PUMPE ZA VODU KOJE KORISTE

ENERGIJU VODENOG TOKA

Masovnom primenom elektrine energije, kao i fosilnih goriva, ljudi su gotovo
zaboravili na neka stara i jednostavna reenja koja su se nekada koristila, a koja ne zahtevaju
nikakav izvor energije. Pumpe koje e biti prikazane jednostavne su konstrukcije, lake za
upotrebu i odravanje. vde nee biti rei o runim pumpama, ve o pumpama koje funkcioniu
bez intervencije oveka, a koriste energiju vodenog toka !reke, potoci, kanali, slapovi...".
#ako sve ove pumpe na prvi pogled podseaju na mnogo puta vi$ane perpetuum
mobile, one to svakako nisu. %a sve njih je zajedniko da koriste energiju vodenog toka za dizanje
samo jednog dela vode !a ne cele koliine", tako da su u pitanju ozbiljne naprave, koje ljudi
izra$uju od davnina i koje danas nezaslueno padaju u zaborav. ve pumpe su pouzdane i
dugotrajne i ne zahtevaju gotovo nikakvo odravanje
d mnotva pumpi za vodu ovog tipa izdvojio bih nekoliko najjednostavnijih
konstrukcija, koje vekovima provereno funkcioniu.
1
HIDRAULINI OVAN
(Hidraulic Ram pump, Hydraulischer Widder, )
va pumpa je krajnje jednostavna. sim dva ventila, nema drugih pokretnih delova, pa je
moe napraviti svako ko poseduje elementarnu vodoinstalatersku vetinu. &ajpogodnija je za
korienje na slapovima, ali uz malo mate moe se upotrebiti i na drugim vodenim tokovima.
&aziv je dobila po udarnom efektu vode, koji koristi za naglo poveanje pritiska, kojim se voda
pumpa na visinu veu od visine vodenog toka.
Princip rada e biti objanjen uz oslonac na sledeu sliku'
li!a "
(ovodna cev se postavi pod odgovarajuim uglom, tako da gornji kraj bude uronjen u vodu,
a donji kraj napaja pumpu. Pumpa je konstruisana tako da najpre puta vodu da tee mimo
potroaa, kako bi dobila dovoljno veliku brzinu, odnosno kinetiku energiju. (akle, jedan deo
vode mora da se izgubi. )ada voda dostigne potrebnu brzinu, zatvori se tzv. udarni ventil, kroz
koji je voda maloas isticala. *reba zapaziti da je voda imala odre$enu kinetiku energiju pre
zatvaranja ovog ventila. &akon zatvaranja ventila, pritisak vode dostie veoma veliku vrednost,
otvara se nepovratni ventil prema hidroforskoj posudi, pa jedan deo vode odlazi u hidroforsku
posudu i sabija vazduh u njoj. &a taj nain se kinetika energija vode pretvara u potencijalnu
energiju komprimovanog vazduha. )omprimovani vazduh zatim potiskuje vodu iz hidroforske
posude prema potroau. )ada pritisak u dovodnom delu padne, zatvori se nepovratni ventil,
otvori se udarni ventil i ciklus kree iz poetka.
&a sledeoj slici je prikazana jedna od moguih praktinih realizacija ove pumpe.
*ekstualno su propraeni samo oni elementi koji su neophodni za rad. stali elementi koji nisu
2
oznaeni tekstom !ventili, holenderi, manometar..." nisu bitni za funkcionisanje pumpe, ali je
praktino imati i njih radi lakeg odravanja i praenja rada. +entil na dovodnoj cevi bi trebao biti
kuglasti, da ne bi pravio preveliki pad pritiska, a ako je mogue, najbolje je izostaviti ga. +idi se
da je dovodna cev !sa desne strane" veeg prenika od odvodne cevi. (ovodna cev mora biti i
izuzetno kruta, kako ne bi apsorbovala udare pritiska koji moraju biti to jai, radi efikasnog
funkcionisanja pumpe.
li!a #$ %ed&osta'a& hidrauli(&i o'a& ) udar&i 'e&til se mo*e &apra'iti od &epo'rat&o+
'e&tila u!la&,a&,em opru+e, strelica treba da bude &a dole
,vi elementi sa slike - su standardni, koji se mogu nabaviti u svakoj prodavnici sa
vodovodnim materijalom. #zuzetak je udarni ventil, koji se mora napraviti. &a svu sreu, on se
jednostavno moe izvesti prepravkom nepovratnog ventila, tako to mu se izvadi opruga, a
umesto nje se postavi teg odgovarajue mase. Poenta je da ventil bude otvoren, a da ga zatvara
voda koja kroz njega istie, kada dostigne dovoljno veliku brzinu. (a bi se imao ispravan rad,
udarni ventil treba to energinije da zatvara. d njega u velikoj meri zavisi krajnji pritisak koji
pumpa moe da ostvari. (rugi faktor koji utie na funkcionalnost je dovodna cev. sim to mora
biti dovoljno velikog prenika !radi to vee mase vode, tj njene kinetike energije", njena
unutranjost bi trebala biti glatka, kako bi voda proticala sa minimalnim trenjem.
3
,lede tehniki pod!i bitni za realizaciju'
+isinska razlika izme$u vodenog toka, iz kojeg se uzima voda i pumpe, koja je na slici .
oznaena sa /
.
, bi trebala biti to vea, ali se ne preporuuje da bude vea od .0 m. 1ko je
situacija takva da je ta visina npr 23m, onda se preporuuje da se koriste dve pumpe, kaskadno, tj
da voda koja pro$e kroz udarni ventil prve pumpe !koja se postavlja na .0 m" slui kao dovodna
voda za drugu pumpu.
)ada ne bi bilo gubitaka energije, odnos protoka odlazne i dolazne vode 4
-
54
.
bi bio jednak
recipronoj vrednosti odnosa visina vodenog stuba, tj. /
.
5/
-
. , obzirom da postoje gubici, koji su
utoliko vei to je vei odnos /
-
5/
.
, mora se uzeti u obzir i stepen iskorienja 6, koji je dat u
sledeoj tabeli'
/
.
5/
-
.'- .'2 .'7 .'0 .'8 .'9 .': .'.3 .'.- .'.0
6 3,9 3,0: 3,0 3,70 3,7 3,28 3,20 3,-: 3,-7 3,-
4
-
54
.
!;" 20 .< .-,0 < 8,8 0 7,- -,: - .,2
-abela "
&agib dovodne cevi treba da bude minimalno .'<, a maksimalno .'7.
(uina dovodne cevi treba da bude .03=.333 puta vea od unutranjeg prenika cevi.
ptimalni prenici cevi se biraju iz sledee tabele'
koliina pogonske
vode !lit5min"
-=9 0=.8 .3=-: .0=70 23=80 03=..0 93=.:3 .-3=-:3
unutranji prenik
dovodne cevi !mm"
-3 -0 2- 73 03 80 :3 .33
unutranji prenik
odvodne cevi !mm"
.3 .0 .0 -3 -0 -0 23 73
-abela #
Prema nekim izvorima, maksimalna visina pumpanja moe biti i do 233 m.
&a sledeim slikama se mogu videti neki komercijalni modeli, izra$eni od livenog gvo$a,
kako bi se imala maksimalna krutost, od koje zavisi maksimalni pritisak koji pumpa moe da
ostvari.
4
li!a .$ /u0e,s!i e!spo&at
li!a 1$ li(&a pumpa u e!sploataci,i
5
li!a 2$ 3umpa ,ed&o+ &ema(!o+ proi0'o4a(a ) ,o5 se proi0'ode
li!a 6$ /odel pumpe !o,i slu*i !ao u(ilo ) 'ide se &epo'rat&i 'e&til i udar&i 'e&til,
delo'a&,e udar&o+ 'e&tila pode5a'a se te+om
6
SPIRALNA PUMPA
(Spiral wheel pump )
ve pumpe pripadaju grupi manometarskih pumpi. Pogodne su za ravnije terene, jer nisu
neophodni veliki padovi, ve samo dovoljna brzina vodenog toka. Po svojoj konstrukciji
podseaju na vodeniki toak.
Princip rada e biti objanjen pomou sledee slike'
li!a 7$ 80+led spiral&e pumpe
+odeni tok dejstvuje na lopatice turbine i okree turbinsko kolo. &a kolo je uvrena cev,
savijena u 1rhimedovu spiralu. &a poetku cevi se nalazi posuda za zahvatanje vode. na treba
da zahvati toliko vode da u jednom navojku cevi bude polovina duine ispunjena vodom, a
polovina vazduhom !tada se ima maksimalna efikasnost". (rugi kraj cevi se pripaja upljoj
osovini !koja se najee izra$uje od pocinkovane cevi". sim to nosi toak, osovina slui i za
odvo$enje vode. >edan kraj osovine, odnosno cevi je zatvoren, a na drugi se postavlja okretna
spojnica. &a spojnicu se dalje nadovezuje cev za odvo$enje vode. ,pojnica treba da podnosi
pritisak za koji je predvi$ena pumpa, da se lako okree i da dobro zaptiva. &a izlazu se
naizmenino smenjuju slojevi vode i vazduha, tako da ova pumpa ne daje kontinualan, ve
7
isprekidan mlaz. )ad je potrebno imati kontinualan mlaz vode, praktikuje se da se vodom puni
rezervoar postavljen na dovoljno velikoj visini, pa se iz njega slobodnim padom voda odvodi ka
potroaima.
Pritisak koji pumpa moe da ostvari zavisi od prenika cevne spirale i od broja navojaka.
)ada se izabere prenik turbine i eljena visina pumpanja, broj navojaka se izraunava na osnovu
izraza'
n?-/5!(
.
@(
n
",
gde je' / = eljena visina pumpanja
(
.
= prenik prvog navojka
(
n
= prenik poslednjeg navojka
)ada se odredi n, preporuuje se da se ova vrednost uvea za jo -3;.
,ada e biti dati opisi tri praktine realizacije, sa svim dimenzijama i tehnikim
karakteristikama.
P"i#e" $%
,pirala pumpe izra$ena je od polietilenske cevi !AokitenA crevo" 057A. Prenik spirale je
(
.
?.,: m. Posuda za zahvatanje vode je zapremine .,0 litara. &amotano je .2 navojaka creva.
Predvi$ena je za visinu pumpanja /?.- m. &a sledeoj slici se vidi kako izgleda pumpa !bez
lopatica", napravljena za potrebe testiranja'
li!a 9$ 80+led pumpe sa spiralom od :o!ite&: cre'a
Bezultati testiranja su prikazani u sledeoj tabeli'
8
brzina
!obrt.5min"
ukupan
broj
obrtaja
koliina
isporuen
e
vode
!litara"
izmerena
obimna
sila
!&"
utroena
energija
!k>"
dobijena
energija
!k>"
stepen
efikasnosti
!;"
pritisa
k
na
izlazu
pumpe
!bar"
protok
!lit.5min"
- 8 .2,< ..8 7 .,88 7. -,-0 2,9
2 < -3,0 ..8 8 -,70 7. -,-0 8,:
7 .- -9,9 ..8 : 2,2. 7. -,.: <,-
8 .: 7.,2 ..8 .- 7,<7 7. -,.0 .2,:
: -7 00,0 ..8 .8 8,82 7. -,.- .:,0
.- .- 23,8 ..8 9,< 2,80 70 -,3: 23,8
-abela .$ Re0ultati testira&,a 0a cre'o 2;1: i bro, &a'o,a!a &<".,
to(a! pre(&i!a ",9 m
P"i#e" &%
,ve je isto kao u prethodnom primeru, samo je izabrano tanje crevo 257A, pa je na isti toak
(
.
?.,: m stalo vie navojaka n?-.. Poto je tanje crevo, manje je zapremine i posuda za
zahvatanje vode' 3,8 litara. C ovom sluaju je pumpa testirana na dve visine pumpanja' .- m i .:
m. C sledeoj tabeli su prikazani rezultati testiranja'
brzina
!obrt.5min"
ukupan
broj
obrtaja
koliina
isporuen
e
vode
!litara"
visina
pumpanja
!m"
utroena
energija
!k>"
dobijena
energija
!k>"
stepen
efikasnosti
!;"
pritisak
na
izlazu
pumpe
!bar"
- -3 .7,- .: 8,8 -,0 2< -,9
7 -3 .7,- .: 8,8 -,0 2< -,8
0 -3 .2,- .: 8,8 -,7 28 -,8
8 prelivanje
- -3 .: .- 0,0 -,. 2< -,-
7 -3 .9 .- 0,0 - 29 -,.
8 -3 .9 .- 0,0 - 29 -,.
: -3 .8,9 .- 0,0 - 29 -,.
.3 -3 .9 .- 0,0 - 29 -
.- -3 .9 .- 0,0 - 29 -
-abela 1$ Re0ultati testira&,a 0a cre'o .;1: i bro, &a'o,a!a &<#",
to(a! pre(&i!a ",9 m
+idi se da je pri visini pumpanja .: m i pri brzini 8 o5min dolo do pojave prelivanja. *o se
deava kada visina vodenog stuba unutar pumpe premauje najviu taku, pa se voda preliva u
sledei navojak spirale. *o je nepoeljna pojava, koja se spreava pravilnim projektovanjem
9
pumpe. %ato se za broj navojaka uzima -3 ; vea vrednost od proraunate.
P"i#e" '%
Dvo slika jedne pumpe koja je prenika 7 m, a predvi$ena je za pumpanje vode na : m
visine. #ma dve spirale, radi veeg protoka, u svakoj ima 2 navojka. ,pirale su od polietilenske
cevi E 03 mm. %a sat vremena podigne 3697 litara na 8 m visine. Postavljena je na kanal irine
1,93 m, a izmerena brzina vode u kanalu je 1mse!. "ma 16 lo#ati!a, dimenzije 6$$%6$$ mm.
&urbina se okre'e brzinom 3,2 omin(
Slika 9: Izgled pumpe prenika 4 m
1$
Slika 10: Nain prikljuenja izlaza spiralne cevi na uplju osovinu
Slika 11: Okretna spojnica
,piralna pumpa uz male modifikacije moe da slui i kao kompresor, s obzirom da osim
vode zahvata i vazduh.
11
PULSER PUMPA
(Pulser pump, Trompe )
va pumpa je najjednostavnije konstrukcije. &ema nijedan pokretni deo i veoma je
pouzdana. Princip rada e biti objanjen pomou sledee slike'
li!a "#$ 3ri&cips!a 5ema pulser pumpe
,a slike je oigledno kako pumpa funkcionie. #z gornjeg rezervoara se voda, zajedno sa
mehuriima vazduha, slobodnim padom puta kroz separator, u kojem se odvaja vazduh od vode.
Fto je vea dubina na kojoj je smeten separator, odnosno to je vei pritisak vode, efikasnije je
odvajanje vazduha od vode. C separator je prikljuena odvodna cev. )roz odvodnu cev odlaze
vazduh i voda, koji se smenjuju u slojevima, slino kao kod spiralne pumpe. Pritisak u odvodnoj
cevi je nii nego u dovodnoj, jer je ukupna visina vodenog stuba !kada se saberu visine svih
vodenih segmenata" manja. %ato se vazduh i voda kreu navie. Maksimalna visina pumpanja se
ima kada se ukupna visina vodenog stuba izjednai sa visinom vodenog stuba dovodne cevi. %ato,
ako se zahteva vea visina pumpanja, treba obezbediti da u odvodnoj cevi budu to tanji slojevi
vode, a to deblji slojevi vazduha.
12
# ova pumpa moe da poslui kao kompresor za vazduh. Ftavie, ovaj sistem se u prolosti
vie koristio kao kompresor !-rompe", nego kao pumpa. &ajvie se koristio u kovanicama, za
snabdevanje kovakih vatri vazduhom i u livnicama za dovod vazduha livakim peima.
Poto je teko uticati na me$usobni odnos vode i vazduha, esto se koristi ovakva izvedba'
li!a ".$ =obi,a&,e !omprimo'a&o+ 'a0duha, !o,i se 0atim !oristi 0a crpl,e&,e 'ode i0
bu&ara
,a ovakvim reenjem se moe jednostavnom ugradnjom ventila u dovod vazduha regulisati
odnos vode i vazduha. Gelina sa desne strane je kompresor !-rompe", koji se od prethodne
varijante razlikuje po tome to se odvodna cev ne uranja duboko u separator, ve u sam vrh, kako
bi se spreilo da u cev ulazi voda. ,a leve strane je vazduna pumpa !>irli?t", koja moe da
funkcionie i u kombinaciji sa bilo kojim drugim izvorom komprimovanog vazduha, dovoljno
velikog pritiska.
>edinstveno u svetu ovakvo postrojenje za proizvodnju komprimovanog vazduha je Ra++ed
@hutes, nalazi se u )anadi, nedaleko od gradia )obalt, na reci Montreal. #zgra$eno je .<.3.
godine, a sluilo je za potrebe lokalne industrije. +ertikalni presek ovog sistema je prikazan na
sledeoj slici'
13
li!a "1$ Aerti!al&i prese! sta&ice 0a proi0'od&,u !omprimo'a&o+
'a0duha Ra++ed @hutes
Projektovani radni pritisak komprimovanog vazduha je :,8 bar. +oda se dovodi vertikalnom
cevi na dubinu .39 m. &a dnu dovodne cevi se nalazi betonski konus obloen elikom, koji ima
za cilj da ublai udarno dejstvo vode. +oda zatim odlazi u horizontalni tunel dug 238 m, koji
predstavlja separator. C najvioj taki separatora se nagomilava vazduh, a sa samog vrha
vazdune komore se sabijeni vazduh odvodi pomou cevi prenika 8. cm. Pored ove cevi postoji
jo jedna, prenika 23 cm, koja slui za regulisanje nivoa razgranienja izme$u vode i vazduha u
separacionom tunelu, odnosno kroz nju se odvodi viak vazduha. 1ko je donji kraj te cevi uronjen
u vodu, deo vode odlazi kroz nju, to je energetski gledano isto kao da je otila kroz cev za odvod
vode. Me$utim, ako nema potronje vazduha, nivo razgranienja voda=vazduh opada, u cev za
odvod vazduha sada ulazi vazduh i on se pod pritiskom osloba$a na drugom kraju cevi, pri emu
se stvara na povrini gejzir visine 23 m, to se vidi na slici .0.
14
li!a "2$ Bsloba4a&,e 'i5!a 'a0duha u periodu male potro5&,e
+azduh koji se dobijao iz ovog postrojenja bio je veoma suv, to je vano za sve pneumatske
alate. dvajanje vlage bilo je postignuto time to su mehurii vazduha veoma sitni, a na tako
velikoj dubini je temperatura vrlo niska, pa se vlaga iz vazduha kondenzovala i ostajala u vodi.
*okom 93 godina eksploatacije, ovo postrojenje je zaustavljano radi remonta samo dva puta.
(anas nije u pogonu, jer se smatra da nije rentabilno.
15