Stampaci Laserskki

Informacione internet tehnologije
Seminarski rad:

tampaci

Predmetni nastavnik: Student:
Prof.Dr Slavko Pokorni,dipl.ing. Milan Savi 03/06
Datum predaje:
15.12.2006
tampai Milan Savic 03/06
1/25
UVOD

Setite se samo predvianja da e racunari eliminisati potrebu za tampom dokumenata i
kako je to bio pogreno predvianje. Odtampani materijal se gomila bre nego ikada . Ba
zato prvo pitanje koje treba da vam bude na pameti kada uete u ranju da kupite tampa je
to, zasto ga ustvari kupujem. Zato mi treba tampa?

Dostignua u oblasti racunarske tahnike i razvoja informacionih sistema kao i masovna
proizvodnja personalnih raunara, nametnula su nove zahteve u oblasti proizvodnje tampaa.

Obinim korisnicima tampa je potreban za kune potrebe ili za manji kancelarijski rad.
Tip tampaa koji e te odabrati, zavisi od roga ta elite da tampate tekst, grafikone, ili
fotografije u crno beloj ili kolornoj tampi. Ukoliko znate da e tekstualni dokumenti initi
veinu vaih potreba za tampanjem, onda je crno beli tampa najpogodniji za vas. Ali zato,
za veinu grafikona i fotografija bie vam potrebna kolorna tampa. to znai da ete morati
izabrati ili Ink-Jet , ili laserski tampa. Takoe zaposleni u kancelarijama moraju pored
personalnih tampaa, imaju i vienamenske, laser ili portabl tampace za svoje potrebe.

Bilo kakve su vase potrebe za tampanjem, uvek postoji tampa koji odgovara istim.
Samo je potrebno da odvojite malo vremena da bi ste pronali odgovarajui proizvod.

Na osnovu toga ih delimo na:
Kolorne
Crno bele
Ink Jet
Laserske

Svaki od modela odgovara potrebama tampe. Jednom kada se budete odluili kakve su vae
potrebe za tampom, biete u mogunosti da pronaete stampa koji e zadovoljiti vae
potrebe i va budet. Ukoliko imate vremena proetajte se internetomkoji sadri puno
informacija o tampaima i informiite se, to vam opet moe mnogo pomoi pri kupovini.

2/25
TAMPAI
Pad cena tampaa je dovelo do toga da svaka kua koja ima raunar, ima i tampa. Postoje
razni modeli. Veina ljudi danas ih deli na crno bele i tampae u boji. Po meni mnogo bitnija
je podela po nainu rada, i u tom smislu postoje tri vrste:
1. Matrini
2. Ink-Jet
3. Laserski

Matrini tampai (poznatiji kao iglini) polaku nestaju. Oni rade po proncipu iglica, koji
preko trake ostavljaju otisak na papiru. Spori su i veoma buni, ali su robusni i dugoveni, pa
su se zato odrali do dananjeg dana.

Ink-Jet tampai- su najzastupljeniji u domainstvima zbog svoje niske cene. Njihova cena
nije bez razloga tako niska. Dananji Ink-et tampai nisu predvieni zakonstantnu
upotrebu,prvenstveno zbog malog kapaciteta kertrida sa mastilom, ali i zbog nenog
mehanizma koji ih pokree. Otisci koji prave su kvalitetni za kunu upotrebu, ali nisu dovoljno
dobri za profesionalnu upotrebu.

Laserski tampai su skuplji od Ink Jet tampaa. Ali imaju mnogo bolji kvalitet otisaka, veu
brzinu tampanja, dui radni vek i toneri sa bojom im traju due. Oni su vie za profesionalnu
upotrebu.

Foto tampai su nesto najnovije na tristu. U pitanju su Ink jet tampai sa foto kertridom ,
koji mogu da tampaju fotografije direktno sa fotografskih aparata ali sa memorijskih kartica.
To su korisne spravice, ali jos uvek skupo reenje u izradi fotografija u fotografskoj radnji.

Sto se tie nekih poznatih firmi kod nas su najzastupljenije HP, EPSON, CANON,
LEXMARK.Razlike medju njima su sitne. Svaka od njih ima svoje prednosti i mane tako da ja
ne bih favorizovao nijednu od njih.

3/25
MATRINI TAMPAI

Slika 1 Matrini tampa

Matrini tampa proizvodi otisak udarajuci iglicama u mastiljavu traku postavljenu izmedju
glave i papira. Slova se sastoje od takica pa njihova itljivost uvek tei da bude naprijatno
slaba, to je raunarskoj obradi teksta donelo slabu reputaciju. I dalje se na tristu nalaze
knjige koje su pripreane na matrinom tampau, to sa estetske strane deluje izrazito loe.

Takasta struktura slova se manje primeuje ako su take gue rasporedjene, to znai da
tampai koji imaju vie iglica prave kvalitetniji otisak.
Zbog toga matrine tampae delimo na:

1. 9- pinske- kod kojih se vertikala slova sastoji od 9 taaka
2. 24-pinske- kod kojih se svaka vertikala sastoji od 24 tacke

9-PINSKI- matrini tampai

Ova vrsta je u globalu jeftinija, bra, jednostavnija za upotrebu , jeftinija za odravanje i zbog
toga veoma iroko rasprostranjena. Postoje razne literature koje govore da ovaj tampa u
svakoj sekundi ispisuje 150, 180, i cak 200 taaka, ali ovi podatci su varljivi. Kvalitetan 9-
pinski matrini tampa e u sekundi proizvesti najvie stotinjak slova u minuti. Korisnik moe
da uspori ispis na papir, na nekih dvadesetak znakova u sekundi sto poboljava otisak. Svaki
red se ispisuje dva puta uz mikroskopsko pomeranje papira.
Jedna od karakteristika ovih tampaa je grafika. I racunarska slika se sastoji od taaka to
znai da je moemo preneti na papir. Rezultati na alost nisu idealni , jer vee zatamnjene
povrine nisu ravnomjerne, traka se prebrzo troi, a glava sa iglicama postepeno propada.
Poznatiji 9-pinski tampai su Epsonovi modeli, Star NL-10, Canon PW-1080A, panasonic KX-
P1081 i drugi.

24-PINSKI- matrini tampa

Ovi tampai su nastali mnogo godina posle 9- pinskih tampaa. Kada je minijaturizacija
omogucila da se 24 iglice stave na veoma mali prostor, koji je nekada zauzimalo 9 iglica. Kod
vod modela 24 iglice u rasporedjene u dve veoma bliske kolone po 12 iglica. Desna kolona je
malo smaknuta na levu sto znaci da su iglice rasporeene u cik-cak. Rastojanje izmedju 1 i 24
pina je isto kao kod starijih modela izmeu 1 i 9 pina. Sto znai da je veliina slova jednaka,
dok je bitno poveana rezolucija , kvalitet otisaka, brzina, ali na alost cena.
Najpopularniji su modeli Epson LQ 500, LQ 550, LQ 800, LQ 850, neki modeli firme Nec,
panasonic.
4/25

TAMPAI SA LEPEZOM

tampai sa lepezom (diasy-wheel) funkcionii na nain slian pisaoj maini. Mali eki
udara u slovo koje je pozicionirano nanajvioj taki pokretne lepeze, dovodei to slovo u dodir
s atrakom koja na papiru ostavlja potpuno formiran otisak. Slova se ne sastoje od takica i u
tome lei tajna izvanrednog otiska koji nudi tampa sa lepezom. Postoji i jedna velika mana
ovih tampaa, a to je da se mogu ispisivati samo slova koja su unapred ugraena na lepezi,
to znai da je definisanje slova komplikovano a grafika iskljuena.

Izvanredan otisak nije plaen samo nepostojenjam grafike, nego su tampai sa lepezom
mnogostruko sporiji od matrinih pa ispisuju najvise 20 znakova u sekundi. Da bi ispisali neki
rukopis od recimo 200 strana moramo provesti najmanje 10 sati pored stola sa tampaem.
Ovo deurstvo je neophodno zbog umetanja listova. Jer ovaj tampa nema ugradjen
nehanizam za automatsko umetanje litova. Taj ureaj se posebno kupuje.
Problem nabavke mastivaljih traka koje mui vlasnike matrinih tampaa je prava sitnica za
vlasnke tampaa sa lepezom. Traka na pisaoj maini i na matrinom tampau se bezbroj
puta okrene, da bi smo je kada izbledi jednostavno zamenil novom. Ukolio nemamo novu,
koristiemo staru, dokumenti e biti sve blei i blei, dok ne nabavimo novu traku.
Kod tampaa sa lepezom stvar na prvi pogled nee biti mnogo drugaija. Stavimo novu
kasetu sa trakom i normalno raditi. Ali posle ezdesetak strana upalie se crveno svetlo i
ukljuiti zvuni alarm; tampa nee raditi dok ne stavimo novu kasetu. Traka se kod
tampaa sa lepezom kree samo najedu stranu pri emu se sa svakog delia trake otisne
smao po jedan znak, sto daje odline rezultate. Obaveza je da se kupuju stalno nove kasete od
tada desetak evra, nee mnoge obradovati, jer ce se u suprotnom morati kombinovati sa multi
strike trakama , koje karakterie loiji otisak.

Jo jedna mana ovih tampaa je nedostatak latininih slova. Nema tampaa ove vrste koji se
moe dopuniti YU lepezom slova. Zato se neki vlasnici snalaze tako sto nabavljaju francuske
lepeze, koje umesto srednjih zagrada imaju akcente, a ond ate akcente kombinuju iznad slova
formirajuci kvakice. Ovakvo reenje je zadovoljavajue, ali nije trajno. Jer se na paljiviji
pogled otkriva da su takve kvakice tamnije od slova, koji moraju da se razmii kako neka
velika slova ne bi prodrla u znakove iznad njih.

Iako ovi tampai mogu negde da se koriste, smatra se da se u njega ne isplati investirati
novac.
5/25
INK-JET TAMPAI

Iako si Ink Jet tampai mogli d ase nabave 1980-ih godina, tek su im 1990 godine cene pale
dovoljno da ova tehnologija postane ire rasprostranjena. Firma Canon tvrdi da su oni izumeli
tahniku tampanja, ili ono sto oni zovu bubble jet tahnologijom 1977 godine. Kada je jedan
istraivac sluajno dodirnuo pric napunjen mastilom, sa zagrejanom lemilicom. Toplota je
istisnula kap mastila iz sprica, i tako je poela da se razvija jedna mova metoda tampanja.
Ink-Jet tampai su ostvarili brz tahnoloki napredak u poslednjih nekoliko godina. Trobojni
tampa je na tristu ve nekoliko godina i uinio je dostupnim tampanje u boji pomocu ink
jet tahnologije. Ali kako je etverobojni model postao jeftiniji za proizvodnju, zamenjivi model
kertrida je postepeno izaao iz upotrebe.
Kako se i oekivalo Ink-Jet tampai su bili mnogo privlaniji za trite nego laserski tampai;
njihova mogunost da proizvode boju je ono sto ih je uinilo privlanijim za kunu upotrebu.Od
kraja 1990-ih godina kada je cena laserskih tampaa poela da dostie nivoe dostupne
kunim korisnicima , ova prednost je postala nesto manja. Madjutimu to vreme razvijeni su
Ink-Jet tampai sa fotografskim kvalitetom tampe, sto im je pomoglo da zadre prednost u
domenu boje.
Iako su Ink-jet tampai jeftiniji od laserskih, njihovo odravanje je mnogo skuplje. Kertride
treba ese menjati, a specijalni vieslojni papir koji omoguava visokokvalitetnu tampu je
veoma skup. Kada se porede cene po stranici, Ink-Jet tampai ispadaju deset puta skuplji od
laserskih.
Od kada je pronaen Ink-jet tampa, tampanje u boji je postalo veoma popularno.
Istraivanja na ovom polju sve vie napreduju, sa svakim novi proizvodom na tristu koji
pokazuju nepretke u performansi, upotrebljivosti i kvalitetu tampe. Kako se ovaj proces
usavrava, cene Ink-jet tampaa polako padaju.
Slika 2 Ink-Jet tampa

6/25
STRUKTURA INK-JET TAMPAA

Svaki Ink-Jet tampa ima tri osnovna dela:

1. Ink-Jet glava
2. Mehanizam za transport glave
3. Mehanizam za transport papira
4. Elektronika tampaa

Prva tri dela tampaa su mehaniki delovi, i kod svakog modela su razliziti. Dok je eletkronika
kod svih modela ista, nju je lakse prekopirati.

KONSTRUKCIJA INK-JET GLAVE

Slika 3 Ink jet glava tampaa

Mlaznice za kolorna mastila mogu da budu grupisana za svaku boju posebno, jedna iznad
druge, po grupama od jedne do tri, a te grupe jedna iznad druge, u linijskom rasporedu.
Postoji i reenje kada su mlaznice rasporeene u dve ili vie paralelnih linija. Ovo se koristi
kada je rezolucija galve velika, ti redovi su pomereni u vertikalnom pravcu za veleinu 1/
rezolucija, pa su u svakom od redova mlaznice na rastojanju 2/rezolucija. Tako se obezbeuje
vei prostor za postavljanje elemenata glave.
Kod piezo Ink-Jet tehnologije glava je skupa, pa predstavlja sastavni deo tamoaa i menja se
samo kada se pokvari ili nepovratno zaepi. Ovaj poslednji problem je najvea Epsonova
boljka, pa ova firma ulace velike napore da promenom mastila, prmenom konstrukcije glave,
verovatnoca ove boljke znatno smanji.

7/25
MEHANIZAM ZA TRANSPORT GLAVE

Slika 4 Mehanizam za transport glave Ink-Jet tampaa

Mehanizmi za transport glave kod svih Ink-Jet tampaa je slino konstruisan. Ink-Jet glave se
nalaze na nosau koji se naziva kolica. Ta kolica se krei levo desno, po liniji normalnoj na
pravac pomeranja papira. Pri tom ona kliza na dve osovine ija je povrina visoko polirana, a
za smanjenje trenja se koriste posebna maziva. Pogon glave sastoji se od koranih ili
jednosmernih motora I zubanika za redukciju brzine. Obrtanje motora se pretvara u linijsko
kretanje glave uz pomo zupastog remena, tako da je obezbedjena preciznost pomeranja bez
proklizavanja.

ELEKTRONIKA TAMPAA

Na matinoj ploi tampaa uve se nalazi deo koji se bavi kontrolom motora i svih
mehanizama na tampau. Ona je zaduena da pored napajanja motora, i kontrole senzora,
prenosi podatke do Ink-Jet glave, i da proces izbacivanja mastila sinhronizuje sa kretanjem
glave i papira. Drugi deo je interfejs i pripadajua elektronika, koja prima podatke iz
kompjutera i prosledjuje ih dalje.

Slika 5 Matina ploa tampaa
8/25

NAIN RADA INK-JET TAMPAA

tampanje pomou ink-jet tampaa, kao i lasersko, spada u neudarni metod. trcaljke ispu-
taju mastilo kada predju preko vie razliitih moguih medijuma, a rad ink-jet tampaa je
mogue lako vizuelno predstaviti: teno mastilo se u tankom mlazu nanosi na papir da bi se
formirala slika. Glava tampaa skenira stranicu u horizontalnim trakama, koristei sklop mo-
tora da bi se pomjerala sljeva na desno i nazad, dok drugi sklop motora postepeno vertikalno
pomjera papir. Kada je jedna traka slike odtampana papir se pomjera, spreman za tampanje
sljedee trake. Da bi se proces ubrzao, glava tampaa ne tampa samo pojedan red piksela
pri svakom horizontalnom prolasku, ve istovremeno tampa i jedan vertikalni niz piksela.

Kod obinog ink-jet tampaa, glavi je potrebno oko pola sekunde da odtampa jednu traku
du stranice. Poto je papir formata A4 irok oko 8,5 ina, a ink-jet tampai rade pri najma-
njoj brzini od 300 dpi (dots per inch - taaka po inu), to znai da du jedne stranice ima naj-
manje 2475 taaka. Zato glava za tampanje ima oko 1/5000-ti deo sekunde na rsapolaganju
da odgovori da li posmatrana taka treba, ili ne treba da se tampa. U budunosti e usavra-
vanja u proizvodnji dozvoliti vee glave, sa vie trcaljki koje rade na veim uestanostima, to
e dati prirodne rezolucije do 1200 dpi i brzine tampanja koje se pribliavaju onima kod sa-
vremenih laserskih tampaa u boji (3 do 4 stranice u minutu u boji, 12 do 14 stranica u minu-
tu monohromatski).

Postoji vie vrsta ink-jet tehnologije ali najea je DOD ("drop on demand" - kapni kad se
trai). Ovo funkcionie tako to se sitne kapi mastila istiskuju na papir kroz male trcaljke: kao
da odvrete i zavrete crevo za polivanje 5000 puta u sekundi. Koliinu mastila koje se istisne
na odredjenu stranu odredjuje upravljaki softver koji diktira koje e trcaljke i kada da is-
putaju mastilo.

trcaljke koje koriste Ink-jet tampai su veoma tanke, I kod starijih modela se lako zapue.
Kod modernih modela ovo se retko desavalo, ali menjanje kertrida moze da bude nezgodno
kod nekih masina. Jos jedan problem sa Ink-jet tehnologijom je taj da se mastilo razmae
odmah posle tampanja, ali se I ovo u poslednjih godina poboljaljo razvojem novih sklopova.

TERMIKA TEHNOLOGIJA

Najvei broj ink-jet tampaa koristi termiku tehnologiju, kod koje se primenjuje toplota da bi
se mastilo fiksiralo na papiru. Ova metoda obuhvata tri glavne etape. Usled zagrevanja
mastila, u trcaljki se formira mjehuri koji se pod pritiskom rasprsne i mastilo kapne na papir.
Tada mehuri splasne usled hladjenja elementa, a vakuum koji pri tome nastaje povlai novu
Slika 6 Termika tehnologija
9/25
koliinu mastila iz rezervoara na mjesto onog koje je prethodno izbaeno. Ovo je metod kojim
se najradije slue firme Canon i Hewlett-Packard.

Termika tehnologija namee izvjesna ogranienja u procesu tampanja, pri kome, kakvo god
mastilo koristili, ono mora biti otporno na toplotu, poto je proces fiksiranja zasnovan na
zagrevanju. Korienje toplote kod termikih tampaa stvara potrebu i za procesom hladjenja,
to tampanju dodaje kratko reimsko vrijeme.

Siuni elementi za zagrevanje koriste se da bi se kapljice mastila izbacile kroz trcaljke glave
tampaa. Dananji termiki ink-jet tampai imaju glave koje sadre ukupno izmedju 300 i
600 trcaljki, od kojih svaka ima prenik kao ljudska vlas (priblino 70 mikrona). One daju
kapljice zapremine od oko 8 do 10 pikolitara (pikolitar je10
-12
litra), i veliine taaka izmedju
50 i 60 mikrona u preniku. Poredjenja radi, najmanja veliina take vidljiva golim okom je
oko 30 mikrona. Mastila tirkizno plave, purpurno crvene i ute boje se obino dobijaju preko
kombinovane glave tampaa CMY (cyan, magenta, yellow - tirkizno, purpurno, uto). Nekoliko
malih kapi mastila u boji - obino izmedju etiri i osam - moe da se kombinuje da bi se dobila
taka promenljive veliine, ira paleta boja bez polutonova i finiji polutonovi. Crno mastilo,
koje se obino zasniva na veim molekulima pigmenta, dobija se iz zasebne glave tampaa, u
veim kapljicama zapremine oko 35 pikolitara.
Gustina trcaljki, koja odgovara prirodnoj rezoluciji tampaa, kree se izmedju 300 i 600 ta-
aka po inu, sa poboljanom rezolucijom od 1200 taaka po inu koja postaje sve dostupnija.
Brzina tampanja je prvenstveno funkcija uestalosti kojom trcaljke mogu da izbacuju mastilo
i irine koju tampa glava tampaa. To je tipino oko 12 MHz i pola ina respektivno, to daje
brzine tampanja izmedju 4 i 8 stranica u minutu (ppm) kod monohromatskog teksta i 2 do 4
stranice u minutu kod teksta i slika u boji.

PIEZOELEKTRINA TEHNLOGIJA

Vlasnika ink-jet tehnologija firme Epson koristi piezo kristal postavljen na zadnjoj strani re-
zervoara za mastilo. To je veoma slino membrani zvunika - vibrira kada struja protie kroz
njega, tako da kad god se trai taka, struja se dovodi do piezo elementa, element se ugiba i
na taj nain istiskuje kapljicu mastila iz trcaljke.

Slika 7 Piezoelektrina tehnologija
10/25
Piezo metod ima vie prednosti. Ovaj proces doputa veu kontrolu nad oblikom i veliinom
istisnute kapljice. Siune oscilacije unutar kristala doputaju da dimenzije kapljica budu
manje, a samim tim gustina trcaljki vea. Uz to, za razliku od termike tehnologije, mastilo ne
mora da se zagreva i hladi izmedju dva ciklusa. Ovo tedi vrijeme, a pri proizvodnji mastila
vie se obraa panja na njegova upijajua svojstva nego na mogunost da izdri visoke
temperature. To prua veu slobodu za razvijanje novih hemijskih svojstava mastila.

Najnoviji vodei ink-jet tampai firme Epson imaju crno-bijele glave za tampanje sa 128 tr-
caljki, a kolor (CMY) glave za tampanje sa 192 trcaljke (64 za svaku boju), to upuuje na
prirodnu rezoluciju od 700 taaka po inu. Poto piezo procesom mogu da se dobiju male i sa-
vreno oblikovane take sa velikom preciznou, firma Epson moe da ponudi poboljanu re-
zoluciju od 1440 pomou 720 taaka po inu, mada se ovo postie tako to glava za tampanje
prelazi dva puta preko papira, to za posledicu ima smanjenje brzine tampanja. Mastila koja
je firma Epson proizvela za upotrebu u piezo tehnologiji su bazirana na rastvarau i sue se
izuzetno brzo. Ona prodiru kroz papir i zadravaju svoj oblik, a ne razlivaju se po njegovoj po-
vrini, to ini da se take medjusobno stapaju,. To za rezultat ima veoma visok kvalitet tam-
pe, naroito na papiru sa premazom ili sjajnom papiru.

KVALITET TAMPE INK-JET TAMPAA

Dve glavne odrednice kvaliteta tampe u boji su rezolucija, koja se meri brojem taaka po inu
(dpi), i broj nivoa gradacija koji mogu da budu odtampani po taki. Uopteno govorei, to je
rezolucija vea to je vie nivoa po taki i bolji je celokupan kvalitet tampe.

U praksi, kod najveeg broja tampaa postignut je kompromis, tako da kod nekih izbor pada
na veu rezoluciju, a kod drugih na vie taaka po inu, dok najbolje reenje zavisi od toga u
koje svrhe se tampa koristi. Profesionalne grafike dizajnere, na primer, interesuje maksi-
malno poveavanje broja nivoa po taki da bi dobili "fotografski" kvalitet tampe, dok e obini
korisnici zahtevati razumno visoku rezoluciju da bi postigli dobar kvalitet kako teksta tako i
slika.

Najjednostavnija vrsta tampaa u boji je binarni uredjaj kod koga su take tirkizne, purpurne,
ute i crne boje ili "ukljuene" (odtampane) ili "iskljuene" (nisu odtampane), dok medjuni-
voi nisu mogui. Ako take mastila (ili tonera) mogu da se meaju da bi se dobile medjuboje,
binarni CMYK tampa moe da tampa samo osam "pravih" boja (tirkiznu, purpurnu, utu, cr-
venu, zelenu i plavu, i uz to jo crnu i belu). Ovo oigledno nije dovoljno velika paleta da bi se
postigao dobar kvalitet tampe, i tu na scenu stupa polutoniranje.

Algoritmi polutoniranja dele originalnu rezoluciju taaka tampaa u mreu polutonskih elija,
a onda aktiviraju promenljiv broj taaka u tim elijama da bi podraavali promenljivu veliinu
take. Paljivim kombinovanjem elija koje sadre razliite proporcije CMYK taaka, po-
lutonirajui tampa moe da "prevari" ljudsko oko tako da ono vidi na milione boja umesto
samo nekoliko.

Kod tampanja sa kontinualnim toniranjem postoji neograniena paleta istih boja. U praksi,
neogranieno znai 16,7 miliona boja, to je vie nego to ljudsko oko moe da razlikuje. Da bi
se ovo postiglo, tampa mora da bude u stanju da stvori i preklopi 256 nijansi po taki za
svaku boju, to oigledno zahteva preciznu kontrolu nad stvaranjem i postavljanjem taaka.
tampanje sa kontinualnim toniranjem spada u oblast rada vrhunskih tampaa u boji. Medju-
tim, sve vodee tehnologije tampanja mogu da proizvedu vie nijansi po taki (obino izme-
11/25
dju 4 i 16), to prua mogunost dobijanja bogatije palete istih boja i finijih polutonova. Takvi
uredjaji se nazivaju kontonski tampai.

Nedavno su se na tritu pojavili "estobojni" ink-jet tampai posebno namenjeni postizanju
"fotografskog" kvaliteta tampe. Ovim uredjajima dodata su jo dva mastila - svetlo tirkizno i
svetlo purpurno - da bi se nadoknadila nemogunost savremene ink-jet tehnologije da pravi
veoma male (i samim tim svetle) take. estobojni ink-jet tampai daju nenije ive tonove i
finije gradacije boja nego standardni CMYK uredjaji, ali e verovatno postati nepotrebni u bu-
dunosti, kada se oekuje da e se veliina kapljice mastila smanjiti na oko 2 do 4 pikolitra.
Manje kapljice mastila takodje e smanjiti i potrebnu koliinu polutoniranja, poto se iri opseg
siunih kapljica moe kombinovati da bi se dobila vea paleta istih boja.

Firma Hewlett-Packard, koja je ve dugo vremena vodea na tritu, stalno je podravala
prednosti poboljavanja kvaliteta tampe u boji poveavanjem broja boja koje mogu da se od-
tampaju na pojedinanoj taki, pre nego jednostavno poveanjem broja taaka po inu, tvr-
dei da se ovim drugim pristupom smanjuje brzina i stvaraju problemi zbog vika mastila - na-
roito na obinom papiru. U firmi Hewlett-Packard su 1996. godine proizveli prvi ink-jet tam-
pa koji je tampao vie od osam boja (ili dve kapljice mastila) po taki. Bio je to
DeskJet850C, koji je imao mogunost tampanja do etiri kapljice mastila po taki. Tokom go-
dina, postepeno su usavravali svoju tehnologiju za rasporedjivanje boja po slojevima
PhotoREt, dok je, krajem 1999. godine, nisu osposobili da proizvodi kapljice izuzetno male ve-
liine od 5 pl i najvie do 29 kapljica mastila po taki, to je dovoljno da se prikae preko 3500
boja koje mogu da budu odtampane po taki.

MASTILO ZA INK-JET TAMPAE

Koju god tehnologiju primenili na hardver tampaa, krajnji proizvod je uvek mastilo na papi-
ru, tako da su ova dva elementa veoma vana za dobijanje kvalitetnih rezultata. Kvalitet
odtampanog materijala kod ink-jet tampaa kree se od veoma slabog, sa nejasnim bojama i
vidljivom pojavom trake na slici, do odlinog, skoro fotografskog kvaliteta.

Ink-jet tampai koriste dve potpuno razliite vrste mastila: jedno prodire kroz papir i sui se
sporo (oko deset sekundi), dok se drugo sui oko sto puta bre. Prvo bolje odgovara monohro-
matskoj tampi, dok se drugo koristi za tampanje u boji. Poto se kod tampanja u boji mea-
ju razliita mastila, potrebno je da se ona sue to je bre mogue da bi se izbeglo razmrljava-
nje. Ako se za tampanje u boji koriste mastila koja se sporo sue, boje e se medjusobno sta-
pati pre nego to se osue.

Mastilo koje se koristi u ink-jet tehnologiji je bazirano na vodi, to namee druge probleme.
Kod nekih ranijih modela ink-jet tampaa, tampani materijal je bio sklon razmrljvanju, ali za
poslednjih nekoliko godina dolo je do ogromnih poboljanja u tehnologiji proizvodnje mastila.
Mastilo bazirano na ulju ne predstavlja ba najbolje reenje ovog problema zato to bi na-
metnulo mnogo viu cenu za odravanje hardvera. Proizvodjai tampaa ostvaruju neprekidni
napredak u razvoju vodootpornih mastila, ali su rezultati ink-jet tampaa i dalje slabi u po-
redjenju sa laserskim.

Jedan od glavnih ciljeva proizvodjaa ink-jet tampaa je da razviju mogunost tampanja na
gotovo svakoj podlozi. Ovde je tajna u tehnologiji proizvodnje mastila, i najvei broj proizvo-
djaa e ljubomorno uvati svoje formule. Kompanije kao to su Hewlett-Packard, Epson i
Canon ulau velike sume novca u stalno poboljavanje pigmenata mastila, otpornosti na svet-
lost i vodu i pogodnosti za tampanje na mnotvu razliitih podloga.

Dananji ink-jet tampai koriste tonere bazirane na malim molekulima (manjim od 50nm) za
tirkizna, purpurna i uta mastila. Oni poseduju visoki sjaj i irok spektar boja, ali nisu dovoljno
otporni na svetlost i vodu. Pigmenti, koji su bazirani na veim molekulima (od 50 do 100 nm),
12/25
su otporniji na vodu i ne blede, ali i dalje ne mogu da postignu spektar boja koji imaju toneri i
nisu prozirni. To znai da se pigmenti trenutno koriste samo za crno mastilo. Budua
istraivanja e se usredsrediti na stvaranje CMY mastila otpornih na vodu i svetlost, koja e biti
bazirana na manjim molekulima pigmenta.

PAPIR ZA INK-JET TAMPAE

Veina ink-jet tampaa najnovije generacije zahteva visokokvalitetni papir sa premazom ili
sjajni papir za dobijanje tampe fotografskog kvaliteta, to moe da bude veoma skupo. Jedan
od osnovnih ciljeva proizvodjaa ink-jet tampaa je tampanje uine nezavisnim od podloge,
a njegovo ostvarenje se obino meri kvalitetom tampe postignutim na obinom papiru za ko-
piranje. Ovo se u mnogome poboljalo tokom poslednjih nekoliko godina, ali su premazani i
sjajni papir i dalje potrebni da bi se postigao potpuni fotografski kvalitet boja. Neki proizvodjai
tampaa, kao Epson, ak imaju svoj vlasniki papir koji je optimizovan za upotrebu uz njihovu
piezoelektrinu tehnologiju.

Ink-jet tampai mogu da postanu skupi kada Vas proizvodjai veu za svoje vlasnike proiz-
vode. Papir koji proizvode nezavisne kompanije je mnogo jeftiniji od onog kojim Vas direktno
snabdevaju proizvodjai tampaa, ali se on obino oslanja na svoja univerzalna svojstva i ret-
ko koristi prednosti individualnih karakteristika odredjenih modela tampaa.

Veliki broj istraivanja ide u smeru proizvodjenja univerzalnih tipova papira koji su optimizova-
ni specijalno za ink-jet tampae u boji. Papir PLUS Colour Jet, koji je proizvela firma Wiggins
Teape, je papir sa premazom specijalno namenjen ink-jet tehnologiji, a Conqueror CX22 je
osmiljen za poslovna dokumenta tampana crnim mastilom i posebnim bojama, i optimizovan
je kako za ink-jet, tako i za laserske tampae.

Grundiranje papira trai nain da pobolja kvalitet ink-jet tampe na obinom papiru tako to
priprema podlogu da primi mastilo sa agensom koji vezuje pigment za papir, smanjujui time
poveavanje i razmrljavanje taaka. Veliki napori se ulau u pokuaj da se ovo postigne bez
izlaganja dramatinom smanjenu performanse - ukoliko ovo donese rezultate, jedna od glavnih
prepreka za iroku upotrebu ink-jet tehnologije e biti otklonjena.

13/25

LASERSKI TAMPAI

Slika 8 Izgled laserskih tampaa

U 1980-im godinama preovladavali su matrini i laserski tampai, dok se ink-jet tehnologija
nije znaajnije pojavljivala sve do 1990-ih. Laserski tampa je uvela firma Hewlett-Packard
1984. godine, na osnovu tehnologije koju je razvila frima Canon. Radio je na nain slian onom
kod aparata za fotokopiranje, s tim to je razlika u izvoru svetlosti. Kod aparata za fotoko-
piranje stranica se skanira sa sjajnom svetlou, dok je kod laserskog tampaa izvor svetlosti
laser, to ne treba da iznenadi. Posle toga proces je manje-vie isti: svetlost stvara elektro-
statiku sliku stranice na naelelktrisnaom fotoreceptoru, koji sa svoje strane privlai toner u
obliku elektrostatikog naelektrisanja.

Slika 9 Unitranjost laserskog tampaa
14/25

Laserski tampai su brzo postali popularni zahvaljujui visokom kvalitetu svoje tampe i rela-
tivno malim trokovima rada. Na tritu za koje su laserski tampai razvijeni, konkurencija iz-
medju proizvodjaa je postajala sve surovija, naroito u proizvodnji jevtinijih modela. Cene su
ile sve nie i nie, kako su proizvodjai pronalazili nove naine da smanje svoje trokove.
Kvalitet tampe se poboljavao, pa je rezolucija od 600 taaka po inu postala standardna, dok
se sama konstrukcija smanjila, to ju je uinilo pogodnom za kunu upotrebu.

Laserski tampai imaju brojne prednosti u odnosu na konkurentsku ink-jet tehnologiju. Oni
proizvode mnogo kvalitetnije tekstualne crno-bele dokumente od ink-jet tampaa i tee da
budu projektovani za naporniji rad - to znai da izbacuju vie stranica meseno, po manjoj
ceni po stranici od ink-jetova. Dakle, ako se trai "kancelarijska teglea marva", laserski tam-
pa moe da bude najbolji izbor. Drugi znaajan inilac, za kunog kao i za poslovnog korisnika
je rad sa kovertima, karticama i drugim neduobiajenim medijumima, gde laserski tampai.
opet nadmauju ink-jet tampae.

Imajui u vidu ega sve ima u laserskom tampau, pravo je udo kako oni mogu da se proiz-
vode po tako maloj ceni. Po mnogo emu, sastavni delovi koji ine laserski tampa su daleko
sloeniji od onih u raunaru. Rasterski procesor slike (RIP - raster image processor) bi mogao
da koristi napredni RISC procesor, inenjerstvo koje dolazi sa leajevima za ogledala je vrlo
usavreno, a izbor hemikalija za valjak i toner, mada esto nepogodan za okolinu, upravo fas-
cinira. Dobijanje slike sa ekrana PC raunara na papir trai jednu zanimljivu meavinu kodova-
nja, elektronike, optike, mehanike i hemije.

NAIN RADA LASERSKOG TAMPAA

Kada mu je slika koja treba da se tampa saoptena posredstvom jezika za opis stranice, prvi
posao tampaa je da je da te isntrukcije pretvori u bit mapu. To radi tampaev unutranji
procesor, a rezultat je slika (u memoriji) svake take koja treba da se postavi na papir. Modeli
oznaeni kao "Windows tampai" nemaju svoje spostvene procesore, pa matini raunar stva-
ra bit mapu, upisujui je direktno u memoriju tampaa.
U srcu laserskog tampaa nalazi se mali rotirajui valjak - organska fotoprovodna kaseta
(OPC - organic photo-conducting cartridge) - sa slojem koji mu dozvoljava da dri elektrosta-
tiko naelektrisanje. Laserski zrak skanira preko povrine valjka, selektivno dodeljujui taka-
ma na toj povrini pozitivno naelektrisanje, tako da e one na kraju predstavljati izlaznu sliku.
Povrina valjka je ista kao ona od lista papira na kojoj e se slika na kraju pojaviti, a svaka
taka na valjku odgovara taki na papiru. U medjuvremenu, papir se proputa kroz naelektri-
sanu icu koja na njemu ostavlja negativno naelektrisanje.
Na pravim laserskim tampaima, selektivno naelektrisanje se postie ukljuivanjem i iskljui-
vanjem lasera dok skanira rotirajui valjak, upotrebom sloene konstrukcije obrtnih ogledala i
soiva. Princip je isti kao kod lopte sa ogledalima u disko-klubovima. Svetlost se odbija od lop-
te na pod, ide po podu i nestaje kako se lopta okree. U laserskom tampau, valjak se obre
izuzetno brzo i sinhronizovano sa ukljuivanjem i iskljuivanjem lasera. Tipini laserski tam-
pa e izvoditi na milione ukljuivanja i iskljuivanja svake sekunde.

Unutar tampaa, valjak rotira da bi izgradio jednu horizontalnu liniju u jednom trenutku.
Jasno, to mora da se uradi vaoma precizno. to je manja rotacija, to je vea rezolucija niz
stranicu - korak rotacije kod savremenog laserskog tampaa iznosi tipino 1/600 deo ina, to
daje vertikalnu rezoluciju od 600 taaka po inu. Slino tome, to se laserski zrak bre ukljuu-
je i iskljuuje, vea je rezolucija preko stranice.

Kako valjak rotira da bi predstavio sledeu povrinu za lasersku obradu, ispisana povrina se
kree kroz laserski toner. Toner je vrlo fini crni prah, naelektrisan negativno to je uinjeno da
15/25
bi on bio privuen takama sa pozitivnim naelektrisanjem na povrini valjka. Tako, posle jedne
potpune rotacije, povrina valjka sadri sve crno to je potrebno na slici.

List papira sada dolazi u dodir sa valjkom, to se izvodi pomou gumenih cilindara. Kako izvr-
ava svoju rotaciju, on uzima toner sa valjka pomou magnetskog privlaenja, prenosei tako
sliku na papir. Negativno naelektrisana podruja valjka ne privlae toner, a rezultat su bele po-
vrine na papiru.

Toner je posebno napravljen da se brzo topi i sistem za spajanje sada primenjuje toplotu i pri-
tisak na oslikan papir, da bi se toner privrstio za stalno. Jedan od sastojaka tonera je vosak i
on ga ini pogodnijim za proces spajanja, dok su valjci za spajanje uzrok zato se papir pojav-
ljuje iz laserskog tampaa, jo uvek topao na dodir.

Poslednja faza je ienje valjka od bilo kakvih ostataka tonera, da bi bio spreman da ponovo
otpone ceo ciklus. Postoje dva oblika ienja, fiziko i elektrino. Kod prvog, toner koji nije
prenesen na papir, mehaniki se odstranjuje sa valjka i odbaeni toner prikuplja u tacni. Elek-
trino ienje je pokrivanje valjka sa istovetnim naelektrisanjem, tako da laser moe opet da
upisuje po njemu. Oba elementa, onaj za mehaniko i onaj za elektrino ienje, treba da se
uredno menjaju u odredjenim periodima.

LASERSKI TAMPAI U BOJI

Laserski tampai su obino monohromatski uredjaji, ali se oni, kao i mnoge druge takve
tehnologije, mogu se prilagoditi za rad u boji. To se postie upotrebom plavog, crvenog i utog
u kombinaciji, da bi se proizvele razne boje za tampu. Izvode se etiri prolaza kroz elektro-
fotografski proces, obino postavljajui po jedan toner na stranicu istovremeno, ili gradei sliku
od etiri osnovne boje istovremeno na jednoj posrednoj povrini za prenos.

Veina savremenih laserskih tampaa imaju prirodnu rezoluciju od 600 ili 1200 taaka po in-
u. Modeli sa manjom rezolucijom esto mogu da menjaju intenzitet svojih laserskih/LED taa-
ka, to rezultuje pre meavinom "kontonskog" i polutonskog tampanja nego kontinualnim
tonskim izlazom. Brzine tampanja variraju izmedju 3 i 5 stranica u minutu u boji i 12 do 14
stranica u minutu u monohromatskoj tampi. Glavna oblast razvoja, gde je prva bila firma
Lexmark sa svojm LED tampaem brzine od 12 stranica u minutu koji je izbaen na trite
Slika 10 Izgled laserskog tampanja u boji

16/25
jeseni 1998. godine, bila je da se povea brzina tampanja u boji do istog nivoa kao kod mo-
nohromatske tampe, pomou istovremene obrade etiri tonera i tampe u jednom prolazu.

tampa Lexmark Optra Colour 1200N to postie tako to ima potpuno nezavisne procese za
svaku boju. Kompaktnost koja rezultuje zbog upotrebe LED matrica umesto nezgrapne "skala-
merije" za fokusiranje koja ide uz laserski uredjaj za sliku, dozvoljava da se maina u boji iz-
gradi sa etiri potpune glave za tampanje. Kasete sa tonerima se postavljaju u liniji niz put
papira, a svaki uredjaj ima svoj fotoprovodni valjak. Podaci mogu da se alju na sve etiri gla-
ve istovremeno.Proces poinje sa crvenom bojom, prolazi kroz plavu i utu, a zavrava se cr-
nom bojom.

Pored njihove brzine, jedna od glavnih prednosti laserskih tampaa u boji trajnost njihovog
izlaza - to je funkcija hemijski inertnih tonera koji su stopljeni na povrini papira, za razliku
od veine ink-jetova kod koji su oni apsorbovani u papiru. To dozvoljava laserskim tampaima
u boji da tampaju na nizu razliitih medijuma, bez problema kao to su mrlje i iezavanje
koji se sreu kod ink-jet tampaa. Pored toga, kontrolisanjem toplote i pritiska prilikom pro-
cesa stapanja, izlazu se moe dati krajnja obrada koja zavisi odk korisnika - od mata da viso-
kog sjaja.

Ako se bilo ta moe nauiti iz istorije, pred laserskim i LED tampanjem u boji je svetla bu-
dunost. Za eteri godine od prve pojave laserskih tampaa u boji 1994. godine, cene su se
prepolovile. Uz trite koje je i dalje stimulisano, i padanjem cena i poboljanom tehnologijom,
izgleda neizbeno da e laserski ili LED tampa u boji postati opteprihvaen i neizostavan
kao uredjaj za fotokopiranje.

CRNO BELI LASERSKI TAMPAI

Laserski tampai rade na istom elektrostatikom principu kao i fotokopiri, to i utie na
njihovu brzinu. Crno-beli laserski tampai daju veoma otar tekst pri tampanju pri brzinama
od 15 i vie stranica u minuti, kao i kvalitene grafikone pri brzinama od 6 i vie stranica u
minuti. Laserski tampai su najbolji za tampu teksta, pogotovo ukoliko vam je potrebna
tampa fontova veih ili manjih od standardnih veliina 10 do 12 point-a. Laserski tampai
imaju takode, i znatno niu cene tampe po stranici, poto je crni toner komparitivno jeftiniji,
kao i zbog toga to se obian papir najvie koristi za tampu. Laserski tampai su takode bolji
i pri rukovanju sa papirom. Na primer, poseduju mnogo vee kasete za ulaganje papira ili im
se moe mnogo lake prikaiti dodatna kaseta za razliite veliine papira. Ove osobine ine
laserski tampa izuzetnim za male ili kune kancelarije

POTRONI MATERIJAL LASERSKOG TAMPAA

Veina laserskih tampaa koristi kasetu zasnovanu na organskom fotoprovodnom valjku
(OPC), koji je prevuen materijalom osetljivim na svetlost. Tokom ivotnog veka tampaa,
valjak treba da se periodino menja kako se njegova povrina troi i smanjuje kvalitet tampe.
Sama kaseta je druga velika potrona stavka kod laserskog tampaa. Njen ivotni vek zavisi
od koliine tonera koji sadri. Kada nestane tonera, kaseta se zameni. Ponekad su kaseta sa
tonerom i valjak razdvojeni ali, u najgorem sluaju, valjak se nalazi u samoj kaseti. To znai
da, kada se potroi toner, ceo valjak i kaseta treba da se zamene, to znaajno poveava
pogonske trokove tampaa i proizvodi velike koliine otpada.

Situacija je ak jo gora sa laserskim tampaem u boji - koji stvarno ima do devet razliitih
potronih stavki (etiri tonera u boji, OPC pojas ili valjak, jedinica za razvijanje, jedinica za
17/25
spajanje, ulje za spajanje i prazna boca od tonera). Mnoge od njih moraju da se podese kada
se tampa postavlja za rad i sve nestaju posle razliitih brojeva stranica, zavisno od proizvo-
djaa i naina upotrebe. Ovaj veliki broj sastavnih delova je glavni razlog cene i opteg nedos-
tatka upotrebljivosti i upravljivosti laserskih tampaa u boji, pa je njegovo smanjenje u ii
interesovanja proizvodjaa laserskih tampaa.

Neki od njih pokuali su da poboljaju ovu situaciju proizvodnjom trajnijih valjaka i eliminisa-
njem svih potronih materijala izuzev tonera. Na primer, firma Kyocera prva je napravila tam-
pa "bez kasete" koji koristi amorfni silikonski valjak. Valjak ima izdrljiv sloj koji traje tokom
celog ivotnog veka tampaa, tako da je toner jedina stvar koja zahteva regularnu zamenu,
pa ak i on dolazi u pakovanju napravljenom od neotrovne plastike, projektovane da se kasnije
spali bez otputanja tetnih gasova.

LED TAMPAI

Slika 11 Izgled Led tampaa

tampanje stranica pomou LED dioda (light-emitting diode - svetlosna dioda) - koje je prona-
djeno u firmi CASIO, favorizovano u Oki i isto tako korieno u firmi Lexmark - bilo je sredinom
1990-ih godina nudjeno tritu kao sledee veliko dostignue u laserskoj tampi. Medjutim,
posle pet godina - ne osporavajui njegovu pogodnost za zatitu ivotne sredine - tehnologija
jo uvek treba da napravi znaajniji uticaj na tritu.

Tehnologija daje iste rezultate kao i konvencionalno lasersko tampanje i koristi isti osnovni
metod nanoenja tonera na papir. Statiko naelektrisanje se nanosi na fotoprijemni valjak i,
kada ga pogodi svetlost sa LED diode, naelektrisanje obre polaritet, stvarajui tako uzorak ta-
aka koji odgovara slici koja se na kraju pojavljuje na stranici. Posle toga nanosi se naelektri-
san suvi toner, koji se lepi za povrine na valjku kojima se obrnuo polaritet naelektrisanja, a
zatim nanosi na papir koji prolazi preko valjka na svom putu ka izlaznoj tacni. Razlika izmedju
dve tehnologije je samo u metodu distribucije svetlosti.

LED tampai rade pomou matrice LED dioda ugradjenih u poklopac tampaa - obino vie
od njih 2500 pokriva celu irinu valjka - koje stvaraju sliku kada sijaju nanie pod uglom od 90
stepeni. LED tampa rezolucije 600 taaka po inu e imati 600 LED dioda po inu, preko cele
irine stranice. Prednost je u tome to je red LED dioda jevtiniji da se napravi od lasera i
ogledala sa mnogo pokretnih delova i, shodno tome, ta tehnologija predstavlja jevtiniju alter-
nativu konvencionalnim laserkim tampaima. LED sistem je takodje koristan jer je kompaktan
u odnosu na konvencionalne laserske tampae. Uredjaji za rad u boji imaju etiri reda LED
dioda - po jedan za plavi, crveni, uti i crni toner - to dozvoljava da se tampa u boji brzi-
nama istim kao kod uredjaja za monohromatsku tampu.

18/25
Glavni nedostatak LED tehnologije je u tome to je njena horizontalna rezolucija apsolutno fik-
sirana i, mada se mogu primeniti neka poboljanja rezolucije, nijedno od njih nee biti tako do-
bro kao mogua usavravanja rezolucije kod pravih laserskih tampaa. Pored toga, valjak LED
tampaa radi najefikasnije i najbre kada se trai neprestano tampanje velikog obima. To je
vrlo slino kao kod elektrine sijalice koja e trajati manje kada se stalno ukljuuje i iskljuuje,
pa se tako i ivotni vek valjka LED tampaa skrauje kada se on esto koristi za kratkotrajno
tampanje.

Slika 12 Izgled Led lampi

tampai sa tenim kristalima (LCD) rade na slinom principu, koristei panele sa tenim kris-
talima kao izvor svetlosti umesto matrice LED dioda.

PORTABL TAMPAI

Koliko puta vam se desilo da ste na nekom putu i da vam je hitno potrebna tampa?
Portabl tampai su pravljeni tako kompaktno da mogu stati u aktovku, teine su ne vie od 2
kg i pokreu se pomou baterija.

Slika 13 Model portabl tampaa

Ovi tampai uglavnom koriste inkjet tehnologiju ili tehnologiju termo transfera. Termo
transfer tehnologija koristi ribone koji su slini onim na pisaim mainama, stime to su
natopljeni bojom. Primenom pritiska i toplote na ribon slika se prenosi na stranicu papira.
Modeli sa tehnologijom termalnog transfera manji su od inkjet modela, ali zato poseduju manji
kvalitet tampe, sporiju tampu i mnogo veu cenu tampe po stranici papira. Moe se koristiti
crno bela ili kolor tampa u zavisnosti od kertirida odnosno ribona koji se koristi. Generalno
gledano, cena tampe po stranici papira je znatno via kod portabl tampaa zbog malih
kertrida/ribona. Kako portabl tampai koriste baterije za svoj pogon, i ako vam je
19/25
momentalno potrebna tampa vie od jedne stranice veoma bitan podatak je trajanje baterija.
Standardne Nikl-Kadimum (NiCad) baterije mogu odtampati oko 90 stranica po jednom
punjenju i mogu se puniti bez potrebe da se vade iz tampaa. Takode, koriste se i Nikl Metal
Hidrid (NiMH) baterije koje traju due ali im je potrebno i vie vremena da se sopune. Kad
budete kupovali portabl tampa vodite rauna da nije kod svih tampaa u cenu uraunata i
cena baterija. Takode, pre kupovine utvrdite koje karakteristike portabl tampai poseduju.
Ukoliko imate potrebu za tampom vie stranica odjednom bie vam potreban tampa kod
koga ne morate runo da unosite papire. tampai sa automatskim unosom pojedinanih
listova papira mogu da prihvate od 5 do 100 listova, a neki ak mogu da prihvate i koverte i
folije. Neki tampai podravaju i opciju skenera, odnosno jednostavno zamenite kertrid sa
mastilom sa opcionim skener kertridom i tako pretvarate va tampa u skener. Takode,
zgodna funkcija kod ovih tampaa je i IR (Infrared) port koji omoguava slanje komandi
tampau bez da je povezan sa raunarom, pod pretpostavkom da i va raunar poseduje IR
port.

3D TAMPAI

tampai koji stvaraju 3D predmete i monitori koji imaju sposobnost 3D prikaza imaju za cilj
da nas uvedu u treu dimenziju i nov nain interakcije s raunarom

Slika 14 Modeli 3D tampaa

Savremena informatika industrija preduzima obimna istraivanja u smeru razvoja softvera i
hardvera koji bi trebalo da prevazie postojea ogranienja i da korisnicima donese znatno
vei nivo upotrebljivosti, nove mogunosti i mnogo vie vizuelnih doivljaja.
Najloginiji smer razvoja predstavlja koncept 3D grafikog interfejsa, ali takoe postoje i
razliiti projekti koji imaju za cilj stvaranje perifernih ureaja koji na neki nain implementiraju
principe 3D raunarstva.
U dananje vreme ovakvi ureaji ne postoje samo kao laboratorijski modeli, ve su neke od
ideja pretvorene i u konkretne proizvode, i to, naravno, prilino skupe. Monitori koji imaju
sposobnost 3D prikaza, tampai koji stvaraju 3D predmete, specijalne LCD naoari, rukavice
sa senzorima predstavljaju samo nekoliko konkretnih proizvoda koji imaju za cilj da nas uvedu
u treu dimenziju i novi nain interakcije s raunarom.

Najinteresantniji periferni ureaj nove generacije raunara bi svakako mogao biti 3D tampa.
Zapravo, ovakvi ureaji postoje ve izvesno vreme. Koriste se u industriji, veoma su skupi, a
njihovi korisnici su obino inenjerska odeljenja velikih kompanija. Ovi 3D tampai koriste
razliite tehnologije tampanja, bolje rei kreiranja predmeta od polimera ili slinih
materijala. Predmeti dobijeni na ovaj nain u veini sluajeva nemaju nikakvu upotrebnu
20/25
vrednost, ve se koriste kao prototipi, modeli koji olakavaju vizuelizaciju, razumevanje,
testiranje i dalji razvoj proizvoda, a ponekad slue i za puko fasciniranje klijenata.
U dananje vreme ovi ureaji su postali tako dobri da ak mogu da kreiraju 3D modele u boji i
sa pokretnim delovima. Svakako, jo uvek smo daleko od toga da nam ovakav ureaj kreira
klip za automobil koji moemo odmah da ugradimo, ali ni tako neto uskoro nee biti
nemogue. Ve se vre istraivanja o proirenju mogunosti 3D tampaa i oekuje se da e
oni uskoro biti u mogunosti da odtampaju konkretne elektronske komponente i ureaje:
mali radio ureaj, daljinski upravlja itd.

Slika 15 Slika odtampana na 3D tampau

I postojei 3D tampai su dovoljno fascinantni, a postoji nekoliko tehnolokih procesa koje
razliiti proizvodi koriste u praksi:

1. Stereolitografija je proces pri kojem se koriste fotoosetljive smole tretirane laserom, pri
emu se predmeti kreiraju sukcesivnim nanoenjem materijala, sloj po sloj. Ova tehnologija
proizvodi precizne modele sa veim izborom materijala.

2. Selektivno lasersko sinterovanje je tehnologija koja koristi estice fotoosetljivog praha
sinterovane laserom. Pri ovom procesu se predmeti takoe formiraju sloj po sloj, verni su
modelu sa ekrana i dugotrajni, ali ne izgledaju ba atraktivno. Upravo zbog upotrebe lasera,
ovaj proces moda u najveoj meri podsea na klasine laserske tampae.

3. Fuziono modeliranje nanoenjem je proces u kojem rastopljena plastika ili materijali koji
podseaju na vosak bivaju brizgani, formirajui sloj po sloj modela koji se stvara. Ovaj
tehnoloki proces 3D tampanja je za sada jedini koji daje modele upotrebne vrednosti i
solidne izdrljivosti.

4. Z Corp trodimenzionalno tampanje takoe stvara predmete od estica materije koja
biva prskana sloj po sloj. S obzirom na to da se bazira na ink-det tehnologiji, prednost ovog
postupka je to daje modele u boji, a proces je brz i jeftin.

Kada predmeti izau iz tampaa, njima se mora paljivo rukovati jer su 50 procenata porozni.
Prema potrebi, njihova vea trajnost i izdrljivost moe da se postigne kroz postupak
impregnacije u kojem mogu biti upotrebljeni razliiti voskovi, smole, poliuretanske materije i
drugo.

21/25
BRZINA TAMPAA

Kolika brzina vam je potrebna? Brzine tampaa variraju od toga da su laserski tampai bri
od inkjet-ova i od toga da se npr. bre tampa tekst u odnosu na kolor grafiku. Veina kunih
korisnika moe da proguta sporiju tampu, ali u kancelariji takav stav ne moe da prode.
Broj stranica u minuti (standardna oznaka ppm od engleskog page per minute)
specificiranih od strane proizvodaa je u stvari broj praznih stranica koje tampa izbaci u
minuti. Ovo ne predstavlja stvarnu brzinu tampe jer se ne rauna i vreme koje potrebno za
procesiranje. Naznaena brzina tampe od strane proizvodaa moe dati ideju kolika je brzina
tampa, ali bi mudrija odluka bila da se proitaju ocene tampaa u specijalizovanim
casopisima ili na internetu.
KOMPATIBILNOST TAMPAA

Pre izbora tampaa dobro sagledajte i mogunosti vaeg raunara. Nije svaki tampa
kompatibilan sa Windows, Apple ili Linux raunarima obino se u tehnikim karakteristikama
tampaa moe pronai koje verzije i koji operativni sistem su podrani. Dosta toga zavisi i od
jezika za opis strane koje tampa podrava: najprostije reeno spisak komandi pomou kojih
tampa komunicira sa raunarom. Trenutni najrasprostranjeniji standard je PCL (Hewlett-
Packard Printer Command Language) i Adobe-ov Postscript. Windows GDI (Graphical Device
Interface) ili u noviji vreme popularnije nazvani Window host base tampai e vam izazvati
mnogo problema ukoliko elite da tampate iz DOS-a (ili vam uope nee praviti probleme, tj.
nee tampati iz DOS-a), s toga uvek proveriti koje jezike za opis strane tampa podrava.
Postscript je najbolji pri odravanju formata originalnog dokumenta koji tampate.
PRIKLJUCI ZA POVEZIVANJE TAMPAA

Slika 16 USB kabal za povezivanje tampaa

Slue za povezivanje raunara i tampaa. Paraleni port je dobar za kune korisnike i u malim
kancelarijama, gde korisnici dele na mrei jedan tampa. Veim radnim grupama bie
potreban mreni prikljuak. Postoje mnogobrojne opcije za mreno povezivanje i one
uglavnom nisu uraunate u cenu tampaa. Od pre nekoliko godina kao najpopularnija opcija
povezivanja postao je USB (Universal Serial Bus) prikljuak. USB omoguava veu brzinu
prenosa podataka i omoguava mnogo lake poetno prilkljuivanje i prepoznavanje uredaja
od strane raunara. Trenutno su hit tampai koji imaju i USB i paraleni prikljuak.
GARANCIJA TAMPAA

Pravilnim korienjem tampaa i pridravanjem saveta koji se mogu nai u uputstvu za
korienje tampaa va tampa e trajti dosta dugo i nee biti potrebe za popravkama. Ali,
ukoliko se pokvari morate biti spremni. Garancije variraju od toga ta sve pokrivaju, pobrinite
se da dobijete pisano obrazloenje (ono se obino nalazi na garantnom listu) ta je sve
pokriveno garancijom. Takode, pitajte vaeg prodavca (ukoliko to nije naznaeno na
garantnom listu) ko obezbeduje servis u garantnom i vangarantnom roku.

22/25
ZAKLJUAK

Videli smo da su tampai jedna vazna komponenta svakog raunara. Proizvode se na razne
naine i njihova primena je iroko rasprostranjena.
Dobar deo vizija o kompjuterizovanim kancelarijama budunosti obuhvata i uklanjanje papira
iz opticaja - pisma i poruke se alju modemom, prenose na disketama i slino. U jednom
takvom svetu tampa predstavlja prilino egzotinu i sve manje potrebnu napravu. U oblasti
stonog izdavatva stvari stoje sasvim drugaije: proizvod koji autor dostavi na disketi treba
transformisati u formu pogodnu za umnoavanje - iako kompjuter moe da prozivede
proizvoljan broj primeraka istog dokumenta, daleko je bre i jeftinije koristiti neku od
standardnih tamparskih tehnologija. Zato je tampa kljuna komponenta svakog DTP
sistema pa njegovom izboru treba posvetiti posebnu panju.

23/25
LITERATURA

1. http://www.ftb.uni-bk.ac.yu/informacionisistemi/1.3.1.%20Ulazne%20jedinice.htm
2. http://welcome.hp.com/country/cs/sr/welcome.html (27.11.2006)
3. http://www.mikro.co.yu/ (27.11. 2006)
4. http://www.casperink.com/Zanimljivosti1.htm#Kakorade (28.11.2006)
5. http://www.pancevac.com/index.php?module=section&issue_id=37&id=19
(29.11.2007)
6. http://www.mikroelektronika.co.yu/domestic/magazine/magazine/3broj/3broj3.htm
(15.11. 2006)
7. http://www.informatika.com/korisni_saveti2/printer-spk.htm#01 (13.11.2006)
8. http://www.sk.co.yu/ (29. 10. 2006)

24/25
TABELA SLIKA

Slika 1 Matrini tampa ................................................................................................................3
Slika 3 Ink jet glava tampaa..........................................................................................................6
Slika 4 Mehanizam za transport glave Ink-Jet tampaa..................................................................7
Slika 8 Izgled laserskih tampaa...................................................................................................13
Slika 11 Izgled Led tampaa ........................................................................................................17
Slika 12 Izgled Led lampi ..............................................................................................................18
Slika 13 Model portabl tampaa...................................................................................................18
Slika 14 Modeli 3D tampaa........................................................................................................19
Slika 15 Slika odtampana na 3D tampau ...................................................................................20
Slika 16 USB kabal za povezivanje tampaa ................................................................................21

25/25
SADRAJ

UVOD............................................................................................................................................1
TAMPAI....................................................................................................................................2
MATRINI TAMPAI...............................................................................................................3
TAMPAI SA LEPEZOM.........................................................................................................4
INK-JET TAMPAI...................................................................................................................5
STRUKTURA INK-JET TAMPAA.........................................................................................6
KONSTRUKCIJA INK-JET GLAVE.......................................................................................6
MEHANIZAM ZA TRANSPORT GLAVE..............................................................................7
ELEKTRONIKA TAMPAA..................................................................................................7
NAIN RADA INK-JET TAMPAA........................................................................................8
TERMIKA TEHNOLOGIJA ......................................................................................................8
PIEZOELEKTRINA TEHNLOGIJA.........................................................................................9
KVALITET TAMPE INK-JET TAMPAA...........................................................................10
MASTILO ZA INK-JET TAMPAE ......................................................................................11
PAPIR ZA INK-JET TAMPAE.............................................................................................12
LASERSKI TAMPAI.............................................................................................................13
NAIN RADA LASERSKOG TAMPAA.............................................................................14
LASERSKI TAMPAI U BOJI ..............................................................................................15
CRNO BELI LASERSKI TAMPAI ......................................................................................16
POTRONI MATERIJAL LASERSKOG TAMPAA...........................................................16
LED TAMPAI.........................................................................................................................17
PORTABL TAMPAI...............................................................................................................18
3D TAMPAI...........................................................................................................................19
KOMPATIBILNOST TAMPAA............................................................................................21
PRIKLJUCI ZA POVEZIVANJE TAMPAA .....................................................................21
GARANCIJA TAMPAA.........................................................................................................21
ZAKLJUAK...............................................................................................................................22
LITERATURA .............................................................................................................................23
TABELA SLIKA..........................................................................................................................24
SADRAJ....................................................................................................................................25

Stampaci Laserskki

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stampaci Laserskki

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Informacione internet tehnologije

You might also like