M I L E N K O S.

F I L I P O V I
I R U I S H R A N I B A L K A N S K I H N A R O D A
Kod bal kanski h naroda, i u normal ni m vremeni ma, s kupl j anj e samo-
rodnih bi l j ni h proizvoda i si t ni h i voti nj a i mal o je znatnog udela u
narodnom ivotu, u nekom kr aj u veeg u nekom manj eg. Dovoljno je
da potsetim na mnogobrojne vrste gl j i va koj e se beru i jedu. pa na
trnj i ne, jagode, borovnice, drenj ine. mal i ne i kupine, pueve, kol j ke
i rakove, zatim razno zel j e kao: lobodu, tir, koprive i dr.. pa mnogo-
brojno lekovito bi l j e itd. Namirnice takvog porekla su od velikog zna-
aj a i udela u ishrani osobito kod siromanijeg seoskog sveta, a naro-
ito kod pastira, kod kojih se i inae moe nai srazmerno naj vi e
ostataka i uspomena iz davne kulturne prolosti. Kao karakteristian
primer naveu samo ovo. Jedan od ispitivaa naeg narodnog ivota
iznosi kako je pastirska hrana u Lici suha i oskudna: zimi pastiri do-
bi j aj u hleba i slanine, a leti se hrane zamuzom (meavina sveeg i ki-
selog ovijeg mleka). U prolee i u leto im je neto bolje, a to bolje je
u ovome: leti beru jagode, koj i h tu ima dosta, a u jesen lenike, koj e
spremaju i za zimu. U prolee sru musu, sok iz grabova, bukova i
javorova drveta, a jedu i javorovu mezgru (liko).
1
A u ratnim i gladnim
godinama, koje su kod nas bile tako este, svet se redovno vraao
iskustvima svojih predaka koja je na taj nain periodski osveavao
- pa se hranio korenjem, korom sa stabala i raznovrsnim plodovima
koji se ne jedu u normalnim prilikama, pored toga to se je u veoj
meri koristio onim samorodnim proizvodima koje je ve inae upo-
trebljavao, kao to su na pr. razline vrste zelja, ir i dr. Nai stari
zapisi i narodna predanja obiluju kazivanjima o takvim nevoljama
i sredstvima kojima su se l j udi sluili da se spaavaju.
Od svih pomenutih samorodnih biljnih proizvoda koj i dolaze u obzir
u savremenoj balkanskoj narodnoj ishrani naj vei znaaj imaju hrastov
i bukov ir. Jedenje ira u razlinom obliku jest. moe se rei. svuda
2 ZBORNIK 1 7
u obiaju. to je najvanije, tako rei i u nae dane ima toga da se
od ira pravi i hieb, glavno j elo bal kanski h seljaka. Toga je i kod nas
u prolosti bilo vie, a upotreba ira za pravl j enj e hleba bila je nekada
veoma rasprostranjena u zeml j ama gde ima hrasta.
Hrast je drvo koje uspeva poglavito u Sev. Americi, Evropi i Za-
padnoj Azi j i . Poznato je preko 200 nj egovih vrsta. Glavne su vrste
koje uspevaj u u Evropi: Ouercus pedunculata (hrast l unj ak), Quercus
robur i Qu. cerrus (cer). U Junoj Evropi uspeva vie zimzelenih vrsta.
Po naim zemljama uspeva nekoliko vrsta hrasta. Vrlo je znaajno da
neke vrste hrasta nose imena koj a su dobile ba po ukusu svog ira:
blagim i l i blagunj u Srbiji i Makedoniji a sladunac u Hercegovini
(Quercus conferta), zatim vrste gorun i ljut ik (Ouercus sessiliflora). I
kod Bugara su poznati ti isti nazivi: gorun, sladun i l i blagun i ljut ak.
injenica da neke vrste hrasta nose kod Junih Slovena imena po ukusu
svog ira naj bolj i je dokaz kako o vel i koj starini tako i o velikom
rasprostranjenju upotrebe ira u l j udskoj i shrani kod Junih Slovena.
Hrastov ir se upotrebl j avao kod nas i kod naih suseda. a delimino
se i danas upotrebljava, da se mel j e u brano i jede kao hieb, da se
jede peen, kuvan ili sirov, da se upotrebljava kao surogat za kafu i
da se jede kao lek. Upotrebljavan je ne samo u godinama gladi i osku-
dice, nego i u normalnim prilkama.
Hranijivost hrastova ira je u tome to sadri 35% krobnog brana,
8% eera, 7% belanevina, 4% masti, a pored toga sadri 2% smole i
oko 69% tavne kiseline, zatim gume, celuloze i dr. Od procenta tavne
kiseline (tanina) zavisi da li e se ir jesti. Neke vrste ira i maj u
manje te kiseline, pa su bolje za jedenje. To je osobito sl uaj sa Quercus
Hex 5> s istonjakim vrstama Qu. macrolepis i Qu. vallonea. Meutim,
kao to e se videti iz dalj ih izlaganja, u kontinentalnom delu Balkana
jede se i jeo se je ir gotovo od svih vrsta hrasta koj e tu uspevaju,
pa i od cera, iji je ir najoporniji. Pravilo je da tamo gde uspevaju
razne vrste hrasta l j udi jedu ir od one vrste koj a je naj ukusni j a, a gde
uspeva samo jedna vrsta, onda se jede taj ir to ga ima. Ve ovde da
napomenem da nije tano tvrenje E. Majerhofera da na domai ir,
zbog velikog sadraja tanina, ne dolazi u obzir kao ljudska hrana.
2
I pored te njegove rave osobine, u naim zemljama je ir upotre-
bljavan kao ljudska hrana. Dodue, danas vie ir nema ni u balkan-
skim zemljama nikakav naroit znaaj u ishrani u normalnim prilikama.
Ali, ir se iskoriava za ishranu u mnogim krajevima i na razne naine,
to je sve dokaz o negdanjoj veoma rasprostranjenoj upotrebi ira u
ishrani kod Junih Slovena i drugih balkanskih naroda i o tome da je
nekada ir imao znaajan udeo u njihovoj ishrani.
1
Heimovi, M.: Ovarstvo u selu Ivevi Kosi u Lici. Etnografska istraivanj a
i graa II (Zagreb 1940), 99.
2
Mayerhoffer, E.: Leksikon prehrane (Zagreb 1944), 504.
18
H R A S T O V I R U L J U D S K O J I S H R A N I
1. Hleb od ira
Is pi t i vanj em narodnog ivota i obiaj a, uglavnom dobronamerni l j udi
ali bez potrebne etnoloke spreme, opisuj ui nain i vot a i nain ishrane,
obraali su panj u u prvom redu i gotovo j edi no na j el a koj a se gotove
u kui od bi l j ni h i l i i vot i nj ski h materi j a to ih proi zvode sama doma-
instva. O i shrani u nenormalnim pr i l i kama oni retko govore, a gotovo
ni kako ne obraaj u panj u na ono to l j udi , pasti ri i deca beru i jedu
onako uzgred. Stoga se u naoj nauci malo znalo o obl i ci ma tog naj-
starijeg pr i bavl j anj a hrane i drugih potreba kod nas i o i skori avanj u
t akvi h proizvoda.
U l anku pod naslovom O narodnoj hrani u Mar i j ovu prof. V. S.
Radovanovi izneo je kako je u i zdvoj enoj i zabaenoj oblasti Mari-
j ovu u Makedoni j i i danas j o sasvim dobro poznat hieb od ira (zela-
dov leb). Odmah u poetku svog lanka nagl asi o je kako se nita vie
ni j e znal o o upotrebi ira za j el o kod Srba sem jednog saoptenja d-ra
Sime Troj anovi a: da su gladne godine 1813. u Sr b i j i mahom mi el i
ir i pekli hieb (ipak. ve je bi l o vie podataka o tome. koj i su promakl i
prof. Radovanoviu). Prelazei na i zl aganj e o upotrebi hleba od ira u
Mari j ovu. V. S. Radovanovi iznosi kako je hieb od ira bio u Mari j ovu
sve do prvog svetskog rata glavna redovna hrana si r omani j eg stanov-
nitva, a ne samo u gladnim godinama. Takav hieb se jeo osobito kad
je i inae oskudna hrana na izmaku, obino jo od sredine zime i sve
do nove letine. Pl ani nska sela u Mari j ovu imala su svoj e zabele (za-
brane, gaj eve), koj e su veoma pazila ba radi ira i l i el udi . Svaki
domain bi s j eseni brao u svom zabelu ir (u selu Vaprani ma bi svaki
nabrao naj manj e po 1000 oka), od ega bi se jedan deo upotrebio
za ishranu stoke a drugi deo za ishranu elj adi. Dok su u normal ni m
godinama samo si romani j i svoj u ishranu dopunj aval i irom, u gladnim
godinama bi irovni hieb bio glavna hrana svega planinskog stanovni-
tva. ir koj i bi nabrali s jeseni l j udi bi prvo dobro osuili na suncu
a onda smetali u hambare (soknice). ir namenjen l j udskoj ishrani
naj pre se st avl j ao u zeml j anu pe, da bi peenjem izgubio opor ili gorak
a zadobio pr i j at ni j i ukus. Peen ir bi mleli, a posle se to brano mesilo
kao obino, presno (beskvasno) testo, od kog se pekao hieb. Za vreme
prvog svetskog rata (1915-1918) uniteni su im nj ihovi hrastovi zabeli,
i otada nestaje upotreba ira u l j udskoj hrani.
1
I sam prof. Radovanovi
naglaava u svom radu kako se irovni hieb upotrebljavao u planinskim
selima Marij ova i da ni sami Marijovci nisu bili nimalo oduevljeni
tom vrstom hleba. U zbirci narodnih umotvorina iz Marijova, koju je
takode obj avio prof. Radovanovi, ima pesma kojom se rugaju selu
Vrpskom da im devojke po zabelima beru eludi da od nj ih prave
hleb.
2
Prof. Radovanovi je. u pomenutom lanku, uao i u rasmatranj e
o poreklu i starini tog naina spravl j anj a hleba, na to u se i ja
osvrnut i u svoj i m dal j i m izl aganj ima.
19
Upotreba i ra u i shrani l j udi kod bal kans ki h naroda mnogo je vie
rasprostranjena i mnogo raznovrsni j a nego to je to bi l o poznato prof.
Radovanoviu. Upotrebljava se ne samo hrastov nego i bukov i r. Pored
toga. ne samo u Mari j ovu, nego i drugde je bi l o da se pravi hieb od
ira, a bi l o je i toga da se ir jeo, pa se i danas j ede, i na j o pri mi -
t i vni j i nain: j ednostavno peen, kuvan i l i ak i sirov. Podatke za ovaj
prilog pr i kupl j ao sam pogl avi to na svoj i m put ovanj i ma. Nisam dospe
ni u sve srpske oblasti a kamo li u sve druge krajeve. A poto sam
gotovo svuda tamo gde sam dospevao nai l azi o na upotrebu i ra u l j ud-
s koj hrani , veruj em da bi se o tome moglo sabrati jo mnogo grade.
Kako ni sam upuen u botaniku, nisam uvek mogao da saznaj em i
odreuj em od koj i h se varijeteta hrasta odnosno bukve j ede i r.
Upotreba ira u ishrani veoma je rasprostranj ena na Bal kanu, tako
da se moe smatrati optom poj avom, i maj ui , razume se. u vi du da u
onim kraj evi ma gde nema hrastovih i bukovi h uma nema ni upotrebe
ira u l j uds koj i shrani . Isto tako. nest aj anj e ti h uma. koj e us t upaj u
mesto oranicama gde e se gaj i ti i t ari ce koj e daj u mnogo ukus ni j i
hieb, povlai sa sobom, kao to se vi di iz primera to ga je naveo prof.
Radovanovi i iz neki h koj e u ja izneti. i nes t aj anj e i ra i irovnog
hleba sa j el ovni ka i naj si r omani j i h seoskih slojeva. Mnogo je tome
doprinelo i usavravanj e saobraaja i ol akanj e trgovi ne i snabdevanj a.
osobito u doba eleznice i parobroda, to je omoguilo brzo i j ef t i no
snabdevanje itom ne samo u sl uaj u nerodice i l i druge nevolje, nego
i u normalnim godinama, za nae tzv. pasi vne krajeve, u koj i ma uopte
prinos od domae zeml j oradnj e i etve ni j e dovolj an da prehrani sta-
novnitvo. I uvoenj e i naglo irenj e kul t ure kukuruza moglo je takode
doprineti da se siromani seoski svet hrani bol j i m vrstama hleba.
Da je upotreba ira u ishrani kod naega sveta veoma stara, ni s u
potrebni neki naroiti dokazi, pored ve iznete napomene o nazi vi ma
za pojedine vrste hrasta po ukusu nj ihova ploda. Zani ml j i vo je ipak. da
imamo dosta starih pisanih svedoanstava.
^ . Tad su mnogi i zgl adnel i bednici iz
Hercegovine htel i da se skl one u Dubr ovni k, al i ih Republ i ka ni j e htela
da pri mi . Begunci su, zbog toga, mor al i stanovati u peinama na mor-
skoj obal i, hranei se irom, travom i korenj em.
4
Sveti Sava, u i ti j u svog oca Nemanje-Simeona. govori za sama
sebe kako e c
e ...
3
To kazi vanj e se ne sme shvat i t i
bukval no, jer je ono samo alegorija prema jednom stavu iz prie o
bludnom sinu u Evanelju po Luki (XV, 16: ... i eljae napuniti trbuh
svoj roiima koje svi nj e jedahu, i niko mu ih ne davae). Ali, po-
kazuj e da se je kod Srba u 13 veku dobro znalo za upotrebu ira u
l j udskoj ishrani, dok je sv. Sava govorio o irenju, a Vuk Karadi je
u prevodu Novog zaveta upotrebio izraz roii, koj i potpuno odgo-
vara grkom izrazu Sv. Sava je dakle, prevodio slobodno
i prilagodavao se srpskoj stvarnosti.
Gladne godine su esto poseivale nae zemlj e, i u naim starim leto-
pisima i zapisima ostavile su mnogo tunih uspomena. God. 1454 vladala
je velika glad na tl u dananje Bosne i Hercegovine. Verovatno je to
ista glad, za koj u pod godinom 1456 cetinj ski letopis belei da je bio
20
Prema tome. ni j e tano da nema ni kakvi h podataka o upotrebi ira za
l j uds ku hranu u srednj em veku. kako je mislio prof. Radovanovi. Pret-
postavlj ao je, dodue, da su zakonske odredbe naih srednjevekovnih
vl adara o pr i bi r anj u dabi na od i rovni ne i l i irovnice i zabrane
Dubrovake republ i ke da se seku dubovi koj i r aaj u ir znai l e da je
ir u to vrm i mao vel i ki znaaj za stanovnitvo delom kao stona a
svakako i kao l j uds ka hrana.
5
Kao to je pomenuto, S. Troj anovi je izneo da su u Srbi j i sel j aci
gladne godine 1813 mahom ml el i i r i pekl i hieb, pa ta vi e ni j e ni ira
bilo dovol j no, k o j i su s kupl j al i ispod snega. nego su irovom branu
dodaval i i tucane hrastove kore Jo 1948 godine i mao sam pri l i ke da
sluam po okolini Gornjeg Milanovca da su l j u d i u Karaorevo vreme,
kada je bi l a glad i uopte u gladnim godinama, ml el i hrastov i r. Na
drugom mestu i znosi S. Troj anovi uopte kako u gladnim godinama
na se narod hranio tucanom cerovom korom i kukuruzni m koanj i ma.
leskovom resom, gl ogi nj ama, ipcima. di vl j akama, i r om i raznim ivo-
ti nj ama koj e su mu do ruke dole.
6
U predavanj u na IV kongresu
zeml j oradni ki h zadruga. 30 avgusta 1904. govorio je dr Milan Jo-
vanovi-Batut i o tom kako su retke kue (a o kr aj evi ma da i ne go-
vori ) u Sr bi j i gde se jede ist penian hieb i l i ist razni hieb i napolica
(tj. smesa od penice i rai). Glavna hrana tadanj em sel j aku su proj a
i kaamak. Gdegde upot rebl j avaj u za hieb krupni k i si rak, gdegde mu
domeu krompi r. svi nj du itd.. a u gladnim godinama meaj u u hieb
i l oi j e smese. Kupuj u na pr. oinke i pos i j e pa ih j edu. s amel j u i r .
epurinu i l i hrast ovu koru: dodaj u zel j a, koprive, zemlj e itd."
Dok se u pi sani m pomenima hleba od ira iz rani j eg vremena ne
govori ni ta podrobnij e o tome kako je t aj ir pripreman, podaci iz
savremenog narodnog ivota pruaj u nam u tom pogledu blia oba-
vetenj a. pa nam uj edno obj anj avaj u i te ture podatke iz r ani j eg
doba.
Prvi put sam l i no saznao u narodu za hieb od ira 1929 godine. U
okolini Skoplj a danas se jede obino hieb od meavinc brana od pe-
nice, rai. jema i kukuruza, u razl i i t oj srazmeri. a naj manj e od dve
vrste brana. Hieb se mesi s kvasom i bez kvasa. Hieb bez kvasa zove
se presnica. U selu Aj vatovcu. koj e pripada grupi tzv. ridskih (brdskih)
sela na severoistoku od Skoplja, kazival i su mi da su nekada, do pre
nekoliko decenija, siromasi pravi l i i j eli presnicu i od ira. ir bi
skupljali i onda ga suili godinu dana. pa bi ga posle toga mleli. Taj
hieb je bio gnjecav i, kad se prelomi, razvl ai o se kao svila. Vie se ne
pravi takav hieb, j er su potpuno uniteni hrastovi zabeli oko sela. U
okolini Skoplja poslednjih decenija naglo nestaje ume, pa je verovatno
da je rani j e, dok je bi l o vie ume, ir imao udela u ishrani seoskog
21
sveta i izvan ridskih sela. Napomi nj em da je ovaj k r a j oko Skoplj a
veoma itorodan.
Posle toga i poto sam se upoznao sa rezul tati ma prof. Radovanovia,
a seajui se kako sam i sam nekada rado jeo bukov ir, na svim
docnijim putovanj i ma mar l j i vo sam se raspitivao i o tome i skupio
dosta nove grade.
Hieb od ira ili eludi bio je poznat i u drugim kraj evima, al i . s e
upotreblj avao uglavnom samo u nevol j i , samo u gl adni m godinama.
Meutim, kako su gladne godine u neki m kraj evi ma, na pr. Popovu,
bile veoma este a gl adni h l j udi bi l o meu siromasima i svake godine,
takav hleb se je jeo esto.
U okol ini Strumice, gde ima dosta i kestena, hrastov i bukov i r se
jedu na razline naine. Ima vie vrsta hrasta, a j ede se ir samo od
vrste blagima (Qu. conferta), koj a je i dobila ime po blagom ukusu
svog ira. Kada je bi l a neka glad, u selu Niviinu svaki je domain
sabrao po 6-7 tovara ira. Oni su taj ir naj pre pekl i , pa onda ml el i i
od tog brana mesili hieb.
Na Glasincu, u Bosni, kad bi nastala glad, kori st i l i bi razna sredstva
koja se ne jedu u normal no doba, pa su skupl j al i i ir. Smatraj u da je
to bila jo naj bolj a zamena hleba. Na Glasincu su i r prethodno tukli,
pa ga onda ml el i i pravili hieb.
U Popovu, u Hercegovini, i r takode ima raznovrsnu pri menu u
ishrani. I u tom kraj u se jede elud od raznih vrsta hrasta a naroito
od duba sladunca (bijelog duba) i to u veoj meri u gl adni m godi nama
elud se dobro osui, pa se najpre istuca u stupi, a onda se mel j e u
rvnju. Hieb se mesi bez kvasa (u prij esno). U selu Gril j anima su mi
kazivali (1933.) da su oni koji 1877. nisu bil i izbegli nego su ostali u
selu itav mesec iveli o eludu od kog su pravili hieb. U normal ni m
prilikama ir jedu samo pastiri.
Za vreme bugarske okupacije (1915-1918), u neposrednoj okolini
Prizrena (selo Vrbiane i dr.) lj udi su, zbog gladi, brali hrastov ir.
pekli ga u crepuljama, mleli i pravili hieb od ista irova brana.
Takav hieb je mnogo stezao eludac. U Sredakoj upi (okolina Pri-
zrena) u vreme okupacije 1915-1918 pravljen je hieb od brana od
hrastova ira i od kukuruzni h klipova. ir se prethodno suio i tukao,
pa se onda mleo. Tako isto i u Metohijskom Pogoru (selo Crkolez),
za vreme gladi 1915-1918 jeli su hieb od hrastova ira. Hieb su mesili
u presno.
Hieb od cerova ira jeli su, u vreme gladi, Srbi u Starom Kolainu.
ir bi dobro osuili, pa ga onda mleli. Neki ga prethodno nisu pekli,
dok su ga drugi pekli. Hleb su mesili u presno i u kvas. Ukusnij i je
bio hieb s kvasom. Ovaj podatak o upotrebi kvasa zasluuj e naroitu
panju. To je jedini podatak te vrste do kog sam doao, ali nisam
uspeo da pribavim bliih obavetenja o tome. Inae, sva saoptenja sa
balkanskog tla govore o irovnom hlebu koj i se sprema bez kvasa, u
presno. Tako je i drugde u svetu: vrlo je teko potkvasiti i rovni hieb.
8
Oko 1850 vladala je glad u brdskim selima iznad manastira Stude-
nice. Po predanju, tada su se lj udi hranili hrastovim irom i tako su se
spasla itava sela. ir je prethodno pren, zatim tucan, a onda se tek
mleo i od toga brana mesio hieb.
U okolini Prokuplja, u Toplici, pria se kako je u dalj oj prolosti,
kad je u ovom kraj u bila pustinj a, bivala oskudica i tada se jeo ir.
ir su mleli, pa od tog brana pravili hieb (mleli su i cerovu koru pa
meali u brano). A za vreme prvog svetskog rata, u predelima Kosa-
nici i Jablanici, l j udi su skupl j al i hrastov ir, suili ga na suncu, zatim
ga pekli na sau i l i emu slinom, pa onda mleli i pravili hieb. Ko je
imao. dodavao je drugog brana.
Arbanaki Nikai u plemenu Kucima j eli su, za vreme gladi, hieb
od samog irovnog brana, i to od hrastova ili bukova ira. ir su
prethodno suili, pa ga onda mleli u vodenici. Arbanasi u Drenici
takode su, za vreme okupacije 1915-1918, j eli hieb od hrastova ira.
Po jednom narodnom predanj u Kastrata, tom plemenu je nekada ir
bio vana hrana.
9
Podatak je iz druge ruke, ali je verovatno da je ir
sluio mesto ita za hleb.
Pored toga to se pravio hleb samo od irova (eludova) brana, ir
je mleven i to brano dodavano obinom branu od ita ili drugim
smesama. kao to su to izneli S. Trojanovi i M. Jovanovi-Batut za
Srbiju. Tako na pr. na Glasincu su, za vreme prvog svetskog rata.
meali u hieb, pored drugih primesa, i hrastov ir, a u Popovu bi, u
vreme gladi, obino jeli hieb od samlevene klenove kore, kuzelj ina od
kukuruza, kozaka, ira i nekih trava, emu bi se dodalo malo pravoga
brana. Brano od razliitih vrsta ira sluilo je stanovnicima predela
Rame, uz ranije gladne godine, pa tako i u vreme prvog svetskog rata,
kao zamena za drugo brano i mealo se u hieb. U Bjelopavliima, u
gladnim godinama, mel j e se hrastov ir i mesa sa drugim branom.
ir se prethodno sui. U Kucima su, za vreme austro-ugarske okupacij e
1915-1918 jeli hieb sa primesom brana od hrastova ili bukova ira.
U okolini Bijelog Polja na Limu kao hrana od nevolje sluio je hieb
sa primesom brana od bukova ili hrastova ira. ir se prethodno suio
pa mleo. Kazivali su mi da su u oskudici za vreme rata 18761877
po selima na Kopaoniku tucali hrastovu koru i ir, ali nisam saznao
da li je hieb pravljen samo od toga brana ili je ono dodavano drugom
branu. I po selima u junoj podgorini Kopaonika uz glad, na primer
1915-1918, jeo se i hrastov ir, koji se mleo i to brano dodavalo
drugom emu.
Sluao sam da je u Negotinskoj Krajini gde uspevaju vrste hrasta
gorun, granica i cer, kad je vladala glad, upotrebljavan i hrastov ir,
koji je tucan i mleven. O tome se pria kao o neem to je bilo davno,
i nisam mogao tano da saznam da li je hieb pravljen od ista irova
brana ili je irovo brano sluilo kao dodatak drugim vrstama. A u
predelu Zaglavku (okolina Knjaevca) jeo se u gladnim godinama,
jo u drugoj polovini 19 veka. hleb pravlj en od rai. cerove kore i
gorunova ira. ir i kora su prethodno sueni pa su mleveni zaj edno
sa rai.
1
PadoeuHoeuh, Bojucjiae C.: O napoAHOj xpann y Mapw joBy . FjiacHJTK Teo~
rpacpcKor Apy inTsa y Beorpa^y XIV (Beorpa^ 1928), 131-133.
2
36opHMK 33 eTHorpacpMJy M cpojiKJiop JVJKHC Cp6nje I (CKon t>e 1931), 148.
3
Tiopoeub, B.: Crmcw CB. Gase (Beorpa^ 1928), 162.
4
CTOJ OHOBU ^ :, J L .: Orapn cpncKM PO.HOCJIOBM n ;ieTonncn (Beorpaa - Cp. Kap-
JIOBUM 1927), 240; J upeneK-Padoibuk: Mcxopiija Cp6a IV (Beorpa^ 1923), 197.
5
PadoHoeuk, B. C.: O napornoj xpami y Mapi-ijosy , o. c., 135-136.
f>
Tpojanoeub, C.: OrapHHCKa cpncKa je.ia n nw ha. CE36 II (Beorpa^ 1896), 31.
7
O. c.
r
106.
8
Navedeno prema ci tatu kod F . BoauK: ripnjioan 3a MCTOpnjv n reorpacpnj y HC-
xpane y Jy rocjiaBHJM (Beorpa^ 1939), 17.
9
Maurizio, A .: Histoire de l ' al i ment at i on vegetale (Pari 1932). 91.
10
Durham, E.: High Al bani a. 70. Navedeno prema ci t at u u del u /oki, X.: Li n-
gui st i sch-kul t urhi st ori sche Untersuchungen aus dem Bereiche des Al bani s chen (Berl in
und Leipzig, 1923), 179.
2. Peen, kuvan i prean hrastov ir
Hrastov ir jede se u mnogim kr aj evi ma u zrnu. peen, kuvan i l i
prean, gotovo kao poslastica, kao to se drugde jedu kesteni. Takvi
naini i skori avanj a hrastova ira jo su zani ml j i vi j i nego hleb, j er su
nesumnj i vo mnogo s t ar i j i od i s kor i avanj a ira za pravl j enj e brana
i hleba.
Po strumi ki m selima, u Makedoni j i , j ede se hrastov i bukov i r.
Od hrasta dolazi u tom kraj u u obzir samo i r od blagima. Jede se i
prean, ali se vie jede peen. Bukov i r je ukus ni j i . Vai kao posla-
stica: Samo kad ga ima! Tako isto i u okol i ni evel i j e ir se jede
peen, ali se jede i prean.
1
Seoska deca u Gradovcima, u okol ini Skoplja, beru oko Krstovdana
(krajem septembra po novom kal endaru) blagunjiku, ir od hrasta
blagunja, pa ga peku na vatri kao kestene i jedu. Tu istu vrstu ira
beru i j edu i deca po selima Skopske Crne Gore. U predelima Azotu
i Klepi (srez Veles) jede se peen hrastov ir umesto kestena. Po selima
na Ovem Polju peku i jedu ir (irki) kao kestene, ali samo ir od
blage vrste hrasta.
Seljaci s Kosova, naroito deca i pastiri, kad idu u planinu, beru i
peku ir od hrasta blaguna. Srpska deca po itavu Kamenakom srezu
beru hrastov ir i jedu ga peena. I po Junom Pomoravlju ima toga
da se jede ir (podaci iz 1946 i 1948!). Tako na pr. u selu Gornjem
apskom (okolina Vranj a) deca preko zime peku na furuni i jedu ir
od hrasta blagunike, a za selo Gradnju (Pinjski srez) imam obave-
tenja da deca jedu prean i peen ir od hrasta blaguna. Blagunov
ir se jede i po selima oko Vl adi i na hana. U okolini Bujanovaca bila
je rani j e toga da deaci beru hrastov ir pa ga peku i jedu.
24
8 septembra 1946 bi o sam na j ednoj svadbi u bl i zanakom naselju
Bal aj inac-Gradite u predelu Dobriu. Kad sam neke l j ude pitao da li
znaj u to o upotrebi ira u ishrani, oni su se poeli smej ati. Svoj smeh
su mi obj asni l i tim da su oni dan pre ba dobro se bi l i naj el i ira.
U tom kraj u l j udi i sada j edu i r. osobito kad uvaj u svi nj e. ir se
uopte prethodno ne sui. Kao naj bol j a vrsta za j edenj e smatra se
cerov i r, j er da je naj s l ai . Peku ga tako da ga zapreu u pepeo.
Jedva eka da pukne, ree mi j edan od onih sa koj i ma sam razgo-
varao o tome.
U predelu Starom Kolainu neki su pekli cerov i r u crepul j ama,
pa ga j el i kao kestene. Za bl i u okol i nu Novog Pazara sluao sam
da su i u vreme drugog svetskog rata l j udi j el i ir. Pria se da se rod
Cerovii u okolini Sjenice prozvao tako po tome to su j el i cerov ir,
i to od nevol j e, kad ni j e bi l o hleba. Prean sl at ki i r j edu i l j u d i i deca
u okolini Studenice i Kr al j eva. U okolini uike Poege ima toga da se
zi mi jede peen hrast ov ir.
Hrastov ir peku i j edu obani u dol i ni Jadra (Srbi j a). Ne jedu ga
iz potrebe i l i nevol j e nego radi zadovol j s t va. Po takovski m sel i ma, po
mom linom s aznanj u, jede se i r od hrasta granica i kakrun. Kakrunov
ir je si tni j i ali sladi. Jede se prean i l i peen. obani ga zapreu u
ar i tako peku. Po j ednom rani j em saopt enj u. vrl o je ukusan i r od
hrasta kitnjaka (Quercus confert a) u Sl avoni j i koj i j e uglavnom i s t i
kao i t a l i j a ns ki Ouercus castagnara. Taj ir se j ede i u Srbi j i . Ne sa-
optava se kako se jede. Tog drveta ima i u okol i ni Carigrada i u
Lakoniji.
2
Kod Srba oko Daruvara, u Sl avoni j i , ima toga da past i ri
j edu prean i r: j edu vi e bukov, ali j edu i i r od neke sl atke vrst e
hrasta.
U okol i ni Kl adnj a (Bosna), u selu Vranoviima i dr.. deca peku na
vatri ir kao kestene. Bie to ir od hrasta sladuna. Po Sprei (u
Bosni) j edu prean hrastov ir, i to od hrasta graniara, koj i raste u
upi a ne u osoju (u j apadi). Na Glasincu su obani, u tursko vreme,
od gladi jeli sirov hrastov ir. Pojedinac bi pojeo i po sedamdeset
komada. obani kat ol i ci u okolini Fojnice (srednja Bosna) jedu peen
hrastov ir. U predelu R? mi deca i obani planin j aci peku i jedu bukov,
a ranije se je j eo i hrastov ir. U okolini Mostara, u katolikom selu
Gorancima, bilo je da se jede peen ir ko koan. Sem to se u ne-
volji od ira pravi hieb, u Popovu (gde ive katolici i pravoslavni) i
danas jo peku, osobito obani, ir ( e l ud) od duba i jedu ga kao kesten.
Peku ga na aru. Ranij e su ga jeli u veoj meri nego sada.
Za vreme gladi 1917 godine j el i su u Pivi (istona Hercegovina,
sada Crna Gora) hrastov ir. Upotrebljavan je ir od dve vrste hrasta:
jedan je bio gorak, a drugi je bio ukusan i bolji za jelo. ir su pekli
u aru ili su ga kuvali. Kuvan je podnolj ivij i. ir od hrasta bjelosume,
ije je zrno si tni j e nego u drugih vrsta a malo vee od lenika, skupl j a
se kad sazre i ostavl j a se da se sui, pa se zi mi jede kuvan. To rade
uglavnom deca. Pored toga. ir se i pee. dok je jo sve.
25
1
, C.: O . -
XIV ( 1928), 131-133.
2
I ( 1931). 148.
3
, .: . ( 1928), 162.
4
, .: ( - . -
1927), 240; -: IV ( 1923), 197.
5
, . C.: O , . ., 135-136.
6
, .: . II ( 1896), 31.
7
. -, 106.
8
Navedeno prema ci t at u kod . :
( 1939), 17.
9
M a u r i z i o , A .: Hi stoi re de l ' a l i me nt a t i on vegetal e (P ari s 1932). 91.
1 0
D u r h a m , E .: High A l ba ni a . 70. N avedeno prema c i t a t u u del u J o k l , X .: L i n-
gui s t i s ch- kul t ur hi s t or i s che U nt er s uchungen aus dem Berei che des A l bani s che n ( Berl i n
und L ei pzi g, 1923), 179.
Po jednom saoptenju iz etrdesetih godina 19 veka, Arbanasi Labi
j el i su u to vreme ir kuvan u mleku, a i stanovnici te oblasti u starom
veku, Haoni, hrani l i su se irom, prema kazi vanj u starih pisaca.
3
1
CE36 XXXII, 295.
2
Bolle, C.: Die Ei chenf rucht als menschliches Nahrungsmittel. - Zei t schri f t des
Vereins f r Vol kskunde I (Berlin 1891), 141; Kotschy, Th.
:
Die Eichen Europas und
des Orients III (Wien und Olmtz, 1859), Nr. 14.
3
Cyprien Robert: Les Slaves de Turquie II (Paris 1844), 149. - Navedeno prema
ci t at u kod /oki. A'., o.e., 179.
3. Hrastov ir kao lek
Hrastov ir se jede i kao lek, i to samo u leenju srdobolje. Lekarua
pavlina Imbra Luia, pisana kaj kavski 1746, pominje i ovaj lek od
srdobolje: nabrati eluda, osuiti, stui, prosejati, pa od toga brana
napraviti testo u komadima poput suvih sirovih cigala, pa bolesniku
od srdobolje nastrugati toga u crveno vino i dati da pi j e vie puta.
Dr. Fran S. Gundrum-Oriovanin, koj i je obj avio tu lekaruu, u svoj i m
obj anj enj ima navodi da se irom lece poremeaj i varenj a, nervoznosti,
neurednosti mesenog pranj a itd.
1
Zanimlj ivo je da se i r. kao lek od
srdobolje, uglavnom na isti nain kao u Hrvata kaj kavaca, upotreblj ava
i u savremenoj narodnoj medicini u Srbiji. Tako kao lek od rednje,
u Prekomoravlju neki Ij ute cerov ir, pa samo ono srce osue, istuku,
skuvaju u starom vinu i piju.
2
Na Glasincu, u Bosni, sluao sam 1932,
da se hrastov ir jede kao lek, al i ne saznadoh na koj i nain i zbog
koje bolesti (verovatno takode radi leenja proliva ili srdobolj e). U tom
svojstvu upotreba ira je nesumnj ivo od pomoi, j er medu sastavnim
delovima ira prilian procenat otpada na tavnu kiselinu (tanin).
3
1
ZbN XIV (Zagreb, 1909), 79.
2
Mujiuheeuk, M. .: XHBOT Cp6a ce^aKa, CE36 I (Beorpa 1894), 311.
3
Ni j e mi bio pristupaan rad Reinach: La chene dans la medecine populaire. obj av-
l j en u asopisu L*Anthropologie IV (Paris 1893).
4. Hrastov ir kao zamena za ka f u
Kod Nemaca, a verovatno i kod drugih naroda, ve odavna pren hra-
stov ir se upotrebljava kao zamena za kaf u i pravi se irna kaf a (Eichel-
kaffee). Tek novije vreme, i to svakako pod uticajima iz Srednje Evrope,
donelo je da se i na Balkanu hrastov ir upotrebljava kao zamena za kafu.
Osobito mu je bila velika takva upotreba za vreme prvog svetskog rata.
O upotrebi prena hrastova ira za kafu sluao sam u Popovu (Hercego-
vina), na Glasincu i u Rami, u okolini Fojnice, Srebrenice i Vlasenice u
Bosni, u predelu Toplici kao i u selima u junoj podgorini Kopaonika
(gde su za to upotrebljavali cerov ir), po takovskim selima i u Kaeru.
Kafa od hrastova ira spravljana je u okolini Prizrena za vreme bugar-
ske okupacije 1915-1918. Za kafu je hrastov ir prilino u upotrebi i u
predelu Pivi. U predelu Biru, u Bosni, 1933 prili su hrastov ir kao
zamenu za kafu. pod pritiskom tadanje ekonomske krize.
26
5. Starina i poreklo upotrebe ira u ljudskoj ishrani
Upotreba ira u l j udskoj i shrani kod nas i kod naih suseda je po-
reklom iz davne, j amano prei st ori j ske starine, al i ni j e nikakva naa
posebna odlika, j er se zna da su mnogi drugi narodi u prolosti j el i
ir, a mnogi ga J
e
du i danas.
Preistorijski stanovnici Evrope hr ani l i su se. pored ostaloga, i irom.
Sto je osobito znaaj no, oni su i r pri l i pa ga, verovatno, tek posle
tukli i mleli. Utvreno je da su l j udi u neolitsko doba, u doba po-
etaka zeml j oradnj e i itarica, s kupl j al i i r od hrasta Qu. robur L. i
Qu. sessi l i fl ora Sm.
1
U vajcarskim sonicama, kao i u onima u dolini
reke Po, nale su se vel i ke koliine ira koji je delimino bio iseen
na polutke i spremlj en u zeml j ane sudove. Tako isto. i u selu iz bron-
zanog doba kod Bucha. u bl i zi ni Berlina, naeno je mnogo zrna ira,
oljutenih i raspolovlj enih, koja su bila prena.
2
S druge strane, i danas kod Indijanaca u Kal i f or ni j i . koji su kao
sabirai i l ovci na naj ni em s t upnj u pri vrei vanj a medu svim naro-
dima Sev. Ameri ke, osnovu ishrane ine i r. orasi, bobice, semenke
od trava, u manj oj meri korenje i l ukovi . ir beru l j u d i i momci koj i
se popnu na stabl a i du;im motkama omlate i r sa grana. ir se
spravlj a tako da se okruglim kamenom razbi j e l j us ka , pa se sui na
suncu. Posle se melje. I ir od kal i f orni j ski h vrsta hrasta ima gorine.
ali je tim Indijancima poznata vetina kako da irovo brano oslobode
te gorine. Oni to postiu sloenim ispiranj em brana vruom vodom.
3
U kl asi noj grko-rimskoj starini dobro se znal o za upotrebu ira
u l j uds koj ishrani. ir su j el i i Grci i Italici, koj i su ve tada bili na
visokom stupnj u privrednog i kulturnog razvi tka, a j el i su ga i drugi
narodi u oblasti Mediterana. U proizvodima klasine mitologije i lepe
knjievnosti klasinih naroda esto se govori o iru kao prvobitnoj
l j udskoj hrani. Tako na pr. kod pesnika Vergilija. Ovidija, Lukrecija
i dr. Ne uzi maj ui uopte u obzir takve podatke, pojedini grki i rimski
pisci ostavili su blia obavetenja o iru kao l j udskoj hrani.
Kao iroj edi u staroj Grkoj bili su poznati Arkadani na Peloponezu.
koji su, u poredenju s ostalim grkim plemenima, bi l i kulturno zaostali.
Herodot je zabeleio reci, koje je tobo izgovorila del fi j ska proroica
Pitija, a po koj ima u Arkadi j i ima mnogo l j udi koj i jedu ir
Ne zna se uvek tano ta su stari j i pisci mislili pod glandes, jer su
tim imenom zvali i plod hrasta i plod kestena. I kod starih Grka ni j e
u tom pogledu bilo jasne razlike. Utvreno je. ipak. da su Grci i Rim-
ljani u proizvodnji hleba upotrebljavali i ir.
5
Jednu svoj u domau
vrstu hrasta nazivali su Italici A esculus, t. j. jestivi.
6
Rimski pisac Plinij e ostavio je vrlo zanimljiva saoptenja. Tako on
iznosi kako je ir i sada bogatstvo mnogih plemena koja ive u miru.
I kad ni j e oskudica ita, sue ir, prave od njega brano i mese testo,
koj e upotreblj avaj u kao hieb. I sada se jo u Ital i j i ir stavlj a medu
27
1
XXXII, 295.
2
Bo l l e, C.: Die Ei chenfr ucht als menschliches N ahrungsmi ttel . - Zei t s chr i f t des
Verei ns fr Volkskunde I (Berlin 1891), 141; Kotschy, Th.
:
Die Eichen Europas und
des Orients III (Wien und Olmtz, 1859), Nr. 14.
3
Cyprien Robert: Les Slaves de Turquie II (Paris 1844), 149. - Navedeno prema
ci t at u kod J okl. N., o.e., 179.
Po jednom saoptenju iz etrdesetih godina 19 veka, Arbanasi L abi
j eli su u to vreme ir kuvan u mleku, a i stanovnici te oblasti u starom
veku, Haoni, hrani l i su se irom, prema kazi vanj u starih pisaca.
3
1
ZbN XIV (Zagreb. 1909), 79.
2
, M . .: , I ( 1894), 311.
3
N i j e mi bio pristupaan rad Reinach: La chene dans la medecine populaire. obj av-
lj en u asopisu L*Anthropologie IV (Paris 1893).
4. Hrastov ir kao zamena za ka f u
Kod Nemaca, a verovatno i kod drugih naroda, ve odavna pren hra-
stov ir se upotrebljava kao zamena za kafu i pravi se irna kafa (Eichel-
kaffee). Tek novije vreme, i to svakako pod uticajima iz Srednje Evrope,
donelo je da se i na Balkanu hrastov ir upotrebljava kao zamena za kafu.
Osobito mu je bila velika takva upotreba za vreme prvog svetskog rata.
O upotrebi prena hrastova ira za kafu sluao sam u Popovu (Hercego-
vina), na Glasincu i u Rami, u okolini Fojnice, Srebrenice i Vlasenice u
Bosni, u predelu Toplici kao i u selima u junoj podgorini Kopaonika
(gde su za to upotrebljavali cerov ir), po takovskim selima i u Kaeru.
Kafa od hrastova ira spravljana je u okolini Prizrena za vreme bugar-
ske okupacije 1915-1918. Za kafu je hrastov ir prilino u upotrebi i u
predelu Pivi. U predelu Biru, u Bosni, 1933 prili su hrastov ir kao
zamenu za kafu. pod pritiskom tadanje ekonomske krize.
poslastice. i r je sl adi kada se pee u pepel u. Osim toga. zakonom XII
t abl i ca bi l o je odreeno da se moe s kupl j at i i r koj i padne na tue
i manj e.
7
Radi bol j eg razumevanj a. tim saeti m podaci ma su potrebna neko-
l i ka obj anj enj a. Na prvom mestu, treba i stai da ir upot rebl j avaj u
u i shrani , i to za spravl j anj e hleba. mnoga plemena i u vreme kad ne
vl ada oskudi ca ita. Znai da je i r kao hrana od nevol j e bio jo bol j e
poznat u samoj It al i j i . Pored takvog naina upotrebe ira, t. j. za hieb,
u obinim i u oskudni m vremenima, i r se je jeo i u zrnu. i to pren
u pepelu, ba kao to se i danas radi u neki m bal kanski m kraj evi ma.
Vrl o je znaaj no saoptenje o zakons koj odredbi o i ru, jer ta odredba
pretstavl j a j edan izuzetak, koj i je ui nj en ba s obzirom na znaaj ira
u prehrani . Obino, naime, vredi pr avi l o i l i zakonski propis da plod
koj i s drveta padne na tuu zeml j u ne pri pada vi as ni ku drveta nego
onome na i j u j e zeml j u pao. Ri ms ki zakon, meut i m, i ni o j e kod
hrasta i zuzetak, doput aj ui v l a s ni ku stabl a da moe s kupl j at i i r koj i
padne na tue imanj e.
Drugi stari pisac, Grk Strabon. koj i je mnogo put ovao i posle iveo
u Rimu, govori o tome kako su pl ani nci koj i su i vel i u Luzi t ani j i na
severu Iberij e (Kalaiki, Ast urci i Kant abr i ) dve trei ne godine iveli
hranei se irom. ir bi s u i l i , s t uk l i , pa od toga pekl i hieb koj i bi
uval i due vremena.
8
Prof. Radovanovi. u svom pomenutom l anku a povodom eludova
hleba u Marij ovu, pokuao je da i zl oi st ari nu i poreklo tog naina
upotrebe ira, osl anj aj ui se uglavnom na monogr af i j u dra Waglera.
9
Radovanovi nalazi da ishrana stanovni tva u Mari j ovu el udovi m
hlebom odvodi na j ednoj strani i u veoma dal eku, srednjevekovnii,
pa i klasinu stari nu ovih kraj eva, a na dr ugoj strani pokazuj e j edan
od naj pr i mi t i vni j i h naina l j udske ishrane, kakav se retko gde jo na
zeml j i zadrao. Na osnovi nekol i ki h podataka o upotrebi ira kod
starih Grka i Makedonaca i stanovnika Iberskog Poiuostrva. Radova-
novi je doao do zaklj uka da kod naih Mari j ovaca. naselj enih u
oblasti stare Makedonije, gde je j o u antiko doba bilo grkih kul-
turnih uticaj a, i gde i iz rimske periode i ma znatnih kul turni h tragova,
kao da u spravl j anj u eludovog hleba nal azi mo usredsreena i iskustva
grke antike periode, koj a su u predhodnom peenju ira pre jela
radi ubl aavanj a gorkog okusa, i iskustva rimske periode, koja su u
predhodnom suenj u i ml evenj u u brano, od koga se hieb pekao.
10
Takav zakl j uak ni j e opravdan. Ako se dve hi l j ade godina rani j e nego
u Mari j ovu pomi nj e u pisanim spomenicima hieb od ira, to jo ne
znai da su naini spravl j anj a irovog hleba, koji su konstatovani u
Marijovu, nasledeni rimsko-grki uti caj i . To je samo sluajnost to
tako starih pisanih vesti ili arheolokih dokaza o spravl j anj u irovog
hleba nemamo i iz dubl j e unutranj osti Balkanskog Poluostrva. Kao
to sam na mnogim primerima pokazao, u unutranjosti Balkana imamo
i danas da se ir samo sui ili da se pee pa onda mel j e u brano. Oba
ta naina su nesumnj i vo iz jo vee stari ne nego to je rimska i grka
28
kul t urna epoha, pa su starim Grcima i Ri ml j ani ma doli iz istog i zvora
iz kojega i drugi m bal kans ki m narodima, t. j. iz j o dal j e st ari ne a
posredstvom starosedelaca u nj i hovi m zeml j ama i l i iz nj i hove zajed-
nike prakulture. Onako isto kao to su sauvani j o pr i mi t i vni j i nai ni
upotrebe i ra u i shrani : da se i r samo pee i tako j ede i l i da se j ede
prean, to je osobito sl uaj sa bukovi m irom. Prema tome. veza u
nainu s pr avl j anj a ira za hieb kod dana nj i h st anovni ka predela
Marijova i kod starih Grka i Makedonaca moe da pos t oj i ali ne u tom
smi sl u da su ti nai ni doli od Grka i l i od koga drugog nego da su i
kod Marij ovaca (i drugde danas kod j uni h Slovena i Arbanasa) i kod
starih i dananj i h Grka iz istog prai zvora.
Mnogi primeri iz bal kans ki h zemalja koj e sam naveo poka z uj u da
i danas u istom kr aj u postoje, esto istovremeno, razni naini sprav-
Ij anj a i upotrebe ira. Sve su to veoma stare pr akt i ke i poznat e s vi m
narodima u zeml j ama gde uspevaj u vrste hrasta i j i plod moe da se
jede. Preistorij ski nalasci koj i govore o j edenj u ira u davni ni , kao i
obilate vesti o j edenj u ira kod razni h naroda u Evropi, Sev. Af r i ci .
Azi j i i Ameri ci , nuno upuuj u na to da se ir i na Balkanskom pol u-
ostrvu jede od davne starine. Nisu nai preci, u pogledu ira. i mal i ta
da ue niti su i mal i potrebe da ue od Grka i Ri ml j ana: znali su to oni
i mnogo pre nego to su doli u dodir s Grcima i Ri ml j ani ma. Kol i ko
uopte dol azi u obzi r pr i manj e od koga drugoga, moe se mi s l i t i samo
na balkanske starosedeoce. od koj i h su i stari Grci pri mi l i mnoge kul -
t urne tekovine. Novi j e ut i caj e i prenoenj e u tom pogledu treba i s kl j u-
iti ve i stoga to se od poj ave i tari ca upotreba ira smanj uj e. Otada,
t. j. od poj ave itarica, a to je ve od preistorij skih vremena, ver ovat no
da ni j e bi l o vie nikakvog usavravanj a u spr avl j anj u ira za jelo, j er
ni j e bi l o potrebe za to. poto i tari ce sve vie pot i s kuj u ir. Stoga sve
naine i skori avanj a ira za l j udsku ishranu, koji jo postoj e, treba
smatrati zaista veoma starim praktikama.
Sem na Balkanskom Poluostfvu. ima u Evropi jo oblasti i naroda
kod koj i h se j ede ir i danas i l i se zna da se jeo i u i st ori j sko doba.
Naveu nekoliko znaaj ni j i h primera.
Vrl o j e vel i k broj bi l j ni h proizvoda koj ima se l j udi u Rusi j i sl ue
u ishrani kada nastupi oskudica i l i glad. Medu nj i ma se pominj e i ir.
11
Ima. meutim, u Rus i j i i toga da se ir jede i u obinim vremenima:
umarski inenj er Ivan Soljanik kazivao mi je (1946) da u njegovom
rodnom kraj u (sela Panj kova i Petrakova u okolini Dnjepropetrovska),
na levoj obali Dnjepra, deca u jesen skupljaju po hrastovim zabra-
nima ir od hrasta (Quercus conferta) pa ga posle peku i jedu. Peku
ga u vatri kao krompir. Kad se, posle jedenja tog ira, pi j e voda, ona
je veoma slatka. Tatari na Krimu hrane se i sada irom i hlebom od
ira. ir se sui. Od takvog ira i krene vode spravlj a se ukusna mar-
melada, a od irovog brana, pomeanog na pola i l i jednom treinom
s obinim branom, pravi se hranl j i v i ukusan hieb.
1
- Na tlu dananj e
Ukrajine, u kraj u j uno od grada Strija, u okolini Doline, tako je
obina stvar da se brano od ira mesa s obinim branom da se i ne
29
zna za drugu vrstu hleba. Lj udi j edu i sam ir u zrnu. Pol j ski s el j aci
daval i su u 16 veku gospodarima zemlj e kao dabine i hrastov i bukov
ir i orahe. Bilo je u Pol j skoj , u docnije vreme, vonjaka u koj ima su
hrastova stabla bil a izmeana s vokama. Godine 1846-1851 bi l a je
velika glad u Poljskoj, i svet se je ispomagao irom: jeo se je hieb od
deteline i ira. Tako isto. ir se je jeo i za vreme gladi u Ga l i c i j i 1865.
13
Od ira se spravl j a hieb i u vedskoj, u vreme oskudice, a u Nor-
vekoj je pravl j en hieb od ira i u obinim vremenima j o oko 1832.
14
Ima mnogo podataka i o tome kako je ir upotrebljavan u i shrani i
kod naroda Srednje i Zapadne Evrope, osobito u vremenima gladi i
oskudice. Tako na pr. u Nemakoj jo u 18 veku bila je sasvim obina
upotreba ira za pr avl j enj e hleba, a u zabaenim kraj evima Bavarske
ima i danas tragova tome u narodnim obiajima.
15
Hrastov i bukov i r
su bi l i cenjene namirnice i u Francuskoj , o emu ima pi s ani h svedo-
anstava ve od kraj a 8 veka, a naroito iz 10 veka.
16
U j unoj Fran-
cuskoj (Provansa i Langdok) j ede se i danas ir od jedne vrst e hrasta.
Taj ir je krupan i treba da je sl adi od panskog.
17
Hrastov i r su j e l i
i Anglosaksonci u Vel. Britanij i.
1 8
Na iberskom poluostrvu uspeva osobita podvrsta hrasta Ouercus Bal-
lota Desf. i j i se plod bellota (od arapskog balut] jede. Uspeva i u
atlaskim zemlj ama Sev. Af ri ke, a dopire i do Baleara. ir toga hrasta,
po svom dobrom ukusu, nadmauj e sve ostale sorte: po svoj oj sl asti i
hranlj ivosti takmii se i s kestenom (koj i ne moe da se j ede prean).
Belota, meutim, j ede se i presna i prena. Rado se ostavlj a da postoji
neko vreme da j oj se time potpuno oduzme ukus tani na to ga ima kad
je sasvim sveza. Rado se jede i u naj otmeni j i m kuama, pa se i znosi
na sto kao poslastica, posle ostalih jela. Prodaje se i na trgovima. Pro-
daje se i u Londonu.
19
Vie je vrsta hrastova u Ital i j i ij i se plod jede, ali su glavne dve.
Jedno je Quercus Farnetto, koji uspeva i u Slavoniji i Srbiji (blagun,
Quercus conferta), a za koj i se misli da je isto to i pomenuti Aesculus
iz starog veka. Mnogo vie je rasprostranjena vrsta Quercus robur,
koja se u Italij i zove Farnia i l i Rovere. U prvom nazivu osobito pada
u oi slog far-, koji je u osnovi latinske ri j ei farma = brano. ir od
tog hrasta i danas se jede u Ital i j i radije nego od drugih vrsta. U oko-
lini Napulja i Kazerte jede se pren ir hrasta quercia castagnara
(Qu. robur v. Virgiliana).
20
I danas ponegde u Italiji ir sluzi za sprav-
Ij anj e hleba. Na Sardiniji, u okrugu Oljastro, seljaci i danas sprav-
l j aj u lepinje od irova brana (od ira hrasta Quercus ilex var. Bai-
Iota) koje mesa ju s dobro opranom masnom glinom. Gorinu iru obino
oduzimaju pomou vrele vode. Pa i na Siciliji i u sredinjim delo-
vima Apeninskog poluostrva seljaci se zimi hrane hlebom od hrastova
brana.
21
U Al i ru je opti obiaj da se jede ir od Qu. ilex var. Ballota. i
metani potuju stabla tog hrasta i kad su usred njiva. ir tog hrasta,
koji raste u i tavoj Sredozemnoj obl asti, sadri malo tanina i i ma
30
sl adunj av ukus.
22
Saharski narodi Tihu i T uareg jedu u nevol j i ir i
iru slino semenje. kojemu pomou vode oduzi maj u njegov gorki
ukus.
23
I u Prednjoj Az i j i je veoma u obi aj u da se jede ir od tamonjih
vrsta hrasta. Tako. Arapi u Palestini jedu ir od Qu. Aegilops ili Val-
lonea. u Ki l i ki j i se na trgu u Adani prodaj e krupni ir, koji je, pren,
cenjena zamena za hieb u doba oskudice, a u zeml j ama oko Eufrata i
Tigra mnogo se jede ir. osobito kod Kurda. Kurdi skupl j aj u u jesen
ir od dve domae vrste hrasta pa ga zi mi peku i jedu ili upotreblj a-
vaj u kao dodatak hlebu. A u Persij i se pravi hieb od irova brana i l i
se ono mesa sa peninim. I na Hi mal aj i se j ede ir od jedne vrste
hrasta, al i ni j e osobito dobar.
24
Prema izloenome, upotreba ira za l j uds ku hranu veoma je raspro-
stranjena i j amano veoma stara. Nj ena raznovrsnost usl ovl j ena je u
prvom redu hemi j ski m sastavom i ukusom poj edi ni h vrsta ira. a zatim
i prilikama pod koj i ma se upot rebl j ava. Prema tome, i poj edi ni naini
s pr avl j anj a ira (suenje, peenje, prenje, tucanje, mlevenj e) zaelo
su veoma stari i verovatno su od davnine bi l i poznati ne samo poje-
dinim narodima nego i broj ni m narodima u pojedinim veim geograf-
skim oblastima. Jedna takva oblast je i Mediteran, koj a se odl i kuj e
obi l j em j estivih vrsta ira i u k oj oj od starine i r igra znaaj nu ulogu
u ishrani stanovnitva te oblasti.
Iako nema istorij skih i pouzdanih arheolokih podataka da su stari
Sloveni jeli ir ili spravl j al i od njega hieb, nesumnj i vo je da su oni
znali za upotrebu ira za hranu, to svedoi i sama etimologija opte-
slovenskog izraza elud kao i izraza ir. Lingvisti su pokazali ne samo
da su stari Sloveni j el i ir nego da su ga jeli i stari Indoevroplj ani, a
to se potvruj e, s druge strane, i ve pomenutim arheolokim nalascima.
Tako je na pr. latinski izraz pomum oznaavao prvobitno plod hrasta
ili nekog drugog di vl j eg rodnog stabla i postepeno postao naziv za
voe uopte. Slino je i u germanskim i keltskim jezicima, t. j. nazivi
za hrast odnosno ir i voe vode u vremena kada su plodovi voaka i
hrastov i bukov ir smatrani kao jedna nerazdvojna celina.
25
Veoma
je znaajno da se kod Hrvata na ostrvu Krku i danas svaka voka, kad
se ne imenuj e po svom pravom, posebnom, imenu, zove stablo, ir, frut
(ital.: plod). U ta stabla ili irove spadaju: vinova loza. maslina,
smokva, trenja, jabuka, kruka i dr. Ali, iri goje j udi j ako malo.
Inae na ostrvu je poznat i hrast u nekoliko vrsta.
26
U neto daljoj
starini upotrebljavan je kod dalmatinskih Hrvata izraz ir u jo irem
znaenju, kao oznaka za sve to se jede. U tom smislu upotrebljen,
susree se izraz ir u spevu Judita (iz 1501 god.) Splianina Marka
Marulia. gde se - u stihovima 109-112 - opeva ta Judita nosi na put:
Poni kad se zglcda spravna jur, kako pir
Pripravi obeda: kruh, uli. prgu. sir.
J vinca malo mir u mii, pa zamak
U dvanjkah vas taj ir. A bri bi naramak.
31
Dok se kod Schradera slovensko ir tumai kao da znai ivotna
namirnica i da dolazi od glagola iti (iveti),
27
po jednom novijem,
moda bol j em tumaenju opteslovenska re ir je u vezi s glagolom
derati, a i zraz elud \ l ati nsko glans u vezi sa glagolom gutati.'
28
Ove
etimologije opteslovenskih izraza reit su dokaz da su i stari Sloveni
iskoriavali ir u svojoj ishrani kao i mnogi drugi narodi to su inili,
i da, prema tome, na Balkan doseljeni Sloveni nisu ui l i upotrebu ira
ni od Grka ni od Makedonaca. I i nj eni ce da se i r i danas upotrebljava
u ishrani kod drugih slovenskih naroda, sem kod bal kanski h Slovena.
govore da je ir kao hrana bio dobro poznat Slovenima i u veoj starini.
I arbanaki nazivi za hrast i ir su slinog porekla kao i slovenski i
drugi indoevropski. Arbanaki nazi v za hrast - blink, bun^ u, bnng(f) -
znai ot pri l i ke isto to i hlebno drvo, a i zraz koker djeri, koj i se upo-
treblj ava za i r pored obi ni j eg l'an, znai: hrana, krma. Docni j e je
taj izraz preao na plodove kul t urni h biljaka, strnih i mahunast i h.
2 f )
Zani ml j i vo je obj anj enj e sovj etskog naunika N. Marra, osnivaa
i glavnog pretstavnika tzv. j afet i dol ogi j e. da je l ati nska re pan -is
(hieb) poreklom od grke 3<Uavo; (ir), koji je bio kao hi eb i s l ui o
mesto hleba u doba tzv. bal anof agi j e (iroderstva).
30
Ukoliko bi, uopte. moglo biti govora o kakvim pozajmicama kod
Junih Slovena i drugih bal kanski h naroda u pogledu naina sprav-
Ij anj a ira za jelo, moe se govoriti jedino o tome da su indoevropski
doljaci na Balkan preuzimali naine koje su tu zatekl i a koj i su bi l i
prilagoeni balkanskim odnosno medi teranski m vrstama ira. Meu-
tim, ni u tom pogledu ipak nije moglo biti nekih osobitih promena.
Jer, ma da se u svetu za l j udsku ishranu koristi ir od raznih vrsta
hrasta, ipak se gotovo posvuda upotrebl j avaj u i st i naini spravl j anj a
ira bilo da se ir jede u zrnu, bilo da se upotrebljava kao brano.
Ipak treba istai da na Balkanu nij e poznat nain oslobaanj a gorine
pranjem irovog brana, koji je poznat u zapadnom delu Sredozemne
oblasti.
1
Maurizio, A .: o. c., 132; Hoernes. M.
- Behn, F.: Kul tur der Urzeit, I, 80.
2
Schrder, O.: Reallexikon der indo-
germ. Altertumskunde II (1923), 101, s.v.
Nahrung.
3
Maurizio, A .: o. c.. 51-52.
4
Hcrodot I, 66.
3
Maurizio, A .: o. c., 495.
6
Bolle, C.: o.e., 141.
7
Plinij: Natural i s historia, XVI, 15.
(prevod dra. R. Marica, kustosa).
8
Slrabo, knj . III, gl. III, str. 7.
9
Wagler: Die Eiche in alter und neuer
Zeit. Eine my thol ogi sch-kul turhi stori sche
Studie, I. (Wrzen 1891). Jedan primerak
te knj ige bio je u biblioteci Etnolokog
seminara Fil. fakulteta u Skoplju. Sada ga
32
vie nema, a knj i ge nema ni u gl avni m
bibliotekama u Beogradu i Zagrebu.
0
, B. C.: o. c., 135.
1
M a i tr i z i o . A .: o.e.. 168.
2
O. e. . 92.
3
O.e., 93. 160-162.
4
O.e.. 92, 159.
5
O. c.. 92.
B
O.e.. 91.
7
Bolle. C.: o.e.. 144-145.
s
O.e.. 141-142.
9
O.e.. 143.
20
O.e., 144.
21
M a u r i z i o . A .: o.e., 92, 149: Hei l bo r n.
A .: A l l gemei ne Vlkerkunde I (Leipzig
und Berlin. 1915). 32.
22
Mauricio. A.: o. c.. 93.
23
Habcrlandt, A.: Die Wsten- und
Steppennomaden der Sahara - u delu
Buschan, G.: I l l ustr i er te Vl kerkunde I.
467.
24
Bolle. C.: o. c.. 145-146; Kotschy, Tit.:
o. c. I (1858), br. 3.; VI (1861), br. 26 i 28.
25
Schrder, O.: Reallexikon II. 114-115,
s. v. Obstbau i Baumzucht.
26
ic. L: Vrbni k. ZbN. V. 53. 58.
27
Schradc). O.: 1. c.
28
, M .:
.
. . V,
173.
29
/o k i . A ' .: o. e. . 178-181.
30
X i k i ti u c. B.: L ' i mpor t ance de la tho-
rie j apht i que pour les tudes ethnogra-
phi ques . L' Et hnogr aphi e. N. S. No. 23
(Pari s 1931). 9.
6. Hrastov ir u kultnim obiajima
ir kao i hrastovo drvo i maj u iroku pr i menu i u kul t ni m obi aj i ma
i -madi j ski m radnj ama. Na prvom je mestu upotreba hrastova drveta
za badnj ak, koj i j e naj vani j a karakt eri st i ka boi ni h obi aj a kod
Junih Slovena. Po pravi l u, za badnjak se see hrastovo stablo, a u
nedostatku hrasta grana kakve stare voke, bukva. dud. l j i v a , vi nova
loza. di vl j a kruka, na Jadranu masl i na.
1
Po bal kanski m zeml j ama, a naroito u Sr bi j i i Makedoni j i , vr l o su
esta kultna, tabuisana. stabla, i to su obino hrastovi i l i dubovi .
Kod Srba u Homolju zameaj u u esnicu od peninog brana i la-
neno seme, kukuruzna zrna. iveri od jarma, dlake od svi nj e, l j uske od
j aj eta, lenik, orah i ir.
2
Srbi u tom istom kr aj u daj u ml adoj pred
polazak na venanj e da metne u nedra. do gole koe. iznad pupka:
hrastov ir, orahe i lenike i da se s tim vena. da bi raala samo muku
decu. Ako li eli da rada samo ensku decu, treba da nosi u nedrima
bukov ir i kruku zi mkul j u. Da bi raala i muku i ensku decu treba
da nosi u nedrima granieve iarke, hrastov ir i seme od bundeva.
3
Uloga hrasta i ira u kul tni m i madij skim radnj ama kod Srba. kao
to su nekolike pomenute. postaje sasvim jasna kad se i maj u u vidu
uloga i znaaj ira i slinih plodova u ishrani, koj i su u prolosti bili
kudi kamo vei nego danas. Tek na osnovi svega izloenog jasno je
zato se u narodu hrast smatra kao rodno drvo, jer njegov plod ne
samo da slui ishrani stoke (i to svinja koj e u kultu nemaj u osobit zna-
aj) nego je nekada obilato sluio a delimino slui i danas kod Srba
i njihovih suseda i lj udskoj ishrani. U okolini Visokog, medu musli-
manskim stanovnitvom, zabeleio sam narodno verovanje da je uopte
grehota posei i hrast, kao i svaku drugu voku, sem one koja se
osuila. Ko posee izlae se opasnosti da se osakati. Hrast je, dakle,
gotovo izjednaen sa stablima iji se plod jede, a to je stoga to je i
njegov plod nekada upotrebljavan kao vana hrana: on je bio jamano
nae hlebno drvo. Radi objanjenja uloge hrasta u kultu i verova-
njima balkanskih naroda ne treba posezati ni za kakvim mitskim pret-
stavama i si.: taj kult i madijske radnje oko hrasta nastali su kao izrazi
staranja da se obezbedi obilan rod ira, nekada tako vane ljudske
hrane. Podloga tome je, dakle, sasvim materijalna.
3 ZBORNIK 33
T
Ovom prilikom skreem samo panj u na to da ni j e dovolj no ubedlj iv
pokuaj da se odredbe nekih zakonodavstava po koj ima je bila zabra-
njena, sea bukve i hrasta kao rodnih stabala objasne tim da je plod
tih stabala sluio kao krma stoci.
4
Sasvim je dobro protumaio ulogu hrasta, oraha i leske i nj i hov
htonini karakter u obiaj ima i obredima prof. Budimir: primarnost
nj ihovog htoninog karaktera moe se prema naem shvat anj u vrlo
jednostavno protumaiti: hrastov ir. pored repe i zel j a, soivice i ribe,
prua sa lenicima i orasima gl avnu hranu za nae umrle pretke iz
prostog razloga to se pri mi t i vni ovek hranio tim bi l j kama, pre nego to
je postao lovac, pastir i zeml j oradni k. To nam potvruj e ne samo
direktno svedoanstvo jednog rimskog pisca nego i nae rei ir (<
derati, i elud (< gutati, glans). Odatle i upotreba ovih bi-
l j aka u boinjem ri t ual u, i j u htoninu osnovu obeleava i bor, jer
jedna vrsta ove bi l j ke nosi hranj i ve semenke (pinj ol e). Ni j e i skl j ueno
da je i smreka (borovica), koj u nal azi mo u boi nj i m obi aj i ma naeg
naroda, dobila svoj e kul tsko znaenj e ve u prei stori j sko doba vi e
zbog hranj i vi h bobica nego usled otrog mi r i s a. Rel i gi j a i magi j a po-
ivaj u na materij alistikom moni zmu, te su sadanj i simboli nekadanj e
realnosti.
5
Prof. Budimir ni j e raspolagao i ni j e znao za obilate podatke
o upotrebi hrastova i bukova ira u ishrani kod Srba i nj i hovi h suseda.
te njegove rei utoliko imaju veu vrednost, j er je on drugim putem
i na osnovi grade sa drugih strana doao do tog znaajnog rezultata, a
taj rezultat se slae u svemu i pot vruj e, sa svoj e strane, zakl j uke do
kojih sam i ja doao u ovom prilogu.
1
Schneeweis, E.: Die Wei hnachtsbruche der Serbokroaten (Wien 1925). 17.
2
, . M .: .
XIX ( 1913), 76.
3
. . 84, 151.
4
M a nnh a r dt, W.: Wal d- und Fe l dkul t e I (II. i zd. . Ber l i n 1904). 39
:
76.
5
, M .: 1. c.
B U KO V 2 I R U L J U D S KO J I S H R A N I
Medu umskim drveem u Evropi istie se. pored hrasta, bukva.
Plod bukvin, koj i se takode kod nas obino zove ir a u nekim kra-
jevima bukvica (Bosna, Hercegovina) ili buklinka (Makedonija), od
starine se iskoriava i u l j udskoj ishrani. Bukov ir sadri 24% belane-
vine, 21% masnoe, 40% krobnog brana i ima sladunj av ukus. Taj je
ir odlina stona hrana, a ulj e koje se cedi iz njega dobro je i za
ljudsku ishranu. Prema sadanjem znanj u u balkanskoj narodnoj
ishrani bukov ir, meutim, retko gde dolazi u obzir kao sirovina za
cedenje ulja. Nekada je bukov ir imao znaaj an udeo u ishrani lj ud-
skoj, a u nekim krajevima kod nas i danas se jede u zrnu, iz zado-
volj stva i l i se mleven upotrebljava kao hlebno brano.
34
Sva saoptenja iz naroda o upotrebi bukova ira u ishrani kod bal-
kanskih naroda govore o tome kako se t aj ir ne sme jesti u veoj ko-
l i i ni , jer nastupaj u tetne posledice: ovek se oljulja (omami, opij e).
Jo se ne zna ta je pravi uzrok kodl j ivosti bukova ira.
1
Konst. Jireek je izneo da se Vlasi po balkanskim planinama (pravi
Cincari 5 Karakaani) naj vi e hrane mlekom i sirom. Pri tome pre te
jedu bukov ir i mezgru od mlada drvea.- Povodom tog saoptenj a,
S. Trojanovi je hteo da ispravi Jireeka. On je smatrao da je Jireek
u tom pogledu pogreno izveten, jer cincarski obanii, kao i srpski,
jedu bukov ir samo zbog slasti, kao i lenike, a i mezgru, kao svi
narodi Bal kanskog pol uostrva. Tako seljaii u Sr bi j i j edu i ml ado bu-
kovo lie, ki sel j ak, socu ,i t. d., al i od svega toga ne gotove se ni kakva
j el a da bi se mogla u hranu raunati.
3
Gledite Trojanovievo je
sasvim pogreno, jer hrana nisu samo jela koj a se varenj em i l i pe-
enjem spremaju, nego su hrana i sva ona sredstva to ih l j udi j edu
u sirovom stanj u bez obzira da li se jedu da utae glad i l i samo radi
zadovol j stva. A s etnolokog gledita ba su od osobita znaaja takva
sredstva i shrane kao to su: ir. kupine, glj ive itd. i naini nj i hova
spravl j anj a i upotrebe. S druge strane ishrana dece, pastira i siro-
manij eg sveta pretstavlj a osobit interes i stoga to se u nj egovoj
i shrani uvaj u mnoga sretstva i naini iz vee starine, koj i su ve
naputeni u i shrani odraslih i onih koj i se redovno hrane za tq:>ezom
u kui .
Bukov i r nema u ishrani stanovnika pojedinih kraj eva na Bal kanu
onaj znaaj to ga ma hrastov ir. jer se ne upotrebl j ava nikad ist
za pr avl j enj e hleba. ni tako esto kao dodatak drugom branu za
hieb. Al i je i upotreba bukova i ra u ishrani pri l i no raznovrsna i
veoma rasprostranj ena.
Iako je zabeleen u novije vreme. ipak se odnosi na veu stari nu
jedan podatak o upotrebi bukova ira za ishranu kod Arbanasa. Po
predanj u koj e jo ivi u Kl imentima, kad se grupa Klimenata otselila
u Srem, a to je bi l o 1737.. onaj deo Klimenata koj i je ostao sakrio se
po peinama oko Cijevne, gde je iveo o bukovu iru i upotreblj avao
jasenov lik mesto soli.
4
Kuki Srbi za vreme austrougarske okupacije (1915-1918), mleli su
bukov ir i meali s drugim branom. Katoliki Arbanasi u Zatrijepu
(Kuci) j el i su u to vreme i hieb samo od bukova ira i kore. Tako isto
i Nikai. I u Drenici su Arbanasi u to isto vreme pravili hieb od hra-
stova ili od bukova ira.
Siromaniji svet u Vasojeviima. kada su nerodne godine, kuva i
upotrebljava za hranu, uz beli smok, i razne samonikle trave: tir,
lobodu, tavalj itd. obani jedu razline biljke i korenje, koje kopaju i
kidaju idui za stokom. esto Ijute bukovu koru za vreme mezgranja
i sa stabla kupe sokove i mezgru. Za vreme gladnih godina i prilikom
stradanja i austrougarske okupacije u prvom svetskom ratu mnogi su se
morali sluiti i pomagati svim tim nainima ishrane. tavie, tucala se
i mlela kora zajedno sa bukovim irom, plevom i slinim primesama,
35
pa se to s mal i m dodatkom brana mesilo i peklo, i ti me u mnogim
sl uaj evima zamenj i vao hieb.
5
Tako se je r adi l o 1916-1917 i u Niki-
skim Rudinama i dr.
Bukov i r u Vasoj eviima ni j e upot rebl j avan samo za vreme gladi i
kao dodatak i zamena obinom branu nego ga i u dananj e vreme
jedu deca i obani. Jedu ga obino s jeseni i smat raj u ga zdravom
hranom, i ako se od nj ega ovek moe ovratati. Jedu ga presna, kao i
lenike: j edi no se prethodno oguli. Ima i toga da ga beru pa kao i le-
nike ost avl j aj u za zi mu. Isto tako je i u Kucima: obino obani, a i
drugi, kako Srbi tako i Arbanasi , j edu bukov ir i mezgru i u obinim
a ne samo gl adni m godinama. Jedu ga s j eseni. Kad je godina bogata
irom (ir je), obani ga u pl ani ni beru i nose za decu. Bukov i r rado
jedu deca i u Pivi, po selima oko Cetinj a i dr.
Kao to sam ve pomenuo. i mnogi obani i drugi odrasli po
strumikim selima jedu hrastov i bukov ir. Bukov i r j edu i peen i
prean. Bukov je ir ukus ni j i od hrastova i smatra se kao posl ast i ca.
Po pl anini Ogradenu ga j edu ne samo obani nego i seljaci. U Debar-
skom Dri mkol u jede se bukov i r (buklinki), i to prean, ali se pret-
hodno sui, jer je gorak kad je sve. Deca i u mi j aki m selima (Laza-
ropolje i dr.) beru i j edu bukov i r. a u sel i ma Leunovu i Ni i f or ovu
skupl j aj u bukov ir (buklinki), kog ima u obi l j u, radi ulja. Isto tako i u
Gornjem Pologu se j ede bukov i r: j edu ga kad su u planini, i to samo
radi zadovoljstva.
U okolini Bijelog Polj a i muslimanska i pravosl avna deca j edu
sirov bukov ir, koj i prethodno samo ogule, a za vreme prvog svetskog
rata, pod austrougarskom okupacijom, pored hrastovog, mleli su i bukov
ir i to brano meali sa pravim branom. Tako isto obani u Starom
Kolainu i u j unoj podgorini Kopaonika jedu bukov i r kao l eni ke.
Juno Pomoravlje je oblast u koj oj se i danas jede bukov i r. Iz vi e
mesta u okolini Vranj a, Vladiina Hana i Leskovca, kao i iz Crne
Trave, imam podataka da deca rado j edu ir, obino prean, kao lenike.
kad idu u planinu. Naroito ga rado jedu svi nj ari . U planinskom selu
Bukovoj Glavi (Leskovaki srez) bukov ir i peku i j edu kao kesten.
U predelu Crnoj Travi skupl j aj u deca bukov ir, kad rodi, i sue ga.
pa ga peku preko zime. Pojedine kue pripreme toga ira po punu
vreu. Od tako osuenog i peenog ira ne opij a se.
Govorei o ishrani za vreme gladi kod Srba u Boljevakom srezu
(Ist. Srbija), Sav. Grbi iznosi kako se pria da je narod tucao cerovu
koru i palice od kukuruza, pa meao sa tricama i jeo. Tako isto, narod
je, u oskudici hleba, jeo i bukov ir i lie od leske. Na drugom mestu.
govorei o nekuvanim jelima, saoptava da se bukov ir jede poto se
s njega slupi (skine) ljuska. Sladak je za jelo, samo kad se vie jede
zaboli glava.
6
Pastiri po selima oko Soko Banje jedu bukov ir u manj i m
koliinama.
Pod Kopaonikom, u nj egovoj zapadnoj podgorini (selo Joanica), l j udi
jedu bukov ir kao to jedu i lenike. Ve sam pomenuo kako sam u
36
predelu Dobriu bi o naiao na l j ude koj i sa zadovol j s t vom i sada j edu
hrastov i r. Ti i st i l j udi su mi kazi val i da j edu i bukov ir. koj i da
je mnogo sl adi nego hrastov, i jede se prean, kad je dobro zreo. I po
predelu Toplici, dal j e na zapad od Dobria prema Kopaoniku, pastiri,
pa i odrasli, j edu bukov ir kao posl asticu. Jedu ga sveza i sirova, ali
j e ukus ni j i onaj koj i se j e potsui o leei na z e ml j i . Potrebno j e da
napomenem da u selu Prekadi nu. u Topl i ci . i ve dosel j enici iz Bu-
garske.
Pastiri iz okol i ce ui ke Poege j edu bukov i r u jesen kad pada sa
grana. Ima i toga da se bukov i r s kupl j a i ost avl j a za zi mu. Po ta-
kovskim sel i ma j ede se bukov ir kad ga ima. sada ipak manj e nego
rani j e. Jedu ga naroito obani i deca kad nema voa, a s hlebom i
odrasli, sada ve retko. Smatra se da je kao i orah. Nekada je u tom
kr a j u bi l o i toga da se cedi ul j e iz bukova i ra. kao i iz oraha. U
predelu Raevi ni (Zap. Srbij a) obani rado j edu bukovu mezgru i
ml ado bukovo l i e (koje ima mal o ki sel i ne). Jede se i bukov ir. koj i
se samo oguli. Izj ednauj u ga s orasi ma i s mat r aj u finom poslasticom,
i ako se od njega, kad se jede u veoj koliini, ovek opij e. I u naj-
bl i oj okol i ni Beograda (selo Vel i ki Mokri Lug) jede se bukov ir kao
orasi, a pria se da su se stanovni ci tog sela. u prol osti , u zbegovima
hrani l i tim irom.
Kod Srba oko Daruvara (u Sl avoni j i ), pastiri j edu prean bukov ir
(bukvicu). Jedan od rani j i h ispitivaa narodnog ivota u Sl avoni j i za-
beleio je kako s vi nj ar i u selu Varou. hodaj ui po umi . j edu i bu-
kvi cu, za koj u kau da je veoma slatka.
7
Bukov i r se j ede i u mnogim kr aj evi ma po Bosni. Tako u okol i ni
Dervente. po planini Vuj aku, j edu bukov ir sirov i propren. Jedu ga
osobito s vi nj ar i . Po Sprei. i pastiri i odrasli l j udi jedu bukov ir
(bukvicu), prean, i to uzgred dok ga ima. Prethodno se samo oguli. Neki
ga jedu s hlebom. Kad se mnogo jede. onda se ovek oljulja, I oko
Zvornika i Srebrenice obani jedu bukov ir. naroito kad idu za svi-
nj ama. Taj ir im je ko i l j e l j a k (lenik). U Biru, ne samo obani
nego i drugi, kad se nadu u umi, jedu bukov ir, kao i lenike, ali
se ne sme mnogo jesti, jer se ovek oljulja. I u okolini Fojnice se jede
bukov ir. U predelu Rami deca i obani i danas peku i jedu bukov ir
koj i zovu bukov koan (kesten). A za vreme prvog svetskog rata, u
tom kraj u su mleli bukov ir i to brano dodavali drugom branu za
hieb.
Kao hrana od nevolj e, bukov ir je sluio i negdanjim branskim
etnicima. Kuki etnici su se esto hranili kupusom, krtolom, tikvom,
pa travama: kisjelicom, srijemoom, lukom i gomulicama, onda buko-
vim irom i mezgrom od bukove i kunove kore.
s
U selu Gubinu Dolu (u sastavu MNO Ribaevine, okolina Uzica),
neke kue cede i ul j e iz bukova ira. Naalost, ne saznadoh kako se to
radi.
37
I bukov ir je ponegde upotrebljavan kao zamena za kafu. Tako na
pr. kod Arbanasa u Drenici peku bukov ir mesto kafe, a to isto rade
Srbi u predelu Jablanici (selo Stubla), pa verovatno i drugde.
Bukov ir se jede i kod naroda izvan Balkanskog Poluostrva tako
na pr. u Rusi j i i u Ukraj i ni .
38