Broj 2

PODOVI
specijalizovani gra|evinski ~asopis o svim vrstama podova i podnih obloga godina I broj 2
ISSN 1820-970X
Novi Sad, Bulevar Jovana Du~i}a 33 Tel/Fax: +381 21 552 109 +381 21 473 67 60 +381 21 479 27 60 e-mail: jugo-mont@eunet.yu
BETONIRANJE INDUSTRIJSKIH PODOVA PODOVI OD DRVETA U SRBIJI TRENDOVI ZA KUPATILA U 2009. GODINI UGRADNJA PARKETA PODNE OBLOGE OD LINOLEUMA I PVC-a ADMONTER RUSTI^NI PODOVI VELIKOG FORMATA
Ul. Ven~a~ka 19a/27; 11030 Beograd tel./fax: +381 11 250 68 26 mob.: +381 64 645 33 11 e-mail: office@nordwood.rs
www.nordwood.rs
natural wood floors
UGRADNJA SVIH VRSTA INDUSTRIJSKIH PODOVA
"Instruktor 021" doo, Petra Ko~i}a 8, \ur|evo, Novi Sad www.instruktordoo.com, office@instruktordoo.com PJ. Radomira Ra{e Radujkova 12, Novi Sad; Tel/fax: 021 49 40 02, 021 49 33 29
Izdava~: Instruktor 021 doo Radomira Ra{e Radujkova 12 Novi Sad Osniva~: Slobodan \uri} Glavni i odgovorni urednik: Predrag Ra|en 064.64.62.980 redakcija@podovi.org Sekretar redakcije: Ivana Arsi} Dizajn i priprema: Vesna Karajovi} Lektura i korektura: Redakcija Redakcija: Vladimir Lazi} Branko Jovanovi} Ivana Arsi} Dejan Mi{kov Ana Stankov Petar Popovi} Boìdar Kopanja Stru~ni saradnici: Isidora Gordi} Jelena Markovi} @eljko Ze~evi} Dejan Keì} Vladimir Jankovi} Adresa redakcije: Instruktor 021 doo - âsopis Podovi Radomira Ra{e Radujkova 12 Novi Sad Tel : 021 49 33 29 Fax: 021 49 40 02 www.podovi.org redakcija@podovi.org marketing@podovi.org [tampa: [tamparija Valjevac - Valjevo ISSN 1820-970X
"INSTRUKTOR 021" doo
Betoniranje industrijskih podova
16 20 22 24 28 34
DIZAJN: WC [OLJA
Mo`da car ide pe{ke, ali...
Trì{te podova od drveta u Srbiji
ÛDESNI PARKETI IZ CELOG SVETA
Admonter rusti~ni podovi velikog formata
AKVA BUTIK
Ure|enje stana uìvanje ili napor
SCHOMBURG AQUAFIN
Priprema i prajmerisanje podloge

2 5 ! Q P E PW J !
Po{tovani,
42 46 48 58 62 64
U[TEDA ENERGIJE
Podno grejanje
SAVETUJEMO
[ta treba znati pre ugradnje parketa
PREDSTAVLJAMO
PVC podne obloge
Sanacija pukotina u ko{uljicama
Alpodov mali pojmovnik
Kaù da je svaki po~etak teàk, slaèm se, mi upravo pravimo drugi korak ka vama. Jo{ ako po~injete posao u vreme svetske ekonomske krize koja je zahvatila i nas, onda vam je jo{ teè, ipak smatram da }emo zajedni~kim snagama uspeti u ostavrenju zacrtanih ciljeva. Mada mi se ~ini da ta kriza i nije toliko pogodila Srbiju koliko nam se pravdaju po medijima izvesne persone koje su zaduène za ekonomiju drage nam Srbije. Mislim da sada imaju savr{en alibi za sve {to nam se doga|a. U vreme kada pi{em ovaj uvodnik evro vredi 93,73 i niko ne zna koliko }e vredeti sutra a ne za mesec dana. Koliko nam to svima oteàva poslovanje ili vra}anje kredita ne moram ni pisati, znamo svi jako dobro. Mada verujem da neki i zarade na tom kursu. Ipak nije sve tako crno, Rusi su pustili gas pa nam je sada makar toplo u stanovima i oko srca, valjda zato {to je ruski. Mislim da je ostatak Evrope shvatio ko je glavni, makar zimi, zar nije to bila poenta, ili... A mi smo shvatili da ne moè svako dobiti gas iz Ma|arske, Austrije, Nema~ke i ostalih nam bratskih zemalja. Ustvari bitna je komunikacija,da ba{ tako. Da se vratimo na Podove. Prvo se izvinjavamo Dunji Filipovi} iz Builda jer je jedno njihovo oglasno re{enje objavljeno u prvom broju Podova, gre{kom zajedni~kog klijenta. Drago mi je da ste prepoznali i shvatili {ta vam èlimo re}i sa prvim specijalizovanim ~asopisom o svim vrstama podova i podnih obloga kod nas. Verujemo da }emo svi na}i zajdni~ku korist i da }emo se dràti zajedno. Nadam se da }e nam po}i za rukom da ostatku gra|evinskog sveta ( i onoma koji to nisu) objasnimo koliko je pod bitan u svakom objektu i da je krajnje vreme da se ku}a ponovo po~ne graditi od poda, a ne od krova ili konstrukcije. Drugi broj ~asopisa Podovi je pred vama, nadam se da ste zadovoljni i da nas drìte za re~. Obe}ali smo da }emo u drugom broju iza}i na pove}anom broju strana i evo nas sada na 72 strane ili 12 vi{e nego u prvom. Predosetili smo da }e interesovanje za u~e{}e u va{em i na{em ~asopisu biti veliko, pa sada sa sigurno{}u moèmo re}i da }e slede}i predsajamski broj biti na jo{ ve}em broju strana. Zahvaljujemo se Alpod-u i Isidori Gordi} na najlep{im fotografijama na svetu bez kojih ovaj ~asopis ne bi bio isti. Dakle, umesto u maju, eto nas opet kod vas pre Sajma gra|evine u Beogradu koji se odràva od 2226. aprila. êkajte nas. Iskreno va{
Moskva spoj tradicije i no}nog provoda

Q P E PW J 2 6
PREDSTAVLJAMO
Betoniranje industrijskih podova

anas u savremenom gra|evinarastvu postoje zahtevi za {to bròm gradnjom a to je posebno izraèno kada su u pitanju industrijski objekti. Potrebno je da se osim ispunjenja zadatih rokova ispratiti i kvalitet izvedenih betonskih radova. Primena industrijskih betonskih podova u gra|evinarstvu je veoma {iroka a odnosi se na epoksidne podove,podove sa zavr{nom izradom od fer betona, lake betone... Ove vrste podova su direktno izloène habanju, pa je neophodno da se ugrade kvalitetno {to zahteva strogu kontrolu od spravljanja sveè betonske me{avine,transporta, ugradnje, obrade i nege betona. Industriski podovi koji sluè u prehrambenoj industriji (epoksid, poliuretan...), a izloèni su agresivnoj sredini moraju imati posebna svojstva. Kod spravljanja i ugradnje takve vrste sveè betonske me{avine mora se po}i od nekoliko ~inilaca: 1. ZBIJENOST PODLOGE ZA BETONIRANJE 2. MIKROARMIRANI BETON (ÊLI^NA ILI PROPILENSKA VLAKNA)
3. KLASE IZLO@ENOSTI BETONA 4. KLASIFIKACIJA PREMA KONZISTENCIJI 5. KLASE BETONA PREMA ^VRSTO]I PRI PRITISKU 6. MAKSIMALNO ZRNO AGREGATA 7. NAÎN UGRADNJE 8. BRZINA UGRADNJE 9. OP[TI USLOVI I OGRANIÊNJA(temperatura itd) Kada dobijemo ove podatke pristupamo izradi PROJEKTA BETONA. Kod samog spravljanja betona u fabri~kim
zavodima (betonjare), mora postojati teku}a kontrola koja obuhvata slede}e: a) kontrola ulaznih sirovina agregata, cementa, vode i dodataka aditiva b) vla`nost agregata. c) konzistencija (sleganje) d) temperatura sveè betonske me{avine Prilikom transporta i ugradnje ovakve vrste betona treba voditi ra~una o spoljnoj temperaturi i temperaturi ugradnje betona koja ne sme da prede +30 C.
2 7 ! Q P E PW J !
Da bi se {to kvalitetnije izveli betonski radovi jednom re~ju svojstva sveèg betona i njegova konzinstencija odre|uje se po pona{anju sveèg betona tokom me{anja, rukovanja, isporuke i ugradnje na gradili{tu te tako|e tokom zbijanja i zagla|ivanje povr{ine. Zato je obradivost relativan parametar te se po pravilu defini{e na osnovu konzistencije. Uslovi za obradivost podova moraju biti: ekonomi~no rukovanje, isporuka i ugradnja sveèg betona maksimalna plasti~nost (proto~nost) uz kori{}enje suprplastifikatora dobra kohezija mali rizik od segregacije, dobro zagla|ivanje povr{ine (zavr{na svojstva) produèna obradivost (usporavanje vezivanja beton za tople vremenske uslove) ubrzani proces vezivanja i o~vr{}avanja (beton za hladne vremenske uslove). Nakon zavr{etka betonaè veoma bitan faktor je rastere}enje (propisno rezanje dilatacija) i nega (spre~avanje nagle dehidracije betonske povr{ine) u procesu sazrevanja betona koja u praksi traje od 21 do 28 dana. Zavr{ne obrade na betonskoj povr{ini zavise od namene poda i mogu biti: crni sjaj ferobeton razni samolivi ( na bazi cementa, epoksida, akrila, poliuretana...) premazi obloge. @eljko Ze~evi}
Preduze}e Instruktor 021 doo se bavi ugradnjom industrijskih podova(ferobetoni, epoksidi, akrili, polihretani...) i u slu~aju da imate ili gradite objekat (halu) u kom èlite uraditi pod koji }e zadovoljiti va{e zahteve, obratite nam se. Preduze}e INSTRUKTOR 021 d.o.o je specijalizovano za ugradnju svih vrsta industrijskih podova. Po~eli smo pre ne{to vi{e od pet godina a svakim danom se interesovanje i potra`nja za na{im uslugama pove}ava, a to je svakako potvrda da su na{i klijenti prezadovoljni svojim podovima i da nas preporu~uju prijateljima i poslovnim partnerima jer oni znaju da su dobili ono {to im je bilo potrebno, kvalitet i trajnost. êst je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili duè upotrebe pokaù svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tade materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a.
Instruktor 021 doo PJ. Ra{e Radujkova 12 Novi Sad Tel: 021 49.33.29 Fax: 021 49.40.02 www.instruktordoo.com office@instruktordoo.com
Q P E PW J 2 8
PREDSTAVLJAMO:
KEMA d.o.o. Beograd
Kvalitet i dugotrajnost
U na{em asortimanu se nalaze razli~ite vrste najkvalitetnijih epoksidnih proizvoda, tako da smo sigurni da moèmo re{iti probleme koji su se na{li pred vode}im preduze}ima u pekarskoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji gde su postavljeni visoki kriterijumi po pitanju higijene (HACCP standardi), kiselootpornosti i sigurnosti na radu. Tako|e u skladu sa na{om najnovijom generacijom epoksidnih materijala, na{i sistemi u ve}ini slu~ajeva ne zahtevaju skidanje starih plo~ica i nose}ih slojeva, {to u velikoj meri gradnju ~ini racionalnom kako po pitanju cene, tako i po pitanju vremena za izvo|enje novog poda.
reduze}e Kema d.o.o iz Beograda je specijalizovano i tehni~ki osposobljeno za izradu razli~itih vrsta industrijskih podova. U prodajnom asortimanu na{e firme u ponudi su razli~ite vrste grundirnih sredstava (prajmera), samorazlivaju}ih ravnaju}ih masa i kompletan program lepkova za podloge od PVC-a, TEXTILA, LINOLEUMA i GUME. Tako|e u na{em programu se nalaze i razne vrste sanacionih i reparaturnih materijala koji sluè za sanaciju i prepravku starih i o{te}enih betonskih podloga. Kod postavke zavr{nih podnih obloga najva`nije je {to bolje pripremiti postoje}u podlogu, gde treba odabrati pravu vrstu grundirnog materijala kao i odgovaraju}u samorazlivaju}u ravnaju}u masu u ~emu Vam uvek moè pomo}i tehni~ko osoblje preduze}a KEMA, koje je obu~eno i tehni~ki osposobljeno da u svakom pogledu
pruì odgovaraju}a i najbolja tehni~ka re{enja. Najnoviji trendovi (visokog kvaliteta) izgradnje industrijskih objekata, povla~e za sobom i izradu najkvalitetnijih industrijskih podova koji obezbe|uju visok kvalitet i dugotrajnost na razne vrste upotreba i ekspoatacija. Kada se radi o betonskim, poliuretanskim i epoksidnim podovima preduze}e KEMA d.o.o. iz Beograda moè Vam preporu~iti i dati najbolja i najadekvatnija re{enja.
U na{em asortimanu se nalaze razli~ite vrste najkvalitetnijih epoksidnih proizvoda, tako da smo sigurni da moèmo re{iti probleme koji su se na{li pred vode}im preduze}ima u pekarskoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji gde su postavljeni visoki kriterijumi po pitanju higijene (HACCP standardi), kiselootpornosti i sigurnosti na radu. Tako|e u skladu sa na{om najnovijom generacijom epoksidnih materijala, na{i sistemi u ve}ini slu~ajeva ne zahtevaju skidanje starih plo~ica i nose}ih slojeva, {to u velikoj meri gradnju ~ini racionalnom kako po pitanju cene, tako i po pitanju vremena za izvo|enje novog poda. Ina~e, epoksidni industrijski podovi se izlivaju preko betonskih plo~a ili cementnih ko{uljica. Spektar primene im je jako rasprostranjen, tako da se primenjuju u svim prostorima u kojima se zahteva visoka mehani~ka otpornost, otpornost na razne vrste hemikalija, kao i u prostorima sa visokim zahtevima u pogledu higijene. Naj~e{}e oblasti primene su: industrijske hale, magacinske hale, garaè, auto industija, prostori u kojima se vr{i proizvodnja i obrada hrane (HACCP standardi), laboratorije, zdravstvene ustanove, {tamparije, ra~unski centri i sli~no. Za sva dodatna pitanja i informacije, moète se informisati kod na{eg tehni~kog osoblja na brojeve telefona 011/301-88-99, 011/301-85-85.
2 9 ! Q P E PW J !
Preuzeto iz ~asopisa
m2
Trì{te podova od drveta u Srbiji
roizvodnja podova od masivnog drveta nema zna~ajno dugu tradiciju u Srbiji. Ipak zahvaljuju}i novim instalisanim kapacitetima za proizvodnju vi{eslojnog parketa izvoz podova od drveta iz Srbije je od 2006. godine po~eo zna~ajno da raste. Tokom perioda 1997-2006. godina izvoz je porastao sa 3,24 miliona US$, koliko je iznosio 1997. godine na 18,25 miliona US$ u 2006. godini, {to je predstavljalo pove}anje od 5,5 puta (grafikon). Zahvaljuju}i rastu od 125,7% u 2007. godini je nastavljen pozitivan trend rasta, a izvoz je dostigao nivo od 41,2 miliona US$. Izvoz podova od drveta iz Srbije se do 2005. godine odlikovao ~estim oscilacijama i kao po nekom pravilu, jednu ili dve godine bi ra-
Izvoz i uvoz podova od drveta u Srbiji u periodu
stao, a zatim bi naredne godine obavezno opadao. Ovu konstataciju potvr|uju i stope rasta, odnosno pada izvoza u posmatranom periodu. U 1998. godini stopa rasta izvoza iznosila je 18,2%, da bi u 1999. godini izvoz opao za 33,9%. Zatim je u 2000. godini ponovo porastao za 43,5%, a isti trend nastavio se i u 2001. godini sa stopom rasta od 14,9%. Nakon dve godine rasta, u 2002. godini izvoz je opao za 12,0%, da bi 2003. godine ponovo porastao za 40,9%, a u 2004. godini za 23,4%. Posle dve godine rasta izvoz je u 2005. godini ponovo smanjen za 43,7%. Zahvaljuju}i instalisanju novih kapaciteta za proizvodnju vi{eslojnog parketa krajem 2005. godine, izvoz je u 2006. godini porastao za 508,4%, a u 2007. godini za 125,7%. Uvoz podova od drveta se u toku analiziranog perioda odlikovao sli~nim oscilacijama kao i izvoz. U periodu 1997-2002. godina sukce-
sivno su se smenjivali jednogodi{nji periodi rasta i pada, da bi 2003. godine uvoz po~eo da raste (52,9%), a isti trend nastavljen je i 2004. godine (69,2%). Rast uvoza u periodu 2003-2004. godina rezultat je, u najve}oj meri, oporavka sektora izgradnje stambenih i poslovnih objekata, kao i renoviranja postoje}ih objekata. Rast potra`nje uslovio je pove}anje uvoza i to najvi{e vi{eslojnog parketa, ali i brodskog poda i klasi~nog parketa od tropskih vrsta drveta kao {to su kepmas, jatoby, cumaru, bambus. S obzirom da je i izvoz podova tokom ovih godina bio pove}an moè se pretpostaviti da je Srbija u ovom periodu uvozila i sirovinu, odnosno frize hrasta za proizvodnju podova jer na doma}em trì{tu nije bilo dovoljno sirovine. Tome u prilog je i ~injenica da je na evropskom trì{tu ve} dugi niz godina hrast najzastupljenija vrsta drveta za proizvodnju podova. Frize, naj~e{}e od hrasta, proizvo|a~i iz Srbije uvoze iz BiH, Hrvatske i Ukrajine. Po{to u doma}oj carinskoj nomenklaturi nema posebne oznake za frize moè se pretpostaviti da je njihov uvoz tokom 2003. i 2004. godine doprineo rastu ukupne vrednosti uvoza. Osim friza hrasta, za potrebe proizvodnje vi{eslojnog parketa tokom 2006. godine uvozile su se i frize tropskih vrsta drveta, a sve je registrovano pod istom carinskom tarifom. Zbog relativno visokih cena, kao i nepostojanja marketin{ke kampanje za podove od novih vrsta drveta koji su se pojavili na trì{tu u Srbiji, uvoz je tokom 2005. godine smanjen za 34,1%, a isti trend nastavljen je i u 2006. godini. Nasuprot tome, doma}a proizvodnja vi{eslojnog parketa od evropskih i tropskih vrsta drveta, kao i jaka marketin{ka kampanja kojom su ovi proizvodi podràni na trì{tu, u zna~ajnoj meri su uticali na smanjenje uvoza tokom 2006. godine. Pove}anje uvoza od 153,1% koje je ostvareno u 2007. godini nastalo je prvenstveno kao rezultat pove}anog uvoza friza za proizvodnju parketa s obzirom da Srbija ne raspolaè sa dovoljnom koli~inom sirovine i da se za proizvodnju vi{eslojnog parketa koriste i odre|ene tropske vrste drveta. Goran Bodirogi} Foto: Alpod Flooring
Q P E PW J 3 4
ÛDESNI PARKETI IZ CELOG SVETA
Admonter rusti~ni podovi velikog formata

reduze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada pod sloganom ûdesni parketi iz celog sveta u saradnji sa austrijskom fabrikom STIA Holzindustrie GmbH nudi srpskom trì{tu vrhunske troslojne parkete robne marke Admonter. Razlog za{to Admonter daske izgledaju tako posebno je u gornjem sloju daske koji je od jedne celine drveta. Samo 2% stabla je dovoljno kvalitetno za njihovu izradu i ne postoje dve iste daske, svaka je unikatna. Prefinjena struktura otkriva godine stabala i godi{nja doba, u dom unosi skrivenu du{u drveta i energiju {ume. Admonter rusti~ne daske su pod strogom kontrolom kvaliteta koja od sortiranja sirovog materijala do izrade podova, obuhvata ukupno 15 kontrola. Svi podovi Admonter (osim ameri~kog oraha, ameri~ke tre{nje i sibirskog ari{a) imaju PEFC sertifikat, IBR sertifikat i 30 godina garancije. Admonter program obuhvata troslojne panelne parkete 4 mm debeo gornji sloj drveta obra|en je savremenim tehnikama; srednji, popre~ni, i donji (nose}i) sloj sluè za izjedna~avanje napetosti. S gledi{ta dimenzijske i rastezne stabilnosti ovakva konstrukcija podnih obloga od drveta nema konkurencije. Admonterovi podovi mogu se polagati u prostorije sa toplovodnim podnim grejanjem (izuzev podova napravljenih od bukve i javora). Povr{ine mogu biti razli~ito obra|ene i u ponudi su: neobra|ene daske potpuno neobra|ene, nelakirane i ne~etkane; bru{ene daske bru{ene, potpuno glatke, mogu se mat uljiti, UV uljiti ili mat lakirati; ~etkane daske mekani delovi drveta se odstranjuju s povr{ine daske, ~ime se dobija veoma lepa struktura povr{ine koja je istovremeno tvr|a i otpornija na udarce i habanje, a mogu se natur ili UV uljiti; prirodno uljene daske natur uljene povr{ine su 100% prirodne i bez hemikalija. Prirodno ulje je napravljeno isklju~ivo od prirodnih sirovina kao {to su: suncokretovo ulje, prirodni vosak i kalcijum. Takve povr{ine su specifi~ne po tome {to imaju otvorene pore drveta koje dopu{taju da pod di{e i na taj na~in reguli{u vla`nost vazduha i garantuju zdravu klimu u prostoru. Sistem spajanja moè biti: "pero+utor" ili "lock-it". Dimenzije su razli~ite i u zavisnosti od kolekcije, {irine se kre}u od 138 do 240
mm, duìne od 1850 do 2000mm (sem u XXLong), a debljina je 15 mm. Program rusti~nih podova Admonter sastavljen je od slede}ih kolekcija: Antico, Mocca, Classic Hardwoods, Classic Softwoods, Johann, XXLong i Renova. Kolekcija Antico izra|ena je ru~nom obradom na tradicionalan na~in. Jedinstvenom tehnikom patiniranja postiè se lep i prirodan izgled podova, kao da su poloèni u prostoru ve} dugi niz godina. Antico patinirani podovi su odli~ni za renoviranje podova u zamkovima, dvorcima i drugim istorijskim zgradama, a istovremeno daju jedinstven i poseban izgled modernim stambenim i poslovnim prostorijama. Kolekcija je izra|ena od 4 vrste drveta u 10 razli~itih nijansi. Linija podnih obloga Mocca proizvo|a~a Admonter prati trend tamnih podova koji se dobijaju prirodnim postupcima i na~inom izrade. Evropske
vrste drveta uz pomo} posebnih metoda termi~ke obrade dobijaju izgled lep{ih, tamnijih podova. Koliko }e drvo potamneti zavisi od stepena i intenziteta postupka. Na taj na~in, potpuno prirodnom obradom, dobijamo {irok spektar nijansi bez upotrebe hemijskih supstanci. Pod termi~kom obradom podrazumevamo da se drvo zagreva na preko 200o C u bezvazdu{nim komorama. Nakon zavr{enog procesa vla`nost drveta je skoro 0%. Tim postupkom se smanjuje skupljanje i {irenje daski pri promenama vla`nosti vazduha u prostoru u kome je parket poloèn. Mocca je u potpunosti primerena i za polaganje u veoma vla`nim prostorijama, kao {to su kupatila i saune. Termi~kom obradom se pove}ava i tvrdo}a drveta. Admonter Classic Hardwoods predstavlja vrhunsku liniju Admonter {irokih daski ~ije su glavne prednosti: nenadma{na stabilnost, koja se postiè takvom konstrukcijom u kojoj su gornji i donji sloj daske od istog drveta i {iroka paleta listopadnih vrsta drveta i gradacija. Prakti~no ne postoje granice za individualne èlje. Admonter Classic Softwoods podovi su izra|eni od najkvalitetnijih stabala ~etinara. Njihov topao karakter i prirodna elegancija savr{eno se uklapaju i u moderan i u tradicionalan enterijer. I u ovoj kolekciji posebna konstrukcija u kojoj su gornji i donji sloj od istog drveta obezbe|uje dasci nenadma{nu stabilnost. Admonter Johann je idealan, ekonomi~an pristup svetu rusti~nih podova. Za razliku od Classic Hardwoods kolekcije, donji sloj daske je od drveta ~etinara. Ono {to ~ini posebnim Admonter XXLONG kolekciju su daske koje mogu biti duge i do 5 m i hoblane, dijagonalno se~ene duè ivice, ~ime se dodatno nagla{ava njihova {irina. Daske su razli~ite {irine i mogu se kombinovati ~ime se stvara specifi~an izgled poda. XXLONG program obuhvata troslojne panelne parkete. Kolekcija je izra|ena od 4 vrste drveta u 10 razli~itih nijansi. Program Renova u prvom redu nalazi svoje mesto pri obnavljanju prostora gde je debljina podova najva`niji faktor, jer su daske debele samo 11 mm. Uprkos maloj debljini, daske su izuzetno stabilne. Sve kolekcije se mogu pogledati u Alpodovom izlo`beno-prodajnom salonu Parkett Centar u Novom Sadu.
3 5 ! Q P E PW J !
Admonter program obuhvata troslojne panelne parkete 4 mm debeo gornji sloj drveta obra|en je savremenim tehnikama; srednji, popre~ni, i donji (nose}i) sloj sluè za izjedna~avanje napetosti. S gledi{ta dimenzijske i rastezne stabilnosti ovakva konstrukcija podnih obloga od drveta nema konkurencije
AKVA BUTIK
Parketi Listone Giordano kvalitet ne poznaje granice

Ako se pitate {ta to zajedni~ko imaju Louis Vuitton u Parizu, Bulgari na Beverli Hilsu, Harvardski univerzitet i aerodrom u Barseloni, odgovor leì na podu to su parketi Listone Giordano, koje od 1983. proizvodi italijanska kompanija Margaritelli.
pak, pri~a po~inje mnogo ranije, jo{ 70-tih godina 19. veka, kada je osniva~ kompanije Eugenio Margaritelli po~eo da upoznaje tajne {umarstva i obrade drveta. Porodi~na tradicija po{tovanja prirode i upotre-
be isklju~ivo najkvalitetnijeg drveta preno{ena je kroz generacije i vremenom dovela do reputacije koju kompanija danas uìva. Kombinacija jedinstvenog tehnolo{kog procesa i prefinjenog stila osvojila je srca naj-
zahtevnijih korisnika {irom sveta i postavila standarde koji vaè za svaki pojedina~ni komad parketa Listone Giordano. Ovi parketi se mogu postaviti u bilo kom delu stana bez dodatne obrade od de~ije sobe do kuhinje i kupatila. Pored toga, kvalitet drveta i napredne tehnologije zavr{ne obrade ~ine ih idealnim za sve javne povr{ine. U ponudi se posebno isti~e Atelier kolekcija, omiljeni izbor arhitekata i stru~njaka za ure|enje enterijera, koja se proizvodi ru~no prema ta~nim zahtevima naru~ioca. Dokaz da kvalitet ne poznaje granice leì u ~injenici da se Listone Giordano parketi od januara ove godine mogu na}i i u Beogradu, u izlo`benom salonu autorizovanog uvoznika i distributera za Srbiju, kompanije Akvabutik. Salon se nalazi u Bulevaru Oslobo|enja 43, gde Vas o~ekuje nova kolekcija za 2009. godinu, ali i jo{ mnogo zanimljivih proizvoda za opremanje stana.
3 7 ! Q P E PW J !
AKVA BUTIK
Ure|enje stana uìvanje ili napor

âk i najsla|e vo}e nekada sadrì pomalo gor~ine. Pprilikom kupovine novog stana, ~esto nije lako prona}i adekvatne elemente za njegovo opremanje. Akvabutik nudi jednostavno re{enje za sve one koji su se na{li na slatkim mukama tako {to u svom izlo`benom salonu nudi veliki izbor opreme za razli~ite prostorije Va{eg novog doma
i{ta ne moè da se poredi sa ose}ajem koji novi vlasnik ima kada prvi put u|e u prostor koji }e uskoro zvati svojim domom. Olak{anje i otkrivena sloboda se, ipak, me{aju sa brigom o slede}em koraku opremanju stana. Pomisao na sate provedene u tr~anju od prodavnice do prodavnice i upore|ivanju cena i kvaliteta budi ma{tariju o tome koliko bi sve bilo lak{e kada bi sve to moglo da se izvede odjednom. Akvabutik, kao ovla{}eni distributer velikog broja najpresti`nijih svetskih brendova, svojim posetiocima nudi upravo takvu mogu}nost. Od izbora najkvalitetnijeg parketa pa do zavr{nih detalja kao {to je drà~ za ~etkice za zube, u izlo`benom salonu Akvabutika koji se nalazi u strogom centru Beograda (ta~no preko puta poznatog restorana Fran{) se mogu prona}i mnogi zanimljivi proizvodi pore|ani jedan do drugog. Na ovaj na~in je lako uporediti dizajn i cene konkurentskih proizvoda za samo nekoliko minuta i prona}i upravo ono {to se uklapa u predvi|eni stil novog stana ili ku}e, ali i u porodi~ni budèt. Parketi Listone Giordano spadaju u najprivla~niji deo ponude, jer je ovaj luksuzni brend tek ove godine zvani~no stigao u Srbiju. Na to treba dodati italijanske plo~ice Bardelli i IslaTiles, Glass hidromasa`ne kade i Effegibi saune, Duravit sanitarije, Hansgrohe tu{eve i slavine - kompletna lista je suvi{e duga da bi ovde bila navedena u celini. Uz pomo} stru~nog i ljubaznog osoblja, prva faza opremanja stana }e predstavljati pravo uìvanje, a ne bilo kakav napor. Da upotpunite svoju sliku o ovom jedinstvenom prodajnom objektu u Beogradu, najbolje je da do|ete li~no u Bulevar Oslobo|enja 47 i dozvolite sebi da se izgubite u visokom sjaju i remek-delima dizajna. Nije bitno da li trenutno opremate novi stan ili ne nikada se ne zna kada }e Vam biti potrebno da odaberete kombinaciju iz svojih snova.
3 9 ! Q P E PW J !
pogledu opremanja kupatila u 2009. godini, ve} sad je sigurno, ne}e biti nedoumica. Kao i tokom ove godine, primat se i u narednoj daje izgledu koji je u skladu sa prirodom, kao i funkcionalnosti svakog elementa u kupatilu. [ta to ta~no podrazumeva? Moderna kupatila odi{u prirodom, odnosno njihovi elementi svojim oblicima i bojama, a podne i zidne obloge svojim bojama i teksturama, imitiraju drvo, kamen, i vodene povr{ine. U njima savremeni ~ovek delimi~no vra}a ose}aj koji je pratio njegovog dalekog pretka dok se kupao u reci, i relaksirao mo`da na nekoj steni.
Kade i tu{evi
Zato je trenutno najaktuelnija bela i obla kada, kao ugla~ani kamen, sa ponekim detaljem koji asocira na drvo, i naravno, neizbe`nim mlaznicama koje masiraju i stvaraju ugo|aj. Generalno, belo i jednostavno, kao i pomenute mlaznice, postali su neizostavni u modernom kupatilu. Hidromasa`ne ka-
Q P E PW J 4 2
Police i ormani
Dolazimo i do neizostavnog name{taja za kupatilo polica i ormara. I ovde je, bez iznena|enja, dominantno belo i drvo (boja i tekstura). Mo`da je zanimljivo samo ista}i da se u narednom periodu od jednog modernog kupatila o~ekuje da ima svoje male celine, recimo u vidu polica, isklju~ivo namenjene relaksaciji. Dakle, ispunjene mirisnim sve}ama i kupkama, kao i sa prostorom za neko cve}e koje ne traì puno svetla. Tu su i na vidnom mestu postavljeni pe{kiri u jarkoj boji, ili jednostavno beli, uredno sloèni. Sve je naravno, u duhu velnesa. Samim tim, kupatilo u 2009. ne moè da zaobi|e ukrasne radijatore, odnosno greja~e pe{kira. Njihova ponuda je izuzetno dobra, a kada se opredelite za neki od tih radijatora - greja~a, pitate se kako ste ranije uop{te ìveli bez njih.
de, re{enje su za sve stresnije radne dane, u kojima se mahom ne stiè ni na rekreaciju, ni na masaù. Zato malo ko àli novac da ovako vaàn deo kupatila, bude i kvalitetan deo kupatila. Pomenimo i tu{ kabine. Po pravilu,
tu{evi su sve ve}i, a njihov cilj je da imitiraju ki{ne oblake, na radost njihovih vlasnika. To je ugo|aj na koji smo svi ~ekali. Novina su i grafi ~ki paneli sa naslikanim cvetovima i raznim apstrakcijama, koji se postavljaju ispod tu{eva. Ovakvi paneli uveseljavaju kupatila mladih, i onih kojima je belo mo`da dosadno.
Plo~ice
Naravno, isto }ete re}i i za nove plo~ice, kojima }ete defi nitivno preokrenuti situaciju u va{em kupatilu. Ovde se opet moramo ponavljati pri~om da su plo~ice u skladu sa trendom bele, one koje imitiraju drvo, plave ili zelene (tzv. mozaici su naro~ito popularni) ili sive (nalik kamenu). Poèljni su ve}i formati. Pod kupatila se sve ~e{}e pokriva specijalnim parketom ili brodskim podom, {to je do ju~e delovalo nemogu}e, ali su trend u Srbiji jo{ uvek plo~ice. Zapamtite da bi one, po pravilu, na podu trebale da su ne{to tamnije od onih na zidu, ili u istoj nijansi. Na podu, svakako, treba da se na|e i poneka prostirka, ~upava i jarke boje. [to se ti~e ostalih odlika kupatila, izli{no je ponavljati da su moderna velika kupatila bez zidova, koja }e se nadovezivati, recimo, na spava}u sobu. Dakle, najintimniji deo ìvotnog prostora ~oveka, prema trendovima, postaje sve ve}i i ve}i, i sve luksuzniji i luksuzniji. I na kraju, postavlja se pitanje koliko su doma}i proizvo|a~i, odnosno na{i dobavlja~i opreme za kupatila dorasli zadatku da odgovore na sve potrebe u narednoj godini. Dobra vest je da je ponuda ovih dana izuzetno dobra, odnosno da se za svaki dèp moè na}i ono {to ~ini ukusno opremljeno kupatilo. Zanimljive, a kvalitetne potrep{tine za kupatila stiù uglavnom iz Italije, ali su tu i dobri Slovena~ki i doma}i proizvo|a~i.
Preuzeto iz ~asopisa
Lavaboi i toalet
U pogledu lavaboa, moè se re}i da }e naredne godine najtraèniji biti svakako beli, sa prate}im elementima od drveta ili u vidu imitacije drveta. Sve je bogatija ponuda i zgodnih belih ormari}a, koji se lako uklapaju ispod lavaboa. Oni su postali gotovo neizostavni u klasi~nom ovda{njem ukusno opremljenom stanu, manje kvadrature i manjeg kupatila. Ne tako klasi~ni, ali svakako traèni, u 2009. bi}e i transparentni lavaboi, u plavoj ili zelenoj boji prirode. Oni su odavno hit u svetu, a u poslednje dve godine sve prime}eniji kod nas. Toaletne {olje i bidei postaju sve inspirativniji za dizajnere koji se bave kupatilima. Tako se u svetskoj ponudi mogu na}i {lja{te}i, pa oni sa animal printom, kristalima, i sl. Ipak, dobri poznavaoci na{eg trì{ta izraàvaju sumnju da }e se ovaj, jo{ uvek ne tako omasovljen svetski trend, u narednoj godini primiti kod nas. Zato se jo{ uvek u na{e stanove plasiraju bele toaletne {olje i bidei, s tim da se i ovde kroz neke elemente (recimo kroz dasku za {olju) provla~i drvo. Ne treba napominjati da su klasi~ni vodokotli}i prevazi|eni, te da se pri preure|ivanju kupatila treba opredeliti za svima dostupne, a svakako lep{e, ugradne vodokotli}e.
m2
4 3 ! Q P E PW J !
Priprema i prajmerisanje podloge

U
pro{lom broju smo ukratko opisali proizvodni program kompanije SCHOMBURG sa naglaskom na materijalima za izradu industrijskih podova (epoksidnih, poliuretanskih, fero betona). Tako|e smo se dotakli i nekih predradnji koje su neophodne u pripremi kvalitetne i sigurne osnove za zavr{ne podne slojeve. Sada nastavljamo sa opisima i tehni~kim karakteristikama materijala kojima je osnovna uloga da adekvatno pripreme stare i nove betonske podloge. SOLOPLAN-30 se lako ugra|uje i to ru~no ili ma{inski (u slu~aju ve}ih povr{ina), a osim kao priprema za industrijske podove, moè se koristiti i ispod drugih podnih sistema (parket, laminat, plo~ice, sistemi sa podnim grejanjem...). Pre nano{enja ovog sloja, podloga se mora prajmerisati i to naj~e{}e materijalom ASO-UNIGRUND-GE (u slu~aju debljina do 20 mm) ili standardnim epoksidnim prajmerima (u slu~aju starih podloga i debljina preko 20 mm). Na{a kompanija u svog programu poseduje i gotove smese za izradu ko{uljica. Ova porodica materijala nosi naziv ASO-EZ i bazirana je na specijalnoj me{avini cementa i armaturnih vlakana kojima se naknadno u odre|enoj razmeri dodaju agregat i voda radi postizanja kvalitetne smese za ma{insku izradu sloja ko{uljice. Tako|e, postoji i posebna vrsta ovih materijala sa sufiksom Plus koja u sebi ve} sadrì agregat i omogu}ava kra}a vremena sazrevanje ko{uljice.
Izravnavaju}i i samoniveli{u}i slojevi

Nakon pripreme podloge koja podrazumeva mehani~ko izravnavanje i odstranjivanje nevezanih ili slabo vezanih slojeva, sledi korak izrade prajmer sloja koji }e sluìti za pobolj{anje karakteristika podloge i kao veza za zavr{ne epoksidne i poliuretanske slojeve. Me|utim, ukoliko se susretnemo sa podlogom koja je neravna i denivelisana van granica mogu}e obrade ma{inskim putem, mogu}e je koristiti samoniveli{u}e mase kao pripremu pred izradu kompletnog industrijskog poda. Materijal iz SCHOMBURG palete proizvoda koji se koristi za tu namenu je SOLOPLAN-30. U pitanju je visokokvalitetan razlivaju}i sloj na polimer cementnoj bazi za slojeve od 3 do 30 mm debljine. Isporu~uje se u dàkovima od 25 kg i zame{ava sa vodom. Brzo sazreva i nakon kratkog perioda moè se nadogra|ivati drugim slojevima. Njegovim kori{~enjem se dobija izravnata povr{ina visokih mehani~kih karakteristika. (dostiè pritisnu ~vrsto}u od cca 38 N/mm2 nakon 28 dana).
Za lokalna saniranja o{te}enja na podlozi, mogu se koristiti reparaturni malteri tipa: ASOCRET-RN, ASOCRET-FM40 H/V. Ovakvi malteri imaju visoke mehani~ke karakteristike i naj~e{}e se koriste za popravku udarnih rupa, segragacija u betonu i sl. Naravno i u oblasti aditiva za betone i ko{uljice, na{a kompanija poseduje ~itavu paletu materijala koji pobolj{avaju svojstva betona, ali }emo se zbog prostora ovde ograni~iti na tipski materijal za ko{uljice i grejane podove, a to je plastifikator REMIPLASTP80. Ovaj plastifikator niske dozaè (od 0,2 do 0,7 % CEM) pove}ava plasti~nost smese koja se ugra|uje, smanjuje potrebe za koli~inom vode, pove}eva pritisnu ~vrsto}u betona/ko{uljice itd.
Prajmeri i impregnacije
Nakon {to smo podlogu izradili i/ili pripremili na tehni~ki pravilan na~in, sledi izvo|enje prajmer sloja. Standardni prajmer za cementne podloge do 4 % zaostale vlage je INDUFLOOR-IB1260. Materijal ima potro{nju od cca 300 600 gr/m2 i moè se koristiti bez posipa kvarcnim peskom ukoliko je nano{enje slede}ih slojeva predvi|eno u roku od nekoliko radnih dana. Pomo}u njega se mogu dobiti i izravnavaju}i slojevi me{anjem sa kvarcnim peskom u razmeri 1 : 1, zatim mase za izradu holkera itd. U slu~aju podloga sa ve}im procentom zaostale vlage (do 8 10 %) ili nere{enim pitanjem hidroizolacije, predlaèmo kori{}enje namenskog prajmera INDUFLOOR-IB1250. Ovaj materijal zahvaljuju}i svojoj gustini od 1,10 gr/cm3 daje izuzetno dobro
4 5 ! Q P E PW J !
umreèn sloj koji nakon sazrevanja postiè drasti~no smanjen prodor vlage. Materijal se moè kombinovati sa kvarcnim posipom. Kona~no kao tehni~ki najsavremeniji materijal iz ove oblasti, predstavljamo poslednju generaciju prajmera pod nazivom INDUFLOOR-IB1240. On je ne samo brana od vode i vlage, ve} i od zaostalog ulja u podlozi {to je ~est slu~aj kod starih podnih povr{ina u ma{inskim radionicama, halama i sl. Zahvaljuju}i ve}oj gustini ovaj materijal sabija vodu i ulje u podlozi i duboko penetriraju}i stvara nepropusni sloj na povr{ini betona {tite}i ostale slojeve industrijskog poda od odvajanja. Materijal se prvo nanosi ~etkom utrljavanjem, da bi se preostala neutrljana koli~ina razvukla valjkom, a nakon toga se obavezno kombinuje sa kvarcnim posipom radi postizanja ujedna~enog i jakog za{titnog sloja. Potro{nja na ovaj na~in se kre}e u granicama od cca 600 1000 gr/m2. Ukoliko u podlozi postoji zaostalo ulje, pre gore opisanog redosleda rada, mora se pristupiti odstranjivanju uljnih fleka. Za tu namenu se koristi ASO-R008, koji se po potrebi razre|uje vodom i utrljava u podlogu. Ovaj radni korak se po potrebi obavlja vi{e puta i to svaki put u kombinaciji sa pranjem vodom pod pritiskom, kako bi se ulje odstranilo ili sabilo u niè slojeve podloge. Zatim se dok je podloga jo{ mat vla`na, nanosi INDUFLOORIB1240 po gore navedenom mokro-na mokro principu.
Svi navedeni prajmeri se po potrebi mogu kombinovati i sa ugu{}iva~em tipa INDU-Fibre filler kao bi se dobila tiksotropna masa pogodna za holkere ili vertikalne povr{ine. U oblasti impregnacija, spomenu}emo materijale INDUFLOOR-IB1010 i INDUFLOOR-IB1030. Prvi je impregnacija koja konsoliduje betonsku podlogu i vezuje ne~isto}e, dok je potonji materijal na bazi akrilata i namenjen kontroli sazrevanja sveèg betona spre~avaju}i prerano su{enje, niske ~vrsto}e i pojavu pukotina na podlozi. Pored gore navedenih materijala, postoji jo{ ~itava gama proizvoda iz navedenih oblasti. Ovim zavr{avamo predstavljanje na{ih prajmer slojeva. Podloga je pripremljena i spremna za slede}e slojeve premaze ili samolive. Va`no je obratiti pa`nju da slede}i slojevi moraju da se izvedu u roku od 12 24 ~asa. Ukoliko se ovo vreme produì, a podloga zaprlja ili o{teti, mora se pristupiti ponovnom bru{enju podloga, a u pojedinim slu~ajevima i ponovnom prajmerisanju. U slede}em broju }emo nastaviti sa opisima na{ih materijala, sa naglaskom na onome {to je srce epoksidnih i poliuretanskih sistema, a to su premazi i samolivi. Pozivamo Vas da nas za sve dalje informacije slobodno kontaktirate. Predstavnici na{eg tehni~kog sektora su na raspolaganju kako prilikom odabira pravilnog sistema tako i za potrebe nadzora tokom izvo|enja radova: AQUAFIN doo Nemanjina 3, 26000 Pan~evo Tel i fax: 013/333-600;333-601 E-mail: aquafin@nadlanu.com Direktor: Vladimir Lazi} 064/85-88-953 Tehni~ki sektor: Dejan Keì}, ing. gra|. 064/85-88-955 Sa{a Cvetanovi}, dipl. ing. gra|. 064/85-88-958 Boban Uzunovi}, ing. gra|. 064/85-88-954 Komercijalno - logisti~ki sektor: Petar Popovi} 064/85-88-956
Q P E PW J 4 6
FONTANE U VA[EM DOMU

ada je re~ o eksterijeru mogu se izraditi mnogi razli~iti tipovi vodenih povr{ina, dok du u zatvorenom prostoru suène mogu}nosti, uglavnom zbog ograni~enog prostora i specifi~nih uslova. êsto znamo u te`nji za savremenim opremanjem stana ili poslovnog prostora preterati sa kori{}enjem hladnih materijala, Smatramo da je darivanje osnovnog elementa prirode va{em okruènju pun pogodak. Enterijer zahteva i podsti~e kreativna re{enja i traganje za raznovrsnim vodenim elementima. Zato treba dobro razmisliti o mogu}im oblicima, boji, materijalu i naravno vrsti vodenih elemenata. Preduze}e Aqua code je pravo mesto gde se moète obratiti ukoliko èlite va{ prostor oplemeniti morskim akavarijumima, terarijumima, vodenim zidovima, fontanama, bazenima...
Kreativno, elegantno i kvalitetno

Vodeni zidovi se mogu napraviti od kamena, drveta, gline ili od razli~itih vrsta metala. U Italiji, [paniji i Francuskoj koriste se uglavnom vodeni zidovi izra|eni od livenog betona koji se odlikuje velikom postojano{}u. Ukoliko procenite da je vodeni zid najbolje re{enje za va{ enterijer treba izabrati najadekvatnije mesto na kojem }e ovaj elemenat do}i do punog izraàja. Treba voditi ra~una kako }e vodeni zid izgledati okupan dnevnom svetlo{}u, nema sumnje da svetlucanje i ùbor vode ne}e nikoga ostaviti ravnodu{nim. Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda moè javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika, u vidu penu{avih gejzira, prelivnih zavesa, ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predloìti re{enja za koje i niste ni slutili da postoje. Ve{ta~ka jezera u enterijeru tako|e podrazumevaju konsultaciju stru~njaka, jer se velika pa`nja mora usmeriti na njihovu konstrukciju, izolaciju povr{ina, instalaciju za dovod i odvod vode i vrste i na~in osvetlenja. Sa veli~inom jezera ne treba preterivati jer mala jezerca prirodnih oblika ostavljaju podjednako snaàn utisak kao i ona ve}a.
Aqua code
Beograd, Slobodana Jovi}a 8d +381 64 111 00 65 +381 11 394 13 77 e-mail: aquacode@rvkds.net www.aquacode.org
4 9 ! Q P E PW J !
PREDSTAVLJAMO:
Podovi visokog kvaliteta

Podne obloge GAMRAT-a nalaze {iroku primenu u objektima kao {to su {kole, bolnice, domovi zdravlja, de~iji vtri}i, muzeji, bioskopi, kancelatije, butici, izlo`beni prostori, magacini
FLOOREX COMPANY je specijalizovana firma koja se bavi uvozom, veleprodajom i ugradnjom podnih obloga i hidroizolacionih folija. Na trì{tu Srbije zastupamo fabriku GAMRAT iz poljskog grada Jaslo. Proizvodni program GAMRAT-a ~ine PVC podne obloge slede}ih tipova: homogene heterogene antistati~ne elektroprovodne zidne PVC podne obloge Podne obloge GAMRAT-a nalaze {iroku primenu u objektima kao {to su {kole, bolni PVC elektrode ugaone trake i formatizere FLOOREX COMPANY, tako|e, vr{i i instaliranje navedenih podova a sve po instrukcijama proizvo|a~a. Za kvalitet izvr{ene ugradnje dajemo garanciju. Za zatvorene sportske terene preporu~ujemo PVC podne obloge iz kolekcije GRABO SPORT a koje nalaze primenu u slede}im objektima: prostorije za jogu i aerobik fitnes centri i teretane sale za stoni tenis i badminton sportski tereni za {kolska, dràvna i me|unarodna takmi~enja Odlikuje ih povoljna cena, jednostavna ugradnja i lako odràvanje. Podovi iz kolekcije GRABO SPORT imaju neophodnu tvrdo}u, tako da lopti daju neophodnu odsko~nost. Tako|e, su veoma elasti~ni, pa je prilikom pada mogu}nost povrede znatno manja.
ce, domovi zdravlja, de~iji vtri}i, muzeji, bioskopi, kancelatije, butici, izlo`beni prostori, magacini itd. Po kvalitetu zadovoljavaju najstroìje standarde a glavne odlike su: savremen dizajn trajnost sve podloge imaju povr{insku PUR za{titu tj. lake su za odràvanje. rade se po sistemu BIOSTAT-a tj. otporne su na bakterije, gljive, insekte, bu| pa se mogu ugra|ivati i u objektima farmaceutske i prehrambene industrije Podne obloge GAMRAT-a spadaju u najvi{u klasu zapaljivosti B1 tj. pri poàru ne gore kao i ne ispu{taju otrovne dimove i gasove veoma su otporne na habanje /spadaju u grupe M, P ili T povr{inske abrazije/ Za sve tipove podova posedujemo ateste. U ponudi imamo i sav prate}i materijal: mase sa izravnavanje podloge lepkove
FLOOREX Company d.o.o.

Milorad Paunovi} direktor Srbija, Beograd - Jajinci 23. Srpske udarne divizije 35g Tel/fax: 011/3940-401 Mob: 063/800-8819 E-mail: mil.paun@eunet.rs
Q P E PW J 4 :
Inteligentna re{enja
Va{, UNIHEM TIM

UnihemTrading d.o.o. / Nova Mokrolu{ka 17 / Srbija-11050 Beograd Tel.: +381(0)11 2886158 / Faks: +381(0)11 2886255 E-mail: office@unihem.rs / www.unihem.rs
UNIHEM PONUDA
UnihemTrading d.o.o. / Nova Mokrolu{ka 17 / Srbija-11050 Beograd Tel.: +381(0)11 2886158 / Faks: +381(0)11 2886255 E-mail: office@unihem.rs / www.unihem.rs
U[TEDA ENERGIJE
Podno grejanje
P
rilikom gradnje poslovnih objekata, a prvenstveno objekata za stanovanje, teì se dobijanju kvalitetnog i prijatnog prostora za rad i ìvot. Da bi se to postiglo podrazumeva se ulaganje u opremu za grejanje i hla|enje. Pre nego {to se defini{e na~in grejanja i hla|enja potrebno je odrediti koji stepen energetske efikasnosti èlimo da postignemo. Naàlost o tome se vodi ra~una samo kada se objekat gradi za svoje potrebe a i tada neznanje ili nedostatak finansijskih sredstava uti~u da se ne postignu èljeni efekti. Ulaganje u energetsku efikasnost se isplati za nekoliko godina i pravi je trenutak da se u periodu projektovanja objekta grejanju i hla|enju posveti maksimalna pa`nja. Zna~ajan je podatak na primer da pove}anje temperature u prostoru za 1 C iziskuje pove}anu potro{nju energije za 6%. Primena podnog niskotemperaturnog grejanja omogu}ava izuzetno prijatan ose}aj na temperaturi koja je za 2 do 3 stepena nià nego u slu~aju radijatorskog ili nekog drugog tipa grejanja. To zna~i da je u{teda u energiji, odnosno u gorivu od 12 do 16%. Postoje razne predrasude o {tetnosti podnog grejanja koje poti~u iz vremena kada ni-
Postoje razne predrasude o {tetnosti podnog grejanja koje poti~u iz vremena kada nisu postojali precizni termoregulacioni ventili i kada se u podni razvod ubacivala voda na temperaturi i do 60 C iz kotlova na ~vrsto gorivo. Tako|e, podizanje toplog vazduha ne postoji zbog jasnog razloga da je cela povr{ina prostorije na istoj temperaturi kao i da tada nema cirkulacije ni podizanja pra{ine. Ba{ zbog toga se podni sistem grejanja i preporu~uje u prostorima gde je potrebno izbe}i bilo kakvo strujanje vazduha
5 3 ! Q P E PW J !
su postojali precizni termoregulacioni ventili i kada se u podni razvod ubacivala voda na temperaturi i do 60 C iz kotlova na ~vrsto gorivo. Tako|e, podizanje toplog vazduha ne postoji zbog jasnog razloga da je cela povr{ina prostorije na istoj temperaturi kao i da tada nema cirkulacije ni podizanja pra{ine. Ba{ zbog toga se podni sistem grejanja i preporu~uje u prostorima gde je potrebno izbe}i bilo kakvo strujanje vazduha. Pogre{no shvatanje da toplota iz poda nepovoljno uti~e na vene u nogama ne stoji zbog toga {to je pod u reìmu grejanja na maksimalnoj temperaturi do 27 C, a obi~no je na 23 do 25 C {to je manje od temperature poda za vreme vrelih letnjih dana. Izuzetno se u hodnicima ili u prolaznim prostorijama dozvoljava da temperatura povr{ine poda iznosi do 30 C. Ova osobina omogu}ava da u tako grejanom prostoru nosite laku i prijatnu letnju obu}u ~ime znatno doprinosite zdravlju stopala i ugodnom ose}anju. Zahtev da se u podni razvod ubacuje topla voda do maksimalne temperature od 40C omogu}io je masovnu primenu toplotnih pumpi koje i rade u tom temperaturnom opsegu. Naime, toplotne pumpe u svom najekonomi~nijem reìmu rada postiù temperature do 42 C. Naj~e{}e se u sistemima podnog grejanja koristi temperaturni opseg izlazne vode iz toplotne pumpe od 26 do 31 C pri ~emu se u prostorijama obezbe|uje optimalna temperatura od 21 do 23 C. U industrijskim objektima u kojima je visina prostora i preko 6 m podnim sistemom grejanja postiè se radna temperatura od 18 C u zoni kretanja radnika uz minimalni utro{ak energije, za razliku od sistema sa ubacivanjem toplog vazduha na visini od 2 do 3 m. Isti efekti se postiù i u velikim holovima, tr`nim centrima, crkvama i magacinima. Prilikom projektovanja podnih sistema posebnu pa`nju treba obratiti na termi~ku izolaciju koja se ugra|uje ispod cevi u podnom razvodu. Naro~ito je bitno da se prora~una debljina stiropora u podu prostorija u prizemlju ili onih prostorija ispod kojih nema grejanja. Ugra|ivanjem stiroporne izolacije u takvim prostorijama debljine ispod 40 mm dolazi do znatnih gubitaka koji mora da se nadoknade, a to ko{ta. Toplotne pumpe po samoj svojoj prirodi predstavljaju ma{ine za hla|enje. U reìmu grejanja one hlade vodu ili vazduh u spolja{njem prostoru i tako sakupljenu toplotnu energiju prenose u unutra{nji prostor koji grejemo. U reìmu hla|enja toplotna pumpa hladi vodu koja cirkuli{e kroz podni razvod ili vazduh u prostoriji koju hladimo, a sakupljenu toplotnu energiju izbacuje u spolja{nji svet. [tednja energije i energetska efikasnost primenom toplotnih pumpi se ogleda u tome da je za prenos energije iz jednog prostora u drugi potrebno uloìti samo jednu tre}inu prenete energije. To na drugi na~in re~eno
zna~i da se iz spolja{njeg vazduha ili kori{}enjem niskotemperaturne geotermalne energije moè u grejani prostor ubaciti 20 kWh toplotne energije pri ~emu se za to potro{i samo 5 KWh elektri~ne energije za rad toplotne pumpe. Garantovana je u{teda energije od 70%. Osobina toplotne pumpe da moè da radi i u reìmu grejanja i hla|enja je fantasti~na jer po istoj ceni dobijate klimatizovan prostor. Mora se priznati da hla|enje prostora pomo}u podnog sistema nije idealno zbog same prirode da hladan vazduh ostaje u donjoj zoni. Idealan sistem je da se u objektu primenjuje podno grejanje i plafonsko ili zidno hla|enje. Naravno da je ta varijanta i skuplja. Iz li~nog iskustva u puno objekata mogu da tvrdim da podno hla|enje odli~no zadovoljava razloge zbog kojih ga koristimo i da nema nikakvih neprijatnih utisaka ili posledica. U na{em objektu je pri spolja{njoj temperaturi od 42 C bila izuzetno prijatna temperatura od 26 C, pri ~emu je u podu cirkulisala voda ohla|ena na 13 C.
Preterano hla|enje obavezno dovodi do pojave kondenza na podu i potrebno je koristiti detektor rose koji bi isklju~io hla|enje i pre dostizanja zadate temperature na termostatu. Najbolji rezultati sa podnim grejanjem postiù se sa kerami~kim, mermernim ili betonskim podnim oblogama. Ugla~ani ferobeton je tako|e veoma zahvalna podloga za dobro grejanje ili hla|enje. Laminati i parketi su ne{to nepovoljniji ali mogu da se primenjuju. Kod parketa je bitno da njegova vla`nost bude ispod 10% {to }e se te{ko na}i na na{em trì{tu bez obzira na tvrdnje i garancije. Bambusov parket zahvaljuju}i svom kvalitetu i ceni sigurno zadovoljava postavljene zahteve da se ne rasu{i u toku prve sezone grejanja. Podatak da }e u Evropskoj Uniji u toku 2009. godine biti instalirano oko 500.000 toplotnih pumpi sam za sebe govori sve. Vladimir Jankovi}, dipl. in`. Centar za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije - CENTRALA www.centrala.org.rs
Q P E PW J 5 4
PREDSTAVLJAMO: MD
Re{etkasta gazi{ta
Gazi{ta-re{etke za industrijsku upotrebu imaju veliku primenu u svim granama industrije (gra|evinarstvo, rudarstvo...) Odlikuju se velikom izdr`ljivo{}u na optere}enja. Postoji mogu}nost da se klijentima izrade gazi{ta nestandardnih dimenzija i nepravilnih oblika. Otvori okaca su: 30x15, 30x30, 30x60 i 60x60mm, a debljine nose}eg elementa su 2, 3, 4 ili 5mm
roizvodni program firme MD sastoji se od re{etkastih staza i gazi{ta svih vrsta i namena. Prema zahtevu investitora i projektu naru~ioca njihova radionica }e izraditi re{etkasta gazi{ta razli~itih formata i oblika. Re{etkasta gazi{ta se koriste kao podovi kod razli~itih platformi i stepeni{ta, za pokrivanje kanala za odvod vode i ki{nice, kao stepeni{na gazi{ta, za poàrne izlaze, razne pristupe... Naj{iru primenu
Gazi{ta-re{etke za individualnu upotrebu namenjena su za poplo~avanje kanala svih vrsta, u doma}instvima i privredi. Odlikuju se velikom izdr`ljivo{}u na optere}enja i pruàju sigurnost prilikom prelaska pe{aka i motornih vozila preko njih. Standardne dimenzije gazi{ta su 200x1000, 250x1000 i 300x1000, dok je visina 30mm. U ponudi su i L-profili za standardne dimenzije gazi{ta. Gazi{ta-re{etke za industrijsku upotrebu imaju veliku primenu u svim granama industrije (gra|evinarstvo, rudarstvo...) Odlikuju se velikom izdr`ljivo{}u na optere}enja. Postoji mogu}nost da se klijentima izrade gazi{ta nestandardnih dimenzija i nepravilnih oblika. Otvori okaca su: 30x15, 30x30, 30x60 i 60x60mm, a debljine nose}eg elementa su 2, 3, 4 ili 5mm. Tako|e postoji mogu}nost presovanja sistemom pre~ka u pre~ku, okvirnog P-profila 2mm debljine. Monta`na stepeni{ta nalaze primenu na stambenim i privrednim objektima. Zbog male teìne u odnosu na
imaju u gra|evinarstvu, od stambenih i poslovnih, do poljoprivrednih, rudarskih i industrijskih okruènja. Najrasprostranjenija upotreba gazi{ta je svakako u privrednim objektima: kotlogradnji, rudarstvu, brodogradnji, skladi{tima, u industriji kao kranske staze, stepeni{ta... Firma MD iz Trnov~a u op{tini Petrovac na Mlavi za svoje proizvode koristi ~elik kvaliteta ^.0146 ili ^.0361. Uz re{etkasta gazi{ta isporu~uju i sve vezane elemente. Savremeno gra|evinarstvo i moderna estetika, odavno pokazuju zanimanje za primenu re{etkastih struktura. Tako se u arhitekturi stambenih i poslovnih objekata ~esto koriste estetske prednosti re{etke: odli~an odnos svetla i senki, transparentnost i zaklonjenost, male povr{ine na kojima je primetna prljav{tina, kao i postojanost materijala i forme i mala teìna stepeni{ta u odnosu na beton. U osnovni program MDa spadaju: gazi{ta-re{etke za individualnu upotrebu, gazi{ta-re{etke za industrijsku upotrebu i monta`na stepeni{ta. betonska, visoke ~vrsto}e ~elika i osobine da ne zadràvaju prljav{tinu, re{etkasta stepeni{ta se odlikuju sigurno{}u po svim vremenskim uslovima(ki{a, sneg ili led). Pogodna su za kori{}enje u ulogama me|uspratnih stepeni{ta, poàrnih i pristupnih stepeni{ta u proizvodnim halama, zanatskim radionicama... MD 12315 Petrovac na Mlavi Trnov~e, Ra{inac Tel: +381 12 343 160 Fax: +381 12 343 170 Mob: +381 63 232 758 Web: www.md.co.yu
- {tampa se na sve povr{ine - malter, lamperija, iverica... - pokriva pukotine na zidovima - zidove ne treba gletovati - boju, dezen i sjaj vi birate - pravimo ve{ta~ke kamene stene za bazene, fontane i sl. vr{imo {tampu kamenih zidova u 3D tehnici
Dekorativni kamen i fasadne rustikalne ciglice za enterier i exterier PROIZVO\A^KE CENE
Decor Commerce - Kosovska 17A, Novi Sad (Srbija) Tel.: +381 21 500 444 Fax: +381 21 633 9999, Mob: +381 62 501 401 (Ivan), e-mail: decorcommerce@gmail.com Italia tel.: 0424 5145 72 (Enrike)
SAVETUJEMO
[ta treba znati pre ugradnje parketa

Pre ugradnje parketa obavezno pro~itajte i pratite uputstva za montiranje. Parket nemojte montirati u prostorije koje nisu grejane, sanitarne i vla`ne prostorije ili na spoljne povr{ine. Daske u paketu mogu biti razli~ite boje, zato ih rasporedite tako da dobijete pod kakav èlite u pogledu nijansi. Pre polaganja svaku dasku treba vizuelno pregledati i odvojiti daske koje nisu ispravne za polaganje. Parket se obi~no polaè u pravcu glavnog izvora svetlosti. U hodnicima i ve}im prostorijama parket se montira tako da je duà stranica daske u istom pravcu kao i duì zid sobe. Pri ugradnji pazite na dilataciju. Montiran parket se skuplja i rasteè zato je neophodno ostaviti dovoljno velike distance. Distanca od zida u suvim i manjim prostorijama mora biti bar 10 mm, a u ve}im prostorijama i prostorijama sa nestabilnom klimom ne{to ve}a. Dilatacijski razmaci kod masivnog parekta su vei nego kod ostalih parketa. Kod velikih povr{ina ({irina ve}a od 7 m i duìna ve}a od 8 m) i na prelazima iz jedne prostorije u drugu obavezno montirajte dilatacijske profile. Pre polaganja skladi{tite parket u originalnoj ambalaì u prostoriji u kojoj }e se polagati 48 sati da se aklimatizuje. Pakete parketa otvorite neposredno pre polaganja. U slu~aju da Vam ostane neiskori{}eni materijal ponovo ga zapakujte i zalepite. Masivni, dvoslojni i vi{eslojni parket se lepi celom duìnom na podlogu, troslojni parket moè se ili lepiti ili poloìti plivaju}i. U toku montiranja idealna temperatura prostorije je 18oC. Relativna vla`nost vazduha pre, u toku i nakon polaganja treba da je od 40 do 60%. Troslojni gotovi parket sa click sistemom spajanja nije potrebno lepiti po spojevima. Moè se poloìti plivaju}i ili lepiti celom duìnom na podlogu. Spoj pero-utor se lepi ako parket montirate plivaju}i. U slu~aju da lepite parket na podlogu, spojeve ne treba lepiti. Za lepljenje po spoju moète upotrebiti PVA lepkove (polivinil acetanske lepkove), za lepljenje po celoj duìni na podlogu korsitite lepkove koji ne sadrè vodu.
Podloga uop{teno
Podloga na koju montirate parket mora biti ravna, tvrda i kompaktna. U slu~aju da ne odgovara uslovima morate je odgovaraju}e sanirati pre po~etka polaganja parketa. Betonsku ko{uljicu pre polaganja dobro o~istite. Parket ne smete montirati na meke podne obloge (tepisi i sl.). Stare PVC obloge, linoleum ili pluta su odgovaraju}a podloga samo u slu~aju plivaju}eg na~ina montaè. Stare kerami~ke plo~ice su ogovaraju}a podloga ako je obezbe|ena hidroizolacija. Za lepljenje na podlogu, neophodno je keramiku dobro oistiti i izbrusiti tako da bude hrapava. Vlaga mora biti u slede}im granicama: betonska koiljica (CM metoda) 2,0% (1,8% podno grejanje), anhidridna kouljica (CM metoda) 0,5% (0,3% podno grejanje), drvena podloga 8,0% Obavezno pratite uputstva u pogledu vlage, posebno kod novogradnje.
Podloga podno grejanje

Koristite materijale koji su predvi|eni za montaù na podno grejanje, Pri suvomonta`nom polaganju obavezno postavite parnu prepreku (PVC folija), Maksimalna dozvoljena temperatura parketa je 26oC (ispod tepiha i name{taja), U toku sezone grejanja mogu}uje nastanak proreza (fuga) izmeu pojedina~nih parketnih da{~ica i lamela. Savetujemo Vam da izbegavate polaganje parketa dimenzijski nestabilnih vrsta drveta (bukva, jatoba, maslina, kanadski javor...). Savetujemo Vam da parket ne montirate na elektri~no podno grejanje. Tekst i foto: Alpod Flooring
5 7 ! Q P E PW J !
Montiran parket se skuplja i rasteè zato je neophodno ostaviti dovoljno velike distance. Distanca od zida u suvim i manjim prostorijama mora biti bar 10 mm, a u ve}im prostorijama i prostorijama sa nestabilnom klimom ne{to ve}a. Dilatacijski razmaci kod masivnog parekta su vei nego kod ostalih parketa
PREDSTAVLJAMO:
PVC podne obloge
Homogene PVC obloge, kao ekonomi~no re{enje zbog mogu}nosti dugotrajnog habanja, preporu~uju se za javne objekte: {kole, bolnice, biblioteke, robne ku}e, megamarkete i sl., kao i za magacinske prostorije i manje optere}ene proizvodne prostore
va vrsta podnih obloga od sinteti~kog polimera polivinilhlorida nalazi veoma {iroku primenu u javnim i komercijalnim prostorijama, a sve vi{e i u oblasti stanovanja. Razlozi za to su pre svega prakti~ne prirode, mada velika paleta dekora i te`nja da se izgledom ovaj proizvod maksimalno pribliì izgledu prirodnih materijala (drvo, kamen, metal, staklo), ~ini PVC privla~nim materijalom i u pogledu dizajnerskih mogu}nosti.
Podela vinil podnih obloga

PVC podne obloge mogu se generalno klasifikovati u dve grupe: 1. homogeni PVC 2. heterogeni PVC Naziv ,,homogeni odnosi se na homogenost popre~nog preseka. To je sme{a polivinilhlorida i tzv. punioca. Prakti~no je habaju}i sloj kompletan popre~ni presek podne obloge, a otpornost na habanje zavisi od odnosa punioca i PVC-a ({to je ve}i udeo PVCa, time je bolji kvalitet obloge). Homogene PVC obloge, kao ekonomi~no re{enje zbog mogu}nosti dugotrajnog habanja, preporu~uju se za javne objekte: {kole, bolnice, biblioteke, robne ku}e, megamarkete i sl., kao i za magacinske prostorije i manje optere}ene proizvodne prostore. Povr{inski premaz od poliuretana spre~ava prianjanje prljav{tine i dodatno olak{ava odràvanje higijene poda. Ipak, ovaj tip proizvoda zbog tehnologije proizvodnje ima manje mogu}nosti u pogledu dizajna, te je estetski aspekt donekle podre|en onom ekonomskom i prakti~nom. Posebnu podgrupu u okviru grupe homogenog vinila ~ini elektroprovodljivi PVC. Odre|enim tehnologijama proizvodnje i na~inom postavljanja dobija se pod sa kojeg se stati~ki elektricitet brzo i potpuno odvodi iz prostorije. Ovakvi podovi sluè da za{tite ljude od stati~kog elektriciteta koji stvara neka oprema u prostoriji (npr. ra~unarski centri, odre|ene ma{ine kod kojih se vr{i trenje, i sl). Tako|e, elektroprovodljivi pod {titi od stati~kog elektriciteta osetljive aparate u prostoriji (npr. u elektronskoj industriji, fine aparate za medicinsku dijagnostiku, aparate u hemijskim i biohemijskim laboratorijama, i.t.d.). Po evropskim standardima ugradnja ovakvih podova je obavezna u bolni~kim operacionim salama i odeljenjima intenzivne nege. Heterogene PVC obloge proizvode se po principu sloj-na-sloj. Mogu biti sa penastim donji slojem tzv. topli pod, ili bez penastog sloja - tzv. kompakt PVC. Penasti sloj sluì kao termi~ka i zvu~na izolacija. Na ovoj vrsti poda dizajn se dobija {tampom i(ili) povr{inskom obradom (tzv. povr{inska tekstura). Zbog toga je kvalitet u pogledu otpornosti na habanje direktno proporcionalan debljini gornjeg sloja od ~istog PVC-a koji se nanosi preko {tampe (uvek nagla{ena tehni~ka karakteristika - wear layer thickness). Poliuretanski zavr{ni premaz olak{ava odràvanje higijene gotovog poda. Heterogene PVC obloge u pogledu dizajna daju neslu}ene mogu}nosti. Kombinacije boja, {ara, razne dimenzije i oblici plo~a, imi-
tacije kamena, drveta, metala, stakla, svetlucave, sjajne, mat, za sva~iji ukus i stil. Mogu se kombinovati me|usobno, kao i sa drugim materijalima za oblaganje podova. Postavljaju se u stambenim, komercijalnim i industrijskim prostorima. U pogledu izbora dizajna vaì staro pravilo: o ukusima ne vredi raspravljati. Ali, kad se pitamo kakav je kvalitet vinil podne obloge, tu treba obratiti pa`nju na odre|ene tehni~ke karakteristike. Najva`nija je karakteristika tzv. ,,klasa upotrebljivosti po evropskoj nor-
nost na habanje, protivklizna svojstva, akusti~ne osobine, otpornost na hemikalije, reakciju na poàr, itd.
Priprema poda za postavljanje vinil obloge

Za sve vrste PVC obloga, i homogene i heterogene, od presudnog je zna~aja, i za kvalitet i za estetski izgled, priprema samog poda pre oblaganja. Neophodno je da pod bude izolovan od vlage i da je idealno ravan, {to se postiè primenom samoniveliraju}ih masa.
mi EN 685. Po toj normi se podne obloge dele na tri grupe: 1. ku}na upotreba: umerena prohodnost, oznaka 21, npr. spava}e sobe normalna prohodnost, oznaka 22, npr. dnevne sobe u~estana prohodnost, oznaka 23, npr ulazni hodnici 2. komercijalna upotreba: prodavnice, kancelarije, {kole, bolnice isl. Podela po istom principu, sa oznakama 31,32,33 ili 34. 3. industrijska upotreba: skladi{ta i proizvodne hale, sa oznakama prema rastu}oj optere}enosti 41, 42 ili 43. Ovde napominjemo da PVC podovi visokog kvaliteta mogu biti pogodno re{enje za tzv. lak{e industrijske uslove. Za drasti~ne industrijske uslove, gde se javljaju visoke ili niske temperature, voda, para, masno}e, velika optere}enja i sl., PVC pod nije adekvatno re{enje. Od va`nih tehni~kih karakteristika treba pomenuti i otpor-
U zavisnosti od namene poda bira se vrsta i debljina sloja samoniveliraju}e mase. Nakon su{enja vr{i se fino bru{enje. Tek na tako pripremljenoj podlozi PVC obloge mogu da pokaù svu svoju lepotu i prakti~nost.
Zavr{ni radovi
Strpljenje i sigurna uve`bana ruka su klju~evi za ovaj deo posla. Lepljenje se vr{i disperzivnim lepilom za PVC. Spojevi se mogu, ali ne moraju, zavariti trakom za varenje u odgovaraju}oj boji. Prelazi izme|u poda i zida mogu se izvesti, prema ukusu korisnika i nameni poda, trakama od istog materijala koje se kroje na licu mesta, podizanjem holkera, ili gotovim lajsnama od PVC-a, MDF-a ili drveta. Gotovo! Gazite lako, ugodno i sigurno! EUROSELECTA Jelena Markovi} dipl. ing. tehnologije
Q P E PW J 5 :
PREDSTAVLJAMO
PODNE OBLOGE OD LINOLEUMA

Z
bog nepoznavanja materijala u osnovi, podne obloge od linoleuma ~esto se i nepravedno svrstavaju u istu grupu sa vinil oblogama. Te dve vrste poda samo su vizuelno sli~ne. PVC je potpuno sinteti~ki materijal proizveden u hemijskoj industriji, dok je linoleum u potpunosti prirodan materijal. Sve komponente koje ulaze u sastav linoleuma obnovljive su prirodne sirovine. Moè se slobodno re}i: dokle god sunce sija i ki{a pada, mo}i }e se proizvoditi linoleum. Sirovine za proizvodnju linoleuma su: smola ~etinara (bora), laneno ulje (oleum lini od toga poti~e i naziv linoleum), drveno bra{no, kreda, ekolo{ki pigmenti i juta. Tehnologija proizvodnje linoleuma stara je oko 100 godina i nije se u osnovi menjala ni do dana{njeg dana. Menjale su se ma{ine, proizvodnja je automatizovana i kvalitet je strogo kontrolisan. U svetu postoji svega nekoliko proizvo|a~a linoleuma. Imali smo ~ast da posetimo fabriku linoleuma vode}eg svetskog proizvo|a~a, Forbo iz Holandije i uverimo se na licu mesta u istinsku vrednost ovog proizvoda. Kako, ukratko nastaje linoleum? Smola drveta, koja je u grumenima boje }ilibara, potapa se u laneno ulje. Ova me{avina u metalnim kadama stoji u zatvorenom temperi-
Kako, ukratko, nastaje linoleum? Smola drveta, koja je u grumenima boje }ilibara, potapa se u laneno ulje. Ova me{avina u metalnim kadama stoji u zatvorenom temperiranom prostoru na 30 stepeni C tokom 15 dana dok ulje potpuno ne smek{a smolu. Interesantno je napomenuti da miris ove me{avine ima terapijska svojstva
6 7 ! Q P E PW J !
u pitanju prostorije u kojima borave deca, starije osobe, i uop{te, tamo gde se èle ljudima obezbediti {to zdraviji uslovi za odmor ili rad. @ivotni vek linoleuma i po~inje i zavr{ava se bez ugroàvanja prirode. On je potpuno biorazgradiv i ne zaga|uje okolinu. To je jo{ jedan razlog da istinski ljubitelji i ~uvari prirode odaberu linoleum za podnu oblogu. Nije ni ~udo {to su prizvo|a~i linoleuma oki}eni brojnim svetskim priznanjima iz oblasti ekologije. [to se ti~e postavljanja linoleuma, princip je isti kao kod vinil obloga. Neophodna je priprema poda do idealno ravne i glatke povr{ine (podoliv, bru{enje). Lepljenje ukrojenog linoleuma obavlja se disperzivnim lepilom za linoleum. Spojevi se vare na toplo, trakama za varenje u boji ili dezenu linoleuma, tako da su sastavi gotovo nevidljivi. Ista traka moè se koristiti i za popravljanje dubljih ogrebotina nastalih nepa`njom. Sa~uvajte posle montaè par~e trake i komad linoleuma, za svaki slu~aj. Napominjemo da je linoleum malo zahtevnija obloga u pogledu uslova montaè. Ne treba poku{avati postavljati linoleum ako je temperatura prostorije i poda ispod 20 stepeni, jer je tada te{ko njime manipulisati zbog njegove voskaste strukture. Na kraju, prelaz izme|u poda i zida je na izbor korisniku: holker ili neka lajsna koja se lepo uklapa sa linoleumom ili bojom zida. I gotovo! Gazite zdravo, lako i ugodno. EUROSELECTA Jelena Markovi} dipl.ing. tehnologije
ranom prostoru na 30 stepeni C tokom 15 dana dok ulje potpuno ne smek{a smolu. Interesantno je napomenuti da miris ove me{avine ima terapijska svojstva. U pomenutoj prostoriji stoji stolica koja sluì da, kada neko od zaposlenih ima kijavicu ili ka{alj, moè da odsedi neko vreme udi{u}i isparenja borove smole. Smek{ana smola koja je upila laneno ulje, me{a se zatim sa drvenim bra{nom i pigmentima. Drveno bra{no vezuje pigmente i daje postojanost bojama, dok se kreda dodaje ukoliko se èle dobiti svetliji tonovi. Dobijeno,,testo ekstrudira se na mreìcu od jute koja ~ini nali~je podne obloge. Neprekidna traka linoleuma zatim, preko sistema valjaka, prelazi duga~ak put gore-dole kroz komore za zrenje i su{enje kontrolisane temperature i vla`nosti, da bi na kraju bila spakovana u rolne {irine 2m i duìne 25m. Debljina je obi~no 2mm, 2,5 ili 3mm. Popre~ni presek linoleuma je uniforman, te se on moè habati dok se ne pohaba do jutane osnove, {to poprili~no traje. Zato se linoleum svrstava u veoma dugove~ne podne obloge. Njegova dugove~nost je dokazana u prakti~noj primeni kroz godine i decenije eksploatacije. Ako se pravilno odràva, linoleum moè u javnim prostorijama kao {to su bolnice, {kole, stara~ki domovi, trajati i 20-30 godina. Za razliku od vinila, on je otporan na àr cigarete. U pogledu dizajna, linoleum ima karakteristike homogenih podnih obloga: dezen se dobija u samom procesu ekstrudiranja. Dakle, jednobojno ili sa vi{e boja ,,mramornog izgleda. Naro~ito su lepi topli pastelni tonovi i boje zemlje, peska i vode koje deluju umiruju}e. Mogu se ukrajanjem dobiti atraktivne kombinacije dva ili vi{e dezena. Zbog svog prirodnog sastava, linoleum je veoma zdrava podna obloga. On je bakteriostati~an, antialergijski i antistati~an. Permanentna bakteriostati~nost linoleuma poti~e od smole bora poznato je da drvo na mestu povrede lu~i smolu kako bi se odbranilo od bakterijskih i gljivi~nih infekcija. To su razlozi da linoleum bude materijal izbora kada su
Q P E PW J 6 8
SANACIJA PUKOTINA U KO[ULJICAMA

ve ~e{}i problemi kod izrade ko{uljica name}u svima onima koji se generalno bave podovima da posebnu pa`nju obrate na njihov kvalitet. Posledice gre{aka koje se naprave u toku izrade kasnije se veoma te{ko otklanjaju. Pre polaganja podnih obloga moramo obavezno proveriti osobine osnovne podloge: ravnost podloge, pukotine, diletacije, da li ima vla`nosti u podlozi, da li je podloga porozna ili hrapava, odgovaraju}e klimatske uslove pri polaganju, da li postoji podno grejanje, oznake za merenje vlage pri podnom zagrevanju. Na primeru pukotina, koje nastaju kao posledica pro{irenja pri vezivanju ili su{enju cementnih podloga, konstrukcijskih sleganja zgrade ili plo~e, deformacije zbog toplotnog i mehani~kog uticaja potrebno je trajno sanirati. Pukotine je potrebno ~vrsto zaliti i izravnati. Me|usobno ih moramo povezati tako da postane estrih betonska plo~a i ponovo bude monolitna podzemna plo~a koja ravnomerno raspore|uje optere}enje. Naravno moraju biti tako|e cementne podloge za preliv zalivnih odgovaraju}ih smola napravljene u skladu sa standardima, tehni~kim propisima i normativima.
Polimetilmetakrilatne smole u pore|enju sa epoksidima imaju slede}e prednosti: Niska viskoznost, koja omogu}ava bolji i brì prodor u uè pukotine tako|e izuzetno otporan, lako se u~vrsti za 10 minuta, su{tinski je bitan prilikom izrada sanacija Upotreba na niskim temperaturama, tako|e do 30 stepeni C Dobro se me{a sa kvarcnim peskom i drugim punilima. Pukotina koja je bezna~ajna, moè lako da ugorzi polaganje zaklju~nih podnih obloga, zato moramo pukotine na cementin podlogama pravilno sanirati u fazi pripreme. Tako saniranu podlogu pospemo sa kvarcnim peskom i premaèmo sa odgovaraju}im predpremazom UZIN, dobijamo podlogu koja omogu}ava dalju nadogradnju razli~itih materijala ravnaju}ih masa, epoksidnih smola, reakcijskih lepkova i drugih. Bliè tehni~ke informacije o proizvodima iz Unihemovog prodajnog programa moète dobiti na telefon: +381 (0)11 2886158 ili elektronskim putem: office@unihem.rs Unihem Trading d.o.o. Tehni~ko prodajna slu`ba Mitja Rupnik
Epoksidne i PMMA smole

Epoksidne ili polimetiletakrilatne smole za zalivanje i izravnanje se upotrebljavaju za ~vrsto zapu{avanje pukotina i izravnanje grubih, neravnih povr{ina na betonu, kamenu i drugim gradjevinskim materijalima. Imaju odli~ne impregnacione osobine sposobnost prodora u dubinu sa ~ime se postiè dobra povezanost i visoka ~vrsto}a na pritisak (90 N/mm). Lako se ubrizgavaju odgovaraju}om gustinom razli~itih punila (Aerosili, kvarcni pesak...) Tako moèmo pripremiti svaku vrstu maltera. Epoksidna smola punjena kerami~kim peskom stvara epoksidni malter koji ima dobre osobine prilikom popunjavanja ve}ih pukotina. Vrhunski rezultati se dostiù me{anjem razli~itih veli~ina zrna peska. Epoksidne smole koje se koriste za popunjavanje i sanaciju podloga (betona, estriha) imaju slede}e karakteristike: Visokohemijsku i mehani~ku otpornost Stvaraju dobar kontakt na razli~itim podlogama Mali procenat skupljanja pri obradi Bez mirisa Velika rastegljivost pri lomu ima srazmerno dug period vezivanja
6 9 ! Q P E PW J !
DOO " GRADNJA" Bra}e Miladinov 35, Sombor Tel: +381 25 450 713 +381 64 321 48 68
MA[INSKA IZRADA CEMENTNIH KO[ULJICA
prethodnom broju objasnili smo tri osnovna segmenta programskog paketa NormAG 2008 (baze normativa i izdrada predmera i predra~una; gra|evinska knjiga i situacije; veza sa drugim softverima). Detaljnije informacije, besplatan download softvera i potrebnih komponenti moète potraìti na sajtu www.agtim.com Sada }emo se vi{e pozabaviti funkcionisanjem programa NormAG 2008, kroz faze primene. Faza PROJEKTOVANJA: Davno iza nas su ostali trouglovi, {ine za crtanje, rapidografi ... zamenili su ih Auto Cad, ploteri, skeneri... sada su tu 3D softveri za projektovanje (ArchiCAD, Revit, i dr), a me|u ostalim inovacijama u projektovanju koje nas ~ekaju u budu}nosti svakako jesu BIM (Building Information Modeling), Smart Building i sl. Kako se tu snalazi NormAG. Va{ projekat modelovan u gore pomenutim 3D programima, uvezen u NormAG omogu}ava direktno ~itanje koli~ina najva`nijih elemenata objekta (zidovi, stubovi, plo~e, ...) i upotreba tih podataka za izradu Predmera i predra~una radova. Pored pomenutog na~ina rada, NormAG vam omogu}ava i vi{e ad-hoc re{enja brzog sastavljanja predmera i predra~una radova, NormAG CALC MMX, je skra}ena verzija NormAG paketa i veliku primenu nalazi u projektantskim firmama. Jednostavno{}u, brzinom sastavljanja izve{taja i automatskim prelomom {tampe natera}e vas da zauvek zaboravite rad u office programima. Izve{taje nastale u NormAG programima, moète elektronskim putem proslediti na dalju obradu ka slede~im fazama. Faza KALKULACIJA i IZVO\ENJA: Pre faze izvo|enja radova svakako predhodi, prijem i obrada ponu|enog tendera. NormAG ovde ima vi{e mogu}nosti. Prvo je prijem NormAG fajla od investitora ili projektanta koji je auto-
7 1 ! Q P E PW J !
matski uvoziv u NormAG (za izvo|a~a i za nadzor). Za one tendere koji dolaze u Excel fajlu postoji re{enje za automatski uvoz u bazu kroz NormAG program pod nazivom XLS Import, koji se isporu~uje kao sastavni deo paketa. Nakon faze kalkulacija i izrade ponude, otvaraju se potrebe za uvidom u planirane koli~ine materijala, rada i opreme i tro{kove koje oni stvaraju. Analizirane pozicije radova sa sobom dalje kroz rad vuku sve potrebne resurse materijala, radne snage i opreme. Resursi su uvek dragocene informacije, a NormAG ih koristi na vi{e polja, jedno od tih je i Dinamika radova. NormAG je u mogu}nosti da direktnim povezivanjem sa vode}im programima za pra}enje projekata Primavera i MS Project , u ove programe preslika sve ugovorne stavke kao aktivnosti, potrebne resurse po svakoj poziciji i pretpostavljeno trajanje radova. [to korisniku dalje u mnogome pojednostavljuje rad, tj. obezbe|uje mu sve potrebne informacije za po~etak rad. Drugi tok na{eg projekta nas vodi na gradili{te. Predmer i predra~un radova tako|e elektronskim putem dolazi do gradili{ta, gde se u NormAG-u ili AGknjizi vode obra~unski listovi Gra|evinske knjige kao najva`niji dokument na gradili{tu. Gra|evinska knjiga se kreira po obra~unskim periodima, sa svim potrebnom dokaznicama koli~ina izvedenih radova. Kao {to vidite na prikazanoj slici, format je standardni formular GK.
Logi~na posledica GK je izrada mese~nih Situacija. Situacije nastaju kao automatski izve{taj kumulativno sakupljenih koli~ina radova iz obra~unskih listova GK. U slu~aju da se listovi gk ne vode u elektronskom obliku, ve} nam dolaze kao pisani dokument, NormAG predvi|a re{enje i za taj slu~aj. Situacije se mogu voditi u NormAG-u direktno unosom izvedenih koli~ina u kumulativnom ili re|e mese~nom sistemu rada. Koli~inu i stepen izvedenih radova moèmo pratiti kroz NormAG koriste}i izve{taj Kona~ni obra~un (vi{ak manjak) radova. U ovom automatskom izve{taju program upore|uje ugovorene stavke iz predmera i predra~una sa koli~inama izvedenih radova po situacijama i tabelarno za svaku poziciju po na osob prikazuje da li je ta stavka izvedena u projektovanoj koli~ini ili u manjoj ili ve}oj koli~ini od ugovorene, i daje prikaz materialnog i finansijskog vi{ka ili manjka izvedenih radova. Mogu}nosti koje vam NormAG pruà su zaista {iroke, bilo da se vi i va{a firma bavite projektovanjem, investiranjem, nadzorom a naro~ito izvo|enjem radova. NormAG sa svojm izve{tajima }e ispratiti sve faze u stvaranju va{eg objekta. NormAG kao program nije pravljen da radi sam za sebe, ve} je svojim konceptom predvi|en da sara|uje sa drugim softverima, od kojih smo neke naveli u gornjem delu teksta. Me|utim u sferi modernog poslovanja, u okruènju velikih informativnih sistema NormAG se fantasti~no snalazi. Koriste}i prirodu otvorenih fajlova (XML) kao sistem komunikacije sa drugim programima, NormAG omogu}ava eksport svojih izve{taja ka informativnim sistemima za pra}enje poslovanja (ERP), ka programima za knjigovodstvo i drugim programskim re{enjima. Vi{e o ovoj komunikaciji ~itajte u slede}em broju ~asopisa. Do tada, posetite www.normag.rs upoznajte se sa programom NormAG 2008, pratite i u~estvujte u njegovom razvoju. AGtim
Q P E PW J 7 2
AL PO DOV MA LI POJ MOV NIK

A
APSORPCIJA VODE Upijanje vode u tenom stanju je apsorpcija. Voda prodire u prazne pore drveta. Apsorpcija vode je manja kod povrinski kvalitetno obraenih parketa, odnosno parketa ~ija je povr{ina obraena lakom ili uljem. Zatitna sredstva spreavaju prodiranje vode u drvo. ADSORPCIJA VODE Upijanje vode u gasovitom stanju (para) je adsorpcija. Drvo je higroskopno, to znai da upija i isputa vodu u obliku pare. Do adsorpcije vode dolazi u sluaju kada je drvo suvo, a vazduh u prostoriji vlaan. Adsorpcijom vode drvo se vlai, a moe doi i do bubrenja parketa. ANTISTATIKI SISTEM Da li postoji neko ko nije osetio naelektrisanje posebno u toku hladnih meseci kada je vazduh u prostoriji zbog grejanja veoma suv? Ta neprijatna pojava moe se osetiti ve pri dodiru kvake na vratima ili nekog elektrinog aparata. Poseban sloj laminata ima antistatiku funkciju. Zahvaljujui ovom sloju moe se zaboraviti na neprijatan oseaj elektrinog napona jer antistatika funkcija tokom vremena nee oslabiti, odnosno ima venu garanciju.
BELO PRANI To je povrinska obrada drveta nakon koje proizvod ima rustian, patiniran izgled. Povrina drveta se prvo etka i brusi da bi dobila grubu strukturu. Zatim se nanosi sredstvo za belo luenje (ili neka druga boja npr. crna) koje se nakon nekog vremena izbrie (ispere). Belo luenje ostaje u porama dok je na povrini odstranjeno. BRUENE DASKE Bruenjem se uklanjaju sve neravnine sa drveta i na taj nain se dobijaju bruene, potpuno glatke daske koje se mogu uljiti prirodnim uljima ili UV uljima, ili se mogu mat lakirati. BRZINA PROMENE BOJE Promena boje je proces koji se sa sigurnou moe oekivati. Nastaje zbog starenja drveta, pod uticajem sunevih zraka ili oksidacije bez izloenosti sunevim zracima.
B
BOJA DRVETA Boja drveta zavisi na prvom mestu od vrste drveta i mesta gde ono raste (podneblja). Tonovi mogu biti: veoma svetli, beli, crveni, uto-smei ili tamni, gotovo crni (tabela 1)
Na boju mogu uticati i drugi faktori kao to su npr. UV zraci. Pod uticajem UV svetlosti drvo posivi ili pouti. Ovakve promene boje nisu poeljne, ali se ne mogu izbei i to se mora znati pri kupovini parketa. Posebnu paenju treba obratiti pri kupovini svetlijih vrsta parketa. BELJIKE Beljike predstavljaju spoljanji deo drveta u kojem se nalaze hranljive materije. Beljike utiu na to da drvo bude manje otporno i dimenzijski nestabilnije. Beljike nisu dozvoljene kod kvalitetnijih parketa. BELJENJE To je povrinska obrada drveta izbeljivaima. U proizvodnji parketa se ne upotrebljavaju izbeljivai ve se isti efekat postie luenjem.
7 3 ! Q P E PW J !
Gornji sloj parketa je dovoljno debeo da se moe brusiti i obnavljati (vai za parkete koji su lepljeni na podlogu), pri emu parket nee izgubiti svoju vrstinu i lepotu. COUNTRY IZGLED GORNJEG SLOJA Veoma slobodno rustino sortiranje. Razlike u boji i strukturi da{ica su oigledne. Prenik vorova nije ogranien pod uslovom da ne utiu na stabilnost i ravnost lamela. Napukli vorovi se mogu popuniti. Zdrave beljike, plave mrlje i mrlje od vode su dozvoljene.
C
CLICK SISTEM SPAJANJA Zahvaljujui suvomontanom nainu polaganja "click i loc" parket se veoma jednostavno montira. Suvomonta`nim sistemom polaganja parket se montira brzo i jednostavno. ETKANE DASKE Meki delovi drveta se odstranjuju s povrine daske specijalnim etkama i dobija se veoma lepa struktura povrine koja je vra, trajnija i otpornija na mehanika oteenja. Povrina se moe natur uljiti ili UV uljiti. nastavi}e se...
Q P E PW J 7 4
Moskva spoj tradicije i no}nog provoda

Moskva je glavni i najve}i grad Rusije. Nalazi se na reci Moskvi i obuhvata povr{inu od 1097,12 km2. Broj stanovnika brzo raste i prema poslednjem popisu iz 2004. u Moskvi je ìvelo 11.273.400 stanovnika. Samim tim Moskva je najnaseljeniji grad u Evropi, dok urbano stanovni{tvo grada ~ini 1/10 ruske populacije
oskva ima status grada federalnog zna~aja (federalnog subjekta). Uz nju, takav status u Rusiji ima jo{ samo Sankt Peterburg. Nalazi se u Sredi{njem federalnom okrugu. Administrativno se deli na 10 okruga koji se dele na mnogobrojne podru~ne uprave. U sredi{tu grada nalazi se Kremlj, utvr|eni kompleks koji je do 1703. bio politi~ko sredi{te Ruskog Carstva, a od 1918. Sovjetskog Saveza, i od 1991. Ruske Federacije. Uz isto~ni zid Kremlja prostire se Crveni trg, mesto mnogih dràvnih ceremonija. Na trgu se nalaze i dve verovatno najpoznatije moskovske gra|evine crkva Sv. Vasilija Blaènog i mauzolej Lenjina Moskva je tako|e veliki ekonomski i trgova~ki centar, dom velikog broja milijardera. U 2007. Moskva je drugu godinu za redom progla{ena za grad koji je najskuplji na svetu za ìvot. Grad je nazvan po reci (na staroruskom: grad Moskov, literarno Grad uz reku Moskvu). Pravo poreklo imena je nepoznato ali ipak postoji nekoliko teorija. Jedna od teorija govori o tome da ime dolazi iz drevnog finskog jezika i zna~i mra~an ili zamu}en. U rejonu Moskve na|eni su tragovi neolitskih naseobina iz perioda od 3000-2000 pne. Naseobine Slovena poti~u iz 6. veka, a Moskva se prvi put spominje kao naselje u letopisu 1147. kada je princ Novgorodske republike pozvao Jurija Dolgorukog re~ima: do|i meni, brate, u Moskvu. Knez Jurij Dolgoruki izgradio je utvr|enje od drveta Kremlj 1156. godine, oko kojeg se {irilo naselje. Od po~etka 14. veka u vlasti je moskovskih kneèva, a od druge polovine 14. veka ona se izjedna~uje sa pojmom ruske dràve i nalazi se na ~elu borbe protiv mongolsko-tatarskog jarma. U 14. i 15. veku Moskovljani su dizali vi{e ustanaka protiv svojih feudalaca. Od druge polovine 15. veka Moskva postaje prestonica ruske dràve, a po~etkom 16. veka imala je oko 100.000 stanovnika. U tom periodu Kremlj se izgra|uje od ~vr{}eg materijala i na {irem prostoru. Do 18. veka Moskva postaje veliki trgova~ko-industrijski centar, ali je opao broj njenih stanovnika kada je Lenjingrad postao prestonica 1712. godine . Za vreme Napoleonovih ratova (oko 1812) u Moskvi je izgorelo tri ~etvrti-
ne zgrada, ali je uprkos tome krajem 19. veka postala veliki nau~ni, politi~ki i kulturni centar. U revoluciji 19051907. moskovski proleterijat uzeo je masovno u~e{}e i od marta 1918. na ~elu se nalazi Lenjin. U Drugom svetskom ratu Nemci su pred Moskvom pretrpeli odlu~uju}i neuspeh, a Moskvu je branilo 500.000 Moskovljana, me|u kojima i veliki broj èna. Nalazi se u centru evropskog dela biv{eg SSSR, na obalama reke Moskve, velikoj Ruskoj niziji, prose~no na oko 120 m nadmorske visine. Oblast Moskve izloèna je hladnim arkti~kim i sibirskim klimatskim uticajima. Srednja januarska temperatura je 11 C, minimum 42 C. U julu temperatura iznosi oko 19 C, maksimum 37 C. Moskva je u centru istoimene, najgu{}enaseljene i privredno najrazvijenije oblasti. Oko Moskve razme{teni su mnogi industrijski gradovi, a neki od njih ~ine urbanisti~ku celinu sa Moskvom kao njena predgra|a. Dugo vremena gradom su dominirale Pravoslavne crkve. izgled Moskve se drasti~no promenio u Sovjetskim vremenima, naro~ito za vreme Staljina. Tada je do{lo do modernizacije grada gde su izgra|eni {iroki bulevari i drugi veliki putevi ali i uni{tena brojna bitna arhitektonska zdanja. Kula [ukarev, mnoga imanja i prodavnice kao i razli~ite gra|evine vezane za religiju kao {to je Kazanjska Katedrala ili Katedrala Hrista Spasitelja su bile uni-
{tene za vreme Staljinove vladavine. Me|utim tokom devedesetih obe su ponovo izgra|ene . Jedan od glavnih arhitekata rane Sovjetske Rusije je Vladimir [ukov koji je projektovao nekoliko gra|evina u Moskvi. Po njemu je nazvana i Kula [ukov koja se koristila kao toranj za prenos radio signala, gra|ena je izme|u 1919. i 1922. godine. Staljin je tako|e naredio izgradnju komplekasa zgrada Sedam Sestara, objekata koje podse}aju delom na katedrale. Svih sedam zgrada se vide sa ve}ine uzvi{enja u gradu, i one su najvi{e zgrade u centralnoj Moskvi osim tornja Ostankino. Kako je sovjetska politika zahtevala da svaki gra|anin i njegova porodica budu stambeno zbrinuti, po~eli su da se grade veliki stambeni blokovi. Ve}ina ovih zgrada bila je igra|ena u poststaljinisti~koj eri i nazvana po ljudima koji su tada bili na vlasti Bre`njev i Hru{~ov. Gra|evine Sovjetskog doba su masivne i obi~no ukra{eni motivima socijalisti~kog realizma. Me|utim, manje crkve koji se vide na obrisima grada jo{ uvek se nalaze na razli~itim ta~kama u Moskvi. U popularnoj turisti~koj ulici Stari Arbat koje vaì za srce boemskog prostora grada jo{ uvek se nalaze zdanja sazidana pre dvadesetog veka. Mnoge zgrade koje se nalaze u samom centru grada (npr. u ulici Tverskaja) su predstavnici opadanja buròazije za vreme caristi~kih vremena. Ostankino, Ku-
7 5 ! Q P E PW J !
Me |u grad ski sa o bra }aj

U Moskvi postoje pet putni~kih aerodroma: [eremetjevo, Domodedovo, Bijukovo, Ostafijevo i Vnukovo. [eremetjevo predstavlja aerodrom na koji dolazi {ezdeset procenata putnika sa me|unarodnih letova. Tako|e oko Moskve postoje i manji aerodromi kao {to je Mja~kovo na koji sle}u privatni avioni i helikopteri. Moskva ima devet ve}ih èlezni~kih terminala, i jo{ nekoliko manjih stanica. Terminali su Beloruski, Kazanjskij, Kijevskij, Kurskij, Leingradskij, Paveletskij, Ri`skij, Savjolovskij i Jaroslavskij èlezni~ki terminal. Svi se nalaze oko centra grada ali u svaki od njih dolaze vozovi iz razli~itih delova Evrope i Azije. Po{to su vozovi najjeftiniji vid saobra}aja u zemlji ve}ina rusa putuje njima, posebno za Sankt Petersburg i na istok Transsibirskom èleznicom. Moskva je najve}e re~no pristani{te Rusije, povezana kanalima i rekom Volgom sa 5 mora (Balti~kim, Belim Azaskim, Crnim i Kaspijskim morem-jezerom). Reka Moskva je pritoka Oke i proti~e kroz Moskvu duìnom 45 km, gde je {iroka 100-150 m. Od 1932-1937. godine spojena je kanalom sa Volgom Postoje i dva re~na terminala Severni i Ju`ni. Pored njih Moskva ima i Centralnu autobusku stanicu kroz koju dnevno pro|e 25.000 putnika.
skovo, Uzkoje su velika imanja koja se nalaze neposredno izvan Moskve i koja su pripadala plemi}ima iz doba Carske Rusije. Postoje poku{aji da se restauri{u najbolje sa~uvani primeri arhitekture ranijih vremena. Renovirani objekti se lako uo~avaju zbog svetlih boja i karakteristi~nih fasada. Mnoge ku}e poznatih pisaca, kompozitora i umetnika pretvoreni su u muzeje.
Pro vod
Moskva je grad sa najburnijim no}nim ìvotom u Evropi, a mo`da i u celom svetu. Grad obiluje restoranima, no}nim klubovima, barovima, diskotekama... Najpopularniji DJ-ejevi sveta dolaze u Moskvu tokom cele godine. Izbor je {arenolik: house, hip-hop, RNB, dance, rock, pop, rege...U diskotekama se ~esto odr|enim danima slu{a tematska muzika, a nije redak slu~aj da nai|ete na kostimirane posetioce koji su maskirani u razna bi}a ruske i svetske mitologije.êsto u najpopularnijim diskotekama moète nai}i i na maskirane poznate li~nosti iz sveta muzike i filma, koje na ovaj na~in izbegavaju bliceve paparaca koji su u potrazi za senzacionalnim vestima i fotografijama. Moskovljanke su me|u najlep{im devojkama sveta. Go-go plesa~ice svojom erotskom igrom mame uzdahe posetioca. Atmosfera je vrela, ~esto do usijanja... a kako i ne bi kada se Moskovljanke smatraju me|u najlep{im i najzanimljivijim ènama sveta. Neposredne i slobodne u komunikaciji, prave su zavodnice.
ne su mnogobrojne prostrane stambene ~etvrti, {iroki bulevari sa alejama, trgovima i parkovima. Grad je politi~ko-upravno podeljen na 17 rejona. Sedi{te je najvi{ih dràvnih organa i nau~nih ustanova (kojih u Moskvi ima 535), sanitetskih ustanova, instituta, labaratorija, biblioteka (oko 4.000), muzeja, pozori{ta, umetni~kih galerija. Moskva ima nekoliko univerziteta(me|u kojima su MGIMO), sa univerzitetskim gradom izgra|enim na Lenjinskim breùljcima, a najstariji univerzitet je Lomonosov osnovan 1755. godine. Moskva je grad sa mnogobrojnim umetni~kim i arhitektonskim spomenicima. U blizini Moskve nalazi se atomski centar Rusije i institut za nuklearna istraìvanja. U okolini grada izgra|ena je i prva atomska elektri~na centrala. U zoni od oko 10 km od Moskve je {umski zeleni pojas u kojem su podignuti mnogi stadioni i sportski centri. Moskovski Internacionalni biznis centar ili Moskva- Siti je deo centralne Moskve. Nalazi se na distriktu Presnenski koji je trenutno u intenzivnom gra|evinskom razvoju. Cilj ovog projekta je da se napravi zona, prva u Rusiji i celoj Isto~noj Evropi gde }e na jednom mestu biti poslovni, stambeni i objekti za zabavu.To }e biti grad u gradu. Ovaj projekat je usvojila vlada Moskve 1992. godine. Kule Federacije koja se trenutno gradi u ovom delu grada bi}e najvi{a u Evropi kada bude zavr{ena. Plan je da se izgradi i najvi{a zgrada na svetu do 2010 godine, Kula Rusija visine 648 metara. Tako|e ovde su planirani i mnogi drugi projekti kao {to su akvapark i drugi rekreacioni objekti, presti`ne kancelarije, apartmani. Konstrukcija ~etiri Metro stanice je ve} zavr{ena.
Me tro
Moskovska podzemna èleznica je jedna od najlep{ih na svetu. Stanice u centru imaju ogromne tavanice sa predivnim mozaicima i statuama. U centru nema mesta na kom morate pe{a~iti duè od 10 minuta do stanice. Tokom celog dana metro ide na svakih minut i po. Metro po~inje sa radom od 05:20 pa do 01:00. Obi~no poslednja vo`nja je oko 00:50 sa poslednje stanice svake linije. Kada su velike gu`ve, obi~no oko 08:0009:00 i 17:0019:00 treba ga i koristiti neki drugi vid transporta. Karte: metro nema nikakve posebne zone i ne postoji limit za kori{}enje vozne karte. Karta je oko 7R a za pet vo`nji 30R a postoji karta i za 10 vo`nji koja ko{ta 50R. Kazne se kre}u oko 15evra. Jedne od najimpresivnih stanica su Arbatskaja na tamno plavoj liniji, Plo{chad, Novoslobodskaja i Majakovskajazelena linija.
Grad ski sa o bra }aj

Podzemna èleznica (metro) postoji od 1935. Duga je oko 90 km sa 60 stanica i stalno se pro{iruje. U Moskvi postoji 6 automobilskih magistrala i puteva. Najstarije jezgro i centar grada je Kremlj, ispod kojeg je Lenjinov mauzolej na Crvenom trgu. Kremlj je centralni deo starih ruskih utvr|enih gradova iz feudalnog doba opasan zidovima sa kulama. U Kremlju su se nalazili kneèv dvor, saborna crkva i ku}e plemstva. Posle Drugog svetskog rata izgra|e-
Q P E PW J 7 6
Predstavite se u ~asopisu Podovi

âsopis Podovi se distribuira poslovnim i javnim elitama, odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija, gra|evinskih preduze}a, projektnih biroa, svih ovla{}enih auto salona u Srbiji , dràvnih i javnih institucija, hotela kao i na adrese centrala banaka itd. âsopis se od prvog broja distribuira direktno na adrese korisnika-~italaca .S obzirom na prirodu Va{eg posla i na ~injanicu da se magazin besplatno distribuira na adrese potecijalnih korisnika va{ih usluga( izvo|a~i radova, projektanti, inènjeri, preduzetnici, trgovci...) mi{ljenja smo da bi Vam predstavljanje u ~asopisu Podovi odnosno brendiranje i upoznavanje sa Va{im radom bitno pomoglo u uspe{nom obavljanju delatnosti. Predstavljanje u ~asopisu Podovi obezbe|ujete kvalitetnu medijsku podr{ku u svim poslovnim aktivnostima va{e kompanije. Tako|e, ~asopis Podovi predstavlja specifi~nu i stru~nu dopunu propagandnom materijalu va{e kompanije. S toga smo u mogu}nosti da Vam ponudimo slede}e usluge : Novinarski i grafi~ki tim ~asopisa Podovi doprinosi - kako pisanom re~i, tako i modernom fotografijom i dizajnom - {to kvalitetnijem predstavljanju na{ih klijenata. [iroko tematsko polje ~asopisa (gra|evinske firme, predstavni{tva, auto saloni, komercijalni sektor, javna preduze}a, arhitekte, projektni biroi, banke itd) otvara mogu}nost brendovima da se veù uz odre|enu temu i time upotpune svoj reklamni izgled. Smatramo da je ~asopis Podovi idealno mesto da predstavite Va{ objekat, firmu, alat, ma{inu, va{e preduze}e, odre|eni brend, objaviti sniènje proizvoda, akciju, manifestaciju objedinjuju}i na jednom mestu i profesionalni tekst, kvalitetnu fotografiju i ciljanu distribuciju Predstavljanjem va{e firme ili proizvoda dobijate (pored va{e promocije na sajtu) i gratis baner na sajtu ~asopisa (www.podovi.org). Za sve dodatne informacije moète pozvati na{u Slu`bu marketinga na broj 021.49.33.29 ili 064.64.62.980 ili nam pisati na marketing@podovi.org
Instruktor 021 d.o.o., âsopis "Podovi", PJ. Radomira Ra{e Radujkova 12, Novi Sad, tel: 021 49 33 29, tel/fax: 021 49 40 02
MARKETING 021.49.33.29, 064.64.62.980, marketing@podovi.org Da li èlite da ubudu}e dobijate Va{ besplatni primerak ~asopisa PODOVI? Da Potpis Datum Ne Da biste po~eli da dobijate va{ BESPLATNI primerak ~aslopisa PODOVI potrebno je da u potpunosti ispunite ovaj formular i da nam ga zatim po{aljete na neki od slede}ih na~ina: 1. faksom na broj 021 49 40 02 2. po{tom na slede}u adresu: "Instruktor 021" doo, PJ. Radomira Ra{e Radujkova 12, 21000 Novi Sad 3. mejlom na slede}u adresu: redakcija@podovi.org Ime i prezime: Pozicija u okviru kompanije: Komapnija: Adresa: Po{tanski broj i mesto: Telefon: E-mail: Fax: Internet adresa:
Kog tipa je organizacija u kojoj radite? Zastupnik Proizvo|a~ Iznajmljivanje/lizing oprema i/ili ma{ina Kontultantska kompanija Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti Drugo (molimo Vas navedite)
Molimo Vas da date detaljniji opis delatnosti organizacije u kojoj radite:
7 9 ! Q P E PW J !
PODOVI
specijalizovani gra|evinski ~asopis o svim vrstama podova i podnih obloga
Foto: Alpod Flooring
Dozvolite sebi da vam se drugi dive

Broj 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Broj 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PODOVI

natural wood floors

UGRADNJA SVIH VRSTA INDUSTRIJSKIH PODOVA

"INSTRUKTOR 021" doo

Betoniranje industrijskih podova

Mo`da car ide pe{ke, ali...

Tr`i{te podova od drveta u Srbiji

^UDESNI PARKETI IZ CELOG SVETA

Admonter rusti~ni podovi velikog formata

Ure|enje stana u`ivanje ili napor

Priprema i prajmerisanje podloge

[ta treba znati pre ugradnje parketa

PVC podne obloge

Sanacija pukotina u ko{uljicama

Alpodov mali pojmovnik

Moskva spoj tradicije i no}nog provoda

Betoniranje industrijskih podova

KEMA d.o.o. Beograd

Tr`i{te podova od drveta u Srbiji

Izvoz i uvoz podova od drveta u Srbiji u periodu

^UDESNI PARKETI IZ CELOG SVETA

Admonter rusti~ni podovi velikog formata

Parketi Listone Giordano kvalitet ne poznaje granice

Ure|enje stana u`ivanje ili napor

Priprema i prajmerisanje podloge

Izravnavaju}i i samoniveli{u}i slojevi

FONTANE U VA[EM DOMU

Kreativno, elegantno i kvalitetno

Podovi visokog kvaliteta

FLOOREX Company d.o.o.

Va{, UNIHEM TIM

Dekorativni kamen i fasadne rustikalne ciglice za enterier i exterier PROIZVO\A^KE CENE

[ta treba znati pre ugradnje parketa

Podloga podno grejanje

PVC podne obloge

Podela vinil podnih obloga

Priprema poda za postavljanje vinil obloge

PODNE OBLOGE OD LINOLEUMA

SANACIJA PUKOTINA U KO[ULJICAMA

Epoksidne i PMMA smole

MA[INSKA IZRADA CEMENTNIH KO[ULJICA

AL PO DOV MA LI POJ MOV NIK

Moskva spoj tradicije i no}nog provoda

Me |u grad ski sa o bra }aj

Grad ski sa o bra }aj

Predstavite se u ~asopisu Podovi

Molimo Vas da date detaljniji opis delatnosti organizacije u kojoj radite:

Dozvolite sebi da vam se drugi dive

You might also like