1.Geodetske podloge Projektovanje temelja se sastoji iz vie (devet) operacija.

Jedna od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su sastavni deo tehnike dokumentacije (koja sadri i geodetske podloge). Za projektovanje temelja i podzemnih delova objekta obino se koriste situacioni planovi podruja, na kome se nalaze lokacije objekata predvienih za graenje. Radi se u razmeri 1:500 i 1:1000. Samo u specijalnim sluajevima se koriste druge razmere. Ako se lokacija nalazi u gradu ili naseljenom mestu u plan treba uneti i podzemne objekte (prolaze, vodovod, kanalizaciju, gasovod, toplovod, kablove) sa naznaenim dubinama na kojima se nalaze, prenici cevi, poprenim presecima... 2.Geoloke podloge Projektovaje temelja se sastoji iz vie (devet) operacija. Jedna od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su sastavni deo tehnike dokumentacije (koja sadri i geoloke podloge). 1.U graevinskoj praksi ima dosta primera koji pokazuju da na odreenim objektima ima nedozvoljenih deformacija i da nije obezbeena stabilnost usled loe procene prirodnih tokova geolokih procesa. Uzajamni uticaji geolokih procesa i izvedenih objekata ispoljavaju se u razliitim oblicima i pojavama. Radi toga neophodno je upoznati uticaje objekata i geolokih procesa nastojei da u svakom sluaju predvidi dalji razvoj geolokih procesa. Uz to, treba imati u vidu da isti geoloki uslovi i procesi razliito deluju na razliite objekte. Geoloka graa terena, reljef sa svojim posebnim geomorfolokim elementima neposredno utiu na izbor mesta za graenje, na izbor konstrukciskih sisteme i obezbeenje stabilnosti objekta. Ove podloge treba da pruze dovoljno podataka na osnovu kojih se izvri procena procesa i pojava na podruju predvienom za graenje. 2.Na promenu toka geolokih procesa utiu radovi na tlu, iskopi temelja, eksploatacija objekata. Promena tih procesa nastala graenjem objekata mogu dovesti do deformacija, naruavanja stabilnosti tla. Na promene osobina, tj. na promene otpornosti i deformabilnosti tla utie promena vlanosti usled promene toplotnog reima, infiltracija industrijske i atmosferske vode u tlo, uspora podzemne vode nastalog graenjem objekta... 3.Seizmoloke podloge Projektovaje temelja se sastoji iz vie (devet) operacija. Jedna od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su sastavni deo tehnike dokumentacije (koja sadri i seizmoloke podloge). Problemi koji se javljaju pri projektovanju i graenju objekata u zemljotresnim podrujima su komplikovani. Uticaj zemljotresa na objekte mogu se obuhvatiti proraunima i na osnovu toga odabrati pravilna konstruktivna reenja. Seizmologija prouava rasprostiranje seizmikih talasa (energija koja se oslobaa pri zemljotresu u njegovom ognjitu) radi upoznavanja strukture Zemljine lopte i kore. Ova prouavanja obuhvataju odreivanje dubine ognjita, brzine prostiranja talasa... Mnogi od ovih problema nisu od neposrednog interesa za konstruktore. Za njega su najvaniji oni podaci iz kojih se zakljuuje mogu intezitet zemljotresa, uticaj pomeranja tla na objekte, a to sve zavisi od osnovnih karakteristika kretanja tla i objekata za vreme razornih zemljotresa. Seizmoloke podloge treba da sadre potrebne podatke o osnovnim karakteristikama kretanja tla na podruju predvienom za graenje novih objekata. 4.Hidrogeoloke podloge Projektovaje temelja se sastoji iz vie (devet) operacija. Jedna od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su sastavni deo tehnike dokumentacije (koja sadri i hidrogeoloke podloge). Radi projektovanja temelja i podzemnih delova objekta, kao i radi izbora metoda za izvrenje radova treba poznavati hidrogeoloke uslove na podruju na kome se

nalazi predviena lokacija. Tako da treba izvriti odreena hidrogeoloka ispitivanja koja obuhvataju nivo podzemne vode, brzinu i pravac toka poddzemne vode, oscilacije nivoa podzemne vode, prirodu veze podzemne vode sa vodostajima u rekama i jezerima, filtracione osobine vodonosnih slojeva radi reavanja praktinih problema u vezi radova, hemijski sastav podzemne vode. Radi dobijanja svih odgovora prouava se i arhivski materijal. Ako se lokacija nalazi u blizini reke posebna panja se obraa na mogunost graenja hidrotehnikih i drugih objekata koji mogu promeniti nivo vode u reci i uticati na promenu nivoa podzemne vode na predviene lokacije. Ako se na toj lokaciji predvia nasipanje ili zasecanje terena, izvoenja drenaa, vodovodne i kanalizacione mree, treba voditi rauna na promenu NPV-a na toj lokaciji. 5.Geotehnike podloge Projektovaje temelja se sastoji iz vie (devet) operacija. Jedna od njih je i prikupljanje potrebnih podloga koje su sastavni deo tehnike dokumentacije (koja sadri i geotehnike podloge). Radi upoznavanja fiziko-mehanikih osobina slojeva tla na podruju predvienom za graenje novih objekata potrebno je da se pre poetka projektovanja izvre ispitivanja svih slojeva tla. Ova ispitivanja trebaju da daju precizne podatke po parametrima koji karakteriu: otpornost, deformabilnost i vodonepropustljivost slojeva tla. Na osnovu ovih podataka, kao i podataka o optereenju i podataka o statiko-konstrukcijskim karakteristikama objekta moe se dati ocena o otpornosti, stabilnosti i eksploatacionoj upotrebljivosti objekta. Na osnovu ovih podataka treba izvriti pravilan izbor metoda za iskop tla i obezbeenje temeljnih jama, izvrenje temelja i podzemnjih delova objekta. 6.Izbor dubine fundiranja Pri izboru dubine fundiranja treba da se pristupi analizi svih parametara koji utiu na izbor dubine a sve to zbog elje da se za objekat obezbedi stabilna podloga. Parametri koji u tiu su: 1.opasnost od mraza (treba uzeti u obzir samo pri uslovima u kojima je mogue stvaranje soiva leda usled ega dolazi do izdizanja tla); 2.sastav i osobine tla (proanaliziraju se varijante sa razliitim dubinama. Odabere se najpovoljnija); 3.hidrogeoloki uslovi (poloaj podzemne vode utie na stvaranje soiva leda, njen hemijski sastav utie na materijal, a sve to na finansije); 4.osetljivost tla na promenu vlanosti (utie na deformacije ije su posledice oteenja na objektima koji se oslanjaju na tlo); 5.dubina fundiranja susednih objekata (ako se temelj novog objekta nalazi neposredno pored temelja postojeeg objekta tada ovi temelji moraju biti na istoj dubini. Ako se nalaze na izvesnom rastojanju visina njihovih kontaktnih povrina je jednaka h l*tg); 6.postojee podzemne komunikacije i razne prepreke (raseline, peine, podzemni prolazi, tuneli... utiu na dubinu fundiranja); 7.veliina i priroda optereenja (od veliine optereenja temelja zavise njegove dimenzije); 8.namena objekta (sa diktiranom ili funkcionalnom namenom); 9.dubina erozije. 7.Opasnost od mraza Pri izboru dubine fundiranja treba analizirati svih 9 parametara od kojih je bitan i ovaj. On dolazi u obzir samo u uslovima u kojima je moguce stvaranje sociva leda, usled ega dolazi do izdizanja tla. Osnovni uzrok za to je to voda u porama pod uticajem mraza prelazi u vrsto stanje i poveava zapreminu. Na raun poveanja sadrine vode u porama tla usled migracije vlage i kapilarnog penjanja vode (sto zavisi od vrste tla i od odstojanja toga nivoa od nivoa podzemne vode. Ne javlja se u svim vrstama tla (u ljunkovitom i peskovitom tlu)). Usled stvaranja soiva leda i otkravljivanja tla postaju rastresitija i stiljivija. A izdizanje

tla je neravnomerno. Pri topljenju leda dolazi do surotnog efekta sto dovodi do deformacija. Ako se temelj oslanja na stenu najmanja dubina fundiranja nije ograniena, ali ona ne treba da bude manja od 0,5m ispod povrsine terena ako se temelj oslanja na ljunak. Za ostale vrste tla najmanja dubina fundiranja zavisi od max nivoa podzemne vode za vreme zamrzavanja. Dubina zamrzavanja je dubina na kojoj se moe ostvariti temperatura zamrzavanja (za nekoherentno tlo -1 C, a za ostala tla 1 C ). Za odreivanje dubine zamrzavanja koriste se podaci meteorolokih stanica ili viegodinje iskustvo. 8. Sastav i osobine tla Radi dobijanja jasnije predstave o uticaju sastava i osobine tla na izbor dubine fundiranja postoje razliiti sluajevi. Ako se Df nalazi u nekom sloju ispod koga se nalazi otpornije tlo, tada odredjujemo da li je bolje poveati Df i temelj osloniti na otpornije tlo ili se zadrati u sloju manje otpornog tla. U sloju manje otpornog tla imamo manju Df ali zato vee dimenzije temelja. Ako temelj oslonimo na otpornije tlo Df se poveava ali se zato smanjuju dimenzije temelja. Pri poveanju Df, poveae se stabilnost temelja a smanjiti njegovo sleganje.

hemijski sastav utie na materijal upotrebljen za izradu temelja. Ako je temelj od betona a podzemna voda agresivna, tada donja ivica temelja treba da bude iznad nivoa podzemne vode ili temelj treba zatiti od agresivnog dejstva. Zatita temelja od agresivnog dejstva podzemne vode postie se upotrebom agresivnog otpornog cementa ili temelj izpolujemo od podzemne vodeodgovarajuom hidroizolacijom.

Ukoliko se ispod nekog sloja nalazi sloj vee stiljivosti, pri izboru dubine fundiranja, treba teiti da dodatni pritisci od optereenja u tom sloju budu to manji. U ovom sluaju Df treba da je to manja, pri emu moraju biti zadovoljeni ostali uslovi koji utiu na Df (dubina zamrzavanja, funkcionalni zahtevi objekta...).

10. Osetljivost tla na promenu vlanosti Sa obzirom na mogue zapreminske promene pri vlanosti za odreivanje dubine fundiranja preporuuje se: 1) Ako je tlo osetljivo na promenu zapremine pri promeni vlanosti, min Df>1,5m. 2) Ako je tlo osetljivo na promenu zapremine pri promeni vlanosti, min Df> od dubine na kojoj se nalaze slojevi tla. 3) min Df > dubine do koje dopire korenje. 4) min Df > od dubine na kojoj se javljaju temperaturne promene. Od vlanosti tla zavisi da li ce doci do bubrenja ili skupljanja (skupljanje prestaje ako se njegova vlanost smanjuje poto se postigne granica skupljanja. Gline visoke plastinosti ne bubre, ali im je vlanost vea ili jednaka od vlanosti iji je indeks konzinstencije 0,2). Zapreminske promene tla obino su vee blizu povri terena i smanjuju se sa poveanjem dubine (1,5-3m najee). Promene ispod nivoa podzemne vode nisu primeene. Podruja sa suvom klimom, gde je tlo male vlanosti, prinudnim poveanjem vlanosti izazivaju bubrenje i izdizanje tla i do nekoliko cm. Usled toga dolazi do deformacije sa pukotinama na objektima. Sa vlanom klimom tlo se sui. Dugotrajne sue dovode do sleganja temelja i pojave pukotina na objektu. Prinudnim i naglim zagrevanjem dolazi do naglih i neravnomernih deformacija i sleganja temelja. Sa suvim i kinim sezonama skupljanje tla se javlja u vidu ciklusa. Najvee deformacije tla su ispod spoljnih obimnih zidova, a najmanje ispod srednjeg dela objekta. 11. Dubina fundiranja susednih objekata Da bi se odredila Df novih objekata vodi se ra unao uticaju susednih, ve postojeih. Ako se temelj novog objekta nalazi pored temelja postojeeg objekta tada su im temelji na istoj Df.

Ako se na dubini fundiranja nalazi sloj nasutog tla, tada se ona poveava kako bi se temelj oslonio na sloj tla ispod nasipa. Nasuto tlo se ne preporuuje ukoliko je nesistematsko i sadri organske materije koje osle truljenja omoguavaju sleganja temelja.

Ako temelj treba da spustimo na veu dubinu od one na kojoj se nalazi ve postojei, tada trebamo na istu dubinu spustiti i temelj postojeeg objekta tj. trebamo ga podziivati (postupno po lamelama ne duim od 1,5m).

9. Hidrogeoloki uslovi Pri odreivanju dubine fundiranja treba voditi rauna o svih 9 parametara od kojih je bitan i ovaj. Poloaj nivoa podzemne vode utie na dubinu fundiranja, od koga zavisi stvaranje soiva leda, cene izvrenja radova na temeljima, a njen

Ako se temelji novog i postojeeg objekta nalaze na nekom rastojanju, visinka razlika njihovih kontaktnih povrina je: h l*tg , gde je ugao unutranjeg trenja tla, h

visinska razlika susednih temelja, l horizontalno rastojanje izmeu ivica susednih temelja.

na drugi ne izvede stepeniasto potrebne su posebne mere obezbeenja na naglim prelazima.

12. Postojee podzemne komunikacije i razne prepreke. Podzemne komunikacije su jedne od inilaca koji utiu na izbor mesta i izbor dubine fundiranja. Peine su problem ako je mogue njihovo obruavanje. Temelji iznad takvih mesta u tlu mogu se graditi ako se prethodno ispita teren. Objekti ne mogu biti dovoljno bezbedni na starim bunarima. Njihova rekonstrukcija je neizvodljiva. Ona su nepovoljna za oslanjanje temelja jer je nasipanje iznad i oko ovih komunikacija veinom vreno bez nabijanja. Tlo je tu u pogledu otpornosti i deformabilnosti nepouzdano. Rasline, koje su este u stenskim naslagama, ako su neaktivne nisu problem. Ako su aktivne, objekat treba postaviti na jendu od njenih strana. esto njihov poloaj (podzemnih komunikacija) nije poznat i zbog toga postoje promene u projektu za vreme gradnje. Za to su potrebna ispitivanja. 13. Veliina i priroda optereenja

15. Dubina erozije Usled erozije poznate su mnoge havarije mostova, a sline posledice mogu nastati i na drugim objektima graenim u renim koritima.

Konveksna irina, zbog vee brzine vode, stalno je zahvaena erozijom, dok se konkavna ispunjava produktima erozije. Kao posledica erozije krivine renog toka se poveavaju. Ako se nekakav temelj nalazi u blizini konveksne krivine, on mora biti zatien od rene erozije. Najpovoljnije mesto za temelj je mesto izmeu dve krivine. Poveanje dubine renog korita nastaje ili usled promene uslova proticanja smanjenjem proticajnog profila ili usled poveanja brzine proticanja. Dubina erozije moe da se odredi merenjem dubine renog dna pri razliitim vodostajima i uspostavljanjem zavisnosti izmeu poveanja dubine i stanja vodostaja. Prema Leonardu, dubina lokalne erozije je t=k 1*k2*k3*b; gde su: b-irina stuba u nivou dna reke, k1-h/b, k2-L/b i zavisi od ugla izmeu ose stuba i pravca toka (), k3-uticaj poprenog preseka stuba na dubini lokalne erozije.

ak i najmanja dubina potrebna za formiranje temelja, dimenzije temelja zavise od veliine optereenja i osobine tla na koje se oslanja temelj. Dubina fundiranja je uslovljena veliinom potrebnog bonog otpora tla za obezbeenje stabilnosti tla. Kod stubova dalekovoda mogu je prekid provodnika sa jedne strane i tada je stub izloen delovanju horizontalnih sila. Za reltivno malu horizontalnu silu (1020kN) koja deluje na velikoj visini potrebne su velike dimenzije temelja, ako obezbeuejmo stabilnost samo njegovom sopstvenom teinom. Za obezbeenje stabilnosti temelja koristi se boni otpor tla koji zavisi od dubine temelja, onda i on zavisi od te iste dubine. 14. Namena objekta Namena objekta utie na dubinu fundiranja. 1) Objekat ima podzemne prostorije (temelj objekta mora biti ispod podova prostorija, min Df > 0,4m ispod poda najnie prostorije u tom objektu). 2) Kod zgrada i objekata sa podzemnim komunikacijama (min Df mora biti tolika da kontakta povr temelja bude ispod nivoa najnie ivice podzemne komunikacije). 3) Kod montanih elinih i armiranobetonskih stubova (min Df moe biti uslovljena duinom ankera ili potrebnom teinom temelja za prijem sila zatezanja). Dubina fundiranja se menja ispod jednog objekta. A prelaz sa jednog na drugi nivo je stepeniast. Visina stepenika : irina = 1 : 2 . Ako se ovaj prelaz sa jednog nivoa

Ovim izrazom (t=k1*k2*k3*b) nisu obuhvaeni brzina toka i geoloki sastav tla renog dna. Df renih mostovskih stubova mora biti vea od ukupne dubine erozije (opta erozija renog korita i lokalna oko stubova).

Dubina do koje treba izvriti zamenu odreuje se na osnovu toplotnog reima u sistemu i mogunosti sloja tla u kome moe doi do skupljanja. Smanjenje vlanosti tla u tlu se spreava dovoenjem vode u zagrejano tlo. Ovaj metod zahteva obazrivost jer dovoenje vie vode nego to je potrebno moe izazvati bubrenje tla. Vodu treba odvoditi u zagrejano tlo sistemom cevi malog prenika koje se sputaju do potrebne dubine.

16.Temelji hladnjaa Na konstrukcijama hladnjaa esto nastaju oteenja usled stvaranja ledenih soivau tlu ispod temelja i podova ili usled bubrenja zamrznutih produkata u hladnjaama. Doputena minimalna temperatura u tlu ispod hladnjae zavisi od toplotnog ravnotenog stanja, a ono zavisi temperature tla, temperature u komori hladnjae i provodljivosti toplote tla i poda same hladnjae. Izdizanje objekata se moe izbei ako se obezbedi toplotni reim pri kome nee doi do zamrzavanja vode u tlu.

Potrebno je da se smanji odvod toplote u hladnjau ili da se povea njen dovod u tlo. To se postie izradom termike izolacije u podnoj konstrukciji. a) Ako se u komorama odrava temperatura oko 0oC dovoljno je da se izradi dobar drenani tepih od ljunka. b) Za nie temperature potrebna je posebna termika izolacija, sloj plute ili staklene vune (520cm) c) Izolacija poda pomou vazdunog jastuka d) Ako je temp. u komorama niska (od -12 oC) mora se posebnim metodama dovoditi toplota da bi se nadoknadila ona izgubljena. Ovo se postie cirkulacijom toplog vazduha kroz izolovan vazduni prostor. Ugrauju se cevi kojima se dovodi topao vazduh. Legenda: 1.betonski pod, 2.izolacioni sloj ljunka, 3.tlo, 4.sloj bitumena, 5.pluta ili mineralna vuna, 6.betonska temeljna ploa, 7.vazduni prostor, 8.pod, 9.termika izolacija, 10.betonska konstrukcija poda, 11.betonski stubii, 12.temeljna ploa, 13.sloj ljunka, 14.cevi za dovoenje tople vode ili vazduha. Zamrznuto tlo odmrzavamo promenom toplotnog reima, tako to paljivo odmrzavamo tlo odozdo navie. Brzo odmrzavanje izaziva razaranje strukture tla i smanjenje otpornosti. 17. Temelji kotlova i pei Ovi temelji sa toplim tehnolokim procesima esto zagrevaju tlo na velikoj dubini i time suenje i skupljanje ako se ispod temelja nalazi sitnozrno tlo. Poveanjem temperature u tlu oko i ispod objekta uslovljeno je temp. postrojenja i temp. tla a isto tako i toplotnom provodljivosti sistema (tlo, temelj, konstrukcija iznad temelja i postrojenje). Zatita je termika izolacija i cirkulisanje hladnog vazduha ime se smanjuje toplotni fluks u tlu. Moe se primeniti zamena sitnozrnog tla istim peskom ili ljunkom, koji se ne skupljaju pri suenju.

18. Temelji na lesu Za vreme graenja objekata na lesu dolazi do infiltracije povrinske vode i poveanja vlanosti u tlu (nastaje i usled izlivanja vode iz oteenih vodovodnih i kanalizacionih cevi). Planiranjem i kontrolisanim odvoenjem povrinske vode spreava se infiltracija ove vode u tlo, a time i slabljenje strukturnih veza u lesu. Nepovoljna osobina lesa jeste u njegovoj osetljivosti na poveanje vlanosti. Radi smanjenja te osetljivosti moe se primeniti predhodno vlaenje, ali to moe dovesti do takvog stanja u tlu da lokacija postaje nepogodna za graenje. Zadovoljavajui rezultati se postiu nabijanjem, ime se poveava gustina lesa. Ako postoji mogunost da se lesnom terenu povea vlanost ispod temelja, laboratorijska ispitivanja treba vriti na uzorcima sa poveanom vlanou. Sleganja temelja na lesu se mogu odrediti na osnovu deformacijskih karakteristika, odreenih laboratorijskim ispitivanjima. Slegnje temelja na lesu sa poveanom vlanosti se ne mogu prodvideti sa dovoljnom preciznou. 19. Temelji na steni Pri projektovanju temelja koji se oslanjaju na stenske mase treba voditi rauna o raznim uslovima: 1.)Sleganje temelja najece nije uslov, ali ako se naslanja na ostale podloge je bitno; 2.)Nosivost stenskih naslaga zavisi i od defekata u njima, a ne samo od otpornosti; 3.)Dozvoljeni pritisci na stenske naslage ispod temelja su veliki i merodavna je otprornost materijala temelja a ne stenskih naslaga. Veina stenskih naslaga poseduje i koheziju i unutranje trenje. Karakteristina vrstoa homogenih stena dobijena ispitivanjem cilindrinih i prizmatinih uzoraka govori da se poveava od glinenih kriljaca, pesara, ... do bazalta i kvarcita. Nosivost homogenih stena: pqr=c*Nc + q*Nq+0.5*B*N; q=Df. Ako je povr stena u nagibu tada treba voditi rauna da ne doe do klizanja temelja. Radi izbegavanja toga esto se izravnavaju kontaktne povri ili se vrsi izvoenje stepenastih zaseka u steni. Ako se st ena mora obraivati tada vodimo rauna da eksplozije ne slabe njenu otpornost. Granini pritisak na stenske naslage treba odrediti prema zonama sa minimalnom otpornou i defektima u stenskim naslagama. Razlikujemo vie sluajeva: Kada se otporna stena, koja nije zahvaena raspadanjem, nalazi iznad stene minimalne otpornosti ili stiljivog sloja tla, tada se deformabilnost ovog sloja odredjuje i na otpornost stene iznad njega. *SLIKA 1* Sluaj sloma otporne stene iznad stiljivog sloja usled savijanja: 1-def. sloja vrste stene; 2vrsta stena; 3-sloj stiljive materije. *SLIKA 2* Sluaj sloma nastao usled probijanja ove stene: 4-istisnut deo vrste

stene. *SLIKA 3* Prsline se sreu u stenskim naslagama i dele ih na blokove koji nisu meusobno povezani. Ako je stena unutar blokova otporna, stena ispod temelja se ponaa kao zid od opeke bez maltera. *SLIKA 4* Nagnute oslabljene zone su naroito nepovoljne ako se nalaze u zonama koje mogu biti zahvaene klizanjem. *SLIKA 5* Ako je irina useka vea od irine projektovanja temelja tada temelj treba spustiti na dno useka. *SLIKA 6* Ako su uvale ue od projektovanog temelja ili premostiti ili ispuniti betonom. Optereenje od temelja se prenose preko betonske ispune na zidove uvale i potrebno je obezbediti dovoljnu otpornost na smicanje na kontaktu beton-zid (ankeri).

materijala. Maksimalni efekat se postie ako se zatitni sloj izvede od mineralne vune (2.5-5cm). Zidovi objekt a se oslanjaju na gredne nosae preko kojih se optereenje prenosi na ipove ispod grednih nosaa, da ne bi dolo do sloma, ostavlja se prostor odreene veliine. Ispunjava se deformabilnim materijalom kako bi se zatitio od ispunjavanja ekspanzivnim tlom. Slika b: U nekim sluajevima nije neophodno de se oslanjanje temelja izvri ispod zone u kojoj se deavaju zapreminske promene tla. Sa suvom klimom teta nastaje usled bubrenja tla pri poveanju vlanosti. Ako je pritisak temelja na tlo manji od pritiska tla usled bubrenja tada ne moe doi do izdizanja tla. Zbog nepouzdanosti spreavanje izdizanja tla usled bubrenja se primenjuje onda kada zona u tlu nije duboka a pritisak bubrenja njie velik. U zgradama se primenjuju kruti zidovi, kontinualne temeljne ploe, gipke konstrukcije sa vie dilatacionih razdelnica. Ako je tlo sa izraenom osobinom bubrenja na maloj dubini ili u vidu izolovanih soiva zamenjuju se ili uklanjaju.

21. Zamena tla Ako se ispod dubine fundiranja Df nalazi sloj d<1.5-2m deformabilnog tla, zamena tla se moe izvriti izradom tampona u vidu jastuka od ljunka ili se sklanja sloj tog tla da bi se dolo do otpornijeg tla. Ako je debljina deformabilnog sloja vea od 2 m upotrebljava se tamponski sloj manje debljine da bi se iskoristila nosivost preostalog dela deformabilnog tla. Tamponski sloj od peska i ljunka slui da se pritisak na sloj ispod njega raspodeli na veu povrinu i samim tim smanji. ljunani jastuci se izvode nasipanjem u slojeve debljine 20-25cm uz polivanje vodom i nabijanje. Ovaj sloj se pravi od nekoherentnog materijala bez glinovitih primesa ili organskog materijala. Zamenom tla se smanjuje visina temelja, pritisak koji se prenosi, sleganja se smanjuju iji se vei deo obavi u gradnji (sleganje je bre). Visina ljunanog jastuka se odreuje po formuli: h=k*B; k koeficijent dat grafiki, B-irina osnove temelja.

20.Temelji u ekspazivnom tlu U nekim sluajevima se primenjuju duboki temelji kojima sa proiruje zona intezivnih zaspreminskih promena u tlu. Tada se primenjuju bueni ipovi sa proirenom bazom.

Slika a: Radi smanjenja smiuih sila na kontaktu stabla ipa i tla prenik stabla ipa treba da je to manji i stablo ipa treba da se izoluje od tla pomou zatitnog sloja od poroznog

22. Poveanje gustine tla Poveanje gustine tla uzrokuje poveanje otpornosti a smanjenje deformabilnosti. To se postie ljunanim ipovima, valjanjem, nabijanjem i vibriranjem. ipove utiskujemo u tlo koje se poboljava. Cevi su prenika 400 500mm sa donjim konanim oblikom. Tlo se potiskuje i na taj nain se poveava gustina okolnog tla. Zatim se cev ispunjava ljunkom uz nabijanje. Pri izvlaenju cevi dno joj se otvara i ljunak ispunjava upljinu. Taj ljunak ne sme da sadri vie od 3% prainastih i glinovitih estica. Efekat

poveavanja gustine tla se kontrolie opitima statike penetracije ili probnim opitima pomou opitnog bloka. Poveanje gustine tla ljunanim ipovima izvrava se do dubine ispod koje je pritisak od temelja dozvoljenom pritisku. Vlanost tla za vreme izvoenja ipova se ne menja i gustina tla se ravnomerno poveava u prostoru izmeu ipova (pretpostavke za dobijanje formule o rastojanju ipova). Rastojanje izmeu osa ipova: L=0.952d[/ (1-)]

goriva (mazuta). Na meusobnom rastojanju 2-3m nalaze se buotine (10-20cm) koje se ispune tenim gorivom koje se zapali. Teno gorivo se dovodi u raspriva pod pritiskom 0.15-0.2 bara. Istovremeno se u buotinu ubrizgava hladan vazduh pod pritiskom od 1.5 bara, koji sniava temp. sagorevanja sa 2000oC na 800-1000oC. arenje traje od 5-10 dana. Posle arenja otpornos tla na pritisak raste i do 1000kN/m2: to poveava koheziju i vodonepropustljivost. Termikim ovravanjem otklanja se neravnomerno sleganje.

Gde su: = a*(1+0.01)/(1+e1); d-prenik ipa, 1-jedinina teina tla posle izvoenja ipa, - jedinina teina tla pre izvoenja ipa, -jedinina teina estice granularnog skeleta tla, e1-koeficijent poroznosti tla, -vlanost tla pre izvoenja ipova. Broj redova ljunanih ipova ne treba da bude manji od tri. Valjanjem se poveava gustina tla ako je sastavljeno od glinovitih i prainastih estica. Vibriranje moe da bude povrinsko (do 1m) i dubinsko. 23. Injektiranje tla Pod ovom pojavom podrazumevamo ubrizgavanje hemijskih rastvora u pore tla kroz buotine i to sve pod pritiskom. Cilj je poveanje kompatibilnosti to i jeste nedostatak tla. Najrasprostranjenija metoda jeste ubrizgavanje cementnog rastvora. Mogunost primene ove metode zavisi od veliine upljina i pora, njihove konfiguracije i veze, dimenzije cem. estica, konzistencije injekcionog rastvora, pritiska i reima injektiranja. Za ljunkovito tlo i pukotine u stenama vee od 0.1mm nema potekoa pri injektiranju cementnim rastvorom. Injektiranje prainasto-peskovitog tla i pukotina u stenama manjim od 0.1mm ne moe se izvesti zato to u njih ne mogu da prodru cementne estice. Vezivanje i ovravanje cementne mase je mogue samo ako ne dolazi do ispiranja cementnih estica iz nevezane mase. Postoje razliita sredstva kojima se moe ubrzati vezivanje i ovravanje injekcione smese. Trajnost injekcione smese zavisi od otpornosti cementa prema agresivnom dejstvu vode (mekana izluuje kre, ugljeno kisela, sulfatno kisela i magnezitno kisela). Za tlo manje vodopropustljivosti umesto cementnog rastvora ubrizgava se natrijum silikat (vodeno staklo), ali ono se ne moe primenuti u tlu koje sadri naftine derivate i iji je pH>7. 24. Elektrohemijsko ovravanje tla U glinovitom tlu znatnu koliinu vode ini vezana voda (javlja se u vidu membrana koje obuhvataju estice tla). U toj sredini se javlja elektrohemijski procesi koji izazivaju starenje glina i poveanje njene gustine tokom vremena pod uticajem pritiska slojeva iznad njih. Proces starenja moemo ubrzati vetakim putem ako proputamo elektrinu struju kroz takvo tlo i dodajemo mu hemijska sredstva potrebna za ovravanje. Ako je struja konstantna, dolazi do migracije vlage prema katodi (-), to je proces elektroosmoze. U tlo se ugrauju elektrode radi radi procesa starenja; eline cevi su povezane sa pozitivnim polom generatora a iglofiltri sa negativnim polom (sa opremom za crpljenje vode). Rastojanje izmeu elektroda je 0.8-1.0m. Radi boljeg ovravanje u tlo se dodaju hemijska sredstva (CaH2). 25. Termiko ovravanje tla Primenjuje se u tlu eolskog porekla. arenjem se postie stabilnija kohezija izmeu estica granulisanog skeleta lesa. Tako se postie ovravanje tla i do dubine od 10-15m. arenje se izvodi ili ubrizgavanjem u buotinu uarenog vazduha ija je temperatura 600-800oC ili zapaljenog tenog

26. Plitki temelji Plitke temelje pravimo kada se na maloj dubini fundiranja nalazi tlo koje je dovoljne otpornosti i male deformabilnosti. Optereenje od konstrukcije se prenosi na temelj a zatim na tlo preko kontaktne povri. Dimenzije temelja zavise od osobina tla, vrste materijala temelja i veliine optereenja koje temelj treba da prenese na tlo. *Kruti temelji kod njih se deformacije pri proraunu mogu zanemariti. Zatezanja usled savijanja su neznatna. Dimenzionisanje se sastoji u odreivanju potrebne naleue povrine i visine temelja. Izvode se od nearmiranog betona, ree kamena i opeke. *Deformabilni temelji kod njih se deformacije pri proraunu ne mogu zanemariti. Usled savijanja javljaju se znatni naponi zatezanja. Izvode se od armiranog betona. Dimenzionisanje: odreivanje dimenzija naleue povri, izbora oblika poprenog preseka, oderivanja dimenzija poprenog preseka i usvajanje potrebne armature. Koji temelj emo usvojiti zavisi od tehniko ekonomskih prednosti. Deformabilni temelji od armiranog betona se koriste kada su potrebne velike povrine radi prenoenja optereenja na tlo. Postoji vie vrsta: masivni temelji (Slue za fundiranje mostovskih stubova, betonske brane, dimnjaka fabrike...Najee od nearmiranog betona, a oblik je uslovljen oblikokm konstrukcije iznad temelja.); trakasti temelji (Slue za fundiranje zidova. Prave se od nearmiranog i armiranog betona, a retko od opeke i lomljenog kamena.); temelji nosai (to su kao zajedniki temelji za vie stubova u nizu. Prave se samo od armiranog betona.); temeljni rotilji (Zajedniki temelji za vie stubova. Mesta na kome se nalaze stubovi su ukljetenja nosaa, a prave se iskljuivo od armiranog betona.); temeljne ploe (Kada se ispod objekta nalazi tlo male nosivosti, a isto tako kada preko temelja treba preneti velika optereenja. Armirano betonske ploe se primenjuju i kao temelji zgrada i objekata sa prostorijama ispod NPV radi obezbeenja.). 27. Masivni temelji Masivni temelji se prave za masivne konstrukcije (stubovi od mostova, fabriki dimnjaci, brane). Obino se prave od nearmiranog betona, a veoma retko od armiranog betona. Oblik temelja zavisi od oblika konstrukcije. Ako je temelj

vei od konstrukcije onda se mogu izvesti temelji stepenastog oblika, zbog utede.

max ivicni pritisak max= ; min ivicni pritisak min= P, H i M su presecne sile na kontaktu stuba i temelja, a M= M+Hd uslov: max=doz ; d= ; G= *b*F*Df ; F=1,0 B ; W=

29. DIMENZIONISANJE TRAKASTIH TEMELJA OD NEARMIRANOG BETONA

28. ODREDJIVANJE SIRINE TRAKASTIH TEMELJA Ako je opterecenje po duzini zida (ispod kojeg je trakasti temelj) konstantno-dimenzije temelja su na celoj njegovoj duzini iste, a ako se opterecenje menja po duzini zida menjace se i sirina trakastog temelja. Dimenzije se odredjuju iz uslova da pritisak temelja na tlo, uz usvojenu dubinu fundiranja, jednak dozvoljenom pritisku na tlo. Za dimenzionisanje je dovoljno posmatrati jednu lamelu sirine jednake 1. Temelj na koji deluje vertikalno centricno opterecenje koje se odnosi na duzni metar zida. tg= ctg = * => = ; 1,0 tg 2,0 velicina se uzima iz tabele u zavisnosti od marke betona. Za temelj od lomljenog kamena u krecnom malteru tg=2,0 a od lomljenog kamena u cementnom malteru tg=1,5 a temelj od otpornog i obradjenog kamena tg=1,0. Za velicine postoje velicine tg u tabeli. Nakon odredjivanja sirine i visine, pristupa se konstruisanju. Oni mogu biti stepenastog ili trapeznog oblika. Kada je u pitanju temelj stepenastog oblika potrebno je obezbediti prenosenje opterecenja pod odgovarajucim uglom . Proverava se da li su naponi zatezanja u dozvoljenim granicama.

P+G=F*d G-tezina temelja i tla iznad temelja, F potrebna povrsina duzine temelja, d-dozvoljeni pritisak na tlo 1.G=F*(bhb+zhz)=F*Df*b[1-hz/Df(1-z/b)] 2. G=*b*F*Df 3.=1-hz/Df(1-z/b)] 4.F==B koncentrisano opterecenje se odnosina duzinu zida jednaku jedinici:

Pri promeni ugla , menja si i visina h, otporni moment i transverzalna sila u preseku. Treba odrediti polozaj preseka u kome ce se javiti najveci naponi zatezanja. Transverzalna sila je Q=qs*= ; Za ravnomerno rasporedjeno optrercenje (reaktivno) =0,5 a za raspodelu po paraboli =0,6. Komponente T=Q cos; N=Q sin Povrsina preseka: F=h/cos; tangencijalni napon: n=qs*Bcos2/2h, cos2=1/1+tg2; normalni napon: n== , n= n*tg ; momenat inercije: M=Q** - Q**tg; napon zatezanja: m= ; otporni moment: W=h2/bcos2 , m= * [2*(tg+tg) tg] ; uglove uzimamo iz uslova: dm/d=0 tgcr= - k ; k= *tg - *ctg ; Ako se relativno opterecenje menja po krivolinijskom zakonu uzimamo da je = 0,6 : k=0,857tg 0,143ctg Za ravnomernu raspodelu opterecenja p=0,5 : m =*tg; k=tg, ctg2=tg, m =maxm n; glavni napon zatezanja: maxz = + ; cvrstoca betona posle 28 dana: dozz = k /40; nakon usvajanja dimenzija poprecnog preseka usvaja se marka betona 30. DIMENZIONISANJE TEMELJA OD ARMIRANOG BETONA

31.KONTROLA PRITISKA NA TLO ISPOD TRAKASTIH TEMELJA Nakon odredjivanja visine i sirine temelja odredjuje se oblik poprecnog preseka; za konacne vrednosti dimenzija treba proveriti da li su pritisci na tlo u dozvoljeim granicama; ova kontrola se vrsi pod pretpostavkom da je raspodela napona u kontaktnoj povrsini pravolinijska

Pritisak na tlo centricno opterecenih temelja: ( ukupno vertikalono opterecenje sa tezinom temelja i tlo iznad temelja) Momenti savijanja se odreduju prema Leonardu: 1)ako je iznad temelja zid od N.A. betona ili opeke: M= *(1- ), 2)ako je iznad temelja zid od A. Betona: M=(1- )2; Statisticki visinu temelja treba tako odrediti da se izbegne potreba za osiguravanjem temlja armaturom od kosih napona zatezanja; Provere se smicuci naponi za umanjenu transferzalnu silu Q u preseku na odstojanju h/2 od ivice zida i visinu temelja hr : =Q/(0,9hr ) DOZ. ; Q= (B-b-h); ukupna visina temelja d se dobija kada se statickoj visini doda potrebna debljina zastitnog sloja (ne moze da bude manja od 40m); Najmanja visina temelja je d=h+4+/2; temelj ispod zida moze biti konstantne ili promeenjive visine; najmanja visina temelja ne treba da bude manja od 10 cm, a nagib gornje povrsi, ako je temelj promenjive visine, ne treba da bude veci od 1:4;

Pritisak na tlo sa ekscentricnim opterecenjem: max/min = ; U kontaltu temelja i tla se mogu javiti samo pritisci M=eV; 0<e< ( dijagram ima trapezast oblik), a e= (dijagram ima oblik trougla) u tom slucaju su ivicni pritisci max = 2sr = min =0, W=, ako je e<B/6 dijagram napona je jednoznacan, za e > B/6 min <0 dij. napona je dvoznacan Br je deo ukupne sirine na kome se javljaju pritisci, c je odstojanje od ivice temelja do tacke u kojoj deluje rezultanta V: c= e; Br =3c= 3( e) max = 32. KONTROLA STABILNOSTI TRAKASTIH TEMELJA Kod temelja preko kojih se prenose horizontalne sile treba proveriti stabilnost na preturanje i klizanje. Nakon proracuna i odredjivanja dimenzija prema dozvoljenim pritiscima na tlo proverava se stabilnost na preturanje iz uslova: Ms>Mp ; koef. Sigurnosti Fs=

Horizontalni deo povrsi treba da bude veci od sirine zida za min. 10 cm; prvo se izvodi tamponski sloj od N.A. betona (510cm), pa onda tek A. Betonski temelj.

Sigurnost protiv klizanja iz uslova: fV>Ea ; koef. Sigurnosti Fs=fV/H. Gde je V zbir vertikalnih projekcija svih sila koje deluju na temelj tezine t i tla iznad temelja. H je zbir svih horizontalnih projekcija sila, a f koef. Trenja na kontaktu temelja i tla. Koeficijenti sigurnosti ne smeju niti manji od 1.5 f=tg. Kontrola stabilnosti sluzi za proveru dimenzija kontaktne povrsine temelja 33. TRAKASTI TEMELJ ISPOD KALKANSKIH ZIDOVA U slucajevima kada opterecenje od kalkanskih zidova treba preneti preko temelja na tlo na samoj granici parcele na kojoj se nalazi zgrada najcesce koristimo trakaste temelje koji su ekscentricno optereceni. Kod proracuna temelja kalkanskih zidova postoji problem raspodele pritisaka u kontaktnoj povrsi temelja i ako se pretpostavi pravoljiniska raspodela pritisaka u kontaktnoj povrsi temelja moguca su dva slucaja: 1.ne postoji monolitna veza izmedju zida i temelja, 2. Zid i temelj su monolitno povezani. Kada ne postoji monolitna veza izmedju zida i temelja koja istvaruje prenosenje momenata savijanja usled ekscentricnog opterecenja, povecanje sirine temelja ima efekta samo od odredjene velicine koja iznosi 1,5 b, gde je b sirina zida i moguce je samo sa unutrasnje strane. Dijagram pritisaka je trougao , a pritisak na ivici je q je: Q=4P/3b, P-ukupna normalna sila koja se preko temelja prenosi na tlo, b- sirina zida. Slika 1. U slucaju kada je q>d gde je d dozvoljeni pritisak na tlo u kontaktnoj povrsi, pristupamo pomeranju kalkanskog zida u najnizim prostorijama da bi omogucili formiranje temelja potrebne sirine ili se izvrsi povezivanje temelja kalkanskog zida sa ostalim temeljima u jednu konstrukcijsku celinu. Slika 2. Ako obezbedimo monolitnu vezu izmedju temelja i zida dobijamo slican efekat. Tada se javlja momenat koji povoljno utice na oblik dijagrama pritisaka temelja na tlo. M= ; P-opterecenje koje se prenosi preko zida na temelj, kkoeficijent krutosti tla, E-moduo elasticnosti zida ili stuba, Imomenat inercije zida ili stuba, L- duzina stuba. Pri dimenzionisanju medjuspratne konstrukcije i temelja kalkanskog zida treba voditi racuna i o horizontalnim silama koje izaziva moment savijanja: Ho=-Hu= M/h

34. ODREDJIVANJE DIMENZIJA OSNOVE TEMELJA SAMCA Dimenzije osnove temelja samca dobijamo is uslova da maksimalmi pritisak temelja na tlo bude jednak dozvoljenom pristisku na tlo, za usvojenu dubinu fundiranja i odgovarajucu vrstu tla.

Imamo temelj stuba, fundiran na dubini Df , na koji deluje vertikalno opterecenje u vidu koncentrisane sile P, i pretpostavimo da je poznat i dozvoljeni pritisak na tlo d u nivou kontaktne povrsi. Tada odredjujemo dimenzije nalezuce povrsine temelja. Potrebno je da raspodela pritisaka u kontaktnoj povrsi temelja bude pravolinijska. Iz uslova ravnoteze dobijamo: P+G=Fd ; G-tezina temelja i tla iznad zida, F- potrebna nalezuca povrsina temelja ; G=bFDf ; jedinicna tezina materijala temelja, - koef kojim se uzima u obzir razlika izmedju jedinicnih tezina materijala temelja i tla iznad temelja (=0,85) ; sledi da je P+ bFDf = Fd , F=P/( d - bDf ) ; kod temelja kvadratnog oblika : L=B= ; kod

temelja pravougaonog oblika: k=L/B ; L=kB ; F=kB 2 ; B= ; k-odnos duzine prema sirini temelja

Za ekscentricno opterecenje se takodje pretpostavlja pravoliniska raspodela pritisaka u kontaktnoj povrsi temelja, a pritisci na tlo na ivicama temelja su: max=[(P+G)/f ]+(M/W), min= - ; iz uslova da je max = d slede da je : [(P+G)/f ]+(M/W) = d ; + bDf + = d ; kod pravougaonog temelja ubacujemo koeficijent k= L/B i uz elementarne transformacije dobijamo: k2(d - bDf )*B3 k*P*B GM=0 ; resavajuci ovu jednacinu dobijamo sirinu temelja B, a zatim iz koeficijenta k odredjujemo njegovu duzinu L.

Sa slika uocavamo odnos tg=ctg=2dgr/(L-a) ; L-duzina osnove temelja ; A- duzina poprecnog preseka stuba iznad temelja ili armirano betonskog jastuka, ako je stub od armiranog betona; -ugao prenosenja pritisaka kroz materijal temelja. Po fuchssteineru velicine uglova i date su relaciom: tg=ctg= + 1 ; - cvrstoca betona na pritisak marka betona u kn/m3 ; n- pritisak na tlo u kontaktnoj povrsi temelja i tezine tla iznad temelja, u kn/m3. Velicine tg i ctg mogu se odrediti i iz dijagrama:

35. DIMENZIONISANJE TEMELJA SAMCA OD NEARMIRANOG BETONA Kod temelja samca od nearmiranog betona visina temelja d mora biti veca ili jednaka sa najmanjom visinom koja obezbedjuje prenosenje pritisika kroz temelj pod uglom koji odgovaja materijalu temelja dgr : d d

36. DIMENZIONISANJE TEMELJA SAMCA OD ARMIRANOG BETONA Armiranobetonski temelji u poprecnom preseku su najcesce pravougaonog ili trapezastog oblika

Kod stuba od armiranog betona, pri konstruisanju njegovog temelja, treba voditi od racuna i o potrebi usidrenja armature stuba, pa se pristupa uvodjenju prelaznog elemnata izmedju stuba i temelja, koji sluzi za usidrenje armature, i zove se jastuk. Visina jastuka krece se u granicama: a h 0,5(a+b) ; h - visina jastuka ; a,b dimenzije poprecnog preseka na kontaktu stuba i jastuka

Povrsina osnove temelja se odredjuje iz uslova da pritisak na tlo ispod temelja bude jednak dozvoljenom pritisku na tlo uz usvojenu dubinu fundiranja i odgovarajucu vrstu tla. Dimenzije poprecnih preseka armiranobetonskih temelja odredjuju se prema momentima savijanja i transverzalnim silama, a mora se voditi racuna i o probijanju temelja usled velikih koncentrisanih sila, kao i o naponima prijanjanja u slucaju velikih kontaktnih pritisaka. Velicine momenata savijanja i transverzalnih sila u temeljnoj stopi zavise od raspodele pritisaka u kontaktnoj povrsi, koja zavisi od krutosti temalja i deformacijskih osobina tla ispod temelja.

Kontrola se vrsi pod pretpostavkom pravoliniske raspodele napona u kontaktnoj povrsi. Pritisak na tlo centricno opterecenih temelja racuna se po formuli: =V/F , V ukupno vertikalno opterecenje u koje je ukljucena i tezina temelja i tla iznad zemlje; F povrsina naleganja temelja. Oblik dijagrama pritisaka zavisi od ekscentriteta e, a on se krece u rasponu 0<e<W/F za trapezast oblik dijagrama ili je e=W/F za trouglast oblik dijagrama

Loser preporucuje da se za dimenzionisanje armiranobetonskih temelja ispod stubova odrede ukupne velicine momenata savijanja za preseke |-|| i ||-||| kao i ukupne velicine transverzalnih sila za preseke |||-||| i |V-|V. Momenti savijanja u presecima |-|| i ||-|||: M|=P*(L-a)/8 ; M||= P*(B-b) . Transverzalne sile u presecima |||-||| i |V-|V : Q|||= P*(L-a)/2L ; Q|V= P*(B-b)/2B. Momenti savijanja i transverzalne sile koje nisu rasporedjeni ravnomerno po sirini preseka. Momenti savijanja smanjuju se od sredine ka krajevima preseka, sto je bitno pri odredjivanju statisticke visine temelja. Staticka visina temelja i potrebna armatura za prijem momenata savijanja: 1) presek |-| : h|=r* ; Fa1=M|/(0.9*a*h|) ; presek ||-|| : h||=r* ; Fa||= M||/(0.9*a*h||) Pri kontroli napona u kontaktnoj povrsi temelja maks napon mora biti manji ili jednak dozvoljenom pritisku na tlo. Prema schultzeu maksimalni pritisak na tlo se moze odrediti pomocu izraza: max=P/(5,2*u*v) ; u,v odstojanja rezultante od ivice temelja, P- vertikalna komponenta rezultante, - koeficijent koji zavisi od odnosa u/L i v/B. Kontrola pritisaka u kontaktnoj povrsi temelja i kontrola stabilnosti na klizanje i preturanje temelja sluze da se vidi da li jepotrebna korekcija dimenzija kontaktne povrsine temelja. Proracun temelja treba dopuniti proracunom deformacija tla i uporedjivanjem sracunatih deformacija sa dopustenim deformacijama: sleganjima, rotacijama, horizontalnim pomeranjima i razlikama u sleganjima temelja za odgovarajucu vrstu objekta.

Winterkorn predlaze da se ukupna armatura za jedan pravac u temeljnoj stopi raspodeli u tri zone : jednu centralnu i dve ivicne. Leonhardt predlaze da se temeljne stope armiraju prstenesto po obimu, radi obezbedjivanja svodnog dejstva. Probijanje temelja se manifestuje istiskanjem iz tla temelja ciji se oblik krece izmedju zarubljene kupe i zarubljene piramide. Merodavna sila za kontrolu armiranobetonskog temelja samca na probijanje data je izrazom: Pr=P-Fbn , Fb povrsina baze zarubljene kupe u ravni armature, n pritisak na tlo od sile P, P sila koja se preko stubova prenosi na temelj. Da ne bi doslo do pojave ljuskanja zastitnog sloja betona treba proveriti napone prijanjanja. Adhezioni naponi koje treba proveriti dati su izrazom: s=Q|s napon u kontaktu betona i armature kn/m2 ; |/(zr *u) ; Q|-| - transverzalna sila u preseku ; u obim armature koja pripada sirini b+h ; zr krak unutrasnjih sila koja odgovara visini hr. Naponi s moraju biti manji ili jednaki dozvoljenim naponima prijanjanja. 37. KONTROLA PRITISAKA TEMELJA SAMCA NA TLO ISPOD

38. Temelji montanih AB stubova Da bi postavili gotov AB stub potrebno je da napravimo odgovarajui temelj. Ovakvi temelji se obino izvode na licu mesta zato to je za montane temelje potrebna posebna priprema podloge to poskupljuje temelj. Gornji deo temelja je sa udubljenjem koje je dimenzija potrebnih za ugradnju stuba. Ovi temelji se zovu temelji sa aicama. Oblik i dimenzije aice zavise od toga da li je potrebno ukljetenje stuba ili samo zglobna veza stuba i temelja. Posle gradnje temelja u aice se postavljaju stubovi koji se pomou uloaka postavljaju u projektovani poloaj. Prostor izmeu aice i stuba treba da bude 5-10 cm i on se puni betonom kod koga najvei prenik zrna ne sme biti vei od 0.6f; gde je f najmanje rastojanje izmeu stuba i aice. Beton ispune ne sme biti loijeg kvaliteta od betona temelja. Ugrauje se sa pervibratorima. Unutranji zidovi aice i odgovarajue povri stuba treba da su hrapave. Radi centrisanja stuba donji deo se pravi u obliku piramide ili se postave elicne ploice

na sloj cementnog maltera 5-10cm. Teiste ose ploice treba da se poklapa sa teinom osom baze stuba.

dimenzijama stuba koji se sa temeljom povezuje preko ankera.

39.Dimenzionisanje aice Koliko e se dobro preneti sila stuba na temalj zavisi od stepena monolitizacije njihove veze. Da bi veza bila monolitna potrebno je da se izrade ljebovi ne manji od 1cm na stubu i aici. Ako je monolitna veza: 1)debljina zida aice 20cm; 2) dubina aice h=1.2a, ako je M/Na0.15 i h=2.0a, ako je M/Na2.0; M je moment u odnosu na gornju ivicu aice, N-normalna sila u stubu; h-dubina aice; astranica stuba paralelne ravni u kojoj deluje moment M. Ako je 0.15<M/Na<2.0 interpolacijom dubine aice.

Anker kanali treba da su veci od 20*20cm. Ako vrimo sidrenje ankera u betonu potrebno je da koristimo oplatu sa ljebovima. Da bi spreili upanje ankera prave se anker kanala u obliku zarubljene piramide. Ako se javljaju velike sile zatezanja koristimo anker-nosae.

U slucaju monolitne veze javlja se parabolina raspodela otpora. Hg=6M/5h+6H/5; Hd=6M/5h+H/5. Fav=Zv/a.potrebna povrina armature za prijem zateue sile zv. Fag= Hg/ a povrina armature potrebna za prenoenje sile Hg sa bonih na podune zidove aice. Za primanje ovih sila potrebno je posebno armiranje u stubu, kao i uzengije. Ako ne postoji monolitna veza tada je potrebno vee h, vea debljina zidova aice, vea debljina temeljne ploe i vie armature. h=1.65a, ako je M/Na0.15 i h=2.65a, ako je M/Na2.00.

Odreivanje duine ankerovanja: -ako se vrsi sidrenje u betonu: la=v/4p, gde su: -prenik ankera; v-min.granica razvlaenja; p- dozvoljeni napon prijanjanja; =1.8 koef.sigurnosti; la-duina ankerovanja. Ova duina vazi za zategnute ankere sa kukom od glatkog elika 24/36, a za zategnute ankere sa kuk om og glatkog elika 34/50 la se poveava za 20%. Za zategnute ankere bez kuke od glatkog elika la treba poveati za 50%. Ako je stub zategnut i vri se ankerovanje pomou ankernosaa potrebno je da teina dela temelja koji se nalazi iznad anker-nosaa bude vea od zateue sile z u ankeru. G1.5Z. Proraun anker-nosaa: zateue sile u ankerima izazivaju reaktivno optereenje na anker-nosaima. q=Z/L. Z-ukupna sila zatezanja, L-duzina anker-nosaa. Ako za anker-nosa privrstimo dva ankera mogu se pojaviti max momenti savijanja na mestu ankera ili izmeu ankera. 1.Duina prepusta anker-nosaa a>0.207*L, max moment savijanja e biti na mestima ankera M1=-Za2/2L. 2. a=0.207*L moment savijanja izmeu ankra i na mestima ankera bie M2=-M1. Anker-nosa moze da se konstruie od jednog ugaonika ili od 2U profila, koji se na krajevima povezuju pljotim gvozdjem. Kao to povezujemo montane AB stubove sa temeljem na slian nain moemo povezati i eline stubove sa temeljom.

Javlja se pravolinijska raspodela otpora. Hg=3M/2h + 5H/4=zv; Hd=3M/2h+H/4. ove sile se ponovo prihvataju posebnim armaturama. Potrebne povine armature za prijem sila Hg, Hd: Fag=Hg/a=Fav; Fad=Hd/a 40. Temelji elicnih stubova Za temelje elinih stubova koristi se armirani beton. Minimalna visina temelja d=l+20cm, l je duina ankera. Dimenzije gornjeg dela temelja moraju da odgovaraju

41. Zajedniki temelji za vise stubova u nizu Kada nije izvodljivo ili je manje povoljno izgraditi pojedinane temelje za svaki stub koji se nalazi u nizu, pravimo zajedniki temelj za sve njih, iskljucivo od armiranog betona. Odreivanje dimenzije kontaktne povrine temelja: d=(G+P)/BL za centrino optereen temelj ddozvoljeni pritisak na tlo; B-irina temelja; L-duina temelja; P- ukupno spoljanje optereenje; G-teina tla iznad temelja. Za centrino oprereene temelje: max=(G+P)/BL+G(G+P)e/BL2d. min=(G+P)/BLG(G+P)e/BL20. e je ekscentritet rezultante ukupnog optereenja. Temelj uvek treba centrino opteretiti sa stalnim optereenjem.

bude vei od dozvoljenog pritiska, a da bude obezbeena sigurnost.

Duina temelja: L=2(a1+r), a1-odstojanje sile P1 od take u odnosu na koju odrejujemo poloaj rezultante. irina temelja: G/BL=*d*Df. Df-dubina fundiranja, b-jedinina teina temelja, 0.85- koef. koji predstavlja razliku izmeu jedinine teine temelja i tla iznad temelja. Dimenzionisanje temeljnih nosaa: u poprenom pravcu temelj dimenzioniemo prema momentima savijanja dok u podunom pravcu treba prvo da se odrede veliine preseenih sila. Moment savijanja u preseku koji se nalazi na odstojanju x od levog kraja temelja: Mx=q*x2/2P1(x-a1), transverzalne sile: Qx=q*xP1; q=P/L, q-reaktivno optereenje. Statika visina temelja H=Q/0.9bo*, bo-irina rebara, -glavni napon zatezanja. Kada odreujemo visinu temelja, debljina zatitnog sloja treba da bude vea od 4cm, ovaj sloj predstavlja rastojanje armature i donje ivice temelja. Gornja ivica temelja treba da bude 15cm ispod poda ili povrine terena. Obavezan je tamponski sloj od nearmiranog betona 510cm. Debljina temeljne ploe se odreuje prema momentima savijanja: Mi=P(B-b0)2/8; P=1.0=(1.0*Pi)/BL.

43. Temeljne ploe Koriste se kada je tlo male otpornosti ili optereenje veliko. Temeljne ploe mogu biti ispod celog objekta ili ispod samo onih delova gde je to potrebno. Prave se od armiranog betona i one se koriste pri fundiranju visokih zgrada, silosa, bunkera... Takoe i ispod objekata koji imaju prostorije ispod nivoa podzemnih voda. Temeljne ploe mogu biti peurkaste ili ojaane armirano betonskim nosaima, veoma se retko izvode kao obrnuti svodovi. Statiki gledano temeljne ploe predstavlja obrnutu meuspratnu konstrukciju. Potrebne dimenzije kontaktne povrine se odreuju kao i kod odgovarajucih armirano betonskih ploastih konstrukcija. Ako su stubovi objekta rasporeeni po kvadratnoj ili priblino kvadratnoj mrei, tada se temeljne ploe mogu izvesti kao peurkaste.

42. Temeljni rotilji Ako se ispod temelja stubova nalazi tlo male otpornosti i ukoliko izvedemo temelje samce moe doi do nejednakih sleganja pa pravimo temeljni rotilj. On se pravi od armiranog betona a stubovi se postavljaju tako da se nalaze na mestima gde se ukrtaju temeljni nosai. Odreivanje dimenzija kontaktne povrine: Treba projektovati temelj tako da je tlo centrino optereeno. Za centrino optereen temelj naleua povrina je F=P/db*Df , P je ukupno vertikalno opterecenje; d je dozvoljeni pritisak na tlo; 0.85-koef. koji predstavlja razliku izmeu jedinine teine temelja i tla iznad temelja; b je jedinina teina temelja; Df je dubina fundiranja. Dimenzionisanje nosaa temeljnih rotilja: Potrebne su nam vrednosti presenih sila. Momenat savijanja u nekom preseku: Mx=q*x2/2(x-ai)Pj, a transverzalnih sila: Qx=q*xPj, q= nBj = Pi/Lxukupno reaktivno optereenje bez uticaja teine temeljnih nosaa i teine tla iznad njih. Poprene preseke odrediti tako da pri najmanjem utroku materijala max pritisak na tlo ne

Temeljne ploe ojaane rebrima:

Koriste se za fundiranje skladita, silosa... Nosai se izvode ispod stubova u oba pravca. Ploe izmeu nosaa armiraju se krstasto. Razmak izmedju stubova ne treba da bude vei od 8m. 1) sa armirano betonskim nosaima ispod ploe: Nosai imaju trapezast popreni presek. Ispod nosaa i ploe stavlja se tamponski sloj nearmiranog betona. Ovi nosai obezbeuju ravan pod ali se retko primenjuju i nedozvoljeni su kada je potrebno izvesti hidroizolaciju ispod temelja. 2) sa nosaima iznad ploe: U slojevima izmeju temeljne ploe i armirano betonskih nosaa izvode se vute koje slue za prijem poveanih momenata savijanja i velikih smiuih napona, one poboljavaju vezu ploe i armirano betonskog nosaa. esto se visina nosaa kod stubova ne moze poveati pomou vuta, pa se poveeva irina nosaa. Ravan pod se dobija ispunjavanjem prostora izmeu nosaa sa peskom, nearmirani beton.