Škola WebNovinar - Priručnik Veb Novinarstva

CSS Buzz Slideshare
Twitter YouTube RSS Vesti Vi deo

Del. icio. us Obrazovanje Audio Sport
Facebook Cost per Click Google Google
ICANN Netiquette ordPress
Posao Scribd Analytics Swivel Fotograja
Stream DNS WordPress SEO Tag Wiki URL
PRIRUNIK
VEB NOVINARSTVA
kola WebNovinar
PRIRUNIK
VEB NOVINARSTVA
kola WebNovinar
Urednik izdanja:
Aleksandar Mit
Dizajn i prelom izdanja:
Marko Cvetkovi
BEOGRAD 2010
Ovaj prirunik napisan je zahvaljujui graanima SAD u okviru programa podrke
medijima Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID). Iznet stavovi
pripadaju iskljuivo autoru i ne predstavljaju zvanian stav USAID-a.
4 PRIRUNIK VEB NOVINARSTVA
A
UVOD U VEB NOVINARSTVO
1. Uvod u veb novinarstvo....................................................................................9
autor Aleksandar Mit
2. Razvoj interneta i novih medija........................................................................14
autor Dragana Petkovi
3. Istorijat veb novinarstva i uloga novinara na internetu.....................................17
4. Specifnost web novinarstva...........................................................................23
autor Bojana Barlovac
5. anrovi internet novinarstva ..........................................................................31
6. Izvori informacija i pretraga na vebu ...............................................................35
7. Filtriranje vest RSS.......................................................................................46
8. Pisanje za web................................................................................................53
9. Uredjivanje za web..........................................................................................62
10. Funkcionisanje web redakcije.........................................................................68
11. Pravilno stlsko izraavanje na internetu .......................................................72
autor Aleksandar Milanovi
B
PRODUKCIJA INFORMATIVNIH SAJTOVA
12. Informaciona arhitektura i menadment sadrzaja sajta..................................79
13. Veb dizajn i ilustrovanje veb sajtova...............................................................89
autor Milica Sekuli
14. Informaciona arhitektura i menadment sadraja sajta (CMS)........................97
autor Veroljub Zmijanac
15. Fotografja....................................................................................................102
autor Milica Sekuli
Sadraj
Sadraj
16. Video i audio snimci.....................................................................................109
autor Duan Lovre
17. Grafkovi i mape, zvuni slajd i dokument.....................................................117
autor Vukain Stojkov
18. Internet oglaavanje.....................................................................................124
autor Sran Erceg
19. SEO/Analytcs...............................................................................................137
autor Vladimir Trkulja
C
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUENJE INTERNET NOVINARSTVA
20. Etka u veb novinarstvu.................................................................................149
21. Autorska prava.............................................................................................156
autor Nevenka Ant
22. Internet i zakonodavstvo..............................................................................161
autor Maja Rakovi
D
NOVE FORME INFORMISANJA NA INTERNETU
23. Web 2.0......................................................................................................169
autor Jelena Micki
24. Blogovi.........................................................................................................175
autor Jovana Tripunovi
25. Alat za kolaboraciju....................................................................................179
26. Drutvene mree u novinarstvu...................................................................183
autor Neboja Radovi
27. Biznis na netu.............................................................................................187
autor Dragana Vukajlovi
28. Obrazovanje na netu...................................................................................209
29. Karijera u internet novinarstvu....................................................................214
autor Jelena Mani
30. Budunost veba..........................................................................................221
A
Aleksandar Mit
Uvod u veb novinarstvo
U dobu koje e ostat upameno po svetskoj fnansijskoj, ekonomskoj, energetskoj, prehrambe-
noj i ekolokoj krizi, pojava interneta se esto poredi sa industrijskom revolucijom, to dovoljno
govori o peatu kojim obeleava poetak 21. veka.
Istovremeno, samo novinarstvo je pojavom interneta doivelo sutnsku tehnoloku, socijalnu,
ekonomsku i kulturnu transformaciju. Za one medije koji nisu bili spremni da ga prihvate, internet
je doneo tetu, probleme i stagnaciju, za one koji jesu shvatli njegovu sutnu, pruio je ogromnu
ansu i otvorio mnoge horizonte.
Eksplozija informatvnih sajtova na internetu svakodnevno menja novinarstvo. Internet kao sred-
stvo informisanje spaja ono najbolje u tampi, na radiju i televiziji: moe bit brz kao radio, slikovit
kao televizija, postojan i analitan kao tampa. Ukratko, internet je do sada neprevazien mult-
medijalni informatvni medij.
Medij koji e u budunost bit glavni izvor novog zaposlenja u novinarstvu.
Medij na kojem ima najmanje cenzure i najvie informacija.
Medij u iju perspektvu ne sumnja niko.
Medij koji je najlake i najjefinije osnovat i odravat.
Medij u ija najnovija tehnika dostgnua se svake godine izdvajaju milijarde evra.
Medij koji spaja sve preanje medije i stvara novu fuziju multmedijalnog novinarstva.
Medij koji je u 2009. godini postao izvor vest za dve treine Amerikanaca.
Medij koji je u 2009. godini u Velikoj Britaniji po prvi put imao najvei prihod od reklama meu
svim medijima, ukljuujui i do tada neprikosnovenu televiziju.
Mediji iji broj korisnika u Srbiji neprestano neprestano raste, a iji e fnansijski priliv od adver-
tajzinga posebno rast od 2011. godine.
Zaista, veb , onlajn , internet mediji odnosno platorme za izvetavanje o injenicama
koje su proizvedene i distribuirane putem interneta -- jesu budunost.
Pa ipak:
Ekspert u agencijama za internet marketng se ale na nedostatak kvalitetnog novinarskog sadr-
aja u Srbiji.
Adekvatno obrazovanje za veb novinarstvo u Srbiji jo uvek nije nije zaivelo.
Srpski mediji jo uvek stdljivo koriste tehnike i prednost internet novinarstva, i tek poinju da
shvataju da je veb medij za sebe, da to nije dnevna novina na kompjuterskom ekranu ili televizijski
dnevnik sa tekstom.
Srpski mediji, PR agencije i kompanije jo uvek ne uviaju znaaj investranja u edukaciju iz oblast
veb novinarstva za svoje kadrove.
Upravo zato, WebNovinar kola pri Udruenju novinara Srbije -- u 2010. godini dobija obrise
jedinstvenog sveobuhvatnog, praktnog kursa veb novinarstva u regionu.
Cilj kursa je jasan: uz pomo vodeih srpskih strunjaka za internet, upoznat polaznike sa tehni-
kama istraivanja, pisanja, ureivanja i multmedijalne produkcije informatvnog sadraja na inter-
netu s ciljem da po zavretku kursa postanu sposobni da samostalno ili u sklopu internet redakcije
proizvode sadraj po najviim novinarskim profesionalnim i etkim standardima, u skladu sa kom-
pettvnim komercijalnim orkuenjem.
Naime, internet izvetavanje i produkcija zahtevaju specifna znanja i sposobnost koja se u no-
vinarskim kolama, pre svega u Severnoj Americi, sve vie izuavaju u okviru posebnih kurseva veb
novinarstva.
WebNovinar predstavlja korak sa vremenom u novinarskom obrazovanju,ali odraava i sve
veu potrebu studenata da se upoznaju i savladaju tehnike rada na mediju koji prua sve vie mo-
gunost za honorarni rad i stalno zaposlenje na poloajima novinara, urednika ili dopisnika inter-
net sajtova irom sveta.
Udruenje novinara Srbije, najvea strukovna novinarska organizacija u zemlji sa preko 3,000 la-
nova -- , te IREX i USAID, koji su materijalno podrali izdavanje ovog prirunika, prepoznali su trenu-
tak i uloili trud da omogue odravanje kursa, po zavretku kojeg bi svaki polaznik trebalo da bude:
- Svestan prednost internet novinarstva i spreman da ih upotrebi radi poboljanja rada svoje
redakcije ili informatvnog sektora svoje organizacije;
- Svestan etkih izazova i spreman da na njih odgovori u skladu s etkim kodeksima;
- Svestan kompettvnog okruenja i spreman da se upust u trinu trku sa otrom konkurencijom,
ukljuujui i kroz sopstvenu start-up produkciju.
Kurs WebNovinar se sastoji iz etri nastavna bloka:
1. Osnove novinarskog izvetavanja na internetu (31 as): tokom ovog bloka, polaznici e se
upoznat sa istorijatom interneta i internet novinarstva, njegovim specifnostma u odnosu na
ostale medije, sa ulogom novinara na vebu. Uie o tehnikama pronalaenja informacija na vebu,
pisanja i ureivanja za veb. Obuavae se za samostalan rad, kao i za rad u okviru veb redakcija.
2. Produkcija informatvnih sajtova (37 asova) : drugi blok nastave posveen je tehnikama pro-
dukcije informatvnih sajtova. Tokom ove sesije, polaznici e se upoznat sa osnovama planiranja
veb sajtova veb arhitekturom --, dizajnom i programiranjem. Na praktan nain e se obuit za
upotrebu multmedijalnih sadraja video, audio materijala, grafkona, mapa, zvunih slajdova,
dokumenata. Upoznae se sa znaajem internet marketnga i optmizacije pretrage.
3. Etka internet novinarstva (6 asova) : trei blok je najkrai ali izuzetno vaan i njegove kljune
teze e se provlait kroz itav kurs. Radi se o etci veb novinarstva. Polaznici e se upoznat sa no-
vinarskom etkom, sa korienjem interneta za politka obraunavanja, kampanje, aktvizam, ali i
za mrnju i terorizam. Razmatrae da li svojom demokratzacijom i partcipatvnou, internet kao
medij ugroava novinarsku profesiju. Posebna panja bie posveena potovanju autorskih prava i
zakonodavnom okviru u kojima funkcionie veb novinarstvo u Srbiji i u svetu.
4. Nove forme informisanja na vebu (22 asa) : poslednja sesija je posveena promenama na
vebu i u internet novinarstvu koje su u poslednjih par godina do temelja promenilo upotrebu ovih
medija od drutvenih mrea, preko bloga, do raznih programa za kolaboraciju. U tom sklopu,
promenile su se i poveale mogunost kako za biznis na internetu, tako i za obrazovanje i karijere
na vebu emu e takoe bit posveena posebna panja. Za kraj rasprava o budunost veba,
koja bi zbog izuzetno brzog tempa promena na vebu do dana odravanja mogla lako da postane i
sadanjost.
OSNOVE NOVINARSKOG IZVETAVANJA NA INTERNETU
broj
asova
1.
Uvod u kurs veb
novinarstva
Osnovni pojmovi, uvod u program, organizacija kursa, metoda
rada, upoznavanje.
2
2.
Razvoj interneta i novih
medija
Internet - pojam i istorijske faze. Kako dolazimo do informacija na
internetu? Kako korisnici itaju na vebu? Upotreba veba u Srbiji
ta kau istraivanja?
2
3.
Istorijat vebnovinars-
tva i uloga novinara na
internetu
Razvoj internet novinarstva. Gde se nalaze internet mediji danas?
Kakva je uloga novinara u internet svetu?
2
4.
Specifnost veb
novinarstva
ta razlikuje veb novinarstvo od drugih medija? Nove vrste novi-
narstva: Graansko novinarstvo, Linking journalism.
3
5.
anrovi internet
novinarstva
anrovi u veb-novinarstvu: veb-vest, veb-pria i veb-intervju. 2
6.
Pronalaenje
informacija na vebu
Izvori podataka i selekcija, istraivako novinarstvo na vebu.
Google. Objanjenje procesa identfkacije i istraivanja vest.
2
7. RSS
Drutveno snimanje linkova i RSS. Praenje izvora informacija.
Google Reader, Netvibes, Delicious
2
8. Pisanje za veb
Osnove novinarskog pisanja. Razlike u pisanju za web u odnosu
na tradicionalne medije. Ritam i dinamika naracije u veb-tekstu.
Specijalizovano pisanje. Stl pisanja za veb.
6
9. Ureivanje za veb Kako uredit sajt? Naslovi i najave. 2
10.
Funkcionisanje veb
redakcije
Kako funkcionie jedna veb redakcija. 2
11.
Pravilno stlsko
izraavanje na internetu
Pravilno stlsko izraavanje. 2
12. Test - veba
Polaznici se dele u dve konkurentske redakcije koje rade na izradi
veb vest.
4
UKUPNO (1. deo) 31
13.
Informaciona arhitektura
i menadment sadraja
sajta (CMS)
Kako se planira sajt, osnovni element informacione arhitekture. 4
14.
Veb dizajn i ilustrovanje
veb sajtova
Vizuelna arhitektura sajta. Estetka informatvnih sajtova/portala (ra-
spored elemenata, kolor eme)
Odabir dodataka na sajtu i njihovo pozicioniranje.
2
15.
Informaciona arhitektura
i menadment sadraja
sajta (CMS)
Osnove programiranja za veb novinare. WordPress. 4
16. Fotografja
Funkcionalnost fotografje za veb. Upotreba fotografje za grafku i
ilustraciju sadraja. Obrada fotografje u grafkom programu. Kreiranje
galerija, slajdova Flickr, Stock fotografja, Copyright fotografje
4
17. Foto - Veba Unos fotografje u lanak u Wordpressu 1
18. Video i audio snimci
Fenomen videa na internetu, You Tube, Internet celebrity. Uvod u video
i uvod u montau. Video tranzicije, rad sa zvukom. Montranje videa,
obrada zvuka. Upload na You Tube.
6
19. Veba Unos snimka u lanak u Wordpress-u 1
20.
Grafkovi i mape, zvuni
slajd i dokument
Wordpress dizajn, grafki prikaz dokumenata na vebu, alat za dizajn
grafka, infografja, prezentacije, SlideShare, veb-ilustracije.
2
21. Internet oglaavanje
Osnove internet marketnga, baneri, kontekstualno oglaavanje, oglasni
potencijal sajtova u Srbiji.
2
22. SEO/Analytcs
Internet marketng - SEO u iroj slici marketnga, SERP, onsite i ofsite SEO.
ta je to analitka? Zato Google analytcs? Osnovno o Google analytcs
servisu, drugi servisi, ili ta Google analytcs moe, a ta ne. Integracija
Google analytcsa u sajt ili blog. Poseenost sajta - da li je samo ona bitna?
2
23. Veba SEO u Wordpress-u 1
24. Test - produkcija sajta
Polaznici se dele u dve konkurentske redakcije koje rade na izradi -
pisanju i produciranju stranice jednog informatvnog veb sajta
8
UKUPNO (2. deo) 37
25. Etka veb novinarstva
Novinarska etka. Specifnost veb etke. Da li internet stvara kult ama-
terizma i koliko to ugroava novinarsku profesiju?
2
26. Autorska prava
Mogu li se potovat autorska prava na internetu? Kako? Creatve Com-
mons licence
2
27. Internet i zakonodavstvo
Zakonodavni okviri u kojima funkcionie veb novinarstvo u Srbiji i u
svetu
2
UKUPNO (3. deo) 6
28.
Veb 2.0 i aktvizam na
netu
ta je to veb 2.0? Informisanje na vebu: veb-korisnici, veb-enttet i veb-
autori. Sajtovi nevladinih organizacija kao konkurencija informatvnim
kuama.
2
29. Blogovi
ta su to blogovi? Kako su nastali, ko ih korist, zato i kako? Da li blogeri
mogu da zamene novinare?
4
30.
Alat za onlajn rad redak-
cije, programi za kolabo-
raciju
Primena viki koncepta u virtuelnoj redakciji. Alat za kolaboraciju. 2
31.
Drutvene mree u novi-
narstvu
Drutvene mree u veb-novinarstvu. Facebook, Twiter. Kako stvorit
svoj internet imid?
3
32.
Drutvene mree u novi-
narstvu
Povezivanje Wordpressa sa drutvenim mreama, graenje zajednice 1
33. Biznis na netu
Kako promovisat sadraj na internetu?
Komunikacija na internetu. Viralni marketng. ta korisnici ele da
dobiju na internetu?
4
34. Obrazovanje na netu Kako se obrazovat preko veba? 2
35.
Karijera u internet novi-
narstvu
Kako pronai posao na internetu i u veb novinarstvu? Moderno
shvatanje karijere, naini za aktvno traenje posla i prepoznavanje
potreba trita rada.
2
36.
Budunost veba, zavrna
sesija
Kakva je budunost veba ? Sumiranje utsaka. Evaluacija, dodela di-
ploma.
2
UKUPNO (4. deo) 22
UKUPNO (kurs) 96
Dragana Petkovi
Razvoj interneta i novih medija
Mi oblikujemo svoja orua, a potom, naa orua oblikuju nas - Maral Mekluan
Bilo da se divimo novim tehnologijama, ili da ih krivimo za sve loe to se deava, ne moemo
porei da su ule u svaku poru drutva i izmenile komunikacionu mapu sveta u kome ivimo. Da li
smo u stanju da se prilagoavamo promenama onoliko brzo i esto koliko to nove tehnologije za-
htevaju od nas? Mi moemo da ih ignoriemo, ali one nee ignorisat nas. Danas kada informacija
predstavlja glavnu robu i resurs dobro poznavanje novih tehnologija postaje kljuno, jer uspomo
njih moemo da unapredimo svoje obrazovanje, profesiju i svakodnevni ivot. Isto tako, potrebno
je da razumemo nove tehnologije, kako bismo umanjili njihove negatvne efekte.
Profesije u ijoj su sutni komunikacija i informisanje trae plivanje u promenama, snalaenje
na internetu i umee sa informacijama. Upravo su novinari, ija se uloga sa razvojem novih medija
znaajno menja, profesionalci koji e ostat konkurentni na tritu rada i informisanja samo ako
uspeno vladaju internetom. injenica da u Srbiji ak 54% stanovnitva uspeno ignorie internet
naglaava modernu ulogu novinara, jer oni treba osvetle svojevrsnu medijsku i obrazovnu maglu u
kojoj ive njihovi sunarodnici. Internet nam prua nove mogunost da ispunimo svoje potencijale
i kapacitete, ali istovremeno zahteva od nas da prihvatmo i savladamo njegov sistem obrazovanja,
uenja, napredovanja i razvitka.
Drutvo koje pokreu informacione tehnologije oekuje od njegovih lanova da budu veoma pri-
lagodljivi i spremni da se stalno obrazuju. Poslovi u veb programiranju i dizajnu pre 20 godina
uopte nisu postojali. U svetu se fakultetska diploma i neformalno obrazovanje sve vie podrazu-
mevaju, kao to se nekada podrazumevalo da ste zavrili srednju kolu. Da biste dobro radili svoj
posao potrebno je da budete u toku sa novim tehnologijama, da umete da ih koristte tako da to
unapreuje va radni dan, vau produktvnost i efektvnost. Inae... Gubite posao. U toku svoje
karijere pojedinac u proseku promeni 5 do 7 poslova. Dakle, teko da ete penziju doekat na rad-
nom mestu na kome ste sada, a jo je manje verovatno da e vam obrazovanje koje ste stekli do
sada bit dovoljno da napredujete.
Bit novinar danas podrazumeva da smo na t sa internetom i da smo sa mnogim ljudima putem
interneta na t. Bavljenje vebom i kreiranjem sajtova odavno ne podrazumeva samo tehnika
znanja - kvalitetan internet sadraj ima glavnu ulogu u postzanju uspeha. Sadraje moe stvarat
bilo ko, kao to se kae i da danas svako moe bit novinar. Ipak Dobri novinari i dobar sadraj u
Srbiji nisu u veini.
Da bi se ova situacija promenila, a novinari uhvatli korak sa svetom i iskoristli internet kao trite
za nove ideje, poslove i zaradu, potrebno je da steknu nove, praktne vetne i znanja, koje emo
pokuat da predstavimo u ovom izdanju. Uspomo njih moete pokuat da na linom planu i pla-
nu vaeg tma ili redakcije odgovorite na promene, neloginost ili protvurenost koje sa sobom
nosi informaciono doba.
Promene su verovatno jedina stalna pojava u modernom svetu, a u samoj sutni tehnologija je-
ste i njihova protvurenost i dvostranost, svetla i tamna strana. Ve nam se deavaju, a verovatno
je da nas tek i oekuju tako velike promene da vie neemo moi da ih posmatramo kroz vrednosnu
dimenziju dobro- loe. Svet e bit toliko drugaiji da emo zaista jedino i moi da ga nazovemo
drugaijim.
Kako to kae Tomas Hiland Eriksen, socijalni antropolog i mislilac tehnologije, u svom delu Tira-
nija trenutka, dve najdublje promene koje je tehnologija donela dananjem drutvu su ubrzanje
vremena i informaciono preoptereenje. Ove pojave su razlog mnogih rasprava i diskusija, a upra-
vo je potreba da se one ree pokreta mnogih uspenih veb projekata. Iz njih su proistekla i mnoga
druga pitanja i problemi savremenog doba. Obe e na specifan nain bit predmet ovog izdanja i
pokuaemo da ih ublaimo razliitm praktnim reenjima.
INFORMACIONO PREOPTEREENJE
Iz doba prosvetteljstva u kome se smatralo da nemamo dovoljno informacija i uvek udelo za
njihovom veom koliinom i dostupnou, doli smo do informacionog doba. Njega odlikuje viak
informacija. Koliina informacija na internetu dovoljno je velika da nam se zavrt u glavi. Informa-
cije i znanje deluju dostupnije nego ikad. Ipak, problem je upravo u tome to to samo tako deluje.
Zapravo je veoma teko saznat pravu stvar u pravo vreme, izvui je iz okeana informacija koje nas
okruuju. Neki tvrde da informaciono preoptereenje zapravo ni ne postoji, ve da postoje samo
loi flteri.
O ovom problemu, tome koliko je veliki net, i kako da uspemo u jednom od glavnih zadataka mo-
dernog doba efektvnom informisanju, pretraivanju i snalaenju na vebu moete saznat vie u
poglavljima o fltriranju interneta i istraivakom novinarstvu.
UBRZANJE VREMENA
Prevelika koliina informacija zahteva sve vie vremena za njihovu obradu. Uvek nam se ini da
pre nego to ponemo da se bavimo glavnim zadatkom imamo jo nekoliko sitnijih koje treba oba-
vit. A njihov broj stalno raste, pa poinjemo da popunjavamo meuprostore. Dok ekamo autobus
itamo novine, odgovaramo na mejlove dok pijemo kafu i sve vie stvari radimo u isto vreme. Ose-
amo se zbunjeno, pretrpano, izgubljeno u porukama koje treba iskoristt za donoenje odluka.
Upravo tako se oseaju i nai itaoci, ljudi sa kojima komuniciramo. Mi stvaramo sadraje koji se
najee itaju usput, bez mnogo koncentracije, sa mislima na drugom mestu. Iako nam internet u
odnosu na tradicionalne medije daje vie prostora za pisanje, stvaranje i objavljivanje, zapravo ga
imamo sve manje, jer nema ko da nas ita. Panja publike je sve kraa, danas se tekstovi skeniraju i
listaju na brzinu, obraa se panja na kljune rei, vizuelne elemente, snimke i fotografje.
O tome kako pisat za veb, bit koncizan, kratak, jasan i upeatljiv saznaete u poglavljima o pisa-
nju i ureivanju za veb i stlskom izraavanju. O tome kako da nas primete i zapaze u okeanu infor-
macija moiete mnogo da nauite u poglavlju o internet marketngu.
DIGITALNI IDENTITET
Na samim poecima masovne upotrebe interneta on je bio prostor za matanje, graenje po-
sebnih identteta, mesto na kome niko ne zna da ste pas. Mogli ste bit ta god elite i eleli ste
da budete tagod. On je zadrao ovu svoju ulogu, ali je istovremeno svojim razvojem i utcajem na
drutvo doveo do toga da danas manje gradimo lane, a vie razotkrivamo svoje prave identtete.
Istovremeno shvatamo, najee kroz smene ili bolne greke, da treba da se izborimo da ih sau-
vamo od neeljenih pogleda.
O tome kako da vodimo rauna o digitalnom identtetu i reputaciji, kako da stvorimo lini onlajn
brend i brend naeg medija, moete da proitate u poglavljima o drutvenim mreama, graenju
zajednice na vebu i brendiranju sebe na internetu u poslovne svrhe.
MO PUBLIKE
Publika u novim medijima vie nije publika, danas smo svi i stvaraoci i konzument informacija
i sadraja. Nove medije biraju, stvaraju, grade i rue itaoci. To su ist oni koji su do jue sa svog
kaua sa daljinskim u ruci pasivno primali informacije. U starim medijima urednici odluuju o tome
ta je danas vest i ime javna sfera treba da se bavi. Novi mediji nemaju takozvane uvare kapija,
objavljuje se sve (i svata), a publika sama bira ta joj je zanimljivo. Mi sami podiemo kvalitetne
sadraje na vrh delimo ih na drutvenim mreama, aljemo mejlom, govorimo o njima, uestvu-
jemo u njihovom stvaranju i podizanju na list rezultata na pretraivaima.
O tome kako se novi i stari mediji razlikuju i ta je to veb doneo tradicionalnim medijima i novi-
narstvu saznaete u poglavljima o specifnostma novih medija i blogovima. O tome kako funk-
cionie veb, kako se poste i meri itanost sadraja moete proitat u poglavljiva o drutvenim
mreama, optmizaciji za pretraivae, veb analitci i vebu 2.0.
NOVINAR KAO ONE MAN SHOW
Novinar je danas pokretna redakcija, od njega se oekuje da pronae potrebne informacije i sa-
govornike, napie tekst po merilima veba, upotpuni ga fotografjom ili snimkom, okai na internet i
ispromovie. Novinar ili veb stvaralac treba da uklopi sve ove zadatke na najefektvniji nain i uradi
ih brzo, kvalitetno i tako da njegovi itaoci poele da rezultat njegovog posla podele sa prijateljima
na vebu.
O tome kako da napravite svoj blog ili sajt, kako da ga ureujete saznaete u poglavljima o Wor-
dpress-u, fotografjama i videu na vebu. U poglavljima o novinarskoj etci, autorskim pravima i
zakonodavnim okvirima saznaete kako da se bezbedno i fer ponaate dok stvarate za veb.
Bilo da radite sami ili u tmu, u starim ili novim medijima, tradicionalnoj ili modernoj kompaniji,
ova znanja e vam omoguit da napredujete. Oni kojima su ova knjiga i kurs posveeni, na dobrom
su putu da ostvare svoje potencijale i ostanu u toku sa trendovima, vetnama i znanjima potreb-
nim za uspean profesionalni razvoj u novim medijima.
KRATKA ISTORIJA VEB NOVINARSTVA
Iako se prvi dnevni list na internetu, San Jose Mercury News, pojavio 1993. godine, istorija veb
novinarstva ima i svoju predistoriju. Naime, kao pretea vebu su se 1982. godine pojavili ambici-
ozni, eksperimentalni videoteks servisi, koji su tampane publikacije i druge interaktve servise
prikazivali preko TV ekrana. Tekst je imao digitalnu formu, primitvne grafke, et, te usluge poput
opinga. Meutm, ovaj servis je bio strogo kontrolisan od strane velikih medijskih korporacija Ti-
mes Mirror i Knight Rider, te je svaki pokuaj publike da se ukae na neophodnost boljeg sadraja
bio obuzdavan. Rezultat: servis je ugaen 1986. godine i danas se smatra primerom kako onlajn
novinarstvo ne treba da izgleda.
U isto vreme, amerike kompanije CompuServe, Prodigy i AOL su poele da koriste mree za
pruanje usluga poput eta i raznih foruma, iako same kompanije nisu direktno bile vezane za no-
vinarstvo.
Njihov uspeh, kao i vrtoglav napredak u kompjuterskim tehnologijama, razvoj World Wide Web-a
krajem 80-ih i poetkom 90-ih, HTML-a (1990-1992), grafki brauzer Mosaic (1993), razvoj elek-
tronske pote, naterao je medijske kompanije da uloe ogroman trend u pokrenu novi talas u on-
lajn novinarstvu i prvi talas veb novinarstva.
Ilustracija: sajt University of Florida Journalism School 1993. godine
bio je funkcionalan samo nou i vikendima, kada kompjuter nije bio potreban za druge svrhe
Aleksandar Mit
ISTORIJAT VEB NOVINARSTVA I
ULOGA NOVINARA NA INTERNETU
Razvio se tekst u digitalnoj formi, sa sofstciranim grafkama,video, audio materijalima, mejlom
i elekstronskom kupovinom. injenica da veb nije bio kontrolisan poput svog prethodnika i da je
rasla konkurencija u svetu internet provajdera, dovela je do brzog irenja veb novinarstva. Zahva-
ljujui pretraivaima poput Yahoo-a, korisnici su sve vie mogli da kontroliu sadraj koji ele da
itaju.
Ekonomski model prvih veb medija se zasnivao na ideji da se korisnicima prui besplatan sadraj,
a da e proft doi od reklama. Meutm, dok su shvatli da im je model bio preambiciozan, bilo je
prekasno za naplaivanje sadraja i usluga jer su se korisnici navikli na besplatan sadraj i odbijali
su da plate bilo kakvu pretplatu.
Zahvaljujui sve jefinijoj i kvalitetnoj tehnologiji, na hiljade korisnika je lansiralo sopstvene saj-
tove. Nastali su manji, inovatvni sajtovi, specijalizirani sajtovi i neto kasnije blogovi stvarajui
novi model onlajn vest.
Razvijena su tri modela veb medija:
- Direktan prenos postojeeg tampanog medija na veb platormu
- Prenos tampanog medija uz dodatak odreenih originalnih sadraja
- Potpuno nov, originalan sadraj, ukljuujui video i audio.
Meutm, jo 1998. godine, moemo da proitamo sledee: I zaista niko u 1997. godini nije
ostvarivao proft od medijskih sadraja na internetu, i nejasno je da li e ovaj mediji uopte postat
lukratvan za kreatore th sadraja. Sve dok je tako, internet teko da e moi da preuzme domi-
naciju od televizije i tradicionalnih komercijalnih medija. Jedan analitar 1996. godine kae : Svi
oekuju da e se desit neto neverovatno da bi se ova stvar isplatla.
Krajem 90-ih, na internet se gleda kao na novu ekonomiju. Ogromna investtranja, peku-
latvni fondovi vode ka frontalnom ratu izmeu novog i starih medija. Oni se vide kao konku-
rencija. Osnivaju se nove redakcije u medijima, specijalizirane za veb, i odvojene od matnih
redakcija.
Meutm, inovacije i investranja su brutalno zaustavljeni 2000. godine. Odbijanje korisnika da
plate za bilo ta na netu je dovelo do shvatanja da niko na netu ne pravi novac i da su ogromne
investcije bile preambiciozne. Trite je propalo marta 2000. godine. Oko 500,000 poslova u onlajn
sektoru je izgubljeno u periodu 2000-2002. godine.
Internet se meutm nije dao, te se iz krize vrato jai nego ranije, u novom pakovanju i s novim
karakteristkama koje e stvorit ono to danas zovemo Web 2.0 Termin Web 2.0 se odnosi na veb
sajtove koji dobijaju makar odreenu vrednost od akcija korisnika : veb izdavai stvaraju platorme
umesto sadraja, a korisnici stvaraju sadraj.
Medijske kompanije su shvatle da je neophodno ukljuit korisnika u izradu sadraja. Korisnik
postaje partner.
Uz to, kako menadment kompanija, tako i sami novinari koriste svoje iskustvo u novom mediju
da prue kvalitetnije usluge i sadraje, dok pristu i nove mobilne tehnologije, ukljuujui pamet-
ne telefone i mone digitalne asistente. Grafka je sofstcirana, video i audio sveprisutni, tampa,
elektronski mediji i onlajn mediji se sve vie spajaju.
Ve od kraja 2002. godine, trite na vebu ponovo raste.
Dakle, u vreme videoteksta vlasnici su kontrolisali sve a krajnji korisnici nisu imali mogunost da
utu na kvalitet proizvoda koji im se nudi.
U prvoj fazi veb novinarstva, krajnji korisnici su se borili za kontrolu nad sadrajem, ignorisali su
reklame i izborili se za besplatan sadraj.
U drugoj fazi veb novinarstva, kontrola se deli, a deli se i sadraj. Vlasnici i korisnici shvataju da
su potrebni jedni drugima. Velike mree su nita bez publike, dok su krajnjim korisnicima potrebni
sadraji velikih novinskih kompanija da bi mogli da ih komentariu i nadograuju. Naime, prikuplja-
nje informacija je skupo, zahteva veliki kapital i profesionalnu obuenost, to mnogi krajnji korisnici
ne poseduju.
Novinske agencije pak shvataju da je klju uspeha da publici daju ono to eli kada to eli. Dakle,
non-stop ureivanje vest, interaktvnost, pruanje publici opcija i kontrole.
Stvari su se toliko menjale da je i jedan tradicionalni tampani medij, Time magazin, 2006. godine
proglasio za linost Tebe - odnosno itaoca-korisnika-kontributora sadraja na netu. I kratko
objasnio: U 2006. godini, WWW je postao sredstvo da milioni ljudi prue svoje male doprinose i
uine ih vanim.
Informatvne internet medije danas moemo podelit na:
1. Internet verzije tradicionalnih medija prenosi se sadraj iz tampane verzije, uz odreene
dodatke i ogranienu interakciju. Primer: www.politka.rs
2. Novinske agencije koje na razliite naine plasiraju svoje vest na internetu non-stop priliv
novih informacija, pratkino bez interakcije . Primer: www.tanjug.rs
3. Tematski specijalizirani sajtovi objavljuju se informacije o odreenoj temi vani kao resur-
si, imaju informatvni sadraj, ponekad i interakciju. Primer: www.kosovocompromise.com
4. Partcipatvni mediji. Primer: www.agoravox.fr Na tom sajtu, citaoci sami postavljaju svoje
tekstove, bez ogranienje duine. alju kljune rei i ilustracije, a tekstove odobravaju moderatori
da bi se izbegle dezinformacije. Svako ima pravo da ih komentarie, a obino stoje na sajtu po 24
asa. Problem je kako odrat stalni kvalitet.
5. Portali informacija. Sajtovi koji kompjuterski, algoritmima selektuju informacije i mnoge be-
splatne servise krajnjim korisnicima, sve to u cilju informisanja, druzenja, zabave, komunikacije
meu ljudima itd Primer: www.naslovi.net
6. Blogovi. Onlajn dnevnici koje stvaraju i objavljuju grupe i pojedinci. Iako su neki politari i
javne linost poeli da bloguju, ipak se blogovi najvie vezuju za obine ljude koji piu o svojim
vienjima sveta i govore o svojoj svakodnevnici. Primer: www.bruxelles.blog
7. Sam svoj urednik. Zahvaljujui raznim tehnologijama, italac postaje sam svoj urednik. - RSS
(Really Simple Syndicaton ili Rich Site Summary) je jednostavan nain za automatsko (brzo) preu-
zimanje informacija sa veb sajtova. Umesto da poseujete veb sajtove kako biste videli da li se na
njima pojavila nova vest ili lanak, moete koristt RSS. Na taj nain ete odmah bit obaveteni o
najnovijim zbivanjima ili promenama na sajtu.
Dakle, krajem 90-ih, internet se smatrao direktno sukobljenim sa tradicionalnim medijima. Me-
utm, ta teza je danas prevaziena jer je internet napredovao ogromnom brzinom u poslednjih 15
godina i od medija koji se ita i konsultuje, postao interaktvan medij u ijem stvaranju i odravanju
esto uestvuje i sama publika. To je dovelo do jaanja uloge internet novinarstva u odnosu na
televiziju, radio i tampu.
Kljuni problem koji se javlja je ekonomska opravdanost. Neophodno je pronai pravu formulu
koja bi omoguila to nie trokove proizvodnje veb sadraja, a u isto vreme privlaenje to veeg
prihoda od reklama. Razreenju tog problema sasvim sigurno ne doprinosi ni injenica da su infor-
macije na internetu postale besplatne i da su se itaoci navikli da mogu da ih konsultuju a da ih ne
plaaju.
Reenje se vidi u sinergiji, odnosno u fuziji medija, starih i novog medija. Sutna je da je informa-
cija stalno prisutna, da se sajt dopunjuje redovno.
KAKVA JE ULOGA NOVINARA U INTERNET SVETU
Meanje informacija i zabave (infotainment), PR komunikacije i informacije, pojavljivanje be-
splatne tampe, brzina, amaterizam, tendencije su koje zabrinjavaju novinare.
Tradicionalni mediji su upali u krizu: s jedne strane opadanje profesionalnih standarda, samokri-
tke i rigoroznost, s druge strane jaanje politkog, ekonomskog pritska, loi ekonomski modeli,
opadanje itanost, otputanja...
Uz to, pojavljivanje informacija na internetu novinara skida sa pijedestala eksluzivnog prenosioca
informacija.
Komunikacija jedan ka vie (one-to-many) se transformie u komunikaciju vie na vie (many
to many).
Novinar gubi svoje prednost:
- istraivanje postaje preskupo
- informacije pristu u odreenoj vrst hijerarhizacije ka itaocu
- gubi kontrolu nad difuzijom, koja je na internetu viralna
- analitari se sami javljaju na blogovima
- korisnici alju eksluzivne snimke i informacije YouTube, Twiter, druge drutvene mree.
injenica je da su se mnogi novinari uplaili tehnoloke revolucije koju je doneo internet i da se
nisu adekvatno prilagodili. Oni su se uplaili kulturolokih promena, ali i svog statusa, svog radnog
mesta. Zbog toga su i sami novinari esto negirali internet kao pravi medij.
Novinar se sada ali da ima manje vremena za proveravanje, da mora da proizvodi vie sadraja sa
manje vremena. To ga ini zavisnijim od komunikacija, PR izvetaja, saoptenja za tampu.
Takoe se ali da se gubi razlika izmeu profesionalaca, amatera i publike. italac je sve partci-
patvniji. Ostaje da se edukuje i publika da moe da napravi razliku.
Kritari kau da novinari na netu jo uvek manje proizvode originalnog sadraja nego to preuz-
mu sa ostalih tradicionalnih medija. Neki to nazivaju fast-food informacijama .
ak su se pojavile debate Da li je internet spasilac ili grobar novinarstva?.
Na internetu informacije mogu da se pronau 24 sata, i italac moe da njih da reaguje kada god
hoe, komentarisanjem. To menja jo jednu karakteristku novinara njihovu sposobnost da vre
hijerarhiju vest. Umesto novinara, to sada ine sami itaoci. italac na internetu sam bira ono to
e da ita pravi svoju plejlistu , kao na MP3 plejeru, bira ta e da proita i sam to organizuje.
On takoe tu informaciju iri drugim korisnicima preko raznih mrea, sajtova, linkova, mobilnih
telefona i samim tm se dodatno smanjuje prostor za novinare.
Pa ipak, ima mesta za novinare. Novinari daju kredibilitet , mogu da daju bar kakvu-takvu ga-
ranciju kvalitetu i istnost vest, da daju perspektvu vest i izvre podelu izmeu dobrih i loih vest.
Iskustvo novinara u izboru informacija, stlskom i sadrajnom izraavanju, hijerarhizaciji je neto
to je za sada jo uvek nezamenljivo.
Meutm, da bi to ostvarili i sami novinari moraju da menjaju svoje navike i da ue:
- moraju da se naviknu na nove koncepcije informacije
- moraju da naue nove tehnike informacija
- moraju da prihvate da dele ulogu pruaoca informacija za publikom
Internet ja razvio na milione novih autora, pisaca, snimatelja, fotografa. Danas ljudi piu vie
nego ikada do sada piu i-mejlove, alju komentare na lanke, na forume, piu blogove, komu-
niciraju preko interneta. Oni takoe, vie nego ikada do sada, snimaju i fotografu i svoje snimke
razdeljuju.
Dakle, za novinara vie nije dovoljno da poznaje osnove pisanja, stsko izraavanje.
Oni koji hoe da nastave da zarauju u novinarstvu moraju da naue neto novo. Dok milioni
znaju da dobro piu i snimaju, mnogo manji broj ima ekspertzu da analizira svee informacije koje
interesuju publiku. Mnogi znaju da izvetavaju o neemu to im se nalazi pred nosem, da praktno
prenose informacije koje su im dostupne. Ali, ono to nedostaje je znanje o tome kako pronai
informaciju kada se ona ne nalazi ispred nas.
To dovodi do smrt stenografskog modela novinarstva, s obzirom na ogroman broj ljudi koji
mogu samo da snime neki dogaaj ili da izveste u maniru rekao je ovo ili ono . Ono to je ne-
ophodno su ekspert koji mogu da analizaju i zalau se za informacije koje idu u prilog interesu
javnost.
To zahteva novinare koji imaju profesionalnu obuku i iskustvo. Novinare koji imaju analitke spo-
sobnost, novinare koji imaju specijalistko znanje.
Istraivanje Online News Associaton i Medill School of Journalism Northwestern Univerziteta je
pokazala da onlajn menaderi i dalje trae ono za ta su se mnogi novinari obrazovali u novinarskim
kolama: trae saradnike koji imaju oseaj za znaaj prie, za detalje, koji su sposobni da ureuju
tekstove, a ne tehnike producente.
ele novinare koji znaju da budu u isto vreme i urednici jer e veoma esto morat sami da rade
u redakcijama To isto vai i za svet korporacija, NVO ili vladinih agencija, gde veb novinar mora da
bude obuen da sam proizvodi vest - a to ne moe da radi ako ne zna ta je fokus prie, ako ne
poznaje osnovne tehnike poput uvene obrnute piramide.
Nikada nije bilo bolje vreme nego danas da se ue u veb novinarstva. Pravi se novac, zapolja-
vaju se ljudi, trae se nove, inovatvne ideje. U Srbiji nema veterana veb novinarstva. Zato, budite
njegovi pioniri.
Bojana Barlovac
Ispostavilo se da je tajna uspeha u informatko doba ono to je oduvek bilo itanje, pisanje i
aritmetka, crkva, sinagoga, damija, vladavina prava i dobra vlada. Internet vas moe uinit pa-
metnijim ali ne i pametnim Tomas Fridman
1

Argentnski pisac Horhe Luis Borhes je 1941. godine svojom novelom Dvorite viljukasth
staza predstavio model koji savladava prostor i vreme kao dve super-sile kojima je ovek uvek
bio povinovan. Trebalo je skoro pet decenija da bi koncept detemporalizacije i deteritorijalizaci-
je s nastankom Veba postao opte dostupan. Novi medij ponudio je novinarstvu da zadri svoja
tradicionalna naela i oblike ali da proiri njihov domet. I novinarstvo je pristalo. Samo je trebalo
jo objasnit novinarima da novi medij, u skladu sa tm, zahteva i novu percepciju komunikatora
koji se njime slue.
Dejms Glen Stoval, profesor Veb novinarstva na Univerzitetu Tenesi, SAD, smatra da je najvanija
stvar na Vebu upravo vest. Onog trenutka kada svaki Veb novinar bude svestan toga, moi e da ko-
rist sve potencijale Veb-a kao takvog. Glavna specifnost tog novog medija jeste prenebregavanje
prostorno-vremenskih odrednica koje je omogueno postojanjem est osnovnih karakteristka Veb
novinarstva: kapacitet, feksibilnost, neposrednost, trajnost, interaktvnost i linkovanje.
KARAKTERISTIKE VEB NOVINARSTVA
1. KAPACITET
Novinar tampanih medija moe ispriat priu u 500 do 600 rei. Foto-reporter moe fotogra-
fsat ceo dan da bi na kraju samo jedna fotografja bila objavljena u novinama. Grafki novinar
moe dobit jednu ili dve kolone slobodnog prostora. TV reporter ima 40 sekundi da ispria
priu tako da 5-minutni intervju sa nekom osobom mora bit skraen na 7-sekundnu izjavu.
Sve to rezultra dvema velikim frustracijama tradicionalnog novinarstva nedostatak vremena
i prostora.
Veb u velikoj meri probija ove limite ukoliko ih ak i konano ne ukida -- Tekst moe da bude
znatno dui od 500 do 600 rei; Foto reporter moe postavit galeriju fotografja; Grafki no-
vinar je limitran samo veliinom ekrana; TV reporter moe imat neogranieno vreme na Veb
TV-u.
1
Tomas Fridman je dugogodinji kolumnista Njujork Tajmsa i trostruki odbitnik Pulicerove nagrade.
Specifnosti veb novinarstva
Jedini limit Veb-a predstavljaju: serveri na kojima su sajtovi smeteni a koji imaju odreeni ka-
pacitet, zatm veliina ekrana koju korisnik upotrebljava, vreme koje je potrebno da se odreeni
sadraj uita, kao i vreme koje novinar eli ili moe da utroi na pripremanje veb sadraja.
2. FLEKSIBILNOST
Veb novinaru je na raspolaganju da operie raznim formama predstavljanja informacije: rei,
slike, audio, video, grafka, forumi... Navedene forme nisu ba dovoljno istraene to Veb novina-
rima otvara mnogo mogunost za ostvarivanje kreatvnost razliitm kombinovanjem ovih formi
novinarskog Veb izraavanja. Tako npr. audio picture gallery (galerija slika sa zvukom) je nova forma
prezentovanja informacija po kojoj se sajt Njujork Tajms (www.nytmes.com) izdvaja od ostalih on-
lajn izdanja amerikih listova. Tako npr. izloba slika se ne moe lepo predstavit u pisanom obliku
uz jednu-dve fotografje dok se na TV-u sutna izlobe gubi u senci atmosfere sa dogaaja koja
izbija u prvi plan. Stoga jedino audio picture gallery ispunjava sve kriterijume verodostojnog izve-
tavanja sa takvog dogaaja iz razloga to posetlac te Veb stranice gleda sliku po sliku sa izlobe uz
prigodan objanjavajui tekst i muziku u pozadini ime ste utsak da se nalazi u muzeju ili galeriji
sa audio vodiem.
audio picture gallery
Usled feksibilnost i slobode kombinovanja razliith formi, Veb novinarstvo rui zidove tradici-
onlanog novinarstva. Na taj nain ovaj novi medij namee i novu koncepciju novinarske profesije
uvodei pojam tzv. backpack novinara koji vlada razliitm formama novinarstva a nije specijalizo-
van samo u jednoj polju (npr. pisanje ili fotografja).
3. NEPOSREDNOST
Istovremenost diverziteta. Mnogi veliki dogaaji obuhvataju vie manjih istovremenih dogaa-
ja (npr. 11. septembar u SAD - ruenje Bliznakinja, avion udara u zgradu Pentagona dok amerika
vlada zaustavlja saobraaj u celoj zemlji). Veb je jedini medij koji tu raznovrsnost moe da isprat na
jednom mestu, u isto vreme. Tako npr. prikazivanje golf turnira na TV ekranu izgleda dosadno jer
su svi dogaaji koji se deavaju na golf terenima u tom trenutku neuhvatljivi za TV koji je fokusiran
na jednog igraa ili jedan potez.
Sveobuhvatnost. Kao to je prethodno reeno, Veb ima veliki kapacitet, tako da prilikom izve-
tavanja o velikim nesreama kao to je zemljotres na Haitju, jedino Veb nema tu prostornu i vre-
mensku ogranienost omoguavajui da se navedu sve rtve kao i svi relevantni snimci i fotografje
o toj tragediji. Televizija i novine mogu da se fokusiraju i prenesu samo jedan segment dogaanja
koja publiku ne moraju da zanimaju a situaciju moe da promeni tako to e okrenut drugi kanal ili
uzet druge novine dok na Veb-u publika sama kreira svoj Infobahn
2
.
Brzina sa kontekstom. Veb ima mo da sve brzo apstahuje i aurira. Dok bi TV novinarima ko-
panje po arhivi oduzelo previe vremena kada su u pitanju udarne vest pod oznakom hitno, Veb
novinar moe brzo da postuje vest na sajt ali i obezbedi kontekst dogaaja o kojem izvetava. Tako
npr. ako je vest o zemljotresu koji je pogodio Hait, Veb novinarima je na raspolaganju celokupna
onlajn arhiva u vezi sa tom zemljom, eventualnim ranijim sluajevima zemljotresa i sl. koja se vrlo
brzo moe integrisat u postojei sadraj udarne vest obezbeujui iri kontekst. Takoe, organizo-
vanost konteksta dogaaja i samog dogaaja je najpodesnija na Veb-u.
4. TRAJNOST
Govorit o vebu kao permanentnom mediju deluje nemogue onome ko satma radi na tekstu na
kompjuteru a koji moe da se izbrie samo jednim klikom. Papir se unitava, video i audio trake pro-
padaju, a Veb sadraji mogu da traju dok ih neko fziki ne ukloni. Veb kao medij i u ovom segmentu
stoji nadmono nad tradicionlanim budui da je jedini na kojem nita ne propada i na kojem se
nita ne moe u potpunost izgubit ukoliko se regularno odrava a materijal arhivira. Upravo ta
trajnost vodi ka brzom i jednostavnom obezbeivanju konteksta.
5. INTERAKTIVNOST
Ineraktvnost je osnovna specifnost Veb novinarstva koju karakterie potpuno novi odnos publi-
ke i novinara/medijske organizacije. Tradicionlani mediji su vrlo limitrani po pitanju interaktvno-
st. Televizija gledaoce angauje eventulanim kontakt ukljuenjima i slanjem tekstualnih poruka sa
svojih mobilnih telefona dok se nametnut sadraj ne moe korigovat ve samo uklonit klikom na
daljinskom upravljau. tampani mediji su neto feksibilniji iz razloga to organizacijom svog sadr-
aja (naslovi, nadnaslovi i sl.) omoguuju itoacu da bira ta e itat ali ne postoji kanal za povratnu
reakciju osim pisanja redakciji.
2
Infobahn ili Informaton Superhighway je termin kojim je Al Gor, nekadanji potpredsednik SAD-a i dobitnik Nobelove nagrade za mir, nazvao
imaginarne puteve koje ljudi kreiraju prilikom kretanja na Vebu.
S druge strane, publika na Veb-u sama gradi svoj birajui Infobahn izmeu sajtova kao i sadraja
unutar sajtova. Interaktvnost na Veb-u se sprovodi na razne naine: razliita glasanja i ankete,
forumi, komentari, et uivo sa medijskim komunikatorima, blogovi... To dalje slui medijskoj orga-
nizaciji da prat i sazna vie o svojoj publici ali i o poseenost i reakcijama na svoje sadraje.
6. LINKOVANJE
Link, kako se Hyperlink esto skraeno naziva, je tekstualna adresa odgovarajueg dokumenta.
Selekcija odgovarajueg linka govori pretraivau da zatrai odgovarajui dokument od servera.
Re hypertext, iz koje proiste hyperlink (link), skovao je 1965. Ted Nilsen tako da prefks
hyperna re tekst, koji pote od grke rei - koja znai preko ili izvan, oznaava prevazi-
laenje starog linearnog sistema pisanog teksta omoguujui prenebregavanje vremena i prostora
takvim nainom komuniciranja.
Korienjem linkova u novinarskim anrovima, stvara se potpuno nova arhitektura th anrova a
samim tm i podvrsta novinarstva koja se naziva Link novinarstvo. Tu novu oblast i termin Link no-
vinarstvo defnisao je u februaru 2008. godine Skot Karp, nekadanji direktor sektora za digitalne
strategije u Atlantc Media ali i osniva socijalne mree za novinare pod nazivom Publish2. Prema
Karpu, link novinarstvo podrazumeva preuzimanje sadraja drugih onlajn medijskih organizacija i
blogera i njihovo ubacivanje u sadraj sopstvene vest kako bi pria bila kompletno pokrivena.
Profesor kole novinarstva na Sit univerzitetu u Njujorku, Def Darvis, je rekao da vest nije
one-size-fts-all, dakle ne moe svima da odgovara. Meutm, Veb kao novi medij svojom novom
arhitekturom vest prua posetocu mogunost da sam jednostavno dolazi do informacija koje su
mu potrebne a novinar mu to omoguuje i olakava linkovima iz svog teksta.
Cilj restrukturisanja vest tj. iznalaenja novog arhitektonskog reenja za njih, jeste da posetoci
dobiju najbolje mogue pokrivanje odreene teme.
U ekosistemu linkova uz tu novu arhitekturu vest, smatram da mi kao industrija treba da jo
vie istaknemo i odamo priznanje originalnom izvetavanju. U budunost e originalno novinar-
stvo bit podrano od strane publike koja preko linkova moe dublje da prodre u to izvetavanje ali
i putem reklamiranja sopstvenog sadraja na taj nain, rekao je Darvis.
To vodi ka zlatnom pravilu link novinarstva Linkuj ka dobrim stvarima koje su drugi napisali
kao to bi hteo i da oni vode ka tvojim dobrim tekstovima. U cilju da steknu a potom i zadre to
vei broj poklonika koji e pratt ta oni piu, blogeri su prvi koji su shvatli princip Linkuj ili te nee
bit. Stoga oni vrlo vode rauna o tome ka kome linkuju i ko linkuje ka njima.
NOVA ARHITEKTURA VESTI
U onlajn novinarskim tekstovima, link novinarstvo ini kontekst prie lako dostupnim, ali samo
linkovanje nije novinarstvo ve ga samo novinar moe uinit tako to e prethodno proverit da
li link ispunjava odreene kriterijume da bi se mogao ubacit i na taj nain uinit kompletnijim i
relevantjim taj novinarski tekst.
Darvis iste da je kljuno za novu arhitekturu vest da ona odrava poverenje posetlaca u te no-
vinare i tu medijsku organizaciju iz razloga to novinar linkovanjem pokazuje na koji nain je doao
do nekog podatka.
Teoretar online novinarstva Geri MekGavern smatra da postoje dve fundamentalne razlike iz-
meu pisanja za Veb i za tampu:
itaoci onlajn vest mogu lako i brzo da nau rei i odreene pojmove iz sadraja koji ih zani-
maju. To se moe posti i sa tampanim medijima s tm to bi iziskivalo vie vremena.
itaoci onlajn vest mogu da linkuju. To se ni na koji nain ne moe posti sa tampanim medijima.
Stoga MekGavern zakljuuje da je link najvanija stvar koju e novinar stvorit u svom tekstu. On
naglaava da se ubojit veb sadraj dobija samo uz pomo ubojith linkova.
KAKO STVORITI UBOJIT LINK
Mesto linka u vest
Linkovi se nikako ne smeju stavljat u prva dva paragrafa (eventualno u drugi ukoliko novinar
proceni veliku vanost linkovanja informacije iz tog pasusa). Poto link predstavlja poziv na akciju,
stavljanje linka na poetak vest, pa ak i na poetak pasusa govori klikni na mene jer je ostatak
dosadan kako kae Mek Govern. S obzirom na to da linkovi, naroito oni unutar teksta, pozivaju
itaoca da prekine trenutno itanje, autor teksta mora da razmisli da li ba eli to da uini. Paragraf
ne sme sadrat vie od jednog ili dva linka, osim ukoliko ne postoji snaan razlog da se doda jo
neki link, iz raloza to bi to delovalo pretrpano i zbunjujue za itaoca.
Struktura linka
Prilikom biranja rei koje e init link u vest treba se vodit istm pravilom kljunih rei kao i kod bi-
ranja kljunih rei za naslov i lid te vest. Samo nekoliko rei treba da predstavlja link (od tri do sedam
rei), u suprotnom - link deluje ometajue na itaoca. Meutm, iz konteksta ili rei koje ine link
treba da bude jasno gde taj link vodi i ta italac moe tamo da sazna. Ako se izaberu prave rei, tu
vest e pretraivai lake nalazit a posetlac e precizno znat ta moe da oekuje kada na to klikne.
Nepravilno linkovanje: Vlast Srbije su pre mesec i po dana za Darkom ariem raspisale Interpo-
lovu poternicu poto ga sumnjie da je bio na elu grupe koja je prole jeseni pokuala da prover-
cuje vie od dve tone kokaina iz Latnske Amerike u Evropu.
Pravilno linkovanje: Vlast Srbije su pre mesec i po dana za Darkom ariem raspisale Interpolovu
poternicu poto ga sumnjie da je bio na elu grupe koja je prole jeseni pokuala da provercuje
vie od dve tone kokaina iz Latnske Amerike u Evropu.
Potrebno je da novinar prethodno razmisli o tome ta ljudi najee kucaju na internet pretrai-
vaima da bi doli do informacije na iju stranicu ih autor vest alje. Tako npr. Jefini Letovi Berlin
e ljudi pre kucat u pretraivaima nego Povoljne Avionske Karte Berlin. Nikako se ne sme pisat
pogledajte ovde ili za vie informacija, kliknite ovde.
Kad se obelee eljene rei, ubaci se samo URL
3
stranice na koju se italac alje i link se prepozna-
je od ostalog sadraja po tome to je podvuen ili plave boje, ili i jedno i drugo.
Link ne ispunjava svoju funkciju ukoliko je:
Nejasan. Proseno inteligentnom itaocu bi tebalo odmah da bude jasno ta e dobit ukoliko
klikne na taj link. Ako nije jasno iz rei koje ine taj link, onda bi trebalo da bude poznato iz celoku-
pnog konteksta.
Previe opt. Ukoliko link vodi ka poetnoj strani nekog sajta u okviru ijeg sadraja se treba
dodatno trait relevantnu informaciju zbog koje je posetlac kliknuo na taj sajt onda je itaocu
znatno oteana situacija. Novinar i urednik bi trebalo da linkom odmah dostave informaciju svom
posetocu bez njegovog dodatnog truda.
Irelevantan. Neki linkovi mogu posedovat puno informacija ali da nisu u direktnoj vezi sa pri-
om (tekstom).
Komercijalan. Linkovi ne bi trebalo da vode posetoce ka reklamama ili sajtovima na kojima
se od njih na bilo koji nain zahteva da potroe novac osim ukoliko to nije svrha linka, dakle jasno
naznaeno. Mnogi sajtovi tako naslov neke knjige linkuju ka sajtu Amazon.com gde je cilj da se
posetocu sajta proda ta knjiga. Takvi linkovi ne daju nikakve dodatne informacije itaocu ve mu
samo oduzimaju vreme.
Nepostojei. Kada novinar ili urednik ubacuju linkove u svoj tekst oni ne mogu da pretpostave
koliko e sajtovi/stranice na koje alju svoje itaoce ivet. Takoe se deava da neki sajtovi posle
nekog vremena zakljuaju svoje vest dajui im tako status tzv. premium content-a za koji bi itaoci
koji su upueni na taj link trebalo da plate kako bi doli do relevatne informacije zbog koje su tu.
3 URL veb adresa
FORMAT I PONAANJE
Veb kao novi medij zahteva da bude pravilno percipiran ne samo od strane profesionalnih komu-
nikatora ve ga i publika drugaije doivljava. Stoga, pre nego to ponete da piete za Veb, nepo-
hodno je znat osnovne razlike izmeu Veba i tampe iz perspektve publike format i ponaanje.
Format
Veb publika ima potpunu kontrolu nad sadrajem u smislu vremena i mesta koje e mu obezbe-
dit dok kod tampe ta privilegija pripada urednicima novina.
tampani sadraji su statni dok nam Veb obezbeuje razliite dinaminost.
tampa ima formu portreta dok Veb ima formu pejzaa. To odreuje koliko dugo nae oi mogu
da izdre itanje u horizontalnoj liniji pre nego to se umore ili izgube koncentraciju.
Dok nas tampa limitra sa svojim linearno organizovanim sadrajem, Veb nam otvara razne
mogunost brzog pretravanja iz jednog u drugi sadraj.
Ponaanje
itaoci vest na Vebu, za razliku od novinske publike, poseduju neto to psiholozi zovu kognitv-
nim optereivanjem s obzirom na to da se Veb publika uvek pita Gde e ovaj link da me odvede,
ta ovde mogu da oekujem
Ljudi tano znaju ta ele da proitaju na Vebu i zato gube strpljenje ako treba u tom tekstu da
itaju neto to nije toliko blisko povezano sa sadrajem koji ih zanima.
Ljudi ee skeniraju pogledom sadraj na ekranu nego to ga zaista itaju kao to je sluaj kod
novina.
Velika brzina uitavanja sadraja ljude tera da ee menjaju sadraj na Vebu tako da postaju
znatno nestrpljiviji nego to su prilikom okretanja stranica novina. Takoe, to je tekst na Vebu
dui, vie se gubi strpljenje za itanje celog teksta.
UMESTO ZAKLJUKA -- 11 NE Veb novinarstva
4
1. Ne zaboravite publiku.
2. Ne terajte ljude da ekaju sadraj koji nije vredan toga.
3. Ne koristte Netskejp a da to ljudima prethodno ne naznaite.
4. Ne budite nejasni.
5. Nemojte da linkujete samo da biste linkovali.
6. Nemojte zanemarit navigaciju.
7. Ne shvatajte sebe previe ozbiljno.
8. Ne troite bez razloga uitavanje sadraja na ekranu.
9. Ne zanemarite veliinu slika i ALT tagove
5
10. Ne uznemiravajte nas ukoliko nemate ta da kaete.
11. Ne idite u dubinu i ne budite previe opirni ve budite fokusirani i idite u dubinu.
4
The Commitee of Concerned Journalists, koji je pripremio ovu listu, je svetska organizacija koja okuplja novinare, publiciste, vlasnike medija i
akademike zabrinute ta budunost novinarske profesije.
5
ALT tag alternatvni sadraji
LITERATURA
Mc Quail. D. (1994): Mass Communicaton Theory, SAGE, London
Stovall, J.G. (2004): Web Journalism Practce and Promice of New Medium, Pearson Educaton
Inc, United States
Mc Govern, G. (2006): Killer Web Content, A & C Black Publishers Ltd., London
Herman, E.S; Mekesni, R.V. (2004): Globalni mediji Novi misionari korporatvnog kapitalizma,
Clio, Beograd
Lorimer, R. (1998): Masovne komunikacije, Clio, Beograd
Manovich, L. (2001): The Language of New Media, The MIT Press
James Glenn Stovall, The Art of Linking
htp://www.jprof.com/onlinejn/artofinking.html
Poseeno: 21.01.2010.
Greg Linch, Nine Steps to Verifed Link Journalism
htp://blog.publish2.com/2010/01/05/nine-steps-to-verifed-link-journalism/
Poseeno: 21.01.2010.
Mindy Mc Adams, Link journalism: Credibility and authority
htp://mindymcadams.com/tojou/2008/link-journalism-credibility-and-authority/
Poseeno: 20.01.2010.
Edward J. Delaney, Frank Rich: Why I link
htp://www.niemanlab.org/2008/12/frank-rich-why-i-link/
Poseeno 21.01.2010.
Elizabeth Osder, Dos and Don'ts of Web Journalism
htp://www.concernedjournalists.org/dos-and-donts-web-journalism
Poseeno: 23.01.2010.
Scot Carp, Reinventng Journalism On The Web: Links As News, Links As Reportng
htp://publishing2.com/2008/02/20/reinventng-journalism-on-the-web-links-as-news-links-as-
reportng/
Poseeno: 23.01.2010.
Josh Korr, The New AP
htp://blog.publish2.com/2008/10/08/the-new-ap/
Poseeno: 21.01.2010.
How Good Is The Mainstream Media At Linking Out?
htp://www.seoco.co.uk/blog/how-good-is-the-mainstream-media-at-linking-out/
Poseeno: 21.01.2010.
Jef Jarvis, New rule: Cover what you do best. Link to the rest
htp://www.buzzmachine.com/2007/02/22/new-rule-cover-what-you-do-best-link-to-the-rest/
Poseeno: 23.01.2010.
Aleksandar Mit
anrovi internet novinarstva
Novinski anrovi su modeli koji omoguavaju da se sadraj masovnih medija predstavi na jedan
primeren i razumljiv nain.
Najei anrovi u novinarstvu, ukljuujui u veb novinarstvu, su:
VEST: prilog koji sadri elemente ko, ta, kada, gde, zato i kako nekog aktuelnog do-
gaaja. Vest daje osnovu za izvetaj kada prilog razrauje elemente vest, opisuje zbivanja koje
je proizvelo te injenice i predstavlja kontekst, odnosno pozadinu vest.
LANAK: novinska forma izraavanja koja prua itaocu mogunost svestranijeg uvida u materiju
i usmerava ga ka zauzimanju stava. On analizira pozadinu i smeta dogaaje u iri kontekst njihovog
znaenja.
INTERVJU: u isto vreme metod dolaenja do informacija neophodnih za sve ostale novinske an-
rove, ali i anr za sebe u kojem autor postavlja pitanja sagovornika o temama koje su od interesa-
vanja publici.
KOMENTAR: prilog u kojem autor analizira odreenu pojavu, fenomen, i nastoji da publiku ubedi
u svoj lini stav o uzrocima i posledicama.
I VEST OSNOVA NOVINARSTVA
AKO JE VEST KOKTEL INFORMACIJA, KAKO I GDE DA NABAVITE NEOPHODNE SASTOJKE?

Osnova novinarskog pisanja je vest i u tampi, i na televiziji, i na radiju, a pre svega na netu, koji
u velikoj meri duguje svoju popularnost injenici da moe da 24 sata u real-tme -u objavjuje
najnovije vest i da ih dopunjuje.
Vest je pobeda koarkaa na svetskom prvenstvu, smena premijera, prodaja velike kompanije,
ostavka fudbalskog selektora, operacija na grlu poznatog pevaa, velika poplava u Beogradu. Vest
je sama po sebi vredna objavljivanja, ali i slui kao inicijalna kapisla za druge anrove pisanja: re-
portae, komentare, analize.
Pogledajmo ta bi sve moglo da ini vest:
Pria o dogaaju, injenici ili miljenju koja interesuje publiku
Prezentacija novih dogaaja u novinama, asopisima, radiju ili TV
Sve to dovoljno ljudi eli da ita, a da zadovoljava standarde dobrog ukusa
Sve to je novo i interesuje vei broj ljudi najbolja vest je ona koja ima najveci znaaj za
najvei broj ljudi
Precizan i aktuelan opis dogaaja, otkria, miljenja i svega onog to interesuje publiku
Prvi neredigovan nacrt pisanja istorije
Ali ta to od vest ini vest? Postoji konsenzus da je za odreivanje toga ta je vest potrebno
upotrebit nekoliko kriterijuma :
Bliskost. to je dogaaj geografski blii publici, imae vei znaaj za publiku. Znai, ako je
naa teniserka Jelena Jankovi uspela da se plasira u tree kolo nekog jakog turnira, vest
e u Srbiji imat vei znaaj nego recimo u Americi. Tamo e pak vest o pobedama sestara
Vilijams imat mnogo vie mesta.
Aktuelnost. to je dogaaj aktuelniji, to je zanimljiviji publici. Ako se neto dogaa SADA,
zanimljivost je najvea. Recimo, ako je takmienje u toku ili se zavrilo pre neznatnog vre-
mena, anse da bude u vestma je mnogo vee nego ako se dogodilo jue.

Bitnost. to su u pitanju publici poznatji ljudi, to je dogaaj interesantniji. Znai, ako je
Dejvid Bekam proslavio roendan velikom urkom za igrae Milana, njegov roendan e
bit vest, dok roendan nekog manje poznatog igraa nije interesantan.
Sukob. Publika voli svae, rivalitet, sukobe. Svaa trenera i igraa je vest. To to se dobro
slau nije.
Retkost. Dogaaji koji se retko deavaju privlae vie panje. Svi znaju za uveni primer :
ako pas ujede oveka to nije vest. Vest je ako ovek ujede psa.
Emocije. Dogaaj koja izaziva sreu, tugu, ponos ili bes ima elemente emocije i stoga je
interesantniji publici.
Naravno, ne mogu sve vest da imaju sve ove elemente. Meutm, pri odabiru vest, valja vodit
rauna o tome da vest sadri to vie ovih elemenata.
II LANAK
lanak je novinska forma izraavanja koja prua itaocu mogunost svestranijeg uvida u materiju
i usmerava ga ka zauzimanju stava. On analizira pozadinu i smeta dogaaje u iri kontekst njiho-
vog znaenja. Relatvno je dui i ima sloenu strukturu. To je mozaina, hibridna forma koja sadri
gotovo sve forme novinarskog izraavanja: od vest, preko intervjua, do komentarisanja i ocena
karakteristnih za komentar i kritku.
Postoje dve verzije multmedijalnih pria. Prva verzija predstavlja multmedijalnu priu koja je
zasnovana na tekstu, s dodacima i video i audio klipova, fotografje i interaktvne grafke. Osnova
ovih pria se nalazi u novinama i asopisima. Video klipovi koji se koriste su samo klipovi koji su
prenet sa televizije na internet format, najee preko You Tube-a. Mnogi pobornici multmedijal-
nog veb novinarstva ak smatraju da ovaj tp pria ne zasluuje naziv multmedijalna pria ve
da se radi o obinim tekstovima propraenim multmedijalnim ilustracijama.
Drugu verziju predstavljaju prie koje su u osnovi promiljene i napravljene kao multme-
dijalne . Dakle, pria je u stvari kola multmedijalnih materijala teksta, fotografja, video kli-
pova, audija, grafka i drugog interaktvnog materijala koji je predstavljen na veb sajtu tako da je
informacija u svakom mediju komplementarna, odnosno informacije dopunjuju jedna drugu i ne
ponavljaju se. Razliite delove prie ilustruju razliit mediji. Cilj je da se iskorist najadekvatnija
medijska forma video, audio, fotografja, tekst, animacija koja e predstavit segment prie na
najinformatvniji i najuverljiviji nain (za razliku od prve verzije u kojem multmedija slui samo za
ilustraciju i ponavlja praktno informaciju).
Dnevnik Los Angeles Times , na primer, pravi razliite verzije multmedijalnih priloga :
htp://www.latmes.com/news/local/photography/
Takoe, multmedijalne prie mogu da se dele i na one koje pravi sam reporter i one koje ilustruje
urednik.
Kada reporter sam sastavlja priu, on sam prikuplja video klipove, fotografe, prikuplja informa-
cije koje mogu bit spojene u infografji.
Kada urednik sastavlja priu, on alje fotoreportera da slika, jednog reportera da napravi inte-
vjue, reportera s kamerom da neto snimi. Urednik je taj koji od poetka dri sve konce u rukama.
Naravno, ne mogu sve prie da budu dobre multmedijalne prie. Najbolje multmedijalne prie
su multdimenzionalne : brza akcija za video, proces koji se moe ilustrovat za grafku (npr : kako se
vri neka hirurka operacija), jake emocije za fotografju, zanimljivi citat za audio.
III INTERVJU
Intervju je, kao to smo rekli i metod i anr. U svakom sluaju, on predstavlja razmenu informacija
izmeu novinara i izvora, odnosno novinar pokuava da dobije miljenje od izvora o nekoj temi.
Intervjuisani izvor moe da bude:
- Linost od javnog znaaja: politar, menader velike kompanije
- Popularna linost : sportsta, muziar
- Linost koja ima autoritet da komentarie teme od javnog znaaja : analitar, psiholog
- Oevidac dogaaja, esto i obian graanin (oevidac nekog incidenta)
Intervjui mogu da se dele na:
- intervju pitanja-odgovori (Q&A questons and answers). To je najosnovniji tp intervjua.
Autor postavlja pitanja, izvor odgovara. Nema interpretacije odgovora.
- intervju-portret. Autor pravi profl odreenje linost koristei u tekstu ne samo pitanja i od-
govore ve i dodaje svoje opservacije, objavljuje detalje iz biografje, anegdote, opisuje pona-
anje sagovornika.
- tematski intervju esto se sastoji o vie intervjuisanih linost koje povezuju pitanja o jednoj
tematskoj celini.
IV KOMENTAR
Komentar je novinarski anr u kojem autor iznosi svoje lino miljenje o odreenoj pojavi od
interesa za iru javnost.
Najbolji komentari su oni koji uspevaju da se dre jedne teme, koji imaju ubojitu argumentaciju,
jasnu poentu i prepoznatljiv lini stl autora.
Na vebu, komentare u velikoj meri zamenjuju blogovi kao specifna forma kolumne i komentara.
REZIME:
Vest lanak Intervju Komentar
Odnosi se na
najsveiji dogaaj
Kratka forma
Samo najbitniji el-
ement pregled
injenica
Odsustvo linog
miljenja
Objanjava
dogaaje i stavlja
ih u kontekst
Dua forma
Zasnovan na
injenicama
Kompleksan,
slojevit
Nema linog
miljenja
Neophodan ba-
lans izmeu izvora
Metod dolaenja
do informacije i
poseban anr
Moe bit i kratak
i dui
Pitanja mogu da
sadre lini vred-
nosni sud
Iznoenje linog
miljenja
Mora bit fokusi-
ran na jednu temu
Mora da govori o
bitnoj temi
Mora da razvije
ubedljiv argument
Prepoznatljiv lini
stl
Aleksandar Mit
Izvori informacija i pretraga na vebu
Novinar je univerzalna neznalica. Novinar je neznalica koja sve zna ili sveznalica koja nita ne
zna. Ovaj klie o novinarima opravdan je samo do odreene mere. Jer prednost novinara je u tome
to oni mnogo toga moraju da znaju, a kada ne znaju neto, onda znaju gde to neto mogu da sa-
znaju. U tom smislu, novinar i ne treba da ima znanje o svemu, ali mora da ima sposobnost i znanje
da izgradi oko sebe krug ljudi, krug izvora informacija i sistem pronalaenja informacija koji e mu
na brz i jednostavan nain dostavit podatke koji ga interesuju.
Izvetavanje je osnovni zadatak novinarstva, bez obzira o kom mediju se radi. Neko mora da pro-
nae informaciju koja zadovoljava kriterijume novinarstva, dolazi od kredibilnih izvora i jeste vest.
Za to je novinaru potrebno da:
- bude znateljan: da ima elju da istrauje, da ima njuh za ono to jeste vest;
- bude uporan: ne sme lako da odustane ako mu je teko da doe do informacije ;
- bude odvaan : mora da bude spreman da postavi teka pitanja, ak i ako to dovodi do
ljutnje ili neprijatnih situacija;
- bude ubedljiv : mora da dokae izvoru zato bi ba njemu trebao da prui odreenu infor-
maciju ;
- ima dobro pamenje : mora da se priset gde se nalaze adekvatni izvori informacija ;
- ume da slua : mora da bude strpljiv pri sluanju izvora, pre svega kada se radi o intervjuima ;
- obrat panju na detalje : reporter mora da razume sve detalje prie o kojoj izvetava i da
razmotri da li su svi neophodni izvori kontaktrani i ukljueni.
RAZMILJAJTE KAO REPORTER !!!
Kako pronai temu ili vest ?
Preko drugih medija : lokalnih novina, radija, televizije, internet sajta
Razgovorom s izvorom informacija (intervju, izjava)
Istraivanjem odreene teme
Saoptenjem, prisustvovanjem odreenom dogaaju
Jednom kada imate ideju o nekoj vest ili lanku, morate da naete dovoljno informacija na osno-
vu kojih ete napisat tekst.
Koji su vam element potrebni ?
Opis samog dogaaja detalji koji odgovaraju na pitanja : ko, ta, kako, gde, kada, zbog
ega ?
Izjava relevantne osobe
Odgovor na pitanje zato je vest bitna?
Da li postoji i druga strana medalje prie, neko ko ima drugaije miljenje o temi (u tom
sluaju potrebna je i izjava te druge osobe)?
Uzmimo kao primer sportski dogaaj:
Najosnovniji element :
- Ekipa i rezultat
- U okviru kog takmienja se odigrao susret
- Mesto odravanja
- Vreme odravanja (dan)
- Kljuni moment na jednoj utakmici ta je presudilo ?
- Znaaj utakmice za takmienje (koje su posledice ovog rezultata) Eventualno tabela ili
istorijski znaaj utakmice.
- Rezime kretanja rezultata
- Najvaniji statstki podaci o napadu i odbrani
- Izjave igraa i trenera
- Utcaj spoljnih faktora na igru (vetar, kia, sneg, sunce, toplota)
- Eventualne povrede igraa
- Eventualne suspenzije igraa za naredne utakmice
- Kada se igraju naredne utakmice, naredna takmienja
Najbolje je ako za jednu vest imate sve relevantne izvore. Obratte panju na sledei primer :
Nakon sukoba navijaa Crvene zvezde i policije, portparol MUP-a saoptava da su Zvezdini hu-
ligani pod dejstvom alkohola nasrnuli na policiju i da je pritom jedan policajac povreen. Jedan od
policajaca, uesnik u sukobu, potvruje ovu priu .
Razmislite u emu je problem sa ovom veu.
Naravno, problem je to su oba izvora iz policije, odnosno jedne te iste insttucije, odnosno jedne
strane u sukobe. ta ako je policija izazvala incident ?
Kako reiti ovaj problem ? Pre svega, potrebno je nai voe navijaa Crvene zvezde i razgo-
varati sa njima. Potrebno je i razgovarati sa drugim moguim svedocima sukoba. Najzad, ne-
ophodno je kontaktirati lokalnu bolnicu i utvrditi da li ima povreenih i na strani Zvezdinih
navijaa.
Izvori informacija:
Bez izvora, nema informacija bez informacija, nema novinarstva. Novinar bez dobrih izvora ne
moe da bude dobar novinar.
Izvori mogu da se podele na:
1) Sagovornike (s kojima se razgovara)
2) Dogaaje (o kojima se izvetava)
3) Postojee sadraje (koji mogu da se prikupljaju i pretrauju)
I SAGOVORNICI:
Glavni zadatak novinara je da doe do sagovornika koji imaju odreenu informaciju koja je re-
levantna za njegov prilog. Naime, izvor veine informacija za jednog novinara su ljudi, odnosno
sagovornici reportera. Novinari ne mogu da prisustvuju svim dogaajima i esto moraju da zavise
od sagovornika, svedoka ili zvaninika kao izvore informacija. Takoe, sagovornici imaju esto ak-
tuelnije informacije u odnosu na ve postojee sadraje.
Postoje sledei izvori:
-Slubeni: ovlaeni funkcioneri, portparoli
-Neslubeni: oevici dogaa, svako ko zna neto o dogaaju o kojem novinar izvetava
Uzmimo sportski primer:
Slubeni kontakt :
Predsednik kluba ili neki drugi klupski zvaninik
Trener
Kapiten tma
Lekar
Sudija
Delegat
Neslubeni :
Ljudi van uprave
Ekspert, analitari
Prijatelji, lini kontakt
Izvore moe da delimo i na :
- Javne izvore: izvor koji izlazi direktno u javnost sa punim imenom i prezimenom.
- Anonimni izvori: izvor iz insttucije ili osoba koja ima informaciju o odreenoj temi, a ne eli da
mu se ime pojavi u javnost. Moe da bude i dobro obaveteni pojedinac koji upuuje na istraiva-
nje odreene vest.
Do slubenih, javnih kontakata se moe doi linim odlaskom u odreenu insttuciju ili telefon-
skim pozivom.

Pre nego to nazovete ili odete u odreenu insttuciju :
Istraite malo temu
Pripremite pitanja
Ponesite tehniki materijal za prikupljanje informacija (diktafon, kamera)
Ako idete na lice mesta, pristojno se obucite
Kada nazovete ili doete u odreenu insttuciju :
Predstavite se : ko ste, iz kog razloga dolazite (npr : kolski rad, novina), koju informaciju
konkretno traite.
Postavite pitanja, intervjuiite sagovornika
U sluaju da je sagovornik nedostupan, odsutan zakaite novi sastanak ili se raspitajte
kada moete ponovo da pozovete, doete
Budite uporni i samouvereni, ali nikako drski i nepristojni
Kako vodit intervju, razgovor, postavljat pitanja na pres konferenciji?

Dobro se pripremite, saznajte to vie o sagovorniku
Proitajte izjave, intervjue koje je sagovornik ve ranije dao
Razgovarajte sa ljudima koji su ve intervjuisali sagovornika
Zapiite pitanja
Doite na vreme na intervju
Nemojte odmah poet sa pitanjima askajte malo da bi njega i sebe opustli
Budite ljubazni
Budite otri ako to zahteva tema
Ne gubite fokus nemojte da vas sagovornik odvede od teme o kojoj hoete da razgovarate
Postavljajte direktna pitanja
Postavljajte kratka pitanja
Nemojte iznosit svoje miljenje
Nemojte pravit uvod u pitanje sopstvenim miljenjem
esto koristte sagovornikovo ime
Ponovite nekoliko poslednjih rei iz njegove reenice
Poite sa lakim pitanjima
Ostavite najtea pitanja za kraj nakon zagrevanja
Uvek na kraju pitajte : Imate li neto da dodate ? . Nikad se ne zna, moda tada saznate
najvie.
Specifnost intervjua na vebu su sledee :
Veb je proirio naine dolaenja do ljudskih izvora. Pre svega, lake je doi do ljudi zbog dobrih
telefonskih direktorijuma koji postoje na internetu, ali i injenice da praktno svaka insttucija ili
organizacija na svom sajtu navodi mejlove ili telefonske brojeve zaposlenih. Mejlovi su pruili pri-
liku da pored intervjua uivo - oi u oi ili telefonom, do razmene informacija moe doi i
preko eletronske pote.
Intervju preko mejla ima svoje pozitvne i negatvne strane :
Pozitvne strane :
1) Sagovornik e lake pristat na njih jer moe da odgovori kada on poeli i ima unapred pri-
premljenu listu pitanja pa nema iznenaenja .
2) Sagovornik moe da bira rei i prui smisleniji odgovor.
3) Mogui intervjui sa osobama koje se nalaze fziki daleko.
4) Brza i laka forma koja tedi vreme svima.
5) Ostaje sauvan pisani trag sadraja odgovora.
Negatvne strane:
1) Nema direktnog postavljanja podpitanja.
2) Autor ne moe da oset emocije sagovornika.
3) Gubi se na spontanost.
4) Sagovornik moe da se konsultuje sa svojim PR tmom pre nego to odgovori.
5) Odgovore moe da napie i poalje neki asistent sagovornika, a ne sam sagovornik
II DOGAAJI
Novinar mnoge informacije moe da prikupi i prisustvovanjem dogaajima pres konferencijama,
koncertma, utakmicama, sednicama skuptne, protestma, sukobima U tm sluajevima, repor-
teri moraju da upotrebe oi i ui da bi osmotrili dogaaj, ali i da budu spremni da interpretraju do-
gaaj koji su upravo videli. Moraju da razumeju zato su na licu mesta, ta mogu da dobiju od infor-
macija, i koje su im informacije neophodne da bi mogli da izveste sa dogaaja na odgovarajui nain.
III POSTOJEI SADRAJI
Veb je doprineo neverovatnoj ekspanziji pristupa postojeim sadrajima. Zahvaljujui njemu, lak-
e se dolazi do zvaninih podataka vladinih insttucija i agencija (koje sve imaju svoje veb sajtove),
do podataka nevladinih organizacija, interesnih grupa i kompanija. Takoe je u ogromnoj meri
poboljan pristup informacija drugih medija, usavrena klasifkacija i pretraga:
Internet je ogroman izvor informacija iji izvori mogu da budu:
Organizacije
Neformalne or-
ganizacije
Publikacije
Elektronski
mediji
Pojedinci
Biblioteke Interesne grupe Knjige TV Ekspert
Univerzitet
Nevladine
organizacije
Novine Radio Profesori
Vlada Blogovi asopisi Video Kolege
Kompanije et grupe Izvetaji DVD Prijatelji
Muzeji Email liste Fotografje MP3 Javne linost
Pronalaenje informacija na vebu se sastoji iz tri koraka :
1. Analizirajte temu i postavite strategiju
2. Izaberite pretraiva
3. Procenite kvalitet izvora informacije
1. ANALIZIRAJTE TEMU I POSTAVITE STRATEGIJU
Umesto da urite u pretraivanje, bolje je razmiljat par minuta o najboljim kljunim reima i
terminima za pretraivanje. To se zove strategija pretraivanja .
Dakle, postavite sebi pitanja:
1. ta tano traite? Na primer: Popularnost srpskog flma u bivoj Jugoslaviji
2. Koje su kljune rei? Popularnost, srpski flm, biva Jugoslavija
3. Da li postoje sline rei terminu koji traite? Na primer : popularnost = omiljenost, Jugo-
slavija = SFRJ,
4. Da li termini mogu bolje da se defniu ? Na primer: biva Jugoslavija = Hrvatska, Srbija,
Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Slovenija
5. Kako moete da poveete ove kljune rei? Na primer: Srpski flm + popularnost + Jugo-
slavija OR SFRJ
6. Da li je potrebno da informacija bude aktuelna ? Da li morate da imate najaktuelniju infor-
maciju ili ne ?
7. Koji tp informacija vam je potreban ? Da li vam je potreban statstki podatak vezan za
gledanje flmova u bioskopima ili kvalitatvni opis ?
8. Za koji vremenski period traite informaciju ? Da li moda za neki specifan period, na pri-
mer 80-e?
9. Na kom jeziku ? Engleskom ? Srpskom ?
10. Koji izvor informacija traite ? Da li su vam potrebne zvanine informacije ili mogu da dou
u obzir i nezvanine ?
2. IZABERITE PRETRAIVA
Postoji etri naina da se doe do informacija na vebu:
1) Pretraivai
2) Direktorijumi
3) Nevidljiv veb
4) Njuzgrupe i ekspert
1) PRETRAIVAI
Pretraivai koriste specijalne sofverske tehnike, odnosno robote, koji prelistavaju veb stra-
nu u potrazi za kljunim reima koje se nalaze u naslovu ili tekstu strane.
Google najbolji pretraiva, najvea baza podataka ukljuuje mone aplikacije. Kako funkcioni-
e? Program pronalazi strane na vebu i gradi bazu podataka. Pretraiva vam pomae da pretraite
tu databazu. Page Rank ureuje rezultate. Bitan element je bliskost rei i njihov poloaj. Linkuje
na stranu. Daje prednost koliini saobraaja na strani i popularnost strane. Gugl je od izuzetne
korist ako traite konkretnu informaciju. S druge strane, on daje i previe informacija, zbog ega
moete da izgubite previe vremena.
okolada kuvanje = okolada I kuvanje
okolada OR kuvanje = ili okolada ILI kuvanje
okolada za kuvanje = tana fraza
okolada kuvanje = okolada ali NE i re kuvanje
~kuvanje vrste = vrste kuvanja, na primer :dinstanje
Defne:_kuvanje defnisanje rei kuvanje
okolada * kuvanje = okolada i kuvanje povezani jednom ili vie rei
Takoe, ne zaboravite :
- nema manjih i velikih slova
- traite to jednostavnije: ako traite neko ime kompanije, samo njega ukucajte. Ako traite
restoran indijske kuhinje, ukucajte npr indijski restoran i grad.
- Koristte rei za koje mislite da e se pojavit na strani. Na primer : Koristte to je manje ter-
mina mogue. Ako koristte previe termina moete da promaite odreene vane informacije.
- Koristte opisne rei.
Kako se itaju rezultat na Guglu:
1. Naslov strane
2. Opis ili deo strane koji vam pomae da imate uvid u to da li je to strana koja vam je potrebna
3. URL adresa strane
4. Kairana verzija: link ka ranijoj verziji strane. Kliknete tu ako stranica vie ne postoji.
2) DIREKTORIJUMI
Direktorijumi su od izuzetne korist ako traite informacije ili linkove po temama. Oni se specija-
liziraju za linkovanje ka drugim veb sajtovima i kategorizuju te linkove.
Veb direktorijum nije pretraiva i ne pokazuje liste veb strana na osnovu kljunih rei, ve poka-
zuje veb sajtove po kategorijama i podkategorijama. Kategorizacija je zasnovana na celom veb saj-
tu umesto samo na jednoj strani ili kljunim reima. Sajtovi se esto mogu pojavit samo u nekoliko
kategorija. Direktorijumi su dobri ako traite rezultate u koje moete da imate poverenje. Dobijete
manje rezultata, ali oni su relevantniji, jer su proli kroz flterisanje neadekvatnih sajtova. S druge
strane, to znai da mogu da daju i premalo informacija ukoliko traite veoma specifne informacije
ili opte informacije.
Google direktorijum :
htp://www.google.com/dirhp
Yahoo direktorijum :
htp://dir.yahoo.com/
Internet Public library direktorijum:
htp://www.ipl.org/
Akademski direktorijum Infomine:
htp://infomine.ucr.edu
Direktorijum direktorija:
htp://www.web-directories.ws/
3) NEVIDLJIVI ILI DUBOKI VEB
Duboki veb je sadraj neta koji se ne nalazi preko pretraivaa: arhive, kalendari raznih dogaaja,
katalozi prodaje, statstke informacije, interaktvne databaze, enciklopedije, renici, itd
Tvorac termina deep web Majk Bergman je uporedio pretraivanje neta u dananje vreme sa
bacanjem mree na povrinu okeana: mnogo toga moe da se uhvat, ali mnogo toga to je dublje
i da se propust. Mnoge informacije se nalaze duboko ukopane i obini pretraivai ne mogu da
ih nau, kao to su na primer sajtovi za koje je potrebna registracija ili koji su u formatu koje pre-
traivai ne mogu da itaju.
Primeri sajtova koji se nalaze u dubokom vebu
Postoje specijalni pretraivai, poput www.pipl.com, koji za razliku od obinih pretraivaa, imaju
robote koji pronalaze baze podataka, kontakt detalje i druge relevantne informacije iz direktoriju-
ma lanova, naunih publikacija, sudskih arhiva i mnogih drugih izvora dubokog veba.
4) NJUZGRUPE
Njuzgrupe su nastale jo 1980-ih, i prethodnice su dananjih foruma. To su diskusione grupe o
odreenoj, specifnoj temi. Njuzgrupa je u stvari kolekcija razmenjenih elektronskih poruka izme-
u lanova grupe. U svakoj poruci se navodi ime osobe koja je poslala informaciju i vreme kada je
poruka poslata. Pogodne su za diskusiju, razmenu miljenja. Problem je u pouzdanost informacija,
pogotovu ako se autori ne poznaju meu sobom.
Primer : Usenet mrea za podrku njuzgrupama
Groups.google.com lista svih njuzgrupa
webnovinar@googlegroups.com njuzgrupa naeg kursa
Ali PANJA!
3. PROCENITE KVALITET IZVORA INFORMACIJA
Nije sve to se nalazi na internetu tano ili relevantno. Pretraivai mogu da stave jedne pored
drugih relevantne enciklopedije i amaterske blogove, naune radove i email diskusije, vladina do-
kumenta pored radova uenika osnovne kole.
Razlozi za to su brojni :
- svako moe da postavi neto na internet i amater i ekspert
- sajt moe da se hostuje bilo gde u svetu dakle odreene informacije su moda relevantne za
nekog na Novom Zelandu a nisu za nekog u Srbiji
- svako moe da kae ta hoe, bez obzira da li je to tano ili ne
- informacije ostaju na netu dok god ih autor ne obrie ili se sajt ne ugasi ak i kada su prevaziene
Uporedite internet sa bibliotekom.
U biblioteci je :
- autor proverio svoj rad
- urednik izdanja ga je ponovo proverio
- izdava je utvrdio da li je dovoljno dobar rad za izdavanje
- mogue je da je bilo recenzenata knjige
- bibliotekar je procenio da li vredi imat tu knjigu
Da biste proverili kvalitet informacija, morate da razmiljate kao sudija:
- da istraite dokaze
- da postavite pitanja
- da razmotrite motve onih koji pruaju informaciju
Postoji WWW tehnika, od engleskih rei
Who? (Ko?)
Where? (Gde?)
When? (Kada?)
KO?
Svako moe da postavi informaciju na internetu
Razmislite:
- Ko je napisao informaciju?
- Ko je objavio?
- Da li se radi o izvoru informacija kojem moete da verujete?
- Da li autor i izdava pokuavaju da mi prodaju neto, da me dezinformiu?
Neke od odgovora na ova pitanja moete da dobijete ako pretraite sam sajt: pogledajte ime
autora, ime organizacije, sekciju o nama, kontakt detalje.
GDE?
Razmislite odakle dolazi informacija:
- Iz koje zemlje?
- Da li poreklo informacije ute na pristrasnost informacije?
Ponovo, neke od odgovora moete da dobijete na samom sajtu : lokacija sajta, sekcija o nama ,
kontakt detalji.
KADA?
Kada je informacija objavljena. Informacija moe da postane prevaziena, da bude promenjena
ili da nestane.
Postavite sebi pitanje :
- Kada je ova informacija originalno postavljena ?
- Da li je jo uvek korisna ?
Da biste dobili odgovore na ova pitanja, pogledajte :
- Datum objavljivanja informacije
- Sekciju O nama - da li kae neto o tome koliko se esto sajt dopunjuje.
Pogledajte URL (Uniform Resource Locator) to je veb adresa strane koju otvarate:
Primer: htp://www.politka.rs/rubrike/Ekonomija/Srbija-zatre-svoje-stocharstvo.sr.html
URL ta je to? ta znai?
htp://
Transfer proto-
kol
Protokol ukazuje pretraivau ta da radi s fajlom
koji eli da otvori. HTTP (Hypertext Transfer Proto-
col) je najei protokol.
www.politka Ime servera
Server na kome se nalazi veb strana. Obino se radi
o organizaciji koja je odgovorna za sajt.
.rs Kod zemlje Kod zemlje u kojoj se nalazi sajt
rubrike Direktorijum Direktorijum u kojem se nalazi veb strana
Srbija-zatre-svoje-sto-
charstvo.html
Ime fajla i tp
fajla
Ime fajla koji ste otvorili i tp fajla. U ovom sluaju
to je html. A mogao bi da bude .doc (dokument),
.gif (fotografja), itd.
Proverite tp organizacije:
.ac, .edu = akademski ili obrazovni serveri
.co, .com = komercijalni serveri
.gov = vladini serveri
.org = nevladini serveri, neproftni serveri
Preoptereenje informacijama, kao gorue pitanje modernog doba, ve dugo pritska korisnike
interneta, a najvie one u ijem poslu informacije predstavljaju glavni resurs. Kada bismo odtam-
pali sve informacije stvorene 2006. godine, tm papirima bismo mogli da obavijemo planetu Zemlju
4 puta. Predvia se da e 2011. Internet bit 10 puta vei nego 2006. godine
1
.
Rast koliine informacija od 2006. do 2011.
Izvor: IDC
Oseaj preplavljenost informacijama nije novost koju je doneo internet. Kao to to Klej irki,
u sjajnoj tezi o nepostojanju informacionog preoptereenja
2
kae, jo od Gutenberga na svetu je
mnogo vie knjiga nego to pojedinac moe da proita, pa ipak smo nalazili naine da proitamo
ono ta nam je potrebno. Moda preoptereenje uopte nije problem. Ono je samo injenica, sta-
nje stvari, a problem je u tome to nemamo dovoljno dobre sisteme za fltriranje informacija.
Dakle Preoptereenje ne postoji, postoje samo loi flteri. A flteri su nain da se snaemo u haosu.
Budui da novi mediji funkcioniu po principu objavi pa fltriraj, za razliku od starih koji su radili
obrnuto, na nama je da uporno fltriramo svoje informaciono okruenje.
Potraga za pravom informacijom od jednostavnog klika (kako je delovalo u odnosu na prainare-
nje po bibliotekama ili raspitvanje po gradu) pretvara se u mukotrpan, rudarski posao, koji dugo
traje i daje neizvesne rezultate.
1
htp://www.emc.com/collateral/analyst-reports/diverse-exploding-digital-universe.pdf
2
htp://www.boingboing.net/2010/01/31/clay-shirky-on-infor.html
Filtriranje vesti RSS
Dragana Petkovi
Da bismo ovaj posao to vie olakali, automatzovali i uredili potrebno je da dostgnemo novi
nivo pismenost informacionu, ili digitalnu pismenost. Ona podrazumeva ne samo da umemo da
koristmo raunar, ve da smo sposobni da koristmo internet, upoznamo i nauimo da koristmo
alate koji treba da nam olakaju potragu za informacijama.
Novinarstvo je pravi primer profesije koja zavisi od, ivi za i slui za pronalaenje, stvaranje, repro-
dukovanje, analizu i interpretaciju informacija. Ako neko danas i sme da propust neku vest i ivi u
blaenom neznanju, to svakako nije novinar.
U opisu ne samo njegovog posla, ve i njega kao osobe, jeste da prvi saznaje sve novost o temi
koju prat, da ih prvi dopunjava, analizira, proverava i iri dalje. Ako je obaveten, brz, originalan i
promuuran, aktvnost njegovih italaca na vebu donee mu veu itanost, popularnost i kredibi-
litet. Da bi postgao sve ovo on mora savreno da pliva u informacijama. To znai da je kreirao lini
sistem za informisanje, to jest sistem za fitriranje informacija, koji odgovara njegovim potrebama,
dinamici njegovog rada, temi kojom se bavi, oekivanjima italaca.
Bez pretenzija da damo sveobuhvatan spisak tehnolokih reenja za fltriranje veba, u nastavku
teksta emo vam ponudit 4 kategorije i po nekoliko pripadajuih aplikacija koje iz naeg iskustva
dobro rade ovaj posao, a naroito kada se strateki iskombinuju i uklope.
To su:
1. RSS
2. News Alerts
3. Drutveno praenje linkova
4. Drutvene mree
RSS
RSS je skraenica za Really Simple Syndicaton ili veoma jednostavno povezivanje.
RSS je jednostavan nain da automatski preuzimate sadraje sa velikog broja sajtova koje elite
da pratte, ali ne stete svaki dan da ih posette. Umesto da vi idete na sajt da biste nali informa-
ciju, informacija ste u va RSS ita. Trenutno se tei tome da RSS itai budu aurirani u realnom
vremenu.
Ako svakoga dana treba po nekoliko puta da posette dvadesetak sajtova koji se bave tematkom
koju pratte, i proverite da li su objavili neto novo, izgubiete mnogo vremena. Ako elite uspeno
da se bavite onlajn novinarstvom, da zaraujete od blogovanja ili kreiranja sadraja na sopstvenom
ili tuem sajtu, brzo ete uvidet da je nuno da pratte to vei broj kvalitetnih izvora informacija.
esto se taj broj popne i do stotnu.
RSS vas automatski obavetava o najnovijim objavljenim lancima na sajtovima koje elite da
pratte, pa vi ne morate da idete na sajt po sadraje, ve oni dolaze kod vas. Pored toga, ova teh-
nologija vam omoguava da vrite pretragu meu svim ovim lancima, da ih sortrate po razliitm
kriterijumima, da ih podelite u foldere ili kategorije, da im dodelite kljune rei Na ovaj nain
moete da stvorite svojevrsnu, linu, sistematzovanu, arhivu lanaka o temama koje pratte. Ova-
ko ete se lake sett gde ste neto proitali i ponovo nai tu informaciju, biete motvisani da
svakodnevno vie itate, kao i da pratte ta pie konkurencija, oseaete da ste u toku i da drite
stvari pod kontrolom.
RSS Fid (RSS Feed) Protok tekstova ili skup sadraja objavljenih na odreenom saj-
tu, koji se potom pojavljuju u vaem RSS itau. Fid je zapravo RSS dokument koji sadri
saetke sadraja ili kompletne tekstove jednog sajta koji se plasiraju u va RSS ita. Da
biste pokupili RSS fd sa odreenog sajta i stavili ga u svoj ita potrebno je da prona-
ete prepoznatljivu narandastu ikonicu na sajtu.
RSS ita (RSS Reader) Program za agregaciju i prikazivanje sadraja (RSS fdova) razliith sajto-
va, koji vam omoguava da na jednom mestu vidite sve lanke sa sajtova koje pratte i manipuliete
njima u skladu sa svojim potrebama.
Kako se korist RSS?
1. Potrebno je da nabavite RSS ita.
2. Treba da izaberete i u RSS ita unesete fdove sajtova koje elite da pratte.
Preporuujemo vam da na Ju Tjubu pogledate video RSS in Plain English koji na veoma jedno-
stavan nain objanjava ta je RSS i kako se korist.
RSS ITAI
Postoje onlajn i desktop RSS itai, razlika je u tome moete li im pristupit sa bilo kog raunara
vezanog na net, ili samo sa svog. Mi vam preporuujemo onlajn itae, budui da ete verovatno
imat potrebu da pristupate informacijama sa razliith lokacija.
Postoji veliki broj razliith RSS itaa, kao to su: Google Reader, NewzCrawler, NewsGator, Blo-
glines, Netvibes, Feed Demon Svaki ima svoje prednost i mane, razliite mogunost, a od kori-
snika zavisi koji e najvie odgovarat njegovim potrebama.
Mi vam predstavljamo dva najpopularnija RSS itaa, koje ete brzo nauit da koristte i prilago-
dite sebi.
GOOGLE READER
Ovaj ita predstavlja jo jednu u nizu odlinih Guglovih aplikacija u koju se moete ulogovat
uspomo svog Gmail naloga ili Gugl naloga. Ako nemate ovaj nalog preporuujemo vam da ga
otvorite.
Ukoliko ste ulogovani u Gmail moete se lako ulogovat u ita, idite na adresu:
htp://www.google.com/reader.
Kada ste otvorili Google Reader, moete poet da dodajete sadraje u njega. Ovaj ita vam
nudi mogunost da napravite foldere, dodajete tagove i tako kategorizujete sadraje, izdvojite
najbolje lanke uspomo zvezdica, a moete pratt i ta itaju i dele vai prijatelji koji takoe
koriste Gmail i ovaj ita. Isto tako, moete ostavljat komentare, direktno iz itaa podelit sa-
draj sa prijateljima na drutvenim mreama, a ono to podelite takoe se moe pojavit i na
vaem Google Buzz proflu. Na ovaj nain moete da poveete razliite servise koje svakodnevno
koristte i poboljate komunikaciju sa prijateljima. Isto tako, ovo moe bit i nain da se iznova
pretrpate informacijama, i u radnu sredinu unesete pometnju. Od vas zavisi kako ete iskoristt
sve ove opcije.
NETVIBES
Netvibes je veoma atraktvno dizajniran RSS ita, prilino prilagodljiv, i nudi dva razliita stla za
posmatranje sadraja. Jedan je veoma nalik Google Reader-u, a drugi prikazuje sadraje uspomo
tabova i lii na brauzer u brauzeru.
Drugi, ili kako ga oni nazivaju widget prikaz sadraja omoguava vam da pored vest lako i
pregledno pratte Tviter i Fejsbuk, dodajete razliite aplikacije poput vremenske prognoze, igrica,
belenice
Da biste koristli Netvibes potrebno je da se registrujete na strani: www.netvibes.com, a potom
odaberete koje ete sajtove pratt. Netvibes vam po registraciji ve nudi unapred pripremljen set
fdova, koje moete brisat, dodavat i rasporeivat po svojoj volji.
Ovaj ita e veoma prijat onima koji ele vizuelno prilagodljiviju sredinu (omoguava promenu
boja, fontova, tema). Netvibes prua zaista lepo iskustvo, prijatno za oko, zabavno i veoma prila-
godljivo, a verujemo da e Google Reader vie koristt onima koji vole svedenu, istu i preglednu
vizuelnu sredinu, kroz koju se lako i brzo skroluje, to je vano ako imate preko stotnu fdova.
UNOS RSS FIDOVA U ITA
Kada ste odabrali ita i registrovali se, potrebno je da u njega dodate fdove sajtova koje ete
pratt. Na sajtovima ete videt narandastu ikonicu, najee sa leve strane u adres baru brauze-
ra, a kada kliknete na nju sajt e vam ponudit da dodate sadraj u svoj RSS ita. Neki sajtovi e
vam trait da obeleite koji ita koristte, kako bi vam dali pravi format sadraja. Mnogi sajtovi
omoguavaju preuzimanje svih sadraja koji se na njima objavljuju, kao i preuzimanje sadraja iz
odreenih kategorija koje su vam interesantne.
Postoji jo jedan nain da unesete novi izvor vest u svoj ita. Ako na nekom sajtu ne vidite RSS
moete u samom rideru kliknut na dugme add a subscripton i tu ukucat adresu sajta.
Kada uspostavite listu sajtova koje elite da pratte vi je lako moete prebacivat iz jednog u drugi
ita i isprobat kako koji funkcionie. Potrebno je da u okviru svog itaa naete opciju za uvoz i
izvoz RSS feedova (import and export feed).
YAHOO! PIPES ZA NAPREDNIJE KORISNIKE
Jahu Pajps (Yahoo! Pipes) je odlina aplikacija za napredne korisnike interneta, koji imaju vremena
i elje da se bave uspostavljanem neto sloenijeg, ali korisnog sistema za fltriranje RSS feed-ova.
Radi se o interaktvnom agregatoru fdova, uz pomo ijeg grafkog interfejsa moete povezat,
iskombinovat i isfltrirat vie RSS fdova, tako da vam daju jedinstven, zajedniki dotok informacija.
Na primer, pratte 50 sajtova koji izvetavaju o modi, ali vas konkretno interesuju samo revije za
period prolee/leto odrane na evropskim nedeljama mode. Uspomo Pajpsa moete da unesete
fdove svih th sajtova, da defniete kljune rei i da izvuete jedinstveni fd koji bi pokrivao samo
ono to vas zanima, i dodate ga u svoj RSS ita. Aplikacija moe i da vam prevede sve ove tekstove
na engleski, tako da moete da pratte modne sajtove na razliitm jezicima. Ovo je zaista moan
alat, ali nije savren, verovatno ete poneto propustt, no u nekim situacijama, uz podeavanje i
eksperimentsanje, moe bit veoma koristan.
AGREGATORI VESTI
RSS tehnologija omoguila je razliita tehnika reenja i koncepte, kao to su na primer agrega-
tori vest, koji takoe mogu da vam budu od korist u informisanju. Ovi agregatori vuku RSS fdove
sajtova koje su odabrali i prikazuju ih na jednom mestu.
Na primer, domai agregatori vest, kao to su Naslovi.net ili Vest.rs vuku najnovije vest sa svih
najposeenijih domaih informatvnih portala. Tako ne morate da poseujete i B92 i Blic, RTS i
Politku, ve sve itate na jednom mestu. ak i njih moete ponovo provui kroz odreeni flter,
pa dobit jo ciljaniju informaciju. Na primer, agregator vest Naslovi.net moe vam generisat RSS
fd za vest u kojima se pojavljuju kljune rei koje vi defniete. Na primer, interesuju vas strane
investcije u Srbiji. Unesete odgovarajue kljune rei, pokupite fd i budete na vreme obaveteni
kada se desi neto novo.
Od inostranih, najpoznatji agregator je svakako Google News, a ovom prilikom emo pomenut
i jo jedan zanimljiv agregator. Alltop je veb projekat nekadanjeg Eplovog evaneliste, poznatog
govornika i investtora u zanimljive veb projekte, Gaja Kavasakija. Ovaj servis je odabrao najkvali-
tetnije, najzanimljivije i najrelevantnije internet sajtove, koji se bave nekom od preko stotnu tema,
od australijskog fudbala, preko organske ishrane, automobila, do fotografje i psihijatrijskih po-
remeaja. Sadraji svih ovih sajtova se agregiraju na stranama sajta posveenim odreenoj temi.
Odaberete temu koja vas zanima i na jednoj strani dobijete poslednje objavljene vest sa svih rele-
vantnih sajtova koji se bave tom temom. Takoe, Alltop se stalno razvija i inovira, pa tako sada ima-
te mogunost i da na jednoj strani pratte 50 najee retvitovanih Tviter korisnika. Ovaj agregator,
kako kau, ima za cilj da vam pomogne da naete taj informacioni grumen zlata, a mi mislimo da
mu to prilino dobro ide.
NEWS ALERTS
Internet pretraivai, kao to su Google, Yahoo i Bing nude servise koji mogu da vam olakaju
praenje novost na netu, ako stalno pretraujete veb o istm temama, i imate odreene kljune
rei za koje ste uvek na oprezu, pa makar to bilo i vae ime ili ime vaeg sajta.
Google Alerts vas imejlom obavetava svaki put kada se na vebu pojavi nova stranica sa kljunom
rei koju ste defnisali. Moete odabrat da primite obavetenje kada se re koju traite pojavi u
vestma, u blogovima, ako se pomene u nekoj diskusionoj grupi ili videu. Moete odabrat i opsenu
varijantu, pa ete primit obavetenje za svaku od ovih opcija.
Ovi servisi takoe vam nude i obavetenja iz vie desetna razliith kategorija, od najvanijih ve-
st, preko sportova, zdravlja i putovanja, do akcija na berzi.
Twitbeep je servis koji funkcionie na slian nain s tm to vam umesto pretraga sa kompletnog
veba, alje pretrage sa Tvitera.
DRUTVENO PRAENJE LINKOVA (SOCIAL BOOKMARKING)
Dobar nain za praenje najzanimljivijih pria, sajtova, snimaka i drugih sadraja su onlajn servisi
putem kojih korisnici uvaju i dele linkove. Sve ono to bi sauvali kao omiljenu stranu u svom brau-
zeru (bookmarks ili favorites) korisnici uvaju na ovim sajtovima, a potom drugi korisnici glasovima
rangiraju linkove, pa se na naslovnoj strani nau najzanimljiviji.
Ovi servisi mogu da budu zarazni i prilina su zamka jer podstu besciljno, ali beskrajno zabavno
surfovanje, kome se ne vidi kraj. Ipak, i na njima esto postoji mudra i praktna kategorizacija tema
i tagovi, pa uz malo vie koncentracije i odolevanja atraktvnim linkovima, moete nai relevantne
izvore informacija za temu kojom se bavite.
Najpoznatji servisi su: Delicious, Digg i Reddit.
Delicious je servis koji vam omoguava da sauvate omiljene veb lokacije na jednom mestu i da
im pristupite odakle elite, takoe moete da ih podelite sa ostalim korisnicima, kao i da vidite ta
drugi dele. Delicious vam prikazuje ta je to svee i najzanimljivije na vebu po izboru brojnih kori-
snika. Potrebno je da se registrujete da biste koristli ovaj sajt.
Digg funkcionie na slian nain, s tm to mu uvanje bookmark-a nije osnovna funkcija. Reddit
je servis sa specifnom publikom. Na njemu se esto dele bizarni sadraji, a neki kau i da je to apli-
kacija za gikove. Mi vam preporuujemo da isprobate sva tri servisa, svakako imaju svoje prednost.
A kada zavrite sa tm, moete da isprobate jo jednu aplikaciju za drutveno deljenje linkova, koja
ima sasvim drugaiji koncept.
StumbleUpon omoguava zabavno surfovanje vebom, tako to odaberete teme koje vas zanima-
ju, a potom vas aplikacija nasumino alje na sajtove koje su drugi korisnici ocenili kao zanimljive
u toj oblast. Klikete dalje i surfujete, usput obeleite da li biste i vi tu stranu nekom preporuili i
nastavite da lutate. Upozoravamo vas da ovakvo surfovanje moe da bude veoma zarazno i da vas
odvede negde gde uopte niste planirali, ipak lepo je za odmor, a ume da bude i inspiratvno.

DRUTVENE MREE KAO ALATI ZA INFORMISANJE
Pored zabave, druenja i promocije, drutvene mree novinarima mogu da budu korisne i kao
izvor informacija. Dobar novinar e umet da ih iskorist i da bi plasirao informaciju, promovisao
svoj sajt ili lanak, ali i doao do informacije i kontakta.
Drutvene mree vam, naroito ako imate puno prijatelja ili pratte veliki broj korisnika, mogu
stvorit veliki informacioni um, i one same po sebi trae sistem za fltriranje, ako elite da ih upo-
trebite za posao.
Preporuujemo vam da se pozabavite stvaranjem lista prijatelja na Fejsbuku, koje osim za zattu
privatnost mogu da poslue i za sortranje informacija. Jedan od predloga je da se napravi lista u
kojoj e se nai strane, grupe i nalozi sajtova koji piu o vama vanim temama, kao i vaih FB prija-
telja za koje znate da esto postave zanimljiv link. Kada posmatrate samo tu listu, ona e bit protok
informacija za sebe i neto poput RSS itaa na vaem Fejsbuk nalogu.
Kvalitetni sajtovi redovno odravaju svoje naloge na Fejsbuku i Tviteru, pa je zgodno pratt ih tm pu-
tem, a naroito za neke lake teme, razonodu i inspiraciju. Nekada je bolje rasterett RSS ita i pratt
odreene sajtove putem drutvenih mrea. Oni e vam sami poslat najvanije i najzanimljivije lanke.
ZA KRAJ
Preporuujemo vam da date ansu svakom od pomenuth alata, kao i novima koji se esto po-
javljuju. Isprobajte ih, dajte im nekoliko dana, i potrudite se da kreirate sistem koji e u potpunost
odgovarat vaem vremenu, dinamici i tematci sadraja koje pratte.
Ni jedan od ovih alata nije savren i nee vas spast preoptereenja sam po sebi. Ideja je da au-
tomatzujete to vei deo posla i posvette se stvaranju sadraja, kreatvnoj interpretaciji i upotrebi
informacija.
Kada uspostavite sistem nemojte se oputat, potrudite se da arate vebom, da krstarite i traite
nove izvore informacija, unapreujete i popravljate sistem.
Ubrzo to e postat va nain korienja veba, a moe vam se desit i da uvidite novu radost u
itanju novina koje nude vest o temama koje niste vi odabrali, i koje nisu nuno u fokusu vaeg
interesovanja, te tako stari mediji dobijaju lep faktor iznenaenja.
DOBRO PISANJE ZA VEB LII NA RAZGOVOR
Ako je internet sutnski drugaiji medij od tampe, radija ili televizije, zato se deava da veina
medijskih profesionalaca stvara internet sadraje na ist nain kao to je to inila u starim mediji-
ma? Va sajt nisu vae novine, nit TV kanal, prebacivanje sadraja sa jednog medija u drugi, bez
ikakvog prilagoavanja, dovodi do tekoa u komunikaciji sa publikom.
Dobro pisanje za veb lii na razgovor, daje odgovore na pitanja i dozvoljava ljudima da brzo dou
do informacija i nastave dalje.
1
ak 79% korisnika interneta skenira sadraje u potrazi za kljunim informacijama i retko ko na
vebu posveuje svoju punu panju tekstu i ita ga od rei do rei. itaoci na vebu esto su motvi-
sani konkretnom potrebom za informacijama, oni tragaju za nekim odgovorima i tano znaju ta
trae. Na va sajt su verovatno stgli putem pretraivaa i sada brzo skroluju i pokuavaju da nau
kljunu re zbog koje su tu.
U tom poslu oni posmatraju naslove i podnaslove, slike, boldovan tekst i linkove, a oi im se kreu
po strani u obliku slova F. To znai da e najvie primett prvih nekoliko (najee dve) rei u prvom
i drugom paragrafu. Vi imate nekoliko sekundi da im privuete panju i pruite im informaciju
koju trae na pravi nain. A to znai da je ona formulisana i formatrana tako da se brzo i lako ita,
razumeva i pamt. Da biste to postgli potrebno je da budete saet i nauite kako da kreirate pre-
gledne sadraje, pogodne za brzo skeniranje.
Zbog toga to korisnici nemaju vremena da pomno itaju svaku nau re, zbog toga to su pre-
optereeni informacijama i verovatno pod stresom i u urbi, saetost postaje najvanija vetna
modernog novinara.
SAETOST
Saetost znai da piete krae nego u tampi, ali ne podrazumeva da svoj analitki lanak od
4 strane treba da pretvorite u dva paragrafa teksta. Saetost podrazumeva brigu o izboru rei, o
strukturi i duini reenice, o paragrafma, o podeli teksta na celine i njihovom logikom poveziva-
nju. Saetost znai da umemo da odredimo koje su informacije zaista potrebne naim itaocima, i
da im u jednom tekstu ne dajemo ni manje, ni vie od toga.
1
Redish, Janice, Letng go of the words. San Francisco: Elsevier, 2007. (slobodan prevod autora)
Pisanje za veb
Dragana Petkovi
PRAKTINE PREPORUKE
1. Najvanije informacije na poetku
Piite stlom obrnute piramide, dajte itaocima sve to je vano na poetku, ne terajte ih da ko-
paju po tekstu, cilj nam je da odmah nau ono to im treba. Zadrae se krae na sajtu, ali e se sa-
svim sigurno vratt i dovee prijatelje. Prva dva paragrafa treba da sadre najvanije informacije,
a svaki paragraf treba da pone kljunom reju za taj deo teksta.
2. Napravite najavu sadraja (intro) na poetku
Na poetku teksta sumirajte o emu e sve tu bit re. Tako posetoci znaju ta mogu da oekuju
i lako odreuju da li da se zadre ili da nastave sa traganjem. Takoe, ovaj mali uvod u va tekst
prikazae se pored linka i naslova u rezultatma na pretraivau, a korisnici koji prate va sajt putem
RSS-a e brzo moi da odrede da li ih lanak zanima.
3. Jedna ideja ili poenta po paragrafu
Saetost i preglednost ne postu se nasuminim seckanjem teksta na paragrafe, kako bi izgledali
kao manji blokovi rei, laki za itanje. Ova tehnika moe smanjit broj zastraenih italaca, ali to e
bit kratkotrajni rezultat. Preglednost teksta poste se preglednou misli. Potrudite se da jedan
pasus teksta sadri samo jednu ideju, predstavi jedan argument, prikae jednu poentu u okviru
celine o kojoj govori va lanak.
4. Liniji ton, kontakt sa publikom, koristte jezik italaca
Stl pisanja na vebu esto je neformalniji nego u tradicionalnim medijima. On odgovara komuni-
kaciji jedan na jedan i nalazi se negde izmeu pisanog i govornog stla. Kada piete razmiljajte
o tome koja pitanja bi vam itaoci postavili i dajte im odgovore, razvijajte komunikaciju, ostavljajte
prostor za razgovor. Ako piete za lekare sasvim je u redu da koristte strune medicinske izraze.
Ako piete za pacijente, objasnite im ta im se deava svakodnevnim jezikom i bie vam zahvalni.
5. Izbacite svaku suvinu re
NE: Bilo je potrebno utvrdit na koji nain se moe dosti najvea mogua efektvnost u toku sve-
ukupnog vremena, a najvie u periodu od 17:00 do 19:00 sat.
DA: Trebalo je utvrdit kako se doste najvea efektvnost u toku ukupnog vremena, a naroito
od 17 do 19 sat.
Poseta uinjena prole nedelje = Prolonedeljna poseta
6. Umesto stranih i nepoznath rei koristte poznate i domae rei
NE: Oni antcipiraju kulminaciju sukoba o pitanjima o kojima nije postgnut irok drutveni kon-
senzus.
DA: Oni predviaju da e sukob o pitanjima o kojima nije postgnuta saglasnost u drutvu dosti
vrhunac.
7. Koristte aktv, a ne pasiv
NE: Novac koji vam je tokom putovanja potreban za hranu je deo koji bi trebao bit dobro isplaniran.
DA: Treba dobro da isplanirate koliko novca e vam bit potrebno za hranu na putovanju.
8. Akcija u glagolima, ne u imenicama
NE: Predstavnici optne uloili su trud u to da omogue odlaganje poskupljenja struje.
DA: Predstavnici optne su se potrudili da odloe poskupljenje struje.
PREGLEDNOST
Da bismo olakali put kroz na tekst, potrebno je da ga uinimo to preglednijim i to lakim za
skeniranje. Na taj nain pomoiemo i pretraivaima da razumeju o emu je re u tekstu i uvrste
ga u rezultate pretraivanja.
Korisnici internet sajtova su skoncentrisani na odreeni zadatak koji treba da obave, i zbog koga
su na naem sajtu, budui da oni skeniraju sadraje, na je zadatak da im u tome pomognemo.
PRAKTINE PREPORUKE
1. Jasni naslovi
itaoci na internetu ne trpe udice, matovite naslove, igre reima Naslov treba da bude jasan,
nedvosmislen i da opisuje temu teksta, tako korisnici odmah znaju gde su. Dozvoljeno je kreirat
originalne i neobine naslove u situacijama u kojima raunamo na nae brojne verne posetoce.
Ipak, kada stvaramo tekst do koga e itaoci preteno dolazit putem pretraivaa potrebno je nje-
gov naslov bude jasan.
Na primer, traite informacije o novim matnim ploama za raunare i listate sajt Sveta kompju-
tera, da li biste kliknuli na naslov Brze lepotce? Kada biste pretraivali taj sajt, ta biste ukucali
kao kljune rei?
Dakle, ne samo zbog italaca, ve i zbog pretraivaa potrebno je da u naslov unesete kljune
rei, konkretno i jasno.
2. Podnaslovi
Podelite tekst na jasne celine, neka svakih nekoliko paragrafa bude odvojeno podnaslovom koji e
najavit itaocu ta ga dalje eka u tekstu. Podnaslovi pomau itaocima da ponu da itaju tekst
od dela koji ih najvie interesuje.
3. Takice (bullets)
Osim podnaslova, kratkih reenica i paragrafa za jasnije vizuelno odvajanje informacija u tek-
stu posluie vam takice, zvezdice, brojevi ili neki drugi grafki element. Njima moete prikazat
nabrajanja, rasporedit ili kategorizovat informacije ili sumirat najvanije delove teksta. Takoe,
Naslovi koji pale na vebu:
Kako da naslovi: Kako da budete prvi na Guglu
Naslovi sa pitanjem: Da li vas kolege ogovaraju?
Imperatv naslov: Pobedite u svakoj raspravi
X razloga ili X naina naslov: 10 naina da zaradite na vebu
takav prikaz informacija privlai panju, jer je lako pregledan i pogodan za skeniranje. Ovaj paragraf
biste lake proitali da je izgledao ovako:
4. Linkovi
Odredite kojom ete bojom i fontom ispisivat linkove na svom sajtu i drite se tog stla. Neete
pogreit ako odaberete klasinu plavu boju. Nikada ne aljite svoje korisnike na neproverene saj-
tove, potrudite se da odaberete kvalitetne, aurne sajtove koji daju detaljnije informacije o temi o
kojoj piete.
5. Kljune rei
O emu je re u vaem tekstu, ta interesuje posetioce, ta bi oni ukucali u pretraiva kada
bi traili informacije o vaoj temi? Utvrdite koje su prave kljune rei za va tekst i koristite te
rei esto, stavite ih u naslov. U poglavlju o optimizaciji za pretraivae moete saznati vie o
ovome.
6. Podebljajte rei i fraze
Naglasite itaocima ono to je vano u tekstu tako to ete podebljat kljune rei. Ne podvlaite
rei bez potrebe, jer podvuen tekst na vebu znai da se tu krije link.
7. Ilustrujte informacije slikama i fotografjama
Korisnici koji skeniraju tekstove esto se zadre na slikama i fotografjama, one privlae panju.
Ako odaberete dobru ilustraciju, ona e rei itaocu mnogo vie o tome da li treba da ostane na
toj strani nego va tekst. Isto tako, neadekvatna ilustracija moe ga prerano oterat sa sajta. Vie o
tome kako da odaberete dobru fotografju moete proitat u poglavlju o fotografji.
8. Prikaite poreenja, statstke, sloene i brojne informacije infografcima
Mogli bismo da napiemo 15 komplikovanih reenica o tome kako se pravi koja vrsta napitka od
kafe, i teko da biste zapamtli. A moemo i da vam pokaemo ovaj infografk:
Takice (bullets) koriste se za:
Nabrajanja
Kategorizaciju informacija
Izdvajanje najvanijih informacija
PRILAGODLJIVOST SADRAJA
Prilagodljivi su oni sadraji koje sam autor ili korisnici kasnije mogu da iskoriste u razliite svrhe,
na razliite naine i za razne potrebe. To znai da ih je lako povezat sa drugim sadrajima, prebacit
u drugaiji format, ukrstt informacije Svaki sadraj nosi neke informacije koje mogu bit korisne
i zanimljive i u drugim situacijama, sa drugaijim fokusom.
Na primer ako pratte vest iz skuptne i piete o novim zakonima i uredbama koje se donose,
moda ete sutra elet vizuelno da prikaete koliko je i kakvih zakona doneto u toku proteklih go-
dinu dana. Moda e neko od vaih posetlaca htet da iskorist vae sadraje da bi napravio analizu
toga kojim se temama sve skuptna bavila.
Ako pratte sportske vest, a posebno piete o fudbalu i rezultatma domaih klubova, moda
ete na kraju godine elet da prikaete sve pobede i poraze tri najpoznatja domaa kluba na mapi
Evrope.
ta moete da uradite ve sada da biste sebi olakali ovaj posao? Tagujte sadraje To znai
da svoje tekstove, u sistemu za ureivanje sadraja, oznaavate kljunim reima na osnovu kojih
ete kasnije lako moi da ih razvrstate. Za primer tekstova o sportu Svaki lanak biste oznaili
imenima klubova koji uestvuju u utakmici, lokacijom utakmice, i na primer oznakom pobeda
X kluba. Kasnije kada kliknete na taj tag svi lanci kojima je on dodeljen e vam se pojavit na
jednom mestu.
Osim tagovanja, moete unosit podatke u eksel tabelu, moete uvat linkove ka zanimljivim sa-
drajima u okviru nekog od servisa za drutvenu razmenu linkova, omoguit RSS za svoje sadraje
i olakat korisnicima da dou do informacija koje dajete i iskoriste ih.
INTERAKTIVNOST SADRAJA
Interaktvnost je jedna od glavnih prednost novih medija, i osnovih razlika u odnosu na tradici-
onalne medije. Ona omoguava itaocima da postanu korisnici i urednici, a za novinara to znai da
deo kontrole nad sadrajima koje stvara predaje korisnicima. Otvara se za njihove komentare i
diskusiju. On ide tamo gde su korisnici, da bi ih pozvao da dou kod njega. Zato veb novinar svoje
sadraje postavlja na drutvene mree na Fejsbuk, Tviter, Jutjub, Fliker On stalno razmilja o
tome kako da prui kontrolu korisnicima, pa e im dozvolit da lako preuzmu sadraj, lako ga podele
na drutvenim mreama, preuzmu RSS-om Isto tako, on e im dat kontrolu i pre nego to objavi
konanu verziju teksta putem drutvenih mrea e ih pitat ta misle, pronaie sagovornike za
svoju temu uz njihovu pomo, negovae zajednicu.

GRAENJE ZAJEDNICE
Danas je sutna veba u konverzaciji, vie nego u sadraju. itaoci na vebu ne ele samo da uzi-
maju sadraje, itaju ih ili posmatraju. Oni ele da ih koriste, kreiraju i dele. Blogovi su savren pri-
mer za ovo, oni vrlo brzo kroz diskusije, komentare i razgovor postaju onlajn zajednice ljudi slinih
interesovanja.
Novinari danas preuzimaju posao voenja i razvijanja zajednice, komunikacije i saradnje sa ko-
risnicima. Kako razvijat razgovor i diskusiju, zadrat korisnike, uinit da oni poele da budu deo
naeg sajta?
Morate bit aktvno ukljueni kao deo zajednice Komentariite na blogovima, uestvujte u foru-
mima i drutvenim mreama. Gde god se pominje vaa tema tu ste i vi.
Dozvolite da drugi uestvuju u vaem radu ostavite svoju imejl adresu, pozovite ih da daju svoj
doprinos, postavljajte im pitanja, pokaite da vam je stalo do njihovog miljenja, i posluajte njiho-
ve sugestje, ako vrede.
Linkujte ka drugim kvalitetnim sajtovima koji se bave vaom temom i naravno, itajte ih.
Novinar je danas voa onlajn zajednice, koji zna ta se sve u njoj dogaa, o emu se govori i koje
informacije su tane. On uklapa sve te glasove, sakuplja informacije, fltrira ih i distribuira. Novinar-
stvo omoguava korisnicima da dou do pravih informacija, ba kao i u starim medijima, samo na
potpuno novi i drugaiji nain.
Literatura:
Redish, Janice, Letng go of the words. San Francisco: Elsevier, 2007.
Garrand, Timothy, Writng for Multmedia and the Web. Burlington: Elsevier, 2006.
Mill, David, Content Is King - Writng and Editng Online. Burlington: Elsevier, 2005.
McGovern, Garry, Killer Web Content. London: A&C Black: 2007.
Linkovi:
htp://onlinejournalismblog.com
htp://david-crystal.blogspot.com
htp://copywriterunderground.com
www.copyblogger.com
htp://www.problogger.net
TA JE VEST?
Vest je sama sutna novinarstva, njegova osnova, najsaetja forma, momenat od koga sve po-
inje i prvi, neureen nacrt istorije. Upravo zato nju je i najtee napisat. Nije samo teko napisat
vest, teko je do nje doi, i teko je prepoznat ta je zaista vest. Novinari osim tehnike i stla pisanja
kroz praksu razvijaju i oseaj za to ta je vest i nos za to gde bi mogli da je nau.
Nije svaka informacija vest, ali svaka vest nuno jeste informacija.
Vest, da bi bila vest, mora se deavat sada, mora bit aktuelna, nova, neobina ili neuobiajena.
Vie je vest ono to se deava blizu nas, nego daleko. Sukob je vest, slaganje nije, osim ponekad
u Srbiji ili u pojasu Gaze. Vest izaziva emocije, ute na nau budunost ili reava neka pitanja iz
prolost. Vest svakako ne mora i najee i ne ispunjava sve ove kriterijume, ali je poeljno da is-
puni barem nekoliko.
ZA KOGA PIEMO VEST?
Sve ove kriterijume posmatramo u odnosu na publiku za koju piemo vest. Da li je informacija za
njih znaajna, nova, bliska, da li ute na njihovu budunost i budi njihove emocije? Da bismo to
znali, moramo znat ko su to ONI.
U tradicionalnom novinarstvu vest je informacija vana za irok krug ljudi. Za Dnevnik u 19:30
vest je informacija vana za gospodina i gospou Prosene, njihov ivot, posao, porodicu, njihovo
sutra. Vest se za njih pie jezikom koji razumeju, bez pretpostavljanja da znaju bilo ta.
U veb novinarstvu i informacija vana uskom krugu ljudi moe bit vest, ukoliko je taj krug oku-
pljen oko vaeg sajta, i duboko zainteresovan za odreene teme. Na vebu vest moe bit i pojavlji-
vanje nove kolekcije konjskih potkovica, iako interesuje samo 1500 ljudi, mada su to svi kolekcio-
nari konjskih potkovica na svetu, okupljeni oko vaeg sajta.
Veb omoguava lake grupisanje ljudi oko odreenih tema, usitnjava ciljne grupe, sve ih vie
specifkuje i daje nam ansu da se obratmo ba onima koje zanima odreena informacija. Zapravo,
daje nam ansu da lake nego ranije okupimo na jedno mesto ljude iz celog sveta zainteresovane
za odreenu temu. Na taj nain on dovodi do irenja trita na ceo svet, do unapreenja trgovine i
novih poslovnih prilika, ali i do razvoja brojnih, usko specijalizovanih sajtova.
U ovom okruenju novinari moraju, moda i bolje nego pre, znat ta je za njihovu publiku vest.
Novinari treba da oseaju puls italaca, da komuniciraju sa njima i otkrivaju ta ih pogaa. Na in-
ternetu to je, sreom, lake posti nego u drugim medijima, i za to postoje brojni alat. Komentari
posetlaca, veb analize itanost teksta, rang na drutvenim medijima, onlajn ankete samo su neke
od mogunost da proverite ta itaoce interesuje. Kada doemo do prave informacije, onda treba
i da je pretvorimo u pravu vest.
PISANJE VESTI
Vest prua itaocu najvanije informacije o odreenom dogaaju, pojavi, temi i te informacije
moraju bit potpune, jasne i nedvosmislene, koliko je to u datom trenutku mogue. Vest se naj-
ee pie pod vremenskim pritskom, jer njena vrednost svakog minuta opada. Dakle, vest se pie
brzo, a pritom mora bit tana, proverena iz barem dva izvora i oblikovana tako da privue i zadri
panju italaca.
Na vebu uz ove zahteve treba ispunit jo jedan, informacija mora bit odabrana i vest mora bit
napisana tako da pokrene diskusiju, komentare, aktvnost zajednice. Na internetu vest vie lii na
razgovor nego na predavanje.

Vest se sastoji od lida (glave) i tela, a za ilustrovanje kreiranja vest najee se korist slika obr-
nute piramide, u ijem se dnu nalaze najvanije informacije, a na vrhu one manje vane, koje se
mogu odstranit, a da se potpunost vest ne narui.
Ova pravila takoe su i u osnovi pisanja za veb, mada ih je on, kao i mnoge druge medijske kon-
cepte, redefnisao i promenio. Ipak, pre nego to ponemo da se bavimo pisanjem za veb i prila-
goavanjem vest vebu, vano je da usvojimo temelje pisanja vest.
VEST JE JASAN I POTPUN ODGOVOR NA PITANJE TA SE DOGODILO?
Vest da bi bila potpuna mora dat odgovore na 6 uvenih novinarskih pitanja: Ko? ta? Kada?
Gde Kako? i Zato? Odgovori na ova pitanja moraju se nalazit u lidu vest njenoj prvoj, vodeoj
reenici. Sve ostale informacije koje dopunjavaju sliku o dogaaju nalaze se u telu vest. Odgovori
na pitanja i dopunjujue informacije u vest se reaju po znaaju i vanost, u odnosu na kriterijume
koje smo ve pomenuli.
Vest je u odnosu na druge novinarske anrove moda najsuvlja i najogoljenija informacija, u koju
je apsolutno zabranjeno ukljuivat line komentare, stavove, mudrovanje ili moralisanje. Ona je
kratka, ista, koncizna, predstavlja iskljuivo injenice i ne ostavlja mesta za dvoumljenja ili neja-
snoe.
Iako internet daje vie mogunost za slobodu, kreatvnost i izraavanje samog autora u odnosu
na tradicionalne medije, kada je re o vest, ona i u ovom prostoru mora ostat ista i zasnovana
samo na istnitm informacijama.

Ukratko:
Vest poinje najvanijom informacijom
Sutna vest mora da stane u lid.
Vest mora da prui odgovore na svih 6 pitanja: Ko? ta? Kada? Gde? Kako? i Zato?
Vest je kocizna i kratka, bez suvinih rei. Kao to je to ehov rekao: Pisac je talentovan
ako ume sa malo rei da kae mnogo, mi bismo dodali da to jo vie vai za novinare, a
naroito na internetu.
U vest nema mesta za komentarisanje, davanje linog miljenja, mudrovanje ili popovanje
Sadri sve relevantne informacije, ne izostavlja nita to je vano, ali izostavlja neproverene,
neetne i nejasne informacije.
KAKO TO IZGLEDA U PRAKSI
(Primer preuzet sa portala Mediacentar: htp://www.media.ba)
etvrtak, 06. jul 2006.
Tokom prepodneva u sve redakcije i agencije u Srbiji ste saoptenje tuilatva koje je vie nego
interesatno: u gradu Smederevu, ezdesetak kilometara udaljenom od glavnog grada Beograda,
uhapene su i optuene etri osobe zbog navodne trgovine ljudima.

Prvooptueni je izvesni Radomir, monstruozni otac koji je svoje maloletne keri silovao, primora-
vao da se bave prosttucijom i rade po kafanama, te da mu potom predaju vei deo zarade...
Kako su o tome izvestli glavni beogradski mediji? Neki nisu uopte, neki jednom reenicom na
strani hronike.

Velika veina, ukljuujui i dnevnike Veernje Novost, Glas Javnost i web sajtove RTS i B92, pre-
nela je agencijsku vest minimalno je prilagoavajui svojim potrebama, pre svega opremom (na-
slov, podnaslov...) koja je praktno i jedina uoljiva razlika izmeu njihovih prezentacija ove vest.
U emu je njihova greka?

Umesto da im saoptenje bude polazna osnova, svojevrsna ideja za kompletnu vest do koje e
doi sopstvenim radom, oni su dozvolili da im ono to nudi agencija bude sve to e ponudit ita-
ocima, iako svi pomenut mediji imaju mree dopisnika po itavoj Srbiji.
Ni to, meutm, nije najgore od svega: umesto da barem (loe napisanu) agencijsku vest prila-
gode svojim potrebama (na ta po ugovorima sa agencijama uglavnom imaju pravo, sve dok ne
menjaju injenice i jasno navode izvor vest), oni su se zadovoljili samo radom na sopstvenim (ne
naroito atraktvnim) naslovima.
Analizirajmo dakle najpre pomenutu agencijsku vest koju su doslovno preneli neki dnevnici (vidi
dodatak broj 1 i 2). Umesto da jedna reenica u samom uvodu objasni sutnu prie, agencijski
novinar je itav prvi pasus sastavio kao da je sudski zapisniar: poreao je injenice na birokratski,
dosadan, nenovinarski nain. Tako je ispalo da je najvanije to to je zamenik tuioca podigao op-
tunicu, to je jednako besmisleno kao kada bi vest o fnalu fudbalskog prvenstva poeo sa tano
u 22.55h u nedelju uvee sudija Don Smit je odsvirao kraj fnalne utakmice...

Dakle, umesto spominjanja lokalnog tuioca, trebalo je napisat otprilike ovakav lead:
Radomir J. i jo trojica mukaraca optueni su u Smederevu da su seksualno, fziki i materijal-
no iskoriavali dve njegove maloletne erke.

Ili (ako radite u ozbiljnim dnevnim novinama)
etvorica mukaraca optuena su u Smederevu da su se bavili trgovinom ljudima, nakon toje
policija otkrila da su mesecima iskoriavali najmanje dve maloletne devojke.

Ili (ako radite u tabloidu)
Nakon to je silovao svoju jedanaestogodinju erku, Radomir Jovanovi ju je naterao da godi-
nama radi kao prosttutka, da bi je na kraju udao za nepoznatog mukarca od kojeg je zauzvrat
dobio tri ovce.

Tek nakon odgovarajueg leada, trebalo bi krenut u detaljno objanjavanje poinjenih krivinih
dela, pa zatm redom razjasnit ta se sve i kako desilo.
Izvor: htp://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/kako-i-zasto-pisat-vest
Ureivanje za veb
Aleksandar Mit
Ovo je kretanje mojih oiju na stranici sajta.
Ovo su moje prioritetne vizuelne zone na stranici.
Ovako opada moja panja na vebu: ukoliko u roku od 15 sekundi ne naem informaciju koju
sam traio odlazim sa sajta.
Zato sam na ovom sajtu ? Da li se tu nalazi neto to me interesuje, odnosno ba ono to me
interesuje ? Da li lako i jednostavno to mogu da pronaem ?
Tri grafkona s kojima poinjemo ovo poglavlje dovoljno govore o teini zadatka jednog urednika
na vebu. Oni pokazuju koliko je vano jednom uredniku da poznaje publiku, nain na koji ona ita
informacije na vebu i ogranienost panje koje je spremna da poveri da bi bilo zadovoljena.
Uspean sajt pretpostavlja :
1) Jasnu organizaciju sadraja
2) Korisnost sadraja
3) Kvalitetan i dobro obraen sadraj
Za ova tri kriterijuma odgovoran je urednik sajta.
Bez obzira na medij, ureivanje je motor novinarskog procesa. Urednik organizuje proces novi-
narskog izvetavanja, on je odgovorna osoba za zaokruivanje procesa koji poinje od prikupljanja
informacija i pisanja sadraja. Urednici odreuju sadraj jednog veb sajta, imaju autoritet da orga-
nizuju redakciju i da odlue koje e prie bit objavljene, a koje nee. Najzad, odluuju o prezentaciji
te prie i o tome da li je potrebno priu proirit novim uglovima pogleda.
Dobar urednik:
- poznaje jezik i mo rei
- upuen je u deavanja i poznaje kontekst prie
- dobar je menader i organizator posla
- sposoban je da donosi brze odluke, imajui na umu etke kriterijume, i spreman je da pre-
uzme odgovornost
- potuje vanost novinarskih pravila poput tanost i preciznost i inteligenciju publike

Urednici moraju da odlue kako e da predstave informacije tako da forma bude konzistentna i
prepoznatljiva stalnim itaocima.
Uloga urednika je posebno vana na vebu zbog problema sa verodostojnou i tanou informa-
cija. Upravo zato je tanost i preciznost od izuzetnog znaaja, jer se njom stvara reputacija na vebu.
Ukoliko sadraj ne odraava naslov, ukoliko postoje pravopisne ili oigledne faktografske greke,
reputacija sajta e bit ugroena.
Urednik stoga mora da ima otro oko i da proverava sve informacije, ali i formu, stl pisanja, pra-
vopis. On mora da vodi rauna i o tome da ak i najiskusniji novinari gree. Dakle, moraju da rade
praktno sve to rade i urednici u drugim medijima, s tm to se na vebu informacije postavljaju
izuzetno brzo, to umanjuje mogunost za redigovanje teksta. To je pogotovu tano kada se radi
o velikim, hitnim priama, jer urednici nemaju dovoljno vremena da provere sve informacije pre
nego to moraju da ih postave. Nijedan urednik ne eli da pogrei, ali nijedan ne eli ni da bude iza
konkurencije, odnosno da bude sporije od nje.
ta svaki urednik mora da uradi :
1) Da organizuje rad novinara i redakcije. O tome vie u narednom poglavlju.
2) Da obezbedi kvalitetan i precizan sadraj i stl pisanja:

- Gramatka, pravopis : rei moraju da budu ispravno napisane, gramatka mora da bude u skladu
sa standardima srpskog jezika. Uestale gramatke i pravopisne greke uruavaju reputaciju veb sajta.
- Stl pisanja : svaka redakcija mora da ima svoj stl pisanja i urednik mora da odri konzisten-
tnost stla u celoj publikaciji. Da li ete koristt srpski predsednik ili predsednik Republike
Srbije ? Da li ete pisat Sjedinjene amerike drave ili SAD, EU ili Evropska unija ?
- Imena i funkcije : imena moraju da se proveravaju, kao i funkcije. Ljudi su jako osetljivi po pi-
tanju funkcija. Na primer, nekome ko radi u organizaciji u kojoj je hijerarhija veoma vana nije isto
da li ete ga nazvat savetnikom ili saradnikom .
- Citranje : Svi direktni citat moraju da idu pod navodnike . U tom sluaju, citat mora da pre-
cizno odraava ono to je izvor rekao. Ukoliko je citat manje bitan ili nejasan, moe da bude para-
fraziran, to podrazumeva ukidanje navodnika. Naravno, ukoliko je neka osoba napravila oiglednu
gramatku greku, pravilo je da novinar ili urednik sami isprave tu greku.
- Jasnoa: Urednik mora da bude siguran da e publika razumet jezik koji se korist u tekstu. To je
pogotovu vano na vebu, jer itaoci na vebu veoma brzo prelaze preko strana, uglavnom ih skeniraju.
Samim tm, rei i reenice moraju da budu jasne i efkasne. Urednik mora da se stavi u kou itaoca,
dakle nekog ko nije bio na dogaaju s kojeg se izvetava, nekog ko moda ne poznaje tako dobro
kontekst neke prie. Ureivanje je posebno teko kada urednik sam dosta dobro poznaje odreenu
temu. Urednik mora da eliminie zbrku koja nastaje kada reporter nije u potpunost razumeo o emu
pie. Ukoliko reporter ne razume ono o emu pie, veoma je verovatno da nee uspet da napie tekst
koji e bit razumljiv itaocu. Na uredniku je da ispravi eventualnu greku i tekst uini razumljivim.
- Izbegavanje ponavljanja i kliea: urednik mora da izbegne ponavljanja isth rei u okviru re-
enice. Takoe, mora da se potrudi da pronae sinonime za rei koje se u tekstu esto ponavljaju.
Mora da izbegne razne kliee.
- Ukus i ton: Humor ne prilii tekstu u kojem se opisuje neka tragedija. Tekst u kome se navodi
da je predsednik drave podrignuo tokom radne veere nije umesan. Na uredniku je da vodi ra-
una da mu ovakvi i slini primeri ne promaknu.
- Psovke i jezik mrnje : napolje!
3) Da obezbedi pravilnu prezentacija priloga
Svi mediji, pa i veb, predstavljaju informacije publici u malim dozama, nikako od jednom. Na
primer, asopisi imaju stranicu sa sadrajem, novine imaju naslove, nadnaslove i podnaslove.
Stepenasta prezentacija ili tzer daje itaocima informaciju o onome ta se nalazi u prilogu
pre nego to uu u sam sadraj teksta. Samom mediju, tzer omoguava bolju organizaciju, a i-
taocu daje informaciju o tome da li bi trebalo ili ne da se opredeli za praenje celog priloga. On je
zasnovan na tekstualnoj i vizuelnoj logici koja omoguuju itaocu da vidi i razume u kom pravcu se
kree informacija.
Na vebu, vie nego na bilo kom drugom mediju, stepenasta prezentacija je izuzetno vana zbog
mnotva informacija i formi informacija.
Dok u dnevnim novinama, nivoi informacija idu od naslova, preko podnaslova, do tela teksta, na
vebu ova forma ne mora da se prat.
Najvei broj veb medija korist formu naslov najava sadraja.
Naslov:
Naslove esto piu sami novinari, ali za njih su u krajnjoj instanci odgovorni urednici.
Oni su izuzetno vaan, prvi nivo informacija koji korisnik vidi a esto i jedini, ukoliko ga naslov
na privue da proita makar najavu sadraja.
Naslovi moraju da:
- Budu precizni: moraju da odravaju sadraj samog priloga. Ukoliko je italac razoaran ili
iznenaen informacijama koje nae u tekstu, to znai da naslov nije uspeo.
- Naglaavaju najvaniju informaciju: mora da odraava ono to je poenta teksta.
- Budu konkretni: itaoc mora da zna ta je to posebno to se nalazi u tekstu. Dakle, ne:
Premijer predstavio niz fskalnih promena, ve, na primer, Premijer predloio ukidanje
poreza na dobit. Iako su po broju rei skoro identni, drugi naslov je mnogo konkretniji i
sadri vie informacija.
- Budu kratki: obino ne vie od osam do deset rei. Za razliku od novina, na vebu ne postoje
striktna ogranienja, ali zlatno pravilo je da bi naslovi trebalo da budu to krai
Najava sadraja:
Najava sadraja je opis sadraja teksta ili paketa priloga. Sastoji se od dve do tri reenice, obino
ima izmeu 50 i 75 rei. Cilj je da prui vie informacija od naslova o tome o emu se radi u tekstu.
Kao i naslov, mora da bude konkretan i da odslikava ono to se zaista nalazi u tekstu. Najava sadr-
aja nije isto to i lid u vest. Naime, dok lid vest daje odgovor na najvanija pitanja ko, ta,
kako, gde, kada i zato, najava sadraja daje informaciju o celom prilogu i u neku ruku slui
da itaocu proda priu.
Pogledajte u ovom primeru razliku izmeu lida i rezimea:
Lid:
Gradske vlast u Beogradu predstavile su danas plan izgradnje tri linije metroa u narednih 10
godina.
Najava sadraja:
Za 10 godina, Beograani bi trebalo da manje brinu o guvama na mostovima i ulicama centra
grada. Saznajte kako gradske vlast planiraju izgradnju tri linije metroa.
Primer najave
A
teen idol for modern tmes
His rise has been called the traditonal model of teen pop stardom. Singer Justn Bieber, 16, is everywhere these days
-- Twiter, The View, the Billboard charts. Whats the story behind this modern-day Donny Osmond? FULL STORY
4) Da razmisli o irenju priloga:
Jedna od karakteristka novinarstva na vebu je lateralno razmiljanje. Na vebu, zahvaljujui va-
rijaciji u formama informacija i hipertekstualnost, postoji mogunost da novinar i urednik razmi-
ljaju na nain o tome kako mogu da proire priu.
To moe da postgne ukoliko razmisli o odgovorima na klasina novinarstva pitanja:
Ko? Ko su vani ljudi koji su povezani sa priom ? Da li je svako relevantan za priu ukljuen u nju ?
Da li bi bekgraund informacija o akterima pomogla publici da razume priu ?
ta ? ta je glavni dogaaj u prii ? Koje informacije mogu da daju kontekst prie?
Kada ? Kada se dogaaj dogodio ? Kakav je sled dogaaja i kako najbolje objasnit taj sled doga-
aja publici ?
Gde? Gde se dogaaj dogodio? Da li bi vie informacija o samom mestu dogaaja moglo da do-
prinesu razumevanju prie?
Zato ? Da li postoje jo neki razlozi za neki dogaaj koji su publici vani za razumevanje prie ?
Kako ? Da li postoje neki procesi koji su vani publici za razumevanje prie ?
Kada biste pravili prilog o Duanu Vujoeviu, treneru KK Partzan, i njegovom plasmanu na turnir
Final four Evrolige, na vebu biste mogli da temu proirite na sledei nain:
Ko ? Duko Vujoevi. Napravite kratak biografski materijal sastavljen od video materijala o nje-
govoj karijeri kao treneru.
ta? Pobeda za ulazak na Final Four. Opiite kakav je znaaj ulaska Partzana u Final four.
Kada ? Veeras. Napravite grafkon koji prikazuje kretanje rezultata u pobedama izmeu Partza-
na i protvnika.
Gde ? Beogradska Arena. Pustte audio snimak navijanja u beogradskoj Areni.
Kako? Partzan je pobedio zbog odline taktke uvanja najboljeg protvninog igraa. Napravite
grafkon sa statstkom tog igraa.
Uz tekst, video, audio materijale, grafkone i statstke, urednik bi mogao da organizuje i ankete
na sajtu, da otvori temu na forumu sajta, da postavi dodatne multmedijalne sadraje i linkove.
Ukratko:
1) Koristte tekst da biste objanjavali
2) Koristte multmediju da biste prikazivali
3) Koristte interakciju (poput foruma) da biste publiku angaovali
Da bi sve ovo bilo mogue, urednik sajta mora da od svojih novinara zahteva da i sami razmiljaju
lateralno, odnosno da razmiljaju o nainima kojima mogu da obogauju prie.
Naravno, ne moe svaka pria da se proiri na vebu. Ne postoji ni dovoljno resursa (tehnike,
ljudstva) ni dovoljno vremena, ni dovoljno potrebe da se svaki prilog proiruje. Upravu je tu uloga
urednika vana. On mora da odredi ta je vano i da proceni da li u okviru redakcije postoji dovoljno
resursa i vremena da se prilog proiri.
Funkcionisanje veb redakcije
Aleksandar Mit
Jedna od specifnost interneta je to postoji ogroman broj informatvnih sajtova kojima rukovo-
de pojedinci koji imaju ulogu novinara, urednika i direktora publikacije u isto vreme. Jednostavnost
kreiranja novog sajta, kombinovana sa relatvno niskom cenom potrebne tehnike stvorila je trend
formiranja sajtova koji funkcioniu na principu jedan ovek jedan sajt. Zaista, jedan novinar, s
iskustvom, dobrom tehnikom potkovanou i entuzijazmom moe da napravi dobar sajt. injenica
je, meutm, da je za ozbiljan, odriv, dugoroan rad u veb novinarstvu neophodna redakcija.
Veb redakcija moe da bude sastavljena od svega par novinara koji obavljaju vie uloga, a moe da
funkcionie i kao sistem nalik tradicionalnom medijima, u kojima postoje precizno utvreni zadaci.
Neke od karakteristka rada veb redakcija su:
1) Publika eli vest ODMAH, ne sutra ujutru, ili u 19.30 u veernjem dnevniku na televiziji.
Dakle, redakcija mora da objavljuje informacije poput novinske agencije - izuzetno brzo.
2) Publika eli da bude deo redakcije, odnosno da uestvuje u stvaranju sadraja (veb 2.0). Da-
kle, redakcija mora da bude spremna da deli prostor sa publikom i da radi zajedno s njom.
3) Publika eli da sadraj bude multmedijalan i prilagoen drutvenim mreama. Dakle, re-
dakcija ne samo da mora da poseduje znanje i tehniku, ve mora da razvije i veb men-
talitet, odnosno da pri planiranju izvetavanja i ureivanja uzme u obzir sve karakteristke
veb novinarstva.
4) Publika veoma lako prelazi s jednog veb sajta na drugi ukoliko je nezadovoljna sadrajem
izvetavanja. Dakle, redakcija mora da poseduje sadraj koji moe da privlai itaoce i
stalno dri njihovu panju.
5) Publika na vebu ima ogroman izbor zato da doe ba na va sajt? Dakle, redakcija mora
da poznaje i osnove internet marketnga da bi privlaila posetoce. Na primer: slanje naj-
novijih vest mejlom, optmizacija naslova i kljunih rei za to bolju poziciju na pretraiva-
ima, obavetavanje publike o novitetma na sajtu preko drutvenih mrea.
6) Publika na vebu poseuje esto ist sajt vie puta. Dakle, ukoliko eli da je zadri, redakcija
mora da na sajtu stalno obnavlja informacije, postavlja nove vest i aktuelizuje stare.

Direktor medija
(predstavnik medija, koordinira rad svih servisa u jednom mediju: redakcije,
marketnga, tehnikog osoblja)

Glavni i odgovorni urednik
(koordinira rad redakcije, odgovoran je za njeno funkcionisanje i produkciju,
ima konanu re po pitanju izbora vest, formata, multmedije)

Kolumnist
(piu analize, kolumne,
veoma esto sa stanovita
redakcije)

Zamenik glavnog i odgovornog urednika
(slui kao veza izmeu glavnog i odgovornog urednika i ostatka
redakcije, motri da svi prilozi budu zavreni u odgovarajuem roku i formatu, da su
adekvatno opremljeni )

Fotogra, snimatelji Dizajneri
(fotograu dogaaje, snimaju) (vode rauna o grakom izgledu
sajta, izrauju grakone, mape)

Urednici rubrika
(svaki urednik je zaduen za koordinisanje rada
u okviru svoje rubrike, sarauje direktno sa
novinarima, fotograma i dizajnerima,
daje im zaduenja, pregleda njihove priloge)

Novinari
(izvetavaju sa lica mesta, piu vest u redakciji, mogu bit stalno
zaposleni, honorarci ili dopisnici u zemlji ili inostranstvu)
RADNI DAN JEDNE REDAKCIJE
09.55
U redakciju ste informacija o znaajnom dogaaju koji zahteva izvetavanje.
10.00
Deurni urednik odmah odreuje reportera i fotografa, snimatelja. Brzo se dogovaraju:
- o detaljima onoga to je za sada poznato
- oko fokusa i znaaja prie
- o tome da li postoje kontakt, izvori
- o tome kada e ponovo bit u kontaktu

10.05-10.20
Glavni urednik saziva sve urednike ukljuene u priu (fotografja, video, audio, infografja, repor-
taa, ekonomija, sport, itd).
- Razgovara se o uglovima prie, grafkonima, fotografjama, video i audio prilozima, mogu-
im hronologijama i biografjama. Stavit priu u kontekst je kljuno (zbog ega je vano,
koga je briga, ta to znai?). Isto tako je bitno pribliit priu itaocu.
- Tri kljuna procesa razmiljanja: a) Pogled napred: ta je sledee? b) Pogled nazad: ta stoji
iza? C) Pogled sa strane: kako su drugi reagovali u ovakvim situacijama? Da li su uglovi prie
svei, da li je vremenski i tehniki mogue izvestt iz tog ugla?
- Po mogustvu odreuje se najbolji novinar da pie glavnu priu na osnovu izvetaja koje
dobija.
- Odreuje se novinar koji e primat sve informacije (sa izvora kao to su agencije, TV, radio,
drugi mediji, drugi reporteri) i prosleivat ih novinaru koji pie glavni tekst. Veoma je bitno
pratt druge medije, pogotovu agencije, da bi se utedelo na vremenu i na ljudstvu.
- Ako se pria dogodila u veernjim asovima, urednik odluuje da li e zvat jo novinara i
urednika. Kontaktra odgovorne urednike telefonom ukoliko je to neophodno.
10.20-10.30
Urednik pravi plan izvetavanja. Razmilja o eventualnoj reorganizaciji prostora na sajtu.
10.30-10.40
Urednik kontaktra reportera na terenu da bi dopunio plan izvetavanja, dobija najnovije infor-
macije, donosi odluku oko rokova.
- Urednici rade sa drugim reporterima na raznim uglovima prie, odluuje oko duine tekstova
i rokova.
- Ti drugi reporteri kontaktraju izvore, eksperte, analitare da bi razvili svoje prie.
- Poinje pretraga arhiva i dokumenata na vebu.
10.40-10.45
Urednici obezbeuju logistku. ta je kome potrebno : prevozna sredstva, laptopovi, kamere, fo-
toaparat, diktafoni, databaze podataka, enciklopedije, itd. Naravno, za sve ovo bi morao da postoji
unapred pripremljen mehanizam. Odnosno, u veini redakcija se zna gde su odgovarajue databa-
ze i drugi referencni materijali.
10.50-11.00
Urednik pravi raspored, sa rokovima i duinom tekstova, zadacima za novinare, fotografe i grafare.
- tampa taj raspored i postavlja ga na vidno mesto.
- Urednik mora da osigura da svi znaju koji je plan, kakvi su rokovi. Mora da bude spreman da
odgovori na sva pitanja i objasni eventualne nejasnoe.
12.30
Urednik informie novinare o bilo kakvim promenama u fokusu prie, novim podacima i mogu-
im uglovima prie, grafkonima, fotografjama, itd. Veoma je bitno da se shvat da, zbog razvoja
dogaaja, plan moe da se promeni i prilagodi. Neophodno je naravno obavestt sve lanove re-
dakcije o tm promenama.
- Takoe glavni urednik ne sme da zaboravi da se osim hitne , deavaju i druge dnevne prie
i da je potrebno na sajt ubacit i druge dnevne tekstove, te mora da obezbedi novinare koji e
radit na tome.
13.00
U roku od par sat od dobijanja prvobitne informacije, urednici se sastaju da bi odredili dokle se
dolo sa praenjem situacije i daju savete o nastavku praenja situacije.
15.00
Materijali (tekstovi, grafkoni, fotografje) stu.
- Urednici pregledaju sve materijale. Mora se vodit rauna o konzistentnost u tek-
stu (recimo, ne moe se u jednom delu teksta napisat da je broj povreenih 12, a u
drugom 11 ili desetak).
- Takoe mora se vodit rauna o kvalitetu pisanja jer se veoma esto o vanim pitanjima pie
preopirno, prebrzo i reenice postaju previe kompleksne za novinarski stl. Naravno, urednik
mora da vodi rauna i o kvalitetu izvora informacija, kao i tome da li je odgovoreno na sva pi-
tanja.
- Ne treba zaboravit i na etka pitanja.
19.00
Urednik pravi najnoviji pregled dogaaja. Da li se neto promenilo na terenu, da li smo doli do
novih saznanja ?
08.00 SLEDEEG DANA
Dan posle, ureivaki kolegijum vri evaluaciju praenja situacije, razgovara se sa onima koji su
bili ukljueni. Pravi se plan za takozvani follow-up, odnosno nastavak prie od prethodnog dana
i naravno prate se nove
1. U jeziku elektronskih medija postoje odreene specifnost u odnosu na jezik tampe, ali je u
osnovi oba tpa novinarstva ist funkcionalni stl, u literaturi najee nazvan publicistkim. U ok-
viru publicistkog stla govori se o novinarskom podstlu. Novinarski podstl ima svoje gramatke i
leksike specifnost, o emu postoji obimna literatura i na srpskom jeziku.
2. O jezikom izrazu novinara moe se, dakle, govorit iz stlistkog ugla, ali i iz ugla jezike kulture,
tj. korektnost i lepote jezika u medijima. Kada su elektronski mediji u pitanju, veliki problemi su
vezani za ogreenja o jeziku normu na svim nivoima. Mnogi savremeni novinari uopte ne prate
normatvistku i stlistku literaturu, a odsustvo lektora u redakcijama stanje samo pogorava. Ko-
liko god da lingvist piu o razliitm odstupanjima od jezike norme u medijima, novinari uporno po-
navljaju i najbanalnije i najnavoenije greke, opisane jo u jezikim prirunicima sa kraja 19. veka.
3. Tako se u svim oblicima novinarstva i u tampi, i na televiziji i u on-line novinarstvu esto
pojavljuju neknjievne konstrukcije za + infnitv (za oekivat je da e akcionari ubudue novine
itat; pa je za oekivat da e se Bosanci, Hrvat i Srbi tu preselit; Odea za pojest) ili bez + da
(Arbitar Jovanovi odluio se za prekraj u korist Partzanovog veziste, bez da je igrau Zemuna
pokazao ut karton; Graani Srbije mogli su da uivaju u vazdunim akrobacijama, mogli smo
da vidimo ta drugi trenutno imaju, a ta mi nemamo. I bez da idemo na Bure, ili na Farnboro).
Naalost, neretko se sreu i pogrena kongruencija (Beograd i Banjaluka jednako odgovorne), ple-
onazmi (Da li se vraat natrag), ili dvosmislenost, naroito u naslovima (Prislukivanje ministara).
Takoe, gotovo da vie i ne iznenauju pogrene konstrukcije obzirom na to i u vezi + genitv, a iz
razgovornog jezika sve vie prodire i semantki iregularna konstrukcija taj neki.
Da novinari nedovoljno prate i strunu novinarsku literaturu kada se ona osvre na jezike prob-
leme, svedoi i injenica da su mnogi iskusni novinari davno ukazivali na novi tp jezikih propusta:
stvaranje brojnih jezikih stereotpa i kliea, meu koje spada i preesto citranje i parafraziranje
naziva popularnih naslova flmova, knjievnih dela i sl. u naslovima tekstova. Koliko nam je poznato,
prvi put su ovi modeli jezike igre dobro opisani i prokomentarisani u udbeniku Duana uria,
novinara i profesora novinarstva, pod naslovom Osnovi novinarstva iz 1981. godine: Posle svakog
boljeg naslova knjige ili naziva flma, ili drame, novine su pune varijacija na te naslove i nazive
(uri 1981: 59). Iste izvore citatnost uri navodi i dve godine kasnije, u knjizi Novinarska radion-
ica: Omiljena konstrukcija naslova su pozajmljeni naslovi knjiga, flmova, pozorinih i televizijskih
drama (uri 1983: 67). Ve u udbeniku novinarstva uri je i upozorio budue novinare na
opasnost od stvaranja jezikih ablona: Na alost nematovith davalaca naslova, i najoriginalniji
Pravilno stilsko
izraavanje na internetu
Aleksandar Miladinovi
obrazac moe da upali samo nekoliko puta; zatm se pretvara u ablon koji je itaocu dosadio bre
nego to je list naao novu konstrukciju, novu izraajnu sveinu (uri 1981: 59). U drugom delu
data je i nova preporuka buduim novinarima: Poslovice i izreke manje inventvni citraju u celini
to nikad nije dobro. Bolje je prekinut ih, pa stavit tri take, ali i tu se uvat infacije i banalizacije
(). Najbolje je kad se umesto izvorne upotrebi nova re koja odreuje sadraj tada je to ne samo
slikovito nego i vrlo informatvno, jer jednom jedinom novom nepoznatom reju, kad je smestmo
u poznat smisao, dobijamo novu ocenu, novu informatvnu sliku (uri 1983: 67).
Tako se naslov uvenog flma Ko to tamo peva ve decenijama citra i parafrazira na bezbroj
naina u novinskim naslovima, iako su novinari ve tokom osamdeseth godina 20. veka upozora-
vali da je to preraslo u ablon: KO TO TAMO PEVA izazvao je plimu pitanja: Ko to tamo odluuje...
Ko to tamo die cene... Ko to tamo preprodaje... vercuje...uri 1983: 67). Navedene preporuke
i argumentovana kritka, meutm, ostali su bez odjeka kod novinara i urednika, pa tako esto i
danas sreemo sledee naslove: Ko to tamo urla; Ko to tamo gleda; Ko to tamo lobira; Ko to tamo
mulja; Ko to tamo pat; Ko to tamo vrea; Ko to tamo telefonira itd.
Naroito su est stereotpi i abloni u sportskom novinarstvu, gde se itavi izvetaji sa utakmica
zapravo skupovi gotovih jezikih matrica u kojima se praktno zamenjuju samo imena i prezimena
igraa, rezultat, kao i minut u kojima su postgnut golovi ili koevi, ali to je opirna tema koja bi
se morala obradit u posebnom izlaganju. Navedimo stoga samo neke od ablona: divovska borba
(U fnalu turnira u Monte Karlu viena je divovska borba), potuen do nogu (Gost iz Grke, gde se
Boi slavio pre dve nedelje, potueni su do nogu), napravit (od gotovog) veresiju (Opet je srpski
predstavnik odigrao dobro vei deo utakmice, ali je umalo napravio i trei put veresiju), opravdat
oekivanja (derbi-me 29. kola nije opravdao oekivanja), upisat se u listu strelaca (Osim euma,
Prodanovia i Dragievia svi ostali igrai su se upisali u listu strelaca), bit na kolenima (Partzan
na kolenima) itd.
4. Vee probleme u odnosu na gramatka ogreenja ili na stvaranje ablona i kliea predstavljaju
sveopta banalizacija, kolokvijalizacija, familirijarizacija, pa ak i vulgarizacija medijskog i javnog
jezika uopte. U pitanju je prelazak na nii registar kojim se briu razlike izmeu standardnog i sup-
standardnog, zavninog i nezvaninog, javnog i privatnog. To, naalost, nije samo lingvistki ve i
kulturoloki fenomen. Selekcija svakodnevnog, kafanskog i ulinog, jezika za informisanje javnost
podilaenje je najniem ukusu, u emu pojedini mediji prednjae. Ako se izvri i sasvim povrna
analiza jezike nekulture npr. u tampanim medijima, moe se zakljuit da je u epicentru dnevni
list Kurir, a onda se ona iri u koncentrinim krugovima i zahvata sve vei broj novina i asopisa.
Isto vai i za veb-novinarstvo.
5. Specifna neutralizacija funkcionalnostlistkih zakonitost ostvaruje se na razliite naine; go-
tovo da postoje razliite jezike strategije za vulgarizaciju novinarskog izraza, koji je u 20. veku pre-
sudno doprinosio razvijanju izraajnih mogunost u srpskom knjievnom jeziku. Kolokvijalizacijom
izraza istovremeno se vri i neutralizacija sutnske opozicije izmeu ute i ozbiljne tampe,
kao i neutralizacija opozicije izmeu novinarskih anrova koji dozvoljavaju odreene jezike slo-
bode, pa i odstupanja od norme (npr. kolumna, eventualno i komentar) i anrova kod kojih su
jezike i kompozicione karakteristke vrlo jasno propisane i uslovljene funkcijom teksta (informa-
tvni anrovi, npr. vest, izvetaj i sl.).
6. Moe se uoit da je jezik koji je prvobitno bio uglavnom prilagoen sadraju informacija i
eljenom konzumentu (vest sa estrade u najirem smislu tog pojma) poeo osvajat i politke,
kulturne i naroito sportske rubrike, pa se npr. u naslovima umesto imena i prezimena politara,
umetnika ili sportsta sve ee pojavljuju nadimci, to doprinosi njihovoj ekonominost, ali is-
tovremeno i svojevrsnoj familijarizaciji koja u jeziku medija ne bi trebalo da bude doputena (eda,
Kusta, Nole i sl.). Ovakvi jeziki postupci pre dvadesetak godina bili su nedopustvi u novinarstvu, ali
su oigledno mnoge norme, ne samo jezike, u meuvremenu poele da slabe.
7. U informatvnim anrovima (vestma i sl.) ulaznica za kolokvijalizaciju novinarskog jezika su
bili ekonomini razgovorni univerbi: saobraajka, generalka, nuklearka i sl., a poslednjih godina
nailazimo i na pojaan utcaj argona (Klasina saekua i sl.). Van th anrova spektar leksikih
sredstava za kolokvijalizaciju je gotovo nepregledan. Ponekad je jedina motvacija za kolokvijal-
izaciju elja da se da atraktvan naslov (npr. Mo da bidne, ne mora da znai kao naslov teksta o
zatt sofverskih reenja).
8. Kolokvijalizacija i argonizacija ponekad se markiraju navodnicima, to se moe oznait kao
postupak ortografskog umekavanja selektrane lekseme (Sea na medicini, Akcije oiale i
kraljicu, Uvaljuju bosansku marku umesto evra, Mladi Albanci navueni na drogu). Ovakvo
markiranje, meutm, sutnski ne menja opt utsak: bilo da argonizam ili kolokvijalizam oznaite
navodnicima ili ne, njihova upotreba u novinarstvu mora bit uslovljena novinarskim anrom, i
svedena na najmanju moguu meru. Preporuljivi su, kao i dijalektzmi ili lokalizmi, samo kada
doprinose specifnoj aktuelizaciji jezika, npr. u reportaama ili putopisima. Slinu funkciju stl-
ski markirane lekseme imaju i u knjievnim delima, a navedeni anrovi upravo se knjievnost i
pribliavaju. Aktviranje kolokvijalizama, argonizama i dijalektzama oekivano je i u ve pomenu-
tm kolumnama, gde ovi leksiki slojeve neretko predstavljaju stlsku slobodu istaknuth novinara,
poput Bogdana Tirnania u srpskom ili Tanje Torbarine u hrvatskom novinarstvu.
9. Specifan ekvivalent navedenim procesima na televiziji predstavlja diskurs voditelja u talk
show programima (npr. Pink, ali i Studio B): u programu i voditelji i gost upotrebljavaju potapalice
(npr. ovaj), koje ponekad imaju i funkciju doaravanja modernog gradskog izraza (ono kao i sl.). Dok
se kod gosta jeziki izraz ne moe kontrolisat, voditelji moraju vodit rauna o tome da cilj emisija u
kojima se razgovara sa gostma nije da se postgne kuna atmosfera, nit atmosfera iz kafa. Upravo
ovakvu neprimerenu atmosferu voditelji svesno postu i drugim jezikim elementma (intonaci-
jom, obraanjem na t), kao i brojnim nejezikim (nain sedenja, mimika, gestkulacija i sl.).
10. Poseban doprinos kolokvijalizaciji sa dodatkom malograantne predstavljaju beogradski
besplatni kulturni vodii indikatvnih naziva City Magazine, Trip i Singidunum Weekly: u njima
imamo specifan jeziki bukuri od argonskog i kolokvijalnog engleskog i istog takvog srpskog
jezika, a takav jeziki hibrid sve vie prodire i u elektronske medije. ini se da se u srpskom no-
vinarstvu ovakav tp anglosrpskog jezika prvo poeli koristt gotovo svi rok kritari u tampi i na
televiziji, a potom preuzeli novinari koji prate i komentariu modu, zatm flm i sl.
11. Posledica svega navedenog je da itaoci i gledaoci gube jeziku kompetenciju, ne oseaju
vie razliku izmeu standardnog i supstandardnog u jeziku, to se najbolje vidi iz njihovih pisanog i
govornog izraza. Zato novinari imaju i zadatak da kultviu jezik svojih italaca. Novinari moraju bit
svesni da uzor u knjievnom jeziku ve decenijama ne predstavlja samo jezik prestnih pisaca, ve
i jezik uglednih novinara, umetnika, naunika, kao i drugih aktera pre svega na javnoj sceni. Stoga
je obaveza novinara da prate ne samo strunu, ve i lingvistku literaturu, poevi od osnovnih
normatvistkih prirunika (pravopisa, normatvnih gramatka i normatvnih renika), preko bro-
jnih jezikih savetnika, do stlistkih rasprava i studija. U Beogradu su veoma est i razliit jeziki
seminari (npr. onaj u organizaciji Kolarevog narodnog univerziteta, namenjen pre svega novinari-
ma i lektorima), kao i razliita predavanja u mnogim insttucijama.
Za sam kraj ostaje da navedemo i selektvnu literaturu koja e doprinet boljem i preciznijem
jezikom izrazu (veb-)novinara.
Selektvna bibliografja
Grickat 1966: Grickat, Irena, Naslovi posebna kategorija pisane rei, Na jezik, knj. XV, sv. 1-2,
77-95.
JSSI 1991: Jezik i stl sredstava informisanja, Sarajevo.
Katni-Bakari 2001: Katni-Bakari, Marina, Stlistka, Sarajevo.
Kirova 2005: Kirova, Mirjana, Neke osobenost jezika tampe na srpskom jeziku (u poreenju
sa ruskim), est lingvistki skup Bokovievi dani, Podgorica, 321-328.
uri 1981: uri, Duan, Osnovi novinarstva, Beograd.
uri 1983: uri, Duan, Novinarska radionica, Beograd.
Milanovi 2005: Milanovi, Aleksandar, Utcaj reklamnog diskursa na novinarski (pod)stl, u
zborniku: est lingvistki skup Bokovievi dani, Podgorica, 307-319.
Milievi 1983: Milievi, Blao, Jezik u upotrebi.
Mladenov 1980: Mladenov, Marin, Novinarska stlistka, Beograd.
Pri 1999: Pri, Ljubica, Jezik naslova u dnevnom listu Politka, u zborniku: Aktuelni problemi
gramatke srpskog jezika, Subotca Beograd.
Radovanovi 2004: Radovanovi, Milorad, Planiranje jezika i drugi spisi, Novi Sad Sremski Kar-
lovci.
Rajnvajn i Mladenov 1980: Rajnvajn, Ljubomir i Mladenov, Marin, Oblici novinarskog izraavanja,
Beograd.
Rajnvajn 1988: Rajnvajn, Ljubomir, Stvaralatvo novinara, Beograd
Slavkovi 1988: Slavkovi, Duan, Bit novinar, Beograd.
SN 1998: Savremeno novinarstvo (prir. Neda Todorovi), Beograd.
Toovi 2002: Toovi, Branko, Funkcionalni stlovi, Beograd 2002.
arki 2002: arki, Milosav ., Uvod u stlistku, Beograd.
kiljan 1998: kiljan, Dubravko, Javni jezik, Beograd.
B
PLANIRANJE I IZRADA SAJTOVA ULOGA NOVINARA (MENADERA SADRAJA)
Novinar u 21. veku treba da razume i u osnovi poznaje uobiajeni proces izrade sajtova, da pre-
poznaje osnovne faze i aktvnost tog procesa, kao i vetne, znanja i zaduenja profesionalaca koji
u tom poslu uestvuju. On, kao kreator sadraja, urednik i moderator zajednice mnogo e bolje
radit svoj posao ako bude imao jasnu sliku celine. Takoe, ovaj uvid je deo opteg obrazovanja
jednog profesionalca u novim medijima. On ne mora i ne treba da ume da programira, dizajnira,
testra, vodi projekat, ali treba u osnovi da razume ta se u kojoj fazi izrade sajta dogaa i na koji
nain on moe da doprinese, ako je potrebno.
Pokuaemo, u najgrubljem, da predstavimo proces izrade sajtova, onako kako bi on trebalo da
izgleda, sa posebnim fokusom i detaljnijim opisom planiranja sajta, u kome novinar ili menader
sadraja mogu imat znaajnu ulogu.
Kreiranje preglednog, upotrebljivog i kvalitetnog veb sajta, bio to blog ili veliki portal, predstavlja
sloen proces za ije je izvoenje potrebno imat raznovrsna znanja, vetne i informacije. Samim
tm, u ovaj proces je nuno ukljuit profesionalce iz razliith oblast, i to najmanje tri: veb develo-
pmenta (programiranja), veb dizajna i upravljanja sadrajima. Ove tri osobe bavie se funkcionisa-
njem, izgledom i sadrinom sajta.
lan tma koji e kreirat sadraje, ureivat ih i najvie komunicirat sa korisnicima ne treba da
bude iskljuen iz procesa planiranja i kreiranja sajta. Njegovo poznavanje ciljne grupe bie od ne-
procenjivog znaaja za kvalitet sajta, a samo uee u kreiranju sajta olakae mu kasniji rad.
Osim programera, dizajnera i menadera za sadraje ili novinara, gde ima resursa, u tm bie
ukljuen i specijalista za informacionu arhitekturu, strunjak za upotrebljivost sajta, specijalista za
korisniki doivljaj, profesionalci za testranje U praksi se sve ove funkcije veoma esto spajaju i
preklapaju.
Deavae se da na jednom projektu dizajner osim za dizajn bude zaduen i za informacionu ar-
hitekturu i upotrebljivost sajta, a na drugom e to radit programer. esto e oni ovaj posao radit
zajedno, a nekada e upravo osoba zaduena za sadraj imat taj zadatak. Mogunost su raznolike
i zavise od sluaja do sluaja, okolnost, sredstava i pre svega od znanja ljudi u tmu i njihovih inte-
resovanja.
Informaciona arhitektura i
menadment sadraja sajta
Dragana Petkovi
Sledea mapa predstavlja skicu procesa planiranja jednog sajta, njegovog kreiranja, testranja,
evaluacije i unapreivanja. Brojne su faze kroz koje prolazi tm koji radi na stvaranju sajta, a mi
emo se u ovom tekstu posvett delovima u kojima novinar moe da ima znaajniju ulogu.
Mapa je preuzeta sa sajta amerike vlade posveenog izradi sajtova prilagoenih korisnicima:
www.usability.gov.
Ovako bi izgledao idealan proces izrade sajta, koji bi posveto panju svim vanim elementma.
Ipak esto se, usled nedostatka sredstava, vremena ili znanja, neke od ovih faza izostavljaju. Od slu-
aja zavisi da li e sve faze, sa svim aktvnostma bit nune za izradu kvalitetnog sajta, ali moemo
rei da se detaljno planiranje i analiza nikako ne smeju izostavit. Istovremeno, u domaoj praksi,
to je faza koja se esto izostavlja.
Kreiranje sajta moe se, u najgrubljem, podelit na tri glavne faze, i to su:
Planiranje, analiza korisnika
Dizajn, razvoj
Testranje, evaluacija
Za potrebe ovog teksta, pretpostaviemo da je tm koji e izraivat sajt ve sastavljen, da su
uloge podeljene i da su rokovi, resursi i rizici utvreni planom. Bilo da pravimo novi sajt ili unapre-
ujemo postojei potrebno je da se detaljno pozabavimo planiranjem i analizom, nakon koga e
usledit dizajn sajta, njegov razvoj, testranje i lansiranje.
PLANIRANJE I ANALIZA
U istoj meri u kojoj novinar treba da poznaje ljude za koje pie, i oni koji razvijaju sajt treba da po-
znaju svoje korisnike. Kada se ovo zaboravi, sajtovi izgledaju kao promotvni fajeri kompanija, pro-
jekata i direktora, u kojima je glavno ono to oni ele da kau, a ne ono to korisnici ele da saznaju.

Razliit korisnici imaju razliite potrebe, dolaze na sajt sa razliitm namerama i zadacima koje
treba da obave, motviu ih razne prie i koriste sajt na razne naine. Kada planiramo sajt treba
da imamo sve ove varijable na umu, da svoje korisnike poznajemo dovoljno dobro da bismo im
kretanje kroz sajt i informisanje uinili to prirodnijim i jednostavnijim.
Ovde vai parola: Ne teraj me da razmiljam!
Nai korisnici su u stsci sa vremenom, prelistavaju ono to smo napisali i trae put kroz lavirint
informacija. Ako im bude isuvie naporno, nejasno i maglovito, oni e svoj zadatak pokuat da
obave na drugom mestu.
Uloga novinara, ili kreatora, urednika sadraja veoma je vana u fazi planiranja sajta, a posebno
u delu posveenom upoznavanju korisnika, zadataka koje oni treba da obave na sajtu i njihovih
potreba. Tek na osnovu th informacija moe se planirat dizajn sajta i informaciona arhitektura.

U planiranju sajta proiete kroz nekoliko glavnih faza:
Upoznavanje korisnika
Kreiranje korisnikih persona
Kreiranje scenarija upotrebe sajta
Izrada spiska sadraja
UPOZNAVANJE KORISNIKA
Faza upoznavanja korisnika, odreivanja njihovih potreba, zadataka, motvacije i razloga zbog
kojih dolaze na sajt predstavlja jedan od najvanijih delova procesa planiranja sajta.
Prvi korak koji treba da preduzmete je da nabrojite ko su sve vai korisnici i izdvojte nekoliko
glavnih grupa. Zapitajte se kako bi va posetlac sebe defnisao kada doe na va sajt, ta je on u
tom trenutku od svih uloga koje ima u ivotu: lekar, pacijent, student, trka, putnik, roditelj, peca-
ro, klijent banke, kupac stana?
Budite sigurni da uvek navodite konkretne osobe, a ne ustanove vi ne piete za banke, za mini-
starstva, kole, organizacije... U tm insttcijama nalaze se razliit ljudi sa razliitm potrebama. U

kolama rade i pedagozi, mladi i stariji nastavnici, direktori, sekretarice... Oni ne trae iste informa-
cije i ne konzumiraju ih na ist nain.
Vi moete razmiljat o svojim korisnicima i pretpostavljat kakvi su, ipak, dok ih uivo ne upozna-
te ne moete bit sigurni da radite pravu stvar.
Postoje razliite tehnike kojima moete da upoznate svoje korisnike: intervjui, fokus grupe, an-
kete, testranja upotrebljivost sajta, sortranje kartca Najee nemamo sredstava da obavimo
sloena istraivanja, ispitvanja i intervjue sa korisnicima, ali postoje tehnike koje nisu skupe, a
mogu da budu veoma korisne.
Razgovarajte sa korisnicima, pokuajte da doete u situaciju u kojoj e vam oni neposredno go-
vorit o svojim potrebama i ciljevima. Razmislite o svojoj misiji koga informiete? Sigurno imate
kontakt sa svojim buduim ili sadanjim korisnicima. Nadamo se da niste odluili da se bavite izra-
dom sajta o temi o kojoj ne znate nita i ne znate ko bi mogao znat.
Evo nekih mogunost da doete do korisnika:
Razgovarajte sa marketng slubom vae frme ili medija Kome se oni obraaju? Kome
reklamiraju proizvode? Ko vas prat?
Razgovarajte sa korisnikom podrkom Ko vas zove telefonom, kakva pitanja postavlja,
kakve tekoe imaju, koje informacije trae?
itajte mejlove koji stu putem kontakt formi na sajtu, ta vas ljudi pitaju, da li vas kritkuju
ili hvale?
Postavite kratak upitnik ili anketu na sajt Pitajte ljude ko su, koliko imaju godina, ime se
bave, da li su pronali ono to su traili?
Sluajte i gledajte ljude Posmatrajte ih kada uivo obavljaju posao koji bi trebalo da oba-
ve na vaem sajtu, posmatrajte kako koriste va sajt.

Intervjuiite korisnike
Cilj svih ovih aktvnost bie da saznate:
Kakva su njihova iskustva i znanja u vezi sa korienjem veba i u vezi sa temom kojom se va sajt
bavi?
Kakve informacije su im potrebne?
Na koji nain razmiljaju i organizuju informacije?
Kakva su njihova oekivanja od vaeg sajta?
Kako se oseaju kada se nalaze na vaem sajtu (moda su ljut jer pokuavaju da saznaju kako da
poprave tampa koji ste im prodali, ili tuni jer pokuavaju da naplate osiguranje od vae kue za
neto to su izgubili, ili oputeni i sreni jer kupuju nova kola preko vaeg sajta?)
Koje bi bile njihove kljune fraze kad biste ih pitali ta treba da imate na umu kada piete za njih?
Da li bi rekli Hou odmah da saznam ta mi treba i da idem ili elim detaljna objanjenja ili
Volim da itam kratke, izraajne tekstove?
Kakve su njihove vrednost? Koliko su im vani cena, kvalitet, tanost i proverenost informacija,
mogunost da kau ta misle?
Demografja (godine, pol, sposobnost, lokacija...)
Tehnologija Odakle pristupaju sajtu, rezolucija monitora, brauzer, brzina interneta?
KREIRANJE KORISNIKIH PERSONA
Da biste stvorili to jasniju sliku o tome ko su vai korisnici, treba da sistematzujete infor-
macije do kojih ste doli istraivanjem, posmatranjem i razgovorom sa korisnicima. Ova slika e
vas vodit u daljem planiranju i kreiranju sajta, a i kasnije, kada budete pisali sadraje i gradili
zajednicu.
Persona e pomoi vaem tmu da konkretzuje korisnika, bolje se fokusira na njegove potrebe,
i uvek se, tokom svih faza izrade sajta i rada na njemu vrat na sliku korisnika i ono to je njemu
potrebno. Kada imate nedoumicu u vezi sa nekim elementom sajta ili novim sadrajem, zapitaete
se ta bi vaa persona rekla na to.
Persona je osoba sa imenom, slikom, specifnim demografskim, linim i profesionalnim osobi-
nama. Ona ne postoji u realnom svetu, ali predstavlja kombinaciju osobina razliith realnih ljudi.
Persona je zapravo ilustracija, konkretan primer korisnika do koga ste doli na osnovu svih priku-
pljenih informacija.
Va cilj je da se pribliite to realnijoj slici osobe koja korist va sajt, i opiete je kroz sve elemente
koje ste saznali o korisnicima: znanje, iskustvo, oekivanja, oseanja, nain razmiljanja, kljune
fraze, vrednost, demografja, tehnologija
Persona treba da ima odreene one karakteristke koje su vane za va sajt, to jest one koje bitno
odreuju korisnika vaeg sajta. Za veinu sajtova persona treba da ima: ime i prezime, fotografju,
godite, grad iz koga dolazi, obrazovanje, profesiju, odgovornost.
Osim toga tu su: brani status, visina plate, interesovanja, hobiji, lini moto u ivotu, karakter,
vetne, osobine, ciljevi i stremljenja, omiljena muzika, knjiga, flm, stl ivota, politka opredelje-
nost, religija Sve karakteristke koje mogu bit vane u tome kako se va korisnik odreuje prema
vaem sajtu.
Ukoliko ste prepoznali nekoliko razliith ciljnih grupa uradite po personu za svaku od njih.
Slika i ime persone su od posebnog znaaja, oni daju ivot proflu korisnika, i oni e uinit da
tm oset da kreira sajt za ive, postojee ljude sa odreenim potrebama, ne za neke apstraktne,
uproseene korisnike. Slika i ime treba da odgovaraju tmu, tm treba da ih oset kao realne, pra-
ve, nemojte birat ime i sliku koji e bit predmet smeha i ale, tm treba da potuje tu personu.
Primer: Persona portala za srednjokolce Mingl
Bojana Jevti
18 godina
Beograd
Maturantkinja Tree beogradske gimnazije,
Drutveni smer
~ Lifes a game, but its not fair. I break the rules, so I dont care ~
Aktivnosti
- Dramska, literarna sekcija i recitovanje
- kolski asopis
- Pohaala radionice o ljudskim pravima i ekologiji
- Vrnjaka edukatorka za bolest zavisnost u Kancelariji za mlade
- Debatni klub
Interesovanja
- Muzika: Pop, rok
- Prat ta se dogaa u svetu mode, voli pozorite i flm
- Voli besplatna putovanja, trai volonterske kampove i seminare
- Borac je za ljudska prava, toleranciju, slobode
- ita flozofju, dvoumi se da li da upie politke nauke ili psihologiju
Osobine, raspoloenja:
Nestrpljiva, drueljubiva, nasmejana, neshvaena, zamiljena, voli duge razgovore, ne voli
povrna askanja o kupovini, traeve i ogovaranje. Modu, muziku i flm posmatra kao umet-
nost. Trai originalno, zanimljivo drutvo, voli neobine, jedinstvene stvari, privlae je udni
ljudi. Ona voli da privlai panju svojim neobinim stavovima i novim informacijama.
Kako koristi net
Na netu najvie koristm Fejs, tu su svi. Imam blog na kome pod pseudonimom kaim svoje
pesme i prie. Osim toga skidam muziku i serije, traim ponekad neke tekstove omiljenih
pesama i seminare na koje bih mogla da odem. Trenutno mi je najvea frka oko faksa, jo
nisam odluila ta u da upiem, pa poseujem sajtove fakulteta i traim informacije o prijem-
nim ispitma.
Tehnologija
- Brzi internet kod kue, pristupa i sa mobilnog telefona
- Korist Firefox brauzer
KREIRANJE SCENARIJA UPOTREBE SAJTA
Nakon to ste napravili nekoliko persona, na red dolazi razmiljanje o tome u kakvim e sve situ-
acijama, sa kakvim potrebama i pitanjima, ljudi koristt va sajt, i za ta e ga sve koristt. U razmi-
ljanju o tome pomoie vam izrada scenarija u kojima bi se vae persone mogle nai.
Scenario je kratka pria, ponekad duga tek dve, tri reenice, koja opisuje u kakvoj se situaciji i sa
kakvim zadatkom korisnik nalazi na vaem sajtu. Kao to persona daje ivot svim informacijama
koje ste prikupili o vaim korisnicima, tako scenario oivljava ciljeve i zadatke vaih korisnika.
Analiza zadataka (Task analysis)
Zadaci predstavljaju sve one aktvnost koje posetoci ele ili mogu da obave na vaem sajtu,
kojima ispunjavaju odreenu potrebu. Korisnici su na vaem sajtu sa odreenim razlogom, oni
su motvisani konkretnom potrebom, pitanjem, zadatkom koji treba da obave, nisu samo tu da bi
itali lanke i besciljno lutali po sajtu, mada ne iskljuujemo i tu aktvnost.
Va zadatak je da omoguite korisnicima da to bre, bezbolnije i uspenije zavre taj zadatak,
bilo to dolaenje do odreene informacije, kupovina nekog proizvoda, pruanje informacije, usluga
ili ta god drugo.
Ova analiza e vam omoguit da saznate kakve aktvnost va sajt treba da podri i kakvog obi-
ma treba da budu vai sadraji, takoe utvrdiete i kakve aplikacije su vam potrebne, da li treba
da menjate navigaciju, da pravite dodatne strane, dodajete funkcionalnost...
U ovoj fazi analize i planiranja vi utvrujete kakve sve konkretne zadatke mogu da imaju kori-
snici vaeg sajta. Na primer zadaci koje korisnik sajta o putovanjima moe imat su: kupovina avi-
onske karte, rezervacija hotelskog smetaja, informisanje o kulturnim spomenicima, informisanje
o cenama u odreenoj zemlji, informisanje o nonom ivotu, ishrani, mogunostma za kupovinu
Svaka persona treba da ima nekoliko scenarija, koji e opisivat njenu odreenu potrebu i za-
datak.
Na primer, persona portala za srednjokolce Mingl, bi mogla da se nae u okvakvim scenarijima:
BOJANA:
Imam odline ocene, pitam se mogu
li da studiram u inostranstvu.
Sigurno postoje neke stpendije,
zanima me koje sve uslove treba da
ispunim, koliko novca daju i kako
da se prijavim...
BOJANA:
Dvoumim se izmeu politkih
nauka i psihologije, trebaju mi sve
informacije o ovim fakultetma.
Bilo bi super da mogu nekoga da
pitam kako je studirat tamo i ta
mogu posle da radim sa tom
diplomom
BOJANA:
Mislim da je ova pria koju sam
napisala ba dobra. Kako da je
objavim na ovom sajtu?
BOJANA:
Ne mogu da zapamtm sve ove
datume iz istorije Sigurno postoji
neki specijalni metod za pamenje?
Sve to imate na svom sajtu treba da ispunjava odreeni scenario to ne znai da vi treba da
imate napisan svaki od th scenarija, ve da moete da ga uvidite u svemu. Informacije koje nisu
nikom potrebne, i za koje ne bi postojao scenario, nemaju ta da trae na vaem sajtu.
Scenario e vam dat jasniju sliku i o tome kakve sadraje treba da piete za vae korisnike,
kakve su im informacije potrebne, u kom obimu i na koja pitanja treba da date odgovor. Takoe,
scenario vam pomae da piete reima svojih korisnika, da ih bolje razumete, kao i da stalno imate
na umu da su oni orijentsani ka odreenom cilju.
Nakon ovih faza moete napravit spisak zahteva koje sajt treba da ispuni i spisak sadraja koje je
potrebno kreirat.
Scenarija e opisat 10-30 najeih situacija ili zadataka koje e imat vai korisnici na sajtu, a
na osnovu njih moiete da utvrdite i koje sve zahteve sajt treba da ispuni. Spisak zahteva sadr-
ae sve ono to na sajtu mora da postoji, i to sajt treba da omogui posetocima da urade. To
su osnovne funkcionalnost, kao to su pretraga sajta, formular za pitanja posetlaca, stranice,
kategorije i slino..
SPISAK SADRAJA (CONTENT INVENTORY)
Spisak sadraja je nain da na jednom mestu predstavite sve sadraje koji treba da se nau na
sajtu ili sadraje koji se ve tu nalaze. Uspomo persona, scenarija i zadataka moiete da pret-
postavite kojim sve temama i u kojoj irini treba da se bavite, na koja pitanja treba da odgovorite,
koje sve pratee sadraje treba da kreirate (npr: stranice profesionalni tm, kontakt, pitajte
nas, postanite lan)
Poeljno je da se spisak sadraja vodi od samog poetka rada na sajtu, a ako redizajnirate posto-
jei sajt i nemate ovaj spisak, posvette vreme detaljnom popisu strana i sadraja.
Ovaj spisak treba da sadri sledee informacije:
Temu ili kategoriju kojoj sadraj pripada
Naslov strane i URL
Kratak opis sadraja
Kada je strana kreirana i poslednji put revidirana
Kada treba da se revidira sledei put
Ko je kreirao sadraj i ko je odgovoran za te sadraje
Ka kojim stranama linkuje ovaj sadraj
Status sadraja ili strane (sauvaj, obrii, revidiraj)
Detaljan popis vam daje jasan pregled i kontrolu nad tm ta se sve i gde nalazi na vaem sajtu.
Ako ga izradite u Ekselu moiete kasnije da sortrate i pretraujete sadraje, da imate pregled nad
tm ta je poslednji put aurirano itd
Kod rada na novim sajtovima ovaj spisak pomae u praenju razvoja, a kod rada na velikim sajto-
vima koji postoje ve dugo on vam omoguava da ne zaboravite ta sve imate na sajtu i da paljivije
planirate njegovo auriranje.
ARHITEKTURA, DIZAJN, RAZVOJ SAJTA
Nakon faza planiranja sajta, u kojima novinar ima vanu ulogu, na red dolazi faza razvoja, gde
najvie posla imaju programeri i dizajneri.
Na osnovu svih dobijenih informacija potrebno je napravit vizuelnu i informacionu arhitekturu
sajta. Bie izraeni predlozi glavne navigacije kroz sajt, plan kretanja kroz sve sadraje, dizajn svih
strana
U ovom svetlu sajt se moe posmatrat kao zgrada. Svaka zgrada ima odreenu namenu. Njen
dizajn, konstrukcija, materijal od koga je napravljena, ljudi koji se u njoj nalaze ine jedinstveni do-
ivljaj, koji predstavlja neto vie od prostog zbira elemenata. Isto tako i sajtovi mogu bit logini,
napravljeni tako da se kroz njih prirodno kree, ili haotni, nelogini, nalik lavirintu u kome nita
ne moemo da naemo.
Da sajt ne bi bio lavirint, ve dobro osmiljena zgrada sa jasnim putokazima, potrebno je napravi-
t detaljan plan i projekat. Tada se bavimo informacionom arhitekturom - planiramo organizaciju i
oznaavanje sadraja, sistem pretrage i navigacije u okviru sajta. Tu jasno prikazujemo i vidimo ta
e se sve nai na sajtu i kako e se kroz sve to korisnici kretat. Tada nam postaje jasno kako emo
rasporedit i povezat sve sadraje koji se nalaze na spisku sadraja.
U doba preoptereenost informacijama dobra arhitektura sajta je od kljune vanost za kori-
snike. Ona nam pomae da organizujemo sve sadraje tako da se moe lako kretat kroz njih, tako
da pronalaenje potrebnih informacija bude brzo, i da to bude prijatno iskustvo za korisnika. Mi
moemo na sajtu imat bezbroj korisnih, dobro napisanih sadraja, potpuno u skladu sa potrebama
korisnika, ali ako korisnici ne umeju da ih pronau i iskoriste, na sajt nije ispunio svoju ulogu.
Neplanirano pravljenje sajta i kasnije tekoe koje to sa sobom nosi mogu mnogo da vas kotaju,
stoga ovaj deo prie treba uradit detaljno i paljivo. Ako u tmu ne postoji specijalista za informa-
cionu arhitekturu, to je esto sluaj, ovim poslom e se bavit dizajner i programer.
Oni e vam predstavit nacrte i skice arhitekture sajta, a primere i detaljniji pregled ovog procesa
moete videt u tekstu o vizuelnoj arhitekturi i veb dizajnu.
Nakon to se utvrdi arhitektura sajta, dolazi na red izrada razliith verzija dizajna i vizuelnog
identteta sajta. Ovaj identtet treba da dopunjava i podrava arhitekturu i da omogui lep doivljaj
upotrebe sajta.
Ubrzo nakon utvrivanja arhitekture i dizajna na scenu stupa programer koji razvija sajt, njegov
frontend (ono to vide korisnici) i bekend (ono to se nalazi ispod haube, mesto na kome vi uno-
site sadraje). Vie o ovom procesu moete proitat u tekstu o Vordpres CMS sistemu.
Kada je sajt tehniki zavren, u njega se unose sadraji, a potom se testra. Postoje razliit naini
za testranje sajta, a u ovoj fazi najbitnije je utvrdit da sve radi, da nema bagova, zaglavljivanja,
tehnikih greaka. Ako testranje pokae da je sve u redu, sajt se moe lansirat i promovisat.
Nakon nekog vremena, na osnovu programa za praenje i analizu upotrebe sajta, mogu se uvodit
unapreenja i evaluirat kvalitet i upotrebljivost sajta.
Linkovi i literatura:
- htp://www.usability.gov
- Informaton Architecture Insttute: htp://iainsttute.org/
- Morville, Peter; Rosenfeld, Louis, Informaton Architecture for the World Wide Web.
OReilly, 2006.
- Boiko, Bob, Content Management Bible 2
nd
Editon. Wiley Publishing, 2005.
- Redish, Janice, Letng go of the words. Elsevier, 2007.
1. VEB DIZAJN I ILUSTRACIJA VEB SAJTOVA
1.1 VIZUELNA ARHITEKTURA SAJTA
Veb dizajn je kompleksan i zahtevan posao koji podrazumeva poznavanje brojnih vetina
neophodnih za kreiranje i funkcionalnost veb sajta. Postoji vie razliitih kategorija veb sajto-
va i njihova namena odreuje i njegovu funkcionalnost. Veb dizajner, osim to mora odlino
poznavati rad u grafikom programu, te na kreativan i dopadljiv nain osmisliti dizajn sajta, on
sa posebnom panjom mora razmiljati o tzv. korisnikom doivljaju.
Korisniki doivljaj sajta predstavlja skup svih elemenata sajta od vizuelnih do kontekstu-
alnih, koji utiu na kompletnu sliku korisnika tj. posetioca sajta o njegovoj funkcionalnosti i
upotrebljivosti. Onoliko koliko je vano da sajt poseduje kvalitetnu i dopadljivu grafiku, toliko
je vano i da sadrajem zadovoljava ono emu je namenjen. U tom smislu, veb dizajner, jo
prilikom izrade nacrta grafike, mora razmiljati o nameni i upotrebljivosti sajta, prilagoavati
i usklaivati vizuelno sa kontekstualnim i vrlo esto praviti kompromise u tom smislu, kako bi
korienje sajta od strane posetilaca bilo to jednostavnije.
Vizuelna arhitektura je neto to bismo najjednostavnije mogli opisati kao osmiljavanje
i kreiranje grafikih delova sajta i njihovo usklaivanje sa sadrajem. S obzirom na to da se
jedan veb sajt ne pravi poput umetnike slike ili fotografije i ne slui samo za posmatranje,
ve za interakciju sa posetiocem, u tom smislu grafiki deo nikako ne sme ugroavati deo na-
menjen sadraju. Nakon odreivanja kategorije kojoj sajt pripada (poslovni, lini, portal, blog
itd.), jako je vano paljivo osmisliti arhitekturu i pozicioniranje elemenata koji e se nai na
sajtu i definisati njihovu funkciju. To se najjednostavnije postie kreiranjem poetnog nacrta
sajta.
Poetni nacrt sajta je zapravo gruba skica sajta koja sadri sve ili bar veinu elemenata koje
e sajt posedovati. Ovaj nacrt je najbolje raditi u direktnoj komunikaciji sa klijentom u kojoj
e se na najefikasniji nain definisati potrebni elementi sajta ve u prvoj fazi rada na projektu,
a svakako izbei i brojni nesporazumi koji mogu nastati usled zahtevnosti klijenta, njegovog
nedovoljnog poznavanja materije i usklaivanja elja sa potrebama ili u krajnjem sluaju nes-
porazuma.
Veb dizajn i ilustracija
veb sajtova
Milica Sekuli
Slika 1.1 Poetni nacrt sajta
Vizuelna arhitektura sajta odnosi se na kreiranje vizuelnih elemenata za tzv. korisniki interfejs:
delova namenjenih grafci, navigacije, kolumni, dodatnih menija, delova namenjenih tekstu i sl.
Ona moe bit podeljena u nekoliko faza u zavisnost od kompleksnost sajta:
1. Osnovna arhitektura kreiranje osnovnih elemenata bez detalja (skica)
2. Idejno reenje kreiranje dizajna grafke na sajtu
3. Korisniki doivljaj kreiranje krajnjeg izgleda sajta sa svim elementma i detaljima u
okviru njih
1.1.1 ELEMENTI (OBJEKTI) VIZUELNE ARHITEKTURE I POZICIONIRANJE
U vreme kada je veb dizajn dostgao pravu ekspanziju kao vrsta kreatvnog izraavanja, vetne,
pa i umetnost, nije lako defnisat osnovne elemente koje bi u vizuelnom smislu jedan sajt trebalo
da poseduje. To na prvom mestu zavisi od kategorije kojoj sajt pripada, njegove svrhe i namene, a
naravno i od kreatvnost veb dizajnera i slobode koju dobije od strane klijenta. Dizajniranje sajtova
je danas postala stvar presta meu ljudima koji se bave dizajnom grafke i sve je vie sajtova koji
se mogu nazvat pravim malim umetnikim delima. Meutm, ono to karakterie jedan dobar veb
sajt, nije samo raskona grafka i umee koje dizajner uloi u njeno kreiranje, ve na prvom mestu
balans izmeu dizajna i funkcionalnost. Sajt u iji je dizajn uloeno mnogo truda ne vredi toliko,
ukoliko onaj kome je namenjen, a to je posetlac, ne ume da ga korist, ukoliko ga zbunjuje i ukoliko
ne moe sa njega preuzet informaciju koja mu je potrebna.
Upravo iz tog razloga, veoma je vano teit jednostavnost i objekte na sajtu postavljat tako da
posetoca intuitvno i neprimetno vode kroz sajt.
Slika 1.2 Nacrt osnovnih elemenata (objekata) na sajtu
Neki od osnovnih i najkorienijih objekata na sajtu su:
Zaglavlje sajta (header)
U zaglavlje se obino smeta najupadljivija grafka, logotp, glavni naslov i sl. i kao to mu samo
ime kae, pozicionira se u gornji deo sajta, na koji posetlac obino prvo obrat panju prilikom
uitavanja sajta.
Glavni navigacioni meni
Svakako jedan od najvanijih delova sajta, jer od njegove funkcionalnost zavisi kvalitetno sur-
fovanje posetlaca i preuzimanje informacija sa sajta. Nije neophodno pozicionirat ga odmah
ispod zaglavlja i njegova pozicija zavisi od afniteta dizajnera ili klijenta, ali je jako vano da ipak
bude na mestu koje je dovoljno uoljivo za posetoca sajta.
Kolumne (leva, desna, centralna)
Sajt moe, a i ne mora posedovat levu ili desnu kolumnu i njihovo pozicioniranje takoe zavisi
od potreba sajta, afniteta dizajnera ili klijenta, ali i od koliine sadraja sajta i njegovog osnov-
nog koncepta. Centralna odnosno osnovna kolumna je neto to svaki sajt poseduje, jer je ona
namenjena sadraju i njegovom kontekstualnom delu.
Zaelje sajta (footer)
Zaelje nije deo sajta koji posetlac odmah uoava, ali je neizostavan. On veoma esto sadri
osnovne informacije o sajtu, njegovom autoru, autorskim pravima, godini proizvodnje, a veo-
ma je pogodan i za smetanje periferne navigacije sajta, koja e posluit posetocu, posebno
na sajtovima sa mnogo sadraja koji se prostre po duini.
Naravno da veb dizajn, sam po sebi dozvoljava irinu u kreatvnost i idejama i da se spomenut
objekt mogu kombinovat i dizajnirat na mnogo razliith naina.
Ono to je preporuka, a mnogi bi se sloili i prioritet kod kreiranja vizuelne arhitekture jesu jed-
nostavnost i funkcionalnost.
1.2 INFORMACIONA ARHITEKTURA SAJTA
Nakon vizuelne, koja predstavlja sloen i kompleksan posao u procesu kreiranja veb sajta, na red
dolazi informaciona arhitektura, tj. njeno paljivo osmiljavanje i defnisanje, pogotovo ako se radi
o potpuno novom projektu.
Koncept sajta je neto o emu se mora veoma detaljno i sa posebnom panjom razgovarat sa
klijentom, jer je informacija na sajtu koja e bit preneta posetocu, podjednako vana (ako ne i
vanija) od vizuelnog efekta koji e na njega ostavit grafka. Posao veb dizajnera i prioritet svih
onih sa dugogodinjim iskustvom u toj delatnost je svakako da na najbolji mogui nain usklade
vizuelni deo sa sadrajnim, odnosno sa informacijom koja je upotrebna vrednost sajta, a samim
tm korisniku maksimalno olakaju preuzimanje informacije.
Slika 1.3 - Informaciona arhitektura sajta
Informaciona arhitektura podrazumeva defnisanje svih potrebnih stranica na sajtu, kreiranje hi-
jerarhije i pozicioniranje stranica, defnisanje naina na koji e stranice bit kreirane (kod komplek-
snih projekata generisanje stranica uz pomo CMS-a), defnisanje dinamikih elemenata na sajtu
namenjenih interakciji sa posetocima, ostavljanje prostora i planiranje razvoja sajta itd.
Vrlo esto, klijentu, tj. naruiocu projekta, informaciona arhitektura e bit mnogo vanija od
vizuelne i insistrae na preciznost u defnisanju svih neophodnih elemenata. Proces defnisanja
informacione arhitekture ponekad moe bit veoma naporan i kompleksan posao u kom e esto
dolazit do nesporazuma izmeu naruioca projekta i svih uesnika u njegovom kreiranju.
Iz tog razloga je jako vano, na samom poetku napravit skicu informacione arhitekture, uz jasno
oznaavanje svih datoteka (fajlova), direktorijuma (foldera) sa datotekama, nain na koji se gene-
riu, njihovu meusobnu povezanost itd.
Na slici 1.3 prikazana je jednostavna struktura informacija statkog veb sajta koji se sastoji od
nekoliko stranica i direktorijuma, koji imaju ravanja u druge stranice ili poddirektorijume. Kod
kompleksnijih i veih projekata ova skica moe izgledat mnogo komplikovanije i na prvi pogled
poput lavirinta, ali kada se odmah jasno defniu koraci po kojima e se kreirat kontekstualni deo
sajta, posao njegove izrade se znaajno olakava.
Skicu informacione strukture treba odmah dostavit klijentu na uvid i nakon njegove revizije uvr-
stt eventualne izmene ili dopune.
2. INFORMATIVNI VEB SAJTOVI
2.1 KATEGORIJE INFORMATIVNIH SAJTOVA
Osnovna uloga svih vrsta medija je prenos informacija. Internet kao specifni medij koji korisni-
cima nudi potpunu interaktvnost u preuzimanju i korienju informacija poseduje i neke veoma
jasno defnisane standarde u tom smislu u ijem sprovoenju uestvuju svi strunjaci u procesu
kreiranja veb sajta. Svi sajtovi su zapravo informatvni, na koji god nain da su napravljeni jer je
njihova osnovna namena i funkcija da posetoca informiu o neemu. Korporatvni, sajtovi malih
preduzea, onlajn prodavnice, lini sajtovi i portolia, portali, diskusioni forumi i grupe itd. su sajto-
vi koji pruaju informacije, ali ono na ta emo se posebno fokusirat u ovom tekstu su sajtovi koji
predstavljaju onlajn medije i distribuiraju informacije od sveopteg znaaja (vest).
U svetu je ve nekoliko godina unazad primetan trend migracije medija iz tampanih u elektron-
ske, a posebno je primetan trend korienja interneta kao medija koji moe pruit interakciju sa
korisnicima podjednako kvalitetno i brzo kao i televizija. Zato sve vei broj tampanih izdanja (no-
vina, asopisa, magazina) svojim konzumentma prua i mogunost itanja elektronskih izdanja na
internetu, a ne mali broj njih je u potpunost preao na ovaj nain prezentovanja svojim itaocima.
Upravo zbog injenice da se na jednom informatvnom, dinamikom veb sajtu, pored najnovijih
informacija, vest i reportaa, mogu pogledat i fotografje (galerije fotografja), video zapisi doga-
aja, poslat komentari na neki dogaaj ili popunit formulari za elektronsku pretplatu, sve vei broj
velikih medijskih kua odluuje da ulae i u svoja onlajn izdanja.
Kategorije sajtova kao onlajn medija, mogu na primer bit:
Medijski portali
Medijski portali su obino sajtovi velikih medijskih kua, bilo da su u pitanju TV, radio sta-
nice ili sajtovi tampanih medija. Veliki broj svih pomenuth medija sve ee ulae u svoja
onlajn izdanja, koja su neretko korisnicima zanimljivija od onih inicijelnih. Primeri su sajt
televizije B92, novinskih kua Kurir, Press, Blic, zatm tabloida Svet, Scandal itd.
Slika 2.1 Press Online (htp://pressonlajn.rs)
Onlajn magazini (eZine)
Obino su to dinamiki, veoma sadrajni sajtovi, usko ili iroko specijalizovani, koncipirani po-
put magazina na kakve smo navikli u tampanim izdanjima, sa rubrikama, kolumnama, feljto-
nima i sl. Poslednje dve-tri godine, onlajn magazini su postali izuzetno popularni, pa se mnoge
ve poznate medijske kue odluuju za ulaganje u ovakve projekte koji mogu bit od viestru-
ke korist. Primeri: magazin o zdravlju Stetoskop.info, 21dan.com, enskiportal.com, Lepota-
izdravlje.rs itd.
Slika 2.2 21 Dan (htp://21dan.com)
Elektronska izdanja asopisa
Pod ovom kategorijom bi se mogli podrazumevat svi oni tampani mediji koji se za svoje
onlajn prisustvo odlue samo na postavku elektronskog izdanja ili kataloga izdanja. Ova
elektronska izdanja, posetocima nude obino samo virtuelno prelistavanje asopisa bez
mogunost bilo kakve interakcije ili preuzimanja sadraja. Na elektronska izdanja se obino
odluuju skupi i luksuzni asopisi malih traa i obino obrauju tematke vezane za modu
i lajfstajl.
Slika 2.3 - Gen Lux Magazine (htp://genlux.com)
Nezavisni blogovi
Moda jedna od najpopularnijih kategorija informatvnih onlajn medija su nezavisni blogo-
vi, koji su posebno postali popularni u poslednjih nekoliko godina u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, ali i globalno. Sve vei broj novinara odluuje se da svoje zanimanje iskorist u
kreiranju linog bloga na kom e objavljivat informacije raznih vrsta, vest, kolumne, doga-
aje, kritke dogaaja i sl. Iako je blogovanje postalo veoma popularno irom sveta i meu
sasvim obinim ljudima koji ih koriste za pisanje o svakodnevnim stvarima iz ivota, u ze-
mljama zapadne Evrope, a posebno u SAD, postoji veliki broj nezavisnih blogera razliith
struka (novinara, profesora, istoriara, inenjera, umetnika itd.) koji imaju veliki utcaj na
javno mnjenje.
2.2 ESTETIKA INFORMATIVNIH VEB SAJTOVA
Pozicija veb dizajnera podrazumeva posebnu panju usmerenu ka estetskom momentu sajta,
njegovoj grafkoj sadrajnost, kombinaciji boja, umetnikom doivljaju i generalno svemu onome
to ute na kreiranje kompaktnije slike o sajtu. Kao i u svim sferama dizajna i u veb dizajnu su se
godinama unazad ustalili neki standardi koje dizajneri manje ili vie potuju, a koji se prilagoavaju
napretkom tehnologije, utcaju trendova, kreatvnost dizajnera itd. Estetka veb sajtova, odnosno
kriterijumi po kojima bi neki sajt mogao bit vrednovan u estetskom smislu, najvie zavisi od kate-
gorije kojoj sajt pripada i njegovoj nameni.
U prethodnom poglavlju su navedene i opisane kategorije sajtova kao onlajn medija koji pruaju
informacije i dinaminu interakciju sa posetocima, a koji svakako spadaju u sajtove kod kojih se
posebna panja mora obratt na balans izmeu vizuelnog i sadrajnog dela sajta.
Neki od osnovnih kriterijuma koji su kao standardi uspostavljeni u kreiranju dizajna ovih sajtova
bi bili:
Jednostavna i pregledna vizuelna arhitektura sajta
Pod jednostavnou se na prvom mestu podrazumeva jasnost i preglednost u pozicioniranju
objekata, urednost, intuitvnost navigacije kroz sajt, voenje rauna o posetocu, izbegavanje
agresije na posetoca jakim bojama, upadljivim reklamama, njihovim konfuznim rasporedom
i sl. Od izuzetne vanost je upravo rukovodit se ovim kriterijumima jer e to u mnogome
olakat rad na razvijanju sajta, razvijanju njegove funkcionalnost, marketnke upotreblji-
vost itd.
Svedena grafka
Svedena grafka je prioritet kod velikih i kompleksnih portala i sajtova koji nude mnotvo infor-
macija u razliitm kategorijama, ali je svakako poeljna i kod jednostavnijih sajtova. S obzirom
na to da smo ve vie puta spomenuli da je informacija i njeno preuzimanje od strane posetoca
jako vano, apsolutno je nedopustvo zamarat ga tekom grafkom, komplikovanim detaljima
ili apstraktnim elementma grafke. Kao i cela vizuelna arhitektura i grafka koja je upotpunjuje
mora bit jasna, uredna, bez previe detalja i slika u okviru nje.
Svetle ili pastelne kolor eme
Korienje svetlih ili pastelnih kolor ema naravno nije neophodno, ali je veoma poeljno i u
direktnoj je vezi sa spomenutom svedenom grafkom. Isto kao to posetoca ne elite zamarat
mnotvom slika i detalja u okviru grafke sajta, tako ga ne elite zamarat ni prejakim bojama ili
kontrastma u kolor emama. Odabir mirne i neupadljive kolor eme, prijatne oku i optmalne
na razliitm vrstama monitora e doprinet boljoj i kvalitetnijoj upotrebljivost sajta. Izuzeci u
korienju jakih boja ponekad mogu da se jave ukoliko je neophodno ispotovat korporatvni
identtet i kolor emu u okviru knjige standarda, ali i u tom sluaju se moe pronai kompromis
i agresivne boje svest na minimum.
Dizajn prilagoen sadraju
Ve je vie puta spomenuto da se ve prilikom dizajniranja posebna panja mora obratt na
prostor namenjen sadraju, a grafka prilagodit njegovoj koliini. Na veini strogo informatv-
nih sajtova, sadrajni deo ini vie od 70% prostora.
Kao primere svega ovoga, uzeemo nekoliko dobrih i nekoliko loe dizajniranih onlajn izdanja i
neadekvatno primenjene vizuelne estetke na njima. Spomenuemo sve ono to je dobro i to tre-
ba koristt, a naravno upozorit na ono to bi trebalo izbegavat i to stvara lou sliku o sajtu i ini
ga manje ili vie upotrebljivim.
BESPLATNI CMS ALATI
CMS (Content Managment Systems) je vienamenska aplikacija uz iiju pomo ete moi da brzo
i lako napravite moan portal. Besplatna CMS reenja (alat ili sofveri) imaju veoma jaku zajednicu
(ljudi, programera, dizajnera...) koji ih koriste, te se reenja konkretnih problema mogu lako pro-
nai na internetu. CMS nudi veoma intuitvan administratvni panel, koji je neretko viestruko puta
bolji od reenja koja biste morali da platte i sami programirate. Ovaj panel je jednostavan tako da
za objavljivanje i modifaciju lanaka nije potrebno vebmastersko znanje. Nakon instalacije CMS-a
i uz veomu kratku obuku korisnici sa nivoom iskustva u pisanju dokumenata u Word-u moie bez
problema da objave svoje prve lanke na internetu.
Uz pomo CMS-a ete na lak, brz i bezbedan nain kreirat i objavit sadraj na internetu, a onda
taj sadraj i prezentovat svojoj publici.
CMS vam pomae da va sajt bude dobro organizovan i pregledan, a ujedno i lako odriv, to e
smanjit cenu prateih usluga, poput administracije. Poto najvea CMS reenja irom sveta kori-
ste milioni webmastera, verovatno je da ete i probleme na koje naiete u radu reit pretragom
interneta. Ukoliko ipak desi, to je malo verovatno, da problem koji se pojavio na vaem sajtu, niko
ranije nije reio, ostaje vam mogunost da unajmite eksperta (guru, ninda) iz CMS koji koristte.
Na svu sreu zbog prostranjenost najveih CMS reenja (Wordrpess, Joomla, Drupal) i broj ovih
eksperata je veliki, te su i cene njihovih usluga niske.
Zbog svega ovoga CMS reenja su odlian izbor za mnoge tpove sajtova (mala preduzea, perso-
nalni sajt, informacioni portal,...), a njihova funkcionalnost posebno je korisna kod blog i magazin
sajtova.
ZATO BESPLATNO, A NE SPECIFINO I PRILAGOENO REENJE?
Kada pravite sajt, bio to blog, portal ili magazin, prva odluka koju ete napravit jeste da li ete
unajmit IT kompaniju koja e vam napravit (programirat) konkretno i prilagoeno reenje za va
sluaj ili ete izabrat besplatno, open-source reenje?
Biranjem plaenog reenja obavezujete se i postajte zavisni od tehnologije i kompanije, ali imate
mogunost da izvoljevate u vaim zahtevima. Prva verzija sofvera verovatno e imat bagove, a
Informaciona arhitektura i
menadment sadraja sajta
Veroljub Zmijanac
moe se desit i da bude ranjiva na hakerske napade. Administratvni panel za unos lanaka moe
bit prilagoen vaim porukama, ali esto i manje lep i lak za korienje od sofvera sa tradicijom kao
to je i Wordpress. Programerski tm koji radi sa vama, pronalazie reenja za zahteve koje pred njih
stavljate, uz mogunost da se implementraju i specifni i nestandardni zahtevi. No, rastom vaih
zahteva, raste i broj linija koda, programerski tm u frmi se menja, to sve mogu bit veoma ozbiljni
rizici na koje moete naii kada korisite plaeno reenje.
Besplatna reenja poput Wordpressa su sigurna od hakerskih napada i provereno rade bez gre-
ke. Alat kao to je Wordpress se nadograuje minimum jednom u dva meseca, a nove verzije rea-
vaju sigurnosne propuste i donose nove funkcionalnost.
Ona e zadovoljit najvei broj korisnika, a usled ogromne zajednice programera koji koriste ovaj
alat, dobiete i mnoge druge funkcionalnost i servise - i to besplatno. I ako slui za upravljanje
sadrajem Wordpress se uz par klikova moe opremit kalendarom deavanja, anketama, ocenjiva-
njem kvaliteta tekstova i komentara... Uz neto vie tehnikog znanja na Wordpress moete dodat
i gotovu internet prodavnicu ili zapoet sopstvenu drutvenu mreu.
Sve ove funkcionalnost koje su gotovo besplatne (podrazumevaju vae znanje i vreme), mogu
kotat i desetak hiljada evra ukoliko bi izabrali plaeno CMS reenje za va vebsajt.
MOGUNOSTI I KARAKTERISTIKE SVIH CMS REENJA
Templejt (teme) za izgled
Uz svaki CMS distribuiraju se osnovni, tj podrazumevani templejt za izgled. Oni su najee veo-
ma jednostavni (i runi) i slue da se nakon instalacije sistema tesitra osnovna funkcionalnost sajta.
No, kao to smo ve spomenuli oko Wordpressa, Joomle i Drupala okupljena je i velika zajednica
dizajnera koja je ponudila na hiljade besplatnih templejtova (samo na Wordpressovom sajtu ima
oko 1100 tema), koje moete preuzet.
Pored besplatnih tema, uz malu nadoknadu (do 100$) moete pazarit PREMIUM teme iji su
autori profesionalni dizajneri, a va sajt moe bit identan, na primer sajtu Bele kue.
Ukoliko elite apsolutno nov i sve izgled za va sajt, moete uz malo znanja prepravit neku od
ve postojeih tema ili moete unajmite dizajnera koji e izgled vaeg sajta pretoit u templejt.
Interesantno je da ovu vrstu nadogradnje Wordpressa moete jefino platt. Indijci kodiranje Wor-
dpress templejta iz gotovog dizajna cene na manje od 100$.
Ono to je kljuno jeste da CMS reenja omoguavaju promenu izgleda sajta sa jednog mesta.
Promenom teme, menja se izgled kompletnog sajta te je ovaj proces brz i bezbolan. Na taj nain
moete pre defnitvne odluke o izgledu vaeg budueg sajta probat nekoliko tema. Redizajn sajta
moete uradit za nekoliko minuta, bez straha da e promene koje budete uveli utcat na dostu-
pnost vaeg portala.
Lako editovanje sadraja
Poto je sadraj odvojen od vizuelne prezentacije, manipulacija i ureivanje sadraja je postalo
veoma lako i brzo. Veina CMS sistema sadri odline WYSIWYG editore, koje omoguavaju i neteh-
nikim licima da objavljuju materijal na sajtu. Autor i urednik lanaka na sajtu se osea isto kao da
radi u Microsof Wordu, te se bez neke vee muke, vrlo brzo moe uvest u posao.
Skalabilni dodaci (Plugins ili Modules)
Veina CMS sofvera ukljuuje i veliku bazu dodataka koji se jednostavno instaliraju i dodaju nove
mogunost (funkcionalnost) vaem sajtu.
Na primer ukoliko elite anketu moete instalirat besplatni dodatak WP-Polls, dok ete za Ka-
lendar deavanja korist dodatak po imenu Events Calendar. Sve ove dodatke moete pronai na
Guglu ili pretragom Wodpress plugin repozitorija na adresi htp://wordpress.org/extend/plugins/.
Trenutno on broji oko 8500 dodataka.
Ceo proces instalacije dodataka je prilagoen i za pojedince bez imalo tehnikog znanja, te uko-
liko ne elite runo da instalirate dodatke, moete oti u administratvni panel i na stranici Plugins
Install new pronai eljeni plugin. Nakon klika na Install, Wordpress e sam instalirat eljeni do-
datak, a vi dobit mogunost da koristte novu funkcionalnost.
Standardni update i upgrade sistema
Aktvna CMS reenja se redovno razvijaju. Sa pojavom svake nove verzije moete oekivat nove
funkcionalnost i mnotvo zakrpa koje e vas rett sigurnosnih problema i prethodnih greaka.
Menadment toka informacija i delegiranje odgovornost
Wordpress omoguava da se korisnicima CMS-a odrede razliite uloge i odgovornost u odnosu
na njihovu funkciju na sajtu. Autor lanaka moe napravit lanak, ali tek uz odobrenje urednika taj
lanak moe bit objavljen. Neki autori mogu objavljivat vest samo u rubrici Sport, a neki u svima. Ni
autor, ni urednik sajta ne moraju da brinu da e napravit previd ili sluajno greku koja e nepovrat-
no obrisat sve podatke. Takva prava ima samo Administrator sistema. Ovakvi zadaci su lako ostvar-
ljivi uz pomo CMS reenja, te se nemojte brinut ako vaa redakcija broji vie od jednog autora.
Menadment i revizija dokumenata
CMS alat, poput Wordpressa, e vas snabdet opcijom da pregledate revizije dokumenata i da
na njima primette ko, ta i kada je promenio neki deo teksta. Dokument moete sauvat u obliku
Drafa ili ga postavit da se objavi u budunost. lanci mogu bit i privatni, a u tom sluaju e pose-
toci bit zamoljeni da unesu ifru kako bi im mogli pristupit.
ZATO WORDPRESS, A NE JOOMLA, DRUPAL ILI NEKO DRUGO REENJE?
Odgovor na ovo pitanje je teko dat. Mogu se pronai brojni lanci na ovu temu i odgovor ni-
kad nije dat do kraja. U zavisnost od preferencija autora brojna su i miljenja. Sva tri spomenuta
reenja se intenzivno koriste i imaju veliku zajednicu koja autore ovih CMS-ova non-stop tera da
izbacuju nove poboljane verzije svojih alata. Ono to je sigurno jeste da sa izborom bilo kog od
spomenuta tri reenja neete pogreit.
Veroljub Zmijanac, autor tutoriala: Za svoje sajtove izabrao sam Wordpress sasvim sluajno. De-
limino je na to utcalo poznanstvo par prijatelja ije sam Wordpress sajtove imao priliku da pogle-
dam. Wodpressov administratvni panel mi je ulio poverenje, a poznata peto minutna Wordpress
instalacija navela da ga isprobam. Pored toga Wordpress, za svoje blogove i magazine, koriste i
holandski Natonal Geographics, MTV, Larry King, Reuters, francuski Le Mond....
MANE WORDPRESSA
Do sada ste mogli da ujete samo rei hvale o besplatnim CMS reenjima. Pa ipak, birajui jedno
standardno reenje moraete ga podosta prilagoavat da bi ono u potpunost odgovaralo vaim
potrebama. To znai, da ete, u zavisnost od vaih prohteva, morat da instalirate mnotvo dodata-
ka. To ne bi bio problem da se dodaci, kao i sam Wodpress, isto tako ne apdejtuju, te je vrlo mogue
da ete deo vremena izgubit u tehnikim stvarima.
Poto dodaci nisu provereni od strane autora Wordpressa, moe se desit da neki od njih ne rade
ba kao to treba, ili da dva dodatka ne budu kompatbilna no ovo se jako retko deava.
Kako se bude poveavao broj dodataka koji budete koristli moe se uoit i smanjenje brzine ui-
tvanja stranice, te je savet da broj dodataka drite na minimumu. Pored toga to e dodaci uitavat
potrebne CSS i JavaScript fajlove, oni e dodavat i tabele u vau Wordpress bazu te je ovo jo jedan
razlog zato treba bit obazriv prilikom instalacije dodatka.
Spisak dodataka na sajtu www.trcanje.rs
Audio Player puta mp3 na stranici
Adminimize sakriva DASHBORD od obinih
korisnika
Ajax Plugin Helper - jedan klik instalacija dodataka
Akismet zatta od spema
Broken Link Checker kontrola linkova
Capability Manager upravljanje grupama
cforms kontakt strana
Comment Counter broji komentara autora
Custom Login Page ulepava login stranicu
Enforce www. Preference dodaje www na adresu
Events Calendar kalendar deavanja
External Links obeleava eksterne linkove ikoni-
com
FeedBurner FeedSmith centralizuje fdove
fickrRSS uvozi Flickr galeriju
GD Star Ratng ocenjivanje lanaka i komentara
Get Recent Comments daje spisak poslednjih
komentara
Google XML Sitemaps SEO za mapu sajta
Limit Login Atempts zatta od hakera
Link to Post pomo pri linkovanju pri pisanju
lanaka
NextGEN Gallery galerija fotografja
Ozh Admin Drop Down Menu ulepava admini-
stratvni meni
Page Lists Plus sreuje prikaz stranicu u meniju
Platnum SEO Pack SEO reenje (keywords, des-
cripton,...)
Role Manager ureuje grupe
SEO Friendly Images SEO, postavlja alt tag na slike
SEO Super Comments stranica sa komentarima
autora
Sociable dodaje ikonice za deljenje na Facebooku,
Twiteru
WordPress Database Backup automatski backupa
baze
WP Download Monitor meri download fajlova u
lancima
WP Exploit Scanner proverava sigurnost WP
instalacije
WP-PageNavi omoguava paginaciju na index
stranici
WP-Polls ankete
WP-PostViews broj pregleda lanka
WP-Table Reloaded ubacivanje tabela u lanak
WP-UserOnline Ko je onlajn? Slino kao na foru-
mima
Yet Another Related Posts Plugin daje sugestje
slinih lanaka
INTERESANTNI LINKOVI I PREPORUKE
Tutorijali
Moete pronai bukvalno sve to vas interesuje o Wordpressu u obliku tutorijala, elektronskih
knjiga ili knjiga koje moete naruit preko interneta.
Pretraga po kljunoj rei wordpress tutorials pronalazi vie od 100.000 stranica, a bilo ta na
prvoj stranici je vredno panje.
Ofcijalni asovi Wordpress tma:
htp://codex.wordpress.org/WordPress_Lessons
Ovde moete pronai sve to vam je potrebno da ovladate Wordpressom, a za poetak preporuka
ide lekciji Novi u Wordpressu Kako poet? htp://codex.wordpress.org/New_To_WordPre-
ss_-_Where_to_Start
Netuts Lista 50 najboljih tutorijala
htp://net.tutsplus.com/artcles/web-roundups/top-50-wordpress-tutorials/
Na ovoj adresi ete pronai 50 najboljih WP tutorijala po izboru ovog poznatog magazina (koji je
i sam Wordpress sajt).
Teme
Ukoliko ste, i kada budete bili, spremni da izdvojite stotnaka dolara za kvalitetnu WP temu, otku-
cajte na Google wordpress premium themes. Na prvoj Google stranici ete pronai odline izvo-
re, ali i mnotvo reklama koje moete prelistat. Ukoliko se odluite da pravite informacioni portal,
tj magazin potraite wordpress magazine themes.
Savet: Ne urite sa izborom teme, ve da dobro istraite i izaberete favorite, a onda napravite
mini anektu sa vaim koautorima ili prijateljima.
Budite oprezni, jer ukoliko izabarete magazin temu to e podrazumevat da imate dovoljno sadr-
aja (minimum jedan tekst dnevno) kako va sajt ne bi izgledao dosadno i zaputeno.
Dodaci
Ukoliko imate ideju ta fali vaem sajtu i ta biste voleli da imate kao deo vaeg Wordpress insta-
lacije, gotovo da je sigurno da se neko toga ve pre vas seto.
Savet: Neke oigledne funckionalnost poput anketa su i vie puta napravljene, te buidte paljivi
sa izborom one najbolje. Pre instalacije dodatka proverite koliko ljudi ga je ve instaliralo i kakvi su
utsci.
1. UPOTREBA FOTOGRAFIJE NA WEB SAJTOVIMA
1.1 OSNOVNE FUNKCIJE UPOTREBE FOTOGRAFIJE
Upotreba fotografje na sajtu je jedna od najfrekventnijih tema iz oblast Web dizajna, s obzi-
rom da je usko povezana kako sa izradom grafkog reenja sajta, tako i sa njegovim kontekstu-
alnim delom, odnosno sadrajem. Obzirom da ivimo u doba tzv. brzog Interneta, teko da se
moe zamislit sajt bez prisustva fotografja, bilo da su one koriene u svom izvornom obliku
za ilustraciju sadraja ili da su koriene kao materijal za izradu vizuelnog dela sajta, tj. grafke.
Osim to je nezamislivo da na sajtu nemamo fotografje, danas Web dizajneri imaju daleko veu
slobodu prilikom odabira fotografja i njihovog korienja, no ipak, i danas je svakako vano
obraat panju na optmizaciju fotografja koje koristmo na Web sajtu o emu emo priat u
narednim pasusima.
Obzirom da je fotografja jedan od osnovnih materijala svakog grafkog/Web dizajnera, a svaka-
ko i neodvojivi deo sadraja, samim tm otvara i neke druge teme i pitanja kojima se moramo bavit,
pre nego je upotrebimo. Ta pitanja mogu bit egzaktna kao npr. pitanje autorskih prava (copyright-
a), tehnikog kvaliteta fotografje itd, ili apstraktna poput pitanja umetnikog smisla prilikom izrade
grafke sajta i sl.
Funkcija fotografje u Web dizajnu:
Izrada grafkog reenja sajta
Fotografja moe bit koriena u vie segmenata koji se tu grafke. Na prvom mestu, moe
posluit u delovima ilustracije vizuelne arhitekture, kao njena dopuna, zatm za izradu ide-
jnog reenja, pogotovu ukoliko se radi itav set fotografja specijalno za sajt i naravno kao
materijal za izradu i dopunu celokupnog korisnikog doivljaja sajta. U doba kada je Internet
konekcija bila daleko slabija, korienje fotografja na sajtu bilo je minimalno, pogotovo u delu
vezanom za grafku. Dizajn sajta se uglavnom svodio na korienje odreene kolor eme, koja
nije optereivala Internet konekciju. Danas, Web dizajn predstavlja vrlo kompleksnu kategoriju
dizajna u kom je jedan od najznaajnijih inilaca upravo izrada digitalne grafke, bogate bojama
u kombinaciji sa fotografjama visokog kvaliteta.
Fotografje
Milica Sekuli
Ilustracija sadraja na sajtu
Ilustracija sadraja je oduvek bila jedna od osnovnih funkcija fotografje koja se korist na Web-
u. U doba kada Web dizajn nije bio toliko razvijen, korienje fotografje se svodilo na ubacivan-
je u sadraj sajta sa eventualnom prethodnom obradom u nekom od grafkih programa, koja
se prevashodno odnosila na optmizaciju fotografje tj. prilagoavanje dimenzija i rezolucije
za prikazivanje na Web-u, dok je danas osim za ilustraciju teksta i grafku, posebno popularno
kreiranje tzv. foto galerija ija je funkcija prikazivanje veeg broja fotografja na jednom mestu
uz kategorizaciju i smetanje u posebne foto albume.
1.2 TEHNIKI KVALITET FOTOGRAFIJE
Digitalna fotografja poseduje odreene atribute koje bi svaki profesionalac koji se bavi grafkim/
Web dizajnom, trebalo dobro da poznaje, jer se na osnovu toga odreuje i ocenjuje upotrebljivost
fotografje u tehnikom smislu. Jedna od najvanijih stvari prilikom odreivanja tehnike kvalita-
tvnost fotografje je rezolucija. Rezolucija predstavlja broj piksela na fotografji i to je broj pik-
sela na fotografji vei, ona je boljeg kvaliteta. Rezolucija fotografje se obeleeva sa dpi, kao
skraenica od dots per inch to u prevodu znai take po inu. to je dpi vei, tanije to vie
taaka, tj. piksela ima po jednom inu na fotografji, fotografja je boljeg kvaliteta.
Fotografje koje se koriste za prikazivanje na Web-u, nikada nisu pretendovale na visoke rezolu-
cije, jer visoka rezolucija, velike dimenzije i podrazumevaju i veu teinu fotografje u kilobajtma
(KB). Samim tm, za prikazivanje na Web-u su oduvek bile koriene fotografje manje rezolucije,
koje su prilagoene brzini uitavanja na razliitm brzinama Internet konekcija.
Za izradu grafkih reenja i korienje fotografja u tampane svrhe je situacija potpuno drugaija,
te je u tom sluaju, neophodno koristt fotografje rezolucije koja je standardna rezolucija za
tampanje ili vea.
Kvalitet fotografje se osim na rezoluciju i dimenzije odnosi i na njene osobine u pogledu jasnoe,
ekspozicije, kompozicije itd. to je takoe od velikog znaaja za dizajnere, kako bi imali to manje
posla prilikom obrade u nekom od grafkih programa.
1.3 OBRADA FOTOGRAFIJE U GRAFIKOM PROGRAMU
Napretkom tehnologije koja je u progresiju povukla mnoge profesije, posebno je primetan po-
mak kada je u pitanju digitalna fotografja i njeno korienje u okviru grafkog dizajna. Meutm,
pomeranjem standarda i visokih kriterijuma u pogledu kvaliteta fotografje, danas je skoro ne-
zamislivo da ona ne doivi veu ili manju obradu u nekom grafkom
programu, koja podrazumeva otklanjanje svih eventualnih nedostataka
koji se mogu javit usled raznih okolnost prilikom fotografsanja i blae
ili jae vidove foto manipulacije o kojoj e bit rei kasnije.
Jedan od, svakako, najpoznatjih i najpopularnijih grafkih pro-
grama za obradu i manipulisanje fotografjama je Adobe Photoshop.
Jo od poetka devedeseth i svojih najranijih verzija, korienjem
ovog monog alata, bilo je sasvim jasno da e on donet revoluciju
kada je digitalna fotografja u pitanju, a samim tm i digitalna grafka
kao njen produkt.
Pojavom Adobeovog Creatve Suite paketa poetkom 2003. godine nastaje istnska revolucija
na polju foto editnga
1
i manipulacije, obzirom da je novi proizvod iz Adobe-a ponudio mnotvo
novih sofverskih aplikacija koje slue kao dopuna, najpopularnijem i najkorienijem Photoshop-
u. Adobe CS je od tad zvanino ime za sve proizvode koji se nalaze u pomenutom paketu.
Adobe Photoshop, obzirom da predstavlja jedan od najsuperiornijih sofvera za obradu digi-
talne fotografje, poseduje alatke uz pomo kojih brzo i efkasno moemo uradit mnotvo inter-
vencija, poboljat izgled i kvalitatvnu vrednost fotografje ili je pripremit za namenu za koju
nam je potrebna.
Najee intervencije na fotografjama za koje e nam bit potreban neki grafki program su:
Otklanjanje nedostataka na fotografji
Podrazumeva popravljanje svih eventualnih nepravilnost na fotografji koje mogu nastat iz
tehnikih razloga (izotravanje, podeavanje kontrasta, eliminacija uma, crvenih oiju itd.)
Retuiranje fotografje
Retuiranje fotografje takoe predstavlja odklanjanje nedostataka i nepravilnost na foto-
grafji, ali u irem smislu i daleko detaljnije. Retuiranje veoma esto podrazumeva i neke
kompleksnije izmene na fotografji npr. promene boja, pojedinih delova konteksta, isecanje
pojedinih delova itd.
Foto manipulacija
Manipulacija fotografjom podrazumeva sve to podrazumevaju otklanjanje nedostataka i
retuiranje, ali se njom odlazi i mnogo dalje u smislu izmene sadraja na fotografji. Ona se
najvie korist prilikom izrade grafke i njom se obino slue dizajneri i umetnici kada ele da
fotografju iskoriste za realizaciju nekog idejnog reenja.
Optmizacija fotografje za prikazivanje za Web
Predstavlja obaveznu intervenciju na svakoj fotografji koja treba da se prikae na Web-u, bilo
da se ona nalazi u okviru grafkog dela sajta ili u delu namenjenom sadraju. Optmizacija
najee podrazumeva prilagoavanje dimenzija, rezolucije i veliine fografje, kako bi se
ona to bre i nesmetano prikazivala posetocima sajta sa razliitm brzinama konekcija na
Internet.
1.4 KREIRANJE WEB FOTO GALERIJA
Bra i kvalitetnija Internet konekcija nam danas omoguuje prikazivanje odnosno pregledavanje
veeg broja fotografja u okviru jedne Web stranice. Samim tm, sve je popularnije kreiranje galeri-
ja fotografja koje mogu prikazat veliki broj fotografja i foto albuma razliith kategorija. Web foto
galerije se u okviru nekog sajta mogu prikazivat u okviru konteksta na sajtu tj. galerija koje e
ispratt odreeni tekst ili reportau na sajtu i tzv. foto prie, zatm mogu bit smetene odvojeno
od tekstualnog dela sadraja sajta u posebnu sekciju, a moe ih pokretat i posebna dinamika ap-
likacija koja e korisnicima omoguit brojne interaktvne funkcije.
1
Ureivanje, izmena, obrada
Dakle, Web foto galerije, na osnovu gore navedenog, moemo podelit na:
Kontekstualne foto galerije (foto prie)
Kao to u naslovu stoji ove fotogalerije su usko povezane sa sadrajem sajta, odnosno kon-
tekstom u kom se nalaze, obino kao ilustracija teksta koji je objavljen. Danas se veoma esto
moemo susrest sa reportaama u okviru onlajn magazina koje prat serija fotografja koje su
radi lakeg pregledavanja od strane posetlaca, smetene u foto albume/galerije. Ponekad se
deava da se neka reportaa prikae samo kroz seriju fotografja uz minimalni tekst koji opisuje
fotografje i to su tzv. foto prie.
Slika 1.1 - Foto pria NY Times
Slika 1.2 - Foto galerija
Individualne foto galerije
Individualne foto galerije se smetaju nezavisno od osnovnog sadraja sajta iako one u sva-
kom sluaju predstavljaju deo celokupne sadrine. U ovom kontekstu, govorimo o galeri-
jama koje se nalaze u posebnom delu/sekciji sajta i obino se kreiraju kada je potrebno
kategorizovat vei broj fotografja. Individualne fotogalerije mogu bit statke i njihova
hijerarhija i kategorizacija moe bit defnisana runood strane Webmastera, ali ukoliko se
radi o veem broju fotografja najbolje bi bilo koristt dinamike fotogalerije koje pokree
odreena aplikacija. Na ovaj nain se omoguavaju brojne korisne funkcije i za posetoce
(lake surfovanje, slajdovi, ocenjivanje i komentarisanje fotografja, RSS itd.), a svakako i za
Webmastera koji radi na njenom odravanju.
Foto galerije na Web sajtu mogue je imat i na jo nekoliko naina u zavisnost od toga na koji
nain je kreirana i postavljena informaciona arhitektura sajta i aplikacije koja pokree sajt. Tako
imamo razne dodatke koji se mogu pridodat sofveru/aplikaciji koja se nalazi u pozadini sajta, a
koje mogu omoguit RSS sindikaciju sadraja iz foto galerije koja se nalazi u okviru nekog ekster-
nog Web servisa (npr. Flickr), zatm specijalizovane dodatke za odreene sofverske aplikacije (pl-
ugins) i sl.
1.5 FLICKR FOTOGRAFIJA
Flickr predstavlja jedan od najpopularnijih i najkvalitetnijih Web servisa za postavljanje fotograf-
ja na globalnom nivou. Osim to prua usluge hostovanja fotografja odnosno foto i video galerija,
on ima odlike i drutvene mree, tj. povezane onlajn zajednice umetnika, profesionalaca i amatera
u oblast fotografje i digitalne grafke.
Slika 1.3 Flickr.com
Flickr je kao ideja razvijen od strane kanadske kompanije Ludicorp 2004. godine, ali je poetkom
2005. godine kompaniju i projekat kupio ameriki gigant Yahoo, pa je tako za posedovanje
korisnikog prostora (account-a) na Flickr-u bilo neophodno posedovat i Yahoo nalog. Za svojih
est godina postojanja, doiveo je znaajnu progresiju, uveo mnoge novine, postao brend name
za foto onlajn zajednicu, te dostgao brojke od 4 milijarde hostovanih fotografja, to je podatak iz
Oktobra 2009. godine (Wikipedia).
Kreiranje sopstvenog korisnikog naloga i foto galerije na Flickr-u je veoma jednostavno, a posto-
je dve vrste naloga free koji je besplatan i ima odreene restrikcije i pro koji je komercijalan i sa
vie mogunost. Obzirom da je prelaskom projekta u ruke Yahoo-a, omogueno povezivanje ko-
risnika i njhovih servisa sa Flickr-om, dovoljno je posedovat Yahoo ID i on automatski omoguuje
korienje Flickr-a. Upload fotografja i njhova kategorizacija, tj. kreiranje foto albuma, omoguena
je kroz jednostavni korisniki interfejs uz aplikaciju Organizer.
Slika 1.4 - Flickr.com Organizer
Fotografje koje korisnik uploaduje na svoj Flickr nalog, mogu bit javne ili privatne, odnosno
vidljive samo odreenim grupama ljudi koje na Flickr-u oznaimo kao kontakte (prijatelje).
to se te licenciranja uploadovanih fotografja, Flickr nudi nekoliko mogunost. Na prvom mes-
tu licenciranje na osnovu potpunih autorskih prava nad fotografjom od strane autora (All rights
reserved), ograniena autorska prava (Some rights reserved) a ukoliko autor ne naznai drugaije,
podrazumevajua je Creatve Commons licenca koja omoguuje drugima da slobodno koriste ob-
javljene fotografje.
1.6 STOCK FOTOGRAFIJA
Predstavlja jedno od najrasprostranjenijih reenja kada je snabdevanje fotografjama u pitanju. U
sluajevima kada budet sajta ne dozvoljava unajmljivanje usluga profesionalnih fotografa, veina
dizajnera klijentma predlae opciju stock fotografja koje se mogu kupit ili besplatno preuzet
na mnogobrojnim servisima tj. berzama fotografja irom Interneta. Stock fotografje imaju jasno
defnisane naine korienja i nakon kupovine se mogu odmah preuzet, obino su delo profesion-
alnih fotografa, a cene su pristupane. Postoji vie vrsta licenciranja stock fotografja, tj. defnisanja
naina korienja.
Najrasprostranjeniji je, tzv. Royality-free to znai da se fotografja plaa samo jednom pri-
likom kupovine i moe bit koriena neogranieno mnogo puta u razliite svrhe, a isto tako
fotograf je moe prodat neogranieno mnogo puta. Usled velike popularnost ovog vida snab-
devanja fotografjama od strane klijenata, neke od fotografskih agencija su svoj rad fokusirale na
izradu editorijala za stock sajtove, tj. berze fotografja zbog viestruke isplatvost takvog naina
prodaje fotografja.
Postoje i besplatni servisi koji nude stock fotografje, boljeg ili slabijeg kvaliteta, od profesional-
nih ili amaterskih fotografa, koji se uglavnom baziraju na razmenu fotografja i imaju razliite vrste
licenciranja i restrikcija prilikom korienja u komercijalne ili nekomercijalne svrhe.
Najpoznatji sajtovi sa stock fotografjama:
www.corbis.com
www.istockphoto.com
www.getyimages.com
1.7 AUTORSKA PRAVA FOTOGRAFIJE
Autorska prava nad fotografjom (ili bilo kojim delom) predstavljaju nain zatte koji je u sva-
koj dravi regulisan zakonom. Taj nain zatte podrazumeva ekskluzivno pravo autora da korist,
reprodukuje ili prodaje svoje delo i apsolutno svako originalno delo podlee autorskim pravima
autora u momentu nastanka.
Fotografja i autorska prava kojima ona podlee, naalost su jedan i od najrasprostranjenijih
primera krenja isth pogotovu na Internetu gde je kontrola potovanja autorskih prava znaajno
oteana zbog koliine sadraja i informacija.
Autorska prava (copyright) se ne moraju odnosit samo na jednu osobu tj. umetnika ili autora
dela. Na primer kada kompanija angauje fotografa da uradi set fotografja specijalno za edito-
rijal, on kao autor jeste nosilac autorskih prava, ali ekskluzivno pravo na fotografju u tom sluaj
poseduje kompanija i fotografja se moe koristt samo za potrebe editorijala, te autor nema pravo
dalje distribucije th fotografja.
Ukoliko na sajtu elimo da koristmo odreenu fotografju koja nije nae autorsko delo i koju nismo
kupili na nekom sajtu sa stock fotografjama, postoji nain na koji to moemo uinit legalno i bez
posledica, a to je korienje uz dozvolu/saglasnost autora. Dozvola ili licenca za korienje od strane
autora i vlasnika ekskluzivnih prava moe bit usmena ili pismena sa ili bez novane nadoknade.
Postoji nekoliko Web servisa koji nude besplatnu razmenu i korienje stock fotografja uz prethod-
nu saglasnost i dozvolu autora za njeno korienje. Takoe, ukoliko poelite da koristte fotografju
sa Flickr-a, a autor je naznaio da poseduje potpuna autorska prava, neophodno je da ga prethodno
kontaktrate za dozvolu, a on e vam dat ostale informacije o vrst nadoknade koju oekuje.
Naalost, kao to je ve spomenuto, Internet je plodno tlo za krenje autorskih prava posebno
kada je fotografja u pitanju, pa se veoma esto deavaju sluajevi neovlaenog korienja i ob-
javljivanja fotografja. Autori pokuavaju da se tte od takvih stvari postavljanjem vodenog iga
na fotografju (watermark), te jasnim naznakama da se radi o potpunim autorskim pravima nad
fotografjama (all rights reserved.), a sve je vei broj i sudskih sporova koji se tu povrede autorskih
prava na Internetu.
Ukoliko nije specijalno naznaeno da se fotografja moe slobodno koristt (Creatve Commons li-
cence), ak i ako fotografja nije obeleena vodenim igom i oznakom o potpunim autorskim pravi-
ma, neophodno je kontaktrat autora za dozvolu. U suprotnom, fotografju je zabranjeno koristt.
Veoma je rasprostranjena pojava da onlajn mediji pribegavaju tome da samo potpiu izvor foto-
grafje odakle su je preuzeli i tme autoru daju bar neku satsfakciju, ali to defnitvno nije reenje
ukoliko se od autora ne zatrai pismena ili usmena dozvola.
1. UVOD
Legenda kae da je sve poelo 2005. u San Francisku. Dva prijatelja veeraju, snimaju se video
kamerom i, prirodno, poele da podele taj snimak sa drugim prijateljima. Meutm, Internet u
to vreme nema mogunost jednostavnog deljenja video materijala, pa ovoj dvojici sine ideja da
naprave sajt koji e im omoguit da ostvare naum. Kasnije im se pridruuje jo jedan, i tako oni
stvaraju ono to se danas zove YouTube. ed Harli, Stv en i Doud Karim, u to vreme zaposleni
u PayPal-u, verovatno nisu znali da pokreu revoluciju koja i danas traje. Iako je istnitost prie o
kalifornijskoj veeri diskutabilna i, najverovatnije, produkt YouTube PR odeljenja, to svakako ne
umanjuje istorijsku vrednost ovog poduhvata - deljenje videa defnitvno je jedan od najvanijih
aspekata Internet kulture. Prema raznim izvorima sa Interneta, na YouTube-u danas ima vie od
100 miliona video klipova, svaki dan pojavi se oko 200 hiljada novih, a da biste pogledali svaki od
th klipova potrebno Vam je oko 600 godina.
Treba napomenut da YouTube nije jedini video hostng sajt. Naprotv, danas postoji mnotvo lo-
kacija koje nude manje-vie iste usluge (BlipTV, Vimeo, Crackle...), ali YouTube je prvi pribliio video
prosenom korisniku, pruivi tako milionima mogunost za pet minuta slave. Pored ogromnog
broja korisnika koji kae klasine amaterske video snimke (deiji roendani, kuni ljubimci...),
skoro sve velike medijske kue (CNN, BBC, Sky...) imaju svoj YouTube video kanal, a postoji i veliki
broj umetnika razliith profla (reiseri, muziari, animatori...) koji se na ovaj nain vrlo uspeno
promoviu.
slika1. Stv en i ed Harli
Internet je sa pojavom World Wide Web-a prestao da bude mrea, i postao Mrea, a slobodno
moemo rei da je YouTube od informacije napravio Informaciju.
Video i audio snimci
Duan Lovre
2. SLIKA VREDI KAO HILJADU REI. POKRETNA SLIKA VREDI KAO MILION.
Da li bi ushienje planete zbog Armstrongovog malog koraka za oveka bilo toliko veliko da nije
bio obezbeen TV prenos sletanja na meseevu povrinu? injenica je da su pokretne slike naj-
moniji nain prenosa informacija. Ovo ne treba dalje dokazivat - sluat prenos fudbalske utakmi-
ce na radiju i gledanje televizijskog prenosa iste utakmice neuporedivo su razliit doivljaji. Mo
informacije prenete ivom slikom moemo videt na svakom koraku. Koliko samo proizvoda nalazi
put do novanika zahvaljujui TV reklamama? Dok traje Super Bowl, ameriki ragbi ampionat, 30
sekundi reklamnog spota kota skoro 3 miliona dolara! Ovo ne znai da je neko dovoljno hrabar da
rizikuje. Reklamni prostor se za vreme trajanja Super Bowl ampionata veoma dobro rasproda, a
kompanije koje se reklamiraju zarade mnogo vie od poetnog uloga. Uspeh propagande kroz po-
kretne slike uoili su i, naalost, koristli i Hitler, Staljin, Pinoe i njima slini... Mnogi srednjokolci
nikada nisu proitali Romea i Juliju, a velika veina je uivala u flmskoj adaptaciji sa Leondardom
DiKapriom i Kejt Vinslet. Naravno, ovo ne umanjuje veliku vrednost ekspirovog dela, ali nedvosmi-
sleno pokazuje prednost slanja informacije putem pokretnih slika u odnosu na sve druge naine.
Internet je dostupnost informacija podigao na sasvim novi nivo. Iako i dalje postoje zemlje koje
kontroliu pristup razliitm sadrajima, danas je mogunost da bilo ko doe do bilo koje infor-
macije vea nego ikad. Razvoj videa na Internetu je ovu mogunost dodatno proirio - zamislite
ogromnu televizijsku stanicu, sa praktno neogranienim brojem kanala i sadraja, nesputanu i
nepristrasnu, koja vam prua mogunost da se ukljuite u uredniki proces...

Prestanite da zamiljate. Ukljuite se.
3. INTERNET CELEBRITY
Mo Internet videa najbolje pokazuje postojanje tzv. Internet celebrity-a, ljudi koji su postali
poznat irom planete zahvaljujui mogunost deljenja video klipova. Jedan od najpoznatjih pri-
mera su dva brata iz Velike Britanije, Heri i arli. Otac ih je 2007. godine snimio amaterskom kame-
rom kako bi sa prijateljima podelio radost imanja dece. U klipu koji je krai od jednog minuta, mlai
brat, arli, ujeda Herija za prst. Ovaj prilino dosadan video, za koji biste pomislili da je zanimljiv
samo ocu i da e ga njegovi prijatelji pogledat iz iste kurtoazije, postao je Internet fenomen. Klip
sa dva deteta i ujedanjem prsta pogledan je vie od 150 miliona (!) puta to ga ini najgledanijim
videom na YouTube-u do sad. Heri i arli su danas prave zvezde - imaju svoj blog, irom sveta po-
stoje klubovi oboavaoca, tampaju se majice...
Slika 2 - Scena iz klipa Charlie bit my fnger
Ovi momci nisu jedini primer, naprotv. Sada ve nadaleko uveni Kanaanin, on Laoa, irom
sveta postao je poznat zahvaljujui svom specifnom humoru koji je otelotvorio u pesmi Everyday
Normal Guy. Nakon poetnog uspeha, Laoa prilino aktvno izbacuje nove pesme i ima vernu
armiju fanova i veoma zauzet raspored nastupa po Americi i Evropi. Svi se seamo i simpatnog
debeljuce poznatjeg kao Numa Numa Guy - Geri Brolcma je web kamerom snimio svoje izvoe-
nje pesme Dragostea din tei moldavskog sastava O-Zone. Nakon milionskih pregleda, Geri je
od obinog Internet korisnika postao medijsko lice - izmeu ostalog, pojavljuje se u jednoj epizodi
uvene serije South Park, a uestvovao je u brojnim reklamnim kampanjama.
Slika 3 - Geri Brolcma, Numa Numa Guy
Slika 4 - on Laoa
Ovakvih primera je zaista mnogo. Poznat kalifornijski punk-rock bend Weezer je ak napravio
spot za pesmu Pork and Beans kao oma mnogim Internet celebrity-ima. Pored Gerija, u spotu
se pojavljuju i afro ninda, dramatna veverica, Daf Punk ruke...
Vreme je i da pomenemo jedan ozbiljniji primer - urugvajski reiser Fede Alvarez snimio je
2009. kratki flm Ataque de Pnico! (Napad panike) u kom dinovski robot unitavaju Montevi-
deo. Budet za ovo ostvarenje bio je triavih 300 dolara. Nepunih nedelju dana kasnije, g. Alvarez
dobija ponude od velikih holivudskih studija to ga na kraju dovodi do ugovora sa flmskom kuom
Ghost House Pictures i rada sa uvenim reiserom Semom Rejmijem.
Slika 5 - scena iz flma Ataque de Pnico
4. DIGITALNI VIDEO - OSNOVNI POJMOVI
4.1. ANALOGNI I DIGITALNI VIDEO
Prednost digitalnog videa u odnosu na tradicionalni, analogni, su brojne. Osnovna razlika iz-
meu ova dva koncepta je u sledeem: analogni video nastaje tako to se informacije iz objektva
kamere preko glave za snimanje zapisuju kao video signal na magnetnu traku u kameri, dok se kod
digitalnog videa te iste informacije zapisuju na traku kao podaci. Da bismo ovo razumeli, napravie-
mo malo poreenje. U audio svetu takoe postoje analogni i digitalni princip zapisa - audio kaseta
i CD. Dok je zvuna informacija na audio kaset zapisana u vidu zvunog talasa, na CD-u se zvuni
podaci upisuju u vidu niza brojeva (0 i 1), to je poznato kao binarni zapis. Ovo znai da e zvuk koji
pustte sa CD-a uvek zvuat isto, jer e ureaj koji koristte za putanje pomenut niz brojeva uvek
reprodukovat na ist nain, za razliku od audio kasete, gde e kvalitet zvuka direktno zavisit od
stanja u kom se traka nalazi. Napravimo jo jedno poreenje - recimo da imate dokument otkucan
u Word-u. tampana verzija tog dokumenta predstavlja analognu verziju, dok je fajl koji se nalazi
na vaem raunaru digitalna. Ako sada ovaj dokument kopirate, jasno je da e svaka fotokopija
papirnog dokumenta izgledat sve loije i loije, dok e fajl uvek bit ist, bilo da ga kopirate na disk,
fash memoriju, CD, DVD, aljete putem Interneta i slino.
Da se vratmo na prednost digitalnog videa u odnosu na analogni. Pored razlike u kvalitetu sa-
mog zapisa, velika prednost digitalnog videa lei u mogunostma dalje obrade - prolo je vreme
analogne, nelinearne video montae, pa ete danas, bez obzira na to koji izvor videa koristte, bit
u situaciji da obraujete va snimak digitalno, na raunaru. Ako elite da ubacite materijal sa stare
VHS trake u raunar, moraete analogni signal sa trake da pretvarate u digitalni, to esto dovodi
do znaajnog pada kvaliteta slike. Kod digitalnog videa nema ovog problema, jer je niz brojeva koji
predstavljaju video zapis uvek ist.
4.2. OSOBINE DIGITALNOG VIDEA
Danas postoji veliki broj razliith formata i medija na koje moete snimit video materijal. Najra-
sprostranjeniji format je i dalje DV (Digital Video) i o njemu e ovde najvie bit rei. Napomenimo
da DV nije jedini format zapisa digitalnog videa (postoje i HDV - High Defniton Video, zatm Digi-
Beta, Digital8, D-VHS i mnogi drugi), ali je zbog pristupanost opreme i kvaliteta odlian izbor za
mnoge potrebe.
Svaki video materijal ima sledee osobine, od kojih zavisi njegov kvalitet:
Broj frejmova u sekundi (eng. Frame Rate) - video je u stvari niz statnih slika koje zajedno
predstavljaju celinu. Pojedinana slika naziva se frejm, a to je vie frejmova u sekundi kva-
litet snimka je vei. Kod DV formata, a u zavisnost od televizijskog formata koji se korist,
broj frejmova je 25 u sekundi (za PAL TV standard, koji se, izmeu ostalih zemalja, korist i
u Srbiji) ili 30 frejmova po sekundi (kod NTSC standarda koji se korist u SAD). Filmske ka-
mere belee video sa 24 fps (eng. frames per second), a pomenimo i high speed kamere,
koje su u mogunost da snimaju video sa ak 250 hiljada frejmova u sekundi - prednost
ovakvog naina snimanja moemo videt u raznim flmovima (npr. 300 Zeka Snajdera ili
Bullet Proof Kventna Tarantna) ili u popularnoj emisiji Time Warp koja se emituje na
Discovery kanalu.
Odnos slike (eng. Aspect Rato) - defnie se kao odnos izmeu irine i visine slike. Ovaj od-
nos je kod svih popularnih video formata u obliku pravougaonika - standardno je odnos 4:3,
dok je kod widescreen varijante 16:9. Ovo nas dovodi i do prie o rezoluciji.
Rezolucija (eng. Resoluton) - veliina slike. Kod digitalnog videa ova veliina meri se u pikse-
lima (eng. Pixel) - takama koje predstavljaju najmanji deo slike. Kod PAL DV videa rezolucija
je 720x576 piksela, to znai da se svaki frejm sastoji od 720 taaka horizontalno i 576 taaka
vertkalno. Naravno, vea rezolucija znai i vei kvalitet slike, pa tako video visoke defnicije
(HDV) moe imat, u zavisnost od varijacije formata, rezoluciju od 1280x720, 1440x1080 ili
1920x1080 piksela. U poslednje vreme, u visokobudetnim produkcijama (flmovi, reklame,
spotovi...) koriste se RED kamere, sa maksimalnom rezolucijom od 4480x1920 piksela.
Bitrejt (eng. Bitrate) - protok podataka po sekundi videa. Kako je digitalni video, kao to je
reeno, zapisan binarno, tj. kao i svaki drugi fajl na Vaem raunaru, bitrejt predstavlja koli-
inu podataka koji e bit sadrani u jednoj sekundi video klipa. Naravno, to je bitrejt vei i
kvalitet videa je vei, ali i veliina fajla u kom je video sadran. Recimo, ist video e daleko
bolje izgledat ako je njegov bitrejt 2Mbps (megabita po sekundi) nego 300Kbps (kilobita
po sekundi), ali e zauzimat oko 6 puta vie mesta na disku. to je jo vanije, ako taj video
postavite na YouTube, va gledalac e morat da ima Internet konekciju od bar 2Mbps da bi
gledao klip bez koenja.
4.3. KODECI
Kodek (eng. Codec - Compression/Decompression) je sofver koji omoguava uvanje, odnosno
kompresiju videa, i reprodukovanje, odnosno dekompresiju. Ovo je opet najlake shvatt ako upo-
redimo audio CD i MP3 - CD standardno ima 700 MB i na njega moe da stane 70 minuta nekom-
presovane muzike. Sa druge strane, ako muziku kompresujemo (sabijemo) u MP3 format, na 700
MB moe stat i 20 sat muzike. Svaki audiofl sa odgovarajuom opremom e primett razliku u
kvalitetu nekompresovane i MP3 muzike, ali prednost kompresije su, u ovom sluaju, daleko vee.
to se kompresovanja video materijala te, opet postoji veliki broj razliith kodeka. Ipak, pome-
nuemo samo one koji se najee koriste:
DV - hardverski kodek. Kada snimite DV materijal i ubacite ga u raunar, bie u DV
kompresiji. Ovo je najbolji nain za uvanje materijala koji kasnije planirate da koristte
za dalju obradu.
MPEG2 - kodek koji se korist kod DVD video diskova; uobiajen je za emitovanje na TV-u;
odlian za arhiviranje materijala.
MPEG4 - najpoznatje varijacije ovog kodeka su DivX i XviD (esto su flmovi sumnjive legal-
nost upravo u nekom od ova dva formata). esto se korist za video na internetu.
FlashVideo (FLV) - format koji je razvila Macromedia, danas u vlasnitvu korporacije Adobe.
Najvie zastupljen na Internetu.
Kao to vidimo, izbor kodeka zavisi od namene materijala.
5. VIDEO MONTAA
5.1. KRATAK ISTORIJAT FILMSKE MONTAE
Filmska montaa predstavlja prianje prie spajanjem scena koje mogu bit snimljene na razli-
itm lokacijama, u razliitom vremenu. Prvi flmovi sastojali su se od jednog jedinog kadra, koji je
trajao onoliko koliko je to reiser eleo (najpoznatji primer je LArrive dun Train la Ciotat - Do-
lazak voza u stanicu Ciotat iz 1895., gde u 50 sekundi gledamo voz koji ulazi u stanicu). ovek kom
se pripisuje prvi montran flm zvao se Edvard Porter. Kada su ljudi iz flmskog studija Tomasa Edisona
(inae, Edison je bio na elu kompanije koja je izumela flmsku kameru i projektor) poeleli da snime
neto dui flm od dotadanjih, obratli su se Porteru, koji je tada radio u ovom studiju. Rezultat je le-
gendarni Life of an American Fireman (ivot amerikog vatrogasca), koji se smatra prvim flmom
sa zapletom i flmskom priom. Oba ova flma moete pogledat na, pogaate, YouTube-u.
5.2. LINEARNA MONTAA
Pre pojave raunara i nelinearne montae, flmovi su se montrali direktnim lepljenjem, a kasnije
i presnimavanjem trake. Ovakva montaa naziva se linearna. Linearna montaa je, za dananje
pojmove, iscrpljujue spor proces - sve scene se fziki nalaze na traci, pa se montranje svodi na
sastavljanje scena redom. Primer: imate 4 scene sa razliith izvora (traka) i elite da ih izmontra-
te u odreenom redosledu, npr. 2 pa 3, 1, 4. Putaete scene redom i snimat ih na glavnu traku.
Problem nastaje kada, iz nekog razloga, elite da promenite redosled scena - kod linearne montae
nemogue je umetnut scenu izmeu dve postojee, ili promenit mesto. Ako biste eleli da zame-
nite mesta scenama 2 i 4 morali biste da krenete ispoetka. Pojavom raunara razvila se monija,
udobnija i u svakom smislu superiornija montaa - nelinearna.
5.3. NELINEARNA MONTAA
Nelinearna montaa je, najprostje reeno, montaa uz pomo raunara. Poto raunar na video
gleda kao na bilo koji drugi fajl, kod nelinearne montae nema ogranienja koje prat traku. Jedno-
stavno, moete do mile volje seckat video fajlove, spajat ih, menjat redosled scena, dodavat
grafku, ttlove, muziku... Opet jedan primer: imate flm na VHS kaset i u sred flma snimljene su
reklame. Da biste ih se otarasili potrebno je da imate dva video-rekordera (ili jedan rekorder i jedan
plejer), pa u jedan ubacite kasetu sa flmom a u drugi praznu kasetu. Zatm pustte flm dok na dru-
gom rekorderu zaponete snimanje. ekate da kaseta doe do dela gde su reklame pa zaustavite
snimanje. Premotate reklame i ponovo pokrenete snimanje... Ovaj beskrajni proces se kod neline-
arne montae zavrava sa par klikova miem.
Postoje razni programi za montau na raunaru, o kojima e vie rei bit u poglavlju 5.6.
5.4. VRSTE KADROVA
Postoji vie vrsta kadrova koji su opteprihvaeni i sa kojima ete se sretat:
Total - iroki kadar. esto se korist za odreivanje mesta gde se radnja deava. To moe bit
neki pejza, zgrada, snimak kompletne sale gde se konferencija deava i slino;
Opt plan - blie upoznavanje sa prostorom, npr. nekoliko novinara stoji u holu i sl;
Srednji plan - upoznavanje sa akterima radnje. Vidi se cela ljudska fgura, izraz lica, ge-
stkulacija;
Srednje krupan plan - fokusiran na jednog ili dvoje ljudi. Vide se od pojasa na gore. esto se
korist za snimanje izjava. Fokus je na ljudskom licu;
Krupan plan - ovekovo lice. Vrlo esto korien u flmu, retko u informatvnim prilozima;
Detalj - najkrupniji plan. U fokusu je najee predmet. esto se korist kao meu-kadar.
5.5. OSNOVNA PRAVILA MONTAE
Ovde emo se osvrnut na neka osnovna pravila bez kojih bi montranje bilo tehniki neisprav-
no. Jedna od najbitnijih stvari je tzv. rampa - zamiljena osa akcije u kadru. Pretpostavimo da
imate snimljen intervju i u kadru vidimo novinara i osobu A, koja odgovara na pitanja. Novinar
je u levom uglu, osoba A u desnom. Snimatelj je snimao intervju i iz suprotnog ugla, pa imate i
kadar u kom je novinar u desnom uglu a osoba A u levom. Spajanjem ova dva kadra dolo bi do
preskakanja rampe. Poto gledalac vidi samo ono to je kamera zabeleila, vrlo je bitno da ga
orijentemo u prostoru, a rampe slue upravo tome. Preskakanjem rampe gubi se prostorna ce-
lovitost, to gledaoca dezorijente i rezultuje suprotnim efektom od eljenog - informacija koju
ste eleli da prenesete prelazi u drugi plan, i gledalac se sada podsvesno ponovo orijente. U
flmovima i spotovima se rampe ponekad namerno preskau, sa svesnim ciljem reisera da zbuni
gledaoca, ali u montranju informatvnih priloga ovo se uvek izbegava. Jo jedna stvar o kojoj
treba vodit rauna su tzv. skok-rezovi (eng. Jump-cuts) - preskakanje vremenskog kontnuite-
ta. Recimo da montrate intervju, i preskaete odreeni deo. Rez koji napravite bie skok-rez
- identan kadar, ist subjekat, drugo vreme. Da ne biste nepotrebno uznemiravali gledaoca, ovo
ete reit dodavanjem meu-kadra, npr. krupan snimak ruke govornika, neki detalj iz pozadine
i slino. Skok-rezovi se vrlo esto koriste u spotovima, gde imaju zaista zanimljiv efekat, ali ih
treba izbegavat u klasinim informatvnim prilozima.
Jo jednom - imajte u vidu da je montaa prianje prie. Ako imate kadar gde osoba A zamilje-
no gleda u neto, gledalac e oekivat da vidi ta je to - vodite rauna o prostoru. Ako montrate
konferenciju za novinare koju je neko od govornika u nekom trenutku napusto, ne vraajte se na
kadrove gde je taj govornik i dalje prisutan - vodite rauna o vremenu.
5.6. SOFTVER ZA VIDEO MONTAU
Kao i za svaku drugu oblast, i za video montau postoji prilian broj programa. U PC svetu naj-
popularniji je Adobe Premiere - kao to je Photoshop industrijski standard u domenu grafkog
dizajna i obrade fotografje, tako je Premiere standard u domenu montae i video postprodukci-
je. Ipak, ako ne elite profesionalno da se bavite videom, problem moe predstavljat cena: pun
paket, Adobe Premiere Pro CS4 kota skoro 1000 dok je oskudnija verzija, Premiere Elements
oko 100. Neku vrstu alternatve ovim programima predstavlja Windows Movie Maker, koji be-
splatno dolazi uz Windows (NAPOMENA: Windows Movie Maker ne dolazi uz Windows 7, ali se
moe besplatno preuzet sa Microsofovog sajta). Prilino visoka cena Adobe-ovog sofvera ima
svoj razlog - u pitanju je vrhunski program za potpunu kontrolu kreatvnog procesa montae.
Microsof-ovo edo je daleko jednostavniji program, sa manje opcija i bez mnogih naprednih
mogunost. Ipak, kada tek ulazite u vode digitalnog videa Windows Movie Maker moe bit do-
bar izbor.
Tokom ove kole koristemo Windows Movie Maker i jo neke pratee programe. To je samo
poetak. Iskreno se nadam da e vam se video montaa uvui pod kou i da ete se vremenom
odluit za ozbiljniji sofver.
6. TA DALJE?
Internet i tehnologije koje ga okruuju sve vie napreduju svakog trenutka. Razvoj drutvenih
mrea doveo je do povezanost o kojoj se pre desetak godina nije ni razmiljalo. Kamere mobilnih
telefona sve su kvalitetnije, wireless hotspotovi nalaze se na sve vie mesta. Nadam se da emo
za relatvno kratko vreme moi da se poveemo sa skoro bilo kog mesta na planet. Mnogi ljudi
tvrde da nas Internet otuuje, da zastranjujemo. Ja sam ubeen u potpuno suprotno - Internet
nas vraa osnovi, poent i smislu drutvenih bia: deljenju. Bez obzira u ta verujete, u nekog
svesnog tvorca ili u evoluciju, neminovno je da se konstantno deava razvoj i napredak. ivimo u
zanimljivim i veoma dinaminim vremenima, a bie samo bolje. Dobrodoli!
WORDPRESS DIZAJN
Veb dizajn je po svojoj prirodi znaajno drugaiji od grafkog dizajna, koji je veini ljudi prva aso-
cijacija pri bilo kakvom pomenu pojma dizajn. Dok je cilj grafkog dizajna da posmatraima prene-
se poruku, ideju i/ili oseaj oslanjajui se na vizuelne elemente, zadatak veb dizajna je da prenese
informaciju, obavi odreenu funkciju, omogui interakciju kao i da zadri posetoca.
Ova poslednja funkcija veb dizajna je posebno relevantna, u vremenu kada postoji prezasienost
izvorima onlajn informacija i opcija za provoenje vremena na internetu. Danas samo sekunde
dele korisnika od kliktanja na Nazad dugme u pregledau ili odlaska na neki drugi, od ranije po-
znat, sajt slian vaem, ili pak vraanja na Facebook da se vidi ta ima novo kod prijatelja.
Razlozi za odlazak posetlaca sa vaeg sajta se grubo mogu podelit na grupu onih koji nisu pro-
nali ono to su traili ili oekivali i na one koji nisu uspeli da se snau sa interfejsom zbog toga
to je bio grafki pretrpan i nepregledan, tpografski neitljiv ili se dizajn raspadao u njihovom
pregledau. Naravno, ukoliko vi ili vaa organizacija ulaete napor u produkciju i razvoj onlajn publi-
kacije nije vam cilj da gubite posetoce (i prihod od oglaavanja) zbog toga to ste napravili greku
u koracima prilikom dizajna.
Pored brojnih drugih prednost Wordpress autorima i onlajn izdavaima olakava i obavljanje
ovog vanog koraka.
WORDPRESS TEME
Kao to je to sluaj sa dodatnim funkcionalnostma plaginima Wordpress je modularan kada je
u pitanju i dizajn, oslanjajui se na teme kada je u pitanju izgled sajta koji pokree Wordpress. Jed-
na tema je skup grafkih i drugih fajlova koji svi zajedno odreuju izgled sajta, od boja i raspored
elemenata do veliine teksta i konkretnih fontova koji se koriste.
Ogromna veina dostupnih WP tema na koje moete naii je prihvatljivog do visokog kvaliteta
kada se na umu imaju zahtevi vezani za (veb) dizajn. Veliki izbor tema preko 1000 na zvaninom
sajtu Wordpressa plus jo barem toliko na drugim sajtovima kao i velika raznolikost namena za
koje su pravljene ini gotovo izvesnim da ete iz postojeeg skupa tema pronai jednu koja zado-
voljava vae potrebe.
Grafkoni i mape,
zvuni slajd i dokumenti
Vukain Stojkov
Instaliranje teme
Izbor izmeu razliith tema obavljate pod odeljkom Izgled kontrolnog panela, putem opcije
Teme. Klikom na opciju Ukljui aktvirate temu, dok preko Dodaj novu dugmeta dodajete
nove teme.
Kako pronai Wordpress temu
Najloginije mesto za poetak potrage za temom za va projekat je zvanini sajt Wordpressa i
baza tema koja se tamo nalazi (na adresi htp://wordpress.org/extend/themes/).
Sajt Smashing Magazine je mesto gde se moe nai veliki broj tema grupisanih ili po vremenu na-
stanka ili nekom svojstvu ili nameni (portolio, minimalan dizajn, galerija). Adresa gde ovo moete
nai je htp://www.smashingmagazine.com/tag/wordpress/.
Pri traenju tema sa nekim odreenim svojstvom, npr. magazine wordpress themes, najbolji
ostaje Gugl kojim moete nai skupove tema grupisanih po datom kriterijumu na mnogobrojnim
sajtovima koji se bave dizajnom i Wordpressom.
Pored besplatnih tema kakva je veina dostupnih postoje i one koje se plaaju, odnosno premi-
um teme. Cena ovih tema se uglavnom kree od 15 do 50 i mogu imat niz prednost i sa strane
izgleda i sa strane funkcionalnost. Neka od mesta gde moete nai ovakve teme su htp://www.
woothemes.com/, htp://themeforest.net/category/wordpress, htp://gorillathemes.com/.
Ukoliko zakljuite da nijedno gotovo reenje ne odgovara onome to ste zamislili vi i vaa orga-
nizacija moraete naruit pravljenje posebne teme, to je u najveem broju sluajeva najbolje
reenje. U ovom sluaju treba obratt panju na portolio tma dizajnera i programera i nastojat da
se angauje onaj tm koji ima iskustva u razvoju WP tema.
GRAFIKONI
Grafkoni su grafki element putem kojih vizuelno predstavljamo podatke, gde su podaci pred-
stavljeni simbolima poput grafkona sa stubcima, linijskog grafkona, cirkularnog i drugih vrsta gra-
fkona.
Koriste se da bi olakali i ubrzali razumevanje velikih koliina podataka kao i njihovih odnosa.
Za razliite vrste podataka su pogodnije i odgovarajue vrste grafkona, za procentualne grafkone
(npr. rezultat izbora) su pogodni cirkularni grafkoni, za podatke koji predstavljaju neke promene
tokom odreenog vremena (npr. kurs dinara i evra) su pogodni linijski itd.
Alat za pravljenje grafkona
Postoji veliki broj razliith alata za pravljenje grafkona, a ovde emo pomenut dva koja se istu
svojim prednostma.
Microsof Ofce je paket za kancelarijsko poslovanje i obraivanje informacija bez koga je teko
zamislit bilo koju kancelariju, odnosno novinarsku redakciju. Poznavanje rada sa ovim programi-
ma se uglavnom podrazumeva da bi se neko smatrao informatki pismenim tako da je sa te strane
Excel kao deo ovog paketa dobar izbor za pravljenje grafkona.
Nakon to pripremite odgovarajui tablini proraun pravite grafkon biranjem opcije Chart u
meniju Insert. Excel nudi ogroman broj opcija za oblikovanje eljenog grafkona za svaki od po-
nuenih tpova. Ovako dobijeni grafkon se za korienje na vebu najlake pripremate tako to ga
snimite kao sliku (desni klik na povrinu grafkona, opcija Save as picture) i kao sliku ubacite u
tekst koji se priprema za objavljivanje.
Swivel (htp://www.swivel.com/) je besplatni onlajn servis koji omoguava pravljenje interaktv-
nih grafkona. Grafkoni koje napravite pomou ovog servisa se mogu ugradit (en. embed) u tekst
koji spremate za objavljivanje po sistemu slinom nainu na koji se ugrauju videi sa YouTubea.
Sam grafkon se pravi na ist nain kao i u Excelu unosom podataka u tabelu te biranjem vr-
ste grafkona. Kako bi dobijeni grafkon ugradili, tekst ili stranicu na sajtu morate ga prvo javno
podelit (Share pa Make public) te kliknut na opciju za ugraivanje (Embed). Dobijeni kod
iskopirate i pejstujete u onom delu teksta gde ga elite smestt. (Tokom ove operacije smetanja
koda morate se prebacit na HTML mod ureivanja lanka odnosno stranice.)
INFOGRAFICI
Dok grafci slue da se brzo i pregledno predstavi velika koliina podataka kao i njihovi odnosi
infografci ukljuuju i predstavljanje informacija i znanja pored podataka.
Jedna od pojava koja prat dolazak informacionog doba je i preoptereenost koliinom informa-
cija koje dolaze do nas kao i potencijalnih izvora za konzumiranje informacija. Jedan od naina da
se va medij istakne u oima posetlaca i kako bi im se na najbolji nain prenele informacije te ih se
pretvorilo u lanove redovne publike je upravo korienje infografka.
Pomou infografka moete zainteresovat vau publiku za neto to bi inae preletela, moete im
predstavit kompleksne informacije na nain koji je jednostavan za razumevanje i moete ih pokre-
nut ili ubedit kako uz pomo brojeva ili sirovih injenica nikako ne biste mogli.
Meu najosnovnije tpove grafka spadaju dijagrami, organizacione sheme, hronologije i mape.
Za najbolje rezultate je preporuljivo izabrat onu formu ili kombinaciju koja je najpogodnija za taj
konkretan sluaj. (Idealno je u ovaj proces ukljuit i dizajnera odnosno art direktora redakcije.)
Alat za pravljenje infografka
Preceden (htp://www.preceden.com/) je besplatni onlajn servis pomou koga moete napravit
vizuelni hronoloki infografk i zatm ga ugradit u va tekst.
Wordle (htp://www.wordle.net/) je besplatni onlajn servis za kreiranje oblaka rei. Koristei ga
moete pravit privlane grafke prikaze najee pominjanih rei u nekom tekstu ili govoru.
DOKUMENTI
U prednost onlajn objavljivanja spada i to to svojoj publici moete predstavljat i materijale o
kojima se izvetava, kao to su tekstovi zakona, prezentacija sa pres konferencije, izvetaji i drugi
dokument.
Takoe se za teme od posebnog znaaja mogu stvarat prezentacije, e-knjige i whitepaperi koji
doprinose potpunijem izvetavanju o nekoj temi i uspostavljanju ugleda novinske kue.
E-knjige
S vremena na vreme se u javnost pojavi interesovanje za neku temu po pravilu podstaknuto te-
kuim deavanjem, od drutvenih pojava kao to je nasilje u porodici, ekonomskih poput kretanja
kursa dinara do politkih kao to je status Kosova.
Osmiljavanje i produkcija e-knjiga moe bit odlino reenje za izdvajanje ponude vaeg medija
u dungli esto slinog i monotonog pokrivanja ovakvih irokih tema.
Glavna pravila za izradu uspenih e-knjiga, onih koje e privui panju iroke publike i podstai
viralno irenje isth su da budu besplatne za preuzimanje, da budu grafki privlane i ispraene
odgovarajuim fotografjama i ilustracijama te da budu pisane razumljivim jezikom.
Dodatna uputstva za izradu uspenih e-knjiga:
Koristte pejzanu orijentaciju lake se ita na ekranima.
Napravite posebnu stranicu za preuzimanje koja e istcat nekoliko kljunih pitanja na koja
se u e-knjizi odgovara.
Ne dopustte sebi luksuz gramatkih i pravopisnih greaka.
Izaberite naslov koji e u trenutku zarobit panju vaih italaca.
Na kraju e-knjige pozovite itaoce da je podele sa svojim prijateljima.
Alat za objavljivanje dokumenata
Slideshare (htp://www.slideshare.net/) je besplatni onlajn servis koji omoguava postavljanje
PowerPoint (i Word i PDF) dokumenata i slui za objavljivanje prezentacija. Ovim putem objavljenu
prezentacija moete ugradit (en. embed) u tekst ili stranicu publikacije.
Prednost korienja ovog servisa je to to se posetocu prua mogunost da zaobie esto na-
pornu proceduru preuzimanja (po pravilu glomaznog) fajla te njegovo otvaranje i pregledanje na
raunaru. Kada se prezentacija ugradi u tekst ona se moe pregledat brzo i jednostavno odnosno
u okviru teme koja se obrauje.
Scribd (htp://www.scribd.com/) je besplatni onlajn servis koji omoguava postavljanje i objav-
ljivanje tekstualnih dokumenata i njihovo potonje ugraivanje u stranicu. Prednost su sline pret-
hodnom servisu Slideshare omoguava jednostavno pregledanje dokumenata u okviru teksta koji
obrauje neku temu. Npr. moete ugradit tekst novog zakona u tekstu koji najavljuje glasanje o
njegovom usvajanju.
UVOD
Internet oglaavanje u okviru kole Web novinarstvo je osmiljeno sa ciljem upoznavanja pola-
znika sa osnovnim pojmovima i konceptma ove grane digitalne industrije. S obzirom na poslovnu
vanost ove teme, u kojoj moda lee odgovori i na potencijalne izvore kako fnansiranja poslova-
nja, tako i zarade, fokus u skriptama i na predavanjima je prevashodno na stanju na tritu Srbije
poetkom 2010. godine. Dakle, konkretno i primenjivo.
OSNOVE INTERNET MARKETINGA
Internet marketng je u najirem smislu planirano voenje kompletnog nastupa frme, proizvoda
ili usluge na internetu, od dizajna sajta, izbora domena, preko pozicioniranja na pretraivaima,
drutvenim medijima, do voenja oglasnih kampanja, komunikacije sa potroaima/korisnicima
i ostalih neophodnih radnji za pravilno zauzimanje pozicije na intenet tritu. Iako se esto
smatra da je internet marketng isto to i internet oglaavanje, injenica je da je oglaavanje,
kao i na tradicionalnim medijima, samo deo ireg marketnkog nastupa i podreeno konanom
makretnkom cilju.
Kako bismo razumeli internet marketng, neophodno je dotai se marketnga generalno, pogotovo
oglaavanja, poto se bavimo internet oglaavanjem. Oglaavanje je vid komunikacije koji za cilj
ima navoenje potroaa ili korisnika na odrenu akciju
1
. Obino je u pitanju prenoenje poruke
koja kod potencijalnog potroaa ute na njegovu percepciju proizvoda ili usluge, na emocije
koje osea prema njima, zatm na prepoznatljivost proizvoda, i druge elemente, koji utu na izbor
izmeu dva konkurentska proizvoda i navode ga kupi proizvod ili uslugu oglaivaa. Osnovni cilj
internet oglaavanja se svodi na isto. Poveat prodaju, stvorit emociju, obavestt, itd.
Prema generalnoj teoriji marketnga i oglaavanja, svi element koji uestvuju u graenju i
prenoenju oglasne poruke budu kreirani na odreeni nain, u skladu sa ciljevima kampanje,
ciljnom grupom, itd. Da ne bismo odlazili sa teme, sutna je da je za svaku uspenu kampanju
neophodno ne samo zakupit odgovarajue medije, ve imat i pravilno kreiranu reklamu - kreatvu.
Kvalitet kreatvnog reenja je moda i najvaniji pojedinani element svakog oglaavanja. Ukoliko
uspeno prenese gorespomenute elemente potencijalno potroau/korisniku, anse da se
postgne eljeni rezultat znaajno rastu. Ukoliko je reklama ne odgovarajua, onda e i rezultate
1
Wikipedia, Advertsing - htp://en.wikipedia.org/wiki/Advertsing
Internet oglaavanje
Sran Erceg
bit teko ostvarit. Isto vai i za medijsko planiranje. Reklama namenjena mukarcima, plasirana
enskoj populaciji, koliko god bila dobra, nee posluit svrsi. Pojednostavljeno, svi element
moraju bit adekvatno uklopljenji u jednu funckionalnu celinu.
Merilo uspenost odreene kampanje je pritom veoma teko ustanovit. Prodaja spada u
najpoverljivije podatke koje klijent moe posedovat i koliko god da blisko sarauje sa agencijom,
gotovo je nemogue oekivat dobit takve informacije od klijenta. Istovremeno, ne utu samo
reklamne kampanje na dobru ili lou prodaju odreenog proizvoda, ve gotovo nemerljiv broj
elemenata, te je samim tm nemogue na osnovu prodajnih rezultata ili nekih drugih rezultata
izmerit kvalitet kampanje, koji agencija prodaje. Da, mogue je pratt utcaj kampanje, ali da bi se
uspostavilo poslovanje neophodno je ustanovit i mere koje odreuju cenu odreene kampanje.
Ovo je uinjeno kroz plaanje kreatvnih agencija po satu rada, a za agencije koje se bave medijskim
planiranjem kroz kupovinu publike.
Kada je re o televiziji, govorimo o broju ljudi u odreenoj ciljnoj grupi koji su videli reklamu,
kada je re o tampanim medijima priamo o traima, kada je re o bilbordima (Out Of Home
oglaavanje) priamo o broju vozila (ljudi) koji su proli pored reklame, na radiju o sluanost, a
na internetu o broju prikaza oglasa i o broju klikova na ist. Kod internet oglaavanja postoji jo
naina merenja rezultata, zahvaljujui samoj prirodi medija, ali se trenutno u Srbiji veina merenja
uspeha kampanje svode na dva: to vei broj prikaza oglasa i to vei broj klikova na oglas. Iako je
ovakava podela prilino pojednostavljeno gledanje na marketng generalno, kao i na kompleksan
medij poput interneta, treba uzet u obzir da se gotovo svako planiranje zakupa oglasnog prostora
trenutno na Mrei u Srbiji svodi na ova dva cilja.
Da bi se ostvario cilj bilo koje internet kampanje moramo znat ili preporuit nekoliko osnovnih
stvari: koji e bit ciljani sajt ili ciljana stranica (Landing page), ciljnu grupu kojoj treba da prikaemo
oglas, koje tpove oglasa emo koristt i nain na koji e se izraunavat zakup oglasnog prostora.
Ciljna grupa
Ciljna grupa je industrijski standard za naziv grupe potencijalnih potroaa ili korisnika kojima
elimo da prenesemo nau oglasnu poruku. Defnie se obino demografski, prema polu, starost,
kupovnoj moi ili bihejvioristki - prema ponaanju i kupovnim navikama, kao i prema proizvodima
ili uslugama koje trae. Postoje i drugi naini defnisanja, ali ovo su dva osnovna.
Landing Page
Ciljna strana je mesto na koje treba da dovedemo ciljnu grupu i od nje u velikom zavisi uspeh
kampanje. Ukoliko je stranica na koju e doi nedogovarajua, rezultat kampanje bez obzira na
broj prikaza oglasa ili klikova na ist e bit znaajno umanjeni. Stoga je pravilan izbor ciljne strane,
i njena izrada, od presudnog znaaja. Primera radi, ukoliko je cilj prodaja, a na ciljnoj strani ne
postoji sistem za online prodaju, anse se znaajno smanjuju da ete tog konkretnog posetoca
pretvorit u muteriju.
Tipovi oglasa
Izbor tpa oglasa takoe znaajno moe utcat na uspeh kampanje, ak je i uslovljen tpom
proizvoda ili usluge koju reklamiramo. Ukoliko se radi o robi iroke potronje (Fast Moving Consumer
Goods (FMCG)) najee je neophodno da postoji momenat promocije naziva robne marke koju
reklamiramo ili prikaz njenog zattnog znaka, boje ili oblika koji asocira na nju. Postoje i kampanje
koje su neto kompleksnije i ne prenose poruku iz prvog, ve vas mame da kliknete na baner kako
biste saznali ta se reklamira, ali se i tada koriste vizuelno element kako bi naveli posmatraa na
klik. Osnovni tpovi oglasa su:
1. Multmedijalni, poznatji i kao baneri, koji sazdre bogate audio-vizuelne elemente.
2. Tekstualni, koji se svode na tekst.
Oba imaju svoju svrhu, oba mogu prenosit emocije i informacije, ali izbor jednog ili drugog
e utcat na formiranje sadraja oglasa, a moda i na nain izraunavanja cene zakupa oglasnog
prostora.
Naini izraunavanja cene
Naini izraunavanja cene oglasnog prostora svode se na dva osnovna:
1. Po prikazu - Cost Per Mille (CPM), ponekad nazivan i Cost Per Thousand (CPT), jer se plaa
po hiljadu prikaza,
2. Po kliku - Cost Per Click (CPC), po kome se plaa za klik na oglas.
Kao to se vidi iz priloenog, dva osnovna merila su konstantno prikaz i klik. Izbor izmeu jednog
ili drugog naina obrauna zavisi prevashodno od mogunost, a potom i od cilja kampanje.
Ukoliko postoji mogunost, izbor se svodi na fnansijsku isplatvost - ta kota manje. Da li CPM
ili CPC? S obzirom da se tokom kampanje prate i prikazi i klikovi, vano je nai najbolji odnos.
Druga stavka jeste cilj kampanje, koji u dobroj meri i ute na izbor naina obrauna. Ukoliko klijent
oglaava konkretan proizvod koji prodaje na sajtu, u velikom broju sluajeva se bira CPC, jer ne
moe doi do prodaje ukoliko ne bude klikova, dok kod klijenata koji oglaavaju npr. robu iroke
potronje, prodaja se u 99% sluajeva nee obavit online, cilj je podizanja svest o robnoj marki
(Brand Awareness), graenje pozitvnih emocija i slino. Samim tm, moda je ak mnogo vanije
da potencijalni potroai vide oglase, pre nego kliknu na njega. Naravno, ovo je pojednostavljeno
gledanje i idealan sluaj je prikaz i klik, pri emu potencijalni potroa dolazi na sajt na kome ga
doekuju npr. informacije o akcijama ili nagradnim igrama koje e dodatno pospeit prodaju. No,
princip je jasan.
Na osnovu gorespomenuth osnovnih parametara dolazite i do izbora izmeu dva osnovna tpa
kampanje: Display Advertsing (Baneri) i Pay Per Click (Kontekstualno). Iako postoji mnogo prepli-
tanja izmeu ova dva tpa, industrija je prihvatla ovu podelu.
BANERI (DISPLAY ADVERTISING)
ta su baneri?
Baneri su jedan od tpova grafkih oglasa, koji su velikom rasprostranjenou i popularnou,
grekom, postali sinonim za celokupno vizuelno oglaavanje (Display Advertsing
2
) na internetu i kao
takvi su prihvaeni i u Srbiji. Display Advertsing u izvornom obliku podrazumeva sve vrste vizuelnih
oglasa
3
, poput novinskih i TV oglasa, ukljuujui i tekstualne, grafke i druge vizuelne forme, ali je
termin u internet marketngu prerastao u naziv za tpove kampanja koje podrazumevaju pre svega
2
Yahoo! HELP, What is Display Advertsing? - htp://help.yahoo.com/l/us/yahoo/ysm/mda/basics/what_displayadvertsing.html
3
Wikipedia, Display Advertsing - htp://en.wikipedia.org/wiki/Display_advertsing
korienje banera koji se kupuju po prikazu, ne po kliku. Radi lakeg razumevanja i komunikacije u
nastavku emo Display Advertsing korisitt upravo na ovaj, trino prihvaeni, nain.
Display Advertsing, kako mu i sam naziv, kae bavi se pre svega vizuelnim momentom oglaavanja
i osnovni cilj u ovom sluaju nisu klikovi, ve prikazi. Ovakav pristup je slian takozvanim klasinim
medijima poput televizije, tampe (novine i magazini), Out Of Home (bilbordi...) i drugim, koji
nisu interaktvni i ne omoguavaju posmatrau vie od posmatranja reklamne poruke i upijanja
njenog sadraja, te je i cilj slian - prevashodno prenet posmatrau, kroz pravilno kreiran vizuelni
element, i emociju i informaciju, to e kasnije utcat na kupovinu robe ili usluge koju reklamiramo.
Pritom, kako veb baneri jesu interaktvni, ne zadravamo se samo na ovome, ve kroz interakciju
sa banerom, da li kroz klik ili neku kompleksniju akciju, omoguavamo posmatrau i da aktvno
uestvuje u kampanji i naravno da ga preusmerimo na sajt na kome moemo da mu ponudimo
i kompleksnije akcije, poput prodaje, prijavljivanja na listu za slanje email poruka, preuzimanje
probnih verzija sofvera i drugih akcija.
Ciljevi su dakle kod ovog tpa kampanja, prema prioritetma, sledei:
1. Prikaz (Impression),
2. Klik (Click),
3. Ostale akcije koje se dogaaju na sajtu.
Osnovni cilj je ostvaren ve kod prikaza, jer je povean OTS (Opportunity To See) odreenog
oglasa u odreenoj kampanji. OTS
4
je mera koliko je puta pripadnik eljene ciljne grupe imao priliku
da vidi nau reklamu. to vei OTS, to bolje. Paralela se moe povui najpre sa TV oglaavanjem,
gde ne postoji direktna interakcija sa oglasom, ali koja ve decenijama predstavlja glavni oglaivaki
kanal komunikacije kroz sve elemente koje smo ve pomenuli na poetku u generalnom opisu
svrhe oglaavanja - emocije, informacije, itd.
Razlike izmeu TV-a i banera, i to velike, naravno postoje i baneri svakako nisu jednaki TV
spotovima, ali je vizuelni momenat najvaniji i stoga kroz tu prizmu treba posmtrat ovakav
vid internet oglaavanja. Istovremeno, baneri sa sobom donose dodatnu dubinu, njihovom
interaktvnou, gde dolazimo do drugog cilja - klikova.
Cilj kod klika je naravno preusmerit potencijalnog potroaa na sajt na kome se odigrava dodatna
interakcija. to vie klikova, to bolje. Kroz ist broj posetlaca poveavamo broj ljudi koji su ne samo
bili izloeni reklami (vizuelni momenat), ve i onih koji su kroz interakciju klikom doli na sajt, gde
su dodatno izloeno promotvnim informacijama i vizuelnim elementma. Klik je otvorio dodatnu
dubinu u kampanji i stoga je poeljno imat to vie klikova u svakom vidu internet oglaavanja, ali
u sluaju Display Advertsing-a treba uvek uzet u obzir njihov osnovni cilj - prikaz.
Kada pogledamo cilj jasno je i kako dolazimo do naina izraunavanja vrednost kampanja kod
Display Advertsing-a - plaanje po prikazu. Ukoliko se poredi sa plaanjem po kliku, da cena je
vea, ali je pristup drugaiji i treba naglasit jo neto - kod ovog tpa oglaavanja pozicije oglasa su
obino premijum pozicije.
Premijum pozicije su najbolje mogue pozicije u vizuelnom kontekstu. Jasno istaknute, u prvom
skrolu, na mestu na kome je gotovo izvesno da e posetlac sajta bit izloen oglasnoj poruci.
Navedene pozicije je gotovo nemogue zakupit na drugi nain.
4
Western Publishers Ltd, Opportunites-to-see - htp://www.westburnpublishers.com/marketng-dictonary/o/opportunites-to-see-(ots).aspx
Meutm, kako smo ve nebrojeno puta istakli da nam internet prua dubinu klika, moramo da
se pozabavimo i klikovima i nainom da poveamo njihov broj, a da ne poveamo dramatno cenu
kampanje. Odgovor nam daje kontekstualno oglaavanje, tj. Pay Per Click kampanje.
KONTEKSTUALNO OGLAAVANJE (PAY PER CLICK)
ta je kontekstualno oglaavanje?
Kontekstualno oglaavanje je oglaavanje na osnovu konteksta (sadraja) koji se nalazi na
sajtu na kome se prikazuju eljeni oglasi. Za razliku od demografskog pristupa, gde ciljanje
zapoinjemo izborom medija ili podmedija u skladu sa brojem gledalaca, italaca, slualaca i
drugo, odreene ciljne grupe defnisane prema demografskim parametrima i pokazateljima,
kod kontekstualnog oglaavanja ciljanje zapoinjemo korienjem kljunih rei (keywords) koje
se nalaze u tekstovima sajtova koje potencijalni potroa poseuje, a koji pruaju mogunost
plasiranja kontekstualnih oglasa ili ih korist u pretrazi na internet pretraivaima poput Google-a,
Yahoo-a i drugih, da bismo plasirali oglas u skladu sa interesovanjima potencijalnog potroaa.
Kako je predominantni model izraunavanja cene u ovom tpu kampanja, koje donose daleko
vei broj klikova u odnosu na Display Advertsing, plaanje po kliku (Pay Per Click (PPC)), te je i
usvojeni naziv za kontekstualne kampanje u Srbiji sa poetka 2010. godine - PPC kampanje, iako
je PPC samo nain izraunavanja plaanja.
Kao to je ve napomenuto, dok je kod Display Advertsing-a prevashodni cilj prikazat oglas
i audio-vizuelno prenet poruku, kod PPC kampanja primarni cilj jeste navest potencijalnog
potroaa da klikne na oglas i bude preusmeren na sajt na kome se navodi ka eljenoj akciji. Dakle,
ciljeve u skladu sa prioritetma emo poreat prema sledeem redosledu:
1. Klik,
2. Akcija na sajtu koji ciljamo,
3. Prikaz oglasa.
Zapravo, kontekstualno oglaavanje je postalo izabrani model oglaavanja kod kampanja iji su
osnovni cilj klikovi, ba zbog osobine da donosi vii Click Through Rate (CTR) - broj klikova prema
broju prikaza - u odnosu na Display Advertsing. Zato je kontekstualno oglaavanje orijentsano
prema kliku? Odgovor lei u principu rada - plasiranju oglasa prema sadraju. Ovaj princip se
donekle moe uporedit sa tpologijom u klasinom oglaavanju, u kome pored analize demografskih
podataka, se posmatra i tpologija odreene emisije, rubrike - akcioni flm, sportske strane, itd,
s velikom prednou u korist internet oglaavanja, koje nam zahvaljujui dvosmernom protoku
informacija izmeu sajtova i njihovih korisnika i naravno interaktvnoj prirodi medija, omoguava
da ne ciljamo po optem interesovanju, ve konkretne pojmove koje interesuju korisnike Interneta,
to dovodi do vrlo preciznog ciljanog plasiranja reklame i samim tm do velikog broja klikova.
Kljune rei su t pojmovi koji mogu sadrat jednu ili vie rei, pri emu se konkretne rei mogu
ponavljat u drugim kljunim reima. Primera radi laptop je jedna kljuna re, a Acer laptop je
druga kljuna re. Ovo je pojednostavljen opis kljunih rei, poto postoje razliit tpovi kljunih
rei: precizne, iroke, negatvne, itd; kao i kljune rei koje opisuju proizvod, kljune rei koje
opisuju posetoca kome elimo da plasiramo poruku i druge, a sve zavise od same mree i sistema
za oglaavanje koje koristmo. Sutna je da od pametnog i preciznog izbora i naina korienja
kljunih rei u velikoj meri zavisi uspenost kampanje.
Kada se spominje uspenost kampanje, trenutno se u Srbiji posmatra samo broj klikova, to je
nedovoljno dobro. Broj klikova koliko god da je velik, ukoliko ne dovodi do eljene akcije na sajtu
na koji dovodimo potencijalne potroae, naprosto nije dovoljno vaan pokazatelj. emu hiljade i
hiljade klikova, ukoliko akcija zbog koje su posetoci dovedeni na sajt nije obavljena? Samim tm,
broj klikova je tek poetak ozbiljnog rada na internet oglaavanju, i pravi cilj jesu akcije, to jest
pretvaranje klikova u akciju - to se naziva konverzija.
Da bi se ostvarila konverzija, vraamo se opet na kljune rei i njihov izbor. Jedna od najvanijih stavki
pri formiranju i voenju kampanje je dakle izbor kljunih rei koji e dovest do posete sa najveim
procentom konverzija, ne nasumine klikove. Postoje brojne alatke i metode koje omoguavaju pravi
izbor kljunih rei, no u ovom predavanju je najvanije shvatt koncept rada, te emo se zadrat na
istcanju vanost pravilnog izbora kljunih rei u skladu sa konanim ciljem kampanje.
Kljune rei su meutm, pozadinski element kampanje i potroa ih ne vidi, i koliko god da je
vaan njihov pravilan izbor, podjednako je vaan i sam tekst ili izgled oglasa - kreatva. Da, opet se
vraamo na kreatvnu poruku, koja i dalje dri jednu od najvanijih pozicija u svakoj vrst oglaavanja,
pa i u PPC kampanji. A, kao i kod ostalih medija i u sluaju PPC kampanja sadraj mora bit usklaen
prirodi pristupa, to u ovom sluaju znai navest eljenog potencijalnog potroaa da klikne na
reklamnu poruku.
Pored klika, kao to je napomenuto na poetku izlaganja o PPC kampanjama, vane su jo dve
stvari - akcija i prikaz. Vie o akciji e bit reeno u sledeem poglavlju, a prikaz slino Display
Advertsing-u i u PPC kampanjama igra znaajnu ulogu u prenosu informacije i stvaranju emocija.
ak se na takozvanim PPC mreama plasiranje oglasa moe kupovat po prikazu, to dovoljno govori
o vanost ovog apsekta. No, klikovi i akcije predstavljaju pravu sutnu PPC kampanja.
AKCIJA
Akcija - kao to je ve napomenuto, stvarni cilj internet oglaavanja bi trebalo da bude eljena
radnja koju posetlac obavlja na samom sajtu, na koji ga dovodi klik na oglas. Radnja koju elimo
da obavi zavisi, naravno, od konanog cilja kampanja. Ve sam naveo nekoliko osnovnih: prodaja,
prijavljivanje na mailing listu, preuzimanje probnog sofvera, itd.
Prodaja je samobjanjiva kategorija - ne samo to smo obavili reklamiranje, ve smo i zavrili
prodaju. Najlepi momenat za svakog proizvoaa ili prodavca.
Prijavljivanje na mailing listu ne zavrava prodaju sada, poto moda proizvod koji reklamiramo
se ni ne prodaje na Netu, npr. prirodni sok, ali smo zato dobili dozvolu posetoca da ga kasnije
kontaktramo i to lake, jevtnije, direktnije i bre, kako bismo ga naveli da kupi sok koji promoviemo
ne samo sutra, ve i tokom godina koje dolaze. Prodaja je dakle opet konani cilj, ali nekoliko
koraka kasnije.
Ista je situacija i kod preuzimanja probnog sofvera. Pruanjem prilike posetocu da testra va
proizvod dobijate priliku da kroz sam kvalitet onoga to nudite pridobijete kupca. Konani cilj je
opet prodaja. Pritom, prilikom preuzimanja sofvera, uzimate i podatke, gradite baze podataka i
pripremate se za budue prodaje.
Pored ovih postoje i drugi vidovi akcije - igranje igrica u kojima glavne uloge igraju proizvodi koje
promoviete, itd.
Trenutno rad na sajtovima i prodaji akcija kroz sistem Cost Per Acton (CPA), gde klijent plaa po
obavljenoj akciji jo uvek nije previe zastupljen i stoga se kampanje svode na CPM i CPC sisteme.
OGLASNI POTENCIJAL SAJTOVA U SRBIJI
Internet industrija u Srbiji je daleko od razvijene i svodi se u velikoj meri na entuzijazam ljubitelja
same Mree i grupe koje ulau resurse u rad na internetu, s nadom da e provraj investcija doi
u trenutku stvarnog razvoja interneta, prevashodno kao oglasnog medija. Kako se na internetu
oglaavanje u 2009. godini od ukupnih oglasnih budeta troilo neto vie od 2%, oglasni potencijal
je ogroman. Ali, jedno je potencijal, drugo je ostvarenje potencijala
Da bi se razumeo i oglasni potencijal, treba razumet naine zarade koje nalazimo na internetu.
Koji su osnovni izvori zarade?
1. Oglasi,
2. Pretplata (plaanje za sadraj),
3. Prodaja proizvoda ili usluga,
4. Stvaranje novih poslovnih kontakata (Lead generaton),
5. Donacije.
Naine zarade ne treba meat sa poslovnim modelima. Vie proitat na htp://digitalenterprise.
org/models/models.html.
Dakle, postoji nekoliko osnovnih izvora zarade i ponajvie zavise od tpa sajta kojim se upravlja,
to jest koja je osnovna svrha sajta. Iz poslovne perspektve njegova svrha je gotovo uvek da donese
proft, s izuzetkom obrazovnih i administratvnih sajtova, kojima je svrha irenje znanja i ubrzavanje
poslovanja i ivota graana i insttucija, ali ak i njima su potrebni izvori fnansiranja i ovog puta
emo se bavit upravo njima, iz perspektve sadraja poruke prema potroau i svrhom koju ta
poruka ima za njega. Tako emo dobit i odgovor kako vlasnik sajta moe doi do zarade ili makar
neophodnog prometa novca.
Uzmimo u obzir nekoliko glavnih kategorija: mediji, forumi, drutvene mree, e-commerce sajtovi,
enciklopedije, elektronska uprava, korporatvni sajtovi (ukljuujui neproftne organizacije) i drugi.
Krenimo redom. Koja je svrha medija za potroaa? Da doe do informacija. Dakle, cilj medija
je da nas snabdeju informacijama, bilo da su u vidu slike ili teksta, brzo i precizno. Da bi se takav
sadraj stvorio, neophodan je novac. Neophodno je platt infrastrukturu, novinare fotografe ili
agencijske servise. Kako i gde onda naplatt, da bi se pokrili trokovi, a potom i zaradilo? Vrlo teko
i na malom broju mesta. Zato? Sama predivna priroda interneta da se radi o besplatnom mediju je
doprinela njegovom brzom irenju, ali je znaajno i uglavnom negatvno utcala na poslovni model
medija koji se do tada najvie bavio tekstualnom formom - tampanom medij.
Do pojave interneta za vei ste morali uvek da platte makar neku osnovnu sumu u vidi plaanja
primerka novine ili pretplate. Samim tm, stvaralac sadraja (novine/magazin) su mogli da raunaju
da iz tog osnovnog dela novca mogu da pokriju odreeni deo trokova, ostatak, kao i zaradu su
nalazili u prodaji oglasnog prostora. Pojavom interneta, koji nam je omoguilo da itamo gotovo
sve svetske novine u trenutku i od kue doveo je do velike trine utakmice u kojoj je neko rekao:
OK, mi emo bit besplatni, bez pretplate i plaanja i promet emo iskljuivo ostvarivat kroz
prodaju oglasnog prostora.
Deavalo se to i u tampanim medijima (24 sata), ali se prethodno desila i psiholoka promena
da je sajt i inae morao da bude besplatan, jer se nalazi na internetu, gde je i inae sve besplatno,
makar prividno. Razloge za ovakvo shvatanje stvari moemo trait u brojnim aspektma, od
odsustva mogunost plaanja preko interneta u njegovom zaetku, preko ideje da smo najzad dobili
globalnu mreu koja oslobaa i omoguava deljenje informacija i komunikaciju na najosnovniijem
i najvanijem nivou, do dananjih problema mikro-plaanja koja bi omoguila da se neki lanci
prodaju u centma. Ali, svi t moment su neka druga tema. injenica je da je opteprihvaeno da
informacije na internetu ne kotaju.
Ovo je nateralo medije da se okrenu oglaivakom sistemu zarade. Na alost velikog broja
kompanija sami trokovi odravanja i voenja tako kompleksnih sajtova, kao to su medijski, su
ogromni. Ne, internet nije besplatan. Naprotv. Ali, injenica da je za potroaa zaista besplatan
dovela je do toga da bez zarade od prodaje oglasnog prostora veina sajtova propada.
Ne vai ovo pravilo samo za medije, isto je i za forume, drutvene mree, enciklopedije i ostale
koji aktvno ne prodaju nita na internetu, osim naravno oglasnog prostora. Pritom su muteriji
kompanije, retko pojedinci i sami potroai i dalje nita ne plaaju.
Dakle, oglasi su osnovni izvor zarade u najveem broju sluajeva. Kako je na internet oglaavanje
potroeno svega neto vie od 2% ukupnih marketnkih budeta u 2009. slobodno moemo rei
da ogroman potencijal postoji na tritu Srbije. Makar, fnansijski potencijal.
Da bi se on pretvorio u proft, neophodan je i sadrajni potencijal, to jest potencijal publike.
Sajtovi ne prodaju oglaivaima njihov sadraj, ve sadrajem privlae posetoce, koje potom
sajtovi prodaju marketnkim agencijama, oglaivakim mreama ili direktnim oglaivaima. A,
da bi sajt imao dobar sadraj i redovno auriran, neophodna su ulaganja, koja u poetku dolaze
od samih investtora, ali kasnije moraju dolazit od oglaivaa. Ukoliko oglaivai ne odreaguju i
ne uloe u web oglaavanje, sajtovi ne mogu da odre nivo ponude, a ako ne mogu da odre nivo
ponude, oglaivai nemaju razlog da se oglase na internetu i tako ulazimo u zaarani krug, koji se
moe razbit samo zajednikim radom sajtova i oglaivaa.
Kakav je sadraj na srpskom web-u, to jest koliko posetlaca zaista mogu ponudit sajtovi na
domaem tritu? Najkrai odgovor je nedovoljno razvijen. Da, postoje kvalitetni sajtovi, da postoje
brojni ljudi koji dobro rade na Mrei, ali jo uvek internet nije doao do nivoa ozbiljne industrije.
Reenje, kao i u prethodnom pasusu lei u radu svih koji uestvuju u stvaranju internet sadraja -
mediji, administratori, blogeri, programeri, oglaivai.
OSNOVNI TERMINI
Da bi se razumeli svi koncept neophodni za uspeno voenje internet kampanja i steklo dublje
razumevanje internet oglaavanja, neophodno je upoznat se sa osnovnim terminima ove industrije.
Klik (Click)
Klik (Click) je, kao to mu i samo ime kae, naziv za akciju kliktanja na odreeni oglas. Prenen je iz
raunarske terminologije kao akcija kliktanja na dugme mia, koja u ovom sluaju alje potencijalnog
potroaa na eljenu stranicu (Landing Page).
S obzirom na mogue prirode izraunavanja cene na osnovu klika (Pay Per Click - PPC kampanje)
i njegov utcaj na Click Through Rate (CTR), broj klikova je postao jedna od najvanijih mera u
internet oglaavanju.
Impressions (Prikazi)
Impressions (Prikazi) su broj prikaza odreene reklame na nekom mediju, u sluaju internet
oglaavanja, na internetu. Kao to i sam naziv kae, predstavljaju broj koliko je puta odreeni
oglas prikazan.
Prikazi se koriste za izraunavanje cene kada su u pitanju CPM kampanje, kod kojih se plaa za
prikaz reklame, bez obzira na broj klikova; kao i za izranuvanje Click Through Rate-a (CTR).
Prikazi su jedna od dve kljune jedinice u oglaavanju na globalnoj Mrei, pored klikova, poto
uestvuju u izraunavanju (CTR), koji ima izuzetno vanu ulogu u uspenom voenju kampanje.
Click Through Rate (CTR) Odnos broja klikova i prikaza
CTR (Click Through Rate) je kolinik broja klikova na odreeni oglas i broja prikaza istog oglasa -
CTR = broj klikova/broj prikaza (Clicks/Impressions). CTR se rauna odvojeno za oglase i odvojeno
za kljune rei u sistemu Google AdWords.
CTR je jedna od najvanijih stavki u merenju kvaliteta ili uspenost odreene internet kampanje,
jer nam daje uvid u to koliko je na izbor kljunih rei i kvalitet oglasa, bilo izgledom, porukom ili
pozicijom privukao panju potencijalnih kupaca/korisnika. to vei CTR, to bolje.
Nizak CTR za kljune rei kod Google AdWords sistema ute na cenu za te kljune rei, kao i na broj
prikaza oglasa, grupe ili kampanje koji se prikazuju na osnovu th kljunih rei. Istvoremeno, nizak
CTR odreenog oglasa obino ukazuje na nizak kvalitet oglasa, a u skladu sa AdWords smanjuje
broj njegovih prikaza u okviru grupe kojoj pripada ili, ukoliko postoji sam taj jedan oglas u grupi,
poveava traena cenu za klik na ist. CTR je dakle gotovo najvaniji pokazatelj u AdWords sistemu,
poto direktno ute i na cenu. Iako kod drugih mrea ovo nije princip i CTR ne ute na cenu, i dalje
nam jasno ukazuje na kvalitet marketnke kampanje.
CTR se naravno nikako ne sme uzimat kao jedino merilo uspenost internet kampanje. Na kraju
dana najvanije je da li je ostvaren cilj kampanje obino poveana prodaja ili povean broj korisnika.
CTR meutm jeste, pogotovu u kombinaciji sa povratnim podacima klijenta, najefkasnija stvarna
merena vrednost za procenu kvaliteta kampanje, a samim tm i za i fno podeavanje i voenje iste
i stoga se mora redovno kontrolisat i usklaivat nastup u skladu sa njim.
Conversion (Pretvaranje posete u eljenu akciju - Konverzija)
Conversion (Konerzija) je naziv u internet marketngu za pretvaranje posete veb sajtu ili veb
stranici u odreenu, eljenu akciju - obino prodaju. Konverzija je najvaniji element u okviru
kampanje i predstavlja njen konani cilj.
Iako su klikovi prvo merilo uspenost kampanje, za uspeh kampanje u naprednijem internet
marketngu pre svega se prate konverzije, to jest koliko je odreni cilj na strani na koju oglas dovodi
zaista ostvaren. Kod internet prodnica konverzije su lako defnisane prodaja i one su glavno
merilo uspenost, pogotovo to omoguavaju trenutno merenje povraaja investcije (Return On
Investment ROI). Naravno, nije prodaja jedini inicijalni cilj i konverzije se defniu u skladu sa
ciljevima marketnkog plana. Prijavljivanje na Newsleter je jo jedan popularan cilj, koji e tek
kasnije moda dovset do konkretne prodaje. No, bez obzira na to iz perspektve agencije cilj je
ostvaren onog trenutka kada se posetlac prijavio na newsleter.
Korisni linkovi: htp://adwords.google.com/support/aw/bin/answer.py?hl=en&answer=107055
Landing Page (Ciljna stranica)
Landing Page (Ciljna stranica) je termin u internet oglaavanju za internet stranicu na koju klik
na oglas dovodi potencijalne kupce/korisnike; bilo da je u pitanju baner, slikovni, tekstualni oglas
ili neka druga forma promotvne poruke. Ciljna stranica je jedna od najvanijih stavki u internet
kampanjama, kako kada je u pitanju njen izbor, tako i kada je u pitanju njen dizajn.
Shodno kljunim reima koje ste koristli za prikaz odreenog oglasa ili sadraju samog oglasa klik
na oglas bi trebalo da vodi na stranicu koja ima vezu sa kljunim reima i sadrajem oglasa. Na taj
nain se poveava ansa da se klik/poseta pretvori u neku konkretniju akciju u idealnom sluaju
u planiranu konverziju. Dizajn ciljne stranice je podjednako vaan kao i izbor linka za oglas, jer od
dizajna, to jest korisnikog iskustva (user experience), direktno zavisi prodaja/promocija ili drugi cilj
defnisan za konkretnu stranicu.
Kod Google AdWords sistema ocena kvaliteta (Quality Score), koju Google korist za ocenjivanje
strana direktno ute na cenu oglaavanja, te je kod Google AdWords kampanja pravilno kodiranje
stranice podjednako vana, kao i sam dizajn.
Korisni linkovi: htp://en.wikipedia.org/wiki/Landing_page, htp://adwords.google.com/
support/aw/bin/answer.py?hl=en&answer=47884
Uniform Resource Locator (URL) Web adresa u opteprihvaenom znaenju
Uniform Resource Locator (URL) je u opteprihvaenim pojmovima interneta, pa tako i internet
marketnga i oglaavanja, zaparavo WEB adresa poput (htp://www.webnovinar.org). URL u sutni
nije WEB adresa, ve je zapravo deo Uniform Resource Identfer-a (URI) koji ukazuje na to gde se
odreeni kompjuterski resurs nalazi i koji mehanizam se korist da bi se dolo do njega i upotrebio
ist. Veb adresa je samo jedan takav resurs, ali usred njene ogromne popularnost URL je postao
njen sinonim.
Korisni linkovi: htp://en.wikipedia.org/wiki/Uniform_Resource_Locator
Pay Per Click (PPC) Plaanje po kliku
Pay Per Click (PPC) je model internet kampanja u kom se odreivanja cene oglaavanja vri na
osnovu broja klikova na oglas. Za razliku od takozvanih klasinih (ofine) medija televizije, tampe,
radija, bilborda i drugih, kao i CPM internet kampanja kod kojih se plaa prikazivanje (tampanje)
oglasa; u sluaju PPC kampanja se plaaju samo klikovi na oglas, bez obzira na broj prikaza.
S obzirom na interaktvnu prirodu interneta koja nam dozvoljava da oglasi ne budu samo puke
slike, ve i linkovi ka sajtu ili stranici koji promoviemo, PPC sistem omoguava daleko vee direktno
vraanje investcije (Return On Investment - ROI) u odnosu na Display Advertsing.
Korisni linkovi: htp://en.wikipedia.org/wiki/Pay_per_click
Flat Rate PPC (Fiksna cena klika)
Flat Rate PPC (Fiksna cena klika) je model plaanja za klik na internet oglaivakim mreama na
kojima je cena za klik (CPC) nepromenjiva (fksna). Ovakav model je pogodan za brzo izraunavanje
neophodnih sredstava za odreeni broj klikova, ali oduzima mogunost dodatnog investranja za
bolju poziciju ili vei broj prikaza i vei deo rada se svodi na kvalitetnu izradu oglasa i dobar izbor
kljunih rei.
Htpool (htp://www.htpool.rs) korist ovaj model plaanja na teritoriji Srbije i trenutno je cena
jednog klika 7 dinara + PDV.
Korisni linkovi: htp://en.wikipedia.org/wiki/Pay_per_click#Flat-rate_PPC
Bid Based PPC (Cena klika na osnovu nadmetanja)
Bid Based PPC (Cena klika na osnovu nadmetanja) je model plaanja za klik na internet oglaivakim
mreama na kojima se oglaivai ponudom cene za klik (CPC) nadmeu za bolju poziciju i za prikaz
na prvoj oglasnoj strani. Ovaj model najvie podsea na aukcije i u zavisnost od kompleksnost
sistema izraunavanja cene ima i razliite sisteme nadmetanja. Kod nekih sistema se dostavlja
najvea cena koju je oglaiva voljan da plat za klik, to ne znai da e klik toliko i kotat, poto u
cenu ulaze razni faktori, poput istorijata CTR-a, kvaliteta ciljne stranice, i drugih, kao to je sluaj
kod AdWords sistema; dok kod drugih kompleknost izraunavana nije velika, ve se nudi cena koju
e oglaiva zaista platt, poredi se naprosto sa drugim ponudama i u skladu sa tm dobija pozicija,
poput Etargeta.
Ovakav model je mnogo dinaminiji i dozvaljava ozbiljnu trinu utakmicu, i u njemu cenu
znaajno mogu varirat od dana i perioda godine.
Korisni linkovi: htp://en.wikipedia.org/wiki/Pay_per_click#Bid-based_PPC
Cost Per Mille / Thousand (CPM / CPT) Cena po hiljadi (prikazi)
Cost Per Thousand (CPM / CPT) je mera za koliinu novca koju oglaiva plaa za 1000 prikaza
njegovog oglasa na odreenoj oglaivakoj mrei; i istovremeno nain kupovine oglasa.
CPM je odgovarajui pogotovo kod kampanja za robu iroke potronje (FMCG), kod kojih uvek
mora da se radi na lojalnost prema brendu (Brand Loyalty) i prepoznatljivost brenda (Brand
Recogniton). Bez obzira na izbor naina izraunavanja cene CPM treba koristt kao statstku meru,
jer se kao takva korist i na drugim medijima i samim tm je matematka veza izmeu klasinih i
digitalnih medija.
Korisni linkovi: htp://en.wikipedia.org/wiki/Cost_per_mille
Cost Per Click (CPC) Cena po kliku
Cost Per Click (CPC ) je mera za koliinu novca koju oglaiva plaa za jedan klik na njegov oglas, na
odreenoj oglaivakoj mrei; i istovremeno nain kupovine oglasa. Cena se odreuje u zavisnost
od toga koji se model izraunavanja korist Flat Rate PPC ili Bid Based PPC.
CPC je zajedno sa CPM-om najvaniji fnansijski apsekt kampanje, jer od njih zavisi ukupna cena
iste. Oglaiva moe u veini mrea izabrat sistem izraunavanja cene CPC ili CPM, ali u svakom
sluaju dobija i jednu i drugu meru tokom kampanje, i na osnovu nje moe korigovat izbor naina
kupovine u sluaju da je neophodna promena. CPC je isplatviji sistem ukoliko su klikovi cilj.
Korisni linkovi: htp://www.marketngterms.com/dictonary/cost_per_click/
Cost Per Acton / Acqusiton (CPA) Cena po akciji (nabavci)
Cost Per Acton / Acquiston (CPA) je model plaanja u internet oglaavanju po kome oglaiva
plaa za odreenu akciju / nabavku obino prodaju, prijavu za newsleter i slino na osnovu
odreenog oglasa. Ovakav sistem izraunavanja cene se smatra optmalnim, jer oglaiva plaa
tek po odreenoj akciji, koju sam defnie i slino CPC-u i CPM-u njegovo odreivanje zavisi od
oglaivake mree na kojoj se kupuje. CPA nije trenutno u velikoj upotrebi u Srbiji.
Korisni linkovi: htp://en.wikipedia.org/wiki/Cost_per_acton
Quality Score (Ocena kvaliteta) AdWords
Quality Score (Ocena kvaliteta) je, kao to sam naziv kae, ocena koju Google AdWords sistem
daje odreenoj kljunoj rei, na osnovu vie parametara. Quality Score se izraunava svaki put kada
se izabrane kljune rei pojave u neijoj pretrazi (Search) ili sajtu (Content) i dodeljuje se na lestvici
od 1 do 10, pri emu je vea ocena bolja, i direktno ute na traenu cenu za klik, neophonodu
cenu za pojavu na prvoj strani pri pretrazi, odreivanje da li traene kljune rei mogu da se koriste
u kampanji i poziciju samog oglasa, te je rad na njegovom poboljanju kljuan u svakoj kampanji.
Google Quality Score odreuje posebno za prikazivanje na pretraivaima, posebno za prikazivanje
na Content mrei.
Display URL (Prikazni URL)
Display URL (Prikazni URL) je adresa koja se prikazuje u okviru oglasa, obino na pretraivakim
i kontekstualnim mreama, koju oglaiva eli da potencijalni kupac ili korisnik vidi i ne mora da
bude jednaka adresi na koju klik zaista vodi. Prikazni URL se korist kako bi se potencijalnom kupcu/
korisniku jasnije stavilo do znanja na koju konkretno stranu odlazi. Kako se kod velikog broja sajtova
konkretne strane vode pod kompleksnim adresama u PHP-u, Display URL je uveden radi efkasnijeg
oglaavanja.
Izbor je prikaznog URL-a je vaan, jer zloupotreba, u kojoj prikazujete da ete klijenta odvest ka
odreenoj usluzi ili proizvodu, a vodite ga na neto sasvim drugo laka i mogua, ali je i kratkorono
i dugorono lo izbor, jer ete muterije lanim oglaavanjem samo odvratt od dalje kupovine ili
vraanja na sajt.
Destnaton URL (Odredini URL)
Destnaton URL (Odredini URL) je internet adresa na koju klik na oglas vodi. Za razlliku od prikaznog
URL-a, koji ne mora da predstavlja postojeu internet adresu, destnaton URL je stvarna web adresa
na koju dovodite potencijalne potroae to je adresa takozvane ciljne strane (Landing Page).
Izbor Ciljne strane u skladu sa kljunom rei ili kljunim reima na osnovu kojih se oglas prikazuje
je kritan deo kampanje. Lo izbor ove strane ili neusklaenost sa kljunim reima moe veoma
loe utcat na konaan cilj kampanje. Kvalitet oglasa moe doprinet broju klikova, ali broj konverzija
moe bit nizak i klikovi e bit ostvareni uzalud.
Za pretraivae kontrolie se: istorijat CTR-a kljune rei na Google-u (ne uzima se u obzir CTR za
traenu kljunu re na Content mrei); istorija vaeg rauna, merenu CTR-om za sve oglase i kljune
rei; istorijat CTR-a prikaznog URL-a (display URL) u okviru grupe oglasa; kvalitet ciljne stranice
(landing page); relevantnost kljune rei u odnosu na oglase u oglasnoj grupi; relevantnost kljune
rei i sadraja oglasa u odnosu na traene rei; uspenost vaeg rauna u odnosu na geografski
region u kome e oglasi bit prikazani; drugi relevantni faktori.
Za mreu: uspenost oglasa na sajtu na kome se prikazuje ili slinim sajtovima; relevantnost
oglasa i kljune rei u okviru oglasne grupe u odnosu na sajt; kvalitet ciljne strane; drugi relevantni
faktori. Pritom, ukoliko se kupuje na prikaze (CPM) gleda se samo kvalitet ciljne stranice, a ukoliko
se kupuje po kliku (CPC) posmatraju se istorijat CTR-a na sajtu na kome e bit prikazan oglas i
slinim sajtovima; i kvalitet ciljne strane.
Svi ovi elment da bi se ispotovali ime direktno ute ne samo na poboljanje vae kampanje,
ve vas tera i da se pozabavite sopstvenim sajtom, ime posredno dobijate i poboljanu opimizaciju
za pretraivae (Search Engine Optmizaton SEO).
UVOD
Pominjali smo naine na koje je mogue poveat popularnost sajta i kao efekat imat veu pose-
enost. Takoe smo istakli da poseenost sama po sebi nije cilj, i da treba ulagat resurse u obezbe-
ivanje veeg kvaliteta dolaznih linkova, a ne u njihov kvanttet.
U ovom poglavlju emo videt kako se ove veliine mogu merit, i na osnovnom nivou se upoznat
sa postupcima njihove analize i korienja u cilju dodatne optmizacije sajta.
Moda tako ne izgleda, ali koliina informacija koju jedan posetlac vaeg sajta sa sobom donosi
je zaista velika. Sve te informacije se mogu sakupit, grupisat i sortrat po odreenim parametri-
ma, dajui vam odlian uvid u efekat koji va sajt, ili neki njegovi delovi imaju na posetoce.
Navedimo samo neke od parametara koje (skoro) svaki posetlac ostavlja dolaskom na va sajt:
tanu stranicu sa koje je doao na va sajt
tp i verziju svog operatvnog sistema i Internet pregledaa
rezoluciju ekrana
stranicu vaeg sajta na koju je prvo doao
ukoliko je doao sa pretraivaa Interneta, kljunu re za koju je izvrio pretragu
broj stranica koje je pogledao na vaem sajtu
vreme koje je proveo na vaem sajtu
stranicu vaeg sajta sa koje je otao (napusto va sajt)
Verovatno ve nasluujete da svaki od ovih podataka u sebi nosi manje ili vie oiglednu poruku, npr:
rezolucija ekrana: ako vidite da gomila vaih posetlaca korist ekran horizontalne rezolucije
1024px, a va sajt je irine 1280px, to znai da jedna velika grupa vaih posetlaca ima pro-
blema sa upotrebljivou vaeg sajta
SEO/Analytics
Vladimir Trkulja
stranica vaeg sajta sa koje posetoci odlaze: moete da identfkujete stranice sa kojih poset-
oci najee odlaze i da na osnovu sadraja th stranica analizirate zbog ega posetoci odlaze
vreme provedeno na vaem sajtu: ukoliko se meri sekundama, oigledno da neto niste
uradili kako treba
Zamislite koliko je tek korisno imat mogunost da kombinujete ove parametre i pratte njihove
vrednost tokom proizvoljnog vremenskog perioda
TA JE TO VEB ANALITIKA?
Formalno reeno, veb analitka obuhvata aktvnost merenja, prikupljanja i izvetavanja o poset
sajta, sa ciljem da optmizuje sve aspekte veb prisustva.
GOOGLE ANALYTICS
Google je kompanija koja paljivo oslukuje potrebe trita, nudei nove servise na osnovu naj-
bolje prakse konkurentskih kompanija. Ni Google Analytcs servis nije izuzetak u tom pogledu, ve
logian element koji predstavlja jednu od kockica na putu da Google ponudi potpuno integrisanu
uslugu vlasnicima sajtova.
Google Analytcs je postao standard zbog toga to je:
besplatan
moan
lepo dizajniran
pravljen za ljude
konstantno se usavrava
integrie se sa drugim Google servisima
Kada neto postane standard, nosi jo jednu znaajnu prednost, vrlo bitnu iz ugla analitke: mo-
gunost poreenja. Budui da ogroman broj sajtova korist ba Google Analytcs, direktno poree-
nje parametara izmeu takvih sajtova je mogue.
Osnovno o Google Analytcs servisu
Google Analytcs servisu se pristupa sa adrese www.google.com/Analytcs/, a da biste mogli da
ga koristte, potrebno je da imate Google nalog koji se moe besplatno otvorit.
Ovaj servis funkcionie tako to se integrie u va sajt, to za efekat ima skupljanje podataka o
svakom posetocu sajta. Podaci se neprekidno sakupljaju, ali njihova obrada se ne deava u real-
nom vremenu, ve kasni neka 2 sata.
Mogue je koristt Google Analytcs na vie sajtova, i sa jednog centralizovanog mesta pratt
podatke o svakom od njih.
Centralni Google Analytcs ekran (Dashboard) za izabrani sajt nudi brzi pregled najee korie-
nih parametara, kao i mogunost da se na jednostavan nain izabere vremenski opseg i metrika
koju elimo da pratmo.
Izgled ove stranice je mogue prilagodit vaim potrebama, te moete uklonit postojee, ili doda-
t nove izvetaje. Map overlay izvetaj nije preterano koristan, te ga moete uklonit klikom na X, a
izvetaj o stranicama sa kojih posetoci naputaju va sajt moete dodat odlaskom u odgovarajui
izvetaj (Content -> Top Exit Pages), i iznad naziva izvetaja kliknut na Add to Dashboard.
Podaci u okviru Google Analytcs sistema su grupisani u sledee osnovne grupe:
Visitors
Trafc sources
Content
Pogledaemo osnovne informacije i objanjenja za svaku od ovih grupa.
VISITORS
Omoguava dobijanje detaljnih informacija o posetocima i njihovom ponaanju nakon to su
stgli na sajt, kao i tehnikim specifkacijama sofvera i hardvera koji koriste.
Neki od najvanijih parametara koje je mogue pratt su:
Visits (broj poseta) poseta se moe defnisat kao serija poseenih stranica (ili samo jedna strani-
ca) sajta od strane jednog posetoca. U realnost to znai da ukoliko neki sajt posette u npr. 6 puta
u meusobnim razmacima koji su vei od 30 minuta, Google Analytcs e zabeleit 6 poseta sajtu.
PageViews (broj pregledanih stranica) defnie se kao ukupan broj stranica koje su svi posetoci
u datom vremenskom periodu otvorili, odnosno posetli.
Bounce rate (ne postoji adekvatan prevod na srpski jezik) predstavlja procenat posetlaca koji su,
doavi na neku stranicu sajta, sajt odmah i napustli, pritom ne posetvi ni jednu drugu stranicu.
Time on Site vreme koje prosean posetlac provede na sajtu tokom jedne posete. Ova vred-
nost je esto nepouzdana, poto ljudi ne koriste sajt aktvno, ve ga otvore, rade druge stvari, itd.
% New visits procenat posetlaca koji su tokom izabranog vremenskog perioda prvi put posetli sajt.
U Visitors Trending sekciji moete dobit detaljnu statstku o svim prethodno navedenim para-
metrima, primenjujui sate, dane, nedelje ili mesece kao interval posmatranja. Statstka po satma
je vrlo korisna, jer kroz nju moete videt u koje doba dana je poseta najvea, a u koje najmanja,
to moe bit korisna informacija za vebmastere koji planiraju nadogradnju sajta, a ele da njihovi
posetoci ne primete da sajt ne radi neko vreme.
Pored navedenih parametara, mogue je dobit i informaciju o tehnikim karakteristkama sof-
tvera i hardvera koji vai posetoci poseduju, odnosno videt najzastupljenije operatvne sisteme,
pregledae Interneta, kao i procenjeni propusni opseg Internet konekcije.
TRAFFIC SOURCES
Informacija sa kog sajta posetoci dolaze spadaju u najbitnije podatke koje Google Analytcs prua.
Ova sekcija vam omoguava da grupiete sajtove u tri osnovne grupe sa kojih vai posetoci do-
laze, i to u:
Direct trafc
Posetoci koji na va sajt dolaze ukucavanjem adrese u njihov pregleda Interneta, ili klikom na
va link sauvan u Favorites/Bookmarks stavci njihovog Internet pregledaa.
Referring sites
Posetoci koji su na va sajt doli pratei link na nekom drugom sajtu.
Search engines
Posetoci koji su putem pretraivaa Interneta stgli na va sajt.
Vrlo korisna opcija unutar ove sekcije je izvetaj Keywords, koji omoguava da vidite koje su naj-
ee kljune rei kojima posetoci stu na va sajt. Ovo je vrlo bitno zbog optmizacije sajta za
pretraivae Interneta, ali i kao dobar izvor informacija koji vam moe pomoi da shvatte koje ste
kljune rei propustli, a vaim posetocima su bitne.
CONTENT
Vrlo je bitno znat koji sadraj je najpopularniji na sajtu. Content sekcija vam omoguava da po-
red osnovnih podataka o broju pregledanih stranica i bounce rateu vidite i koje stranice su najpo-
seenije.
Nevezano za samu analitku, vrlo je vano redovno pratt listu sajtova sa kojih posetoci dolaze
na va sajt. Velika veina njih e bit ve poznat sajtovi, sa kojima ste uspostavili formalnu ili nefor-
malnu saradnju (razmena linkova ili neto slino), ali s vremena na vreme e se pojavljivat i sajtovi
koje vidite po prvi put. Obavezno ih posette i ispitajte u kakvom kontekstu se pominjete vi i va
sajt, jer posete sa novih sajtova mogu da znae ba svata od krajnje pozitvnih (linkovanje na
korisne informacije na vaem sajtu), do vrlo negatvnih (spominjanje vas ili vae frme/organizacije
u negatvnom kontekstu).
U ovoj sekciji moete pogledat i listu stranica kojima posetoci najee ulaze na sajt (Top landing
pages), kao i listu stranica sa kojih posetoci naputaju va sajt (Top exit pages).
Vrlo zanimljiva i korisna opcija je Site Overlay, koja vizuelno prikazuje na koje linkove posetoci va-
eg sajta kliku. Na osnovu ovako prezentovanih podataka moete videt koliko ste dobro fokusirali
panju posetlaca na sadraj koji smatrate da je bitan.
DRUGI SERVISI, ILI TA GOOGLE ANALYTICS MOE, A TA NE
Google Analytcs naravno nije jedini servis ove vrste. Postoje i reenja drugih organizacija, od
kojih su najpopularnija:
Woopra - htp://www.woopra.com/
Yahoo! Web Analytcs - htp://web.Analytcs.yahoo.com/
Webalizer htp://www.mrunix.net/webalizer/
AWStats - htp://awstats.sourceforge.net/
Za detaljniju listu i opise pomenuth reenja, pogledajte stranicu htp://en.wikipedia.org/wiki/
List_of_web_Analytcs_sofware.
Slobodno isprobajte i neki od navedenih servisa, ili pak vie njih ne postoji ogranienje u broju
sofvera za veb analitku koje moete koristt na jednom sajtu.
INTEGRACIJA GOOGLE ANALYTICSA U SAJT ILI BLOG
Pre nego to ponete da dobijate izvetaje o poseenost i ostalim parametrima vaeg sajta, po-
trebno je da Google Analytcsu omoguite pristup vaem sajtu. Zavisno od toga kakav sajt imate,
taj postupak moe bit jednostavan, ili izuzetno jednostavan.
Ukoliko posedujete klasian HTML sajt, koji se sastoji od statkih stranica, potrebno je da kod
koji ste dobili na Google Analytcs servisu prilikom kreiranja novog sajta ubacite u svaki od HTML
fajlova na vaem sajtu.
Ubacivanje ovog koda u gomilu HTML fajlova moe bit zamoran proces, te ukoliko imate dina-
miki sajt (u PHP, ASP ili nekoj treoj tehnologiji), celu stvar moete realizovat mnogo jednostavni-
je, ubacivanjem koda samo u jedan od fajlova, koji se poziva iz svakog od ostalih fajlova. Ili putem
funkcije, ilineto tree konsultujte vaeg programera oko ovoga.
I na kraju, izuzetno jednostavan nain podrazumeva da koristte neki od popularnijih CMS-ova,
tpa WordPress, Drupal, Joomla! ili neto slino popularno. To znai da moete birat jedan od mno-
gobrojnih dodataka (pluginova ili modula) za va CMS, koji e vas samo zamolit da unesete kod koji
vam je Google Analytcs dostavio, a sam dodatak e obavit ostatak posla.
TUMAENJE PODATAKA
Prvi dijagram koji vam Google Analytcs servira je broj posetlaca tokom poslednjih mesec dana.
Meutm, ta informacija sama po sebi ne znai mnogo osim to moete videt neke oigledne
skokove ili padove posete, te ispitat uzroke th pojava.
Na vama je da defniete koji su podaci bitni za va sajt i ciljeve koje njime elite da postgnete.
Nisu svi parametri univerzalno relevantni, naime esto se deava da se jedan parametar moe tu-
mait na nekoliko naina.
Dobar primer je parametar Bounce. Generalno je dobro imat to manji Bounce rate, budui da
sigurno elite da posetoci dolaze na va sajt i ne zatvaraju ga nakon to otvore jednu stranu. Me-
utm, situacija kada se to desi se moe tumait na dva naina.
posetlac nije naao ono ta mu treba, i procenio je da mu va sajt u tom cilju nee pomoi
posetlac je doao na va sajt, dobio informaciju koja mu je potrebna, i zatvorio sajt
Imajte to u vidu kada gledate bounce rate, koji e verovatno bit vii nego to elite budui da
niske vrednost bounce ratea nisu karakteristka informatvnih sajtova.
Recimo da vam je bitno da vidite koliki broj ljudi pristupa vaem sajtu putem mobilnih ureaja,
budui da elite da sajtom ciljate ljude koji telefon (ili slian ureaj) koriste za pregledanje Interneta.
Google Analytcs nudi mogunost da pratte posetu sa takvih ureaja, i daje vam statstku o za-
stupljenost osnovnih kategorija th ureaja u okviru sekcije Visitors -> Mobile.
Liste najuestalijih ulaznih (Content -> Top Landing Pages) i izlaznih (Content -> Top Exit Pages)
stranica sajta su podaci na koje treba obratt posebnu panju. Naime, vrlo je bitno kakav e izgled
i informacije nudit prva stranica koju posetlac vidi na vaem sajtu odnosno moe se rei da taj
utsak direktno ute na bounce rate. To vam daje mogunost da optmizujete stranice iz navedene
liste, i posetocima date razlog da nastave sa surfovanjem po vaem sajtu.
NAPREDNE MOGUNOSTI
Konverzije
Poto smo vie puta rekli da visoka poseenost nije osnovni cilj sajta, moe se pretpostavit da
imate defnisane druge konkretne ciljeve koje sajt treba da ispuni. Google Analytcs vam moe
pomoi u merenju ciljeva na vrlo konkretan nain defniete akciju koju posetlac treba da
izvede, i ukoliko se to zaista desi, dobijete jednu recku. Odnosno, broja ljudi koji su ispunili
neki va cilj se povea za jedan. Ciljevi mogu bit defnisani akcijama, kao npr. registracija novog
lana sajta, popunjavanje i slanje kontakt formulara, kupovina nekog proizvoda na sajtu, poseta
konkretne stranice sajta, itd.
Google Analytcs nudi dosta opcija vezanih za ovu tematku, koje moete videt u sekciji Goals.
Praenje kampanja
Imat uvid u informacije odakle posetoci dolaze na sajt je bitno iz mnogih razloga. Jedan od th
razloga je merenje uspenost neke kampanje koju realizujete. Na primer:
kampanja reklamiranja putem kontekstualnih oglasa
zakup banera na nekom sajtu
promotvni newsleter
Na stranici
htp://www.google.com/support/googleAnalytcs/bin/answer.py?hl=en&answer=55578 se na-
lazi alat kojim u vae URL-ove moete ugradit poseban kod koji e Google Analytcs prepoznat i
prikazivat u statstci na poseban nain.
Izvetaji
Praktno svaka stranica koju Google Analytcs prikazuje je neka vrsta izvetaja. Meutm, dola-
ziete u situaciju kada je drugim licima (potencijalni oglaivai, efovi) potrebno prikazat neki od
segmenata sajta u formatu koji je zgodan za prezentovanje ili tampanje.
Klikom na Export dugme na vrhu ekrana izvetaje na konkretnim stranicama moete sauvat u
nekoliko razliith formata, meu kojima je PDF najzgodniji za pregledanje/tampanje. Pored toga,
postoji sekcija Custom reportng, koja vam omoguava da sami izaberete brojne parametre koje
elite da prikaete u izvetaju.
ZAKLJUAK
Google Analytc je vrlo moan alat koji se moe koristt na mnogo razliith naina, u zavisnost
od vaih potreba. Kada se prvi put susretnete sa njim, mogue je da e gomila dijagrama, brojeva
i novih termina delovat pomalo zastraujue. Meutm, sutna nije da iskoristte ba svaku infor-
maciju koju vam ovaj servis prua, ve da naete optmalan skup podataka koji doprinose vaem
boljem razumevanju naina na koji posetoci pronalaze i koriste va sajt.
Opasnost Google Analytcsa je sklonost novih korisnika da razviju neku vrstu zavisnost, odnosno
fanatnog svakodnevnog poseivanja i prouavanja statstke, bez jasne ideje kako statstka dopri-
nesi cilju sajta. Lepo je znat kako se vaa poseta iz dana u dan menja, ali ve smo rekli da poseta
sama po sebi nije cilj nemojte dozvolit da zbog takvog svojevrsnog gubljenja vremena zanemari-
te aktvnost koje zaista doprinose razvoju vaeg sajta.
Kada su u pitanju sajtovi koji se prevashodno bave plasiranjem informacija, Google Analytcs se
takoe moe koristt na razne naine. Pratte dnevnu posetu i stranice koje privlae najvie panje.
Obratte panju na poreklo vaih posetlaca, kao i vreme koje provode pregledajui sajt. Koristte
mogunost da pratte vae promotvne kampanje (baneri, kontekstualno oglaavanje, razni drugi
linkovi) i druge naine plasiranja informacija (RSS, Newsleter) putem kodova za praenje.
Savet za kraj je da prevashodno vodite rauna o kvalitetu sadraja vaeg sajta. Google Analytcs
je alat koji vam moe pomoi da shvatte kako posetoci koriste va sajt, ali konkretne akcije kojima
ete poboljat kvalitet i popularnost sajta su na vama.
DODATNI IZVORI INFORMACIJA
Na Internetu se moe nai ogromna koliina tekstova i saveta koji za temu imaju Google Analyt-
cs. Nije loe krenut od zvanine Help stranice koja se nalazi na adresi htp://www.google.com/su-
pport/Analytcs/?hl=en i zvaninog foruma na adresi htp://www.google.com/support/forum/p/
Google+Analytcs/?hl=en.
Zvanini blog (htp://Analytcs.blogspot.com/) je dobro pratt poto se na njemu pojavljuju oba-
vetenja o novim mogunostma Google Analytcs sofvera, a i esto se predstavljaju najbolje prak-
se korienja sofvera. Ukoliko vie volite video zapise, Google Analytcs ima YouTube kanal (htp://
www.youtube.com/googleAnalytcs) na kome takoe moete dobit odgovore na esto postavljana
pitanja.
Za naprednije tehnike predlaem da pogledate dokument na adresi htp://blog.vkistudios.com/
images/CompleteGAPowerUser-veb.pdf koji pokriva i integraciju Google Analytcs servisa sa Ad-
Sense sistemom plasiranja reklama.
C
ETIKA I ZAKONODAVNO OKRUENJE
INTERNET NOVINARSTVA
Etika u veb novinarstvu
Aleksandar Mit
ETIKA U NOVINARSTVU
Zamisli radio koji ne sme da pozove gosta u svoju emisiju zato to su njegovi stavovi previse kri-
tki prema vlastma.
Zamisli televiziju koja ne sme da prikae slike bede i siromatva zato to to tet meunarodnom
ugledu zemlje.
Zamisli novine u kojima je kritka vlast zabranjena jer ona smatra da ima monopol nad istnom,
nad ocenom toga ta je dobro i loe za vas.
Zamisli magazin koji ne sme da objavi kritki istraivaki tekst o lokalnom multmilioneru zato to
njegova kompanija pret da e obustavit reklamiranje u njemu.
Zamisli internet pretraivanje u kojem t je zabranjen pristup alternatvnim, kritkim vestma i
sajtovima iz inostranstva.
Nije teko zamislit ove situacije jer su, naalost, one i dan danas prisutne u mnogim delovima
sveta, pa ponekad ak i kod nas, u Srbiji.
Sloboda medija i njena konstruktvna, kljuna uloga u demokratji se sputava na raznorazne
otvorene ili prikrivene naine, direktnom cenzurom ali i mnogo suptlnijim nainima ekonomskog
i politkog pritska.
Slobodu medija opstruiraju i zemlje koje se ubrajaju meu totalitarne ali i najvei zagovornici demo-
kratje, koji su spremni da, na primer, cenzuriu nepodobne video snimke o akcijama svojih armija.
Mediji mogu bez demokratje, ali demokratja ne moe bez medija.
Mediji su postojali i postoje i u drutvima u kojem ona slue kao isto propagandno sredstvo
jedne vlast, jednog totalitarnog sistema. Nije potrebna demokratja da bi se napisala vest, da bi se
napravio TV dnevnik, uredila radio emisija. Ali tada se postavlja pitanje svrhe medija kao pamfeta
vlast. Zar nisu novinari u tom sluaju samo instrument, lutke politara, puki izvrioci ideolokih
nareenja ? Da li im takvo ponaanje uopte daje za pravo da se nazivaju novinarima ?

Ekonomski interesi
- oglaivai
- sponzori

elimo da saznamo ta
se dogaa oko nas, ali
samo ono to je nama
bitno, elimo da se
zabavimo, da nam bude
interesantno, brzo i
lagano servirano.
servirano ssservirano
saznamo
elimo da potujemo
profesionalne principe, ali
moramo da opstanemo na
tritu, da privuemo
reklame, da isplatimo
plate, da se izborimo sa
tehnikim i materijalnim
problemima.
elimo da imamo imid
demokratske drave, da
moemo da kritikujemo
kada smo opozicija, ali
mora li ba ta kritika
kada smo na vlasti ?
Interesi publike
- gledaoci, sluaoci,
itaoci
Interesi medija
- vlasnici medija
- zaposleni u medijima
Politiki interesi
- politike partije
- nevladine organizacije
- lobi grupe
elimo nezavisnost
medija od drave i njenog
uticaja, ali medij mora da
bude profitabilan i ne
sme previe da se zamera
naim biznis interesima.
Ako je sudit po profesionalnim i etkim kriterijuma 21. veka, onda zasigurno ne. Naime, t novi-
narski kriterijumi su danas defnisani i uokvireni demokratskim naelima koja se zalau za slobodu
medija, njihovu nezavisnost, borbu za istnu, objektvnost i odgovornost.
Borba za ta naela i njihovo iroko prihvatanje je trajala vekovima, od flozofa Dona Miltona i
Dona Stjuarta Mila, koji se smatraju zaetnicima misli o slobodnoj tampi, pa do dananjih etkih
kodeksa koji se redovno dopunjuju da bi se uskladili sa demokratskim normama.
Naelna misija masovnih medija je da budu vox populi, glas naroda, njegovo pravo da sazna
istnu, da zna sve to se dogaa oko njega, da kroz medije prat ponaanje vlastodraca, kritkuje i
ispravlja njihovu politku.
Ne postoji pak ni jedan mehanizam koji garantuje da e mediji radit u slubi demokratje. Pod ut-
cajem liberalne misli, stvorilo se miljenje da neka nevidljiva ruka slobode stoji iza funkcionisanja
medija i da je ta sloboda nedodirljiva i neprikosnovena. Meutm, realnost je naalost drugaija i
sloboda medija je u velikoj meri umanjena ekonomskim, politkim, drustvenim i kulturnim ogra-
nienjima.
Dananja nauka o medijima i komunikacijama komunikologija sve vie identfkuje probleme
koji se javljaju u funkcionisanju medija, i crta sve kompleksniju sliku o medijima u modernom de-
mokratskom drutvu.
Najprostje reeno, mediji su danas u sutni jedna meavina raznih utcaja: fnansijskih interesa
vlasnika medija i njihovih poslovnih partnera, politkih interesa koji pokuavaju raznim komuni-
kacionim strategijama da utu na medije, te masovne publike, koja sama ima svoje zahteve i elje
vezane za ono to eli da sazna.
Etcki kodeksi u novinarstvu postoje danas u itavom svetu. Katkad se razlikuju, ali pojedine
odrednice opstaju u svim kodeksima. Ipak, etki kodeksi kao set pravila o moralnom ponaanju u
novinarstvu, opte deklaracije koje tee da osnae novinarsku profesiju -- nemaju nikakvog smi-
sla ako ostanu okaeni na zidu. Ono to ima smisla jeste etki kodeks koji je deo linost novinara
i usmerava njegove postupke - kae jedan od vodeih teoretara novinarstva Don Meril, koji
dodaje da se moralne vrednost stu celog ivota s raznih strana od crkve, porodice i prijatelja.
Novinari ne mogu razdvojit etku novinarstva od vrednost kojih se pridravaju kao pojedinci .
ETIRI GRUPE ETIKIH PROBLEMA
Izdojiemo etke probleme s kojima se novinari suoavaju i podelit ih u etri grupe, u zavisnost
od situacije u kojoj se novinar nalazi:
I KADA NE ZNATE SVE INFORMACIJE
LOI IZVORI ILI NJIHOV NEDOSTATAK
esto u hitnim situacijama, nemamo mogunost da doemo do svih izvora informacija. Na pri-
mer, strane u sukobu ponekad ne ele da daju pristup izvorima informacija ili jednostavno vi iz
raznih razloga niste u mogunost da doete do njih. Odmah upadate u zamku neobjektvnost. Ta-
koe, loi izvori (najee anonimni) mogu predstavljat veliki problem jer mogu lako manipulisat
informacijama a ne preuzimaju odgovornost za njihovu tanost. Stoga je jako bitno imat kredibil-
ne izvore od svedoka dogaaja, dravnih organa, priznath analitara, itd.
DEZINFORMACIJE
Iako po defniciji mogu bit namerne, dezinformacije se esto plasiraju iz neznanja. Veoma esto,
zarad viih nacionalnih, dravnih ili politkih ciljeva, dravna propaganda ili propaganda strana u
sukobu prosto gui novinarstvo, koje postaje puki prenosilac informacija i miljenja jedne politke
grupacije ili drave. Dezinformacije postoje svuda, a katkad su najizraenije i najvidljivije u najde-
mokratskijim dravama.
SPINING PR AGENCIJA
Veoma esto u kriznim situacijama, PR agencije, bilo da su dravne ili da su unajmljene od strane
zaraenih strana, rade takozvani spining prie, odnosno dogaaje ubacuju u kontekst koji odgo-
vara potrebama njihovih klijenata. Cilj je da se u sluaju neprijatne informacije napravi zabuna i
zbrka, a u sluaju delimino pozitvne informacije naglasi velika pobeda.

II KADA ZNATE SVE A NE MOETE TO DA KAETE
PRITISCI I CENZURA
U kriznim situacijama, pritsci drave, zaraenih strana, lobista, vojske i policije su veoma prisutni.
Od novinara, pre svega glavnih i odgovornih urednika, t akteri zahtevaju pozivitvno izvetavanje o
svojim interesima, a negatvno o suparnikim. U sluaju neprihvatanja takvog izvetavanja, dolazi
do manje ili vie nasilnih pokuaja da se mediji prisile da se povinuju tm zahtevima.
TEROR JEDNOUMLJA
Neki ga zovu intelektualni terorizam, drugi jednoumlje, ali injenica je da je teror mejnstrim
miljenja danas prisutniji nego ikada u svetskim medijima. Ukoliko vodei svetski ili nacionalni
mediji proglase nekog za loeg momka, manje poznat i afrmisani mediji u velikoj meri slede,
katkad zato to se slau, ali esto i zato to nemaju snage da se suprostave tom miljenju. Moraju
da se povinuju jednoumlju ili da budu izloeni kritkama zbog ekstremizma ili pristrasnost.
III KADA ZNATE SVE A NE ELITE TO DA KAETE
NEBALANSIRANOST, PRISTRASNOST (NACIONALNA, IDEOLOKA, POLITIKA), AKTIVIZAM
Objektvnost u novinarstvu je cilj kojem svi tee. Tako bar stoji u novinarskim knjigama, tako
se novinarstvo izuava u kolama, takve su nominalne direktve svih profesionalnih urednika.
Imat raznolike izvore i balansiran tekst je izvodljivo u velikom broju sluajeva. Zaista nije teko
pozvat nekog na telefon da bi se dobila reakcija na neku optubu ije je on predmet. Proble-
mi nastaju u kriznim situacijama. Veoma esto u ratu, recimo, nije lako doi do suprostavljene
strane. U takvim se situacijama objektvnost lako gubi. U ratovima u bivoj Jugoslaviji se princip
objektvnost veoma retko primenjivao. Srpski izvetai su imali uglavnom samo srpske izvore,
muslimanski izvetai muslimanske, i tako dalje. Nisu se proslavili u veini sluajeva ni izvetai
stranih medija, koji su veoma esto jednostrano izvetavali, tme dodatno potpaljujui vatru.
Veoma je prisutan takozvani aktvistki pristup novinarstvu. On ima moda za cilj da predstavi
jednu humanu notu sukoba, da naglasi patnje rtava, ali veoma esto upada u zamku pristrasno-
st, to moe da dovede do opasnih posledica.

JEZIK MRNJE HUKANJE
Raspirivanje mrnje na bilo kom osnovu nacionalnom, verskom, rasnom, polnom je takoe
jedan od velikih problema sa kojim se suoava novinarska etka. Nije sporno da kritka druge nacije,
vere ili rase moe da postoji, nije sporno i da je ona katkad nuna. Meutm, problem je u tome
to se ta kritka esto pretvara u blaenje suprotne strane, prepuno pojednostavljenih stereot-
pa. Nai su dobri momci, njihovi su loi. Nai samo brane svoje ili ele da spasu svet od zla,
njihovi ele da osvoje tue ili ele da unite svet. U takvom crno-belom svetlu prikazuje se veina
sukoba, politkih borbi. Takvom crno-belom slikom se i stvaraju sukobi, huka se na rat. U Ruandi
je Meunarodni sud za ratne zloine sudio novinarima radio stanica u toj zemlji jer su preko radio
talasa bukvalno pozivali na ubistva i masakre 1994. godine, tokom ruandskog genocida, u kojem je
nastradalo preko 500.000 ljudi. To je najdrastniji primer hukanja i raspirivanja mrnje.
KORUPCIJA
Naalost, kao i u svim sferama drutva, korupcija je prisutna i meu novinarima. Primanje mita
zarad pisanja katkad i lanih informacija je prisutna i u svakodnevnom novinarskom poslu, ali pogo-
tovu je opasna u kriznim situacijama, kada su posledice izvetavanja mnogo vee nego inae. im
neko primi novac da napie vest na odreen nacin, on automatski kri etki kodeks. Naravno, teko
je procenit koliki je broj novinara koji su podmieni, pre svega zato to su metodi podmiivanja
raznorazni (nekad je novac u pitanju, nekad usluga).
IV KADA KAETE SVE A MODA NIJE TREBALO
ODAVANJE OSETLJIVIH INFORMACIJA
U sukobima, novinari esto dolaze do informacija ije objavljivanje slui jednoj od strana da ot-
krije lokaciju suparnikih trupa ili sazna neku drugu informaciju od vitalnog znaaja. Ponekad se
objavljivanje th informacija ne moe izbei, ali veoma esto novinari ak i nesvesno objavljuju
informacije koje vie lie na dounitvo nego na novinarstvo.
KLEVETA
Javna kleveta izlaganje nekoga mrnji, podsmehu ili preziru javnost jeste prenoenje informa-
cija koje nanose tetu nekoj osobi ili njenoj profesiji, poslu ili karijeri. Kleveta esto dovodi do podi-
zanja postupka protv medijske kue i autora priloga. Da bi se pokrenuo postupak potrebna su pet
preduslova : objavljivanje (prenoenje treem licu), identfkacija (iako to nije ogranieno na citranje
imena neke osobe), teta naneta ugledu, dokaz da je informacija lana i dokaz da je informacija po-
grena. Astronomske sume koje ponekad novinari i medijske kue moraju da plaaju zbog klevete su
upozorenje da se mora itekako pazit ta se pie. Veoma esto do pokretanja postupka u vezi klevete
ne dolazi nakon velikih kritkih komentara, ve uglavnom zbog greaka, nemarnost, ponekad i zlobe.

Pojedini teoretari medija su izdvojili rei koje ako ih upotrebite mogu lako da dovedu do klevete:

preljuba alkoholiar krivotvoren proizvod ateista lo karakter bigamista - na crnoj li-
st ucena ljubitelj dobre kapljice mito javna kua kua poroka - kupovat glasove varat
zlostavljanje dece urovanje mukaro izigrava poverenje korupcija kukavica lopua
neplata ivi na tu raun prevarant narkoman ulizica varalica kockar gangster
homoseksualac iznuivanje novca hipokrita nekompetentan neveran dounik netole-
rantan dvostruka linost ljubavnica laov mafja manipulator mentalno bolestan lan
bande glasnogovornik neonacista voajer plagijator koristoljublje prosttutka silovatelj
podvala nitkov zavodnik zabuant vercer podao potkupljiv prodana dua pijun
provokator podvalit lopov nemoralan bolestan um neprofesionalan - bezvredan hulja
SENZACIONALIZAM I PREDATORSKO IZVETAVANJE
Novinari esto objavljuju tekstove i fotografje koje vie slue jefinom senzacionalizmu nego stvar-
nom razumevanju ozbiljne krizne situacije. esto se zaboravlja na emotvno reagovanje publike ali i
lanova porodica pogoenih. Jure se emocije i proft bez obzira na posledice po kvalitet izvetavanja.
POSEBNOST VEB ETIKE:
Na vebu, etka se suoava sa jo niz problema:
1) NEPODNOLJIVA LAKOA BESPLATNOG
Svoj uspeh internet, a i internet novinarstvo, u velikoj meri duguju kulturi besplatnog, odno-
sno injenice da korisnici uglavnom ne plaaju za informacije koje se nalaze na vebu. Ta navika
se meutm pretvorila u jedno opte prepisivanje informacija, pozajmljivanje, odnosno kre-
nje autorskih prava. Na internetu je previe lako krast tue informacije, fotografje, grafkone,
video. Etki kodeksi to svakako zabranjuju i preporuuju da se umesto prepisivanja celog teksta
korist linkovanje.
Naravno, krenje autorskih prava ne treba meat sa legalnim preuzimanjem sadraja, bilo pu-
tem RSS ili preko koncepta copylef -a, u okviru kojeg autor dela podrava njegovo kopiranje.
2) KULT AMATERIZMA
Kritari interneta smatraju da na njemu vlada kult amaterizma. Naime, oni smatraju da od-
sustvo pravila u istraivanju, proveravanju informacija i hijerahizaciji unitavaju temelje i autori-
tet informatvnih kua tako to stavljaju rame uz rame tano i netano, profesionalnog naunika
i komiju koji ima lini stav. Oni smatraju da na netu slobodno cirkuliu najgnusnije lai, dezinfor-
maciju i poluinformacije, bez ikakvog obaziranja na etke kodekse.
Tako Endrju Kin (Andrew Keene), autor knjige Kult amaterizma pravi iluziju na biologa iz 19.
veka T.H. Hakslija, koji je predstavio paradoks majmuna naunika po kojem ako damo neo-
granien broj pisaih maina neogranienom broju majmuna, neko od njih e na kraju napisat
remek-delo u ravni ekspira ili Platona.
Pretskazanje T.H. Hakslija se danas ostvarilo, s tm to su pisae maine zamenili kompjuteri,
a majmune korisnici interneta Politki komentari bez ikakve osnove; video klipovi i muzika na
nivou jadnog amaterizma; apsolutno neitljive kritke, eseji i romani: majmuni nae ere objavlju-
je svata zahvaljujui internetu, tvrdi Kin.
Kritari takoe smatraju da je, s obzirom na anonimnost koja vlada internetom, esto teko
utvrdit tanost informacija koje dolaze od korisnika od tekstova, preko fotografja do videa.
Kako korisnici mogu da budu sigurni da je takav sadraj istnit i ko preuzima odgovornost u slu-
aju da nije? Kada internet mediji pozivaju publiku da alje svoje priloge, da li objavljivanjem
njihovih tekstova na svojim sajtovima oni zapravo daju tm tekstovima autoritet i kredibilitet ne
znajui esto da li su oni pristrasni ili nepotpuni?
Transparntnost i edukacija su kljuni. Potrebno je objasnit publici proces izvetavanja, odvojit
sadraj redakcije od sadraja publike.
Internet je prepun neproverenih informacija, esto lai i dezinformacija. Mnoge informacije
su, u stvari, iste glasine, namerno plasiranje da bi sajtovi privukli vie posetlaca. Da biste sau-
vali integritet vaeg sajta, izbegavajte objavljivanje informacija koje su neproverene i proveravaj-
te paljivo svaku informaciju koja bi mogla da bude kontroverzna.
3) TERORISANJE SLOBODE
Internet je najdemokratskiji medij, prostor koji daje mogunost mnogim glasovima koji ostaju
ugueni zbog politkih pritsaka, kontrole medije i drugih vrsta diskriminacije. To je idealno
mesto za mnoge aktvistke grupe, drugaija miljenja i uopte umreavanje alternatvnih mi-
ljenja.
Meutm, internet je i medij na koji se lepe i raspirivai mrnje koji za propagiranje svojih
ideja koriste rupe u zakonu, slobodu medija, anonimnost veba i dislocirane servere, terorist koji
koriste veb za planiranje svojih zloina, digitalni kriminalci koji kroz krau identteta i drugih poda-
taka ugroavaju slobodu interneta jer prizivaju kao reakciju njegovu strou kontrolu.
Autorska prava
Nevenka Ant
O EMU GOVORE ZAKONI?
Autorsko pravo je eksplicitno i nuno uslovljeno nastankom autorskog dela, (1) a nastanak autor-
skog dela originalnou i formom. (2) Autentnost dela i izraavanje u odredjenom obliku su kom-
ponente, ija dovoljnost izriito iskljuuje vrednovanje njegovog sadraja, svrsishodnost, veliine,
strunih, naunih, etkih i estetskih osobina. Autorsko pravo i autorsko delo ne zavise od broja
autora, brojnost dela i osnova stvaranja, jer su autorska dela i koautorska, (3) baze podataka, (4)
prerade (5) i zbirke. (6) Na njihovo postojanje ne ute ni stepen stvaranja, ni zvanina registracija,
poto su autorska i nesvrena dela, sastavni delovi i naslovi dela, (7) a evidencija samo jedan od
naina obezbedjenja dokaza na sudu. (8)
Ako delo ispunjava uslov sutne i forme, autorsko pravo, pre svega, pripada njegovom tvorcu,
po-jedincu, iji su identfkacioni simboli, ime, pseudonim ili znak, oznaeni u delu ili tokom objav-
ljivanja dela. Ako identtfkacija autora nedostaje, do utvrdjivanja identteta, autorsko pravo ima
lice koje objavljuje ili puta u promet objavljeno delo. (9) Osim autora, u kategoriju nosilaca autor-
skog prava spadaju i naslednici autora, kao i oni kojima je ustupljeno autorsko pravo.
Ustupanjem se ne prenose prava inkorporisana u linost autora i linu vezu autora s delom, ime
se, prilikom svakog tekueg i budueg korienja dela, uspostavlja trajna obaveza priznanja autor-
stva i potovanja prava autora na objavljivanje dela i obavetavanja o njemu, davanje saglasnost
za preradu dela, suprotstavljanje izmenama dela, promeni forme i nedostojnom korienju dela
kojim se vredja linost autora ili naruava ugled i ast. (10) Naznaenje imena autora nije obave-
zno jedino u nedostatku tehnike mogunost i celishodnost tokom konkretne forme saoptavanja
autorskog dela. (11)
Mogunost ustupanja postoji samo ako je re o imovinskim pravima ustanovljenih povodom
korienja dela, a obaveza pridravanja ovih prava limitrana je sedamdesetogodinjim rokom od
smrt autora ili poslednjeg autora, (12) obimom prenosa, sadrinskim, prostornim i vremenskim
odredjenjima. U pravno nejasnim ugovornim situacijama, svaki sporni sluaj u vezi s iskljuivim ili
ogranienim korienjem dela uvek se tumai na nain koji obezbedjuje ishod povoljniji za autora
ili lica koja ga nasledjuju. (13)
Za neizvrenje obaveze preuzete pravnim poslom o ustupanju prava kojim se ugroava interes
autora ili njegovih naslednika, nakon pismenog obavetenja i ostavljanja primerenog roka za ispu-
njenje obaveze, moe se povui ustupljeno pravo u roku od 2 godine od zakljuenja ugovora ili pre-
daje dela, ako je delo predato posle tog trenutka. (14) Za prilog u novinama ili asopisu, lanak ili
ilustraciju, trajanje tog roka ogranieno je na 6 meseci. (15) Povlaenje ustupljenog prava mogue
je i u sluaju subjektvne procene autora o ugroavanju njegovog ugleda i ast korienjem dela,
ali to implicira obavezu naknade tete stcaocu prava. (16)
Ako autorska naknada nije ugovorom odredjena, a prihod ostvaren korienjem dela prevazilazi
visinu izdataka za njegovo korienje ili ako se korienjem dela ostvaruje dobit nesrazmerna una-
pred ugovorenoj naknadi, autor ili njegov naslednik ima pravo da trai izmenu ugovora povodom
dodavanja ili visine autorske naknade u roku od 2 godine od saznanja za nove okolnost, ali najka-
snije u roku od 6 godina od zavretka godine u kojoj su okolnost nastale. (17)
Prenos svojine na originalu autorskog dela ne znai prenos autorskog prava, (18) ali se za crtee,
lanke i sl. priloge, namenjene novinama i periodinoj tampi, to mora jasno naznait ugovorom
autora i izdavaa. (19) Ako je autor zaposlen, za dela nastala u sklopu radnih dunost, ugovorom o
radu ili optm aktom, moe se promenit i trajanje roka od 5 godina na strani poslodavca, koji, bez
te promene, postaje iskljuivi nosilac imovinskih autorskopravnih ovlaenja. (20)
Imovinska funkcija autorskog prava ostvaruje se i ubiranjem naknade za davanje dela na poslugu,
kao i posebne naknade od proizvodjaa ili uvoznika sredstava podobnih za snimanje i umnoavanje
autorskih dela (21) posredstvom organizacije za kolektvno ostvarivanje autorskog prava. (22)
Pravilno korienje autorskog dela drugog autora podrazumeva navodjenje autora i izvora preu-
zetog dela, to pretpostavlja obavezno naznaenje imena autora, izdavaa, godine i mesta izdanja,
novine, radio ili televizijske stanice gde je delo prvi put objavljeno ili neposredno preuzeto, ali
samo u meri koja ne zadire u opravdani interes autora i ne prevazilazi granice primerenog korie-
nja dela. (23)
Ako je delo objavljeno i u sklopu dogadjaja - predmeta javnog izvetavanja ili su kratki odlomci
dela unet u tekst radi ilustracije, dokaza ili uputstva s jasnom citatnom naznakom i navodjenjem
naslova citranog dela, bez saglasnost autora i bez obaveze isplate autorske naknade, dozvoljeno
je umnoavanje i javno saoptavanje dela. (24)
Bez dozvole autora i plaanja naknade objavljeno autorsko delo moe da se korist u sudskom
postupku ili tokom procedure pred drugim dravnim organima, a i od strane obrazovnih ustanova i
fzikih lica za sopstvene arhivske, naunoistraivake i nekomercijalne potrebe. (25)
Davanju saglasnost autora i isplat naknade za dvodimenzionalno umnoavanje, javno saopta-
vanje i putanje u promet umnoenih primeraka dela ne podleu ni trajno izloena dela u otvore-
nom javnom prostoru, a i dela iz kojih se sastoje katolazi javnih izlobi i javnih prodaja, kao i dela
umnoena radi olakanja pristupa osobama s invaliditetom. (26)
Ukoliko raspolae dozvolom autora za emitovanje dela, organizacija za radiodifuziju moe da sni-
mi delo na nosa zvuka ili slike, bez posebnog ovlaenja i novane obaveze, da snimak arhivira,
ako ima dokumentarnu vrednost ili da ga, posle emitovanja, brie u roku od 90 dana. (27)
Izostanak posebnog ovlaenja autora, ali postojanje obavezne novane naknade za umnoava-
nje postoji u sluaju dravnih organa, javnih biblioteka i naunoistraivakih insttucija, ako to ine
s odlomcima publikacija na nosau teksta, (28) a ist status imaju i medji povodom umnoavanja,
stavljanja u promet i javnog saoptavanja lanaka preuzeth iz drugih medija, samo ako su u bliskoj
vezi s tekuim dogadjajima ekonomske, verske ili politke prirode i ako ne postoji eksplicitna au-
torska zabrana. (29)
Svaka radnja zlopupotrebe ili prekoraenja autorskopravnog ovlaenja povlai materijalnu, pre-
krajnu ili krivinu odgovornost lica koje prekoraenjem izaziva povredu autorskog prava, a vrsta i
visina sankcije zavisno od prirode povrede i okolnost uinilaca, odmerava se u rasponu od 10.000
do 3.000.000 dinara, (30) s tm to u najteim sluajevima povrede, moe bit izreena i zatvorska
kazna. (31)
Zatta autorskog prava odnosi se i na potovanje zattnih tehnolokih mera ili elektronskih za-
pisao autorskom pravu, (32) jer proimajui doktrinirane i praktne aspekte ivota, tehnologija
proima i stvaranje, uspostavljajui neraskidivu relaciju s njim. S jedne strane, ona predstavlja pro-
dukt uma obuhvaen normama autorskog prava, a s druge, podrava druge forme kreatvnog rada.
PRAVNI STANDARDI DIGITALNOG DOBA
Kada je osamdeseth godina XX veka pojava takozvanih novih tehnologija omoguila umreavanje
i proirila obim stvarlakog resursa, izgradila je i svest o uzajamnost koja ute na razvoj naih dru-
tava. Ta svest je dala poetni impuls onome to nazivamo slobodnim sadrajem. (33) Nastajui
u samom srcu tehnologije, u raunarstvu, u sreditu fenomena koji je promenio svet, novi pravni
okvir radja nove dimenzije digitalnog i vri kontnuirani utcaj na nedigitalni univerzum. On pokazu-
je kako pravo moe da deluje praktno, lako i brzo, u korist svih, uvek i svuda. On dokazuje da su
pravne promene mogue unutar samog prava bez dugotrajne zakonodavne procedure ili zakonskih
promena. On tehnologiju preobraava u opte dobro doputajui slobodu stvaranja i razmene,
upotrebe i unapredjenja, pokretanja i znanja. Posredstvom tog reenja tehnoloka dostgnua se
neprestano usavravaju i pruaju svima kao mehanizmi povezivanja i podrke, (34) kao ispunjenje
linih i grupnih napora, stvaralakih i korisnikih potreba, kao odgovori na zahtev vremena oboje-
nog tehnolokim bojama.
Poetkom XXI veka, kada u savremenom duhovnom stvaralatvu interakcija i umreenost, po-
drane novim tehnologijama, bivaju uoljivije i potrebnije nego ikad, a logika moi i profta ne-
kontrolisana, poetni impuls je prevaziao granice raunarstva. Pojava novog pravnog reenja ili
licenciranja Creatve Commons (35) proiruje okvir slobodnog sadraja. Ovaj zahvat je, pored
raunarskih programa, obuhvato i sve postojee i usvojene stvaralake forme, po bit razliite, ali
pojmovno i pravno bliske raunarskim programima, jer se integriu u isto, inventvno i dinamino,
u intelektualno stvaranje. Ta bliskost je istakla jednu relevantnu vezu, vezu stvarne i pravne prakse,
jer pravo treba da prat ivot, kao to ivot prat pravo. Time je pravno transformisan odnos stva-
ralaca i buduih stvarlaca, stvaralaca i njihovih prethodnika, stvaralaca i njihovih saradnika ili sveta
kome je stvaranje namenjeno.
Pravna novina nije sluajna ni brza. Ona je produkt jednog misaonog poduhvata, (36) ispitvanja
i preispitvanja granica mogueg, kojim se, kritkom vladajue prakse razmene centara moi i pro-
fta, na tlu samog prava, konsttuisao nov, optevaei, pristupaan, praktan i slobodan sistem
protoka, prenosa i korienja kreatvnih sadraja ili autorskih dela. Generisan iz flozofske i pravne
kritke dotadanjih reenja, ovaj sistem ne negira postojanje prava i normatvnu funkciju, jer bi
tme negirao svoj osnov, svoju mo, svoje uporine take, ali jasno izraava nepristajanje na tradici-
onalnu, rigidnu, kontrolisanu i proftnu pravnu instrumentalizaciju, neprilagodjenu mogunostma
i tenjama savremenog doba.
Pravna priroda i funkcija Creatve Commons licenciranja pojaana je usaglaavanjem pojedina-
nih, nacionalnih, s originalnim Creatve Commons sistemom. Sastavljen na engleskom jeziku i za-
snovan na amerikom pravu, sistem se prevodi i prilagodjava domaem pravnom poretku i praksi,
ali ne ostaje statan i nepromenljiv. On se usavrava i menja u skladu s dinamikom promene me-
djunarodnog prava, a svaka promena je promiljena i liena negatvnih utcaja na prethodno zasno-
vane odnose ugovornih strana. Za razliku od slobodnog sofverskog licenciranja, koje ne priznaje
kohabitaciju, s nastankom Creatve Commons licenciranja, istovremeno je ustanovljena jednakost
svih Creatve Commons sistema, nezavisno od nacionalnog jezika i prava, ako su ispotovana opta
i nedvosmislena pravila pravnoprevodilake procedure. Pravila postupka su unapred defnisana, a
priznanje i vaenje se potvrdjuje objavljivanjem sistema. (37)
Osim podravanja stvaranja, razvoja i obrazovanja unoenjem pojedinanih dela u internet, li-
cencni sistem Creatve Commons sadri jednu bitnu odliku, kojom se razlikuje od svih prethodnih,
klasinih pravnih reenja. On garantuje slobodu izbora uslova pod kojima se objavljuje, ime se
zaobilazi suvina kontrola nad motvima objavljivanja i sopstvenim delom. Motvi su zadrani u
domenu individualnog, jer nisu vodjeni dejstvom spolja nametnute, nelegitmne i konvencionalne
logike profta. S druge strane, digitalno kodiranje procesa licenciranja, preko popularnih pretraiva-
a, olakava nalaenje objavljenog dela i garantuje njegovo korienje samo pod uslovima pod ko-
jima je objavljeno, ime se istovremeno i eksplicitno iskljuuje svaki angaman posrednike strane.
Neprestano povezana sa slobodom i eksperimentom, umetnika i freelance praksa, uz bloge-
re, nezavisne izdavae i utcajne medijske kue, (38) prepoznaje i prihvata ovu pravnu inovaciju,
kao oblik komunikacije s ostatkom sveta. U sferi nauke, iji je smisao saradnja, opovrgavanje ili
nadgradnja, smena i razvoj, uzrok i posledica, pojavio se projekat Science Commons, (39) a znaaj
pravno utemeljenog i svima dostupnog ili slobodnog znanja vidljiv je u stalnom i sve utcajnijem
razvoju najvee svetske multjezike (40) online enciklopedije, Vikipedije, i ostalih interaktvnih,
autorskokorisnikih projekata WMF. (41)
Pravno uredjeni sistem licenciranja sastoji se iz razliith licenci, ugovora kojima je zajedniko de-
fnisanje osnovnih termina, prava i obaveza ugovornih strana. Kao sveprisutno i obavezujue, uvek
se predvidja autorstvo, kategorija koja upuuje na tvorca dela i nain njegove identfkacije. Ostala
prava u korelaciji s obavezama druge ugovorne strane: nekomercijalno, bez prerada i delit pod
istm uslovima su fakultatvne kategorije koje podleu slobodi izbora ili opredeljenja. Ovi ugovori su
formalizovani, pristupani, pravno i jeziki primenljivi, poznat i priznat u svetskoj sudskoj praksi, a
njihova razumljivost je potkrepljena osnovnim opisima (Commons Deed) i prateim terminolokim
i pravnim objanjenjima. (42) (43)
Sama priroda Creatve Commons licenciranja predstavlja slobodu izbora i pravo koje ne implicira
obavezu stalnog i identnog licenciranja, ali oznaava i podravanje uzajamnost u kojoj se ogleda
potencijal intelektualne zajednice, nune za razvoj drutva u celini, a njena pristupanost, rasvet-
ljenost, pravna i jezika odredjenost olakavaju tekou lutanja kroz lavirinte zakona. (44)
(1) Zakon o autorskom i srodnim pravima, Sl. glasnik RS, br. 104/09, l. 8
(2) Ibid., l. 2
(3) Ibid., l. 10
(4) Ibid., l. 5, st. 3
(5) Ibid., l. 4
(6) Ibid., l. 5, st. 1
(7) Ibid., l. 3
(8) Ibid., l. 202 st. 1 i st. 7
(9) Ibid., l. 9 i l. 13
(10) Ibid., l. 14-18
(11) Ibid.
(12) Ibid., l. 61 i l. 102-103
(13) Ibid., l. 68, st. 1
(14) Ibid., l. 71
(15) Ibid.
(16) Ibid., l. 72
(17) Ibid., l. 70
(18) Ibid., l. 65
(19) Ibid., l. 78
(20) Ibid., l. 98
(21) Ibid., l. 39-40
(22) Ibid., l. 152-153
(23) Ibid., l. 41
(24) Ibid., l. 43 i l. 49
(25) Ibid., l. 42 i l. 44-46
(26) Ibid., l. 51-52 i l. 54
(27) Ibid., l. 50
(28) Ibid., l. 55
(29) Ibid., l. 56
(30) Ibid., l. 215-217
(31) KZ RS, Slubeni glasnik RS br. 85/05, l. 198-199
(32) Ibid., l. 200
(33) Licence Free Sofware Foundaton, htp://www.fsf.org/licensing/licenses/
(34) Projekat GNU, htp://www.gnu.org/sofware/sofware.html
(35) Creatve Commons, htp://creatvecommons.org/
(36) Prof Lorens Lesig, pravnik i flozof, tvorac CC sistema, htp://lessig.org/info/bio/
(37) Objavljeni i Creatve Commos sistemi u proceduri, htp://creatvecommons.org/inter
natonal/ srpski Creatve Commons sistem, htp://creatvecommons.org/internatonal/rs/
(38) Flickr, htp://www.fickr.com/creatvecommons/
Public Library of Science (PLoS), htp://www.plos.org/
BBC, htp://www.bbc.co.uk/creatvearchive/cal_group/index.shtml
Al Jazeera, htp://cc.aljazeera.net/
(39) Science Commons, htp://sciencecommons.org/
(40) Vikipedija na srpskom jeziku, htp://sr.wikipedia.org/wiki/
(41) Wikimedia Foundaton, htp://wikimediafoundaton.org/wiki/Our_projects
(42) htp://wiki.creatvecommons.org/FAQ htp://www.creatvecommons.org.rs/faq
(43) Nevenka Ant, Creatve Commons izmedju alternatve i nunost, Bilten br. 85, Mensa Sr
bije, Beograd, 2008
(44) Ibid.
Maja Rakovi
Internet i zakonodavstvo
Cilj predavanja je da se polaznicima kursa ukae na osnovne elemente zakonodavnog okvira rele-
vantnog za njihovu praksu u veb novinarstvu.
S obzirom na kompleksnost zakonodavnog okvira relevantnog za internet, koja prevazilazi mo-
gunost obuke u okviru jednog dvoasovnog predavanja, kao i na injenicu da e se zakonodav-
nim pitanjima u praksi i njihovom svakodnevnom radu bavit pravnici i advokat, ovaj kratki uvod
novinarima treba da poslui kao osnova za njihovo dalje samostalno istraivanje i pripremu za
interaktvnu diskusiju koja je predviena za samo predavanje, a treba da prui odgovor na dva
pitanja:
Kako su regulisana prava i obaveze relevantna za novinarsku praksu i kako ona funkcioniu
u onlajn okruenju?
Koje su teme internet zakonodavstva i politke aktuelne? Ova oblast je namenjena onima
koji ele da se bave izvetavanjem o razliitm politkim, pravnim i ekonomskim pitanjima
informacionog drutva.
Dakle, predavanje je zamiljeno u dve celine - jedna e bit posveena temi upravljanja interne-
tom, a druga pitanjima slobode izraavanja i inofrmisanja na internetu.
SLOBODA IZRAAVANJA I INTERNET
Sve meunarodne konvencije o ljudskim pravima propisuju zattu slobode izraavanja i pravo
na informisanje. Meutm, te odredbe uvek sadre i izvesna ogranienja, koja su uslovljena zat-
tom drugih prava. Adekvatan balans izmeu prava na slobodu izraavanja i informisanja sa drugim
pravima, poput na primer prava na privatnost, jedan je od kjunih izazova za medijsku politku i
zakonodavstvo.
Primer koji emo na predavanju koristt kao osnovu za diskusiju i analizu domaeg i evropskog
zakonodavstva relevantnog za slobodu izraavanja na internetu je lan 10 Evropske konvencije o
zatt ljudskih prava i osnovnih sloboda
1
koji u prevodu na srpski glasi:
1
Conventon for the Protecton of Human Rights and Fundamental Freedoms, CETS No.: 005,
htp://conventons.coe.int/Treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=005&CM=8&DF=13/04/2010&CL=ENG
Artcle 10
1
Freedom of expression
lan 10 Sloboda izraavanja
2
1. Svako ima pravo na slobodu izraavanja. Ovo pravo ukljuuje slobodu posedovanja sopstvenog
miljenja, primanja i saoptavanja informacija i ideja bez meanja javne vlast i bez obzira na granice.
Ovaj lan ne spreava drave da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzea.
2. Poto korienje ovih sloboda povlai za sobom dunost i odgovornost, ono se moe podvr-
gnut formalnostma, uslovima, ogranienjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u
demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednost, teritorijalnog integriteta ili javne bez-
bednost, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatte zdravlja ili morala, zatte ugleda ili prava
drugih, spreavanja otkrivanja obavetenja dobijenih u poverenju, ili radi ouvanja autoriteta i
nepristrasnost sudstva.
Osnova za novinarski rad je etka. Poznavanje relevantnog zakonodavnog okvira je potrebno, ali
od kljune vanost je poznavanje i delovanje u skladu sa novinarskom etkom i osnovnim meu-
narodno prihvaenim principima slobode izraavanja i standardima zatte ljudskih prava. Svako
takvo izvetavanje u demokratskim drutvima u velikoj meri prua garancije i za adekvatnu pravnu
zattu novinara, pred domaim ili meunarodnim sudom.
Kada su medijske slobode u pitanju regulisanje interneta esto se poredi sa tampom, a ne sa
drugim elektronskim medijima. Jedan od osnovnih razloga za veu intervenciju zakonodavstva u
radiodifuziji (radio i televizija) u odnosu na tampane medije jeste ogranienost radiodifuznog
spektra. Pravno gledano, tampa je tradicionalno imala mnogo manja zakonska ogranienja i u
demokratskim drutvima razvijeni su efkasni mehanizmi samoregulacije.
Samoregulacija postoji u razliitm profesijama, a zasniva se na defnisanju odreenih etkih
principa relevantnih za datu profesiju (poput, na primer, novinarskih kodeksa) i uzajamnoj sagla-
snost u okviru profesije da se u svakodnevnoj praksi deluje u skladu sa tm principima. Samore-
gulacija, odnosno reavanje sporova izmeu graana i medija od strane same profesije (posred-
stvom Saveta za stampu i Komisija za albe), a ne jedino kroz sudske procese, sa jedne strane tt
graane od toga da njihova prava budu ugroena od strane medija, a sa druge strane u velikoj meri
tt i same medije od vee intervencije (u smislu veih zakonskih ogranienja) drave, koja ima
obavezu zatte slobode izraavanja i informisanja, ali isto tako ima obavezu i zatte drugih ljudskih
prava i osnovnih sloboda. U okviru samoregulacije, profesija je ta koja kanjava svoje pripadnike
za krenje pravila i odstupanja od prihvaenih etkih principa, ttei na taj nain ne samo prava
drugih, ve i profesiju kao celinu i njen ugled u javnost.
Kada je u pitanju zakonodavstvo, teme dominantne u tradicionalnim okvirima regulisanja me-
dijskih sadraja - meu kojima su pitanja pristojnost, zatte maloletnika, manjina i ranjivih gru-
pa, dostojanstva i ugleda, privatnost, poverljivost, nacionalne bezbednost, autorskih prava,
zabrana govora mrnje, propagande, podstcaja nasilja, prikrivenog i obmanjujueg oglaavanja,
podstcaj kulturne raznolikost i medijskog pluralizma i dalje su aktuelne. Meutm, postavlja
se pitanje da li i kako se pravila razvijena za takozvani ofajn svet mogu adekvatno primenit i
u onlajn okruenju.
2
1 Everyone has the right to freedom of expression. This right shall include freedom to hold opinions and to receive and impart informaton and ideas
without interference by public authority and regardless of fronters. This artcle shall not prevent States from requiring the licensing of broadcastng,
television or cinema enterprises.
2 The exercise of these freedoms, since it carries with it dutes and responsibilites, may be subject to such formalites, conditons, restrictons or
penaltes as are prescribed by law and are necessary in a democratc society, in the interests of natonal security, territorial integrity or public safety, for
the preventon of disorder or crime, for the protecton of health or morals, for the protecton of the reputaton or rights of others, for preventng the
disclosure of informaton received in confdence, or for maintaining the authority and impartality of the judiciary.
Ubrzane tehnoloke i drutvene promene u oblast medija i komunikacija postavile su brojne
regulatorne izazove. Konvergencija telekomunikacija, medija i informacionih tehnologija nastala
tokom devedeseth godina utcala je na postepenu transformaciju medija, koja se pre svega ogleda
u brisanju granica izmeu tradicionalnih mas-medija i pojavu novih vidova komunikacije. U tekstu,
koji je posluio kao osnova za pan-evropsku diskusiju o potrebama redefnisanja tradicionalnog
shvatanja pojma medija, Karol Jakubovi (2009) Kao glavne odlike konvergentne digitalne komuni-
kacije navodi: multmedijalnu komunikaciju, nelinearni sadraj na zahtev, interaktvnost, asihro-
nu komunikaciju, individualizaciju, nosivost prijemnika i mobilnost prijema, nestajanje intermedi-
juma (tradicionalnih posrednika poput medijskih organizacija) i nastajanje neo-intermedijuma
koji pruaju mogunost novih usluga i sakupljaju, uvaju i oblikuju sadraje na sasvim nov nain.
3
U novom medijskom i komunikacionom okruenju dolo je do promene u nainima pristupa in-
formacijama, sakupljanja, kreiranja i distribucije informacija i sadraja. Mogunost interaktvnog
korienja medija stvorila je nove aktere. Korisnici (medijska publika) vie nisu samo konzument,
ve i proizvoai sadraja. Implikacije pojave takozvanog graanskog novinarstva su viestruke
i ukljuuju pitanja poput etke i odgovornost, ili demokratske partcipacije. Menja se i medijska
publika koja u obilju informacija i uz mogunost vee kontrole medijskih sadraja - kroz nelinearne
usluge na zahtev - postaje sve vie fragmentsana.
Sve ove promene imaju veliki utcaj na medijsko zakonodavstvo, a naroito injenica da se one
odvijaju velikom brzinom i da su u velikoj meri nepredvidive. Na primer, dananja uloga i utcaj na
drutvo internet pretraivaa ili drutvenih mrea, teko da se mogla predvidet pre desetak godi-
na. Kada se vremenom budu razvile (i potvrdile u praksi kao adekvatne) odreene pravne norme
koje tretraju ova pitanja, one e verovatno ve bit zastarele i neadekvatne u odnosu na neke nove
pojave u sferi komunikacija do kojih e u meuvremenu doi. U tom smislu, jedan od velikih izazo-
va je tehnoloka neutralnost, odnosno kako razvit medijski zakonodavni okvir i standarde koji e
bit tehnoloki-neutralni.
UPRAVLJANJE INTERNETOM
Ukoliko o temi interneta i zakonodavstva govorimo ne sa aspekta pravnog okvira relevantnog
za praksu veb novinara, ve sa aspekta izvetavanja o internetu i informacionom drutvu, onda je
svakako jedna od kljunih smernica za razumevanje politkih, pravnih, ekonomskih, drutvenih
karakteristka i aktuelnost u vezi sa internetom Forum o upravljanju internetom (Internet gover-
nance forum, IGF). Kroz tpinu novinarsku formulu izvetavanja i pitanja: ta, gde, kada, ko, kako,
zato, tema globalne debate o upravljanju internetom mogla bi da se posmatra na sledei nain:
TA?
Forum o upravljanju internetom uspostavljen je kao platorma za dijalog izmeu razliith aktera
i zainteresovanih strana, sa ciljem da se razmotre politka pitanja koja se odnose na elemente
upravljanja internetom, kako bi se obezbedili i podstakli odrivost, otpornost, sigurnost, stabilnost
i razvoj interneta.
Sam pojam upravljanja internetom defnisan je kao razvoj i primena - od strane vlada, privatnog
sektora i civilnog drutva, a u skladu sa njihovim ulogama - zajednikih principa, normi, pravila,
procedura donoenja odluka i programa koji oblikuju evoluciju i korienje interneta.
4
3
Jakubowicz, K. (2009). A New Noton of Media?. Strasbourg: Council of Europe. Dostupno na:
htp://www.coe.int/t/dghl/standardsetng/media/Doc/New_Noton_Media_en.pdf
4
Report of the Working Group on Internet Governance, WGIG (2005). Dostupno na: htp://www.wgig.org/docs/WGIGREPORT.pdf
GDE?
Prvi globalni forum o upravljanju internetom odran je u Grkoj (Atna, 2006), a zatm u Brazilu
(Rio de aneiro, 2007), Indiji (Hajderabad, 2008) i Egiptu (arm el eik, 2009). Ove godine IGF se
odrava u Viljnusu u Litvaniji od 14. do 17. septembra.
Po ugledu na globalni IGF osnovani su i brojni regionalni i nacionalni forumi o upravljanju inter-
netom. Evropski IGF, pod nazivom Evropski dijalog o upravljanju internetom (osnovan 2008) ove
godine odrava se u Madridu. Lokalni forumi odvijaju se u Danskoj, Nemakoj, Italiji, Velikoj Bri-
taniji, SAD, Rusiji, paniji, vedskoj...
KADA?
Odluka o uspostavljanju Foruma o upravljanju internetom doneta je na Svetskom samitu o infor-
macionom drutvu (eneva 2003, Tunis 2005). efovi drava lanica Ujedinjenih nacija pozvali su
Generalnog sekretara UN da sazove forum koji e omoguit politki dijalog izmeu razliith za-
interesovanih strana o pitanjima interneta, sa mandatom na pet godina. Ove godine na zasedanju
Generalne skuptne UN odluuje se o produetku mandata i nastavku IGF-a.
KO?
Uesnici Foruma o upravljanju internetom su predstavnici zemalja lanica UN, meunarodne
organizacije, privatni sektor, civilno drutvo, meu kojima su - ICANN, ITU, UNDP, UNESCO, OECD,
OEBS, Savet Evrope, Yahoo, Google, Microsof, Cisco, IBM, Skype, ISOC, Diplo fondacija, W3C, Ar-
tcle 19, Univerzitet Oxford, Sorbona, Sao Paolo, Madrid, itd.
Na poslednjem IGF-u odranom u Egiptu bilo je ukupno 1480 uesnika iz 116 zemalja sveta -
predstavnika vlada (28%), civilnog drutva (19%), tehnike i akademske zajednice (18%), privatnog
sektora (17%), meunarodnih organizacija (10%) i medija (8%).
5
KAKO?
Forum predstavlja platormu za razmenu iskustava, za meusobno koordinisanje tela koja se
bave razliitm aspektma interneta, za identfkovanje novih problema i pitanja koje treba reit
kroz regulatorne okvire ili druge mehanizme. U okviru razliith tematskih celina pristup, kritni
internet resursi, raznolikost, otvorenost, bezbednost, izgradnja kapaciteta, razvoj
6
odvijaju se
radionice i plenarne sesije.
Neke od tema radionica i sesija prologodinjeg IGF-a bile su: Drutvene mree i upravljanje
internetom pravna pitanja i izazovi, Autorska prava i pristup znanju, Balans izmeu slobode
izraavanja i privatnost na internetu, Pravni pregled cenzure i flitriranja sadraja na internetu,
Privatnost, pismenost i drutvene mree, itd.
Ceo proces zasniva se na principima transparentnost i partcipacije. Razliit akteri uestvuju u
pripremi programa i tematskih celina o kojima e se diskutovat na ravnopravnoj osnovi, a svi do-
kument, transkript i webcast sesija dostupni su na zvaninom sajtu Foruma i itava debata moe
se pratt putem interneta.
5
htp://www.intgovforum.org/cms/magabout/484-igf-sharm-el-sheikh-atendance-statstcs
6
Access, Critical Internet Resources, Diversity, Openness, Security, Capacity Building, Development
ZATO?
Vanost Foruma o upravljanju internetom ogleda se pre svega u tome to su razliit internet
akteri ukljueni u dijalog na ravnopravnim osnovama i to teme o kojima se raspravlja obuhvataju
najaktuelnija i globalno najznaajnija politka, pravna i ekonomska pitanja u vezi sa internetom.
Iako se na samom forumu ne donose obavezujue odluke, nema konsenzusa, nit usaglaavanja
stavova o pojedinim pitanjima, samim tm to su u diskusiju ukljueni svi kljuni akteri i donosioci
odluka vanih za funkcionisanje interneta (poput recimo Meunarodne unije za telekomunikacije
ili ICANN-a), kao i neki od kreatora interneta i veba (Vint Cerf, Bob Kahn, Tim Berners-Lee), utcaj
ovakve platorme na politku i zakonodavstvo u vezi sa internetom je od velikog znaaja.
Neka od moguih pitanja za diskusiju:
1. Koji domai zakoni su relevantni za novinarsku praksu i kako oni tretraju pitanja vezana za
internet?
2. Kako se osnovni principi i regulatorni izazovi, opisani u delu teksta koji se odnosi na slobodu
izraavanja na internetu, refektuju u postojeem EU i domaem zakonodavstvu?
3. Za novinare koji u cilju pripreme za svakodnevnu praksu izuavaju pravo i etku jedna od
dominantnih tema je pitanje klevete. Kako regulisanje klevete funkcionie u praksi kada je
u pitanju internet? Da li su vam poznat neki sluejevi tzv. turizma klevete (libel tourism)?
4. Kako pitanje ureivake odgovornost funkcionie na internetu?
5. Na koji nain je regulisan sadraj na internetu? ta je ilegalan, a ta tetan sadraj na inter-
netu? Ko je pravno odgovoran za sadraj na internetu?
6. Da li blogeri treba da imaju ist pravni status i zattu kao novinari?
7. Gde su granice izmeu javne i privatne komunikacije na internetu?
8. ta su mediji na internetu, u smislu javnog informisanja?
9. Kako funkcionie samoregulacija na internetu?
10. Koje teme globalne debate o upravljanju internetom su vane sa aspekta slobode izraava-
nja i prava na informisanje?
Korisni linkovi za pripremu za as:
www.coe.int/media
www.ec.europa.eu/informaton_society
www.intgovforum.org
www.eurodig.org
Reference:
Council of Europe (2009). Internet Governance and Critcal Internet Resources. Strasbourg:
Council of Europe.
Hirst, M. and Harrison, J. (2007). Communicaton and New Media: from Broadcast to
Narrowcast. Oxford: Oxford University Press.
Jakubowicz, K. (2009). A New Noton of Media? Strasbourg: Council of Europe.
htp://www.coe.int/t/dghl/standardsetng/media/Doc/New_Noton_Media_en.pdf
Kurbalija, J. (2009). An introducton to Internet governance. Malta: Diplofoundaton.
McQuail, D. (2006). New Horizons for Communicaton Theory in the New Media Age,
in A Companion to Media Studies, Ed. Angharad N. Valdivia. Oxford: Blackwell Publishing.
Orlik, P., Anderson, S., Day, L. and Patrick, L. (2007). Exploring Electronic Media Chronicles
and Challenges. Oxford: Blackwell Publishing.
Pavlik, J.V. (2008). Media in the Digital Age. New York: Columbia University Press.
Pember, D. R. and Calvert, C. (2007). Mass Media Law. New York: McGraw-Hill
Weber, R.H. (2009). Shaping Internet Governance: Regulatory Challenges. Zrich: Schulthess.
Welsh, T. and Greenwood W. (2001).McNaes Essental Law for Journalists. London: Bu-
terworths.
D
NOVE FORME INFORMISANJA NA
INTERNETU
VEB 2.0 I MEDIJI MASOVNIH KOMUNIKACIJA
Termin veb 2.0 (web 2.0) je u poslednjih nekoliko godina postao izuzetno popularan i zastupljen
najpre u sofverskoj zajednici, zatm vrlo brzo i u poslovnom i medijskom svetu. Najjednostavnije
reeno veb 2.0 predstavlja drugi period u razvoju veba i to je period koji jo uvek traje.
Termin veb 2.0 se prvi put pojavio 2003.godine, a prva konferencija posveena vebu 2.0 odrana
je 2004. godine. Sam naziv veb 2.0 se pripisuje Timu Orajliju (Tim OReilly), poslovnom oveku,
osnivau i vlasniku izdavake kue, kao i velikom zagovorniku pokreta i ideje slobodnog sofvera i
otvorenog koda (open source). Orajli je defnisao veb 2.0 shodno sofverskim reenjima i pomaci-
ma koji su obeleila ovaj period u odnosu na prethodni kao poslovnu revoluciju u kompjuterskoj
industriji koja e korist Internet kao platormu i iznedrit veliki broj sofverskih aplikacija koje e po-
stajat sve bolja kako ih vei broj ljudi bude koristo.
1
Sam termin veb 2.0 je ubrzo postao mnogo
vie od sofverskih aplikacija i obuhvata itav spektar komunikacijskih i medijskih praksi, kao i novih
kreatvno korisnikih navika, koje su nedugo zatm dobile i odgovarajua teorijska objanjenja.
Ove promene, novitet, kao i generalno pojava veba nisu mimoili ni medijsku industriju, nit
komunikacijske forme, kako interpersonalne, tako i masovne komunikacije, pa emo stoga u da-
ljem tekstu nau panju fokusirat na koncept veb 2.0 u medijskom kontekstu. Ali da bismo bolje
razumeli promene koje su nastale, kao i prednost koje veb 2.0 nudi, podsetemo se konkretnog
znaenja koje koncept Internet i veb nose u sebi.
Internet predstavlja globalni sistem meusobno umreenih kompjutera koji putem digitalne teh-
nologije omoguava prenos, protok i razmenu gotovo neograniene koliine informacija i podata-
ka, izmeu uzajamno povezanih korisnika. U svojim ranim danima Internet je bio mrea za tran-
smisiju podataka i komunikaciju zatovrenog tpa, dostupna samo vojnim, dravnim i akademskim
insttucijama. Vremenom je Internet bivao sve otvoreniji kako za spoljne komercijalne organizacije,
tako i za neinsttucijalizovane, pojedinane korisnike.
2

U komunikacijskom i mas medijskom diskursu, prava revolucija i znaajna promena nastaju tek
sa veom raspostranjenou i dostupnou Interneta, to se naroito intenzivira pojavom njegovog
vidljivog dela veba. Vrld vajd veb (World Wide Web) ili skraeno veb je osmiljen 1989. godine,
1
Vie o Orajlijevom Manifestu Web 2.0 na htp://oreilly.com/web2/archive/what-is-web-20.html
2
Pregledna istorija Interneta moe da se proita na htp://www.computerhistory.org/internet_history/
Web 2.0
Jelena Micki
kao globalni sistem informacija i podataka koji su dostupni na Internetu u formi hiperteksutalnih
setova dokumenata (hypertext), kroz koje je korisniku omoguena navigacija putem hiperlinkova
(hyperlink). Iako esto pogreno upotrebljivani kao sinonim za istu pojavu, Internet i veb nisu isto.
Veb je servis koji funkcionie na Internetu, ili jo jednostavnije, veb je vidljivi deo Interneta. Ogro-
mna vrednost veba ogleda se u lakoj dostupnost izuzetno velike koliine informacija, te za razliku
od nekadanjih tampanih enciklopedija i tradicionalnih naina skladitenja podataka i znanja u
bibliotekama, veb predstavlja instant bazu koja je slobodna, otvorena i besplatno dostupna za pre-
traivanje korisnicima irom sveta.
Veb onakvim kakvim ga mi znamo danas je nastao tek sredinom devedeseth godina prolog
veka, tanije sa pojavom brausera Mozaika 1994. godine veb postaje korisnicima prijatniji za
upotrebu, jer ovaj brauser po prvi put omoguava pojavljivanje grafkih element zajedno sa
tekstualnim na veb stranicama. Godine koje slede belee poveanu popularnost i interesovanje
javnost za veb. U ovom periodu takoe postaju uoljive neke od pojava koje su se manifestova-
le znaajnim poveanjem interpersonalne komunikacije putem imejlova, foruma, etova, kao i
sve veoj koliini sadraja i znanja koje je postajalo dostupno korisnicima na vebu. Ova faza ek-
spanzije popularnost i upotrebe Interneta i veba tokom devedeseth godina poinje da biva sve
bitniji faktor, i njegov utcaj se primeuje kako u polju kulture, komunikacijske industrije, tako i
drutvenih odnosa i ekonomije.
VEB 1.0
Period devedeseth godina, tanije od 1991-2003. je period ranog ili poetnog razvoja veba i po-
znat je pod nazivom veb 1.0. Sam termin veb 1.0 je retronim, nastao je nakon to je Tim Orajli ve
defnisao terminologiju i karakteristke veba 2.0. U periodu veb 1.0 moemo da mapiramo nekoliko
bitnih specifnost u sferi komunikacija i mas medija. Popularnost i ekspresivnu poetnu prisut-
nost Interneta i veba u gotovo svim segmentma ivota poinju da koriste i tradicionalni masovni
mediji (tampa, radio, televizija) koji ne proputaju priliku da iskoriste Internet, kao jo jedan medij
putem koga e dopret do svoje publike. Medijski sadraj koji se publici putem veba plasira je pro-
izvod mas medijske industrije, krojen po vrsto utvrenim standardima i kriterijumima medijske
profesije. Konkretno tampani mediji, i naroito dnevne novine svoj sadraj prebacuju na veb, gde
ga stavljaju besplatno na raspolaganje i konzumaciju svojoj italakoj publici.
Velika novina u prisutnost mas medija na vebu je sada i arhiva starijih medijskih tekstova i mo-
gunost njihovog pretraivanja koja se po prvi put nudi publici. Sama publika sada ima mogunost
da na par klikova miem stupi u direktni kontakt sa autorima/producentma sadraja koji konzu-
mira, i da taj ist sadraj istovremeno komentarie. Publika takoe po prvi put ulazi u interesantnu
interkatvnost kako sa novim medijem, Internetom, tako i sa medijskim sadrajem koji pretrauje,
i pratei hiperlinkove konzumira na nov nain. Istovremeno ova publika i dalje ispunjava svoju pa-
sivnu ulogu itaoca, odnosno konzumenta medijskog sadraja, bez preterano velike mogunost za
ispoljavanje sopstvenog miljenja ili kreatvne slobode. Iako je u pitanju nov medij, komunikacijska
praksa mas medija prema svojim itaocima ostaje verna dogmatskoj defniciji masovne komuni-
kacije: transmisija identnog sadraja, koji putuje od aktvnog autora do pasivne publike, koja je
autoru nepoznata i mnogobrojna. Povratna informacija od publike do autora moe da postoji, ali se
ne podrazumeva. to se samog sadraja na vebu u to vreme te, podsetmo se, to je vreme veb saj-
tova, stoga medijski sadraj pripada mas medijskim kompanijama, a ostali dostupan sadraj pripa-
da akademskim, dravnim i komercijalnim insttucijama, kao i izuzetno malobrojnim pojedincima,
koji svojim poznavanjem tehnologije programiranja imaju tu privilegiju da postave funkcionalno i
vizuelno veoma jednostavne line i statne veb stranice na kojima se sadraj ne menja.
U periodu veb 1.0 svaki pojedinac koji je imao pristup Internetu je mogao da pretrauje veb tra-
ei potreban sadraj ili informaciju, koju je mogao samo da ita, preuzima, tampa i eventualno
prosledi putem imail servisa. Svi ostali oblici interkacije, kao i mogunost kreiranja i postavljanja
sadraja od strane krajnjeg korisnika Interneta nisu postajali kao opcija. S obzirom da je dostupan
Internet sadraj u to vreme bio i daleko manjeg obima nego sada, bilo je mogue i jednostavnije
locirat njegovog autora.
U periodu veb 1.0 se na polju interpersonalne komunikacije razvija sve intenzivnija upotreba
imejla, foruma, etova i njuzletera (newsleter), kao oblika kompjuterski posredovane komuni-
kacije (computer mediated communicaton) jedan na jedan ili u maloj grupi. Po prvi put se u
istoriji komunikacije ist medij, Internet, korist kao sredstvo masovne i interpersonalne komuni-
kacije. Dok je mas medijska komunikacija na Internetu i dalje bila formalna, interpersonalna je,
kao i uvek poprimila manje formalne i personalizovane karakteristke, to e u mnogome utcat
na sam registar komunikacije u nekim novim formama medijskog izraavanja u sledeem perio-
du u istoriji razvoja veba.
VEB 2.0
Drugi period u razvoju veba jeste veb 2.0, koji je poeo 2004. godine i jo uvek traje, ali ovaj kon-
cept nikako ne sme da se ogranii samo na tehniki ili komercijalni razvoj veba, ve i na promenu
koja je nastala u interpersonalnoj i masovnoj komunikaciji, kao i mas medijskoj industriji. Ovaj
period je karakteristan po pojaanom ueu i kreatvnoj produkciji krajnjih korisnika, odnosno
publike masovnih medija i sve veoj proliferaciji razliith, naroito besplatnih, komunikacijskih i
medijskih servisa i kanala. Stoga ne udi da je u medijskoj praksi, kao i teoriji u poslednje vreme sve
vie prisutna upotreba i termina Media 2.0.
Period veba 2.0 je obeleila pojava izuzetno velikog broja ve pomenuth veb aplikacija, veinom
besplatnih i jednostavnih za korienje, koje su poznate i pod nazivom drutveni mediji (social
media). Za razliku od perioda Veb 1.0 gde je bilo potrebno specijalistko znanje, kao i posedova-
nje odreenih sofverskih programa za objavljivanje sadraja, sada se situacija dramatno menja.
Treba uzet u obzir da veb 2.0 i drutveni mediji nisu isto, jer su drutveni mediji samo jedna od
prepoznatljivih karakteristka veba 2.0.
3
Drutveni mediji se javljaju u izuzetno velikom broju razliith oblika i u najpopularnije i naju-
estalije sigurno spadaju: blogovi, forumi, Vikipedija (Wikipedia) i ostali viki kolaboratvni sajtovi,
drutvene mree kao sto su Fejsbuk (Facebook), Majspejs (MySpace), mikroblog Tviter (Twiter),
virtuelni svet Sekndlajf (Second Life), kao i zajednice (veb lokacije) na kojima se nalaze servisi po-
mou kojih se deli sadraj (content communites), Jutjube (Youtube), Flikr (Flickr), kao i ostale veb
lokacije koje predstavljaju mesto uzajamne komunikacije, partcipacije, kolektvnog ucea, spon-
tanog ili organizovanog, pojedinaca, grupa i insttucija.
Sigurno je svako od nas nebrojeno puta koristo Vikipediju kao besplatnu onlajn enciklopediju,
u kojoj se kriju odgovori na mnoga pitanja. Zarad lake, interesantnije komunikacije, ali i zabave,
imamo barem jedan profl na drutvenim mreama, verovatno na Fejsbuku, a itamo i po koji
privatni ili medijski blog. Mozda neko od nas ak i tvituje. Prihvatanje i upotreba svih ovih, kao i
mnogih drugih besplatnih alata ili servisa od strane korisnika Interneta je rezultralo i promenom
u njihovom ponaanju, komunikaciji i formiranju novih upotrebnih navika. Dok smo u periodu veb
1.0 mogli sa nesmetano da itamo, eventualno po neki put ostavimo svoj komentar, veb 2.0 je u
3
Vie o drutvenim medijima na htp://en.wikipedia.org/wiki/Social_media
nama probudio i kreatvnu crtu, pa mi sada ne samo da komuniciramo, ve sami piemo blogove,
fotografemo, komentariemo, ostavljamo linkove, delimo i prosleujemo dalje veb i drugi mul-
tmedijalni sadraj. Zbog ovakvog angaovanja korisnika Interneta nastao je jo jedan sinonim za
drutvene medije, a to je korisniki kreiran sadraj (user generated content).
4

Neki od postojeih drutvenih medija
htp://phun-ky.net/img/blog/img8d06a1a05b394f8e2ad5e323f23f5c6c.jpg
4
Detaljniji opis korisniki kreiranih sadraja je dostupan na htp://en.wikipedia.org/wiki/User-generated_content
U sve veem broj novih veb servisa obraa se izuzetna panja na korisnike potrebe, i korisnik
je sada po prvi put u prvom planu na vebu i Internetu. Za razliku od prethodne faze veba, kada je
bilo neophodno poznavanje tehnologije i ekspertsko znanje, kao i licence za rad kod tradicionalnih
masovnih medija, za uestvovanje u drutvenim medijima potrebni su dobra volja, posveenost i
umenost, dok su njihova tehnologija i upotrebna pravila svakom korisniku izuzetno pristupani.
Veb 2.0 po prvi put omoguava pojedincima, lanovima publike tradicionalnih mas medija da po-
stanu autori medijskog sadraja koji e postat dostupan na globalnom nivou irokom auditorijumu
putem na primer bloga i RSS tehnologije ili Jutjuba na primer. Na ovaj nain je nastala idealna
prilika da se glas drutveno angaovanih pojedinaca i grupa, koji ne poseduju formalno novi-
narsko iskustvo, ali imaju jasno izraeni stav dalje uje. Upotrebom drutvenih medije, odnosno
besplatnih veb komunicijskih alata, oni postaju autoritet kojima se veruje, a njihovi, najee blo-
govi, nose atbut zvaninih izvora nezavisne, pouzdane, vest i informacije, kao i argumentovanog
miljenja, koje spada u novi domen takozvanog graanskog urnalizma (citzen journalism).
5
Ovim
inom se na vebu i u okviru polja medija, masovnog informisanja i komunikacije javlja izvor vest
koji ne mora da bude insttucionalizovan, industrijski, istovremeno je pouzdan, utcajan i legitman.
Drutveni mediji putem Interneta omoguavaju svakom pojedincu koji poseduje volju da se obra-
t kako usko targetranoj i malobrojnoj Internet publici, tako i globalnoj masovnoj publici, to je
nekada bila eksklutvna prednost tradicionalnih masovnih medija.
Istovremeno i mas mediji u vebu 2.0 implementraju razliite forme novih komunikacijskih servisa,
i veliku panju posveuju interesovanju, ukusu i italako konzumentskim navikama svoje publi-
ke. Tradicionalna paradigma masovne komunikacije se redefnie i sada podrazumeva mas medijski
kreiran sadraj koji je potencijalno dostupan velikom auditorijumu. Koncept masovne publike se
anulira, a publika se doivljava kao jasno segmentsana, koja moe da se defnie shodno razliitm
vrednostma, korisnikim preferencama, konzumentskim navikama i demografskim atributma. U
alate veba 2.0 spadaju i veoma precizni merai koji omoguavaju kontnuirano praenje statstke
poseenost veb sadraja, kao i mnogo jasnije i detaljnije defnisanje svakog pojedinanog lana pu-
blike. Direktna povratna informacija od publike, odnosno komentarisanje sadraja, i komunikacija sa
mas medijima je sada ne samo poeljna, ve i deo svakodnevne prakse, te je masovna komunikacija
u kontekstu veba 2.0 dvosmerna i odvija se izmeu aktvnog autora, i takoe aktvne publike. lano-
vi publike su angaovani distributeri sadaja tradicionalnih mas medijskih kua, ali su i samostalni ili
kolaboratvni autori novog sadraja. Zapravo koliina sadraja koji je dostupan na vebu je sada ogro-
mna, i esto je teko identfkovat njegovog autora, pri emu se i verodostojnost i pouzdanost izne-
th informacija dovode u pitanje. Manje proftabilne organizacije, profesionalni pojedinci, a sve vie
i tradicionalni masovni mediji na Internetu svesni ovakvih naglih promena, odluuju se za produkciju
kastomizovanog medijskog sadraja koji nije namenjen svima, odnosno masovnoj publici, koja u
vebu 2.0 ni ne postoji, ve je ovaj sadraj namenjen usko segmentsanoj i jasno proflisanoj publici.
Samim lanovima publike razliit veb servisi, agregatori vest, kao to je na primer Google Reader
omoguavaju olakano praenje veb sadraja koji je fltriran prema kriterijumima i parametrima
koje korisnik zada.
Jo jedna novina u komunikaciji i medijima veba 2.0 se odnosi na autorska prava. Za razliku od
tradicionalne industrije mas medija gde je pitanje autorskih prava, kao i prava na distrbuciju sa-
draja striktno legalno defnisano, veb 2.0 i pojava korisniki kreiranog sadraja, pojedinana ili
kolaboratvna autorska prava i prava na distribuciju sadraja regulie nizom Kriejtv komns licenci
(creatve commons) ili skraeno CC licenci.
6

5
Vie o graanskom urnalizmu na htp://en.wikipedia.org/wiki/Citzen_journalism
6
Detaljno o CC licencama na htp://creatvecommons.org.rs/sta_je_creatvecommons
Veb 2.0 je doneo promene i na polju kompjuterski posredovane interpersonalne komunikacije
koja je nekada bila privatna i zatvorenog tpa (setmo se imajl prakse veba 1.0), te je sada ovaj vid
komunikacije esto otvoren i javan (Fejsbuk, blog, Tviter ili bilo koji drugi lini sadraj koji je dostu-
pan velikom broju Internet korisnika), ime Internet postaje medij gde se granice izmeu privatnog
i javnog esto veoma zamagljuju.
Evopska komisija (The European Commission) u svojoj publikaciji za Sigurniji Internet navodi di-
stnkcije izmeu prvog i drugog razvojnog perioda veba. Veb 1.0 karakterisale su sledee pojave:
preuzimanje veb sadraja (downloading), njegovo konzumiranje, korporatvni veb sajtovi, odvojeni
medijski format (audio, video, grafka, tekst) i statne veb stranice. Period veb 2.0 odlikuju po-
stavljanje sadraja (uploading), njegovo kreiranje, line i interkatvne veb stranice, kao i konvergen-
ciju medijskih formata u sadraj multmedijalne prirode.
7

U prethodno navedenom mogli smo da primetmo da veb 2.0 predstavlja mnogo vie od novog
fenomena koji se zasniva na digitalnoj tehnologiji i svakom pojedincu pristupanim sofverskim
reenjima. Ovaj koncept menja stari i oblikuje nov nain konzumacije i razmene, i nudi inovatvna
reenja u kreiranju sadraja. Veb 2.0 prua veliku kreatvnu slobodu svojim korisnicima, istovreme-
no redefniui tradicionalno pozicioniranje mas medija kao jedinog legitmnog izvora vest, infor-
macija i zabave. Promoviui kulturu dijaloga i ravnopravnu partcipaciju svih svojih uesnika, veb
2.0 menja i dominantna shvatanja masovne komunikacije i mas medijskog sadraja. Sve dok ideje
demokratnost i otvorenost, koje ine osnov ideologije veba budu vaile, i dalje e se insistrat
na pravu svakog pojedinca na nesmetani i slobodan pristup vebu kao izvoru informacija i znanja, a
sve u cilju samostalnog ili grupnog angaovanja, kreatvnog izraavanja, kvalitetnije komunikacije u
unapreenja opte drutvene informisanost i obrazovanja.

7
Publikacija Evropske komisije Sigurniji Internet je dostupna na
htp://ec.europa.eu/informaton_society/actvites/sip/docs/public_consultaton_prog/workshop_2.pdf
Blogovi
Jovana Tripunovi
BLOG
Smatra se da svakog dana nastane priblino 900 hiljada novih blogova. Slikovitje reeno, svake
sekunde nastane desetak novih. To znai da za vreme koje vam je potrebno da proitate ovu ree-
nicu, nastaje pedesetak blogova. Re je, oito, o globalnom fenomenu ije se postojanje ve dugo
ne dovodi u pitanje i, tavie, o pojavi koja se promilja ak i u visokim akademskim krugovima.
Blog je, za manje od petnaest godina svog postojanja, uspeo da se situira u svetu novih medija
kao najotvorenija forma komuniciranja. Uspeo je da pronae svoje mesto u relevantnim enciklo-
pedijskim odrednicama. Uspeo je da odoleva utcajima medijskih magnata i da ih, tavie, privue
sebi. Uspeva, a rezultat toga je pred vama, da nacrt jednog predavanja prilagodi sebi. Tok teksta
pred vama e, naime, s namerom da blogu oda poast, od njega preuzet formu hronoloki obrnu-
tog prezentovanja sadraja.
KAD BLOGA NEMA, SVE JE DOZVOLJENO
Komunikolozi su dugo veinu svoje panje posveivali takozvanim politkim blogovima, tako da
je umalo ostalo neprimeeno more koje se talasa u novinarskoj blogosferi. Iako je prvobitno i ko-
rien kao novinarski alat, novinarski blog je dogo ostao nerazvijen i nije mu posveivana naroita
panja. Tako je pre svega zbog toga to je ak i u svojoj osnovnoj, tekstualnoj formi, dovoljno dugo
zadovoljavao potrebe svoje zajednice korisnika. Drugo, blog platorme su ubrzo po popularizaciji
blog forme postale zatrpane hrpom linih i bezlinih blogova koji nisu davali prostora da moda
jedina, zaista korisna upotreba blog formata dobije na zamahu.
Blog je prvi put upotrebljen na nekom medijskom sajtu avgusta 1998. kada je Johnatan Dube iz
Charlot Observera objavljivao hroniku uragana Boni u vidu blog postova. Ekipa koju je kao novi-
nar tad predvodio imala je zadatak da na nekoliko sat alje informacije u redakciju, i to nije izi-
skivalo nikakav dodatni napor. tavie, oni bi te informacije svakako slali da bi kolege u redakciji
bile dovoljno informisane. Jedina razlika odnosila se na injenicu to su t tekstovi tada, po prvi
put u istoriji, bili dostupni iroj javnost. Od tada do danas, web novinarstvo je jedini odogovor u
kriznim situacijama, iako se mnogo vie snalaljivost oekuje od nekih, takozvanih toplijih medi-
ja, poput televizije ili radija. Kriza je sjajan poligon za drutvene medije, meu prvima blog. Tako
je, glavnu rolu odigrao 11. Septembra jer su tradicionalni mediji ostali nespremni, a kasnije su
ak u svojim zvaninim formama citrali blogove kao relevantne informacije. Tada je prvi put gra-
ansko novinarstvo odnelo pobedu nad tradicionalnim medijima. Onda su se oni, tradicionalni
mediji, dosetli pa su u svoje veb formate ukljuili blog platorme na kojima je svakome postalo
mogue da objavljuje svoj onlajn dnevnik. Ovakav suivot tradicionalnih i novih medija radi u
obostranu korist jer s jedne strane daje tradicionalnim medijima sveu krv, a s druge strane au-
torima blogova daje medijski prostor.
Blog se savreno uklapa u koncept graanskog, partcipatvnog novinarstva. On, naime, dozvo-
ljava novinaru ili pojedincu koji je amaterski zainteresovan za izvetavanje, omoguava da unosi
tekstove. Upravo zbog toga mnogi portali namenjeni graanskom novinarstvu predstavljaju blog
platorme koje objedinjuju vei broj novinarskih blogova.
Blog kao medij uspeva da prevazie mnoge nedostatke klasinih medija, naroito pritsak mo-
nika, politku redakcije ili nedostatak povratne reakcije. Blog, kao jedan od novih medija, nema
klasine posrednike ili uvare kapija (gatekeeper), pa samim tm ono to prenosi postaje nefltri-
rana vest, vrlo esto, vest iz prve ruke. Prva blog platorma u Srbiji koja je odgovorila na ovaj izazov
bila je blog platorma vebsajta B92. Posmatrano sa stanovita graanskog novinarstva kom blog
neminovno pripada, blog B92 predstavlja presedan. Naime, prilikom formiranja sopstvene blog
platorme, rukovodstvo je, po svemu sudei, vodilo rauna o tome da ljudi koje e ukljuit u svoju
blogosferu zastupaju vrednost za koje se zalae i B92. Presedan je upravo u tome to je pomenuta
platorma nastala kao ekskluzivno okupljalite osvedoenih prijatelja slinog miljenja i tek kasni-
je, porastom sopstvenog utcaja, neminovno privukla i ljude koji zastupaju suprotna stanovita.
Broj italaca bloga B92 varira u zavisnost od usijanost politke klime, ali drastno se poveava u
napetm drutvenim i politkim okolnostma. Poslednji put je odigrao klasinu ulogu informatora
tokom jula 2009. godine a u vezi sa saobraajnom nesreom u Egiptu. Tada je kroz blog, a jo vie
kroz komentare na blogu B92 u etar dospeo itav set informacija iz neposrednog okruenja ljudi
direktno pogoenih nesreom.
Kada govorimo o vezi izmeu tradicionalnih i novih medija, konkretnije, bloga, moramo naglasit
da blogeri, naroito oni koji se bave izvetavanjem ili komentarisanjem vest, oseaju sebe kao
kontrapunkt klasinog novinarstva. Oni zbog toga uoavaju sve greke i propuste starih medija. Blo-
gosfera reaguje nezavisno od naslova u klasninim medijima, drugaije reeno, blogosfera reaguje
ili na vest ili na izostanak vest, ali tu se utcaj klasinog novinarstva zavrava.
Dodir izmeu starih i medija nove generacije i posledice tog dodira, mogu se ocenjivat utca-
jem koji imaju na publiku. U prvi mah, stupanjem novih medija na scenu, otvoren je jo jedan
izvor informacija koji e se sa ve postojeim, borit u svetu otvorene konkurencije. S druge
strane posmatrano, novi mediji, preskaui pravila otvorenog trita grabe za sebe odreeni deo
publike koji vie nee ni oekivat da pravu, nefltriranu informaciju dobije od tradicionalnih me-
dija. Potovaoci bloga i njegovi apologet, sve otvorenije kritkuju novinarstvo korieno na stari
nain, osvrui se, pritom, na utcaj koji novinar trpi od redakcije i na nemogunost da ist ima u
vidu sve strane neke vest.
BLOG RASTE
ovek je stvorio blog, a blog mu je vrato istom merom. Slino se, kau religije, desilo i u odnosu
Boga i oveka. Nakon to je stvoren, blog je poeo da stvara i oslikava svet u kom postoji. Njegov
tvorac, bloger dakle, danas, pokazuju statstki podaci, pie svoje zapise samo radnim danima, sko-
ro kao da mu je to zanimanje. Onima ije zanimanje i jeste pisanje to ne bi trebalo da predstavlja
ita udno, a ponekad se ba oni najvie opiru, iako je to opiranje zapravo plivanje protv struje.
Struju bloga kao novog naina komuniciranja prat ak i formiranje novih rei, termina, kojim se
u blogom zaokruenoj zajednici oznaavaju pojmovi. U tom smislu, uvedene su rei poput: bloger
osoba koja uestvuje u blog komunikaciji, blogosfera zajednica blogera, blogistan sinonim
za blogosferu, ili ee, zajednica blogova sa ratnom tematkom, blogopotamus vrlo dug lanak
(post), fog lani blog iza kog se obino krije propaganda, metablogging pisanje bloga o blogu,
splog spam blog, blog koji ine iskljuivo reklame. Konano, litblog, kao blog posveen knjiev-
nost i critblog, posveen knjievnoj kritci. Bez obzira na postojanje itave terminoloke zbirke u
okviru koje je mogue ak i pojmovno razlikovanje blogova u odnosu na njihov sadraj, treba imat
u vidu da blog nastavlja da se zove i poima blogom emu god da je posveen. Izvorno gledano, blog
predstavlja zapis na internetu iji sadraj kreira pojedinac na osnovu svojih afniteta. S tm u vezi
moemo oekivat da postoji onoliko vrsta blogova koliko postoji blogera.
Vano je pomenut da postoje i takozvani kolaboratvni blogovi. To su oni blogovi koje ureuje
vie ljudi istovremeno i koji, po nekom nepisanom pravilu, meusobno nadovezuju svoje tekstove.
Sve vei broj blogera se opredeljuje za pisanje u okviru kolaboratvnog bloga jer ono, samo po sebi,
dovodi tekst do mnogo ire publike. Za kolaboratvno blogovanje se opredeljuju ne samo pridoli-
ce da bi privukle panju na sebe, ve vrlo esto i etablirani blogeri koji radije dele miljenje za to
veim brojem ljudi. Najea upotreba kolaboratvnog bloga uvia se u graanskom novinarstvu.
Naime, iznenadilo bi vas koliko onlajn magazina koje pratte su u osnovi kolaboratvni blogovi.
BLOG SE RAA
Najranijim blogom se smatra Links from the Underground iz 1994. godine iji je autor bio Justn
Hall, u to vreme student na Swarthmore koledu. Svoj potez je kasnije objasnio mladalakom po-
trebom da proba neto novo: Na koledu sam shvato da bi Proust (Prust) and Joyce (Dojs) voleli
web, i da bi, verovatno, pokuali da izvedu slian eksperiment, da piu, u hipetekstu, o ivotu.
1
Blog, kao termin pote od rei weblog, to oznaava dnevnik na internetu i prvi put ju je, kao
takvu upotrebio Jorn Barger 17. decembra 1997. godine oznaavajui njome svoj internet dnevnik
Robot Wisdom. Skraenu verziju, tj. termin blog, stvorio je Peter Merholz koji je, duhovito, izraz
weblog razdvojio u frazu We blog.
Blog moemo posmatrat kao formu koja se u komunikacionom smislu moe smestt izmeu e-
mail poruke i web-a, tanije kao formu koja je negde izmeu obraanja jednog jednom i obraanja
jednog svima. Pod blogom podrazumevamo vebsajt koji sadri hronoloki niz zapisa koji se, u za-
visnost od interesovanja autora odnose na razliite teme. Zapisi se sortraju od novijih ka starijim
to se smatra glavnom odlikom bloga, iako se taj manir koristo i u nekim ranijim interenet forma-
ma. Meu odlike bloga spadaju i injenica da posetoci mogu svojim komentarima da uestvuju u
stvaranju vebsajta, kao i injenica da je blog vebsajt koji se redovno aurira. Tipovi unosa koji su
na raspolaganju tvorcu i posetocima bloga variraju ne samo po sadraju, to se, imajui u vidu na
ideju internet dnevnika i podrazumeva, ve i po formatu i obimu. Blog se smatra polu javnom/polu
privatnom formom, jer, iako je u izvornoj varijant bloga, re o linim, dakle, privatnim zapisima
pojedinca, injenica da je blog ostavljen na uvid korisnicima interneta koji, osim itanja, mogu i da
komentariu zapise, ini ovu formu javnom u najirem smislu rei.
1
Dan Gilmore, We the media, Grassroots Journalism by the People, for the People, OReilly Media, 2004. htp://www.oreilly.com/catalog/weme-
dia/copyright.html
Linkovi
Istorija bloga htp://www.rebeccablood.net/essays/weblog_history.html
Wikipedija o blogu htp://en.wikipedia.org/wiki/Blog
Wikipedija o kolaboratvnom blogu htp://en.wikipedia.org/wiki/Collaboratve_blog
Wikipedija o vebu 2.0 htp://en.wikipedia.org/wiki/Web_2.0
Arhivirana verzija prvog bloga u slubi medija htp://web.archive.org/web/20010417195542/
www.charlote.com/special/bonnie/0828dispatches.htm
Jedan od poseenijih metablogova htp://www.hypergene.net/blog/weblog.php
Istraivanje o blogerima htp://www.pewinternet.org/Reports/2006/Bloggers.aspx
Alati za kolaboraciju
Jovana Tripunovi
ALATI ZA ONLAJN RAD REDAKCIJE, PROGRAMI ZA KOLABORACIJU
Svet izravnan valjkom globalizacije bitno se razlikuje od svih svetova koji su mu prethodili.
Promenjen je nain ivljenja, uenja, rada, druenja, sloiete se i izvetavanja. Gotovo svi as-
pekt ivota drastno se razlikuju od ranijih, a meu njima, svakako, i novinarski poziv u celini.
Imperatv brzine jai je nego ikada, nivo konkurentnost suroviji nego ikad ranije, a konzument s
pravom zahtevniji od svih prethodnih. Njima, konzumentma, dakle, na raspolaganju je ogroman
izbor izvora informacija od zvaninih do sasvim neformalnih, pa su samim tm, njihovi standardi
sve vii. Jedni mogui odgovor na to nalazi se u promeni koncepta, a novinarstvo se poslednjih
nekoliko godina sasvim vino nosi sa tm izazovom.
Prva ponuda koju je novinarstvo kakvo smo poznavali moglo da iznese pred konzumente svojih
proizvoda svakako je graansko novinarstvo. Uvoenjem ovog koncepta novinarski poziv postao
je otvoren za sve graane kojima je tme bilo omogueno da doprinose izvetavanju. Smatra
se da se prvi bljesak graanskog novinarstva javio tokom dogaaja zapamenih kao 11. Sep-
tembar. Tada je, naime, veina informacija kojima su rapolagali zvanini mediji, dolazila od ta-
kozvanih obinih graana. Ba kao to se prvi put pojavilo, graansko novinarstvo nastavilo
je da se iste u kriznim trenucima, mada je nalo svoju primenu i u svakodnevnom, klasinom
novinarstvu.
Iako je uvoenjem graanskog novinarstva uinjen veliki ustupak zahtevnoj publici, to nije bilo
dovoljno. Bez namere da ulazimo u analizu razloga, dovoljno je samo rei da je koncept graanskog
novinarstva jednim delom unizio i ugrozio tradicionalne medije, proirivi kompletan spisak po-
tencijalnih izvora informacija za itav set novih novinskih portala graanskog izvetavanja.
Osetvi se ugroenim, tradicionalni mediji pokuali su da nadomeste nedostatak. Reenje se
javilo u injenici da u okviru tradicionalnih medija radi vei broj profesionalaca koji udruenim
radom na zahteve publike odgovaraju daleko uspenije od obinih graana. Otvorio se prostor za
kolaboratvno novinarstvo (htp://en.wikipedia.org/wiki/Collaboratve_journalism), a ono, ma-
kar u svojoj osnovnoj ideji, nije nita drugo do redakcijski rad.
Nizom metamorfoza koje su sledile dolo se do dananjeg oblika izvetavanja koje se zasniva
na saradnji ali ukljuuje i saradnju sa aktvistma graanskog novinarstva. Zahvaljujui tome, na
raspolaganju nam je najbolje od svih novinarstava. Ili bar mogunost istog.
Saradnja o kojoj se govori zahteva alate koji je ine moguom i tu dolazimo na polje onlajn alata
za kolaboraciju. Svaki od internet servisa koji omoguava saradnju veeg broja korisnika za tli as
se pretvara u virtuelnu redakciju, a zahvaljujui konceptu veb 2.0, to je skoro svaki internet servis
koji poznajemo.
Analizirano sa stanovita dve osnovne tehnike platorme, misli se, pre svega na wiki format i
blog platorme, koje pripadaju veb 2.0 tehnologijama, uoava se irok spektar njihovih primena u
smislu kolaboracije veeg broja korisnika. Upravo zato se ovde bira da se o veb 2.0 tehnologijama
govori kroz prizmu analize wiki i blog koncepta. Oni e se, naime, analizirat paralelno ne bi li se
uoile njihove osnovne karakteristke.
WIKI SISTEMI I BLOG
Meu prvim veb 2.0 platormama pojavili su se mnogobrojni wiki sistemi, a najpre i najupeatljivije
kroz Wikipediju, slobodnu encikolopediju stvorenu radom malog broja entuzijasta. Istorijski pos-
matrano, nastanak wikipedije, moe se shvatt kao drutveni poetak veb 2.0 tehnologije. Wiki
je veb stranica koja se upotrebom jednostavne sintakse prilagoava i pretvara u gotovo bilo ta.
Upravo tako, wiki moe da nosi sve od teksta, preko grafke animacije do video projekata. Wiki
je u sutni sistem ideja koje je wiki zajednica spremna da deli i umreava. Zbog jednostavnost
upotrebe i mogunost da se prilagodi, wiki je postao sistem koji odgovara na razliite zahteve.
Koriste ga, naime, za saradnju u okviru poslovnog okruenja, za obrazovanje, za stvaranje encik-
lopedija, za renike, baze flmova i tako dalje. Wiki sistem je do danas evoluirao u konglomerat
platormi koje se mogu prilagodit gotovo bilo kojoj potrebi grupe ili zbira korisnika. Razlika izmeu
grupe i zbira uspostavljena je sa potrebom da se razgranie mogunost wiki platormi koje seu od
organizovanog delovanja legitmnih udruenja do eksperimentalnih platormi pojedinaca.
Kada je Ward Cunningham osmislio je Wiki koncept pokrenuvi prvu wiki stranicu 1994. godine,
imao je u vidu ideju o brzo i lako rastuem internetu iji sadraj e moi da dopunjuje vei broj
korisnika. Bez pretenzija da razmatramo porive koji su ga to naveli, vredi napomenut da je osnovni
koncept koji se neguje u okviru wikija upravo saradnja. Cela ideja poiva na saradnji. Saradnji i
brzini, da budemo sasvim precizni.
Znaaj wikija ogleda se u injenici da je upravo u okviru njega postalo mogue da se sadraj
unosi kroz interfejs kog odlikuje WYSIWYG sistem. WYSIWYG predstavlja akronim reenice What
you see is what you get, a sa stanovita istorije interneta predstavlja pravu revoluciju. Naime, sve
do uvoenja ovog koncepta, unos sadraja na internet strane podrazumevao je poznavanje kom-
plikovanih programskih jezika i kodova. Ist koncept olakao je i unapredio tehnike tampanja sa
personalnog raunara uinivi vidljivim budui izgled dokumenta ili slike.
Za sada ne postoji sistem koji je prilagoeniji promenama, izgradnji i preoblikovanju, kao to je
to wiki. Osmiljen kao online platorma, wiki se lako pretvara u kolaboraciono okruenje. Imajui u
vidu lakou otvaranja nove wiki platorme, dovoljno je lako zamislit rad redakcije na njoj. Dovoljno
je, naime, da se povodom znaajne teme kojoj redakcija treba da posvet panju pokrene platorma
i da joj se, nakon toga, prikljuuju svi srodni sadraji. Na taj nain ini se jednostavnim kasnije
obraivanje prie, a ak se ne iskljuuje ni mogunost potpunog prenosa sadraja sa wiki platorme
u konkretan medij.
Blog se, s druge strane, esto opisuje kao sutna veb 2.0 tehnologije. On je, istoriografski itano,
nastao kao veb dnevnik, kao stranica koju osmisli korisnik, a koja je otvorena i za utcaj drugih
korisnika, kako putem pisanja komentara, tako i odabirom odreenog bloga putem RSSa. Blog se
ve zbog svoje prirode moe koristt za saradnju meu kolegama, ali i kao virtuelna redakcija u ok-
viru koje autor teksta ostavlja mogunost za pitanja i komentare. Mogunost naprednijih blogova
ogledaju se i u multmedijalnost ija je primena podrazumevajua u svetlu novih medija. Upravo
zbog karakteristka bloga kao medija za razmenu miljenja i ideja, on se neretko uzima kao kolabo-
raciona platorma, mada, i dalje samo kao paralelni kanal za komunikaciju.
Osim klasinih blogova, a misli se na blogove pojedinaca, postoje i takozvani kolaboratvni
blogovi koje stvara vei broj pojedinaca. Ovakvi blogovi funcioniu ili kao agregatori veeg broja
pojedinanih blogova ili kao platorme na koje svoje tekstove upuuje vee broj autora. Ilustracije
radi, treba imat u vidu da je prilian broj portala graanskog novinarstva tehniki gledano zapravo
kolaboratvni blog. Najee je re o blogu koji vode razliit autori, dok je za itaoca to jedinstvena
strana putem koje se informie. Na ovaj nain blog se korist istovremeno i kao virtuelna redakcija,
i kao medij kolaboratvnog novinarstva.
U medijskom smislu blog je prvi put upotrebljen 1998. godine i to kao platorma na koju su
upuivane sve informacije koje je redakcija lista Charlot Observer prikupljala, a koje su se t-
cale uragana Boni. Arhivirana verzija tog bloga nalazi se na adresi htp://web.archive.org/
web/20010417195542/www.charlote.com/special/bonnie/0828dispatches.htm i odlian je prim-
er inovatvnost u pristupu.
GOOGLE DOCS
Znaajno mesto meu onlajn alatma za kolaboraciju svakako zauzima i Google docs. Re je o
Guglovom servisu koji, plastno govorei, izgleda kao MS Ofce u onlajn verziji. Ono to odlikuje
Google docs svakako je mogunost da vei broj ljudi radi na istom dokumentu, pa samim tm ini
moguim da, na primer, lanovi redakcije kroz saradnju pripremaju novinski tekst. Uslovi koje je,
u tom sluaju, neophodno ispunit su da svi lanovi redakcije ili bar tma koji zajedno obrauje
odreenu temu, imaju Googlove mejl naloge, to jest, Gmail naloge koji ukljuuju i Google docs.
Zahvaljujui ovom servisu mogue je aploudovat bilo koji dokument i to ili tako da on bude samo
vidljiv saradnicima, ili tako da oni mogu da ga menjaju. Ovakav nain rada u mnogome olakava
saradnju u okviru virtuelne redakcije.
Korisnici Google Docs servisa o mogunostma upotrebe
Prilino nalik sistemu saradnje koji nudi Google docs funkcionie i veb servis htp://writeboard.
com/ koji potpuno besplatno omoguava razmenu i aktvnu saradnju prilikom pisanja tekstova.
Mnogi od onlajn alata za kolaboraciju predstavljaju odlinu zamenu za realnu saradnju, a mnogi
deluju ak i naprednije od ive saradnje. Jedan od takvih je svakako i htp://www.bubbl.us/ ser-
vis koji omoguava onlajn brejnstorming, za koji vam je, ak i prilikom ivok kontakta neophodno
dosta vremena, i neretko buke.
Potreba za saradnjom pretvara, a ve je i pretvorila mnoge servise u alate za kolaboraciju. Moda
najbolji primer predstavlja Skype koji omoguava ne samo konferencijske telefonske razgovore,
ve i razmenu dokumenata izmeu veeg broja korisnika. Statstke pokazuju da je Skype ubedljivo
najkorieniji u okviru multnacionalnih komapanija, a pretpostavlja se da je tako upravo zbog nje-
gove prilagoenost kolaboracionim potrebama.
Pristupi li se pitanju onlajn kolaboracionih alata kreatvno, odgovor je mogue pronai u gotovo
svim veb servisima. Ne treba iskljuivat nit jednu mogunost koju nudi savremeni koncept inter-
neta. Nije, na primer, nemogu ozbiljan redakcijski rad u okviru, na primer, neke Fejsbuk grupe.
Navedimo samo kao primer da onlajn redakcija jedinog domaeg portala za srednjokolce, Mingl,
funkcionie u okviru virtuelnog okruenja upravo kroz jednu takvu grupu.
I wiki i blog i koncept, istovremeno i set alata koje nudi Google, ali i svi ostali onlajn alat za ko-
laboraciju smeteni su u samu sr logike drutvenog interneta, ali ukupna ostvarenost njihovih
kapaciteta zavisi od ideja koje su u njih spremni da uloe oni koji kreiraju sadraje, dakle vi.
Nove generacije i nove tehnologije uporedno sa njima znatno menjaju stvari kada je izdavatvo u
pitanju. Sve je manje onih koji e se radi nostalgije, i onog uvenog mirisa svee tampanih novina
opredelit za odlazak na trafku, kada im se iste informacije, esto u mnogo bogatjem obliku, prua-
ju na njihovom sobnom raunaru. Svet medija se radikalno menja, a na elu th promena je upravo
Internet koji, polako ali sigurno, zauzima prvo mesto kada je vreme konzumiranja nekog medija u
pitanju. Savremeni veb 2.0 servisi i njihova mogunost prilagoavanja pojedinano svakom korisni-
ku, doprineli su da umesto klasinog serviranja poruka karakteristnog za tampu i TV, dobijemo
medij koji sami kreiramo. Sve to na mnogo viem nivou od dosadanjih medija, gde kroz Internet
kao platormu, dobijamo i sve ostale.
Ove promene neminovno dovode i do promena u novinarskoj profesiji. Medijska tranzicija zahte-
va i prilagoavanje novim trendovima, a kada govorimo o istm svakako da nam prvo padaju pamet
drutveni mediji. Drutveni mediji su postali deo nae svakodnevnice, bilo da smo mladi koji e uz
kafu prepriavat svoje doivljaje sa Fejsbuka ili poslovni ljudi koji ire i razvijaju svoja poznanstva
kroz biznis klubove na LinkedInu. Doneli su veliku promenu u nainu na koji doivljavamo Internet,
postali su centralno mesto za razonodu najrazliitjim slojevima korisnika Interneta sa jedne, i ne-
zaobilazni komunikacioni alat sa druge strane, nadilazei sva oekivanja koja su u poetku postav-
ljana, bilo u pogledu broja korisnika ili vremena koje se na istma provodi.
Po Nielsen istraivanju iz januara 2009. godine Fejsbuk (Facebook) proseno poseuje preko 62
miliona jedinstvenih korisnika meseno, provodei na njemu preko 2 sata, to ga, ako ga posma-
tramo kao medij, stavlja rame uz rame sa televizijom kao medijem ispred koga prosean korisnik
provodi najvie vremena. Odmah iza Fejsbuka je i Majspejs (MySpace) sa 60 miliona, a slede ga
LinkedIn i u prethodnih godinu dana najbre rastua mikrobloging platorma Tviter (Twiter). Ovaj
fenomen nije zaobiao ni Srbiju, te veliki broj korisnika razliite starosne i interesne strukture, sva-
kodnevno provodi vreme na ovim sajtovima.
Sve ovo nas navodi da drutvene medije blie izuavamo sa aspekta veb novinarstva kako bismo
mogli to kvalitetnije da priemo irem krugu ljudi.

ZATO DRUTVENI MEDIJI?
Drutveni mediji se mogu defnisat kao vrsta veb stranica putem kojih je na jednostavan nain
omogueno spajanje savremene Internet tehnologije sa interakcijom korisnika. Sa aspekta raz-
Drutvene mree u veb-novinarstvu
Neboja Radovi
Fejsbuk, Twiter. Kako stvorit svoj internet imid?
granienja termina, drutveni mediji predstavljaju kanal savremene onlajn komunikacije koji za
osnovu ima Veb 2.0 tehnologiju.
Veoma je bitno napomenut da oni koji poistoveuju drutvene medije sa drutvenim mreama -
veoma gree: drutvene mree predstavljaju samo jedan segment mnogo ireg skupa drutvenih
medija, ali kao i ekonomska propaganda u marketngu, drutvene mree su najvidljiviji deo dru-
tvenih medija.
Najvee prednost drutvenih medija i razlog velike popularnost pojedinih servisa ovog tpa su:
Jednostavnost korienja - Svako moe da korist drutvene medije,
Prava dvosmerna komunikacija (konverzacija) - Generalno posmatrano, mali broj osoba
poseduje stvarnu kulturu konverzacije (pored davanja informacija, potrebno ih je i primat),
jer jednostavno sluaju, ali ne uju ta im se govori/pria/pie.

DRUTVENE MREE = KONVERZACIJA
Samo ime drutvene mree nam otkriva jednu od osnovnih aktvnost na ovom tpu servisa
druenje. One su mesto za prijatelje, poznanike, ljude sa istm interesovanjima, one su njihov
glavni komunikacioni alat. U prilog ovome ide i injenica da se drutvene mree danas intezivnije
koriste i od elektronske pote, to dodatno ute na to da je neophodno bit prisutan na njima.
Postavlja se pitanje na koji nain je ovu konverzaciju mogue iskoristt sa aspekta veb novinara.
Ovde, drutvene mree moemo prepoznat u nekoliko aspekata:
- generator sadraja praenjem poznath linost i strunjaka koje ih koriste
- praenje trendova korienjem analitkih alata
- promociju postojeih i novih izdanja i sadraja
- kontrola kvaliteta zahvaljujui interaktvnoj prirodi veba.
Drutvene mree kao generator sadraja

Spomenuta jednostavnost korienja drutvenih medija utcala je i na to da najiri drutveni
slojevi budu prisutni onlajn. Ono to je nama interesantno jeste da je veliki broj eminentnih
strunjaka i poznatnih linost prepoznao potencijale drutvenih medija, za promociju svog po-
slovanja i aktvnost. Svi oni, umesto da ih kontaktramo i traimo informacije koje su nam po-
trebne, sami objavljuju aktuelnost vezane za njihov ivot, a svakako najbolji primer ini spoj
poznath linost i mikrobloging servisa Tviter. Danas, aktuelnost iz ivota poznath linost mno-
go pre ete saznat na njihovim linim Tviter proflima, nego u novinama. Kratka forma od 140
karaktera, pogodna za korienje sa mobilnih aparata utcala je da se Tviter virus rairi irom
sveta omoguivi poznatma na stotne hiljada pratlaca, a danas predstavlja redovan izvor vest
iz ivota poznath linost. Najbolji primer za to verovatno predstavlja holivudski par Eton Kuer
i Demi Mur ije Tviter naloge brino prat preko 7 miliona ljudi irom sveta, a koji svoje aktvnost
svakodnevno prenose ovom auditorijumu.
PRAENJE TRENDOVA
Analitki alat koje nam prua internet doneli su nam dodatnu vrednost kada je praenje trendo-
va u pitanju. Sve one ve spomenute konverzacije generiu oblak konverzacija kroz koji moemo da
saznamo koliko su neke teme zaista popularnije od drugih. Dok na pretraivau Gugl to moemo
saznat na osnovu broja rezultata koje nam ponudi za odreenu kljunu re (ili grupu kljunih rei),
Twiter trending topics i Facebook Lexicon nam daju jasan i aktuelan prikaz popularnost/traenost
neke teme. Prologodinja smrt popularnog pevaa Majkla Deksona u potpunost je preplavila
drutvene medije, i uinila ak krai prekid rada servisa twiter.com. Zanimljivo je da se sve ovo
dogodilo u nekoliko sat te imamo priliku da se jo jednom uverimo u brzinu objave i irenja infor-
macija na internetu.
PROMOCIJA KROZ DRUTVENE MREE

Sada, kada imamo sadraj i svesni smo da je on zaista popularan postavlja se pitanje kako ga
promovisat tako da nae eljenu publiku. Dok su prve dve funkcije mahom zanemarene, promo-
cija na drutvenim mreama je veini verovatno i sinonim korienja drutvenih mrea. Spomenuli
smo ve kao prednost jednostavnost i veliki broj korisnika, a ne smemo zaboravit i injenicu da
je voenje naloga na ovim servisima, ako izuzmemo ljudske resurse, besplatno to daje dodatnu
motvaciju za korienje.
Da bismo detaljnije objasnili promotvnu ulogu drutvenih medija iskoristemo primer magazina Story.

Primer 1: Story
a. Fejsbuk
Onlajn nastup magazina Story na
Fejsbuku sastoji se od fan strane
brenda Story koji se sastoji od on-
lajn i tampanog izdanja. Nekoliko
puta dnevno, u intervalima obino
duim od jednog sata (da ne bi do-
lo do zasienost) na strani se dele
najzanimljiviji sadraji tog dana,
dok se tampano izdanje promovie
skraenim sadrajem i naslovnom
stranom koja se menja po izlasku
svakog broja. Pored deljenja sadra-
ja, posebnu pogodnost predstavlja
i mogunost promocije deavanja
u organizaciji Story marketng tma.
Zahvaljujui interaktvnoj prirodi
Fejsbuka, urednici samog sajta, kao
i organizatori deavanja u jako krat-
kom period dobijaju povratnu informaciju o tome koliko je neka informacija traena/kvalitetna to
dalje moe usmerit njihov rad.
b. Tviter
Tviter u Srbiji nije servis sa tolikom bazom korisnika kao Fejsbuk, ali kombinacija sa celebrity
magazinom ispostavila se kao pun pogodak. Razlog lei u injenici da se Tviter dobrim delom per-
cipira kao servis koji koriste poznat te je Story tviter nalog jedan od najpraenijih na domaem
tritu kada su mediji u pitanju. Pored deljenja informacija poput onog na Fejsbuk-u, ovde imamo
i mogunost komunikacije sa poznatm linostma, a ostvaruje se i saradnja sa slinim medijima
koji imaju prisustvo na ovoj drutvenom mrei. Tviter je tpian predstavnik real tme web-a te je
odlian za promociju deavanja i izvetavanje korisnika o istm u toku samog deavanja. Slanje foto
i video snimaka sa lica mesta na kompatbilne servise Twitpic i Twitvid daju dodatnu vrednost ovom
nalogu i pribliavaju korak blie svet poznath krajnjim korisnicima.
INTERAKCIJOM DO LOJALNOSTI

Interaktvnost internet naglaava dvosmernu komunikaciju, te je danas lake nego ikada dobit
povratnu informaciju o vaem radu. Knjiga albi je ceo Internet gde se ljudi mogu pozitvno ili
negatvno izrazit o Vaem delu. Koliko god nam promocija bila u fokusu kada su drutvene mree u
pitanju, njihova verovatno najvea vrednost se nalazi u povratnim informacijama koje dobijamo od
naih krajnjih korisnika. Skupa istraivanja trita sada moemo delimino zamenit reakcijom naih
korisnika na informacije koje objavljujemo. to informacije izazovu veu panju to je vrlo verovatno
da su i vie traene, a kada se kreemo onako kako to veina krajnjih korisnika eli dodatno ih vezu-
jemo za na brend, ime dobijamo lojalne korisnike koji su centralna fgura marketnga od usta do
usta. Upravo ovaj tp marketnga najkarekteristniji je za drutvene mree, svaki od ovih korisnika
dobru priu o brendu iri svom krugu prijatelja, ime dodatno interesuje i druge ljude za na rad.
Ovime iza nas ne stoji samo brend, ve i na lojalni korisnik, a njegovi prijatelji nas prepoznaju kao
omiljeni magazin/ ili kao omiljenog novinara njihovog prijatelja ime se daje posebna drutvena
vrednost celoj prii.

TRANSPARENTNOST PRE SVEGA
Kakav god bio nastup na drutvenim mreama, na kraju je bitno da ono to se komunicira bude
tano, i da se u potpunost to stoji iza toga. Prednost Interneta jeste u njegovoj viralnost, lakoi
irenja poruka, i mogunost da se za kratko vreme doe do velikog broja korisnika, ali isto tako se
moe doivet i suprotna sudbina. Internet pamt, sve to objavimo bude negde zabeleeno ak i
ako mi to obriemo. Manipulacije koje mogu da nam donesu privremenu dobit, poput objave la-
nih informacija, mogu dugorono da utu na to da izgubimo najlojalnije korisnike, a samim tm i
njihovu mreu prijatelja ime sabotramo steenu reputaciju.
Za detaljnije informisanje o drutvenim mreama i novinarstvu preporuujemo sledee lokacije:
- htp://cyberpoetca.blogspot.com/2009/08/novinarstvo-i-drugi-demoni-izazovi.html
- htp://www.blogowski.eu/2009/08/17/real-tme-veb-i-novinarstvo/
- htp://www.blogowski.eu/2009/09/28/cuvari-informacije/
- htp://www.draganadjermanovic.com/2008/12/22/pr-ovci-u-ratu-sa-blogerima/
- htp://www.draganadjermanovic.com/2009/02/06/utcaj-blogova-na-novinare-brodeur-
istrazivanje/
- htp://www.draganvaragic.com/veblog/index.php/1382/koliko-su-drustveni-mediji-main-
stream/
- htp://www.draganvaragic.com/veblog/index.php/673/ap-studija-news-20-novi-model-
pisanja-vest-1-2-3/
- htp://www.draganvaragic.com/veblog/index.php/484/social-media-releases/
- htp://www.guardian.co.uk/media/pda/2009/sep/18/oxford-social-media-conventon-
2009-journalism-blogs
INTERNET MARKETING VS. TRADICIONALNI MARKETING
Skoro svako poslovanje zahteva efkasnu marketng strategiju da bi uspelo. Dobra marketng stra-
tegija moe pomoi u poslovanju i na duge staze. Uspeh svakog poslovanja zasniva se na prodiranju
proizvoda/usluge do ciljanog korisnika. Oglaavanje je veoma vano za postavljanje proizvoda u
centar panje. I zbog toga, reklamiranje proizvoda efkasno pomae u poveanju prodaje.
Marketng je vana strategija za poslovanje i sadri veliki broj efektvnih metoda. Tradicionalni
marketng se korist odavno, ali danas Internet donosi nove pravce u reklamiranju poslovanja i
deluje na dalje poimanje marketnga.
Tradicionalni marketng podrazumeva pronalaenje medija (tampa, radio, TV, itd) ija se demo-
grafja (godine, pol, itd) najblie oslikava nekom postojeom ili eljenom bazom korisnika. Onog
trenutka kad se ova demografja potvrdi, sadraj, brend, artkli itd. se plasiraju pred potencijalne
korisnike sa nadom da e privui njihovu panju.
Biznis na netu
Dragana Vukajlovi
Tradicionalne marketnke ideje se i dalje mogu koncentrisat oko ofine strategije. One vam
svakako mogu pomoi u irenju poslovanja na lokalnom nivou. Tu spadaju ideje kao to je davanje
oglasa u lokalnim novinama, televiziji i radiju. Takoe, postoje i drugi naini klasinog marketnga:
tampanje esttki, oglaavanje u utm stranama, posteri, bilbordi itd. Meutm, sve ovo je esto
jako skupo, pogotovo za manja i srednja preduzea.
Sada ulazimo u doba Internet marketnga. Ne, ve smo u njemu. Produktvniji, a jefiniji marketng.
Gomila sadraja koji se nalazi na Internetu jednostavno eka da korisnik doe do njega. Preko
pretraivaa, uglavnom. I preko reklamiranja.
KAKO PROMOVISATI SADRAJ NA INTERNETU
Tradicionalni marketng korist demografju odreenog medija kako bi preko veeg broja popula-
cije doao do ciljanih potencijalnih kupaca.
Internet marketng radi potpuno suprotno jer ciljani kupci trae na internetu ono to im je po-
trebno. Naini na koje moete doi upravo do njih su:
1. SEO, optmizacija prema zahtevima pretraivaa va sajt/blog se mora nai u prvih 20
rezultata na Google-u (poeljno u prvih 5) za vama bitne kljune rei. Ako vas nema, nije dobro
uraen SEO. Pozabavite se tme!
2. PPC kampanje, plaanje po kliku ako imate veliku konkurenciju u svom poslu, potrebno
je izdvojit se nekako. Na pretraivau se to radi preko plaenih rezultata po principu: defniete
svoje kljune rei i oglase za njih, a plaate samo onda kad neko klikne na neki od vaih oglasa i
doe na va sajt. Ako ste dobro defnisali rei, trebalo bi da dobijete i veliki broj potencijalnih kori-
snika/kupaca. PPC kampanja moe da se vodi i kroz kontekstualne oglase.
3. Email marketng prilagoen i izdizajniran email (newsleter) koji sadri neke zanimljivost
i novine za vae korisnike kao to su: obavetenja, promocije itd. Svi korisnici primaju taj email.
Ali pravu vrednost nam daju drutvene mree, i to besplatno.
4. Facebook postoji nekoliko naina promocije na ovoj drutvenoj mrei: plaene reklamice
uz pomo kojih moete tano da odredite svoju ciljnu grupu, grupa ili fan stranica preko kojih mo-
ete besplatno da plasirate svoj sadraj svim lanovima, i sopstveni profl.
5. Twiter drutvena mrea i platorma za mikrobloging. to imate vie korisnika koji vas
prate to vie moete da ispromoviete svoj sadraj. Ne postoji mogunost plaenog oglaavanja.
Prvi korak koji ukljuuje online reklamiranje jeste va sajt/blog. Dobra komunikacija izmeu pro-
davca i korisnika moe da podigne vezu na vii nivo.
Napredne internet statstke ova metoda nam donosi mnogo vie informacija nego to je samo
pitanje koliko poseta ima neki sajt. Ove statstke omoguavaju vlasniku sajta da ima veoma bitne
informacije kao to su: Odakle posetoci dolaze (refereri)? Koliko dugo se zadravaju na sajtu? Koja
stranica je najpopularnija sa strane korisnika? Sa koje stranice korisnici najvie odlaze sa sajta? Naj-
bitnija stvar kod statstka jeste mogunost ustanovljavanja problematnih delova sajta i izmena
kampanja prema svemu tome.
U budunost, sajtovi e bit mnogo vie personalizovani, kako se budu okretali prema potroa-
ima i raznim trinim niama. Internet marketng kroz audio newsleter-e e verovatno postat
mnogo pristupaniji za ciljanu publiku. Druga predvianja za budunost internet marketnga su:
50% eksperata tvrdi da e i dalje bit mogue razmenjivat besplatan, muziki sadraj pu-
tem P2P (peer-to-peer) mree .
59% eksperata se slae sa predvianjem da e se raunari sve vie i vie irit u podruju
poslovanja i dravnih organa tako da e neminovno postat delovi aparata, telefona, auto-
mobila pa i odee.
56% eksperata se slae da e se telekomunikacije i kolovanje od kue proirit, zbog ega
e se granica izmeu slobodnog vremena i posla smanjit pa e se u skladu sa tm i dinamika
porodice promenit.
57% eksperata se slae da e se online kolovanje proirit celim svetom i da e prei u
formalni nain edukacije zbog ega e student moi, uglavnom, da se grupiu prema zajed-
nikim interesovanjima i znanjima, a ne samo prema godinama.
Uzimajui sve ove stvari u obzir, internet marketng je jedan od najvanijih aspekata Interneta i
mnogi ljudi smatraju da ova oblast ima jako dugaku budunost, pored samog Interneta.
ALI, DA BISTE BILI USPENI MORATE IMATI KVALITETAN SADRAJ!
Vebanje pisanja
ta mislite, kako ete dolazit do ideja za svoj blog/sajt? Pa, ideje su svuda oko nas, samo ih treba
trait i primett. A kao dodatna pomo koristte svoju kameru na telefonu i uslikajte sve zanimlji-
vo nata naiete. Neka vest moe da se vrt oko samo jedne slike.
Od ideje do rasplamsavanja
Imat dobru ideju je jedna stvar. Pretvaranje u tekst/blog post je sasvim druga. Ukratko, da bi
tekst bio koristan, mora da bude koristan veini ljudi, ne samo vama.
Rasplamsavanje nastaje kad je vaa ideja ula u mnoge glave. Ako napiete neto to je vama
interesantno to moe da ostane samo kao neki plamiak u vaoj glavi. Ali ako napiete neto to
e ljudi poelet da ire dalje, onda priamo o pravoj stvari. To je cilj.
Konkretne vebe pisanja
Poenta je da piete kad god moete, gde god da ste. Nije dobro rei: Pisau svakog jutra ili Pola
sata pre spavanja odvojiu vreme za pisanje. Potrebno je vebat kad god imate vremena, pa ma-
kar to bilo i 5 minuta dok sedite u banci i ekate na red.
Kako?
Razmiljajte o emu biste pisali. Napravite beleku o tome o emu razmiljate. Snimite kratke
video ili audio snimke ili jednostavno napiite to na zadnjoj strani rauna. ta god da radite, razmi-
ljajte o tome ta biste mogli da piete.
Napiite pasus gde god da stgnete. Ako sedite u kafu i ekate drugaricu koja kasni 10 minuta,
eto prilike da napiete bar deo svog teksta. Zavrite ga dok budete sedeli na wc olji.
itajte tue tekstove. Ovo se takoe rauna u vebanje pisanja jer dok itate, videete da li ita
moete da unapredite u svom pisanju.
Objavljujte esto svoje tekstove. Jo jedna stvar koja moe da naudi vaem pisanju jeste uvanje
gomile tekstova u draf-u, koje nikad niste objavili. Jer istna je da ono to nije objavljeno, ne rauna
se. Pokaite svoje tekstove na sajtu, blogu, gde god. Samo ih pokaite. to vie objavljujete, vie e
vas ljudi pronalazit, pratt, ime stete mogunost da dobijate to vie feedback-ova.
A ta ako ne uspete iz prve?
ivot nam baca razne lopte. Ne zaboravite da kroz vebanje pisanja moete sti negde gde niste
ni sanjali. Budite otvoreni ka tome kao to se otvarate pred bilo kojim iskustvom u ivotu. Ponekad
ete iznenadit sami sebe.
I nastavite da piete. Nastavite da vebate. Pokuavajte stalno nove stvari. Jedini nain da budete
sve bolji jeste da radite na tome, da vebate, da paljivo sluate ta drugi priaju/piu o vama, da
pratte druge.
Foto: Oscar Berg
Na slici iznad, moete videt sa kojih strana dobijamo ideje za sadraj (input), i kako na sadraj
plasiramo drugima (outpost).
Zato je internet jo dobar? Sebe moete predstavit u jo boljem svetlu (samo ne preterujte, bu-
dite uvek svoji), moete da pazite ta ete napisat, koje ete fotografje postavit i uvek imate do-
voljno vremena da smislite poeljan odgovor. U realnom ivotu je mnogo tee predstavit se onako
kako neko oekuje jer tada su budna sva ula i s mukom se sakrivaju mimika, odsustnost, gafovi
Psihijatar dr Zoran Ili
BRENDIRANJE SEBE NA INTERNETU U POSLOVNE SVRHE
Ti nisi specijalna osoba. Nisi ni lepa ili jedinstvena snena pahuljica. Ti si organska materija koja
trune kao i sve ostalo. Tyler Durden (Brad Pit), Fight Club.
Zato gradit lini brend?
Recimo, vi elite da postanete poznat i utcajan novinar (za poetak). Iako postojite u realnom
svetu, zato to ne biste uradili i online? Jak lini brend je miks reputacije, poverenja, panje i delo-
vanja.
Lini brend vam daje mogunost da se razlikujete u moru slinih ljudi. U sutni, vi reklamirate
sebe kao neto drugaije od ostatka pakovanja. Da li vam je to potrebno? Ne znate? Ok, da li
elite da vas meaju sa ostatkom pakovanja?
Redakcija za koju radite moe da pomogne u izgradnji brenda, ako je i ona ima. Ali ako ste sami
po sebi brend, vi ete izdii redakciju a to se plaa.
A posebno se plaa ako postanete web celeb.
O brendu generalno
Koja je razlika izmeu sajta B92 i Blica? Razlika u dizajnu, svakako, ali ta tano iste njihov
brend? Nezgodno pitanje, ha?
A jo kad dodamo da su oni najposeeniji informatvni sajtovi kod nas, ta ih dodatno razlikuje od
ostalih koji moda imaju i bolji dizajn?
Koristan, informatvni i pravovremeni sadraj koji pruaju.
Ljudska strana brenda
Kao prvo, zapamtte da brendiranje nije gluma. Budite to to jeste. Vrlo brzo ete bit otkriveni
ako glumite neto to niste.
Drugo, moda ete htet da koristte neki alijas, zato to se plaite Interneta i pijuna. To je ok,
s tm da se va brend nee tako lako povezivat sa moguim poslom, osim ako ne idete unaokolo
objanjavajui kako imate tajni identtet. Mira Adanja Polak, Brankica Stankovi, Teofl Pani, Ju-
goslav osi, Olivera Kovaevi svi su poznat - pod svojim imenom.
I konano, brendovi su kompleksni i nisu jaki zbog jedne svoje osobine. Madona ima mnogo vie
od samo jednog elementa brenda. Budite kompleksni i razliit i interesantni. Samo, budite sigurni
da moete u jednoj jednostavnoj reenici da kaete ko ste vi zapravo pa e i drugima bit lake da
vas prihvate.
Tehnologija brendova
Po nekima, Google je sistem za upravljanje reputacijom. I da, svako ko gradi svoj brend na in-
ternetu e se sloit sa tm. A kako to Google ute na vau reputaciju? Probajte sledee: ukucajte
svoje ime i prezime u polje za Search. ta ste dobili u rezultatma pretrage? Da li ste zadovoljni kako
vas Google vidi? I, da li vas ima uopte?
Pre nego to objasnim kako Google meri vau prisutnost, vano je da znate da je najbolje da se
brendirate lino kroz svoj blog. Nije loe imat svoju stranicu kao novinara na sajtu izdanja za koje
radite. Ako nemate ni jedno ni drugo, morate imat LinkedIn nalog (www.linkedin.com, profesional-
na socijalna mrea). Sledee je Facebook nalog (www.facebook.com, socijalna mrea) i/ili Twiter
nalog (www.twiter.com, socijalna mrea i platorma za mikrobloging).
ta god da imate, a trebalo bi skoro sve, mora da se nae na prvoj stranici Google rezultata.
A ovo su neke od stvari koje Google korist da bi izmerio vau prisutnost:
dolazei linkovi sa drugih izvora ako elite da neko linkuje va sadraj, on mora bit jako kva-
litetan posebno ako elite da dobijete link sa nekog jako bitnog sajta.
odlazei linkovi ka kvalitetnom sadraju ovo je zapravo vie zbog dobrih kontakata, ali zasi-
gurno pomae da dokaete da ste vrlo prisutni.
itljive, pretraive stranice ako Google moe da shvat o emu priate na svom sajtu to znai
da verovatno onda i imate neto dobro da ponudite svetu.
Konstantno auriranje sadraja Google vie ceni sveinu nego neto bajato (zar to ne
volimo svi?)
Prikljuivanje direktorijumima Google eli da zna da ste svoj sajt prijavili na sve bitne pre-
traivae, direktorijume i agregatore blogova.
Tehniki kvalitet Google rauna i mnoge druge vrednost, kao to je pisanje sadraja koje
prat standard, zbog kojih je njemu onda mnogo lake da razume sve to se nalazi na vaem
sajtu.
To su principi o kojima Google brine, a i tako vas ljudi pretrauju na internetu.
Ali ne zaboravite da ipak sve ovo radimo zbog ljudi, jer ljudi su oni koji donose odluke. Dakle,
hajde da vidimo ta se rauna u va jak lini brend, sa ljudske strane.
Sluanje
Ostavljajte korisne komentare na onim blogovima koji spominju vas ili se pozivaju na vae
tekstove.
Koristte Yahoo! Site Explorer da biste videli ko vam sve linkuje sajt.
Pratte druge koji se bave vaom oblau interesovanja. Uite od njih.
Sluajte miljenja lidera u drugim oblastma, vidite kako moete da primenite njihove ideje na
sebe.
Ne zaboravite podcast-e (audio zapise). Pogledajte iTunes i pronaite ljude koji govore o vaoj
oblast interesovanja.
Istraujte stvari kao to su miljenja posetlaca /zajednice, bilo da su pozitvna ili negatvna,
ukoliko elite da poboljate rezultate.
Osnovni koraci
Osnovni korak je va blog/sajt. Blog nije potrebno da ima svako, ali veina ljudi koja eli da
brendira sebe bi trebalo da ima.
Kupite ukoliko moete domen koji je lak za pamenje, lak za izgovor, sa imenom koje odgova-
ra sadraju. Nemojte se pravit previe pametni!
Dobar layout ne mora mnogo da kota, a i pokazuje da niste od onih koji samo kopiraju nekog.
O meni stranica na vaem sajtu bi trebalo da bude o vama i vaem poslovanju, i u sutni bi
trebalo da bude poslovan. U svakom sluaju mora bit o vama.
Omoguite jednostavno ostavljenje komentara na svom sajtu.
Budite sigurni da posetoci mogu da prate blog putem RSS-a.
Koristte fontove i boje koje su lake za itanje.
Sajt pretrpan reklamama nije sajt koji itaoci ele da poseuju. Budite paljivi.
Obratte panju na to koje widget-e koristte u navigaciji. Budite ozbiljni po tom pitanju.
Brzina uitavanja stranice je kljuna. Svaki put kada napravite izmene na blogu testrajte brzinu.
Prijavite svoj sajt na svim boljim pretraivaima.
Koristte WebsiteGrader.com da bi ste se uverili da va sajt odgovara zahtevima Google-a.

Nalozi na drutvenim mreama
Morate imat naloge na nekima od ovih sajtova da bi ste doprineli irenju sopstvenog brendiranja.
Morate imat nalog na Twiter.com ukoliko imate svoju publiku koja vas prat.
Facebook i/ili MySpace su korisne drutvene mree gde moete postavljat svoje sadraje
(pogledajte sledeu listu).
Napravite nalog na Flickr.com kako biste postavljali svoje fotografje.
Napravite nalog na YouTube.com kako biste postavljali svoje video zapise.
Napravite nalog na LinkedIn.com kako biste uspostavili svoju profesionalnu mreu.
Napravite nalog na Gmail.com za korienje ne samo email-a ve i kalendara, dokumenata itd.

Postavljanje sadraja van bloga
Postavite RSS svog bloga na Facebook uz pomo aplikacije Flog Blog ili neke druge.
Linkove ka svojim nalozima na drutvenim mreama obavezno postavite na LinkedIn profl.
Postavite link ka svom blogu u svoj email potpis.
Postavite link ka svom blogu na sve svoje profle na drutvenim mreama.
Koristte drutvene mree kako biste sa drugima delili svoje najbolje sadraje.
Ne zaboravite mesta kao to su forumi, budite i na njima aktvni.
Sadraj
Redovno aurirajte sadraj. Ako ne svakodnevno, onda bar tri puta nedeljno.
to vie drugi mogu da koriste va sadraj, to e ga vie i zavolet.
Piite kratke tekstove sa mnogo pasusa da bi ih ljudi lake itali.
Slike privlae panju italaca. Pokuajte da imate makar jednu sliku po postu. (Ne zna se zato
ovo ima efekta, ali izgleda da doprinosi podizanju panje.)
Piite o razliitm stvarima na svom sajtu. Intervjui, kako da tekstovi, novine i drugo e sva-
kako privui vie panje.
Ograniite broj I ja takoe postova na ne vie od tri meseno. Drugim reima, budite originalni.
Povremeni tekstovima u kojima nabrajate neke stvari esto su veoma dobri za privlaenje panje.
Piite strasno, ali budite kratki (osim ako ne piete listu od 100 saveta).
Uzmite u obzir i dodavanje audio i video zapisa u svoje tekstove. YouTube snimak sa vama u
glavnoj ulozi moe mnogo doprinet vaem linom brendingu, pogotovo ako delujete prijatno.
Manje je vie!
Konverzacija
Ostavljanje komentara na tuim blogovima e pospeit svest o vama.
to su vai komentari korisniji, to vie pokazuju vae znanje.
Paljivo pratte diksusije kako biste mogli da im se prikljuite u svakom trenutku.
Nemojte bit hvalisavi, to niko ne voli.
Postavljajte pitanja na kraju svojih tekstova. Potujte svaije odgovore. Uite iz konverzacije.
Budite samouvereni. Traenje potvrde da ste dobri je esto znak slabost.
Nikada se nemojte previe branit ako vas neko napada. Budite taktni.
Nemojte brisat komentare u kojima vas kritkuju. Obriite vulgarnost, spam i teko uvredljive
komentare. (Napravite pravilnik o komentarima na blogu kako biste se ogradili zbog brisanja.)
Zajednica
Zapamtte da su zajednica i vaa ciljna grupa dva razliita pojma.
Omoguite svojoj zajednici da vas lako pronae.
Doprinosite njihovim blogovima i projektma.
esto se zahvaljujte ljudima na njihovom vremenu i panji.
Proslavljajte vane informacije (dogaaje) u svojoj zajednici kao to su roendani na primer.

lanovi vae zajednice znaju zajedno vie nego vi sami. Postavljajte im slobodno pitanja.
Izvinite se kada zabrljate. I pritom budite iskreni.
Pratte ta se deava u konkurentskim zajednicama, to moe da bude jako korisno. Saznajte
ko ih poseuje, zato i kako komuniciraju.
Licem u lice
Imajte pri sebi jednostavne i informatvne vizit karte. Uvek!
Verujte svom sagovorniku.
Garderoba i spoljanji izgled i te kako znae, ine oveka. Voleli bismo da nije tako, ali jeste!

Nauite da se ukratko predstavite i uvebavajte ga esto.
Raspitajte se o ljudima koje sreete. Pokuajte da ih upoznate to bolje.
Nemojte od samog poetka trait poslovne kontakte. Umesto toga, traite zajednika inte-
resovanja.
Nauite kada treba ljubazno da odete.
Ne pokuavajte da ostvarite kontakt sa svima u prostoriji. Upoznajte 6 do 10 novih, ali bitnih
ljudi.
Nikada ne sumnjajte da ste vredni onoga to radite.
Ako ste uasno stdljivi, pokuajte da pronaete svog oveka od akcije za javne dogaaje.
Radite domai unapred (pronaite neiji poslednji blog post, pronaite tu osobu na Google-u
itd.). To e vam pomoi da se oseate kao neko ko zna o emu pria.
Neka va prvi kontakt sa nekim bude uz pomo oiju. Mnogo je monije nego to moete da
zamislite.
Promocija
Promoviite druge ee nego sebe
Hvalisanje ni za ta drugo nije korisno osim za va ego.
Linkovanje i promovisanje drugih je dobar nain da pokaete da vam je stalo do njih.
Ne linkujte ba svaki post. Samo najbolje.
Jo jedan nain promocije: budite gost bloger na tuim blogovima.
Jo jedan nain promocije: postavite video sni-
mak na YouTube sa URL linkovima.
Jo jedan nain promocije: koristte statuse na
svom LinkedIn i Facebook profle.
Trudite se da ne aljete previe email-ova u ko-
jima sebe promoviete. Umesto toga, samopro-
mociju uvijte u neto to ima vrednost za druge.
Ponekad, samim tm to radite neto veoma
dobro je vredno toga da vas drugi promoviu.
Pokuajte.
ELEMENTI LINOG BRENDINGA
Samopouzdanje na prvom mestu
Da li ete sami, uz pomo prijatelja ili samomotvacionih knjiga nauit kako da uoite i utvrdite
stvari koje ste radili u svojoj glavi da biste dostgli sve to ste eleli da ostvarite, zaista nije bitno. to
vie uite to ete bit uspeniji svake godine.
Budite ono to jeste
Veoma je bitno da budete ono to zaista jeste. Madona nije pokuavala da bude neko drugi, zar ne?
Brendovi za koje znamo i koje volimo postoje zato to imaju sopstveni identtet. U svetu interneta sa
silnim i ja takoe fazama, brendiranje gubi na znaaju ako svako provali da ste ist kao i svi drugi.
Ponudite kvalitet
Brendovi zbog neega opstaju. Va brend mora da nudi kvalitet.
Shvatte ta moete najbolje da ponudite, i drite se toga vrsto. Ako ne pravite odlian proi-
zvod, a to je va doprinos svetu, zato bi ikoga bilo briga za va brend?
Budite odgovorni
Bit pouzdan je osnova za va brend. Ako niste pouzdani, nee vam pomoi mnogo ni to ste
dobra osoba, ili veoma interesantna. Jedino to je vano je pomaete ljudima da neto postgnu.
Uradite ono to kaete. I stalno to radite.
to ste vi vie pouzdani, to e se va brend vie cenit.
Insttucija sami za sebe
Na svaki posao koji prihvatte, gledajte kao na jo jedan projekat. Na svaki projekat gledajte kao
na jo jednu ansu. Sa svakim razgovarajte profesionalno kao da ta osoba trai partnerstvo sa vama
i vaom kompanijom. Ovo e vam pomoi da stavite sve to radite u neki okvir.
Nisu funkcije i ttule ono to je bitno, bitno je iskustvo. to pre to shvatte , ivot e vam postat bolji.
I zato je vano da nauite da gledate izvan organizacije kojoj pripadate. Ne da biste je napustli,
ve da biste shvatli kako vi moete da pomognete u vie stvari.
Neprestano radite na sebi i uite
Uite iz svih bitnih izvora. itajte odline knjige. Pratte sve interesantne blogove uz pomo Goo-
gle Reader-a, Netvibes-a i sl., i nauite kako da prikupite informacije koje su bitne za ono za ta ste
vi zainteresovani.
to vie budete uili, to ete vie imat ta da ponudite. Ostanite dosledni svojoj ideji o tome ko
ste i ta elite da ponudite svetu, ali budite kreatvni, i stalno teite ka tome da uinite svoj brend
korisnijim i vrednijim za ostale.
Nauite da dobro komunicirate
Nemojte samo komunicirat, ve to radite kako treba. Nauite da blogujete tako da ljudi ele da
proitaju ono to imate da kaete. Nauite koji od vaih postova e kako utcat na vae posetoce.
Komunicirajte verbalno.
Uite kako da prezentujete neto od organizacija i individualaca koji to ozbiljno rade. Obratte
panju na to kako profesionalci govore i nauite iz toga to su vam pokazali.
Uvek teite ka tome da komunicirate u pravcu koji iste poentu vaih informacija. To se moe
smatrat vrednou.
Strast pokree lini brend
Strast razmiljanja i planiranja je ono to pokree najbolje u nama. To je ona neumorna tenja da
uradimo neto to smatramo da je bitno koje e nas unapredit u mnogo razliith smerova.
Klju vaeg uspeha u ivotu jeste da pronaete i uvrstte ovu istu strast.
Najbolji savet povodom ovoga jeste da ponekad vaa strast moe da bude u vezi sa onim to je tre-
nutno interesantno svetu. Samo, ne folirajte. Naprosto, nee potrajat, a va brend e patt zbog toga.
Strast je teko isfolirat
Autentnost je bitna. Veina ljudi moe da oset autentnost bez mnogo truda. Takoe, mogu
da osete i ako odlutate od onoga to vam je zaista vano. Zato, budite iskreni prema svojoj strast.
A evo i saveta za to: ako ste odjednom toliko nezainteresovani za neto, razmislite da preete na
neto to e zadrat vau strast i panju.
Evo neega o emu treba razmislit: U redu je da krenete dalje sa onoga za ta ste bili strastveno
vezani, ak i ako je to ono to defnie itav va brend. Moete potrait i neki korak sa strane koji
pokazuje dodirnu taku sa vaom strau, ili ak moete poet skroz iz poetka. ini se obeshra-
brujuim, ali e se isplatt na kraju.
Strast sadri greke i neuspeh
Nikada ne brinite o tome da li radite neto pogreno, runo, da li nervirate ljude neim. Naravno,
nemojte to da radite namerno, ali se nemojte uplait ako ste to uradili. Kako moete strastveno
da stvarate, ako ste zabrinut da ete prei granicu. Nemojte VREATI oseanja ljudi, i naroito,
priznajte kada niste u pravu, izvinite se, pokuajte ponovo bit prijatelji, i nastavite dalje.
Sa ljudima, obavezno se potrudite da ispravite tamo gde ste nekoga nagazili ili iznervirali U
poslu, ako vae strast neto povrede, pokuajte da obnovite i vidite gde to vodi.
ivot nema dugme da uradimo neto ispoetka, i ubrzo ete shvatt ko je zaglibljen u prolost, a
ko je fokusiran da izvue iskustvo za bolju sadanjost I budunost.
Usredsredite se na one koji razumeju ovo poslednje. Prolost je tu da uimo iz nje, a ne da bi nas
muila. Pravite greke. Izvinite se. Ponovite. Ali NIKADA ne gazite po ljudima.
Razvijajte se iz svoje strast. I slobodno podelite svoju strast.
Strast iziskuje rad i razmiljanje
Ovo je veoma znaajno: samo prianje o stvarima sve vreme nije ba isto. Morate da uete u
igru. Isprobavajte stvari, eksperimentite, radite nove stvari, saraujte sa drugima, POMAITE dru-
gima, i delite svoja razmiljanja i ideje.
Predloite nove stvari, a zatm vidite da li moete da ih isprobate. Radite na neemu u laboratoriji
pa to pokaite svima na svetu.
Strast nije I ja takoe igra
Budite svoji uvek. I verujte da je ono to je jedinstveno i bitno u vama upravo to to e ljudi elet
i zbog ega e vas i potrait na prvom mestu. Nai svoje note je teko i zahteva malo truda, ali kada
jedanput doete do njih, svirajte ih glasno i jasno.
ta je sledee?
To ima mnogo veze sa vama. Da li elite da sagradite svoj brend da biste bolje promovisali svoju
frmu u svetu? Ili elite da uspostavite sebe kao solo igraa? Stategija mora da proizae iz vaih
ciljeva, a vai potezi e proizai iz te strategije. Lini brending je tema o kojoj se ve neko vreme
govori, ali je postala aktuelna u poslednje vreme. Zbog ega je to tako? Delom pokazuje kako je
Internet postao nae radno mesto, ono od ega ivimo i gde se druimo. Teko je donosit toliko
informacija online koliko donosimo uivo, ili bar mi tako verujemo.
Jak lini brend uglavnom zavisi od dva faktora: kredibilnost i vidljivost. Ako imate veliki broj kon-
takta ali ljudi nisu sigurni ime se vi bavite, to znai da treba da ojaate svoj brend i da pokaete
ljudima ko ste vi zapravo.
Ako ima ljudi koji vas zaista cene i vole da rade sa vama, ali nema ih mnogo oko vas, to znai da
morate da morate da se pokaete, da ljudi mogu da dou do vas.
Vidljivost + Kredibilitet = Lini brend
Koliko vas je trailo sebe na Internetu?
Guglanje sebe nije pitanje sujete, to je odlian nain da proverite sopstveni brend menadment.
Vae internet prisustvo samo poboljava svest o vaem linom brendu svidelo vam se to ili ne.
Nije bitno na kom se trenutno mestu nalazite to se te poslovanja. Ali ako ne moe nita o vama
da se nae na Internetu, kako mislite da moete da se takmiite sa drugima koji ve postoje tamo?
Uostalom, sve ono to je bitno da prikaete o sebi na Internetu jeste zapravo ono to se nalazi na
prvoj stranici Google rezultata, kada neko ukuca vae ime.
Dobra vest je da upotrebom sajtova koji imaju veliku poseenost i koji objavljuju mnogo novog
(sveeg) sadraja na dnevnom nivou, kao to su Facebook, Twiter, LinkedIn i sl., moete da gradite
i/ili da pojaavate svoj lini brend veoma direktno i brzo.
9 STVARI KOJE MORATE U STARTU DA URADITE
Da biste ojaali svoju online mreu prijatelja, morate nekako i doi do njih. Najjai kontakt je ipak
onaj uivo. Ali da li ste spremni da se predstavite svetu i uivo? Ponite sa fokusiranjem i krenite
polako po koracima.
1. Budite spremni. Obucite se reprezentatvno i uvek imajte kod sebe vizit karte.
2. Izaberite 2 dogaaja svake nedelje na kojima moete da upoznate bitne ljude za svoj posao.
Nebitno da li je to rano ujutru, tokom radnog vremena ili posle posla, samo idite tamo.
3. Budite konstanto na deavanjima. To ne znai da treba bukvalno svaki ispratt, ali se potru-
dite da budete prisutni na nekoliko uzastopnih kako bi vas ljudi upoznali, upamtli i videli da
zaista postojite.
4. Priajte sa ljudima, ne budite stdljivi. Najbolji utsak ete napravit ako postavljate dosta pita-
nja. Ljudi vole da priaju, pa ako im omoguite da priaju o stvarima koje vole oseae se kako
provode odlino svoje vreme. Meutm, potrudite se da pripremite stvarno dobra pitanja.
Pitanja tpa ta mislite o vremenu? vas ne vodi u dobrom smeru, zar ne? Umesto toga, pitajte
ih o njihovim poslovnim ciljevima, da li su ranije bili na ovakvim dogaajima, zato su sad
odluili da dou?
Uvek zavrite razgovor tako to ete se zahvalit na prijatnom razgovoru i razmenit vizit
karte.
I ne priajte ni sa kim predugo, tu ste da biste se povezivali sa ljudima.
5. Kad doete kui sa gomilom vizit karata, prvo to ete uradit je da ih upiete u svoju listu
kontakata.
6. I jo jednom da podsetmo: odravajte svoje naloge na zlatnoj trojci: LinkedIn, Facebook,
Twiter.
7. Kad imate kontakte i svoje naloge, vrlo lako moete da se poveete i online sa ljudima koje
ste upoznali. Svaka od ove tri mree daje mogunost da import-ujete svoje kontakte i da na
taj nain pronaete ljude. Kad ih pronaete, dodajte ih kao svoje online kontakte. Budite
sa njima u vezi.
8. Poaljite svakoj osobi, koju ste dodali , privatnu poruku. Na Facebook-u i LinkedIn-u to mo-
ete uradit odmah, dok im aljete zahtev za dodavanje u svoju mreu. Na Twiter-u im
morate poslat odvojeno poruku.
Efekat upoznavanja ljudi na nekom deavanju traje od 2-4 nedelje. Ali kad se poveete sa
njima preko neke od ove tri mree, efekat traje dok god imate svoj profl na mrei. Na pri-
mer, ako promenite posao i to aurirate na svom proflu, svi vai kontakt e bit obaveteni
o tome, ak I oni koje ste upoznali pre godinu dana na nekom deavanju.
9. Ako se desi da za neku osobu pomislite Bilo bi dobro kad bih stupila u kontakt sa njom, i
ako zaista to ima nekog smisla za va posao, onda se pobrinite da to i uradite.
Marketng se zasniva na kontaktma: imat dovoljno kontakata sa pravim ljudima dok gradite sliku
o sebi. Online umreavanje daje na znaaju onim kontaktma koje ste upoznali na nekom deavanju.
Kod korienja drutvenih mrea, morate i pazit na svoje ponaanje. Sledea ilustracija odlino
pokazuje kakve sve vrste profla na Twiter-u postoje. Pronaite se.
Izvor: crazycrackerz.com
1. Novi lan motvie ga radoznalost ta je to Twiter. Obino otvaraju nalog zato to su
njihovi prijatelji ili neko iz porodice to uradili. Naalost, obino piu poruke koje nemaju
nikakvu svrhu: Vodim psa u etnju. To nikoga ne interesuje, ali ljudi toleriu na poetku.
2. lan koji eli da se promovie motvie ga mogunost promovisanja linog Brenda, i zbog
toga i otvara nalog. Naravno, trudi se da dokae da on nije tu samo zbog toga. Follower-i ga
prate jedno vreme, da vide u ta e prerast.
3. Smor aka social media whore motvie ga to to moe da se hvali ljudima o svojim po-
slovnim i drugim poduhvatma i na taj nain privlai panju samo na sebe. Follower-i ga
toleriu neko vreme.
4. Kuka motvie ga to moe da ispoljava svoje nezadovoljstvo u svakom trenutku. Misli se
da su ene uglavnom takve, ali je dokazano da ima vie mukaraca koji to rade. Follower-i
ih obino blokiraju.
5. Ekspert kom se veruje motvie ga to e ga ljudi i prepoznat kao eksperta. Njih je dobro
pratt ako vas zanima oblast u kojoj on radi.
6. Osoba za primer motvie ga to to moe da pomogne drugima. Follower-I ga obino obo-
avaju jer je uvek tu da odgovori na svako pitanje.
49 PITANJA O LINOM BRENDINGU
Evo jedne zanimljive vebe koja e vam pokazat koliko je zaista bitno stvorit svoj lini brend.
Postavite sebi sledeih 49 pitanja i dobro razmislite o njima. Pokuajte da zapiete 5 ili 10 najbitni-
jih stvari za koje ete se obavezat da ete radit na njima kad naiete na slabost. Takoe, budite
sigurni da moete sebi da jasno napravite putanju za one stvari koje radite dobro.
1. ta te ini nezamenljivim?
2. Na koji nain daje neku vrednost?
3. ta te ini drugaijim od ostalih?
4. Da li predvodi ili prat zajednicu?
5. ta za tebe znai status quo?
6. Zato si ba t najbolji?
7. Zbog ega iko treba tebe da slua?
8. Da li voli da isprobava nove stvari?
9. Kada si poslednji put proitao neku knjigu?
10. Na koji nain komunicira svoje vrednost?
11. Koji su to trendovi koji oblikuju novu ekonomiju?
12. Kako moe sebe da postavi prema tm trendovima?
13. ta pronalazi o sebi kad pretrauje svoje ime na Google-u?
14. Koji su tvoji ciljevi? Da li su svi fksni?
15. Da li ima zapisane planove kako da ostvari svoje ciljeve?
16. Da li preuzima ve neke korake kako bi ih ostvario?
17. Za kakvu kompaniju radi? Vizionarsku ili za dinosaurusa?
18. Da li pretraujete preko Google-a, Bing-a ili Yahoo-a?
19. Koliko virtuelnih kontakata ima?
20. Da li se povezuje sa utcajnim ljudima?
21. Da li prat najmanje 20 blogova iz oblast koje te interesuju?
22. Da li komentarie na blogovima bar nekoliko puta nedeljno?
23. Kada si poslednji put napisao neto s im se neko nije sloio?
24. Koje su najvee ideje koje ima u svojoj glavi? Da li ih uopte ima?
25. Da li osea ar u stomaku koji te pokree?
26. Ako ne, ta moe da upali taj ar?
27. Da li uiva u svom poslu?
28. Da li radi neto po navici iako ne vidi neki interes od toga?
29. Da li moe da nabroji 5 drutvenih mrea i da opie kako one funkcioniu?
30. Koje nove stvari trenutno ui?
31. Da li razmilja?
32. ta je tvoj lini brend?
33. Da li prat odreene stvari na internetu kroz na primer Google alerts?
34. Na koji nain promovie svoj lini brend?
35. Da li ima lini brend?
36. Gde eli da bude za 1, 5, 10, itd. godina od danas?
37. ta si poslednje radio, a da nije uspelo?
38. Kada si poslednji put probao neto novo?
39. Kada ne zna odgovor na neko pitanje, da li ide na Google?
40. Da li veruje u kreiranje okolnost oko sebe?
41. Koji uspeni ljudi su oni kojima se divi?
42. ta te vodi ka ivotu koji je zaista tvoj?
43. Da li si prvi rangiran na Google-u kad se ukuca tvoje ime?
44. Da li ima blog?
45. Moe li da napravi blog?
46. Da li moe da napie eBook o neemu u ta se razume?
47. Da li moe da pita nekog bitnog da bude gost bloger na njegovom blogu?
48. Da li t je bilo reeno NE za neto prolog meseca? Ako nije, onda ne korist sve anse.
49. Koliko treba da proe da bi preuzeo akciju?
VIRALNI MARKETING
Za razliku od prekidajueg marketnga, gde se oglaiva brine kako iz jednog centra da doe
do to veeg broja ljudi koje e da prekine u onom to rade i da im plasira svoju reklamu, viralni
marketng funkcionie skroz drugaije. U sistem ljudi se ubaci neto to ima veliku vrednost za njih,
digitalnog formata i lako prenosivo. To se zove viralni agent.
Viralni agent u sebi sadri link ka sajtu koji se reklamira ili ka nekom proizvodu. On moe bit
dobra fora, besplatan sofver, sve to je vredno i lako prenosivo digitalnim putem. Zatm ljudi sami
meu sobom prenose poruku jer se zaljube u nju i jer im se svia.
Klasian marketng nema vrednost za korisnika, viralni marketng ima duhovnu ili pravu vrednost
i zato ga ljudi prenose sami od sebe.
Poeci viralnog marketnga
Nastao je 1996. godine, a na ideju je doao menadment
mlade komapnije Hotmail, na elu sa Indijcem po imenu Sa-
beer Bhata.
Njihova viralna strategija je bila u tome da ljudima daju pra-
vu vrednost besplatan email. Jedino to je Hotmail traio za-
uzvrat jeste da u dnu svakog besplatnog emaila koji korisnici
poalju prijateljima stoji obavetenje da postoji Hotmail kao
besplatni mail servis.
Kada se skupi ogromna koliina ljudi koji su zavoleli va
brend jer ste im dali neto besplatno to im zaista vredi, onda
moete da razvijate biznis dalje kako god vam padne na pamet, uspeete.
Prednost viralnog marketnga
Ovo je trenutno najefkasniji oblik marketnga danas. Ukoliko uspe, viralna kampanja je bolja od
bilo koje TV, bilbord kampanje, jer je autentna i ljudi je shvataju kao svoju. Neto kao socijalistki
model marketnga, narodna reklama koja je vlasnitvo svih nas.
Dobijaju se daleko najbolji rezultat za uloeni novac. Ako se vratmo na Hotmail, oni su uloili
u marketng manje od 50.000 dolara, a Microsof ih je kupio posle samo godinu dana za oko 400
miliona dolara. Hotmail nije imao nijedan bilbord, TV reklamu, nita. Samo viral.
Jedini nedostatak je to jako malo viralnih kampanja uspe, moda tek oko 20%. Razlog toga je
pokuaj kopiranja ve vienih virala, ali i to to virale rade uglavnom ljudi iz klasinih marketnkih
agencija koji ne poznaju dovoljno Internet kao medij.
Viralni marketng zvanino spada u BTL advertsing (tampani mediji, fajeri, broure, newslete-
ri). U Sloveniji, recimo, oko 90% budeta za BTL ide na Internet. Praktno, viralni marketng je
velikim delom zamenio sve promocije koje su se ranije deavale na ulici, po oping centrima i rad-
njama jer je efkasniji, i dolazi se do veeg broja ljudi.
Primeri uspenih viralnih kampanja
Jedna od zanimljivijih stranih i meu prvim viralima jeste kam-
panja za automobilsku marku BMW i to preko serije The Hire,
koja je proslavila i BMW i glumca Clive Owen-a. Serija je bila na-
pravljena sa idejom da se reklamira BMW automobil, i to samo
preko interneta. Clive je glumio vozaa koji je vozio razne ljude
u najudnijim situacijama. I uz BMW su uvek sve savlaivali. Da-
kle, to nije bio flm o BMW automobilima, ali se automobil sve
vreme provlaio kroz flm kao neto korisno i dobro.
Nakon to je serija poela, BMW je uoio da im je prodaja porasla za 12% u odnosu na pret-
hodnu godinu. Za samo 4 meseca, 11 miliona ljudi je odgledalo seriju na internetu, a 2 miliona
njih se registrovalo na BMW-ov sajt, i veliki procenat njih je seriju poslalo dalje svojim prija-
teljima i porodici.
U svetu ima dosta dobrih primera, posebno kad su u pitanju brendovi koji rade na svetskom tri-
tu, ili flmovi poput Dark Knight i mnogih drugih kasnije, koji su pravili i online igrice sa likovima
i temom iz datog flma (trenutno je jako popularna igrica za flm Avatar).
U srbiji, najuspenija i najpoznatja viralna kampanja je sajt VestSrbija.com, koji je oborio rekord
poseenost svih srpskih sajtova ikada, jer je 1. aprila 2009. godine na njemu bilo 423.569 poseta.
Do tada, rekord je drao B92.net, sa 389.936 poseta na sajtu i to 22. februara 2008. kada su objavili
klip Kosovo za patke. I sve to za samo 0 RSD.
Jo neke uspene viralne kampanje u Srbiji su:
1. Ja znam najbolje sajt na kom posetlac moe da napravi predizbornu kampanju za sebe.
Prvi pravi viral u naoj zemlji.
2. Sastavi svoju vladu igrica u kojoj posetoci sastavljaju vladu od ponuenih politara i
uzodreeni budet. Igrica je za samo dva dana odigrana preko 50.000 puta. Nekoliko vode-
ih novina (Blic, Alo, Danas) je objavilo vest o igrici na naslovnoj strani. Reportau o igrici
prenele su sledee televizije: B92, FOX, Studio B, Avala pa ak i hrvatska televizija HRT1, a u
emisiji Piramida na Pinku, igrica je bila jedna od tri teme.
3. Napravi Maci devojku igrica u kojoj posetoci sklapaju devojku voditelju Draganu Ma-
rinkoviu Maci. Nekoliko vodeih novina (Press, Alo, 24sata) je objavilo vest o igrici u rubrici
Zabava.
UMESTO ZAKLJUKA
ta god verovali da moete ili ne moete, u pravu ste. - Henry Ford
Ponekad je jedina stvar izmeu tebe i onoga to eli uverenje.
IZVORI:
1. Personal Branding for the Business Professional, Chris Brogan www.chrisbrogan.com
2. www.brandingpersonality.com
3. www. internetmarketngdorset.co.uk
Upotreba interneta znaajno je evoluirala od svog nastanka kada je broj onih koji su ga batnili
varirao u rasponu od nekoliko stotna do dananjeg viemilijardijskog broja korisnika. Ta evolucija
ogleda se u gotovo svemu, poevi od same arhitekture internet okruenja. Promene su oigledne
i u smislu kljunih oblast kojima su posveeni internet sadraji, ali i u smislu opsega broja korisnika
koji istovremeno postaju i stvaraoci interneta. U svom zaetku, internet je sluio tek kao puki pre-
traiva ogranienih baza podataka, da bi danas bio izvor najrazliitjih informacija do kojih se do-
lazi putem nekada nezamislivih kanala. Internet je, sa pretenzijama da postane svetska mrea, od
samog nastanka imao u svojoj idejnoj osnovi umreavanje kompjutera. Zahvaljujui tm mreama
raunara je bilo mogue irenje i deljenje informacija iz razliith, u to vreme, malobrojnih centara.
Tokom gotovo nevidljive revolucije koja se desila u oblast korienja interneta, a tokom koje su
ljudi pobedili maine, umreavanje je promenilo svoje originalno znaenje. Pretvorilo se u umre-
avanje ljudi, jer je upotreba raunara proirila svoj opseg i stvorila sliku mree korisnika naspram
prethodne slike mree aparata. Re je o svojevrsnom Kopernikanskom obrtu zahvaljujui kom je
ovek doveden u centar zbivanja. Na poetku ere personalnih raunara, poetkom 1983. godine
magazine Tajm je za linost godine proglasio personalni raunar. Trinaest godina kasnije, 2006. go-
dine linost godine prema odabiru istog magazina bio je korisnik interneta, svako od nas, takorei.
Gotovo paralelno sa ovim Kopernikanskim obrtom, uspostavljao se i koncept celoivotnog obra-
zovanja koji od nas i naih savremenika zahteva neprestani rad na unapreenju linih vetna i
znanja. Jedan od modela realizovanja koncepta celoivotnog uenja odvija se putem interneta.
Elektronsko obrazovanje je, osim u kontekstu dodatne edukacije, sve primenljivije na svim nivoim
obrazovanja. Imajui u vidu da je neophodno neprestano nadograivat svoje znanje i informacije
kojima raspolaemo, shvata se znaaj pozicije koju ono zauzima. Novinarski poziv ija je misija
informisanje i edukovanje najire javnost, zahteva posebno posveivanje panje dodatnom obra-
zovanju, pa se upravo tu otvara polje za obuke putem interneta i primenu elektronskog obrazova-
nja u najirem smislu. Naime, putem raznih obrazovnih platormi postaje mogue da se ne samo
pohaaju kratki i jezgrovit kursevi, ve i da se bude na stalnom izvoru edukatvnih informacija, to
je, samo po sebi, obrazovni format.
Ranije pomenuta revolucija utcala je na anatomiju interneta, a taj novonastali, postrevoluci-
onarni internet se najee naziva web 2.0. Ovaj naziv podrazumeva interaktvniji internet koji
omoguava deljenje informacija, interoperabilnost, a odlikuje se i dizajnom koji korisnik moe da
prilagodi svojim potrebama. U osnovi, to je internet kakav danas poznajemo. Mnogi od dananjih
korisnika interneta ak i ne pamte bilo kakav drugaiji internet, pa im je teko objasnit kljune ra-
zlike izmeu takozvanog veba 1.0 i onog koji su zatekli. Jedini koji poznaju je onaj drugi.
Obrazovanje na netu
Jovana Tripunovi
Ipak, veb 2.0 tehnologije ne uzimaju se, jo uvek, kao primarne u primeni elektronskog obrazova-
nja. I dalje se prilino esto kao format za realzaciju obrazovnih programa putem interneta koriste
komercijalni sofveri, iako je upotreba korisniku prilagoenog interneta moda ipak primerenija
ovoj svrsi. Naime, ve na prvi pogled, veb 2.0 se, kao tehnologija koja podrazumeva da korisnici
oblikuju web sadraj prema svojim potrebama, prikazuje kao okruenje koje je mogue prilagodit
i obrazovnim potrebama pojedinca ili grupe. U skladu sa teorijskim stanovitma savremene kon-
cepcije, obrazovanje je neodvojivo od kolaboracije izmeu predavaa i uenika, to, takoe, otvara
mogunost za iroku primenu web 2.0 tehnologija koje i egzistraju na odnosu izmeu korisnika.
Termin drutveni sofver je danas u najiroj upotrebi, a u osnovi se odnosi na bilo koji web sofver
koji podrava interkciju veeg broja korisnika. Danas je kao sistem u upotrebi kroz drutvene mree
za druenje, kroz platorme za elektronsko uenje, kroz sisteme za razmenu podataka, ali i najuobi-
ajenije pretraivanje internet. Drutveni sofver stvorio je koncept drutvenog interneta. Re je o
mrei koja se plete oko navika, miljenja i asocijacija pojedinaca ili grupe pojedinaca. Sa ovekom u
centru zbivanja, drutvena mrea, iako nuno elktronska, u svojoj sutni je i dalje samo mrea ljudi.
Tehniki posmatrano, drutvene mree pruaju svojim korisnicima mogunost da u okviru jedin-
stvene platorme grade sopstvene, personalizovane profle putem kojih se kasnije umreavaju sa
znanim ili neznanim ljudima. Tehniki posmatrano, dakle, nita posebno, ali istorijski posmatrano,
a to je vidljivo ve i sad, sa ove, kratke vremenske distance, drutvene mree su ipak prilino nalik
spektakularnom. Ako nita drugo, spektakularnim ih ini broj njihovih redovnih korisnika koji se na
pojedinim mreama meri stotnama miliona.
Uz potpunu opravdanost fascinacije brojevima, treba dodat i potpunu opravdanost pretpostavke
da danas veina th korisnika upotrebljava svoje profle na drutvenim mreama potpuno iskreno.
Iskrivljena je, pa samim tm i prevaziena, ranija pretpostavka o lanom predstavljanju u virtuel-
nom svetu. Pre skoro dve decenije nastala je duhovita opaska Na internetu, niko ne zna da si pas.
Danas se ljudi na drutvenim mreama predstavljaju gotovo stoprocentno iskreno. Re gotovo
stoji ovde u smislu ograde od linih romantzovanja sopstvenih linost koje, priznaete, postoje i u
realnom svetu. Niko, za ime sveta, ni u jednom od dva navedena sveta ne govori potpuno ogoljeno
o sebi. Sreom. U suprotnom bismo redovno itali statuse poput Slinava sedim ispred kompjutera
iji je monitor pranjav i plaem jer se ona stoka nije javila dva dana. Umesto toga, ista osoba e o
sebi i sopstvenom trenutnom stanju napisat neto romantzovano, zar ne?
Drutvene mree koriste se najee za neformalne oblike druenja, ali u poslednje vreme neret-
ko bivaju iskoriene i u klasine poslovne svrhe, ali i za obrazovne potrebe. Ako su drutvene mre-
e okruenje koje bira znaajan broj pojedinaca onda e i biznis i obrazovanje nai nain i sredstvo
da im se uine dostupnim u tom, uslovno govorei, novom prostoru.
Naime, ako viemilionska grupa najee obrazovanijih pojedinaca bira da znaajan deo svog
slobodnog vremena provede u virtuelnom okruenju onda e makar dobit priliku da tokom tog
vremena pohaa neki poetni kurs stranog jezika ili unapredi svoje znanje iz oblast menadmenta
ljudskih resura. Istovremeno ako je ist broj pojedinca u virtuelnom okruenju, kompanije e im
upravo tu nudit svoje proizvode i preselie vei deo marketnkih kamapanja sa ulica i autoputeva
na internet. Zahvaljujui internetu, marketnka kompanija e precizno targetrat grupu i meni e
se prikazivat samo reklame za proizvode koje bih kupila, ne na primer i slune aparate ili pelene.
Mo ovog naizgled predvianja plaena je privatnou mojih linih podataka, ali bar ne sluam o
ponudi letovanja koje mogu platt ekom od penzije. O ugroenoj privatnost u, ba kao i vi i ba
kao i Skarlet OHara, mislit sutra. ak i ako je to sutra, doslovno sutra.
alu na stranu, virtuelna okruenja postala su, a ini se, tek e postat poligon za elektronsko
uenje koje e omoguit gotovo besplatno obrazovanje za ljude irom sveta. Tako je, primera radi,
postalo mogue da se neki kurs odrava na Fejsbuku, inae besplatnom veb okruenju trenutno
najvee drutvene mree na svetu. Prilika za besplatno dodatno obrazovanje, u eri imperatva ce-
loivotnog uenja, predstavlja priliku koju bi retko ko propusto.
Raniji sistemi saradnje poput mejling lista i grupa za diskusiju imali su u svojoj sutni upravo ideju
na ijim je temeljima nastao kompletan koncept drutvenih sofvera, a kasnije i drutvenih mrea
kakve danas poznajemo. Ideja koja je posluila kao temelj je zapravo obrnut pristup internetu u
odnosu na onaj koji je bio izvorni i shvatao intenet kao elitnu jedinicu u okviru koje se snalazi svega
nekolicina korisnika, dok ostali, bilo da je re o desetnama ili milionima mogu samo da posmatraju
ve unete izmene. Razvojem tehnologije i upoljavanjem drugaijih principa, stvoreni su uslovi da
internet postane drutven, da postane, iznad svega, komunikatvan. Promena koja se dogodila
najvie je nalik Kopernikanskom obrtu, s tm to je u osnovi tog obrta ovek. Naime, postavljanjem
oveka u centar stvaranja internet sadraja, nastao je takozvani veb 2.0. Ono to ga, moda ak i
kljuno, odlikuje je, postojanje drutvenih mrea. On, naime, kao da je ceo satkan od njih, a ovaj
tekst e posvett panju edukatvnoj upotrebi samo nekolicine njih.
Drutvena mrea Fejsbuk u trenutku kada nastaje ovaj tekst ima 400 miliona korisnika od kojih
ga polovina njih poseuje svakodnevno. U igri velikih brojeva je lako ostat zbunjen, pa e se ovde s
vpravom citrat i statstki podaci o prosenom korisniku Fejsbuka. On ima 130 prijatelja, to znai
da toliko ljudi vidi njegove aktvnost, ideje koje je spreman da deli, line podatke i planove. Na
Fejsbuku provodi skoro sat vremena dnevno, a tokom mesec dana on 25 puta komentarie razne
njemu dostupne sadraje. Kada se ova statstka uposli u svrhu realizacije ideje onlajn obrazovanja,
postaje jasno da e ist taj, prosean korisnik lako postat lan jo jedne grupe koja e osim njega
okupit i ostale polaznike jedne, pretpostavljenje, obrazovne grupe na Fejsbuku. Takoe e lako sa
svojih vie od sto prijatelja delit informacije o znanjima koje ste u okviru pretpostavljenog obra-
zovnog programa.
Modeli za edukatvnu upotrebu Fejsbuka, kome se, zbog njegove popularnost, ovde posveuje
posebna panja, mogu varirat od klasinih informatvnih, do edukatvnih u uem smislu. Obrazov-
ne insttucije mogu, a to u poslednje vreme gotovo uobiajeno i rade, da naprave sopstvene fan
stranice putem kojih obavetavaju svoje korisnike, najee studente o servisnim i obrazovnim
novostma. Tako je, primera radi, 26. februara ove godine Njojorki sekretarijat za obrazovanje
obavesto studente, uenike i njihove roditelje o odlaganju nastave zbog nepovoljnih vremenskih
prilika. htp://www.facebook.com/NYCschools. Ist sekretarijat se, oigledno potpuno priklonio ko-
municiranju putem Fejsbuk mree, imajui u vidu da mejl koji je ponuen kao opcija za informisa-
nje glasi: Facebook@schools.nyc.gov.
Drugi modus upotrebe Fejsbuka u obrazovne svrhe podrazumeva oformljavanje grupe polaznika
odreenog obrazovnog programa. Kroz tako nastalu Fejsbuk grupu komuniciraju ne samo preda-
vai, jednosmerno, ve i sami student ili polaznici. Nivo privatnost i zatvorenost grupe e zavisit
od cilja predavanja, a najei izbor kreatora je da grupa bude zatvorenog tpa. Razlozi za ovakvu
praksu su razliit, mada je svaki razumljiv ako se ima u vidu da je broj polaznika nekog edukatvnog
programa nuno ogranien ak i ako je re o klasinom modelu obrazovanja.
Model koji se u poslednje vreme sve ee praktkuje je angaovanje samih korisnika obrazovnih
programa. Re je o modelu koji podrazumeva da e polaznik kursa ili predavanja, u okviru nekog
svog zadatka, bit u prilici ili, neretko, u obavezi, da osmisli i realizuje neki oblik nastavnog zadatka
ba u okviru Fejsbuk platorme. Kroz ovaj model nastaju fan stranice ili profl strane knjievnika
koje, u okviru svojih studijskih obaveza, stvaraju student knjievnost irom sveta, a kasnije batni
celokupna populacija koja komunicira putem ove drutvene mree. Slian pilot projekat realizuje
se u Petoj beogradskoj gimnaziji gde uenici drugog razreda u okviru predmetnog zadatka iz knji-
evnost otvaraju profle naih knjievnika iz epohe romantzma.
Logika drutvenih mrea razvila je sistem drutvenog bukmarkovanja, a verovatno glavni pred-
stavnik te vrste je Delicius. Re je o veb servisu koji se korist za razmenu, pretragu i uvanje prove-
renih, to najee znai i kvalitetnih linkova ka najrazliitjim sadrajima. Delicius je nastao 2003.
godine, a danas ima blizu 6 miliona registrovanih korisnika. Logika na kojoj poiva lei u takozva-
nom tagovanju, odnosno jednostavnom opisu sadraja. Takve opise je naknadno mogue klasifko-
vat, pretraivat, ocenjivat i uvat u sopstvenom spisku linkova.
Otkrie da Delicious moe da se korist u obrazovne svrhe nimalo ne udi, s obzirom na logiku
akademskog obrazovanja koja neretko zahteva prikupljanje izvora, referenci i literature. Umesto da
se svi korisni linkovi kopiraju u odreeni tekst, dovoljno je napravit Delicious nalog sa kompletnim
spiskom. Ovakav spisak je pretraiv, razmenjiv, reju, koristan ne samo njegovom autoru ve i svi-
ma koji se naknadno budu bavili istom temom.
Na slici: Pretraga po kljunoj rei Educaton
Slina logika moe se primenit i ako se u obrazovne svrhe koriste neke, na prvi pogled, edu-
katvno neupotrebljive drutvene mree. Primera radi, Flickr, ili bilo koji slian servis za uvanje,
razmenu i pretragu fotografja. Galerija fotografja koje opisuju odreenu temu ili pripadaju jed-
nom autoru mogu posluit ili kao ilustracija predavanja, ili mogu bit plod nekog zadatka. Gotovo
identna ideja primenljiva je i ako uzmemo u obzir YouTube. Tamo je, pustmo mat na volju, na
primer, mogue napravit plejlistu video tutorijala na odreenu temu.
Ideja je, ini se, jasna. Kroz okulare obrazovne namere, gotovo svaki pedalj interneta izgleda kao
uionica.
TA JE KARIJERA?
Re karijera korist se u svakodnevnom govoru, pa se zato ini da je ovaj pojam potpuno po-
znat i jasan. Meutm, esto se deava da naizgled optepoznate i iroko prihvaene rei mogu
znait i neto sasvim drugo od onoga to im po nekoj navici uitavamo. Nije loe da na samom
poetku ovog teksta zastanemo i probamo da defniemo ta se to podrazumeva pod ovim poj-
mom, tj. ta je to uopte karijera?

Veina ljudi karijeru shvata na tradicionalan nain, pa zato misle:
Da karijeru imaju samo oni koji rade neto naroito vredno, vano ili popularno (npr. u nau-
ci, politci, bankarstvu, sportu, umetnost itd.), ili zauzimaju rukovoee pozicije;
Da se karijera odnosi samo na napredovanje u poslu (vea plata, bolji uslovi rada, vie pri-
znanja i ugleda u profesionalnoj zajednici itd.);
Da je karijera isto to i zaposlenje, posao koji radimo;
Da karijeru moemo predstavit putem modela merdevina stalnog uspinjanja na vii nivo.
Meutm, postoji i drugaije, savremeno shvatanje pojma karijere, prema kojem:
Svi ljudi imaju karijeru karijera se ne odnosi samo na intelektualnu ili materijalnu elitu u
drutvu;
Karijera je dinamian proces (takav proces podrazumeva uspone i padove, nekad napredu-
jemo, nekad ostajemo na istom poslu, nekad se dobije otkaz ili promeni posao, ali je sve to
karijera) ne samo napredovanje u poslu kao jedina pozitvna vrednost;
Karijera se odnosi na sve to ovek radi nije samo posao (zanimanje, radno mesto), ve
obuhvata i obrazovanje, uloge u porodici, u drutvu, volonterski rad i nain na koji provodi-
mo svoje slobodno vreme;
Karijera traje gotovo ceo ivot ne poinje zapoljavanjem, nit se zavrava penzijom, ve
ona praktno poinje polaskom u prvi razred osnovne kole, a traje i posle penzionisanja,
dok je ovek aktvan;
Karijera u internet novinarstvu
Jelena Mani
Grafki prikaz savremenog koncepta karijere mogao bi bit sinusoida kriva sa pregibima
koji predstavljaju razne uspone i padove.
Sumarno prikazano, razlika izmeu tradicionalnog i savremenog shvatanja pojma karijere je
sledea:
Tradicionalno shvatanje karijere Savremeno shvatanje karijere
Elita Svi
Napredovanje u poslu Dinaminost(usponiipadovi,promene...)
Zaposlenje,posao Svetoseradi,ceoivot
Ako karijeru doivljavamo prema savremenom shvatanju, moraemo da promenimo i lini pri-
stup karijeri. To znai da karijeru treba posmatrat kao da zahteva od nas da se njome AKTIVNO
BAVIMO, to jest, da je planiramo, vodimo, pratmo, prilagoavamo sebi i naoj okolini. Karijera je-
ste promenljiva kategorija koja zavisi od promena u interesovanjima, sposobnostma i vrednostma
zaposlenog, ali i u promenama u radnom okruenju. Cilj prihvatanja savremenog koncepta karijere
jeste u tome da pojedinac postane menader svoje karijere, a ne da samo sedi i eka posao koji
e moi da obavlja tokom itavog radnog veka.
Savremeni koncept voenja karijere i savetovanja stavlja pojedinca u centar procesa i od njega
zahteva da preispita svoje osobine, vetne, interesovanja i vrednost. Samoupoznavanje je veoma
vaan deo planiranja karijere, iz vie razloga.
Upoznavanje najpre svojih osobina i nedostataka je veoma bitno, da bismo na osnovu pra-
ve slike o sebi i svojim osobinama mogli da pretpostavimo koja vrsta posla e nam manje, a
koja vie odgovarat (gde e nam bit prijatno, a gde se neemo oseat dovoljno ispunjeno).
Interesovanja mogu bit bitnija i manje bitna, ona u koja ulaemo mnogo ili vrlo malo ener-
gije, ona koja su uestala ili povremena. Meutm, u zavisnost od toga o kojim se intereso-
vanjima radi, posebno ako se stave na pare papira, mogu da kau dosta toga o osobi ili da
pomognu u pravljenju buduih izbora, posebno onih vezanih za izbor karijere.
Vetna je nauena sposobnost da se neto dobro uradi. Vetne neophodne za posao su
sposobnost koje se vremenom razvijaju, a mogu se koristt u raznovrsnim situacijama
poslovnim, socijalnim i drugim. Poznavanje svojih vetna pomae da se pronae onaj
put u karijeri koji odgovara vetnama. Postoji mnogo vetna, a one koje se najee
zahtevaju od novinara su sledee: vetne komunikatvnost, organizacijske, istraivake,
rad u tmu, rad pod pritskom, itd. Veoma je vano uoit koje smo vetne do sada uspeli
da razvijemo u dovoljnoj meri, a koje bi valjalo da usavrimo radi boljeg obavljanja posla
u budunost.
Vrednost su prilino apstraktan pojam koji je u svakodnevni govor doao iz flozofje. Me-
utm, iako mogu zvuat apstraktno, u svakodnevnom ivotu vrednost ipak na veoma
jasan i konkretan nain utu na nae ponaanje, nae izbore i odluke. Izbori koje pravimo i
odluke koje donosimo, posebno one koje nam dugo prijaju, po pravilu su u skladu sa naim
vrednostma. Uopteno, vrednost bi se mogla opisat kao neko nae verovanje o tome ta
je dobro, korisno, vredno odnosno suprotno loe, nekorisno, bezvredno.
Kako vrednost mogu utcat na odabir pravca razvoja karijere? Tako to e odreenje sledeih
vrednost direktno pomoi da shvatmo gde elimo da radimo:
Da li si osoba koja duboko veruje u hijerarhiju kao poredak, ili smatra da se bolje snalazi
u nekom oputenijem okruenju?
Da li je feksibilno radno vreme za tebe imperatv ili si veoma prilagodljiv/a na striktno rad-
no vreme od 9 do 5?
Da li smatra da ljudi bolje funkcioniu u radnom okruenju i vie pruaju kada su obavezani
na poslovni dres kod ili misli da ljudi moraju da imaju slobodu izbora sopstvene odee i
u konvencionalnim poslovnim prilikama?
Da li smatra da je jako bitno kakvog je kvaliteta proizvod (na primer informatvni veb
portal) koji frma za koju radi nudi, ili pak smatra da je samo bitno da si t deo nekog siste-
ma, da dobro radi svoj posao i dobija za to platu?
Kada sebi odgovorimo na ova pitanja lake emo razumet u kakvom okruenju elimo da
radimo. Takoe, poto jasnije defniemo sopstvene vrednost, lake emo prihvatt ili od-
bacit trenutno radno okruenje.
Pored samoupoznavanja i samoistraivanja kroz razne ivotne situacije, postoje i brojni te-
stovi, to na internetu, a to kod psihologa savetnika za karijeru (Nacionalna sluba za
zapoljavanje je otvorila CIPS Centar za informisanje i profesionalno savetovanje, gde je
mogue zakazat susret sa psihologom. Zadatak: pronai kontakte CIPS-a na internetu!).
Korak u planiranju i razvoju karijere koji sledi posle samoupoznavanja podrazumeva informisanje.
Pred svaku osobu se ponekad namee potreba da odlui kojim karijernim putem da krene. Takve
odluke su danas sve ee, usled promenljive drutvene i ekonomske situacije. Trite je nepredvi-
divo, proizvodnju i ponudu diktra potranja, a medijska industrija se stalno prilagoava zahtevima
javnog mnjenja. Stoga je informisanje o stanju na tritu rada i aktuelnostma u domenu profesije
imperatv koji se namee pred svakog ko eli da bude konkurentan.
Bilo da se neko bavi izborom fakulteta ili specijalizacije, prvog posla, ili prekvalifkacije, od ve-
like je vanost prikupljanje to vie informacija i iz to pouzdanijih izvora. Ne treba se zadovo-
ljavat prenesenim informacijama, od treih osoba, glasinama i optevaeim miljenjima. Ono
to ima jednu vrednost i jedno znaenje za jednu osobu, za drugu e imat potpuno razliito.
Zato je bitno da svako za sebe i po svojoj meri istrauje. Moemo se sluit svim raspoloivim
sredstvima:
Putem medija (TV, internet, tampa, radio)
Preko strunjaka koje cenimo (prijatelja ili poznanika koji su strunjaci u svojoj oblast)
Na fakuletma i visokim kolama strukovnih studija (Univerzitetski Centri za voenje karije-
re, sajtovi fakulteta ili informatori), gde su usluge dostupne studentma i alumnistma.
U Nacionalnoj slubi za zapoljavanje (Centri za informisanje i profesionalno savetovanje)
Na sajmovima profesionalne orijentacije i Sajmovima obrazovanja.
Dolazak na kurs o internet novinarstvu, na primer, indirektno jeste pokazatelj dobre informisa-
nost, kao i prihvatanja savremenog shvatanja karijere i aktvnog pristupa u voenju svoje karijere.
Kao to je poznato, razvoj informaciono komunikacionih tehnologija u sprezi je sa sve veom ek-
spanzijom informisanja putem interneta, ime se od novinara zahteva drugaiji pristup obavljanju
svog posla. Pred novinare se postavlja izazov ovladavanja novim vetnama i buenje novih profe-
sionalnih i drugih interesovanja. Kako bi se izalo u susret novim zahtevima osoba mora da pokae
strpljenje, feksibilnost, radoznalost i spremnost za uenje. Odbijat promene i adaptaciju putem
pohaanja kurseva i isprobavanja novih mogunost, predstavljalo bi pasivan stav u skladu sa tra-
dicionalnim i prevazienim konceptom karijere.
AKTIVNO TRAENJE POSLA
Rekli smo da je cilj prihvatanja savremenog koncepta karijere u tome da pojedinac postane me-
nader svoje karijere, a ne da samo sedi i eka posao koji e moi da obavlja tokom itavog
radnog veka. Zasieno trite rada i konstantne fuktuacije, ne dozvoljavaju pasivan pristup, po
principu sredie se sve samo od sebe ili Biro e nam ve pronai neto. Deviza koju namee
savremeno stanje trita rada jeste Posao se ne eka, posao se trai. Moda sam ja veoma rado-
znala, samopouzdana, feksibilna i prijatna osoba, sa razvijenim vetnama komunikacije, pisanja
vest i reportaa, kreiranja istraivakih tekstova, naprednog pretraivanja interneta i tmskog rada.
Ipak, ukoliko ne umem da samu sebe adekvatno prezentujem, i nisam pronala odgovarajueg po-
slodavca koji eli da me upozna, sve to mi nita ne vredi. Stoga je razvoj vetna vezanih za aktvno
traenje posla od presudnog znaaja za eljeni razvoj karijere.
Postoji vie naina za aktvno traenje posla, tradicionalnijih i modernijih. Naravno, glavno mesto
za traenje posla je ono to se zove vidljivo trite. Ovo se odnosi na oglaavanje - u novinama, na
internetu, kroz agencije i slino. Meutm, postoji mnogo vee, skriveno trite poslova. Pretpo-
stavlja se da je oko 75% poslova u Evropi dobijeno kroz skriveno trite. to znai da oglasi nisu
uvek najefkasniji nain da se pronau najbolji ljudi za posao. Zbog toga, ukoliko trai posao, tre-
balo bi da se potrudi da bude jedan od ovih ljudi.
VIDLJIVO TRITE POSLOVA
Moda je previe oigledno rei da treba da trai posao, ali ovo je veoma istnita injenica. Ako si
prepoznao/la, identfkovao/la oblast u kojoj bi eleo/la da radi, onda bi potragu trebalo usmerit
u pravcu eljene oblast. Na primer, tako to e pronai specijalizovane novine ili magazine ili web
sajtove i mailing liste koji su posveeni ovoj oblast. Trebalo bi da razvije strategiju koja na najef-
kasniji nain prat sve mogue izvore relevantne za tvoju profesiju.
Ovaj proces zahteva dosta vremena i truda.
Mala pomo pri traenju posla putem interneta i u sferi internet novinarstva moe bit sledea
lista sajtova koji se bave oglaavanjem poslovnih ponuda:
www.berzica.com
www.bestjobs.rs
htp://sr.boljiposao.com
www.lakodoposla.com
www.oglasi.org.rs
www.yu-build.rs
www.zaposlenje.org
www.ponudaposlova.com
www.posao-srbija.com
www.poslovi.net
htp://sviposlovi.com
Jedna od opcija jeste i obraanje nekoj od Agencija za zapoljavnje ili za posredovanje pri zapo-
ljavanju, koje naplauju svoje usluge. Ipak, najefkasniji metod jeste umreavanje (networking).
SKRIVENO TRITE POSLOVA UMREAVANJE (NETWORKING)
Da bi poveao/la svoje anse da pronae i dobije pravi posao, mora da radi na kreatvnoj stra-
tegiji za lov na posao. Umreavanje jeste deo te strategije i moe bit kljuan faktor u ovom proce-
su, ali to veoma retko podrazumeva da nekoga direktno pitate za posao. Umesto toga, vie se misli
na deo procesa pronalaenja informacija o poslovima i karijerama i odnosi se na poboljanje ansi
da se doe do informacija o konkursu i ansi da imate uspeha poto se ve prijavite na konkurs.
ta je umreavanje? Ovde se pre svega misli na pravljenje i odravanje profesionalnih kontakata
unutar irokog kruga ljudi zbog sopstvene ili uzajamne korist. Umreavanje ne podrazumeva i-
njenje usluga prijateljima, moljakanje ili prisiljavanje ljudi. Umesto toga, umreavanje slui da bi
pronaao/la informacije i da bi proirio/la krug ljudi sa kojima u budunost moe da sarauje
na profesionalnom planu. Umreavanje moe da se defnie kao Umetnost upotrebe ljudi koje
poznajete da bi identfkovali ljude koje jo uvek ne poznajete, ali koji vam mogu pomoi u traenju
posla.
Razmisli ta hoe da dobije od umreavanja:
informacije o slobodnim radnim mestma;
miljenje o konkretnim organizacijama, njihovim vrednostma, ili karijerama unutar odre-
enih profesija;
ideje o tome kako moe stei dodatne vetne i iskustvo.
Zatm razmisli o tome sa kim moe da razgovara o ovim pitanjima:
prijatelji i porodica;
kolege (profesori, ljudi sa kojima radi i slino);
ljudi koje si sreo/la na sajmovima zapoljavanja, na konferencijama li na bilo kojoj vrst
javnih dogaaja,
........
Ovakva lista bi trebalo da t obezbedi dobar izvor ljudi, ali mora da razmisli koga e kontaktrat
i u vezi sa im. Ko od ovih ljudi moe na najbolji nain da t pomogne da pronae ono to eli?
Ako nema dobar spisak - mora da ga razvije. Kako se to radi? Volontranje? Angaovanje u nekoj
akciji unutar lokalne zajednice? Konferencije ili seminari? Korienje socijalnih mrea na interne-
tu? Facebook, Twiter. Linked In? Sam/a mora sebi da stvori mogunost za umreavanje! to vie
mogunost i mrea, to bolje.
Kada utvrdite gore navedeno, postavlja se pitanje kako pristupit onim ljudima koje ne pozna-
jete. Najbolja opcija je lini kontakt, da do ljudi koje ne poznajete doete prilikom susreta na
nekom javnom dogaaju ili sastanku koji e organizovat neko koga poznajete. Ukoliko ne postoji
nain da lino upoznate osobu koja vam moe bit dobar kontakt, imejl je drug najbolja opcija.
Bez obzira da li stupate u kontakt sa ljudima pisanim putem ili linim kontaktom, trudite se
da na jasan i konkretan nain opie zbog ega ih kontaktra. Dobro je jasno im objasnit gde si
uo/la za njih i zbog ega stupa u kontakt ba sa njima (posebno ako t je neko lino preporuio
te ljude). Budite realni, ako neto traite od njih informaciju, 10 minuta savetovanja o radu u
njihovom sektoru je sasvim prihvatljivo, dok su pisani komentari na tvoj CV sasvim neprihvatljivi!
Sve u svemu, dobro je negovat pozitvan i izbegavat agresivan pristup.
Vano je da ne traite direktno posao, posebne usluge ili neumesnu podrku. ta ako kau ne?
Pa, nema nieg loeg u tome to si pitao/la! Ako nita drugo, barem im utvo zahvali i izvini se
to si im oduzeo/la vreme. Ako kau da oni nisu prava osoba koju treba da kontaktra, moda
e preporuit nekog drugog..? U suprotnom, vrat se svom spisku i pokuaj sa nekim drugim.
Ali, ako kau da i sretnu se sa tobom, razmisli ta sledi posle toga. Uvek im se zahvali u pisanoj
formi. Ako t je njihov savet bio od korist i ve si uinio/la neki korak u tom pravcu, reci im to i
budi konkretan/a. Zatm samo odravaj kontakt opet podseamo na mogunost korienja ra-
zliith socijalnih mrea. Moe se prijatno iznenadit kada uskoro odravanje kontakta postane
dvosmeran proces. Ako znaju za neko slobodno radno mesto, ili uju za neko koje bi vama moglo
bit interesantno, i ako si ostavio/la pozitvan utsak, postoji velika verovatnoa da e t to i javit.
A to je moda ba posao na skrivenom tritu koji si traio/la!
DRUGE MOGUNOSTI - SAJMOVI ZAPOLJAVANJA
Naravno, postoje i druga mesta gde moe ut o slobodnim radnim mestma i gde se moe
umreavat. Jedno takvo vano mesto je sajam zapoljavanja. Ovakvi sajmovi su relatvno novi u
Srbiji i jugoistonoj Evropi uopte, ali polako postaju redovna pojava. Mali broj poslodavaca e
bit spremno da odmah na sajmu ponudi posao. Ipak, oni (uglavnom ljudi iz HR odeljenja) e bit
spremni da razgovaraju i uzmu CV.
Jedini manji problem je injenica da e se tamo nalazit na hiljade drugih ljudi... Kako onda
moe na najbolji nain da iskorist sajam zapoljavanja? Tako to e unapred razmislit o planu
svoje karijere i znat sa kim hoe da razgovara. Tako to e imat u skladu sa tm napisan CV.
Tako to e razmislit o umreavanju i kako na najbolji nain da prie ljudima i ta hoe da
sazna od njih. Tako to e pre sajma malo istraivat - moda e se na sajmu pojavit 10 klju-
nih kompanija kojima mora prii. To nije veliki broj tako da moe pre sajma na internetu da se
blie upozna sa ovim kompanijama. Tako to e razumet da sam sajam predstavlja samo pola-
znu taku - mora da napravi kontakte tamo, ali e odravanje kontakata posle sajma napravit
pomak. Tako to e razmislit o jednominutnoj reklami. ta je to jednominutna reklama? Pa,
jedan minut je dobra pretpostavka za to koliko e vremena imat da razgovara sa potencijalnim
poslodavcem na sajmu. A jedan minut je mnogo due nego to e oni provest vremena gledajui
tvoj CV. Takoe, to je mnogo due od prosene TV reklame. Mora da razmisli o tome kako e
iskoristt ovaj jedan minut da bi ostavio/la dovoljno dobar utsak tako da tvoje kasnije umrea-
vanje moe da rezultra pozitvno. I mora da pokrije sve aspekte:
obuci se u skladu sa prilikom;
budi siguran/a u sebe i utv/a;
predstavi se i oslovi ih imenom (prvo proveri imena!);
razmisli o tome ta e rei o sebi... (ovo je samo mali deo onoga to e rei u jednoj minut!);
zatm im postavi pitanja koja te zaista interesuju, ali koja takoe ilustruju tvoju ozbiljnost i
zainteresovanost za njihovu kompaniju i injenicu da si ve uloio/la napor da sazna neto
vie o njima;
nemoj da ostane predugo i sasvim ih preokupira - ostavi pozitvan utsak i idi dalje tako
to e im rei da bi voleo/la da ostanete u kontaktu (t preuzima ovu odgovornost - nemoj
oekivat da e to oni uradit) i nadajmo se pozitvnom miljenju u njihovim glavama da ele
bolje da te upoznaju.
Obrat panju na govor tela deluj sigurno, smireno i samouvereno.
Svi ovi savet vae i u sluaju da te neko od poslodavaca koje si upoznao/la ovakvim ili onakvim
umreavanjem pozove na poslovni intervju. Uz dobro odreene ciljeve u karijeri, pregledno, jasno
i primereno napisan CV, otvoren i autentan stav na intervjuu, uspeh ne moe da izostane.
Dragana Petkovi
Budunost veba
Tema budunost novinarstva na vebu, potrebe za novinarima i redefnisanja njihove uloge veo-
ma je aktuelna, to se dodatno uveava sa svakim novim servisom koji graanima omoguava da
dele sadraje i informacije.
Fokus se sve vie pomera ka korisnicima, kao stvaraocima, od veba 2.0, ka vebu 3.0. kao dobu u
kome e talentovani pojedinci kreirat i promovisat sadraje visokog kvaliteta. Korisnik je u fokusu
ne samo kao stvaralac sadraja, ve kao osoba koja dodaje novi kvalitet tehnologiji svojim nainom
upotrebe postojeih servisa, i tako unapreuje biznis, umetnost, nauku i drutvo u celini.
Gde se Srbija nalazi u svemu tome, sa zastarelim fakultetskim programima, neopremljenim re-
dakcijama i medijima uplaenim od promena? Promene su neizbene, trini uslovi pokreu nas
napred, da bismo bili konkurentni moramo da imamo moderna znanja.
Oekuje se da uece Interneta u BDP-u 2020. godine u Srbiji bude 5,2%. Najvei deo ovog ue-
ca pote od poveane produktvnost koju ostvaruju korisnici interneta, kako u uslunom sektoru
i prizvodnji, tako i u poljoprivredi. Osim BDP-a, gustna Interneta podste i preduzetnitvo, to
dovodi do poveanja broja novih privrednih delatnost, to podrazumeva kako osnivanje novih
kompanija, tako i formiranje novih odeljenja poslovanja u postojeim kompanijama. Ovaj porast
novih poslovnih aktvnost predstavlja i jedan od kljunih faktora koji pokreu otvaranje novih rad-
nih mesta.
1
Ova radna mesta zauzee informaciono pismeni profesionalci.
U ovom udbeniku bavili smo se irokim skupom vetna i znanja koje moderan novinar treba
da poseduje da bi dobro radio svoj posao u informacionom dobu. Miljenja smo da slian uvid u
nove tehnologije i medije treba da imaju i predstavnici drugih profesija koji tee da budu uspeni
i inovatvni.
Drutvena korist koju donosi Internet podjednako je bitna kao i njegov ekonomski utcaj. Internet
stavlja nas, kao graane, u centar panje. Mi smo stvaraoci sadraja, naa kreatvnost dolazi do
izraaja, a nae poveano uee u medijima moe zaplait novinare i medijske poslenike koji ovu
scenu posmatraju na tradicionalan nain.
Internet je ponudio besplatne sadraje, no tampa i stariji mediji ipak nisu umrli. Svaki novi medij
nadograuje stare, dodaje im novi kvalitet i razvija se u neto sasvim drugaije. Ipak, to ne znai da
1
Telenor studija: U susret povezanom svetu - Utcaj Interneta na drutveni i ekonomski razvoj Srbije. Preuzeto sa: htp://www.telenor.rs
e stari mediji sa pojavom novih umirat. To pre znai da e se menjat i redefnisat, dozvoljavajui
da novi mediji utu na njih i donesu im napredak.
Uee graana u medijima je novi oblik novinarstva, u kome oni preuzimaju aktvnu ulogu u pri-
kupljanju, pisanju, analizi i distribuciji vest i informacija. Ono e to init kako na svojim blogovima
i sajtovima, tako i putem drutvenih mrea i specijalizovanih portala za partcipatvno novinarstvo.
Danas svaki sajt koji dri do sebe jasno pokazuje korisnicima da dri i do njih, jer je sutna veba u
konverzaciji.
Partcipatvno novinarstvo je svuda oko nas, sajtovi se trude da pokrenu korisnike na diskusiju,
irenje informacija i analizu dogaaja, ele da uju komentare, da aktviraju svoje posetoce, jer ih
tako zadravaju na sajtu i tako ire svoju bazu korisnika. Novinari dobijaju novu ulogu pokretaa
diskusije i moderatora zajednice. Oni e sakupljat sve te informacije, odvajat ito od kukolja i
pronalazit prave vest. Novinari ne smeju da se plae graana i partcipatvnog novinarstva, ve
treba da ga prigrle i na pravi nain iskoriste kako bi unapredili svoj posao i svoju profesiju.
U vremenu preoptereenost informacijama, prosean korisnik interneta imae tekoa da uspo-
stavi odgovarajui sistem za informisanje. esto e imat tekoa u pretraivanju informacija, odre-
ivanju kredibiliteta izvora i istnitost sadraja, oseae se pretrpanim i izgubljenim. Kvalitetni novi
mediji, sajtovi koji e bit na ceni, fltriraju veb za svoje korisnike. Dobar novinar imae uspostavljen
pravi sistem za dolaenje do informacija i umee sve najvanije vest i sadraje o odreenoj temi da
predstavi na pravi nain, na jednom mestu.
I dok se mediji menjaju, novinari stu nove vetne i trude se da efektvnije rade svoj posao, me-
nja se i veb, pojavljuju se novi servisi i tei se razvoju novih koncepata. Mnogi e rei da je internet
tek u povoju i da njegove mogunost nisu iskoriene. ta su trendovi razvoja veba?
SEMANTIKI VEB
Semantki veb je, u najkraem, nain da maine komuniciraju sa mainama. Ovaj trend u centar
stavlja znaaj znaenja informacije. Imamo mnogo informacija, toliko da ne znamo ta emo sa
njima. Poenta je u njihovom povezivanju. Raunari imaju informacije, ljudi imaju znanje. Veb bi
trebalo da postane inteligentniji, to znai da bi raunari trebalo da analiziraju sve podatke na
vebu sadraj, linkove i razmenu izmeu ljudi i kompjutera. Maina nam moe dat odreenu in-
formaciju, ako umemo da je pronaemo, ali pravo blago interneta jo uvek je neotkriveno a to je
nain da se sve ove informacije poveu, na osnovu njihovog znaenja.
MOBILNI VEB
Jedan od aktuelnih trendova razvoja veba je Internet stvari povezivanje najrazliitjih ureaja
na veb, od friidera do patka. Mobilni telefoni postaju sve moniji i umreeniji, a broj aplikacija
koje se kreiraju za ove ureaje stalno raste. Mobilni telefon je najlaki nain da veb bude u naem
depu. Moda emo sutra samo uspomo neije fotografje koju smo uslikali mobilnim, preko tog
ureaja za minut moi da naemo ko je ta osoba, uspomo njenog profla na drutvenoj mrei?
EKONOMIJA PANJE
Ekonomija panje je trite na kome korisnici pristaju da plate za odreene usluge poklanjanjem
svoje panje. Na primer Pristae da primaju preporuke i reklame za kupovinu odreenih proi-
zvoda uz personalizovane vest i obavetenja koja su sasvim u skladu sa njihovim interesovanjima.
Sutna je u tome da korisnik ima izbor, dakle moe da odabere ak i koje e reklame primat. Sve
dok su sadraji relevantni za njega, on e ostat na tom sajtu ili servisu. Fejsbuk vam ve danas ser-
vira reklame na osnovu informacija koje ima o vama. Ako ste na svom proflu oznaili da ste vereni,
esto ete videt reklame za burme i venanice.
PERSONALIZACIJA VEBA
Jedan od trendova u razvoju veba je mogunost da se sadraji i informacije koje traimo pri-
lagoavaju naim potrebama u to veoj meri. Na primer, Gugl vam ve sada, na osnovu vaih
preanjih pretraga i interesovanja, kao i lokacije na kojoj se nalazite, daje relevantnije rezultate
pretrage za odreenu kljunu re. Last.fm vam na osnovu muzike koju ste sluali predlae sline
bendove, a postoje sajtovi koji e vam predlagat prave knjige za vas, prave recepte, odeu i slino.
Tei se tome da informacije koje primamo budu to relevantnije za nas i da se to deava potpuno
automatzovano.
INFORMACIJE U OBLACIMA (CLOUD COMPUTING)
Sa ogromnim veb mejl inboksima, onlajn servisima za uenje i kolaboraciju, drutvenim mreama
i sajtovima za sluanje muzike i gledanje flmova, sve vie vanih dokumenata uvamo na vebu,
a ne na svojim raunarima. Jedan od trendova u razvoju novih tehnologija je i to da nam moda
uskoro nee bit potrebni operatvni sistemi, ve samo internet brauzer kojim emo pristupat sve-
mu to nam je potrebno, odakle god budemo eleli. Guglov Chrome OS predstavlja poetak ovog
koncepta i prvi operatvni sistem koji se u potpunost oslanja na veb.
TA DALJE?
Informaciono doba odlikuje neverovatna brzina kreiranja novih proizvoda, servisa i koncepata.
Veoma je teko pretpostavit koji e od njih zaivet, i da li e bit korieni onako kako je prvobitno
predvieno, ili e im korisnici pridodat novi znaaj. Razliit su trendovi u razvoju novih medija
i novih tehnologija, a promene koje e nam donet su nepredvidljive. Ako je u novo doba neto
sigurno i konstantno, to je promena. A promena postaje toliko velika da nije ni bolja, ni loija, ve
samo drugaija. Od nas zavisi na koji emo nain koristt nove tehnologije u obavljanju svojih sva-
kodnevnih linih i profesionalnih poduhvata.
LINKOVI:
htp://www.readwriteweb.com
htp://www.noupe.com/

Škola WebNovinar - Priručnik Veb Novinarstva

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Škola WebNovinar - Priručnik Veb Novinarstva

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

CSS Buzz Slideshare

Twitter YouTube RSS Vesti Vi deo

You might also like