom - vi ste varalica! - Tano! - izjavi oveuljak trljajui rukama kao da ga je ovo obradovalo. - Ja sam varalica. - Pa to je strano - ree Limeni Drvosea. - Kako u onda stei srce? - Ili ja hrabrost? - upita Lav. - Ili ja mozak? - jadikovao je Strailo briui rukavom suze. - Dragi moji prijatelji, - ree Oz - ne govorite mi o takvim triarijama. Pomislite na mene i na to u kakvoj sam sada stranoj nevolji. - Da li jo neko zna da ste vi varalica? - upita Doroti. - Niko osim vas etvoro - i mene! - odgovori Oz. - Ja sam toliko dugo varao svet da sam ve poverovao da nikada neu biti otkriven. Bila je velika greka to sam vas uopte pustio da uete u prestonu dvoranu. Obino ne primam ni svoje podanike, pa oni veruju da sam straan. - Ne razumem - ree Doroti zbunjeno. - Kako ste se meni prikazali kao velika glava? - To je bio jedan od mojih trikova - odgovori Oz. - Molim vas, poite sa mnom i sve u vam objasniti. Oz ih povede u jednu stolicu iza prestone dvorane i pokaza im ugao u kome je leala velika glava sa veto iscrtanim licem, napravljena od nekoliko slojeva hartlje. - Glavu sam pomou ice obesio o tavanicu, - ree Oz - a ja sam stajao iza paravana i povlaio konce kako bi se oi pokretale a usta otvarala. - A odakle je dolazio glas? - upita Doroti. - Ja znam da govorim iz trbuha - ree oveuljak - i mogu da uperim svoj glas gde god elim. Zato se tebi uinilo da dolazi iz glave. Evo i ostalih stvari koje sam upotrebio da vas prevarim! - On pokaza Strailu haljinu i masku koju je nosio kada je izgledao kao divna ena, a Limeni Drvosea vide da udovite koje mu se prikazalo nije nita drugo do nekoliko zaivenih koa. to se tie vatrene kugle, to je u stvari bila lopta od pamuka koju je lani arobnjak takode okaio o tavanicu, a zatim natopio uljem i zapalio. - Znate ta - ree Strailo - trebalo bi da se stidite samog sebe to ste takva varalica.

- Stidim se. Naravno da se stidim - ree tuno oveuljak. - ali to je bilo jedino to sam mogao da uinim. Molim vas, sedite, ovde ima dosta stolica, i ja u vam ispriati sve o sebi. I tako oni posedae i ue sledeu priu: - Roden sam u Omahi... - Pa to nije daleko od mog Kanzasa! - uzviknu Doroti. - Nije, ali je mnogo dalje odavde - ree on tuno odmahujui glavom. - Kada sam odrastao, postao sam trbuhozborac, a jedan uveni majstor me je uveo u posao. Mogu da podraavam sve vrste ptica i ivotinja. - Istog trenutka on tako mauknu da Toto naulji ui i pogleda oko sebe da vidi gde je maka. - Posle izvesnog vremena - nastavi Oz - to mi je dosadilo, pa sam postao balondija. - ta je to? - upita Doroti. - To je ovek koji se na dan odravanja cirkuske predstave balonom die u vazduh i tako privlai silan svet da doe i kupi ulaznicu - objasni on. - A, tako! - ree ona. - Sada mi je jasno - odgovori Oz - ali kada nosite zelene naoare, naravno, sve to vidite izgleda vam zeleno. Smaragdni Grad je sazidan pre mnogo godina. Bio sam mladi kada me je balon doneo ovamo, a sada sam starac. Moj narod nosi zelene naoare toliko dugo da veina njih misli da je grad stvarno od smaragda, a on je zaista divan sa svim tim dragim kamenjem, zlatom i srebrom. Ja sam dobar prema svojim podanicima. - Jednog lepog dana, dok sam izvodio svoju taku, uad na balonu su se toliko zamrsila da nisam mogao da se spustim. Vinuo sam se ak u oblake, tako visoko da me je vazduna struja uhvatila i ponela beskrajno daleko! Putovao sarn kroz oblake ceo dan i celu no, a drugog dana ujutru, kada sam se probudio, video sam da balon lebdi iznad jedne neobine, lepe zemlje. Polako sam se spustio i nisam se uopte ozledio. Naao sam se u gomili neobinih ljudi koji, videvi me kako dolazim iz oblaka, pomislie da sam veliki arobnjak. Ja sam ih, naravno, ostavio u tom uverenju zato to su mi iz straha obeali da e raditi sve to budem naredio. Tek koliko da se zabavim i zaposlim ovaj divan narod, ja sam im naredio da sagrade ovaj grad i ovaj dvorac. Oni su to drage volje uradili. Poto je zemlja bila tako arobno zelena, palo mi je na pamet da prestonicu nazovem "Smaragdni Grad". Da bi mu ime bolje pristajalo, naredio sam da svi nose naoare sa zalenim staklima kako bi im sve to bi ugledali izgledalo zeleno. - Zar ovde nije sve zeleno? - upita Doroti. - Ovde je sve kao u bilo kom drugom gradu i oni me vole, ali kada je dvorac sazidan, ja sam se zatvorio u njega i nikoga nisam hteo da vidim. Najvie sam strahovao od vetica, koje su zaista bile u stanju da izvode neverovatne stvari, dok ja nisam imao nikakvu arobnu mo. Bilo ih je etiri u ovoj zemlji, i one su vladale

narodima koji ive na Severu, Jugu, Istoku i Zapadu. Sreom, Vetice Severa i Juga su bile dobre, i ja sam znao da mi nee uiniti nita naao. Ali, Vetice Istoka i Zapada su bile veoma zle i, da nisu verovale da sam moniji od njih, sigurno bi me odavno unitile. Bilo kako bilo, ja sam godinama iveo u smrtnom strahu od njih. Moete li zamisliti kako sam se obradovao kada sam uo da je tvoja kuica pala na Zlu Veticu Istoka. Kada ste doli meni, bio sam spreman da vam bilo ta obeam samo da ubijete drugu Zlu Veticu; ali sada, kada ste u tome uspeli, stidim se to vam moram priznati da nisam u stanju da odrim obeanje. - Ja mislim da ste vi veoma rav ovek ree Doroti. - Ne, duo, ja sam zaista veoma dobar ovek ali, moram priznati, veoma rav arobnjak. - Zar mi ne moete dati mozak? - upita Strailo. - Nije ti ni potreban. ionako svakog dana poneto naui. I beba ima mozak, ali skoro nita ne zna. Iskustvo je jedina stvar koja donosi znanje, i to due ivi, to e sigurno sticati sve vie iskustva. - To je moda tano - ree Strailo - ali ja u biti nesrean sve dok mi ne date mozak. Lani arobnjak ga paljivo pogleda. - Pa, kao to sam kazao - ree on sa uzdahom - ja ba nisam neki arobnjak, ali ako doe sutra ujutru, napuniu ti glavu mozgom. Uputstvo za upotrebu neu moi da ti dam, do toga mora sam da doe. - Veliko vam hvala! - uzviknu Strailo. - I ne brinite, nai u nain kako da ga upotrebim. - A ta e biti sa mojom hrabrou? - upita zabrinuto Lav. - Siguran sam da si ti veoma hrabar - odgovori Oz. - Potrebna ti je samouverenost. Svako ivo bie oseti strah kada se suoi sa opasnou. Prava hrabrost je pobeivanje straha, a tu vrstu hrabrosti ima u izobilju. - Moda imam, ali se ipak plaim - ree Lav. - Zaista u biti veoma nesrean ako mi ne date malo hrabrosti kojom se pobeuje strah. - U redu, dau ti tu vrstu hrabrosti sutra -odgovori Oz. - A ta je sa mojim srcem? - upita Limeni Drvosea. - to se toga tie - odgovori Oz - mislim da grei to eli srce. Ono veinu ljudi ini nesrenim. Kad bi samo toga bio svestan, bio bi srean to ga nema. - To mora da je stvar shvatanja - ree Limeni Drvosea. - to se mene tie, ja u bez roptanja podnositi sve nesree ako mi budete dali srce. - U redu - odgovori blago Oz. - Doi sutra k meni i dobie srce. Ja sam toliko dugo glumio arobnjaka da mogu jo malo da igram tu ulogu.

- Kaite mi - ree Doroti - kako da se vratim u Kanzas. - Moram o tome da razmislim - odgovori oveuIjak. - Daj mi dva-tri dana da razmotrim stvar. Pokuau da pronaem nain da te prebacim preko pustinje. U meuvremenu, vi ete svi biti moji gosti, i dok god ivite u ovom dvorcu, moji podanici e vas sluati iispunjavati vam i najmanju elju. Samo jedno traim zauzvrat za moju pomo - kakva god da je. Morate da uvate tajnu i nikome ne smete da kaete da sam varalica. Oni obeae da nita od onoga to su uli nee rei i vratie se puni nade u svoje sobe. ak se i Doroti ponada da e "Velika i Strana varalica", kako ga je nazvala, pronai nain da je vrati u Kanzas. Bila je spremna da mu, ako to uradi, sve oprosti.

VELIKA VARALICA NA DELU Sledeeg jutra Strailo ree svojim prijateljima: - estitajte mi. Idem k Ozu da konano dobijem mozak. Kada se budem vratio, biu isti kao svi ostali ljudi. - Ti si mi se uvek sviao ovakav kakav si, ree Doroti prostoduno. - Lepo je od tebe to ti se svia Strailo - odgovori on - ali sigurno e imati bolje miljenje o meni kada bude ula mudre rei koje e vrcati iz mog novog mozga. - Zatim se on veselo pozdravi sa svima, ode ka prestonoj dvorani i zakuca na vrata. - Slobodno! - ree Oz. Strailo ue unutra i nae oveuljka kako, duboko zamiIjen, sedi kraj prozora. - Doao sam po mozak - ree Strailo malo se snebivajui. - Molim te, sedi na ovu stolicu - odgovori Oz. -Nemoj da se ljuti, ali morau da ti skinem glavu kako bih stavio mozak tamo gde mu je mesto. - Nita ne mari - ree Strailo. - Slobodno mi skinite glavu ako mislite da e biti pametnija kada je budete vratili. Tada mu arobnjak skide glavu i istrese slamu. Zatim ode u ostavu odakle uze pregrt mekinja koje izmea sa iodama i iglama. Poto ih je dobro protresao, on napuni gornji deo Strailove glave tom smesom, a ostatak prostora popuni slamom kako bi "mozak" stajao na mestu. - Sada e postati veoma mudar jer sam ti stavio najbolji mozak na svetu. Strailo je bio i zadovoljan i ponosan to se ispunila njegova najvea elja. Poto toplo zahvali Ozu, on se vrati svojim prijateljima. Doroti ga radoznalo pogleda. Na temenu je imao veliko ispupenje.

- Kako se osea? - upita. - Oseam se zaista mudrim - odgovori on spremno. - Postau sveznalica im se naviknem na mozak. - Zato ti iz glave tre te igle i iode? - upita Limeni Drvosea. - Zato to je postao otrouman - primeti Lav. - E, pa, odoh i ja Ozu da dobijem srce - ree Drvosea. On se uputi u prestonu dvoranu i zakuca na vrata. - Slobodno! - odazva se Oz. Drvosea ue unutra i ree: - Doao sam po svoje srce. - Samo izvoli - odgovori oveuIjak. - Ali moram da ti napravim otvor na grudima kako bih mogao da stavim srce na pravo mesto. Nadam se da te to nee boleti. - Nee - odgovori Drvosea. - Neu ni osetiti. I tako Oz donese limarske makaze i proreza mali, etvrtasti otvor na levoj strani grudi. Zatim prie jednom ogromnom ormaru i izvadi iz pregrade divno svileno srce napunjeno strugotinom. - Zar nije lepo? - upita. - Kako da nije! - odvrati Drvosea sav srean. -Da li je to srce dobro? - Jeste - odgovori Oz. On stavi Drvosei srce u grudi, a zatim preko njega ponovo postavi komadi lima i zalemi mesto koje je bilo seeno. - Evo - ree - sada ima srce na koje bi bio ponosan svaki ovek. ao mi je to sam morao da ti stavim zakrpu na grudi, ali zaista nije bilo drugog naina. - Nita ne smeta! - uzviknu presreni Drvosea. - Nikada vam ovo neu zaboraviti. Veliko vam hvala. - Nema na emu - odgovori Oz. Limeni Drvosea se zatim vrati svojim prijateljima, koji mu poelee mnogo sree sa novim srcem. Sada se Lav upiti u prestonu dvoranu i zakuca na vrata. - Slobodno! - ree Oz. - Doao sam po hrabrost - izjavi Lav im je uao u prostoriju. - Dobro - odgovori oveuljak. - Dobie je.

On ode do ormara i sa gornje police uze jednu etvrtastu zelenu bocu, iji sadraj uli u bogato ukraenu zlatnu iniju. Stavivi je ispred Plaljivog Lava, koji je onjui kao da mu miris ne prija, arobnjak ree: - Popij ovo! - ta je to? - upita Lav. - Pa, - odgovori Oz - da je u tebi, bila bi hrabrost. Zna i sam da se hrabost uvek nalazi unutra; zato se ovo ne moe stvarno nazvati hrabrou dok ga ne ispije. Zato ti savetujem da to to pre uini. Lav bez oklevanja ispi tenost do kraja. - Kako se sada osea? - upita Oz. - Hrabro - odgovori Lav i veselo se vrati prijateljima da im se pohvali. Kada je ostao sam, Oz se nasmeja pri pomisli kako je Strailu, Limenom Drvosei i Lavu uspeo da prui upravo ono to su mislili da im nedostaje. - Kako da ne budem varalica - ree kada me ceo svet primorava da radim stvari za koje svako zna da ne mogu biti uinjene. Bilo je lako usreiti Straila, Lava i Drvoseu kada su uobrazili da sam svemogu. Ali, bie mi potrebno vie od mate da se Doroti vrati u Kanzas, i sve mi se ini da ne znam kako se to moe postii.

KAKO JE BALON POLETEO Doroti nije imala vesti od Oza tri dana. Iako su njeni prijatelji bili sreni i zadovoljni, devojica je bila tuna. Strailo im je priao kako mu se divne misli roje u glavi, ali im nije rekao kakve zato to je znao da niko osim njega nije dovoljno pametan da ih razume. Limeni Drvosea je oseao kako mu u grudima kuca srce i ispriao je Doroti kako je otkrio da je ono mnogo bolje i nenije od onoga koje je imao kada je bio ovek od krvi i mesa. Lav je izjavio da se vie niega na svetu ne plai i da bi mogao da se suprotstavi itavoj vojsci ili tucetu svirepih Gorogana. I tako su svi bili zadovoljni osim Doroti, koja je vie nego ikada eznula da se vrati u Kanzas. etvrtog dana, na njenu veliku radost, Oz je pozvao da doe k njemu. Kada je ula u prestonu dvoranu, on ljubazno ree: - Sedi, duo! Mislim da sam naao nain kako da ode iz ove zemlie. - I da se vratim u Kanzas? - upita ona ozbiljno. - Pa, to se tie Kanzasa, nisam ba siguran, - ree Oz - jer nemam pojma u kome se pravcu nalazi. Ali, najvanije je da pree pustinju, a onda e ve lako pronai put do kue. - Kako u da preem pustinju? - upita ona. - Rei u ti - ree oveuljak. - Vidi, ja sam u ovu zemlju dospeo balonom. Ti si takoe doletela, ali noena uraganom. Zato mislim da je let

najbolji nain da se pree pustinja. Ja zaista nisam u stanju da izazovem uragan. Ovih nekoliko dana sam razmiljao o svemu, i ini mi se da bih mogao da napravim balon. - Kako? - upita Doroti. - Balon - ree Oz - se pravi od svile koja se premae lepkom kako ne bi proputala gas. Svile u dvorcu imam napretek, tako da nee biti teko da napravimo balon. Ali, u celoj ovoj zemlji nema gasa kojim bi se balon napunio da bi mogao da leti. - ta e nam balon - primeti Doroti - ako ne moe da leti? - To je tano - odgovori Oz - ali postoji jo jedan nain da poleti, a to je da se ispuni vrelim vazduhom. Vreo vazduh nije tako dobar kao gas, jer ako se ohladi balon e se spustiti usred pustinje i mi emo biti izgubljeni. - Mi! - uzviknu devojica. - Zar ete i vi poi sa mnom? - Naravno - odgovori Oz. - Dosadilo mi je da budem varalica. Ako bih izaao iz dvorca, moji podanici bi ubrzo otkrili da nisam arobnjak i oalostili bi se to sam ih obmanjivao. Zato moram po ceo dan da sedim zatvoren u ovim odajama, a to mi je ve dosadilo. Vie bih voleo da odem s tobom u Kanzas i da se ponovo vratim u cirkus. - Bie mi drago da putujem sa vama - ree Doroti. - Hvala ti - odgovori on. - Molim te pomozi mi da sastavimo svilu kako bismo poeli da pravimo balon. I tako, Doroti uze iglu i konac u ruke. Istom brzinom kojom je Oz sekao svilene trake odgovarajueg oblika, devojica ih je paljivo sastavIjala. Prva traka je bila od svetlozelene svile, druga od tamnozelene, a trea od smaragdno-zelene, jer je Oz eleo da napravi balon u raznim nijansama boje koja ih je okruivala. Bilo je potrebno tri dana da se sve trake zaiju jedna za drugu. Na kraju dobie svilenu zelenu vreu dugaku skoro sedam metara. Zatim Oz premaza svilu sa unutranje strane tankim slojem lepka kako ne bi proputala vazduh, posle ega izjavi da je balon gotov. - Moramo imati i korpu u kojoj emo se smestiti - ree on i posla Vojnika zelene brade po veliku korpu za rublje, koju privrsti konopcima za donji deo balona. Kada je sve bilo spremno, Oz obavesti svoje podanike da ide u posetu svom drugu arobnjaku koji ivi u oblacima. Vest se brzo rairi po gradu i svi dooe da vide udesan prizor. On naredi da se balon iznese ispred dvorca, a okupljeni narod je sve radoznalo posmatrao. Limeni Drvosea je isekao veliku gomilu drva i zapalio vatru, a Oz je drao otvor balona iznad vatre kako bi vreo vazduh ispunio svilenu vreu. Balon se postepeno naduvao i podigao u vazduh toliko da je korpa samo ovla dodirivala zemlju. Oz ue u korpu i ree glasno okupljenom narodu:

- Ja sada idem na put. Strailo e vladati u mom odsustvu. Nareujem vam da ga sluate isto kao mene. Konopac je sada jedva zadravao balon na zemlji zato to je vazduh u njemu bio vreo. To ga je inilo mnogo lakim od okolnog vazduha, pa se trzao i dizao ka nebu. - Hajde, Doroti! - uzviknu arobnjak. - Pouri da balon ne odleti. - Ne mogu nigde da pronaem Totoa - odgovori Doroti koja nije elela da ostavi psetance. Toto je odjurio u gomilu da laje na neko mae. Doroti ga najzad pronae, uze ga u naruje i potra prema balonu. Bila je na nekoliko koraka od korpe, i Oz je ve ispruio ruke da joj pomogne da se popne, kada, avaj, konopci popustie i balon se vinu u nebo bez nje. - Vratite se! - uzviknu. - Hou i ja sa vamal - Ne mogu da se spustim, duo! - odgovori ioj Oz iz korpe. - Zbogom! - Zbogom! - povikae svi i podigoe oi ka arobnjaku koji je leteo u korpi diui se sve vie i vie u nebo. I to bi poslednje to ikada videe od Oza, udesnog arobnjaka, iako je on sigurno stigao u Omahu i moda i danas tamo ivi. Ljudi su ga se dugo seali sa ljubavlju i govorili jedni drugima: - Oz je bio na prijatelj. Kada je bio meu nama sazidao je ovaj divan Smaragdni Grad, a sada, poto je otiao, ostavio nam je mudrog Straila, da vlada. Ipak, jo dugo nisu mogli da preale rastanak sa udesnim arobnjakom.

PUT NA JUG Doroti je gorko plakala to joj se izjalovila nada da e se vratiti kui u Kanzas, ali kada je ponovo o svemu razmislila, bila je zadovoljna to nije odletela balonom. I ona i njeni prijatelji bili su alosni to su izgubili Oza. Limeni Drvosea joj prie i ree: - Zaista bih bio nezahvalan kada ne bih alio za ovekom koji mi je podario ovako neno srce. Ako bi bila ljubazna da mi brie suze da ne zaram, rado bih malo otplakao za Ozom. - Sa zadovoljstvom - odgovori ona i odmah donese ubrus. Limeni Drvosea je plakao nekoliko minuta, a ona mu je paljivo brisala suze ubrusom. Kada se isplakao, on joj se zahvali i za svaki sluaj dobro se podmaza uljem iz svoje skupocene kantice.

Strailo je postao vladar Smaragdnog Grada, i mada nije bio arobnjak, narod se njime ponosio. - Ovo je - govorili su - jedini grad na svetu kojim vlada ovek napunjen slamom. to se toga tie, bili su potpuno u pravu. Sutradan, poto je balon sa Ozom odleteo, etiri prijatelja se sastadoe u prestonoj dvorani da o svemu porazgovaraju. Strailo je sedeo na velikom prestolu, a ostali su, puni potovanja, stajali pred njim. - Ne moe se rei da nismo imali sree - ree novi vladar. - Ovaj dvorac i Smaragdni Grad pripadaju nama, i moemo da radimo to god hoemo. Kada samo pomislim da sam donedavno visio na motki usred polja kukuruza, a da sam sada vladar ovog divnog grada, potpuno sam zadovoljan svojom sudbinom. - I ja sam veoma zadovoljan svojim novim srcem - ree Limeni Drvosea.- To je zaista bila jedina stvar na svetu koju sam eleo. - to se mene tie, zadovoljan sam to znam da sam hrabar kao bilo koja ivotinja, ili ak hrabriji - ree skromno Lav. - Kad bi samo Doroti htela da ivi u Smaragdnom Gradu - nastavi Strailo - svi bismo bili sreni. - Ja ne elim da ivim ovde! - uzviknu Doroti.- elim da se vratim u Kanzas i budem sa tetka Emom i ika Henrijem. - Pa ta onda da radimo? - upita Drvosea. Strailo odlui da razmisli. Razmiljao je tako pomno da su iode i igle poele da mu izbijaju iz mozga. Najzad ree: - Zato ne pozovemo Krilate Majmune i zatraimo od njih da te prenesu preko pustinje? - To mi uopte nije palo na pamet! - radosno ree Doroti. - To je reenje. Idem odmah po zlatnu kapu. Donevi kapu u prestonu dvoranu ona izgovori arobne rei, i opor Krilatih Majmuna ubrzo ulete kroz otvoren prozor i stade pred nju. - Ovo je drugi put da si nas pozvala - ree kralj Krilatih Majmuna i pokloni se pred devojicom. - ta eli? - elim da me odnesete u Kanzas - ree Doroti. Kralj zatrese glavom i ree: - To je nemogue. Mi pripadamo samo ovoj zemlji i ne moemo da je naputamo. Do sada nijedan Krilati Majmun nije bio u Kanzasu i mislim da nikada nee ni biti. Biemo sreni da uinimo za tebe sve to je u naoj moi, ali pustinju da preemo ne moemo. Zbogom! Poklonivi joj se jo jednom, kralj Krilatih Majmuna rairi krila i u pratnji svoje svite odlete kroz prozor. Doroti skoro zaplaka od razoarenja.

- Proerdala sam mo arobne kape ni na ta - ree ona. - Krilati Majmuni mi ne mogu pomoi. - To je veoma tuno - ree Drvosea nena srca. Strailo je ponovo razmiljao. Glava mu se ispupi tako strano da se Doroti uplai da e prsnuti. - Hajde da pozovemo vojnika zelene brade - ree - i pitamo ga za savet. I tako pozvae vojnika koji plaljivo ue u prestonu dvoranu jer, dok je Oz bio tu, njemu nijednom nije bilo doputeno da prekorai prag. - Ova devojica - ree mu Strailo - eli da pree pustinju. Kako da to uini? - Ne znam - odgovori vojnik - jer do sada niko nije preao pustinju osim Oza. - Postoji li neko ko mi moe pomoi? - uzbueno upita Doroti. - Moda bi mogla Glinda - predloi on. - Ko je Glinda? - upita Strailo. - Vetica Juga koja vlada Trbonjama. Ona je najmonija od svih vetica. Osim toga, njen dvorac se nalazi na ivici pustinje, i ona moda zna nain na koji moe da se pree preko nje. - Da li je Glinda dobra vetica? - upita devojica. - Trbonje kau da je dobra - ree vojnik - i ljubazna prema svakom. uo sam da je Glinda prelepa ena, koja zna tajnu kako da ostane mlada uprkos svojim godinama. - Kako se stie do njenog dvorca? - upita Doroti. - Putem na jug - odgovori on. - Ali, pria se da putnike vrebaju razne opasnosti. U umama ive divlje ivotinje i neki udni ljudi koji ne vole da stranci prolaze kroz njihovu zemlju. Zbog toga nijedan Trbonja nikada nije doao u Smaragdni Grad. Vojnik ih zatim ostavi, a Strailo ree: - Uprkos opasnostima, izgleda da je za Doroti najbolje da otputuje u zemlju Juga i zamoli Glindu da joj pomogne. Jer, naravno, ako ostane ovde, nikada se nee vratiti u Kanzas. - Mora da si ponovo razmiljao - primeti Limeni Drvosea. - Jesam - ree Strailo. - Ja u poi sa Doroti - izjavi Lav - jer sam se umorio od ovog grada. Ja sam ipak divlja ivotinja i ueleo sam se ume i prirode. Osim toga, Doroti e biti potreban neko da je titi.

- U pravu si - sloi se Drvosea. - Moja sekira joj moe biti od pomoi, zato u i ja poi u zemlju Juga. - Kada polazimo? - upita Strailo. - Zar i ti ide? - upitae ga iznenaeno. - Naravno. Da nije bilo Doroti, nikada ne bih dobio mozak. Ona me je skinula s one motke i dovela u Smaragdni Grad. Svu svoju sreu dugujem njoj, i ja je neu ostaviti sve dok ne ode u Kanzas. - Hvala vam - ree zahvalno Doroti. - Svi ste veoma dobri prema meni. elela bih da krenem na put to je mogue pre. - Poi emo sutra ujutru - odgovori Strailo. - A sada, hajde da se spremimo, jer pred nama je dugaak put. RATOBORNO DRVEE Sledeeg jutra Doroti se izljubi sa lepom zelenom devojkom, i oni se oprostie sa Vojnikom zelene brade, koji ih otprati do kapije. Kada ih uvar Kapije ponovo ugleda, zaudi se to naputaju tako krasan grad i idu u susret novim opasnostima. On ipak odmah otkljua njihove naoare, vrati ih u zelenu kutiju i poele im mnogo sree na putu. - Vi ste sada na vladar - ree on Strailu - zato morate da nam se to pre vratite. - Hou, naravno, ako budem mogao - odgovori Strailo - ali prvo moram da pomognem Doroti da se vrati kui. Opratajui se od dobroudnog uvara Kapije, Doroti ree: - U vaem divnom gradu su svi bili veoma ljubazni prema meni. Nemam rei da vam se zahvalim. - I ne pokuavaj, draga moja - odgovori on. - Mi bismo eleli da ostane sa nama, ali poto eli da se vrati u Kanzas, nadam se da e uspeti da nade put. - On zatim otvori kapiju na spoljanjem zidu, kroz koju oni izaoe na put. Sunce je jarko sijalo kada nai prijatelji kretoe ka Zemlji Juga. Odlino raspoloeni, uz put su se smejali i askali. Doroti se jo jedanput ponadala da e se vratiti kui, a Strailo i Limeni Drvosea su bili sreni to mogu da joj pomognu. to se tie Lava, on je oduevljeno njuio sve vazduh i mahao repom od radosti to je ponovo u prirodi Toto je trkarao oko njih i uz veseli lave jurio leptirove. - Gradski ivot mi uopte ne prija - primeti Lav odluno koraajui. - Mnogo sam oslabio, a osim toga, sada jedva ekam da pokaem drugim ivotinjama kako sam postao hrabar.

Oni se okretoe i bacie poslednji pogled na Smaragdni Grad. Sve to su mogli da vide iza zelenih zidova bilo je mnotvo kula i zvonika, a visoko iznad svih uzdizao se Ozov dvorac. - Ipak Oz nije bio tako rav arobnjak - ree Limeni Drvosea oseajui kako mu u grudima lupa srce. - Uspeo je da mi da mozak, i to veoma dobar - ree Strailo. - Ako je Oz uzeo hrabrost iz iste boce kao ja, - dodade Lav - onda mora da je veoma hrabar ovek. Doroti ne ree nita. Oz nije odrao dato obeanje, ali poto je uinio sve to je mogao, ona mu je oprostila. Kao to je sam rekao, bio je dobar ovek ali lo arobnjak. Prvog dana put je vodio preko zelenih polja punih divnog cvea koja su se pruala svuda oko Smaragdnog Grada. Te noi su zanoili na travi. Iznad njih nije bilo nieg osim zvezda, ali se oni zaista veoma dobro odmorie. Ujutru nastavie put, sve dok ne dooe do jedne guste ume. Nikako nisu mogli da je zaobiu jer je izgledalo da se prua i sa leve i sa desne strane unedogled, a osim toga, u strahu da se ne izgube, nisu se usuivali da promene pravac puta. Stoga pogledae sa koje strane e najlake da uu u umu. Strailo, koji je iao prvi, na kraju otkri jedno ogromno, razgranato drvo ispod ijih grana su putnici mogli da prou. On se uputi prvi ka drvetu, ali im stie ispod prvih grana, one se savie, obmotae oko njega i podigoe ga uvis. Sledeeg trenutka bio je glavake baen meu svoje drugove. Strailo nije bio povreen ali je, kada ga je Doroti podigla, izgledao zbunjeno i prilino oamueno. - Evo jo jednog prolaza izmeu drvea! -uzviknu Lav. - Pustite mene prvog - ree Strailo - zato to se neu povrediti ako me ponovo bace. Rekavi ovo, on prie drugom drvetu, ali ga grane odmah zgrabie i ponovo bacie nazad. - Ovo je neverovatno! - uzviknu Doroti. - ta emo sad? - Izgleda da je drvee odluilo da se bori protiv nas kako bi nam spreilo prolaz - primeti Lav. - Sada u ja da pokuam - ree Drvosea, stavi sekiru na rame i uputi se ka prvom drvetu koje je grubo postupilo sa Strailom. Kada se jedna velika grana savi da ga uhvati, Drvosea je udari sekirom tako snano da je napola presee. Istog trenutka kronja se zatrese kao da osea bol, a Limeni Drvosea bezbedno proe. - Napred! - uzviknu ostalima. - Pourite! Svi potrae i prodoe netaknuti ispod drveta osim Totoa, koga je jedna granica zgrabila i tresla sve dok nije poeo da zavija. Meutim, Drvosea odmah odsee granicu i oslobodi psetance.

Ostalo drvee u umi nije nita uinilo da ih vrati, pa zakljuie da samo prvi red drvea moe da savija grane i da je to verovatno umska straa koja poseduje ovu arobnu mo kako bi strance spreila da uu. etiri putnika su bez tekoa prola kroz umu i stigla do njenog kraja. Tada se, na njihovo iznenaenje, naoe pred visokim zidom koji je izgledao kao da je napravIjen od belog porcelana. Bio je vii od njih i gladak kao povrina neke posude. - ta emo sada? - upita Doroti. - Napraviu i merdevine - ree Limeni Drvosea - zato to emo morati da preskoimo zid.

KRHKA PORCELANSKA ZEMLJA Dok je Limeni Drvosea pravio merdevine od drveta koje je naao u umi, Doroti lee na zemlju i zaspa jer je bila umorna od dugog hodanja. Lav se takoe sklupa da spava, a Toto lee pored njega. Strailo je posmatrao Drvoseu kako radi, a zatim mu ree: - Ne razumem zato se ovaj zid ovde nalazi, niti od ega je napravljen. - Odmaraj mozak i ne brini zbog zida - odgovori Drvosea. - Kada ga budemo preskoili videemo ta se nalazi s druge strane. Malo kasnije, merdevine su bile gotove. Izgledale su nezgrapno, ali Limeni Drvosea je bio siguran da su vrste i da e dobro posluiti. Strailo probudi Doroti, Lava i Totoa i ree im da su merdevine gotove. Strailo prvi krete uz njih, ali tako nespretno da je Doroti morala da se penje odmah iza njega i pridrava ga da ne padne. Kada se glavom izdigao iznad zida, Strailo uzviknu: - O, boe! - Nastavi! - doviknu mu Doroti. Strailo se pope jo malo vie i sede na zid, a Doroti pogleda preko zida i uzviknu: - O, boe! - kao to je i Strailo kazao. Zatim se pope Toto i odmah poe da laje, ali ga Doroti utia. Lav se pope sledei, a Limeni Drvosea poslednji. Obojica uzviknue: - O, Boe! - im pogledae preko zida. Kada svi posedae na zid i pogledae nadole, ukaza im se neobian prizor. Pred njima se pruao prostran predeo, gladak, sjajan i beo kao dno nekog velikog tanjira. Razbacane unaokolo nalazile su se mnogobrojne kuice napravljene samo od porcelana i obojene jarkim bojama. Kuice su bile male, najvia meu njima dosezala je samo do Dorotinog struka. Okolo su se nalazile lepe, male staje ograene plotovima od porcelana, u koji je stajalo u grupama mnotvo porcelanskih krava, ovaca, konja, svinja i ivine. Ali, najudniji od svega bili su itelji ove neobine zemlje. Bilo je tu mlekarica i pastirica, obuenih u jeleke jarkih boja i suknjice posute zlatnim takicama; princeza u skupocenim haljinama od zlatne i ljubiaste svil pastira obuenih u kratke pantalone na ruiaste, ute i plave pruge i cipele sa zlatnim kopama; prineva sa krunama od dragog kamenja, odevenih u satenska odela i ogrtae od hermelina; smenih klovnova u ipkanim odelima sa crveno obojenim obrazima i visokim iljatim kapama. Najudnije od svega je bilo to to su svi ovi

ljudi, pa ak i njihova odea, bili napravljeni od porcelana i to su bili tako siuni da ak ni najvii meu njima nije dosezao iznad Dorotinog kolena. U prvom trenutku, ovi ljudi su samo gledali u putnike, osim jednog glavatog psetanceta od rui astog porcelana koje prie zidu i poe slabim glasiem da laje na njih, a zatim ponovo otra nazad. - Kako emo da siemo? - upita Doroti. Merdevine su bile tako teke da nisu mogli da ih podignu, pa zato Strailo prvi skoi sa zida, a ostali na njega tako da pri padu nisu povredili noge. Pazili su, naravno, da mu ne padnu na glavu i izbodu noge na iode. Poto su se bezbedno spustili, podigoe Straila ije se telo spljotilo i lupkanjem mu popravie oblik. - Ako elimo da stignemo na drugu stranu, moramo da proemo kroz ovu neobinu zemlju ree Doroti - jer ne bi bilo pametno da idemo bilo kojim drugim putem osim u pravcu juga. Oni krenue kroz porcelansku zemlju i prvo naioe na jednu porcelansku mlekaricu koja je muzla porcelansku kravu. Kada se pribliie, krava se iznenada ritnu, prevrnu amlicu, kofu, pa ak i samu mlekaricu, i sve uz glasan tresak popada na porcelansko tle. Doroti zaprepaena vide da je krava polomila nogu, da se kofa razbila u paramparad i da sirota mlekarica ima ogrebotinu na levom laktu. - Pazite! - uzviknu mlekarica ljutito. - Vidite ta ste uradili! Moja krava je polomila nogu i sad molram da je vodim majstoru da je zalepi. Zato ste doli ovde i uplaili moju kravu? - Veoma mi je ao - odgovori Doroti. - Oprostite, molim vas! Lepa mlekarica je bila suvie ljuta da bi ita odgovorila. Ona zlovoljno podie slomljenu nogu i povede svoju kravu. Sirota ivotinja je hramala na tri noge. Kada se udaljila, mlekarica nekoliko puta prekorno pogleda nezgrapne strance preko ramena, sve vreme drei povreeni lakat pripijen uz telo. Doroti je bila oaloena zbog ovog nesrenog sluaja. - Ovde moramo da budemo veoma paljivi - ree dobroduni Drvosea - inae emo toliko ozlediti ova ljupka mala stvorenja da se nikada nee oporaviti. Malo dalje Doroti naie na divno obuenu mladu princezu koja, kad ugleda strance, prvo zastade, a onda poe da bei. Poto je Doroti elela da je vidi izbliza, potra za njom, ali joj devojka od porcelana doviknu: Ne jurite za mnom! Ne jurite za mnom. Njen glasi je bio toliko uplaen da Doroti stade i ree: - Zato? - Zato to - odgovori princeza koja takoe zastade - ako nastavim da trim, mogu da padnem i polomim se. - Zar te ne mogu popraviti? - upita devojica. - O, da, ali znate, posle krpljenja neu vie nikada biti tako lepa - odgovori princeza.

- Verovatno - ree Doroti. - Jedan od naih klovnova, gospodin aljivdija - nastavi devojka od porcelana - stalno pokuava da izvodi stoj na glavi. On se toliko puta razbio da je lepljen na sto mesta i vie uopte nije lep. Evo ga dolazi, pa se moete i sami uveriti. I zaista, prema njima je iao veseli mali klovn, i Doroti primeti da je njegovo divno odelo crvene, ute i zelene boje potpuno prekriveno pukotinama koje su jasno pokazivale da je mnogo puta popravljan. Klovn stavi ruke u depove, napui se i klimajui bezobrazno glavom, ree: Zato pilji, divna gospo. U sirotog i starog pajaca? to si tako kruto stala, Da l' si motku progutala? - Smirite se, gospodine - ree princeza. Zar ne vidite da su ovo stranci, prema kojima se treba odnositi sa potovanjem? - To je samo nain moj da izrazim obzir svoj! -izjavi klovn i odmah napravi stoj na glavi. - Ne obraajte panju na gospodina aljivdiju - ree princeza Doroti. - On je toliko puta lomio glavu da je postao budalast! - Ah, nita ne mari - ree Doroti. - Vi ste tako lepi - nastavi ona - da bih sigurno mogla mnogo da vas volim. Dozvolite mi da vas odnesem u Kanzas i stavim na tetka Emin kamin kao ukras. Mogla bih da vas ponesem u kotarici. - To bi me uinilo veoma nesrenom - odgovori princeza od porcelana. - Vidite, mi u naoj zemlji ivimo zadovoljno, moemo da priamo i kreemo se koliko elimo. Ali kad god nekog od nas odnesu odavde, mi se odmah ukrutimo, i moemo samo da stojimo na mestu i lepo izgledamo. Od nas se, naravno, samo to i oekuje - da budemo ukras na kaminima, u vitrinama i na stolovima, ali ivot nam je ipak mnogo lepi u naoj zemlji. - Nizato na svetu vas ne bih unesreila! uzviknu Doroti. - Zbogom. - Zbogom - odgovori princeza. Hodali su oprezno kroz porcelansku zemlju. ivotinje i ljudi su im se sklanjali s puta u strahu da ih stranci ne polome. Posle otprilike jednog sata, putnici stigoe na drugu stranu zemlje i naioe na jo jedan zid od porcelana. Ovaj zid nije bio tako visok kao prvi, pa su uspeli da se popnu na vrh tako to su prvo stali Lavu na lea. Na kraju i Lav skoi na zid. Ali, pri skoku zakai repom jednu crkvicu od porcelana i ona se razbi u paramparad. - teta! - ree Doroti. - Imali smo sree da smo otetili samo kravu i crkvu. Mogli smo da nanesemo jo vie zla ovim siunim ljudima. Oni su svi tako krhki! - Jesu, zaista - reee Strailo. - Srean sam to sam napravIjen od slame, pa se ne mogu tako lako otetiti. Na svetu ima i gorih stvari nego to je biti strailo!

LAV POSTAJE CAR IVOTINJA Poto su sili sa porcelanskog zida, putnici se naoe u jednom neprijatnom predelu, punom movara obraslih visokom, gustom trskom. Bilo je teko probijati se i zaobilaziti jame pune blata, jer je trska bila toliko gusta da ih je sakrivala. Gledajui paljivo kuda idu, uspeli su da stignu do vrstog tla. Ali, sada je predeo bio jo nepristupaniji, i posle dugog i zamornog hoda kroz ipraje, oni uoe u jednu umu gde je drvee bilo vee i starije od onoga koje su ve videli. - Ova uma je zaista divna - izjavi Lav gledajui radosno oko sebe. - Nikada nisam video tako lep predeo. - Meni izgleda sumorno - ree Strailo. - Ni najmanje - odgovori Lav. - Mogao bih ovde da ivim celog ivota. Pogledajte samo kako je lie pod vaim nogama suvo i meko, i kako je gusta i zelena mahovina kojom je obraslo ovo staro drvee. Nijedna divlja ivotinja ne bi mogla da poeli prijatnlji dom. - Moda u umi ve ima divljih ivotinja, ree Doroti. - Pretpostavljam da ima - odgovori Lav - ali ne vidim nijednu. Ili su kroz umu sve dok se nije sasvim spustio mrak. Doroti, Toto i Lav legoe na zemlju da spavaju, a Drvosea i Strailo ostadoe da kao obino uvaju strau. Sledeeg jutra nastavie put. Nisu daleko odmakli kada zaue potmulu buku koja je liila na glasove divljih ivotinja. Toto malo zacvile, ali se ostali ne uplaie i nastavie da idu dobro utabanom stazom, sve dok ne stigoe do jednog proplanka na kome su se nalazile stotine ivotinja svih vrsta. Bilo je tigrova i slonova, medveda i vukova, lisica i svih ostalih ivotinja iz zoologoje, tako da se Doroti za trenutak uplai. Meutim, Lav im objasni da ivotinje imaju zbor i da su, sudei po mumlanju i reanju, sigurno u velikoj nevolji. Dok je govorio, nekoliko ivotinja ga ugleda i odmah se veliki skup utia kao omaijan. Najvei tigar prie Lavu, pokloni se i ree: - Dobro nam doao, o, care svih ivotinja? Stigao si u pravi as da nas odbrani od neprijatelja i vrati mir ivotinjama koje ive u ovoj umi. - O emu se radi? - mirno upita Lav. - Nama svima preti opasnost od svirepog neprijatelja koji je nedavno doao u ovu umu odgovori tigar. - To je jedno ogromno udovite nalik na pauka, iji je trup veliki kao u slona, a pipci dugaki kao stabla. Pomou osam takvih dugakih pipaka ono gamie umom, grabi ivotinje jednim od njih, stavlja u eljust i prodire, ba kao pauk muvu. Poto niko od nas nije bezbedan dok je ovo opako stvorenje ivo, sazvali smo zbor da odluimo ta da radimo. Lav se za trenutak zamisli.

- Ima li jo lavova u ovoj umi? - upita. - Nema; bilo ih je, ali ih je udovite prodralo. A, osim toga, nijedan od njih nije bio tako veliki i hrabar kao ti. - Da li ete me sluati i potovati kao cara ume ako ubijem vaeg neprijatelja! - upita Lav. - Rado emo to uiniti - odgovori tigar, a sve ostale ivotinje zaurlae iz sve snage: - Hoemo! - Gde se sada nalazi taj ogromni pauk? upita Lav. - Tamo, meu hrastovima - ree tigar pokazujui pravac prednjom apom. - Pripazite dobro na moje prijatelje - ree Lav - a ja smesta odoh na megdan sa tim udovitem. On se oprosti od svojih drugova i krete ponosno u boj sa neprijateljem. Lav zatee ogromnog pauka na spavanju. Bio je tako grozan da na prijatelj sa gaenjem okrete njuku. Pipci su mu bili ba onoliko dugaki kao to je tigar rekao, a trup prekriven otrom, crnom dlakom. Imao je ogromna usta i red otrih, dugakih zuba. Meutim, glava mu je bila spojena za debeo trup vratom tankim kao struk u osice. Ovo dade Lavu ideju kako da na najbolji nain napadne udovite. Poto je znao da je lake da ga napadne na spavanju nego budnog, Lav se u jednom velikom skoku nae tano na njegovim leima. Zatim, jednim udarcem snane ape naoruane otrim kandama odvoji paukovu glavu od trupa. Skoivi na zemlju, Lav je posmatrao svoju rtvu sve dok njeni dugaki pipci nisu prestali da se koprcaju, to je bio znak da je udovite mrtvo. Lav se vrati na proplanak na kojem su ga ivotinje ekale i ponosno ree: - Vie ne morate da se plaite neprijatelja. Tada se sve ivotinje duboko poklonie pred Lavom kao pred svojim carem, i on im obea da e se vratiti i vladati njima im Doroti bude nala put za Kanzas.

ZEMLJA TRBONJA etiri putnika bezbedno prooe ostatak ume, a kad izaoe iz njene tmine, ugledae pred sobom jedno strmo brdo, prekriveno ogromnim kamenjem. - Bie nam teko da se popnemo - ree Strailo - ali ipak moramo prei preko tog brda. On poe prvi a ostali za njim. Stigli su skoro do prvog kamena, kada zaue jedan grub glas kako vie: - Odbijte! - Ko ste vi? - upita Strailo. Iznad kamenja se pomoli neka glava i isti glas ree: - Ovo brdo je nae, i ne dozvoljavamo nikome da pree preko njega.

- Ali, mi moramo da preemo - ree Strailo. - Idemo u zemlju Trbonja. - Nee moi! - odgovori glas, a zatim se ispred kamena pojavi najudniji ovek koga su nai putnici ikada videli. Bio je malog rasta i zdepast. Velika glava, na temenu pljosnata, stajala je na debelom vratu punom bora. ovek uopte nije imao ruke, i, videvi to, Strailo pomisli da ih ovako bespomono stvorenje ne moe spreiti da se popnu na brdo. - ao mi je to neemo postupiti po vaoj elji, ali mi moramo da preemo preko ovog brda dopadalo se to vama ili ne. - Rekavi to, Strailo poe hrabro napred. Brzinom munje, ovekova glava izlete napred a vrat mu se istegnu sve dok pljosnato teme ne udari Straila posred srede, tako jako da se ovaj otkotrlja u podnoje. Skoro istom brzinom glava se vrati na telo, a ovek se osorno nasmeja i ree: - To nije ba tako lako kao to ste misIili! Iza ostalog kamenja se zau gromoglasno smejanje, i Doroti primeti na stotine bezrukih glavonja - po jednog iza svakog kamena. Lav se razljuti zbog smeha iji je povod bila Strailova nezgoda i uz gromoglasnu riku koja se razlegnu kao grmljavina, pojuri uzbrdo. Jedna glava ponovo izlete i veliki Lav se otkotrlja nizbrdo kao da ga je udarilo topovsko ule. Doroti pritra i pomoe Strailu da ustane, a Lav, sav u modricama, prie joj i ree: - Uzaludno je boriti se sa ljudima koji se gaaju glavama. Ko im se moe suprotstaviti? - ta da radimo? - upita ona. - Pozovi Krilate Majmune - predloi Limeni Drvosea. - Ima pravo da im jo jednom neto naredi. - Odlina zamisao! - odgovori ona i, stavIjajui zlatnu kapu na glavu, izgovori arobne rei. Majmuni su bili tani kao uvek, i za nekoliko trenutaka pred njom je stajao ceo opor. - ta zapoveda? - upita kralj Krilatih Majmuna duboko se poklonivi. - Prenesite nas preko brda u zemlju Trbonja -odgovori devojica. - Bie izvreno! - ree kralj i istog trenutka Krilati Majmuni podigoe etiri putnika i Totoa u vazduh i odletee sa njima. Dok su leteli preko brda, Glavonje su urlale od besa, ali nisu mogli da dohvate Krilate Majmune koji su bezbedno preneli preko brda Doroti i njene drugove i spustili ih u divnu zemlju Trbonja.

- Ovo je poslednji put da smo doli po tvojoj zapovesti - ree kralj Doroti. - Zbogom, i sve najbolje. - Zbogom, i mnogo vam hvala - odgovori devojica, a Krilati Majmuni poletee u nebo i za tren oka se izgubie iz vida. Zemlja Trbonja je bila bogata i srena. Jedno za drugim nicala su itna polja ispresecana lepo poploanim putevima i potoiima koji su prijatno uborili. Plotovi, kuice i mostii bili su obojeni u jarkocrveno, ba kao to su u zemlji mirkavaca bili obojeni u ito ili u zemlji vakaa u plavo. Same Trbonje bili su niskog rasta i debeljukasti, i delovali su dobroduno. Svi su bili obueni u crveno, pa su se u zelenoj travi i u ukastom itu jasno uoavali. Majmuni ih spustie blizu jedne seoske kue, i etiri putnika se uputie prema njoj i zakucae na vrata. Otvori domaica koja ih, kada je Doroti zamoli da im da neto za jelo, sve poslui ukusnom veerom: dade im tri razne torte, etiri vrste kolaa i au mleka za Totoa. - Koliko ima da se ide odavde do Glindinog dvorca? - upita devojica. - Ne mnogo - odgovori domaica. - Krenite na jug i ubrzo ete stii do njega. Poto su zahvalili dobroj eni, osveeni putnici pooe dalje. Ili su preko polja i prelazili preko ljupkih mostia, sve dok na kraju ne ugledae divan dvorac. Pred kapijom su stajale tri mlade devojke obuene u gizdave crvene uniforme ukraene zlatnim iritima. Kada im Doroti prie, jedna od njih je upita: - Zato ste doli u Zemlju Juga? - Da vidim Dobru Veticu koja ovde vlada - odgovori ona. - Hoete li me odvesti k njoj? - Kaite mi kako se zovete i ja u pitati Glindu eli li da vas primi. Oni joj se predstavie i devojka-vojnik ode u dvorac. Posle nekoliko minuta se vrati i ree da e Doroti i njeni prijatelji biti odmah primljeni. GLINDA ISPUNJAVA DOROTINU ELJU Pre nego to su otili da vide Glindu, bili su odvedeni u jednu odaju gde se Doroti umila i oeljala, Lav otresao prainu sa grive, Strailo popravio svoj oblik to je bolje mogao, a Drvosea izglaao lim i podmazao zglobove. Kada su bili gotovi, oni pooe za devojkom-straarom u dvoranu u kojoj je vetica Glinda sedela na prestolu od rubina. Bila je lepa i mlada. Plamenocrvena kosa padala joj je u uvojcima preko ramena. Haljina joj je bila bela kao sneg, a oi plave. Ona ljubazno pogleda devojicu. - ta mogu da uinim za tebe, dete moje? -upita.

Doroti ispria vetici sve to joj se dogodilo: kako je uragan doneo u Oz, kako je nala drugove i kroz kakve je sve neobine pustolovine prola. - Moja najvea elja je - zavri ona - da se vratim u Kanzas jer e tetka Ema sigurno pomisliti da mi se dogodilo neto strano i obui e crninu, a ako etva nije bila bolja nego prole godine, sigurna sam da ika Henri nee moi ni to da joj prui. Glinda se nae i poljubi ljupku devojicu u lice. - Sigurno znam kako e da se vrati u Kanzas - ree ona, a zatim dodade: - Ali, ako ti to kaem, mora mi dati zlatnu kapu. - Vrlo rado! - uzviknu Doroti. - Meni vie nije potrebna, a vi ete moi tri puta da zapovedate Krilatim Majmunima. - Mislim da mi njihove usluge nee biti potrebne vie od tri puta - odgovori Glinda smekajui se. Doroti joj predade zlatnu kapu, a arobnica upita Straila: - ta e da radi kada te Doroti bude napustila? - Vratiu se u Smaragdni Grad - odgovori on. -Oz me je postavio za vladara i narod me voli. Jedino me brine prelaz preko brda na kome ive one Glavonje. - Pomou zlatne kape narediu Krilatim Majmunima da te odnesu do kapije Smaragdog Grada - ree Glinda - jer, bilo bi teta liiti narod tako izuzetnog vladara. - Da li sam zaista izuzetan? - upita Strailo. - Kako da nisi - odgovori Glinda. Obraajui se Limenom Drvosei, ona upita: - ta e biti sa tobom kada Doroti bude otputovala iz ove zemlje? On se osloni o svoju sekiru, zamisli se za trenutak, a zatim ree: - mirkavci su bili veoma ljubazni prema meni. Poto se Zla Vetica istopita, oni su eleli da postanem niihov vladar. mirkavci su mi dragi, iako bih mogao da se vratim u Zemlju Zapada, ne bih nita drugo nego da njima vladam. - Moja druga naredba Krilatim Majmunima - ree Glinda - bie da te bezbedno odnesu u Zemlju mirkavaca. Tvoj mozak moda ne izgleda tako veliki kao Strailov, ali si zato sjajniji od njega - naroito kada te dobro izglaaju - i ubeena sam da e mirkavcima vladati mudro i dobro. Zatim se arobnica okrete velikom, upavom Lavu i upita? - Kuda e ti kada se Doroti vrati svojoj kui? - Iza brda na kome ive Glavonje - odgovori on - nalazi se jedna stara, velika uma iji su me stanovnici izabrali za svog cara. Ako bih mogao da se vratim u tu umu, proiveo bih u njoj veoma sreno ostatak svog ivota.

- Moja trea zapovest Krilatim Majmunima - ree Glinda - bie da te odnesu u tu umu. Zatim, poto mo bude iskoriena, vratiu kapu kralju Krilatih Majmuna i tako e on i njegovi podanici ponovo stei slobodu. Strailo, Limeni Drvosea i Lav se toplo zahvalie Dobroj vetici na ljubaznosti, a Doroti uzviknu: - Vi ste stvarno isto toliko dobri koliko ste lepi, ali jo mi niste kazali kako da se vratim u Kanzas. - Tvoje srebrne cipelice e te poneti preko pustinje - odgovori Glinda. - Da si znala za njihovu mo, vratila bi se tetka Emi jo prvog dana po dolasku u ovu zemlju. - Ali, tada ja ne bih stekao svoj udesni mozak - uzviknu Strailo - i proveo bih itav ivot u polju. - A ja ne bih dobio svoje divno srce - ree Limeni Drvosea. - Mogao sam zarao da stojim u umi do kraja sveta i veka. - A ja bih zauvek ostao kukavica - izjavi Lav - i nijedna ivotinja u umi ne bi o meni imala lepo miljenje. - Sve je to tano - ree Doroti - i meni je milo to sam mogla da pomognem svojim dobrim prijateljima. Ali sada, kada je svako od vas dobio ono to je najvie eleo, i uz to kraljevstvo u kome e da vlada, volela bih da se vratim u Kanzas. - Srebrne cipelice - ree dobra arobnica - imaju arobnu mo. Jedna od najneobinijih stvari u vezi sa njima je da te mogu, u tri koraka, dok trepne okom, preneti u bilo koji kraj sveta. Treba samo da lupi tri puta petom o petu i zapovedi cipelicama da te odnesu kud god eli. - Ako je tako - ree radosno devojica - ovog trenutka u ih zamoliti da me odnesu nazad u Kanzas. Ona zagrli Lava oko vrata, potapa neno njegovu veliku glavu i poljubi ga. Zatim poljubi Limenog Drvoseu koji je plakao izlaui svoje zglobove najveoj opasnosti. Zatim zagrli mekano, slameno Strailovo telo umesto da poljubi njegovo nacrtano lice. Poe i sama da plae, tuna to se rastaje od tako dobrih drugova. Glinda sie sa svog prestola od rubina i oprosti se poljupcem od devojice, a Doroti joj zahvali to je bila tako dobra prema njoj i njenim prijateljima. Doroti zatim uze Totoa u naruje, i poto se jo jedanput pozdravi sa svojim prijateljima, lupnu petom o petu tri puta i ree: - Odnesite me kui, tetka Emi!

Doroti istog trenutka polete tako naglo kroz vazduh da ne vide i ne oseti nita osim zvidanja vetra pored svojih uiju. Srebrnim cipelicama nije bilo potrebno vie od tri koraka. Ona se zaustavi tako naglo da se nekoliko puta prevrnu po travi pre nego to shvati gde se nalazi. Na kraju sede i obazre se oko sebe. - Gospode boe! - uzviknu. Sedela je usred nepregledne kanzake prerije. Tano ispred nje uzdizala se nova kua koju je ika Henri sagradio poto je uragan odneo staru. ika Henri je muzao krave, a Toto iskoi iz njenog naruja i veselo lajui potra prema tali. Doroti ustade i primeti da je ostala samo u arapama. Jer, srebrne cipelice su joj spale sa nogu tokom leta i zauvek se izgubile u pustinji. PONOVO KOD KUE U tom trenutku tetka Ema izae iz kue da zalije kupus. Ona podie pogled i vide kako joj Doroti tri u susret. - Dete moje! - uzviknu drei devojicu u naruju i obasipajui njeno lice poljupcima. Odakle dolazi? - Iz Oza - jednostavno ree Doroti. - I Toto se vratio. Ah, tetka Ema, toliko sam srena to sam ponovo kod kue! < Kraj >