ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

НОВИ БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД

MOVING FACADE
AKTIVNE FASADE

Ментор: Студент:
Проф. др Нада Ратковић Ковачевић
______________________________ Александра Божовић
_________________________________

147
Бр. индекса: __________ 17
/ __________

Београд, 2018. год.

Александра Божовић MOVING FACADE

САДРЖАЈ

1. УВОД..................................................................................................................................3

2. ФАСАДЕ-ВРСТЕ.............................................................................................................4
2.1 Контактне фасаде.........................................................................................................4
2.2 Вентилисане фасаде.....................................................................................................5
2.3 Стаклене фасаде...........................................................................................................7
2.4 Зид завеса......................................................................................................................9
2.5 Дрвене фасаде...............................................................................................................9
2.6 Камене фасаде............................................................................................................11
2.7 Бетонске фасаде.........................................................................................................13
2.8 Металне фасаде..........................................................................................................13

3. ФАСАДЕ БУДУЋНОСТИ............................................................................................14
3.1 Хомеостатичне фасаде...............................................................................................21
3.2 Sunbreak фасадни систем...........................................................................................21

4. ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................23

ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................24

-2-
Александра Божовић MOVING FACADE

1. УВОД
Фасада је лице сваког грађевинског објекта. Реч фасада и потиче од латинског фациес –
лице. Као и свако лице, и лице грађевине може да буде привлачно, постојеће може да се
дотерује или да се потпуно мења. Паралелно са развојем грађевинарства, развијале су се и
фасаде, како по свом облику, тако и по начину израде. Један од главних задатака сваког
архитекте јесте обликовање фасаде. Циљ је да се привуче пажња посматрача – купца. Добро
дизајнирана фасада препоручује занимљив ентеријер и истовремено сугерише на квалитет
испуњених техничких карактеристика.
Омотач (фасада), представља део објекта који формира примарну термичку баријеру између
унутрашњости зграде и спољашњег утицаја метеоролошких и других услова. Он заузима
најзначајније место у одређивању нивоа комфора, природног осветљења и вентилације, а
на крају и колико је потребно енергије за грејање и климатизацију посматраног објекта.
Историјски гледано, зграде су се развиле од структура заснованих на масивним зидовима
са малим отворима, до структура са високим процентом транспарентних површина које се
данас користе. Као последица увећања стаклене површине на фасадама објеката, са
енергетског становишта, градња је постала драматично осетљивија на климатске варијације
и услове спољашње средине. У складу са тим, када модерна архитектура захтева све већи
удео стаклених површина у фасадама објеката, свест о енергетској ефикасности објекта у
целини постала је изузетно важно питање.
Са друге стране, фасаде се не смеју посматрати само као статичка преграда која раздваја
спољашње од унутрашњих термичких услова. Оне у сваком тренутку морају бити
прилагодљиве климатским условима који владају споља. У овом контексту адаптивних
фасада, према различитим ауторима, настали су појмови "активних", "интелигентних",
"напредних", "динамичних", "паметних" и "интерактивних" фасада.
Основни циљ јесте направити такво прилагодљиво фасадно решење које би имало
могућност да реверзибилно и непрекидно мења неке од својих функција и елемената као
одговор на промене спољашњих климатских услова (гранични услови), све са циљем да се
побољшају укупне енергетске перформансе објекта (Слика 1.).

Слика 1. Енергетска ефикасност објекта

-3-
Александра Божовић MOVING FACADE

2. ФАСАДЕ-ВРСТЕ

Грађевински објекти су непрестано изложени најразличитијим временским утицајима:

екстремним температурама, киши, снегу... Лепа фасада мора да буде способна да се суочи
и са природним непогодама, као што је град или изузетно јак ветар, али и са пожаром...
Фасаду оцењујемо на основу следећих карактеристика: врсте изолације, квалитета
материјала у коме је изведена, начина постављања итд. Избор фасаде диригују расположива
материјална средства, тип објекта и естетски захтеви. Један од основних задатака фасаде
јесте најбоља могућа топлотна изолација. Високи трошкови грејања, глобално загревање и
заштита човекове околине наметнули су доношење строгих закона и прописа за различите
системе топлотне изолације стамбених и пословних објеката.
Фасаде од стакла, алуминијума, нерђајућег челика, камена и гранитне керамике, већ имају
дугу традицију, и данас представљају стандардна решења, како у свету, тако и код нас. За
последњих десетак година у Београду је реализован већи број модерних фасадних
конструкција које представљају изузетна остварења и према светским стандардима. Данас
се користе различите врсте фасада, а основна подела је према типу система саме фасаде,
који може да буде израђен од тешких или лаких елемената облоге. У основне поделе фасада
спада и она према материјалу од ког је направљена, па тако разликујемо: стиропор фасаде,
дрвене, стаклене, металне (од алуминијумских и челичних плоча и сендвич панела), и
фасаде од тешких елемената облоге – камена, опеке и керамичких плоча.
Цена израде фасаде зависи од пројектованог фасадног материјала и типа фасаде, као и цене
постављања фасаде.

2.1 Контактне фасаде

Оне су најчешћи тип међу различитим системима топлотне заштите, где је изолација
причвршћена директно на зид објекта са спољне стране. Најпознатији представник овог
типа су стиропор фасаде, тј. фасаде сачињене од стиропора, стиродура и неопора.
Експандирани полистирен - ЕПС је материјал кога чине ћелије полистирена које су спојене
у међусобно хомогену структуру танких, ваздухом испуњених шупљина. Добија се
експанзијом полистирена, а ова изолација се углавном примењује на мањим објектима и
има приступачну цену у односу на друге врсте фасада, а чињеница да је једини пластични
материјал који може у потпуности да се рециклира чини га еколошки пожељним
материјалом. У домаћој пракси често га називају стиропор, према истоименом бренду
немачког произвођача који је и развио овај материјал - компаније BASF.
Неопор је новији изолациони материјал компаније BASF, и производи се као и ЕПС, од
експандираног полистирена, али са додатком угљених влакана. Изолује помоћу ваздуха, али
му угљена влакна дају до 20% виши квалитет и мање губитке топлотне енергије. Приликом
израде термоизолације предност се даје Неопору у односу на ЕПС, јер се користе тање
плоче. Препоручује се приликом постављања на зидове од опеке, шупљих и пуних
блокова...
Екструдирани полистирен - XПС се добија сабијањем полистирена и његова густина,
зависно од произвођача, износи од 30 до 36кg/m3 (постоје и производи са посебним
карактеристикама од овог материјала густине и до 42кg/m3). Захваљујући процесу

-4-
Александра Божовић MOVING FACADE

производње полистирен се сабија и добија се затворена ћелијска структура која даје

изузетне термичке и механичке особине, као и отпорност на воду.
XПС изолационе плоче имају веома велику отпорност ка пролазу водене паре и имају неку
улогу парне бране,мада праве парне бране имају већу отпорност пролазу водене паре од 200
до 4000 пута. Зато се примењују на грађевинским елементима од бетона – плоче, стубове,
зидове, итд. а њихова чврстина је предност и приликом изолације равних кровова и тераса,
и подова уопште. У нашој пракси XПС се често назива стиродур, такође према имену овог
производа компаније BASF (Styrodur).
Демит фасаде су углавном заступљене у градњи мањих стамбених објеката, а постављање
се врши као и код других фасада од ЕПС-а или XПС-а: на спољни зид се поставља
изолациона плоча на коју се лепи мрежица и затим се наноси декоративна маса, боја за
фасаду или декоративни малтер.

Слика 2. Пример контактних фасада

2.2 Вентилисане фасаде

Оне не пријањају директно на зид или конструкцију. Данас су оне скоро обавезни начин
облагања, најчешће пословних објеката, јер имају додатни слој ваздуха који пружа изврсну
изолацију, нарочито лети, чиме се ствара висок степен уштеде енергије. Принцип
вентилисане фасаде остаје исти без обзира да ли је спољашњи омотач од лаких или тешких
елемената облоге.
ВЕНТИЛИСАНЕ ФАСАДЕ не пријањају директно на зид или конструкцију. Данас су оне
скоро обавезни начин облагања, најчешће пословних објеката, јер имају додатни слој
ваздуха који пружа изврсну изолацију, нарочито лети, чиме се ствара висок степен уштеде
енергије. Принцип вентилисане фасаде остаје исти без обзира да ли је спољашњи омотач од
лаких или тешких елемената облоге.
Код добро вентилисаних фасада ваздух струји између завршне облоге и термоизолације.
Струјање условљава узгонска сила која се јавља као разлика притисака ваздуха на усису и
места где ваздух излази из конструкције.
Током зимских дана вентилирајући слој ваздуха не представља никакву додатну термичку
заштиту собзиром да ваздух који се креће конвекцијом интензивира одавање топлоте из

-5-
Александра Божовић MOVING FACADE

целе конструкције. Чак се и у стандарду (СРПС.У.Ј5.510) и прорачуну термичке заштите не

предвиђа узимање у обзир вентилисаног ваздушног слоја за прорачун. Његова улога за
време хладних зимских дана јесте да спречи кондензацију која је извесна услед велике
паронепропусности завршних слојева материјла који се најчешће користе као завршна
облога (АЛУБонд, камен, стакло, облоге на бази метала, дрвених влакана...).
Када би ваздух мировао, он би имао неку ф-ју термичке заштите али би кондензација била
превелика-већа него што стандард дозвољава за одређену климатску зону.
Чак и у случају великог смањења кондензације јаком парном браном са топлије стране
изолације (нпр. алу-фолијом), број дана исушења за ту климатску зону не би био довољан
да се конструкција исуши за време предвиђено стандардом (за време топлијих дана када
нема кондензације у конструкцији), већ би термоизолација ушла у период године када опет
долази до кондензације - влажна. То практично значи да би током целе године
термоизолација била влажна што би утицало на смањење њених термичких особина.
Што се пак тиче летњег периода, како имамо већу темпетратуру споља него унутра имамо
проток топлоте ка унутрашњости просторије. Та разлика температура је далеко мања него
за време зимских дана и не долази до било какве кондензације.Улога вентилирајућег слоја
ваздуха јесте да смањује прегревање целе конструкције услед загревања спољашње облоге
(нарочито материјала на бази метала, пластике или материјала тамних боја...) која зрачењем
преноси топлоту на слој после слоја ваздуха а то је најчешће термоизолација. Завршна
облога и термоизолација предају део топлоте ваздуху који струји.
Уштеда енергије се овде може добити не термоизолативношћу ваздуха него његовим
расхлађивањем конструкције.
На крају колику стварну термоизолацију пружа ваздух као слој у фасадном елементу?
Кроз слој ваздуха се топлота преноси преко три механизма,то су:кондукција,конвекција и
зрачење,за разлику од других слојева који се налазе у једној конструкцији где је пренос
топлоте кондукцијом.
Да би слој ваздуха представљао значајнију термоизолацију он мора да мирује.Када се
ограничи његово кретање,спречава се пренос топлоте ковекцијом, са једне површине која
ограничава слој ваздуха на другу.
Када се огарничи његово кретање (а то углавном значи смештање ваздуха у мале
запремине),онда је ваздух доста добра термоизолација.Када се пак он оставља као слој у
термоизолацији фасада, и то у слоју нпр 3-10cm, код њега се у фасадним елементима јавља
конвекција а његова термичка својства су од 3-14 пута слабија него својства
термоизолације.
Узмимо нпр. једну конструкцију која се састоји од: 2cm кречног малтера, гитер блока од
19cm, термоизолације од 8cm (lambda=0,035), завршне облоге од пуне опеке од 12cm,и
спољњег премаза од 2cm фасадног малтера.
Коефицијент пролаза топлоте који се добија за овакву конструкцију је око к= 0.33W/m2K.
Ако овоме свему додамо и 5cm ваздушног вертикалног слоја добија се којефицијент пролаза
топлоте к= 0.031 W/m2K.Види се да је пораст термичких својстава за око 6,5%, што, када
се узме у обзир просечна величина зида за који се рачуна пролаз топлоте и разлика
температура споља и изнутра не представља неки значајнији помак. Ово се односи како на
укупне губитке грађевине,тако и на прорачун грејних и расхладних машинских инсталација
неког објекта.

-6-
Александра Божовић MOVING FACADE

Знајући да је у неким областима( механизми преноса топлоте и водене паре,акустика...),

едукација за време студија јако слаба- нарочито код образовног профила људи који би
требало да воде главну реч у грађевунарству (архитректе и грађевински инжењери),
апелујем на све колеге који пишу о областима за које нису сигурни да имају адекватну
подлогу,да се посаветују макар са произвођачима материјала који се користе и играју
значајну улогу у тим областима да би едукативна вредност текстова била што боља.
Овакве текстове чита доста људи и када доносе неке одлуке ослањају се не ретко на њих.
Ако им дамо погрешне информације директно утичемо како на инвестиционе тако и на
експлоатационе трошкове њихобвог објекта, хигијенске аспекте, а што је можда и
најважније на свест млађих генерација људи из струке који уче од искуснијих, а касније ће
бити наџорни органи,одговорни пројектанти или вође пројеката, чије би одлуке требале да
донесу уштеду у количини новца које ће инвеститор морати да издвоји за добар и адекватан
материјал, уштеду новца за енергију и одржавања грађевине за време њене експлоатације.
Њихове одлуке и опажање евентуалних грешака би такође требало директно да утичу и на
комфор људи који бораве у одређеној грађевини.

Слика 3. Пример вентилисане фасадe

2.3 Стаклене фасаде

Оне спадају у фасаде изведене од лаких елемената облоге и деле се на два основна типа.
Први тип представљају такозване структурне фасаде помоћу којих се добија једнообразна
стаклена површ, и готово искључиво су резервисане за небодере. Други тип су
полуструктурне фасаде. Њима такође доминира стакло, но више или мање су видљиви и
метални или пластични оквири. Код оваквог типа фасада уобичајена је употреба
изолацијског стакла које садржи рефлектујуће или парсол ефекте (у боји). Када је стакло
изложено директном деловању сунчевих зрака, тада обавезно мора да се обложи
-7-
Александра Божовић MOVING FACADE

силиконским китом који је отпоран на загревање. Термички мост алу-профила такође

прекидамо ради повећања топлотне изолованости објекта. Овакво решење је релативно
скупо због компликованих спојева и високе цене уграђених материјала, међутим, знатне
уштеде се остварују у току коришћења објекта јер се неупоредиво мање енергије троши на
грејање и хлађење. Класична стаклена фасада се формира од хоризонталних и вертикалних
носећих алуминијумских профила који су у пуној величини видљиви на фасади. Прозори
се отварају око вертикалне и/или око доње хоризонталне осе.
Предности су добро заптивање, класично отварање и једноставно одржавање. Недостатак
овог решења је спољашња визуелна разлика покретних од фиксних делова, али управо овај
детаљ може се искористити приликом дизајнирања фасаде. При пројектовању стаклених
фасада тенденција је да алуминијумски профили буду што мање видљиви, а стаклене
површине што веће. Зато се елементи носеће конструкције зида завесе скривају иза стакла.
Будући да се не добија гаранција трајности лепка, последица је ређа примена струтуралних
фасада, а чешћа полуструктуралних, где постоје алуминијумски држачи стакла који су
видљиви на фасади у минималној мери (око 2,5cm + фуга). Код оба ова типа фасада
отварање прозора се врши искључиво око горње хоризонталне осовине према споља. Ове
фасаде су део објеката великих пословних и тржних центара и углавном су синоним за
савремену урбану зону.

Слика 4. Пример стаклене фасадe

-8-
Александра Божовић MOVING FACADE

2.4 Зид завеса

Зид завеса је уобичајени назив за фасаду од лаких елемената који су окачени о носећу
конструкцију и висе испред ње. Како зид завеса представља спољашњи омотач зграде, она
мора да задовољи одређене услове заштите унутрашњег простора:
 заштиту од атмосферских утицаја
 топлотну заштиту (угодан боравак током целе године)
 звучну заштиту
 регулисање утицаја сунчевих зрака (осветљење и осунчаност простора)
 заптивање
 отпорност на ватру

Слика 5. Пример фасаде Зид завеса

2.5 Дрвене фасаде

Оне су, традиционално, одлика кућа у планинским пределима, али данас све чешће
украшавају урбане стамбене и пословне просторе. Ово је омогућено савременим
технолошким достигнућима на пољу лепкова и премаза за заштиту дрвета од атмосферских
утицаја. Као материјал користе се профилисане даске (летвице, D>16mm) и/или дрвене
плоче. Профилисане даске састоје се од целулозе, лигнина и воде, и малих су димензија. У
зависности од потреба, профилисаним даскама се могу додати смоле, киселине за
штављење и сл. Евентуална оштећења већ постављене фасаде могу се поправити без већих
проблема. При одређивању величине, димензија и размака фуга између дасака мора се узети
у обзир да климатски услови доводе до бубрења и скупљања дрвета.Дрвене плоче су све
заступљеније на фасадама. Равна површина, брза монтажа и еколошка примена чине дрвене
плоче веома интересантним материјалом.

-9-
Александра Божовић MOVING FACADE

Могу бити у виду:

 трослојних плоча од пуног дрвета

 плоча од слојевитог фурнира
 цементом спојених плоча од иверице (где је иверица арматура).

Као лепак за вишеслојне плоче углавном се користе алкалне фенол, фенол-ресорцин и

ресорцин смоле природног дрвета. Постоје одлични системи вентилисане фасаде од
природног дрвета где су даске на вођицама од елоксираног алуминијума чиме је омогућен
несметан рад дрвета и алуминијума који настаје услед различитих коефицијената термичког
ширења. Оптимално дрво је радијално сечен канадски кедар (фина текстура, постојана боја
и квалитет без импрегнације). Вентилисана фасада осигурава грађевини високу удобност
становања захваљујући природној вентилационој комори која се налази између структуре
самог зида и облоге. Због термичких разлика ствара се природно кретање ваздуха на горе
чиме се побољшава термичка изолација грађевине, нарочито током лета, када гарантује
ефикасно и природно уклањање топлоте акумулиране у фасади.

Слика 6. Пример дрвене фасадe

- 10 -
Александра Божовић MOVING FACADE

2.6 Камене фасаде

Оне спадају у облоге од тешких елемента, и израђују се од природног клесаног или резаног
камена, као појединачни комади или готови делови у виду озиданих панела. Могу се
постављати сувим или мокрим поступком.
Мокри поступак се користи онда када фасада није вентилисана, и данас се углавном
примењује на мањим објектима јер се спољни зидови облажу клесаним каменим блоковима
на класичан начин зидања каменом (какав је нпр. био примењен на зградама Генералштаба
и савезног МУП-а у Београду). Камене плоче могу да буду дебљине 2 или више cm. Уградња
се врши у цементном малтеру или лепку (када је подлога равна). У оба случаја је потребно
извршити скривено анкерисање плоча за зид.
Суви поступак, који срећемо на савременим објектима, подразумева постојање јаке
потконструкције на коју се затим профилима, кукама или завртњима каче прецизно сечени
модуларни камени елементи. Овај поступак се користи онда када је фасада вентилисана,
односно, постоји слој ваздуха између камена и термоизолације. У овом случају минимална
дебљина плоча је 3цм јер се качење плоча врши са стране (изузетно код појединих врста
гранита ситнозрне структуре могуће је да дебљина плоча буде и 2cm, али је та врста качења-
ношења плоча знатно скупља него класична са стране). Камен – гранит или мермер, мора
да задовољава прописане стандарде, односно да првенствено задовољи захтеване параметре
притисне и савојне чврстоће. Такође, треба водити рачуна да мермери временом матирају и
губе боју, док су код гранита боје и политура постојане. Код класичног начина ношења
вентилисане камене фасаде, ако је фасадни зид носећи (а пожељно је да буде
армиранобетонски зид), онда се користе специјални анкери. Уколико је зид од нпр. гитер
блокова, користе се хемијски анкери, али је то решење знатно скупље и још није довољно
експлоатисано у пракси. Уколико су носећи делови на фасадном зиду само у нивоу
међуспратне конструкције (нпр. као код скелетне градње), уместо анкера се користи
потконструкција. Најквалитетнији анкери и потконструкција се праве од иноџа, мада могу
бити и од поцинкованих профила, а последњих година и од алуминијумских профила.
Уобичајени слојеви вентилисане фасаде од камена (за подручје Београда) су: камен д=3cm,
ваздушни простор дебљине 2 до 3cm, термоизолација 8 до 10cm и конструкција зида.
Оптималне димнезије плоча су приближно 60×80cм, односно површине приближно 0,5m2,
а тежине до 50 кg, и наравно да могу да буду и мање и веће. У Београду су уграђиване плоче
на вентилисаној фасади и величине 105×180cm, што је захтевало и специфична решења
качења.

Слика 7. Пример камене фасадe

- 11 -
Александра Божовић MOVING FACADE

Свакако да су камене фасаде један од најскупљих начина завршне обраде имајући у виду
додатне трошкове постављања изолације, неопходан висок квалитет самог камена,
специфичну тежину материјала, цену рада приликом експлоатације, обраде, постављања и
транспорта, посебно онда када се говори о увозним мермерима и гранитима из
најпознатијих шпанских, италијанских или чилеанских каменолома. Али... фасаде од
квалитетног камена су погодне за одржавање, тј. одржавање једва да је потребно, те су стога
и добиле пригодан придев – вечне. У тешке елементе облагања убрајају се и фасаде
израђене од керамичких плоча и опеке код којих се постављање врши ослањањем на доњу
потконструкцију, скривену у фугама. Постоје и различити додатни начини као што су
системи сидрења, конзоле, шинске конструкције и сл.

Слика 8. Пример камене фасадe

- 12 -
Александра Божовић MOVING FACADE

2.7 Бетонске фасаде

Оне су златно доба имале у једном периоду XX века, али и бетон слабо трпи кисели ваздух
и друге атмосферске утицаје. Ипак, баш у тренутку када се овај проблем показао, и када су
начињени први кораци ка његовом отклањању (коришћењем адитива који чине да бетон
сам себе пречишћава, непрекидно одржавајући квалитет свог последњег слоја), стаклене
фасаде су преузеле примат који и данас држе.
Међутим, у последње време технологија се спрема да пружи другу шансу бетонским
фасадама, развијајући нове адитиве који бетону омогућавају да надокнади све недостатке и
постигне задовољавајући степен естетике и квалитета у погледу постојаности боје и
површинског слоја. У САД је у току испитивање прозирних бетона, са рециклираним
стаклом као агрегатом, одличних механичких особина.

Слика 9. Пример бетонске фасадe

2.8 Металне фасаде
Оне се израђују од челичних или алуминијумских плоча као облога сендвич панела са
термичком испуном. Челичне плоче углавном су у виду трапезастих бојених или
импрегнираних лимова. Алуминијумске плоче углавном се израђују као полиране.
Поступак којим се ствара слој оксида високих механичких карактеристика на алу-
површини зове се елоксирање. Тај слој је од 2 до 4 хиљаде пута дебљи од слоја природног
оксида који се ствара излагањем алуминијума атмосферским утицајима. Основне предности
алуминијуму дају његова мала специфична тежина, једноставност при обради и
обликовању, и могућност квалитетног бојења у жељену боју. Осим низа предности елоксал
има и једну ману – изузетно је осетљив на атмосферске хемикалије (смог, кисела киша,
прашина...). Иако смо сматрали да су ове фасаде решење свих проблема по принципу
постави и заборави, ипак се показало да оне статички везују честице прљавштине из
ваздуха, временом стварајући тешко одстрањиви талог који затим постаје основни разлог
пропадања фасаде. Другим речима: када се анодизирана или обојена метална фасада
постави, треба је редовно одржавати и неговати. То ће дати двоструки ефекат јер
побољшава изглед фасаде и истовремено штити од спољашњих утицаја спречавајући
корозију.

Слика 10. Пример металне фасаде

- 13 -
Александра Божовић MOVING FACADE

3. ФАСАДЕ БУДУЋНОСТИ

Тренутни трендови у смислу фасада заиста су феномен који заслужује своје посебно
поглавље. Управо због овог разлога, можемо завирити у свет различитих активних
(динамичних) фасада. Због тога су архитекте радиле неко врeме с активним (динамичним)
фасадама које се могу прилагодити индивидуално на промењиве услове и потребе. Наравно,
они такође могу бити контролисани од стране оптимизираних програма, ако корисници
нису присутни у собама иза. Тако је могуће остварити ове нове прозирне фасаде и још увек
задржати угодну атмосферу у собама. Ова се фасада континуирано мења, сваки дан, сваки
сат показује ново "лице" - фасада се претвара у динамичне скулптуре.

Активне фасаде на зградама представљају један од могућих начина повећања искоришћења

амбијенталне енергије, у односу на „пасивне“ или статичке фасаде. Активне фасаде
карактерише могућност промене њиховог облика или неких њихових карактеристика у току
одређених делова дана или године. На овај начин је могуће прилагодити фасаду зграде
условима који ће што ефикасније допринети искоришћењу амбијенталне енергије, као што
су енергија сунца, ветра, вибрација различитог порекла …

Истовремено, овакве фасаде треба да задрже и не наруше све претходне важне

карактеристике статичких фасада, као што су естетски изглед, термичка и звућна изолација,
физичка заштита и слично.

Slika 11. Зграда Univerziteta Salermo, Italija.

Група истраживача је предложила активну фасаду у виду тенсегрити структуре и њену

примену предвидела на згради кампуса Универзитета у Салерму (Слика 11.). Тенсегрити
структуру карактеришу елементи као што су штапови, и флексибилни затегнути елементи
(каблови, опруге и слично). Међусобном комбинацијом ових елемената и њиховим
оптерећењем, пре свега деформацијом флексибилних елемената се могу постићи различите
жељене стабилне равнотежне конфигурације. Истовремено се може постићи лака
конструкција, а која може имати релативно велику носивост. Неки сматрају да овакве
конструкције представљају “структуре будућности” .

- 14 -
Александра Божовић MOVING FACADE

Наведене карактеристике ових структура представљају и неке од разлога оправданости

њихове примене у активним фасадама. Поред мале масе и релативно велике чврстоће, ту је
и могућност управљања оваквим структурама. Као што је већ и поменуто, променом
деформације флексибилних елемената се утиче на жељену равнотежну конфигурацију и
њену измену, а што представља могућност прилагођавања фасаде зграде у односу на дате
спољашње услове.

Слика 12. Механизам модула тенсегрити структуре

Изглед фасаде са тенсегрити структуром коју је осмислила група истраживача је приказана

на слици 11а) – затворена кофигурација; 11б)- полу отворена конфигурација.

Основна јединица или модуо овакве тенсегрити структуре је приказана на Слици 12.

На слици 12а) је приказана структура у затвореној конфигурацији (структура затвара

квадратни отвор на фасади зграде) у равни фасаде. Њу чини осам елемената (нумерисани
од 1-8), 6 штапова, приказани црвеним линијама и два флексибилна (увек) затегнута
елемента који су представљени плавим линијама. Штапови су међусобно везани зглобно у
чворовима који су на слици означени римским бројевима. Сви чворови су покретни, осим
чвора И који представља једину непокретну тачку ове структуре.

- 15 -
Александра Божовић MOVING FACADE

Као посебан изазов оваквом прилазу је имплементација елемената активне фасаде на

постојеће, већ изграђене објекте. При томе је потребно да са оваквим фасадама буде
задовољено: естетско уклапање објекта у његово окружење, минимизирање додатног
оптерећења постојеће структуре, једноставност монтаже и управљања, поузданост и
трајност, ефикасно искоришћење и „прикупљање енергије – енергy харвестинг” итд.

Слика 13. Активна фасада -Al Bahr Towers, by Aedas Architects, 2012, Abu Dhabi, United
Arab Emirates

- 16 -
Александра Божовић MOVING FACADE

Прва активна кућа у Москви

Прва активна кућа у Москви изграђена је коришћењем интегрисаних решења за иновативне
технологије и употребом еколошких материјала. Прошле седмице, ова активна кућа, која се
налази у Подмосковљу, поред аутопута за Кијев, представљена је јавности.

Слика 14. Активна кућа

Пројектовале су је младе архитекте из експерименталне лабораторије Полигон. Кућа има

повећани нагиб крова на јужној страни, који тако формира већи део фасаде која је окренута
ка топлој страни. На тој истој фасади има и светларнике и соларне колекторе. Због велике
количине природне светлости, чак и у вечерњим часовима, може се уштедети и до 20%
енергије. Сви прозори су опремљени системом за контролу светлости, те се аутоматски
отварају повећавајући осветљеност и грејање помоћу енергије Сунца, или се затварају
спречавајући прегревање током врелих дана.
Прозори, који се налазе на јужној фасади, пропуштају у кућу топлотну енергију сунца,
задржавајући је унутра захваљујући премазима за уштеду енергије на стаклу. Ова енергија
се користи за топлотну пумпу куће која 1кN енергије претвара у 3-4kW. Соларни колектори,
подно грејање и топлотне пумпе чине јединствени систем који обезбеђује грејање и топлу
воду.
Микроклима се одржава помоћу активне фасаде – аутоматска заштита од сунца којом се
спречава прегревање куће. Такође, кућа има хибридну вентилацију: већи део времена
користи се природна вентилација, а вештачка се укључује само када је то потребно (на
температурама нижим од 10ºC).Све ово контролишу интелигентни системи засновани на
раду сензора који непрестано мере параметре као што су унутрашња и спољашња
температура, ниво угљен-диоксида, влажност и друге. Параметри унутрашње микроклиме
уносе се у систем и контролишу узимајући у обзир личне склоности станара куће.
Енергетске потребе ове куће су 4 до 5 пута мање од стандарда и 7 до 9 пута мање од просека
потрошње. До сада, кућа са таквим перформансама у Подмосковљу није постојала.
Према прелиминарним информацијама, трошкови услуга за Активну кућу износиће 14-15
хиљада рубаља (340-360 евра): 12,5 хиљада (300 евра) за грејање и 2 хиљаде рубаља (50
евра) за струју. Поређења ради, трошкови грејања за кућу исте површине која се греје на
гас били би два пута већи, а на струју чак 20 пута већи.

Слика 15. Ентеријер

- 17 -
Александра Божовић MOVING FACADE

Фасаде зграда у претходним периодима у многим случајевима су окарактерисане

распоредом прозора и оса. Структура фасаде је такође утицала на план основе. Значај
функције, било да се ради о значају функције или значају корисника просторије, огледа се
у броју прозорских оса те просторије. Наручито у случају пословних објеката, постојала је
јасна структура и број оса се могао унапред одредити и то одређени број за директора или
радника вишег чина и мањи број за обичног радника. Данас је уобичајно да се целокупна
фасада ради у стаклу. Ова промена у архитектури резултирала је људском потребом за
индивидуалношћу и комфором који је потребно остварити. Из овог разлога , већ неко време
се ради на динамичним фасадама које могу бити прилагођене варирајућим условима и
индивидуалним потребама.
Покретни кров је узет као основна идеја изградње динамичних фасада.

Слика 16. Покретни кров

Ови системи се могу такође , контролисати и подесити коришћењем компјутерских

програма када корисници нису присутни у просторији. Према томе могуће је успешно
реализовати овакве пројекте тј. транспарентне фасаде и уједно задржати комфоре окружења
за кориснике објекта.
Ове фасаде се непрекидно мењају , како у складу са окружењем тако и у складу са
индивидуалним потребама. Сваки дан, сваки сат приказују нови „лик“ и тако фасада добија
додатну улогу динамичке скулпуре. Фасада је без престанка у покрету. Динамична фасада
рачуна угао сунчевих зрака и помоћу тога прилагођава амбијент (Слика 17.).

Слика 17. Угао сунчевих зрака

- 18 -
Александра Божовић MOVING FACADE

За пројекте заслужне су архитекте , дизајнирајући покретање фасада, како их је популарно

назвао „Dinamic facades“. У ранијим временима, фасаде су карактеризирале прозори затим
растери поља стаклених површина и боја стакла. Структура фасаде се није мењала како је
замишљено у пројекту све до данас. Данас је могуће да се комплетна фасадна површина
гиба, мења и обликује по расположењу станара у стварању уметности. У исто време,
индивидуални захтеви које треба ускладити са жељом за удобност становања.

Слика 18. Динамични фасадни систем - MegaFaces, 2014, Sochi, Russia

Фларе је пнеуматски динамични фасадни систем који су дизајнирали Christopher Bauder и

Christian Perstl. Састоји се од већег броја покретних металних плочица. Њима може бити
прекривена фасада било ког облика или површине.
Металне плочице се обрађују тако да рефлектују светло и појачавају експресију фасаде
(светла и сенке). Плочице се покрећу пнеуматским системом иза фасаде којим се управља
рачунаром. Када су плочице нагнуте на доле не одбијају светло и чине се скоро потпуно
црним, а када су окренуте на горе рефлектују дневну светлост приказујући се као
светлосиве.
Динамичка комбинација ова два положаја фасадних елемената даје утисак платнене
фасадне опне коју њише ветар.
Помоћу рачунара на фасаде се могу правити различити ефекти, постављати слике у светлим
и тамним „пикселима“, слике се могу преливати... Фларе претвара фасаду у транспарентну
мембрану превазилазећи концепт конвенционалних статичних фасадних површина.
С обзиром да се говори о динамичној фасади најбоље је да погледате слику онога што она
пружа објекту.

Слика 19. Динамични фасадни систем

- 19 -
Александра Божовић MOVING FACADE

Могли бисмо рећи да су посљедњих неколико година фасаде добиле неке додатне функције
као што су водоотпорност и изолација (термална и акустична), смањена потрошња енергије
и слично, а све те функције су се додаване на постојећу и већ добро познату естетику. Ово
ипак није тачно, све ове функице су заправо продужетак већ неких постојећих функција
које су конвенционалне фасаде већ имале. Међутим, било да се то постизало кроз пасивно
сенчење или кроз вентилацију или пак кроз комплексне динамичне системе, увек је
постојала потреба за контролирањем унутарњег простора у циљу да се смањи ослањање на
климатизационе системе, системе грејање или ослањање на вештачко светло. Све ово горе
наведено довело је до стварања фасада и технлогија данашњице.

Слика 20. Динамични фасадни систем

- 20 -
Александра Божовић MOVING FACADE

3.1 Хомеостатична фасада

Хомеостатична фасада коју је осмислила фирма Decker Yedon из Nеw Yorka, јесте
експериментални прототип, а који реагује на температуру саме фасаде. Материјал од којег
је фасада направљена има функцију вештачког мишића који прилагођава властити облик да
би се фасада што ефикасније заштитила од сунца. Осим тога, одржавање ове фасаде и њене
функције не троше много енергије, а фасада има и локализоване контроле. Ова двослојна
фасада састоји се од унутарњих и спољашњих стаклених зидова. Фасада може реаговати
кроз индивидуалне сегмете чак и на најмање варијације у склопу околишних услова. Делови
фасаде који се окрећу направљени су од еластомера (полимер сличан гуми) којим је заправо
омотана језгра направљена од флексибиног полимера. Сребрени премаз на елеастомеру
проводи електричне напоне кроз површину фасаде што чини да се она деформише онолико
колико електрични сигнали захтевају. Када сунце у одређено доба дана загреје грађевину,
површина фасаде се прошири да би засенила ентеријер грађевина на којој се налази. Када
температура падне, површина се скупља да би пустила више сунца унутар грађевине. У
природи ова врста саморегулација назива се хомеостаза. Хомеостатичне фасаде имају
предност над конвенционалним фасадним системима због своје ниске потрошње
електричне енергије и супериорне прецизности. Овај високи степен контроле такође је и од
велике користи савременим архитектима.

Слика 21. Хомеостатична фасада

3.2 Sunbreak фасадни систем
Још један добар пример динамичног фасадног система јесте високо технолошки систем
засенчавања Sunbreak који је осмислила фирма NBBJ. Сиетем се базира на дизајну гаражних
врата из 1985.године који је осмислио Santiago Calatrava, а својим корисницима нуди
могућност потпуне контроле путем мобилне апликације доступне за Android и iPhone
уређаје. Овај фасадни систем обично има могућност склапања или расклапања серије
сунцобрана у зависности о добу дана. Међутим, путем сензора, фасада може реаговати на
присуство људи у просторијама или на близину облака. Овај фасадни систем максимално
искоришћава геометрију савијања која се контролише путем сензора и мобилних
апликација. Јединствена геометрија овог фасадног система може дозволити да се сунце
одбија од површину фасаде и улази у интеријер грађевине, али се такође може и склопити

- 21 -
Александра Божовић MOVING FACADE

те на тај начин у потпуности блокирати улазак сунчеве светлости у интеријер. Поред свега
наведеног, фасада се може освјетлити са специјализованом LЕD расветом што осигурава
додатну контролу над изгледом зграде ноћу. Систем је такође програмиран да мери соларну
радијацију, за разлику од конвенционалних система који су опремљени да се носе само са
видљивом светлошћу. Додатна могућност контролирања система на основу временских
услова и количине соларне радијације додатно и смањује енергетске трошкове и чини саму
грађевину отпорнијом на промене спољашње температуре.

Слика 22. Хомеостатична фасада- Al Bahr Towers

- 22 -
Александра Божовић MOVING FACADE

4. ЗАКЉУЧАК

И на самом крају, можемо да закључимо да врста и квалитет фасаде зависе од начина

решавања проблема статичке носивости, топлотне и звучне изолације, кондензације водене
паре, ношења стакла, заптивања, система причвршћивања, дилатационих спојница,
отпорности на ватру и наравно, естетских циљева. Наравно да су могуће и комбинације
лаких и тешких елемената за облагање.

Основни циљ јесте направити такво прилагодљиво фасадно решење које би имало
могућност да реверзибилно и непрекидно мења неке од својих функција и елемената као
одговор на промене спољашњих климатских услова (гранични услови), све са циљем да се
побољшају укупне енергетске перформансе објекта

Данас у Србији, нарочито у Београду, често имамо прилику да видимо како нека стара
фасада, чији естетски квалитети нису имали снаге да одоле захтевима новог времена и
нових потреба, добијају сада сасвим ново рухо, па тако класично зидане фасаде прекривамо
стакленим и металним површинама, а тамо где је то могуће, као нпр. код скелетне градњ,
можемо видети и комплетну замену фасадног зида од опекарских производа зидом стакла
са алу-профилима.

Архитектура објеката и начин на који се улазе у интеракцију са околином, од суштинског

су значаја за динамику јавног живота. Неактивне, затворене фасаде смирују јавни садржај,
док га отворене, активне фасаде стимулишу. Студије показују да је број активности испред
атрактивних и активних објеката седам пута већи него испред неактивних и затворених.

- 23 -
Александра Божовић MOVING FACADE

ЛИТЕРАТУРА

[1] https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1359836816320960

[2] http://www.mech-in-ns.ftn.uns.ac.rs/2018/03/25/mehanizam-tensegriti-strukture-na-
aktivnoj-fasadi/

[3] http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/2190/820/prva-aktivna-kuca-u-moskvi

[4] https://youtu.be/4_XrisLesqc

[5] https://www.youtube.com/watch?v=qh2v0iUXuv4

[6] https://www.youtube.com/watch?v=FCb6Y2z_8zg

[7] https://www.youtube.com/watch?v=rAn4ldWjw2w

[8] https://youtu.be/TecF1-K5SWw

https://youtu.be/TecF1- https://youtu.be/TecF1-
K5SWw K5SWw

- 24 -