Grejanje i klimatizacija

Djordjevic Ivan 29/2004

Proces vlazenja u klima
komorama
 Proces vlazenja vazduha i odrzavanje stepena vlaznosti
u odredjenim granicama vazni su u sistemima za
klimatizaciju kao i odrzavanje temperature
 U komorama za zimsku klimatizaciju vazduh se prvo
propusta kroz predgrejac da bi mu se temperatura
povecala za najmanje 5 C,jer je u hladnom stanju
njegova apsorpciona moc vlage minimalna.
 Zatim prolazi kroz ispirac gde se hladi i apsorbuje vlagu
do skoro 100% njegove relativne vlaznosti.
 Temperatura vazduha u trenutku kada nastupi njegovo
zasicenje jeste granica hladjenja vazduha

Djordjevic Ivan 29/2004

 Kod primene kruzne cirkulacije vazduha,da mu se vlaznost
ne bi povecala do nezeljene granice najbolje je mesati
kruzni vazduh sa svezim,tako da temperatura mesavine
iznosi 4.5°-8°C
 Ako se ovo ne bi moglo postici usled velike kolicine kruznog
vazduha onda treba potpuno eliminisati rasprsivanje i
sistem podesiti tako da vazduh ne prolazi kroz ovlazivac

Djordjevic Ivan 29/2004

Proces vlazenja vazduha u zimskom
periodu

1.U komori se obrazuje smesa M spoljnjeg

vazduha stanja S i kruznog stanja U u odnosu
1:1 MU=MS
2.Smesa vazduha propustena kroz pregrejac
ne menja sadrzaj vlage Xm i prelazi u stanje P
3.Vazduh stanja P ovlazen i ohladjen prelazi
u stanje V pri cenu se entalpija ne
menja.Stanje vazduha u tacki V je blizu
njegove tacke rose
4.Vazduh stanja V u zagrejacu se dovede u
stanje D zadrzavajuci sadrzinu vlage Xd

Djordjevic Ivan 29/2004

Efikasnost vlazenja vazduha
nezagrevanom vodom
 Kada se voda za rasprsivanje ne zagreva onda njena
temperatura tezi da se izjednaci sa temperaturom vazduha
koji prolazi kroz ovlazivac
 Ako je potrebno intezivnije vlazenje vazduha bez
zagrevanja vode onda se dodaje red nosaca sa
brizgaljkama. Pravac vodenog mlaza treba orjentisati u
pravcu strujanja vazduha.
 U zimskom periodu bolje je zagrevati vodu za rasprsivanje
nego povecati broj brizgaljki, ako je potrebno pojacavanje
vlaznosti vazduha.
 Kada se voda za rasprsivanje ne zagreva jedan njen deo ce
ispariti zahvacen vazdusnom strujom, pa ce temperatura
vazduha (merena suvim termometrom opasti).

Djordjevic Ivan 29/2004

Vlaznost spoljnog vazduha

 Vlaznost spoljasnjeg vazduha u proracunima klimatizacije

je isto tako vazna kao i njegova temperatura
 Vlaznost se najbolje odredjuje merenjem u 7, 14 , 21 h
Asmanovim psihometrom.
 Odtredjivanje delimicnog prtiska vodene pare:
 Pd=Pz-0.5x b x (ts-tv)/760 (za podrucje od 0 C° – 40 C°)
 Pd - delimicni pritisak vodene pare u Pa pri temperaturi ts
 Pz – pritisak zasicenja vodene pare u Pa pri temperaturi tv
 b – barometarski pritisak u Pa
 ts – temperatura suvog termometra
 tv – temperatura vlaznog termometra
 ts-tv – psihometriska razlika
 φ=Pd/Pz

Djordjevic Ivan 29/2004

Osnovi za proracune sa vlaznim
vazduhom
 Za izradu proracuna klimatizacionih sistema potrebno je
poznavanje pojmova i predstavljanje promene u “ I – X”
dijagramu. Svakoj tacki u
“I – X“ dijagramu odgovara odredjeno stanje vazduha.

Treba poznavati: temperaturu t , relativnu vlaznost φ, sadrzaj vlage

x, i entalpiju i.
Entalpija 1kg suvog vazduha: Isv=0.28t
Entalpija 1kg vodene pare: Ivp=657+0.59t
Entalpija smese od x kilograma vodene pare 1kg suvog vazduha:
Ism=657·X + 0.59 · X · t+0.28t (sv · wh/kg)
0.28- masena kolicina toplote suvog vazduha (wh ·1/kg ·1/C°)
0.59- masena kolicina toplote vodene pare
657- toplota isparavanja vode (wh/kg)

Djordjevic Ivan 29/2004

Hvala na paznji

Djordjevic Ivan 29/2004