Professional Documents
Culture Documents
Уредник:
Протојереј Радомир Никчевић
Наслов оригинапа:
С. Тимофей,
ПОСОБИЕ ПО АСКЕТИКЕ ДЛЯ СОВРЕМЕННОГО ЮНОШЕСТВА
"Паломникъ", Даниловский благовестник,
Москва, 1999.
Са р у с к о г :
Наталија Шакић
Корице:
Мирко Тољић
Штампа:
Штампарија
Митрополије Црногорско-приморске
"Свети Василије Острошки", ЦЕТИЊЕ
Никшић 2001.
ПРЕДГОВОР
К
њига која је у вашим рукама намењена је превасходно
младима који су добили православно васпитање у детињ-
ству, а са циљем да им се олакша превазилажење тешког
периода младалаштва, обремењеног многим саблазнима и иску-
шењима, а да при томе не изгубе своју веру, не запрљају своју
савест, већ да постану свесни православни Хришћани.
Много тога што ћемо овде рећи биће тешко схватљиво
за некога ко нема одговарајуће духовно искуство. Није могуће
мимоићи или се не дотаћи ових питања, а тешко да ћу успети и
да се изразим о њима језиком који је свима разумљив. Овде се не
ради о узрасту читаоца. Постоје особе, које редовно одлазе у
цркву, али ништа слично нису преживеле и никада неће схватити
основну идејну концепцију ове књиге, јер је нису доживеле свим
својим бићем.
Главна тема је обраћење човека Христу као посебно та-
јанствено искуство, као духовно преображавање, као коначни
преокрет своје воље и свести о самом себи, после кога човек осе-
ћа и себе, и своје биће, и заиста постаје Хришћанин.
Житија Светих су препуна таквих обраћења. О чињени-
ци тако великог преокрета у човеку говорили су и Свети Оци, од
којих су нама најближи и најјаснији текстови Светог Теофана
Затворника.
Свети Оци разумеју и говоре о потреби свесног обра-
ћења Христу, али како су се они подвизавали у побожнијим вре-
менима, они не описују увек обраћење као духовни преокрет,
6
који се често дешава услед дубоког унутрашњег потреса, као што својој животној причи, схватити о чему се заправо овде говори.
је онај, који је Павле доживео на путу за Дамаск, када је њега, Из тог разлога покушаји православног казивања о етици за мла-
који је још одисао злобом према Христу, изненада озарила де, које су предузели неки савремени црквени аутори, нису по на-
небеска светлост, а он чуо кротки глас Онога Кога је гонио, тако шем мишљењу дали задовољавајуће резултате управо са тог ас-
да се ускоро сам гонитељ преобратио у пламеног проповедника и пекта. Често младе само уче ономе што је добро, али без обра-
Апостола. У времена хришћанског благочешћа православна деца ћања пажње на тај преломни моменат, после кога човек постаје
су одрастала потпуно у другачијој атмосфери него што је данас, свесни Хришћанин.
па чак и у данашњим породицама верника и школама веронауке. Остаје последње питање: на кога да насловимо наш уџ-
Свет је ипак био другачији, није био толико огрезао у злу као у беник, с обзиром на то да он неће бити занимљив ни за многе
данашња времена. Савременик Пушкина или Шмељова се нека- одрасле, а камоли тек за младе? Рећи ћемо следеће: књига је на-
ко глатко, и неприметно и за самога себе, окретао својом вољом мењена за читање у кругу православне породице, у вези са неким
према Христу и зато није било потребно да мења свој начин питањима рачунамо на помоћ старијих, који ће лакше схватити,
живота. То је разлог што обраћење човека Христу, његов прео- препознати и пренети младима оно, што је изнето на овим стра-
бражај од формалног Хришћанина у духовног и свесног ратника
ницама.
Небеског Војводе није био предмет разматрања црквених писаца,
и они су ретко на овом питању задржавали пажњу. Тек су Свети
Теофан Затворник у своме делу "Пут ка спасењу" и Свети Иг-
њатије Брјанчанинов, говорећи о Светој Тајни Крштења, почели
да говоре о обраћењу као о кључном моменту у целокупном
духовном животу. Било је то време када су многи Хришћани ос-
тали Хришћани само по имену, по уобичајеном начину живота,
због општеприхваћеног државног уређења, али не и по савести,
по срцу или из ватреног убеђења. Вера је све више слабила у
њима.
За наше време, када је целокупно уређење живота све-
сно подређено изразито антихришћанском духу, веома је важно
обраћење као такво, и оно се скоро увек одиграва драматично.
Паралелно са тим дух компромисног помирења, карактеристичан
за савремено Православље у свету, и тежња за уклапањем са све-
том, довели су до тога да се на обраћење некако заборавило.
Многи се поново задовољавају вером, која има само спољашња
обележја, и која се своди само на испуњавање низа прописа.
На оно што је написано о обраћењу Христу, надовезало
се и све остало у књизи. Због овакве теме нехотице је настала
потреба за одговарајућим читаоцем, који ће по својој души, по
8 9
трдесет година, ти још не знаш шта мучи људе у тим годинама. човек, који је престао да буде дете, одједном види да је свет око
А онај ко је напунио већ те године имао је некада и тринаест, и њега довољно прљав и окрутан, и уколико су се одрасли раније
петнаест, и осамнаест година. И узалуд ти мислиш да су одрасли ј о ш трудили да сакрију ову прљавштину од њега, већ је само то
заборавили те године, када су сами попут тебе "ходали на глави", довољно да им он више не верује. Сада је много лакше и пријат-
несхваћени ни од кога, преплављени бујицом осећања одраслих, није послушати онога ко ће ту прљавштину да назове сладошћу,
која није праћена и повећањем разумности. притом потпуно законитом, природном и пристојном, а на жа-
Покушајте да осетите и замислите да се одрасли (или лост још и општеприхваћеном! И ево млада душа, која тражи
бар неки од њих), када ти се обраћају, налазе са друге стране ви- засићење својих нових осећања и стремљења попут одраслих, већ
соке ограде, на коју се сада ти успињеш, и објашњавају ти какве је спремна да се баци у овај вртлог страсти, да се главом загњури
су све чворуге они задобили док нису стигли на другу страну. Јер у њега, да би тек после тога осетила смрад греха.
исте духовне опасности чекају и тебе, и све оне који ће доћи Човек је биће, које се на све може привићи. Чак и ако
после тебе.... дуго радимо у штали, и њен мирис престаће да нам смета. Да ли
Многи песници и писци, размишљајући о младости, упо- ће имати кад да дође себи онај који од малена живи греховним
ређују овакво стање у књижевној метафори са лептирићима, ко- животом? Да ли ће имати прилику да схвати да грех уопште није
ји се ноћу скупљају око пламичка свеће. Да ли сте можда и сами сладак, чак и када се навикнеш на њега? А ако се предомисли, да
имали прилику да се уверите, како ови јадничци лако опрље ли ће пронаћи снаге у себи да устане и врати се на некада давно
своја крила и гину? Поређење није толико лепо, колико је суро- занемарени Христов пут - пут истине, добра и чистоте?
во. ЈТично уверавање у реалност постојања ноћног пламичка који Започевши овај разговор, ми не знамо у каквом се ста-
подрхтава завршава се смрћу. А смрт није игра. њу налазите ви, наши млади читаоци. Да ли сте тежећи да упоз-
А шта је овај пламичак свеће у поређењу са сунцем? - нате живот прошли кроз "ватру и воду", што су у суштини само
Исто што и ваше ново унутрашње душевно знање у поређењу са блудећи ноћни пламичци искушења и мутни, блатњави вртлози
Божанским умом и хришћанском мудрошћу. Сунчева светлост је страсти? Да ли сте упознали грех и у којој мери? А ако нисте,
необухватна на земљи, она постоји и не пече. Пламичак свеће се зашто се уздржавате од њега? Да ли само због спољашњих заб-
види тек у мраку, он мами себи, он омогућава да се нешто рана и претњи одраслих (које се временом све лакше и лакше
изблиза види, али за лептирића који га је дотакао он представља савлађују), или ради оних унутрашњих баријера, које називамо
смртну опасност. страхом Божијим и савешћу?
О, како често младост напушта стварно Сунце Истине и Хоћеш ли, благоразумна душо, да погледаш у такво ог-
уместо Њега узима свећицу свог сопственог унутрашњег сазнања, ледало у коме би могла да видиш себе саму? Да видиш своје
упуштајући се са њом у таму греха! Како је ретко она у стању да одрастање, своја сопствена осећања и искушења. Хоћеш ли заи-
верује речима одраслих, а ако их понекад и послуша то је више ста да видиш? Само хајде, да се прво договоримо да ћеш, сагле-
због спољашње принуде. Колико је само деце која, иако су их од давши себе и свој живот, бити пажљива према себи, и да ћеш
детињства учили вери, молитви и црквеној побожности, у овим причекати са одбацивањем бар једног, само једног ауторитета на
годинама некако у истом тренутку губи и једно, и друго, и треће. земљи. Ако желиш, не мораш да верујеш нама учитељима и ро-
Њихово "Ја" за њих почиње да има велики значај. То "Ја" тра- дитељима. Али, како да не верујеш огледалу, у коме се у пот-
жи лако и брзо самопотврђивање и самоизражавање. Млад пуности види сав твој животни пут? Немој само тежити да видиш
14
они, ма како то било чудно, живе живот бесмислено и не узима-
ју од њега оно што је најнужније и најпотребније.
У стварности не само да живот живимо само једном, већ
и кроз младост пролазимо само једном у животу. Свака година
младости је непоновљива, а њени губици ненадокнадиви. Оно
што је изгубљено и није урађено у 43. години живота, може се
надокнадити и у 44., а оно што је изгубљено у 16., много је теже
повратити у 17. Немогуће је повратити годину младости која је
непромишљено и безвредно проживљена.
Најдрагоценије благо за човека је смисао његовог жи-
вота, његов циљ, притом узвишен и вредан. У младости много
тога утиче на проналажење смисла, да не дође до грешке у из-
бору коме треба посветити цео живот. Дешава се да људи тек у
старости открију смисао, када више не могу да служе правом
циљу - са колико таквих примера се сусреће сваки свештеник у
цркви... Ако ри прихватио Христову веру као своју - може се са
увереношћу рећи да твоја младост није прошла узалуд, ти си узео
од ње најважније. Зато младост, која је прошла у проводима,
отишла је у неповрат и оставила за собом духовну пустош.
Дакле, тражи од живота велике ствари, пре него што се
утопиш у његовим ситним сладостима и насладама, које врло
често нису нимало наивне. А највеће што можеш да тражиш је -
вера у Бога и врлине, које омогућавају да општимо са Њим. У
детињству све оно што је добро задобијамо лакше, без много
труда, али зато оно није постојано. Сада ће пут до врлина бити
за вас тежи, али прошавши га ви ћете постати верни синови Бо-
жији, задобићете тако велико духовно богатство, које није мо-
гуће сада ни описати, и схватићете да је само ради тога вредело
живети. Желите ли да изаберете тај тежак пут до небеских и веч-
них вредности? Управо ће то - како га изабрати - и бити тема ове
наше књиге.
РЕЛИГИЈСКИ КАРАКТЕР
СВИХ ЕТИЧКИХ НОРМИ
М
лади људи не воле када им држе предавање о моралу,
када им се дају посебна упутства о томе шта је добро,
а шта лоше, шта треба да се ради, а шта не треба.
Само је малој деци довољно, када им се једноставно и директно
каже како треба да поступају и то потврди примером. Детету,
пак, које постаје човек, већ су потребна објашњења, зашто су
неки поступци добри, други недобри, а трећи већ потпуно грешни.
Ваше младе године, пре ступања у свет одраслих, саме се
буне против моралних норми и заповести, њиховог испуњавања
које се тражи од вас без објашњења. Разум младог човек спре-
ман је да одбаци све што му није разумљиво и разјашњено. Осе-
ћања младог човека одбацују скоро све што се са њима не слаже
или им је страно. Воља младог човека не трпи ништа што није у
складу са њеним жељама.
Хришћанство није неки посебан морал; оно није суво-
паран и морални кодекс, и није просто скуп некаквих заповести.
Хришћанство је истински живот са Богом у Исусу Христу, у Ду-
ху Светом. Док су вас као дете водили у цркву ви сте видели свет
из бајке, који се сасвим разликује од свакодневног живота. Деца
заиста могу да живе у таквом свету. Али, сада долази време на-
пуштања чудесног света дечијих бајки, када треба поново стећи
своју веру, на којој би се темељио целокупан живот одраслог чо-
века, са свим његовим тешкоћама и невољама.
2 Православна аскетика за млалс (и почетнике)
18 19
Учење било које религије иеминовно произилази из њене Могли бисмо да наставимо са анализом комунистичких
опште животне философије, тј. одговора на основна питања: заповести, али и без тога је јасно главно: ни једна морална норма
- Да ли Бог постоји? није случајно прихваћена. Све оне произилазе из опште поставке
- Какав је Он, Ко је Он или шта је Он? Да ли Он може овог погледа на свет: нема Бога на небу, прогресивно револуци-
да жели и да захтева нешто од човека? онарно човечанство, којим управља напредна партија, прогла-
- Може ли и треба ли човек да општи са Богом, и како? шено је за бога. Служење и жртве томе богу по дефиницији се
Обратите пажњу на то да ма по каквим правилима људи називају добром, а противљење или само равнодушност према
уређивали свој живот, увек су та правила условљена одговорима њему - злом.
на постављена питања. Као пример можемо навести две тачке Уместо марксизма у данашње време све је распростра-
гледишта, које су прихваћене у данашњем свету, а са којима сте њенији хуманистички поглед на свет, такозвани „хуманизам". И
и ви можда упознати, макар површно.То су марксизам и хума- овде је исто највиша вредност и мерило свега човек, само не ви-
низам. За марксисту је одговор на прво питање јасан: Бога нема ше човек у колективу, већ човек као посебна индивидуа. Посто-
и два друга питања аутоматски отпадају. Човек је настао од мај- јање Бога као Праизвора од кога потиче целокупни створени
муна и од рада, човек је врхунац развоја природе, па зато је он и свет се не пориче директно, међутим под „божанством" се не
подразумева жива личност, већ само скуп свих закона постојања,
критеријум свих ствари, притом не човек као појединац, већ чо-
на којима се темељи овај свет.
век као биће заједнице. Људско друштво се само креће напред
према светлој будућности, те оно заправо замењује Бога. Отуда Поштуј ове законе, изучи их, користећи их за себе и те-
произилази и морални закон. Његова прва заповест је - оданост жи здрављу и срећи - у томе се састоји целокупан однос са та-
идеји комунизма и прогреса. (У свим религијама, укључујући квим богом. А к о се у марксизму под богом подразумева напред-
марксизам, прва заповест је: „воли бога", разлика је само шта се но човечанство, у хуманизму је то индивидуа, односно своје "Ја".
Отуда произилази и једноставан морални закон: све што користи
под тим богом подразумева). Даље одавде произлази следеће:
мени и моме добру сматра се добрим. Истина, при томе се огра-
није добро убијати човека, јер је он круна природе, али окорелог
ђују, говорећи да ће причињавање зла другом човеку на инди-
реакционара, који је против прогреса, дозвољено је и треба га
ректан начин и мени штетити. Подразумева се да се и у овој ре-
убити, јер он смета комунистичком божанству - „напредном чо-
лигији не одобравају такве ствари као што су убиство, крађа,
вечанству".
неумерени блуд, сексуалне изопачености и други смртни греси.
По тој философији човек је настао колективним радом
- отуда произилази морална норма поређења са колективом. Ма- Овде се не забрањује прибегавање религијским обреди-
њина увек треба да се потчињава већини, индивидуалне способ- ма, учење метода улазака у некакав духовни свет (као што се у
ности, које не служе напредном колективу (богу марксиста), марксизму негира све натчулно), већ се чак и препоручује. У свом
могу да буду само штетне. Човек је мера свих ствари - те и само општењу са невидљивим светом хуманисти користе све религи-
јске обреде и подухвате као средство за оздрављење организма и
име овог бића већ звучи гордо, гордост постаје врлина, само да се
укрепљење животних снага. Зато се и не прави нека разлика у
не супротставља колективу. Марксисти обично осуђују крађу, јер
коју би то баш требало ићи цркву да би се добило исцелење. Циљ
је она атак на имовину колектива (читај: божанства), међутим
постојања сваке религијске групације се проналази у њеној чисто
крађа од експлоататора (угњетавалаца) и реакционара заслужује
практичној страни: верујем у оно што ће помоћи моме здрављу.
само похвалу.
20 75
За оба учења која смо размотрили не постоји Бог као начин, философски егоизам религија у којима је човек божан-
личност, која је Себе открила људима, Бог Кога људи слушају и ство у Хришћанству се одувек одбацивао, и пре него што је Бог
клањају Му се и Који им дарује све што је вредно у нривременом дао своје заповести људима.
и вечном животу. Прва заповест у религијама које признају пос- Друге моралне ставове - уколико признајемо да је Бог
тојање непостојећег или безличног бога постаје људски егоизам жива и блага Личност, која је не само постојала, већ и сада јесте
- колективни (са малом корекцијом на индивидуу) у марксизму, - треба да схватимо из Његових Сопствених речи. Уколико, на
или индивидуални (са малом корекцијом на колектив) у хума- пример, човек не може ни да говори, ни да пише, остаје нам само
низму. Нема ту неке велике разлике: да ли је Бог уопште посто-
да по његовој гестикулацији претпоставимо шта он хоће, и неће-
јао, или је Он само био праузрок постојања света и система мер-
мо га увек правилно разумети. Мртви богови незнабожаца, марк-
ила за решавање светских проблема, - битно је, да је у обе ре-
систа и хуманиста су слични таквом човеку. Они који се њима
лигије изнад свега постављен човек, као врхунац стварања при-
клањају више од пола онога што су "чули" треба сами да преп-
роде. И сви морални ставови обе религије произилазе одавде: то
поставе. Али, Живи Бог Хришћана није такав, и уколико жели-
су пре свега гордост и уважавање самога себе, самостално уређе-
ње сопственог живота, било да се ради о светлој будућности це- мо да схватимо како да живимо, треба пре свега да саслушамо
локупног човечанства или личном здрављу појединца. Могуће је Њега Самог.
и подударање ових циљева у оквирима нешто другачијег религи-
јског правца, и лаган прелаз од једне религије на другу.
Дакле, то су религије које поричу само постојање Бога
као личности, или верују у мртвог бога, у безличан, апстрактан
прапочетак. Све ове религије стављају на божански престо самог
човека, и услед тога одређују му правила како треба живети.
Међутим, -постоји и религија истинитог, живог, личног
Бога, Творца свега постојећег; Бога, Који није заборавио на
Своју творевину; Бога, Коме није свеједно шта се догађа са Ње-
говом творевином, и Који чини одређене ствари, како би дао чо-
веку могућност да буде у вечној и блаженој заједници са Собом.
То би укратко био одговор хришћанске вере на три постављена
питања на почетку ове главе.
У Хришћанству се већ човек не може посматрати као
мера свих ствари или као врхунац развоја природе. Он је само
највише од свих Божијих створења у материјалном свету, прит-
ом одговорно за стање свих других видљивих живих бића. Али
сам по себи човек није самосталан, изнад њега је његов Творац,
Који му је подарио слободу и разум, и Који је истовремено јасно
указао пут како да се ова слобода користи на своје добро. На тај
22 23
научника) била убеђена да наука у потпуности одбацује хриш- изучавање света који нас окружује. Разлика је само у томе, што
ћанску веру: се до научног знања долази путем спољашњих чула, док се до
" Свако би требало да испита и поузцано се увери да ли унутрашњег духовног искуства општења са Богом долази натчул-
је истинита она вера које се држи и, ако се она покаже као неис- ним путем. Међутим, нико неће ни тежити унутрашњем бого-
тинита, да пронађе где је та једина истинита, која заиста води познању, ако нема вере у Бога, а она се код већине људи, ипак,
истинитом Богу и несумњиво му дарује вечно спасење... Господ првобитно базира на спољашњим знањима из најразличитијих
не остави Себе непосведочена (Дап. 1 4 , 1 7 ) и своју једину исти- области, која се стичу кроз искуство.
ниту веру; но када је Он допустио да на земљи једна поред друге Да размотримо укратко само најнеспорније чињенице,
постоје различите вере, које су на неки начин једна другој конку- које признају људи различитих убеђења, а које сведоче о искљу-
ренција, самим тим је свима са разлогом дао обавезу да се држе чивој и дубокој истинитости Библије. Пре свега да подвучемо, да
Његове вере, а услед необоривих доказа, ради којих се потпуно од свих древних свештених докумената разних народа, који су
убеђено одбацује све друго. Овим искушењем се указује част ве- записани до Хистовог Рођења, једино библијско Откривење го-
ри и одржава истинско призвање човека као разумног, свесног и вори о Једном Живом Богу Творцу као Личности, Богу Који је
савесног бића. Ваша вера у нашу веру, т.ј. убеђење у истинитост створио небо и земљу из „ничега". Према свим другим записима
православног хришћанског исповедања треба да буде разумна". других древних народа: Индуса, Кинеза, Персијанаца, Египћана,
Схвативши оно што је речено, никада не веруј ономе, Халдејаца, Аријанаца, Грка, Римљана, америчких Индијанаца -
који тврди да је хришћанска вера слепа вера. И никада не веруј- свет је настао из прапочетног безличног бића или материје, који
те у Христа слепом вером. Много је разумније и целисходније се више као такви не појављују у историји. Овај прапочетак мо-
најлепше године у човековом животу, почевши од младости по- же у неким религијама да унесе божански елеменат у целокупну
светити задобијању вере која све јасно схвата и увиђа. природу, а у другима може да буде узрок- великог броја нез-
"На који начин се уверити и испитати истинитост вере? набожачких божанстава, али се он сам више нигде не испољава,
- продужава Светитељ. „Постоје два начина да се то учини: један послуживши само као праимпулс настанка других ствари. Према
спољашњи, научни, а други унутрашњи, путем вере." томе, ми можемо са пуним правом да сматрамо да је такво пра-
Овај други пут богопознања ће и бити предмет нашег божанство свих религија, које се не темеље на Библији, мртво,
излагања. Најпоузданију, најјаснију и засигурно личну потврду или тачније речено изумрло, када је из њега настао овај свет.
истинитости Јеванђеља свако може добити животом по Јеван- Дакле, библијско откривење у историји људске мисли је
ђељу и практичним испуњењем јеванђелских заповести. Другим од самог почетка било посебно у поређењу са свим другим по-
речима, најјасније и свима доступно разјашњење вере даје живот кушајима објашњења настанка света.
у складу са вером, као што је рекао Апостол: Који верује у Сина Затим, треба признати, да се резултати испитивања и
Божијега има свједочанство у себи (1. Јн. 5,10). Међутим, пре но проучавања природних наука највише слажу управо са библиј-
што приступимо овом унутрашњем, практичном доказивању вере ским Откривењем. Међу научницима нема јединственог мишље-
- животу у складу са вером - требало би бар укратко да размотри- ња о настанку Космоса, живота и разумних бића у њему. Без
мо спољашње методе испитивања веродостојности наше вере. обзира на то, наука је открила неке објективне законе природе,
Познање Бога кроз веру и живот у складу са вером је ис- који се не могу оспорити. Коришћењем тих закона настали су
то тако практично познање кроз искуство, као што је и научно многи технички проналасци, који не би ни постојали када ти
26 27
закони не би деловали увек тачно и прецизно. Из ових закона се то. У том смислу строго научни поглед на свет зауставља људску
види да никаква уређена структура честица, никаква "ћелија живо- мисао на најмање три основна питања.
та", никаква честица разума, никада не настаје сама од себе,већ уп- Порекло космоса је чудо.
раво супротно, првом приликом самовољно тежи самоуништењу. Порекло живота је чудо.
Отуда произилази да ни чудесно устројство сунчаног сис- Порекло разума је чудо.
тема и звезда у галаксијама, ни живот, а тим пре ни разум и дух, Ниједно од ова три чуда није се поново десило у приро-
нису могли да настану сами од себе као резултат гомилања слу- ди нити природним, нити вештачким путем. Штавише, ни једна
чајних промена у природи. Ово опширно и сложено питање за- од ове три појаве се не може самоиницијативно десити, докле год
хтева мало опширније излагање. Напоменућемо само једну ствар. делују познати закони природе. Научницима преостаје једино да
Закони неповратног нарастања хаоса као допуна термодинамике, ствари назову својим правим именом: Бога - Чудотворцем, а Ње-
хемије и теорије информације, били су откривени тек у последњих гово деловање - чудом, или да побегну од од одговора на питање
150 година. Људима прошлих времена они су били непознати. А у шупљу фразу: наука не зна одговор, или да на основу познатих
најинтересантнија је чињеница да је стварање света ни из чега, ка- закона природе измишљају очигледно противуречна и лажна
ко описује Библија, у потпуности сагласно са овим законима. Свет објашњења. Пред нама су само две алтернативе: или чудо или
је могао настати одједном, упркос овим законима, а да тек после апсурд. Овај избор ће бити пред нама и касније, када будемо го-
губи своју лепоту и сложеност потпуно у сагласности са њима. ворили о јеванђелским догађајима.
Другим речима, и Библија и наука дају само једно објашњење раз- Овде ћемо прекинути наш осврт на науку. Ако поседу-
воја света: од првобитног поретка до распада и хаоса. јете радознао ум, који трага за истином, наоружајте га просто-
Насупрот томе, у древним незнабожачким документима том и отвореношћу срца, вољом која зна шта хоће - и изучите
пише да се свет креће у супротном правцу: од првобитног хаоса природне науке, изучите философију и хришћанску апологетику.
према реду, складу и савршенству, или у најмању руку циклиЧно: Имаћете прилику да схватите да библијско Откривење нема
од хаоса према реду и обрнуто. Таква врста кретања би била у страх од таквих преиспитивања, већ може достојанствено да их
супротности са постојећим законима природе, у наше време не издржи. Хришћанска вера једино "не може да издржи" преиспи-
постоји и није ни могућа, али наши преци још нису познавали тивање гордих, охолих, равнодушних, лакомислених, неискрених
законе природе у оној мери у којој их данас просечни људи поз- умова, јер у таквим умовима и срцима за њу нема места.
нају. Зато су њихова гледишта на стварање света могла да се
базирају или на истинитом Откривењу одозго, или, у супротном,
да буду лажна.
Кажу да тобоже наука не признаје чуда. Заиста, чуда и
нису предмет њеног изучавања. Она се бави само појавама које
се могу стално посматрати или се понављају. Али, приликом
изучавања корена сваке од тих појава, она се сусреће са чудима.
И зауставља се на томе.
Чудо је управо оно што се не може десити, а да се не
наруше проверени закони природе чије деловање је науци позна-
28 29
СВЕДОЧАНСТВА ИСТИНИТОСТИ ако је Бог још у вечности заиста одредио да пошаље Свога Сина
у свет и да кроз Њега спасе човечанство од греха и смрти, онда
НОВОГ ЗАВЕТА се он побринуо и да унапред о томе обавести људе, како би они
прихватили понуђено избављење. Ова пророчанства Старог За-
вета су, као прво, несумњиво била изречена неколико векова пре
доласка Христа; као друго, она се и у древној и у савременој
јеврејској традицији односе управо на Месију, што искључује
њихово било какво другачије тумачење; као треће, она су се са
зачуђујућом тачношћу испунила у личности Исуса Христа, о че-
му сведочи и само Јеванђеље.
Пророци су предсказали следеће јеванђелске догађаје:
место рођења Месије (град Витлејем), Његово порекло из цар-
Овде можете да се присетите, да први део Библије, тј. ског Давидовог рода, чудесно и никада раније виђено рођење од
Стари Завет, признаје не само Хришћанство већ га признају и Дјеве, време почетка Његовог проповедања. Такође су до најсит-
јудаизам, па и ислам. При томе, ни јудејци, ни муслимани не нијих детаља описали догађаје у вези са Његовом смрћу: и изда-
признају да је Исус Христос Бог и Искупитељ човечанства. Ове ју ученика, и цену те издаје, и начин извршења казне, који је
две лажне религије је прилично тешко оспорити са научне тачке Јудеји био непознат у време када је пророштво изречено, о по-
гледишта. Требало би превасходно да се осврнемо на историју. дели Месијине одежде од стране извршитеља пресуде, и ј о ш мно-
Ниједан човек није видео постања света, зато потврду го тога. Пророци су објаснили и смисао страдања Месије за грехе
Библијског излагања о стварању света можемо добити само де- свих људи, и духовни карактер Његовог учења, које је Бог у
лимично из података природних наука. А већ за долазак на овај Новом Завету дао људима, као и узроке због којих Га Његов
свет Господа Исуса Христа постоје необориви докази, јер се оди- рођени народ није прихватио. Такође су предсказали и Васкр-
грао у оно време историје човечанства, када су постојале и др- сење Месије и вечну славу Његовог Царства.
жаве, и писменост, и записи историчара. Зато би било потпуно О животу, крсној смрти, па чак и о Васкрсењу Исуса
логично да упоредимо јеванђелско казивање са историјским и Христа, сведочи и низ нехришћанских историчара I века, међу
археолошким чињеницама, које су нам познате из других извора. којима су и очевидци Његових последњих дана у Јерусалиму. Био
Пре свега обратите пажњу да је очекивање посебног Бо- је велики број таквих очевидаца, јер су на празник Пасхе у Је-
жијег Изасланика, који треба да спасе људски род од страдања и русалим долазили људи са свих крајева света који поштују Јед-
смрти, било карактеристично за многе народе на земљи. Што сс нога Бога, и то не самојудејци већ и бивши незнабошци, који су
тиче јеврејског народа, коме је било дато Откривење о стварању постали верници. Не би неко измишљао бајке, указујући време и
света и његовој најранијој историји (као што видимо данас, то је место догађаја, да не постоје толики сведоци. Нико се не би усу-
једино истинито Откривење), поред овога Откривења о далској дио да прича такве бајке самим сведоцима, а да не говоримо да
доисторијској прошлости земље дата су му била и друга многоб нико од сведока не би ни поверовао у такву причу, када би се она
ројна пророчка предсказања о будућности, која се односе не- заснивала на измишљеним догађајима. Између осталог Христови
посредно на долазак Месије, Спаситеља света. Очигледно јг, да ученици започињу Јеванђелску проповед непосредно пред очеви-
30 31
цима расиећа Исуса Христа, који су једино забринути због иш- Касније, путујући по различитим земљама света,
чезавања Његовог тела из гроба. Апостоли сведоче о Његовом Апостоли су виђали многе људе који су већ чули о Христу или
Васкрсењу, о томе да Он и јесте Месија. И за кратко време ова који су чак били сведоци Његове последње Пасхе. Захваљујући
проповед задобија на хиљаде присталица. томе нроповед Јеванђеља је за најкраће време обухватила сав
Очевици пасхалних догађаја у Јерусалиму практично ни- тадашњи свет. И то упркос скоро општем и жестоком отпору који
су ништа могли да приговоре Христовим ученицима који су су пружали јудејци, а касније и незнабожци. Немогуће је објасни-
тврдили да је њихов Учитељ заиста васкрсао. Гомиле народа су ти неоспорну чињеницу тако брзог и општег ширења Благе Вести,
прошле поред Крста на коме је он био разапет, многи су видели уколико се не поверује у истинитост Јеванђеља, и у снажну и над-
где и када су Га сахранили. Знајући за пророчанство о Васкрсе- људску Божанску снагу речи оних, који су је проповедали, силу
њу, јудејци, који су разапели Исуса, запечатили су гробну пећину Духа Светога, која им је била дата на дар. У својој проповеди они
и поставили поред гроба римску стражу, како би спречили крађу се никада нису ослањали на снагу земаљске власти или оружја,
тела Кажњеног. Овај нечувени догађај није могао да не привуче насупрот томе, чесне су ишли својевољно у смрт, не покушавајући
пажњу мноштва људи. да се заштите. Ниједно друго религијско учење на свету се није
Па ипак, у освит трећега дана цео град види да је тело из ширило тако брзо, тако слободно и мирним путем, и то од стране
гроба ишчезло, а да је при томе плаштаница којом је тело било простих и необразованих људи - и све то при жестоком отпору
обавијено остала на истом месту. Изјаве римских војника који су скоро свих осталих познатих вероисповести (...)
чували гроб се разликују. Једни описују да је камен од гроба од- Неки сматрају да су наведена чудеса само доказ још не-
ваљен на невероватан начин, а други осуђују сами себе, тврдећи разрешене загонетке науке. Тако и треба да буде, јер Господ
да су тобоже тело украли ученици Исуса када је стража заспала. оставља простора и за нашу веру, јер без вјере није могућеугоци-
У том случају није јасно зашто такви сведоци нису ухапшени и ти Богу (Јевр. 11, 6)
предати војном суду, с обзиром на то да је римским војницима за Дакле, долазак Исуса Христа, Његово учење, Његова
спавање на стражи досуђивана смртна пресуда. Такође, нема крсна смрт су потпуно истините историјске чињенице, које не
објашњења на који начин је тако брзо и нечујно одваљен вели- оспоравају више ни сами јудејци, ни муслимани, па чак ни многи
ки камен, који су могли са места да помере само неколико војни- атеисти. Једино спорно питање које остаје је: да ли је Христос
ка истовремено, тако да уснули војници на стражи нису то чак ни васкрсао? А к о јесте, не осуаје ништа друго него да се призна да
чули. је Он Богочовек, Спаситељ света, и "да вјерујући имате животу
Пред сваким, ко је чуо проповед Апостола (укључујући име Његово" (Јн. 20, 3 1 ) . А ако није? Значи, уместо Бога
и нас, савремене људе) стоји избор: да ли да верује у чудо спасе- мораћемо да Га назовемо варалицом, и да не верујући у Њега,
ња, које се ни са чим на земљи не може упоредити, или да веру- имамо живот у име борбе са Њим.
је у грубу лаж, очигледно фалсификовану за наре, чија истини- Овај, први пут су изабрали Хришћани.
тост се ни са чим не може доказати, верзију Христових непри- За други су се определили јевреји, а у великој мери и
јатеља. Чудо или апсурд? Многима, који су поверовали у чудо, муслимани. Избор за један од ова два пута је био одлучујући за
касније се и самима јавио васкрсли Христос и могли су да се увере карактеристике једне, друге и треће религије, њене духовне проб-
да се не ради о привиду, или о халуцинацији, већ управо о васкр- леме и интересе, које би било добро да међусобно упоредимо.
сењу нетрулежног тела. Којим се то питањима баве рабини, који су искушавали Исуса
32 33
Христа и нису желели да поверују у Месију? - Да ли треба у суб- учења која се бави анализом спољашњих знања назива се аполо-
оту лечити човека (чак и ако је он само у тај дан могао да дође гетика и може се поделити на три дела:
у синагогу да би се тамо срео са Исусом)? Треба ли у суботу 1) природно-научну
тргати класје рукама? Може ли се у суботу јести неумивеним ру- 2) историјску и
кама? Ако је жена била удата за неколико браће, чија ће она 3) упоредно-религијско-истраживачку.
жена бити по васкрсењу мртвих? Сва ова питања нисмо ми из- Ми смо вам дали контуре само општег плана за све три
мислили. Оваква, и слична овима, питања су предмет интересо- области, по којем може и требало би свако по мери својих снага
вања рабина и данас. Може ли оваква религија, која придаје да изучи људско знање, које сведочи о божанској истини Хриш-
значаја само обредним и телесним радњама да засити душу, која ћанства.
је жедна Бога? Може ли човек у њој да пронађе смисао живота, А к о неко каже: ја и онако верујем у Христа, не треба ми
отвори своју душу и да осети живо општење са Богом ? ни научно, ни историјско, ни религијско објашњење Хришћанст-
Одговор треба сами да дате. Моје мишљење је да не ва,- рећи ћемо му следеће: или је вера твоја празна и уопште не
може. Онај ко упозна јудаизам схватиће његову духовну пустош. може да се назове вером, већ само признањем неких хладних и
Није случајно да се они који су одбацили Христа називају бого- неутралних истина, које немају односа према твоме животу; или
убицама. Они не само да су разапели Самог Оваплоћеног Бога, је уместо спољашњих доказа потребно имати много дубље уну-
они су самим тим убили у себи свако живо религијско осећање. трашње доказе, који се темеље не на спољашњем познању бо-
Заиста, одступивши од Живога Бога, они се данас клањају мрт- жанских дела већ на тајанственом искуству општења са Самим
вом талмудском богу, скоро као незнабошци. Богом. Многи Светитељи, иако нису поседовали знање из разних
Сличну духовну пустош налазимо и у исламу. Размислите области људске мудрости, већ су имали само чист ум и срце,
и сами, може ли се веровати религији, која човека приморава да се имали су то унутрашње општење са Богом? Међутим, да ли си
клања Богу, која призива на физичко истребљење свих који се не ти достигао такав духовни ниво?
слажу са Мухамедом - тобоже ради њихове користи - а која у бу- Насупрот томе, карактеристика нашег времена је велико
дућем животу обећава својим верним служитељима бездан телесних сиромаштво унутрашњег богопознања, али за утеху верницима
задовољстава, као што су обиље хране, мноштво жена, робова...? Господ у исто то наше време дарује (као никада раније) мноштво
Ово духовно сиромаштво јудаизма и ислама је последи- спољашњих доказа истинитости Хришћанства. -Није разумно
ца њиховог одбацивања Исуса Христа као Богочовека, и иску- занемаривати апологетику, јер то пре свега сведочи о религијској
пљења, које је Он донео својом смрћу на Крсту. Ова празнина се равнодушности. Наравно, спољашње знање није довољно само
посебно примећује у поређењу са богатством православног ду- по себи и никако не може да замени правилно надчулно познање
ховног руковођења. Вера у Христа даје верницима могућност Бога. Ипак, усрдно изучавање апологетике може да заинтересује
живог општења са Богом, кроз које они упознају људску душу и и припреми човека за ову важнију, чисто религијску делатност.
Самог Бога (онолико, колико се Он Сам открије) притом не При томе, између спољашњег и унутрашњег богопоз-
површно, не примитивно, већ дубоко и стварно. нања нема јасно одређене границе. Сетите се двојице Христових
Овим се наш кратки осврт на спољашње доказе о исти- ученика, којима се Он Сам јавио на дан Свога Васкрсења, док су
нитости хришћанске вере завршава, и ми смо се сасвим приб- ишли из Јерусалима у Емаус. Господ им није открио да је то Он
лижили граници унутрашњег богопознања. Област хришћанског одмах, већ им је само објаснио Писмо, које сведочи о Месији.
34 35
Али та, да тако кажемо, апологетска беседа, веома је дирнула
њихова срца.
ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Тек тада им њихов тајанствени Сапутник на недокучиии
начин отвара очи да познају Ко је Он, да сазнају истину о Њего
КАО ЈЕДИНА ИСТИНИТА
вом Васкрсењу, али све то без иједне изговорене речи. Управо го ХРИШЋАНСКА ЗАЈЕДНИЦА
унутрашње, тајанствено знање, које се не темељи на речима, ча
њих је најпотребније и непобитно, али обратите пажњу, да се до
њега не долази одмах, већ после извесног претходног спољашњег
изучавања Писма.
То је само пример правилног споја унутрашњег и спо-
љашњег богопознања.
Изучите спољашње доказе истинитости Христове вере.
Нека они загреју ваша срца и припреме их за унутрашње поз-
нање Бога срцем и општење са Њим.
Претпоставимо сада, да нас је изучавање апологетике
већ убедило у аутентичност и богонадахнутост Светог Писма. То
значи да су моралне заповести изнете у Библији заиста истинске
поуке, које је Бог дао човеку. Упркос томе, постоји више од сто-
тине хришћанских праваца који као да се сви базирају на истим
заповестима. Како је дошло до тога да се једно те исто Писмо ту-
мачи на толико начина?
Ради се о томе, да Божије заповести нису само скуп не-
каквих инструкција, које се могу применити у свим животним
околностима. Такво буквално схватање заповести је и довело
јеврејске старешине до губитка правилних духовних и моралних
оријентира, до лицемерног прикривања своје порочности и уну-
трашњег егоизма привидним спољашњим испуњењем одредби
закона. У стварности, како Псалмопевац говори: " Наредбе су
Господње праведне, веселе срце. Заповијест је Господња свијет
ла, просвјетљује очи" (Пс.18, 8). Другим речима, циљ свих за-
повести Божијег Закона је очишћење срца, али то се не може
постићи само спољашњим испуњењем конкретних ситних на-
редаба.
Са друге стране, духовно разумевање заповести не значи
њихово произвољно тумачење. Како да се нађе златна средина
36 37
између ситиичавих јудејских законитости и ширине моралних Показало се да је Јеванђеље, односно речи и дела Исуса
слобода, које се лукаво уводе позивајући се на речи у Писму да Христа, заиста записано златним словима на срцима ученика -
се човјек не оправдава дјелима закона, него вјером Исуса Христа првих чланова Христове Цркве. Међутим, прва књига Новог
(Гал. 2 , 1 6 ) ? Завета - Јеванђеље по Матеју - појавила се тек за осам година (а
Одговор на то питање је да се истинита вера не може према мишљењу већине историчара - за 30 година) после Вазне-
свести ни под једну књигу, па чак ни свештену. До доласка Меси- сења Исуса Христа. То је било време када се убрзано повећавао
је израиљски народ је добио законодавство, написано по Божан- број Хришћана, Црква је џостојала, али Писмо ј о ш није било
ском Откривењу, преко пророка Мојсија - Стари Завет. Про- написано. Затим је управо Црква у свим деловима света сакупи-
лази ј о ш неколико векова, и Сам Господ објављује преко про- ла ове од почетка познате књиге, које су уважавали сви њени
рока Јеремије, да ће Он Сам после доласка Месије дати онима чланови, и назвала их Нови Завет, одбацивши при томе лажне
који верују у Њега савршенији закон, најбољи од сваког писаног књиге. То је разлог, што од свих хришћанских заједница, које
закона: Ово је завјет што ћу учинити с домом Израиљевим себе називају црквама, треба пронаћи ону, која непрекидно чува
послије овијех дана, говори Господ: метнућу завјет свој у њих, и и преноси са колена на колено не само Свето Писмо, већ живо,
на срцу њихову написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити усмено и писмено Предање, живо духовно искуство. Да би се
народ (Јер. 31, 3 3 ) Затим наставља: јер ће ме знати сви од мал- сачувала књига писаних закона, требало би да је преписује неко
огадо великога (Јер. 31, 34). ко разуме језик и значење књиге. Исто тако, да би се пренео
Закон Новога Завета, записан у срцима и јесте управо то садржај Новог Завета, који Господ није писао на папиру, већ
богопознање, о коме смо ми већ у горњем тексту говорили. Оно урезивао у срца, требало би да га преносе из једног срца у друго
је потребно сваком Хришћанину, чак и оном који има темељно они људи који имају за то припремљено срце. Тако је велики
знање из наука и дубоку убеђеност у истинитост њених доказа о значај преношења живог црквеног Предања!
Христу. То унутрашње богопознање и општење са Богом пре- Поделе у Цркви су почеле прилично давно. Била су вре-
носи се не само писаним текстовима (речју) - Светим Писмом, мена када је у јересима и расколима учествовало јако пуно људи.
већ и живим Предањем. Чувар овог живог Предања је Црква, Али пролазило је време, понекад и читави векови, и Господ је
коју је Господ Исус Христос Сам основао на земљи од Својих јасно показивао где је Његова Црква, а где су заједнице које су
ученика и њихових наследника. отпале од Ње. Овакве заједнице су се духовно изопачавале, цепала
Шта више рећи ћемо још нешто: Црква, коју је Христос на мање делове и гасиле се, губећи своје следбенике. Скоро нијед-
основао је важнија од Светог Писма. Расудите сами. За време Свог на од њих није опстала до наших дана. Тако је било све до XI века,
живота на земљи Исус Христос није Сам написао Своје Јеванђел>е када се Западна Црква, која је прихватила нека догматска изо-
за успомену људима. Он није водио са собом секретара и запис- пачења, одвојила од Источне, а у суштини и од целокупне Васе-
ничара који би се бавио записивањем Јеванђеља. Судећи по свему, љенске Цркве. Ова подела није до дан данас превазиђена, и на-
Он чак није ни рекао Апостолима да касније запишу Јеванђсл.с. равно, ова догматска промена није могла да не остави трага на Ла-
Њега као да уопште није занимало, чак, ни питање да ли нско од тине који су отпали (односно на римокатолике, како они сами себе
Његових ученика уопште уме да шшге. А већ о оснивању Цркве називају). Њихов пут унутрашњег богопознања се никако не сла-
Он је директно говорио ученицима: Сазидаћу Цркву Своју. и врнта же са Предањем Ране Цркве, као ни са нашим православним Пре-
пакла иеће је надвладати (Мт. 16, 18). дањем; шта више, православни Оци га од давнина сматрају за
38 39
лажни пут, пут бесовске прелести. Најважнија заблуда латина је у
замени Живог Христа римским папом, кога они сматрају за не-
ШТА ЈЕ ТО
погрешивог чувара истине, изасланика Исуса на земљи, готово и
Његовим живим оваплоћењем.
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА?
Латинску цркву је у X V I веку потресао из основа про-
тестантски раскол. Протестанти су од самог почетка били поде-
љени на неколико великих група, које су се временом распале на
хиљаде мањих и даље се до данас уситњавају. Општа карактери-
стика свих протестантских праваца је у томе да они принципијел-
но одбацују целокупно црквено Предање, као тобожње људске
измишљотине и признају само Свето Писмо (и то у скраћеном
облику). Сама њихова расцепканост већ показује да ни једна од
ових заједница не може да се сматра Васељенском Христовом Дакле, Божије заповести се могу правилно разумети и
Црквом. Од православног црквеног Предања протестанти се раз- испуњавати само у Цркви Живога Бога, која учи човека личном
ликују тежњом према општем религијском упрошћавању, како општењу са Богом. Ово духовно искуство Цркве, као плод
богослужења, тако богословља, црквене побожности и схватања таквог богоопштења, записано је у многобројним делима духов-
духовног живота. них писаца, који су живели у разним историјским временима то-
Римокатолици и протестанти су велика већина свих, који ком постојања Цркве.
данас себе називају Хришћанима. Међутим, упознавши се са ог- Да би се дошло до новог открића у науци потребно је
ромном духовном ризницом Православља, најискренији од њих претходно да темељно познајемо знања целокупне науке у прак-
признају да је управо Православна Црква сачувала и умножила си. Потребно је знати, шта је у њој већ јасно утврђено, шта се
наслеђе ране Цркве у свој нуноти. Најчешће само људи најдубље претпоставља, а шта је потпуно неизвесно. Али, и то није дово-
духовне природе међу римокатолицима и протестантима прелазе љно. Сваки научник, да би дошао до било каквог открића треба
у Православље. Обрнуто, из Православља у римокатоличку и да поседује посебну сазнајну интуицију. Потребан је скок у об-
протестантску веру прелазе само они, који мало знају историју ласт ј о ш неистраженог, и он се дешава, као што мНоги научници
Цркве, њено учење и Предање и равнодушни су према њима. За признају, као сам од себе, као однекуд споља, као некакво от-
такве људе то је већ корак према директном безбожју, ка губитку кривење одозго.
живе хишћанске вере. А сада размислите сами, како да човек достигне и пре-
И ви, и ја требало би да останемо у чистоти Правосла- несе људима нешто важно из области духовног живота? Зато му
вне Цркве, једине духовне првонаследнице Цркве Апостола, Цр- је потребна чврста вера и повеће искуство у хришћанском жи-
кве Христа. Највећи проблем савремених православних Хриш- воту. Врхунац овог искуства треба да буде одређени морални
ћана је у томе што ми не дорастамо до висине свог Православља, ниво, посебна чистота срца, и љубав према Богу, испитана кроз
што наша срца остају ситничава и нечиста, неспремна да приме у многе напоре и невоље. Ово је исто тако неопходно учитељу
себе идеју Новог Завета, који се ипак у највећој пуноти сачувао духовности, као што је научнику неопходно образовање, а умет-
управо у Православљу. нику вештина заната. Међутим, то није довољно. Да би се објас-
40 41
ниле, а тим ире изрекле божанске истине потребно је посебно Обратите пажњу на чињеницу да је Господ Исус Хри-
деловање Духа Светога. стос учио, пре свега, управо о етици новога живота са Богом,
Већина учитеља Цркве су дуготрајним напором и нево- разјашњавајући до дубина и савршенства пре свега заповести већ
љама задобили духовно искуство и постали живи сасуди Духа дате људима, док је догмате, пророчанства и завете саопштио
Светога. Зато их Црква уважава не само као наставнике већ као само ученицима, који су већ почели да живе по Његовим заповес-
свете учитеље или Свете Оце. тима. Међу осталим својим поукама Спаситељ је рекао и ове
Дела Светих Отаца се могу поделити на следеће основне речи: Моја наука нијв моја, него Онога који ме је послао; Ако
групе: догматика, мистика, литургика и др. Дела, која откривају хоће ко вољу његову да твори, познаће да ли је ова наука од
веру Цркве у суштину Откривења, тј. учење о Богу: о Једном Богу Бога, или Ја сам од себе говорим (Јн. 7 , 1 6 - 1 7 ) .
у Три Лица, о Оваплоћењу Сина Божијег и тако даље, чине област Смисао ових речи се састоји у томе да се Божије запо-
богословља, и називају се догматика. Догмати су дати Цркви од вести могу правилно схватити једино кроз труд да живимо у скла-
давнина, још у Откривењу Старог и Новог Завета, али су се от- ду са њима. Православна аскетика управо сачињава ризницу
кривали и разјашњавали у току дуготрајног периода, често у току практичног духовног искуства хришћанског живота. Ово искуст-
борбе са искривљеним учењима и извитопереним тумачењима во није богато само по броју људи, који се труде да испуњавају
Светог Писма, односно јересима. заповести Божије, већ и по примерима оне моралне висине коју
У делима Светих Отаца такође важно место заузима су они достизали. Без изучавања и примене светоотачких аскет-
апологетика, на коју смо се кратко осврнули у овој глави. То је ских дела просто је немогуће правилно разумевање и испуњавање
објашњење истинитости Светог Писма Старог и Новог Завета и Божијих заповести.
откривање његовог значаја од стране учитеља Цркве, а у светло- Аскетска дела у Православној Цркви почињу још од
сти знања из историје, философије, као и природних наука нашег времена Самог Господа Исуса Христа и Његових Апостола. У
времена. Јеванђељу и у посланицама Светих Апостола већ су изложене ос-
Код Светих Отаца постоје и дела посвећена правосла- новне етичке поуке и оријентири. Затим се у периоду двадесе-
вном богослужењу, његовом смислу и значају, као и сами тек- товековне историје Цркве наставља са писањем аскетских дела,
стови молитава и црквених песама. Сва ова дела чине такозвана иако сви Оци говоре у њима о једним те истим јеванђелским
литургичка дела. заповестима, остајући у потпуној међусобној сагласности. Чини
Постоје и дела посвећена правилном духовном руково- нам се као да је већ доста да се говори о једном те истом, није ли
ђењу - пастирски радови. Мистичко богословље обухвата дела у време да се са тим прекине?
којима је записано, онолико колико је уопште могуће о томе пи- Међутим, ми у историји Цркве не наилазимо на овакав
сати, искуство живог богоопштења Светих Отаца, који су се удо- прекид. Не би ни требало да га буде, јер у разна времена у Цркву
стојили великих духовних откривења. долазе различити људи, са разним гресима и на различитом ду-
Предмет наше пажње је једна од централних тема свс- ховном нивоу. Црква на земљи постоји у овом свету и не може,
тоотачке баштине, а то је учење Цркве, које називамо аскетика. наравно, да буде изолована од шеговог утицаја. Какав је овај
Какав треба да је етички лик Хришћанина и како би он требало свет? Да ли поштује Христа, да ли је равнодушан према Њему
да се труди на очишћењу своје душе, поправљању свога карак или ратује против Њега? Од тога пуно зависе поуке Цркве сво-
тера и владања? јим чедима.
42 43
Осим тога, не живе сви Хришћани истим начином жи- ствари, не може ни да се пореди са речју Светитеља, које је Цр-
вота. У Цркви постоје деца, постоје младићи, постоје породични ква прославила у прошлости.
људи, а постоје и они, који су себе посветили чистом безбрачном Чак се ни Светитељ не би могао научити хришћанском
монашком животу. Заповести Божије су за све исте, и сви смо ми животу позивајући се само на ауторитет било ког учитеља. Наше
дужни да се трудимо да кроз њихово испуњавање стигнемо у даље излагање темељи се на светоотачком и личном искуству са
Царство Небеско. Али, конкретне поуке о духовном животу за циљем да допринесе вашем личном духовном искуству. Потру-
сва ова разна стања верника треба да буду различите. дите се и проверите. Уверите се сами колико су Свети Оци у
Напоменућемо, да су при томе нека аскетска дела Све- праву, како добро они знају људску душу. Уверивши се у томе
тих Отаца корисна и чак потребна за сваки пол, узраст или друш- следите њиховим саветима.
твени статус. Таква су многобројна дела Светог Јована Злато-
устог, Преподобног Авве Доротеја, Јована Лествичника, Нико-
дима Светогорца, Светог Тихона Задонског, Игњатија Брјанча-
нинова, Теофана Затворника. Њихова дела можемо с правом да
назовемо аскетском класиком. Такође, много тога корисног сви
могу наћи у многобројним аскетским списима Преподобног Ан-
тонија Великог, Макарија Египатског, Марка Подвижника и
других.
Најзад, неисцрпни извор духовних поука и примера
налазимо и у Житијима Светих, старечницима и отечницима,
који су и састављени са циљем да се покажу примери достојног
(а понекад и баш супротно - недостојног) хришћанског живота.
Примећено је да се верници највише интересују за поуке
оних духовних писаца који су недавно живели и, самим тим, и
боље разумели духовни свет савременог човека. Међу подвижни-
цима X I X века који су оставили аскетске поуке нашим савре-
меницима посебно би издвојили Светог Јована Шангајског, мит-
рополите Макарија Невског и Антонија Храповицког, архиепи-
скопа Никона Рождественског и Аверкија Таушова и епископа
Варнаву Бељајева.
Време у коме данас живимо поставило је пред све Хри-
шћане, посебно омладину, потпуно специфичне, раније непозна-
те услове. Зато и данас још није завршен разговор о аскетици, и
није више довољно понављати оно што су рекли Свети Подви-
жници. Потребна је жива, савремена реч, и она се чује у Цркви.
Друга ствар је што ауторитет савремених Отаца, по природи
ПРАВОСЛАВНО УЧЕЊЕ
О ЧОВЕКУ
М
и смо већ на примерима размотрили везу између погле-
да на свет и учења о моралу у религијама које призна-
ју мртве богове. Слична веза се види и у хришћанској
вери. Пре него што разјаснимо себи и прихватимо правила
благочестивог живота треба да познамо сами себе, шта је то чо-
век по учењу Светога Писма и Отаца Цркве.
Најкраће речено: човек је најузвишеније од свих створе-
них Божијих створења, саздано по слици и прилици Самога
Творца, са циљем што ближег блаженог општења са Њим и до-
брог, разумног управљања свим другим створењима. Али, при
томе треба имати на уму да је човек пало биће, које страда због
греха и склоно је греху, те због тога није сачувало одлике прво-
битно створеног човека. Човек још увек носи у себи Божију сли-
ку, али је она већ изобличена.
Покушаћемо у даљем тексту да нешто више кажемо о
томе.
49
дело или да дође до неког научног открића, другим речима, такво
БОЖИЈИ ЛИК дело које се темељи на некој његовој оригиналној замисли.
И ЊЕГОВА СЛИКА (ОБРАЗ) О овим двема особинама, које су карактеристичне само
за Бога и човека рећи ћемо нешто више. Наравно, овим се не
У ЧОВЕКУ исцрпљује појам Божије слике (образа) у човеку. Творац је чо-
веку доделио духовну разумну суштину, бесмртну душу налик на
Самога Бога Који је бесмртан. Човеку је дата слобода етичког
избора која је попут бесконачне Божије слободе, тј. дата му је
могућност да самостално изабере или пут служења Богу или пут
противљења Њему. Особине наше душе као што су, на пример,
њена непоновљивост у сваком човеку, њена слобода и бесмртност;
ум, способан за мишљење; чула, којима смо у стању да поимамо
Божију светост и лепоту - све су то наравно у суштини особине
Човек је створен по слици (образу) и прилици (подоби- Божијег образа (у човеку). Међутим, оне су својствене и другим
ју) Божијем. Овакво учење Божанског откривења (Пост. 1, 27) Божијим створењима, која знају за етику, а то су Анђели.
Свети Оци потврђују на основу свог духовног искуства. Ипак, власт над видљивим светом и способност ства-
Када изговарамо ове речи "слика" (образ) и "прилика" ралаштва су у искључивом домену човека. Анђелима није дато
(подобије) њихов буквални смисао указује на то да у човеку тре- да владају над светом или да стварају било шта самостално. О
ба да буде нешто, да тако кажемо, слично Богу. Свети Оци нам томе говори Свето Писмо: Нису ли сви они духови за служење,
управо указују на ову сличност. који се шаљу да служе онима који ће наслиједити спасење?
Пре свега они указују на царски положај човека у одно- (Јевр. 1, 14). У том смислу човек је, чак, по замисли Створи-
су на остала жива бића. Човек је саздан последњи и постављен да теља призван био на нешто више од њих.
влада по Божијој вољи над целокупним створеним светом, ко- Особине Божије слике (образа) које смо навели не ис-
ристећи на добро и разум и осећања. Сва преостала творевина, црпљују овај појам у потпуности. Нигде, ни у Библији, ни код
како жива тако и мртва, створена је да помаже човеку и користи Светих Отаца, нису изричито наведене те особине'. Постоји у
му. Одређене твари човек директно користи за свој живот, а човеку још нешто од те слике, што је потпуно за нас недокучиво.
угледајући се на друге достиже премудрост и благост свога Твор- Божија слика је човеку дата за сва времена и не може
ца. На тај начин целокупна творевина користи човеку за душу и му се одузети. Па, ипак, подобије (прилика), јединство човека са
тело, а сам човек је домаћин у Божијем свету налик на Самог Богом првобитно није било потпуно и савршено. Требало је да
Сведржитеља, Који и јесте у пуном и превасходном смислу Вла- човек слободно изабере пут ка Богу и да се сам потруди да Му
дика свих твари, укључујући и Анђеле и људе. се уподоби.
Друга важна особина Божије слике (образа) у човеку је Ова могућност развоја Божије слике (образа) у људској
способност за самостално стваралаштво, чак и склоност и тежња души према добру се и назива Божијим подобијем (приликом).
према њему. Редак је човек који апсолутно не жели да створи Слика је статични појам, а прилика динамични. Ако вам ово ни-
било какав предмет ради своје користи, било какво уметничко је баш сасвим јасно покушаћемо да објаснимо простијим речима.
4 Православна аскетика за младе (и почетнике)
50 51
Подобије (прилика) се разликује од слике као што се жетва раз- Јорданском је служио лав, коме је овај пустињак исцелио бо-
ликује од семена, као готов производ од материјала. Без семена лесну шапу.
неће ни бити рода, али род је нешто веће од самих семена. Тако За такве пустињаке прихваћен је назив преподобни, јер
и образ (слика) Божији јесте нешто што нам је дато од почетка су они, уподобивши се у свом животу Господу, васпоставили у
и неће се одузети, а подобије (прилика) је оно, што човек може себи подобије Божије. Ово уподобљавање нема граница: човек
да достигне, оно, чиме би могао да украси у себи првобитну слику може да се бесконачно уподобљава Богу, обожујући се или по-
путем врлинског живота. стајући причасник Божанске природе (2. Петр. 1, 4 ) . Можете ли
Међутим, први људи у Рају су изабрали пут непослуша- да замислите тако нешто: човек, који је ограничен по природи и
ња Богу, и задуго је заборављено о прилици Божијој. А слика при том грешан добија могућност да се сједини по благодати са
Божија у човеку се, иако није ишчезла, изобличила до непрепоз- Безграничним и Најсветијим Богом? А управо у томе се и сас-
натљивости. Особине Божије слике још ништа не говоре о вред- тоји смисао човековог живота. И Светитељи су га достигли.
ности човека, све оне се могу окренути на зло, у неподобна дела. Многи од њих су живо осећали ово јединство са Богом, и уко-
Тако се и десило. лико ми до сада не осећамо ово јединство, ипак треба да памти-
Власт човека над светом је постала борба са Божијом мо шта је циљ за који смо створени, и да му тежимо путем који
творевином, коју човек скрнави и уништава. Човеков ум, који је нам је указао Христос и Његови Свети.
способан да достигне духовне висине и општи са Творцем, почео
је да општи са палим ангелима и успео је да од њих научи много
ружног. Стваралачке способности су злоупотребљене на мно-
штво научних достигнућа у области науке, технике и културе,
који служе злу.
До те мере је у нама помрачена и изобличена слика Бо-
жија. Али Господ Исус Христос је, пострадавши за нас, вас-
поставио ту слику за целокупно човечанство у целини. И сваки од
нас има ову могућност да вером у Христа и благодаћу Духа
Светога васпостави ову слику. Ми имамо могућност да примимо
ллодове нашег искупљења, да васпоставимо помрачену слику и
повратимо Божију прилику, коју смо изгубили.
Православна Црква зна мноштво примера како се то
постиже. Такви су сви наши Светитељи. Гледајући њихова жи-
тија ми можемо да видимо шта је то човек који је Христом об-
новљен. Он не само да избегава сваки грех већ задобија и особине
које је имао Адам до пада.
Можемо узети за пример руске чудотворце Сергеја Ра-
доњешког и Серафима Саровског, који су достигли такву чисто-
ту срца, да су их слушали дивљи медведи. Светом Герасиму
53
ДУХ, ДУША И ТЕЛО из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне живот
ње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако. (Пост.
1, 24). Другим речима, по Божијем Промислу и наредби из
земље су настале душе и тела животиња у њиховом тајанственом
споју.
И искуство и наука пам говоре, да у сваком телу посто-
ји нешто што је више од тога тела. На пример, уколико правил-
ним редоследом поређамо све молекуле из којих се састоји жива
ћелија, добићемо мртву ћелију. Нема живота без жеље живог
бића да живи и његовог понашања у складу са тим. Чак и амеба
Говорећи о образу и подобију Божијем, ми покушавамо покушава да исплива у ону воду која јој више одговара. Слично
да судимо о човеку по његовом Творцу. Може се човек иосма- томе и све друге биљке и животиње нису равнодушне према чи-
трати и другачије: са тачке гледишта његове сопствене природе. њеници свог постојања, и теже, онолико колико је у њиховој
И такав приступ такође постоји у Светом Писму. могућности да буду у што бољим за њих условима, а да нзбегну
Човек се састоји од душе и тела. Њега је Творац ство- лошије.
рио да буде на граници између видиве и невидиве, материјалне и У томе се испољава некаква животна снага, к.оја је сво-
нематеријалне природе, с обзиром на то да он у нечему личи на јствена свим живим бићима и не може се осетити и измерити. Та
човека, а у нечему на Анђела. Наше тело је потпуно матери- иста снага се испољава у тежњи сваког живог бића да репроцуку-
јално, и било је створено од земље, као што су од земље ство- је потомство слично себи.. Не ради се о особини екупа молекула
рене и све друге животиње по врстама. (Овде треба да напомен- жжвих организама. Она је нешто више, и у суштини недокутева.
емо да ове речи имају управо директан научни значај. Теорија У Светом Писму се често једна уместо друте користс речи "ду-
постанка човека од мајмуна није јасна чак ни онима који су је ша'' и "живот". Осим тога, високоразвијене животиње испоља-
сами измислили. А историја трагања за разним "мајмуно-људи- вају и неке умне способности, и осећања, и жеље, и особине кара-
ма" представља нешто најсрамније до сада у науци - колико је ту ктера: лисица је лукава, пас је веран, магарац је тврдоглав. мачка
само било фалсификата, натегнутих објашњења, разуздане фан- је умиљата, вук је зао, док је зец нлашљив. То знају чж и малз
тазије уметника и других присталица ове богоборачке идеје!). деца. Можемо чак и међу кучићима и мачкама да посматрамо
Човеково тело има сличности са телом животиња, али различите "црте карактера" као иразличите умне сиособности.
то никако не значи да је оно настало или створено од тела било Све то, почевши од обичне животие снаге, ивстинкта за
које животиње. То једино значи да по свом телу човек припада самоодржање и тежње према репродукцији до карактера живо-
свету живих бића. тиње, особине су живих бића, које се не могу свести на биохеми-
Посебним удахнућем (Божијим) у човека је удахнута и јске процесе њиховог организма и одиосе се на душевжи живот
душа, што значи да је човек нешто више од његовог тела. А животиња. Душа животиња је у суштини нешто недокучнво -
имају ли животиње душу? ј о ш једном ћемо то ионовити, међутим, ми знамо да су све осо-
Да. О томе говори и Свето Писмо и свакодневно искус- бдае душевдости животиње својсгвене и човеку, јер је и он живо
тво. У Светом Писму пише: Потомрече Бог: нека земља пусти биће, које је исти Творац створио од земље.
54 55
Али, природно је да је душа човека нешто вишс од и да своје намере пореди са њом, да ли су исправне или неис-
душе животиња. Она није створена од земље, већ ју је Бог ио правне, добре или лоше.
себно удахнуо у тело приликом стварања. Зато она и јестс у Као што се тело животиње квалитативно разликује од
стању да узме лик и подобије Божије. људског, тако се и душа животиње квалитативно разликује од
Велика и непремостива разлика између душе човека и људске. Реч "квалитативно" у оба случаја означава исто: човек
душе животиње је пре свега у њиховим заједничким карактсрис поседује нешто посебно, док животиња не.
тикама: разуму, осећањима, намерама. На сличан начин постоји И управо ту главну, квалитативну разлику људске душе
непремостива и квалитативна разлика у погледу тела човека и од животињске, ту вишу страну људске душе коју животиње
животиње, иако постоји и извесна сличност. уопште не поседују обично називамо духом. Дух је неуништив
Животиње су у стању да „схватају", а човек је способан религијско праначело који живи у човеку. У духу човек познаје
и да мисли. На пример, мајмун је у стању да разликује две банане свог бога (истинитог Бога или лажног бога), у духу му се клања,
од три, али уколико нема пред собом банане није у стању да се духом решава питање о смислу и циљу свога живота. Сва ова
бави аритметиком и схвати појам броја, сабирајући један и два у питања животиње никада не постављају себи.
мислима. Број два постоји за њега само у случају да пред собом Ми смо већ говорили о томе да не постоје потпуно нере-
види те банане или поморанџе. Човек је у стању да барата ап- лигиозни људи. Сваки атеиста верује да Бога нема, верује у ве-
страктним појмовима. лику стваралачку снагу материје, клања се твари уместо Творцу,
Животиње имају способност да једна са другом комуни- али он заиста духом својим верује у то, клања се томе и посвећује
цирају звуцима и знацима. Али, с озбзиром на то да не знају да понекад својој вери многе године живота. Да, ма како чудно,
мисле апстрактно, оне нису у стању да граматички исправно сло- управо овој "вери у неверје", управо овом "богу који није Бог"
же своје речи. Та способност дата је само човеку. Зато за жи- се приносе многе и вредне жртве, специфичан духовни живот,
вотиње још кажемо да не поседују говор, али не у смислу да оне али то је живот духа, а не животињске душе.
немају свој језик, већ да су неспособне да изражавају своје мисли Светом осећању Божанског у људском духу директно је
посебним речима. потчињена савест, која диктира човеку шта је у складу са вољом
Приметићемо да је тело човека тако прилагођено да у Божијом и шта треба учинити, а шта није и забрањено је. Често
њему може да живи душа која мисли и може да се изражава је савест у стању да управља људским поступцима,'а још чешће
речима. У људском мозгу постоје говорни центри, док су вилице она даје оцену наших поступака после њиховог извршења и, или
идеално подешене за разговетан говор. Сложена структура уну- их одобрава, теши нас, или нас, напротив, немилосрдно укорава
трашњег ува омогућава човеку да држи равнотежу на две ноге, а својим прекорима.
структура руке је таква да омогућава прецизне радове. Све су то На тај начин за човека је савест унутрашњи извор спо-
изузетне способности искључиво људског тела. љашње власти: и законодавне, и извршне, и посебно судске. По-
Међутим, основна разлика душе човека и животиње је у мало је необична та парадоксална дефиниција "унутрашњи извор
квалитету. Људска душа је етичка твар, која је способна не само спољашње власти". Ви ћете сигурно поставити питање: па шта је
да размишља и говори, већ да се мислено преноси у област реал- савест: наш унутрашњи духовни орган или некакав спољашњи?
ности натчулног мишљења. Људска душа је способна да позна У духу човека, као у нечем најузвишенијем у њему, већ
свога Творца, способна да општи са Њим, да схвата Његову вољу се отварају врата у свет који је изнад овог земаљског. Ствар је
57 75 57
слободе ичбора евакога човека на коју страну ће их отворити: илн
према Богу или према ђаволу. Од овога избора ће зависити и глас
ТРИ МОЋИ ДУШЕ
савести. Он ће за нас бити спољашњи, који произилази од нашег
бога (истинског или лажног). Мада је у одређеној мери он и у
нашој власти. Као што се глас транзистора може утишати и
може појачати, то се исто може учинити и са гласом савести у
духу. То је објашњење како је савест унутрашњи извор спо-
љашње власти, односно спољашњи глас, на који смо сами
способни да утичемо.
Губећи додир са духовним искуством, човек све више
престаје да личи на човека. Ако он престаје да се руководи са- Схвативши сада, шта је то људски дух, већ ћемо лакше
вешћу и за њега више не постоји ништа свето, за таквог човека схватити и састав нижег дела - наше душе. Овај нижи део душе,
кажу да се понаша као скот, као звер, односно да подсећа на или душа као таква, поседује све оно, што у зачетцима поседују
животињу. Такав човек губи и своју непоновљиву личност. При више животиње и што ј о ш увек остаје, чак, и код потпуно
томе он је у стању да сачува душевне особине, као што су мисли, бездушних, несавесних људи.
осећања, жеље, које су својствене и животињама. Када би дух Издвајамо три моћи душе: разум, осећања и вољу, или -
могао у потпуности да одумре у њему добили би нову врсту мисли, проживљавања и жеље. У сва три аспекта људска душа
двоноге животиње. превазилази животињску душу, која је створена од земље: пред-
мети наших мисли, осећања и тежњи надилазе земаљске ствари.
Практично све мислене способности животиња се прове-
равају и развијају са материјалним стимулисањем: животиња као
награду за оно што је схватила треба да прими храну, и када се
засити више се неће трудити ништа да схвати.
На сличан начин и осећања животиаа су условљена спо-
љашњим реакцијама: ако је човек добар према псу, он ће му бити
веран, ако је мачки топло на пећи, она ће да преде од задовољства,
птице су радосне када се у пролеће враћају у своја гнезда и добија-
ју птиће, па славе Бога својим песмама, али сви они нису свесни
тога што раде. Најзад, и жеље животиња се могу свести практично
у целини на телесне потребе. Дешава се, наравно да се оне играју,
али и игра је код њих само телесно задовољство.
Такав је душевни живот животиња. Може ли се сврха
људске душе ограничити само на овакве манафестације? Или је
њој потребно иешто више?
58
ПОЈАМ СТРАСТИ могу излечити само нашим напором. Развивши се у души човека
оне га понекад доводе до потпуног губитка људског лика.
Просечан огреховљени човек представља стрециште
разних страсти. Обративши се ка Христу, он до одређеног степе-
на превазилази окамењену безосећајност - искључиво деловањем
Божије благодати. Касније духовни живот Х р и ш ћ а т ш а пред-
ставља борбу и са другим страстима, чији је крај очишћење срца,
васпостављање Божијег Лика, правилног односа између духа,
душе и тела. А најважније је да се човек враћа на правилан однос
према Богу у Христу Исусу и у Духу Светом.
До страдања долази зато што неке душевне и телесне
Страсно стање је у суштини непрекидно и бескорисно
снаге претендују на командну улогу над духом човека и преузи-
страдање-. Реч "страст" има исти корен као и реч "страдање". И
мају је. На пример, потреба за храном излази из оквира разу-
мучење страшћу може да пређе са човеком у вечност, ако он не
мног, и у многоме поробљава човека, терајући га да се стално
стигне да се до смрти искрено покаје.
брине о количини и квалитету хране. У том случају кажу да је
човек роб страсти стомакоугађања. То је једна од најтипичнијих Насупрот томе, слобода од страсти се на језику Јеван-
телесних страсти. Друге телесне страсти су на пример: лењост, ђеља зове блаженство, што значи одсуство греховног страдања.
пијанство, пушење, зависност од наркотика, блудна страст (у На пример, сиромашни духом и они који плачу, ослобођени су
њеном грубом облику). Другим речима, телесне страсти су изо- од страсти окамењене безосећајности, милостиви - од среброљу-
пачено развијене телесне потребе. Њихове последице су врло бља, кротки и миротворци - од гнева. Све њих Спаситељ у
често телесне немоћи и болести. То је и праведно. Тело је створено Јеванђељу назива блаженима. И то блаженство наравно прелази
да буде потчињено духу. Када оно жели да управља човеком само са нама у вечност.
себе обогаљује.
Душевне страсти као што су таштина, самоугађање, за-
вист, гнев, празнословље истанчаније су, многобројније и опас-
није... Среброљубље и блудна страст су негде између телесне и
душевне страсти, тачније - то су и телесне и душевне страсти.
На крају, постоје и духовне страсти које су најгоре и
најтеже их је искоренити. Оне се своде на две. За људе који не
живе духовним животом то је окамењена безосећајност или оба-
мрлост духа. А онима који покушавају да духовно живе прети
још већа опасност у коју је ђаво упао - то је гордост, која се
узноси не само над људима него и над Самим Богом.
Са својим телесним и душевним страстима људи поку-
шавају да се боре мање или више успешно. Духовне страсти се не
65
Наравно, као да је много тешко "снимити стање" туђе напада болести, одједном се испоставља да му је страшно да
душе! Али, размисли сам, може ли се - проживевши живот не умире са својим духовним теретом. Тешко да га уопште савест и
размишљајући о Богу, о савести, о суду после смрти - научити мучи, насупрот томе, он искрено сматра, да је проживео живот
љубави према Богу, непрестано Му се молити, више волети заиста достојно. Притом, он чак може да памти и неке старе гре-
Његову свету вољу и Његову близину, него ли све светско, што хе, али му уопште није због њих непријатно. Он остаје сам, са
нас окружава и за шта смо везани? - Наравно да не. Али, са својом "праведношћу" пред лицем смрти. И наравно, не може да
друге стране, шта је потребно души која је прешла у вечност издржи. Запитаћеш се: каква је то душа? Никаква. Ни о чему не
осим ове љубави према Богу и блискости према Њему? У мисли, мало шта осећа, ништа неће. Телу је још потребно да
Царству Небеском нема земаљских послова и разонода, тамо не пије, једе и дише, а души није ништа потребно, осим да понекад
једу, не пију, не забављају се. Небески становници стоје пред одагна самртну тугу. У мери у којој се приближава крај и губи
Господом, славе Га и моле Му се. Шта треба да ради тамо душа, свест та туга може да пређе у самртни ужас. Умирући прича
која је чврсто била везана за све земаљско, и која није нашла неповезано, понекад види привиђења, понекад и бесно виче - али
извор свог живота у Богу? Она ни у Рају неће наћи свој живот у не само од бола. Уосталом, такве ствари се тешко могу испри-
Њему, а земаљски предмети које је волела и била им привржена, чати речима, потребно је да Хришћанин види тако нешто својим
неће јој бити доступни. Она ће лицем остати окренута земљи, а очима. Ко је тако нешто видео, тај више нема шта да пита, са
Богу - леђима. Шта њу чека у том случају, осим вечног незадово- страхом се присећа смрти и моли се за хришћанску кончину.
љства и удаљености од Божијег Лица? Зар то само по себи није И Господ ће дати да видиш лично и оне који тако умиру.
већ вечна мука? Једноставна и свакодневна смрт душе која није Хришћанин се и смрти приближава без унинија. Он има о чему да
себе посветила Богу, смрт без смртних грехова и преступа. Али, размишља, има шта да чека и има за шта да се моли. Његово срце
ти ћеш опет можда рећи: то је лепо философско расуђивање, али се све више испуњава дубоким тајним садржајем, кога ми који смо
како то видети својим очима? тренутно здрави, не можемо да разумемо, јер су то тајне горњег
Можда ћеш имати прилику, као и многи други људи, да света. Не обазирући се на предсмртне болести Хришћанин и сам
у дужем периоду посматраш како се смрт приближава човеку тренутак смрти дочекује спокојно, са неком чак надземаљском
који није у вери или који мало верује, као и истинском Хриш- радошћу, која се понекад може видети на лицу преминулог. Таква
ћанину, и да упоредиш. Тада ћеш сам схватити како је тешка душа је у часу смрти жива, ми то јасно видимо и осећамо.
смрт човека који није у вери. Још дуго до самртног часа таквог Није ли то разлог што многи почињу да се пажљивије
човека обузима дубоко униније, душа се испуњава празнином. односе према вери тек када им се догоди да буду присутни при
Уосталом, она је и раније била испуњена празнином, само се то нечијем самртном часу. Требало би да се о свему томе замислимо
није примећивало. Истински смисао и значај земаљских остраш- већ сада, јер и ми ћемо морати да умремо, притом је неизвесно,
ћености се види тек пред гробом. Такав старац се ни са чим не када ће нас Господ позвати на Свој суд. Он нам за сада даје снаге,
може утешити, ни са чим се не може одагнати његова самртна и здравље, и могућност да Га упознамо, и слободу избора
туга. Ништа му више овде на земљи не треба, ништа му више животног пута. Дата нам је могућност и да грешимо, уколико и
није занимљиво. У души умире све земаљско, а небеско се није то желимо.
још ни зачело. Такав човек више не жели да живи, и понекад сам Али, једнога дана ће наступити моменат, када ће свим
призива смрт, а када се она сасвим приближи приликом наредног нашим животним вересијама доћи крај и када ћемо морати да
76
положимо рачун како смо се са њима користили, и то не главом,
већ бесмртном душом.
ОБРАЋЕЊЕ
Ове речи за тебе, вероватно, нису ништа ново. Нажа-
лост, мало је оних који знајући за ову непролазну истину - о ХРИСТУ
нашој вечној одговорности за земаљски живот - већ сада своје
понашање управљају према томе. Греховност наше пале природе
нас спречава да задобијемо живу веру, делатну, дубљу од обичног
књишког знања. Овде нам у помоћ притиче Сам Господ.
О ТАЈАНСТВЕНОМ ПОЗНАЊУ БОГА
М
а како да је човек васпитан од детињства - у хришћанској
побожности или у потпуном безбожју - уколико он сада
исповеда да је Хришћанин и хришћанско име је за њега
најважније на свету, то значи да је некада у његовом животу
морао постојати неки преломни моменат. У том моменту је вера
неодољивом силом ушла у његово срце, постала део њега, глав-
на карактеристика његове личности. Тај моменат је поделио ње-
гов животни пут на два дела. Такав преврат у души уобичајено се
назива обраћењем. Понекад обраћење у веру може да буде после-
дица неколико неповезаних догађаја, који су се урезали у душу,
сваки у своје време.
Најважније је схватити да човек не постаје верник зато
што су га томе дуго учили и он је једноставно научио низ лекција
о вери. Све то учење је само допринело томеда се у једном момен-
ту вера пробуди у његовом срцу и да постане његова лична. Де-
шава се да младићи и девојке, који су од детињства учени вери од-
бацују своју веру, и то одједном, из непознатих разлога. Нажалост,
таквих случајева је више, него обраћења Христу у том узрасту.
Уколико је одбацивање Бога човекизвршио сам, својом
слободном вољом (гордо видећи у томе одбацивању вере своју
самосталност, која је у стварности жалосна и смешна), такав чо-
век се не може обратити Христу својим снагама. Да би се то
догодило потребно је посебно деловање благодати Божије. Исус
Христос сведочи: Нико не може доћи к Мени ако му не буде дано
од Оца Мојега (Јов. 6, 65) А воља Оца Небеског је у томе, да
80 81
сваки који види Сина и вјерује у Њега има живот вјечни (Јн. 6, Све у свему, немогуће је објаснити зашто се неки људи
40), односно да нико од грешника не остане у незнању Бога и у обрате Богу, а већина се ипак не обрати. Међу онима који су се
неверју, већ да се врати безбожник са свога пута и буде жив обратили неки су преживели невоље, а има и таквих који на први
(Јевр. 33, 11). поглед сасвим добро живе. Постоје и они који из здравствених
Уколико нас Бог тражи (јер Он увек делује у складу са разлога или младалачког незнања нису знали за Бога, а има и
Својом вољом), зашто Он онда не налази свакога? Зато што оних који су, да тако кажемо, гутали живот пуним плућима. Чес-
људи сами беже од Њега, затварају од Њега своја срца, не дају то има и међу необраћенима људи, који су дивни по душевним
Му да посети Њихова срца благодаћу, постају неспособни да је особинама, али савршено глуви и тупи духовно. Како то објасни-
осете. Али свакоме ко жели да прими благодат, ко се искрено ти? Никако. То је тајна слободе наше воље.
моли за то, она се и даје. Неизвесно је да ли су људи који су се обратили Богу
Тако се сада и пред вама, који стојите на прагу ступања били споља здрави или болесни, успешни или несрећни, али је
у свет одраслих, када људска личност треба коначно да се форми- једно поуздано, сви су они били дубоко несрећни изнутра. Све-
ра, поставља главно питање: да ли нам је потребан Христос и ве- једно да ли су имали много или мало земаљских вредности и
ра у Њега? Сада, нехотице се окренувши уназад, ви ћете се сети- земаљских послова - сви су они страдали и тражили друге врсте
ти свих својих дечијих утисака везаних за цркву, молитву, духов- вредности. Бог им је у кратком периоду дао да увиде будуће бла-
не књиге за децу. На све то данас гледате другим очима. Још се женство, дао им могућност да Га само делимично осете. Они,
не зна да ли ћете и даље ићи у цркву и молити се или не, али је који су схватили вредност таквог дара, почели су да сс труде да га
јасно само једно, да тако, како сте ви радили раније сада више задобију.
нећете моћи. Духовни живот постаје другачији. Као да поново Хтели бисмо да верујемо, да уколико је наш читалац већ
треба да стекнемо веру. стигао до ове стране, да он већ поседује овакво искуство, или да
У првој глави смо говорили како да тражимо спољашња се бар не задовољава чисто световним благостањем. Тада ће он
објективна објашњења о вери. Тамо смо говорили и да споља- схватити о чему ћемо даље говорити. Дошли смо до најдубљих и
шњи докази без унутрашњег богопознања дефинитивно нису најсветијих људких проживљавања. Немогуће је описати Божан-
довољни за стицање вере. Спољашњи докази су дати многима, ску посету човеку, који се после тога обратио Христу. Овај
али они не убеде баш многе. Потребно је унутрашње сведочан- недокучиви и дубоко лични духовни догађај се за свакога човека
ство. Истовремено, оно се не може добити самостално, то је све- одвија на различит начин. Али, требало би нешто рећи и о самој
дочење Самога Бога. Шта би ту требало да се учини? тој чињеници и њеној улози у целокупном хришћанском животу,
Најкраће речено, треба припремити своје срце за до- као и о неким општим цртама таквог мистичног искуства.
лазак ове посебне Божанске посете. За то се треба уздићи изнад То се догађа на различите начине, у сну или на јави, по-
световних послова, забава и задовољстава, као и над обичним некад на граници живота и смрти, али чешће у обичним услови-
малограђанским разонодама. Неким људима у томе помаже сам ма. Божанска посета при обраћењу најчешће не лишава човека
Господ, смирујући их разним невољама, да би они, одвојивши се свести о животу на земљи; он и даље види свет који га окружује
од земље, погледали на Небо. Нажалост овај начин се не може скоро као и увек, али је прилично равнодушан према њему.
на свакога применити. Постоје људи који, ма колико их одвајали Обично се на јави не виде никаква виђења, не чују гласо-
од земаљског, они му све више теже. ви и не осећају мириси, али дух човека се изненада просветљује.
6 Православна аскетика за младс (и почстникс)
82 83
Повод за то може бити неки спољашњи утицај: присуство у хра- једне стране осећа огромну грижу савести, своју моралну нечи-
му, ватрена молитва у некој невољи, читање неке духовне књиге, стоту и недоличност, а у исто то време осећа потпуно јасно ми-
дивљење природи у самоћи, слушање духовне музике и сл. Међу- лост Божију, Божију љубав према себи - таквом одвратном
тим, само проживљавање може бити сасвим различито од утиска, грешнику. За нас представља тајну и како се могу спојити ова два
који му је послужио за повод. осећања, која као да се узајамно искључују. Уосталом, то је иста
Просвећење се састоји у томе да неки предмет наше ве- та тајна Искупљења, али као да је сагледана са друге, људске
ре: стварање света од Бога, Ваплоћење, смрт и Васкрсење Хри- стране.
ста, бесмртност душе и њен удео у вечности, - од сазнања умом Дешава се да у сновима човек види неку посебну свет-
или књишког знања одједном постаје потпуно несумњиво лични лост, или му се јаве неки од Светитеља, Мајка Божија или чак
доживљај, чињеница личног духовног искуства, стварнијег за Сам Господ. Често се понавља историја путника из Емауса: Бо-
човека, него што су његови осећаји у датом моменту. Ти одјед-
жански посетилац се прихвата под другим именом, као нека друга
ном схваташ, на пример, да је Христос ваистину васкрсао, као да
личност, али касније откривши Себе, без иједне речи испуњава
је Он стајао пред тобом, као пред Томом, иако, понављам, ниси
душу неизмерним умилењем и истога часа одлази, не остављајући
имао виђење. Ти се не налазиш на Небу, већ на земљи и у нор-
чак ни у сећању неку мислену представу о себи. Човек се буди у
малном стању свести, али чињеница Васкрсења је за тебе у том
сузама, говорећи: „Па то си Ти био!", макар ни самом себи не
моменту реалнија, него то што ти рецимо стојиш сада у цркви на
васкршњој служби. могао да опише, чак, ни спољашњи изглед Посетиоца.
Немогуће је објаснити како ти то знаш. Ако си већ
доживео сетићеш се, ако ниси сазнаћеш касније. Тај доживљај је
скоро увек повезан са Христовим Крстом и Васкрсењем, макар
то било и индиректно. Обичним логичким расуђивањем се не
може објаснити тајна нашег Искупљења. По људској логици у
смрти Божијег Сина за грехе људи нема ни милости, ни правед-
ности. Према њој грешници не вреде крви Ваплоћеног Бога, они
су вредни своје смрти - и нека умру. По истој тој логици Отац
Небески поступа сурово, шаљући Свога Сина на Крст. Али нека
твоју веру не збуњују ове логичке и неизбежне сумње. Тајна
Крста се не може појмити умом, она се може само проживети
посебним духовним искуством. То се и дешава у моменту духов-
ног обраћења. Зато ми и кажемо да се човек обраћа управо
Христу, а не Богу уопште. Он је умро за мене и васкрсао да бих
и ја васкрсао, за хладан ум ове речи су ледене. А за срце у том
моменту... о, то нису просто речи!
Стање такве узнесености, отворености духа може се нај-
краће и врло условно објаснити са две карактеристике. Човек са
85
лима шибао своју душу само да се сагласи са мојом жељом да иде
ОБРАЋЕЊЕ за Тобом! Она се противила, одрицала, правдала... Бојала се
БЛАЖЕНОГ АВГУСТИНА више од саме смрти да ће је избацити из колотечине уобичајеног
живота, у коме је изнемогла до краја...
Бацам се према Алимпију и у смућењу ума вапим из свег
гласа: "Шта је то са нама? Јеси ли чуо? И неуки славе Царство
Небеско, а ја и ти се са нашим бездушним учењем ваљамо у
телесној нечистоти !..."
Устрепталог срца полетео сам у башту, желећи да будем
сам до краја у жестоком окршају, у коме сам се ухватио сам са
собом у коштац... Био сам безуман да би ми се просветлио разум,
умирао сам да би живео; знао сам у каквом сам злу огрезао, и
Ради објашњења свега горе наведеног саслушаћемо при- нисам знао какво ми је благо припремљено... Моја душа је немо
чу Блаженог Августина о његовом обраћењу, коју он подробно вапијала... због тога што раније нисам чезнуо да будем са Тобом,
описује у својој познатој књизи "Исповести". Господе...
Блажени Августин се родио 354. године, од детињства је Дубоко размишљање извукло ме је из тајни бездана, та-
био упознат са хришћанском вером, али је био васпитаван и до- ко да сам " пред очима срца мога" видео сву своју ругобу. Из буре
био образовање као незнабожац. Страствено се предавао многим у мени избио је поток суза... Више ни не памтим како сам пао
световним забавама, али је, ипак, поседујући дубок ум и ватрено под некакву смокву и дао на вољу сузама да теку: а оне су лиле
срце, трагао за истинском мудрошћу и смислом живота. Једно потоцима из мојих очију - била је то жртва угодна Теби..." Го-
време се налазио под утицајем учења јеретика - манихејаца, али споде, докле ће трајати Твој гнев! Не помињи више наше старе
је ускоро почео да схвата њихове заблуде. Тада се срео са Светим грехове!" Осећао сам да сам поробљен њима, и јадао сам се и
Амвросијем, епископом Медиоланским, и много тога је научио вапио:"... Зашто ме не узмеш одмах? Зашто ме не погубиш због
из његових проповеди. Августин је већ умом и срцем осећао да је моје гнусобе?"
Христово учење истинито, али је још био чврсто везан са старим, Тако сам говорио и плакао у горкој скрушености срца.
световним животом. И ево чујем глас из суседне куће, не знам да ли дечака или де-
Једном приликом је неки познаник испричао Августину војчице, који често понавља исте речи: "Узми, читај! Узми,
и његовом другу Алимпију о животу и подвижништву тада читај!"... Нигде нисам имао прилику то да чујем. Подигао сам
недавно преминулог египатског пустињака Антонија, кога Света се, угушивши јецање, тумачећи ове речи као Божију поруку ме-
Црква назива Великим и уважава као оснивача египатског мона- ни лично: отвори књигу и читај прву главу, коју отвориш.. Уз-
штва. Прича је оставила на другове велики утисак. Ево шта о буђен, поново сам отворио оно место, где сам некада... одба-
својим даљим проживљавањима пише блажени Августин, об- цивши све, оставио апостолске Посланице. Зграбио сам их, отво-
раћајући се Господу: "Све време док сам слушао причу био сам рио и у тишини прочитао прву главу коју сам угледао: Да ходи-
ван себе од стида који је почео да ме сажиже и мучи. Разговор се мо иоштено као по дану: не у пировању и пијанству, ие у раз-
завршио... Шта све нисам себи приговорио! Каквим сам све мис- врату и бестидности, не у свађи и завистг, него се обуците у
86 87
одбацити и заборавити у једном трену. Није ли ти страшна и сама Дођи, ако некада будеш имао могућност у капелицу бла-
помисао на то? жене Ксеније у Петербургу на Смољенском гробљу. Боље рад-
Рецимо, да не обраћамо пажњу на одрасле, они су већ ним даном и пре отварања, док још нема ни буке, ни реда испред
навикли, преживеће, није им први иут. Али, зар је вредно од сво- места за паљење свећа. Посматрај људе које ћеш тамо затећи.
је душе сасећи толико добрих утисака, изгубити поверење мало- Вероватно ћеш тамо срести исту такву Герду, која се бори за
бројних, али блиских и вредних дружења, у замену за пријатељ- неку душу туђу по духу, а блиску по крви. Јака је њена молитва,
ство са људима празним и потпуно теби страним? и ј о ш јача молитва блажене Ксеније, али хоће ли оне заједно
Присети се случајева када је твоја још дечија молитва растопити ледену санту у нечијем срцу - не знам...
била услишена. Присети се, како ти је Господ помагао испуњава- Како је лако сломити, упропастити било коју ствар -
јући и дечије, неозбиљне молбе. Како је светло било на души и увек је л а к т е него направити је. А још је много лакше оскрна-
у цркви! Па ти си осећао да је Бог увек поред тебе и чује те, да вити, испрљати сопствену душу. Како је тешко после довести је
ће ти Он увек помоћи у тешком тренутку. А како ће изгледати у пређашње стање!
када све ово изгубиш? Сећаш ли се Андерсенове приче о снежној Ако ти ово што смо рекли падне на ј о ш живо, топло
краљици? Није она написана само ради деце. Написана је и за срце, молим те помоли се Господу и тражи да ти Он помогне да
оне одрасле, којима се већ забио стаклић ђаволског огледала и у га сачуваш да остане такво, да га Он научи да воли, и буде одано,
срце, и у око, који су већ били у царству леда, склапајући од сво- да ти Он дарује, укрепи, сачува твоју веру, подржи је Својом
јих "ледених мисли" реч "вечност", - и који су то наравно без- благодаћу. Помоли се једноставно својим речима, па како већ
успешно радили. Али, касније су молитвене сузе (прво сестрине, испадне, само да је искрено и пламено. Бог ће те сигурно чути и
мајчине, а потом и сопствене) растопиле у њима лед срца, опрале даће ти одговор у потребном тренутку. Какав ће бити Његов
очи, и у једном трену реч "вечност" се склопила сама од себе. одговор - зна засад само Он, а ускоро ћеш и ти сазнати. И тада
Вративши се из леденог дворца у свој дом, они су прочитали у ће ти све речено овде постати јасније и очигледније.
бакином Јеванђељу речи Христа: Ако се не обратите ине будете
као дјеца, нећете ући у Царство Небеско (Мт. 1 8 , 3 ) .
Таквој деци је добро, али на време, читати такве приче.
Она ће препознати себе саме. Али, треба да схватиш каква је то
ретка срећа - обраћење у леденим дворцима овога света који
мрзи Господа. Колико је само младих срца, окамењених од без-
брижности, која се никада више нису отопила! Да ли ће се наћи
таква Герда, која ће поћи да те извлачи из хладне и мрачне ду-
бине и која ће имати довољно суза да растопи твоје срце!
Чак и ако се таква душа нађе на свету, да ли ће вредети
њен труд и сузе, које ћеш ти тако мирно и окрутно да одбацу-
јеш? Ви не видите, али ми свештеници видимо те мајке, које су
исплакале очи од суза за својом децом. Видимо и како та деца
стално гађају њихова пламена срца прљавим леденим грудвама.
96 97
НЕОПХОДНА УПОЗОРЕЊА пред тобом стоји опасност од вечне погибије, само што сада
видиш пут истине и имаш наду на спасење. Међутим, све то ј о ш
није у твојим рукама.
Понекад благодат, која је изазвала обраћење Христу,
називају предокушајућом у том смислу, да се Бог њоме само спо-
ља додирнуо нашег срца. Наше спасење ће бити могуће тек онда
када благодат постане део нас, када наша душа постане толико
чиста и светла да би је поседовала. Али, чак и благодат која
живи у таквој чистој души не врши притисак на слободну вољу
човека. Чак и скоро свети човек има могућност да отпадне од
Сада би требало да те уиозоримо на низ ствари које се благодати и да заувек погине. Све док живимо на земљи опасност
тичу духовних искустава. Овде те посебно молим за пажњу, да се од пакла ће увек бити присутна.
не би десило да ти оно што је речено у овој глави не донесе, уко- Предокушајућа благодат се даје и ван Православне Цр-
лико се неиравилно схвати, више штете него користи. кве. И тамо се дешавају веома ватрена обраћења Христу. А шта
Твоје обраћење Господу треба да буде потврђено пос- се даље збива са тим душама? Знамо да је потребан исправан
том, исповешћу и Причешћем. Надам се да припрема за исповест духовни живот, очишћење срца од страсти. То је цела наука, која
и Причешће за тебе више није новост, ти и сам знаш шта је је правилно схваћена и чува се само у Православљу. Када би се
потребно за то да се уради. Али, овога пута то мора бити са све завршавало само на обраћењу Христу, нико не би ни стигао
много већим духовним полетом него пре. Ова исповест и При- У Рај.
чешће ће бити као неки почетак испуњавања твога завета вер- Ђаво се свим силама труди да преласти онога ко се обра-
ности, који си дао Господу. Не смеш да заборавиш да је уну- тио Богу. Некима он убацује помисли да је све већ учињено,
трашњи свет човека веома сложен. Духовно и душевно су веома наше спасење да је већ обезбеђено, само не смемо да учинимо
уско повезани, и ми не можемо увек да се снађемо у својим про- неке велике грехе и све ће бити добро. На овај начин је прела-
живљавањима и осећањима: да ли су она духовна или душевна, да шћена већина протестаната.
ли долазе од нас самих, од Бога или од демона. Памти, да ђаво Код других, пак, непријатељ нашег спасења распаљује
не дрема, тражи како ће да те погуби. Веома је обдарен маштом, жељу да се чешће понављају срећни, узвишени тренуци нашег
тако да и у сну и на јави може тако да нам помути уобразиљу, да обраћења. Људи толико желе оваква духовна усхићења, не очис-
не можемо да разликујемо његове представе од благодатног тивши срце од страсти, да се труде да их вештачки изазову помо-
виђења. Да до овога не би дошло предузми следеће мере. Пре ћу разуздане маште. А ђаво им са задовољством дочарава свако-
свега, добро запамти и утврди следеће: чак и када би се лицем у јаке сликовите представе, јављајући се у обличју разних Светите-
лице сусрео са Самим Господом, говорио са Њим, то уопште не ља, Мајке Божије или Самога Христа, дуго беседи са онима који
значи да си ти већ спасен и да ћеш стићи у Рај. Ако си осетио су му се поверили, угађа им, даје им чисто душевну утеху уместо
Божанску благодат упамти, да су њу примили практично сви који духовне.
су се обратили Христу, док су касније неки од њих поново отпали И човек, сматрајући себе блиским Божијим другом упа-
од вере и Цркве. По чему си ти бољи од других? Ни по чему. И да у страшну гордост и надменост. Православни Оци такво стање
98
99
називају прелест. Тако изгледа у већини случајева „мистичност" савест, да се ми својом вољом определимо за Њега и, чак, да
римокатолика и неких од "најдуховнијих" протестаната. тежимо да идемо према Њему. Не тражи "добро расположење",
Што се тиче нашег обраћења (...) од момента када смо већ тежи промени своје воље. Зачас ће се демони постарати за
се и ми по Божијој милости први пут дотакли духовних искуста- твоје „добро расноложење", само да не мислиш о покајању и да
ва, ђаво се стара да преузме иницијативу и да сав наш духовни замишљаш да си нешто постигао у духовном животу. Али, на-
живот потчини себи. шим душама је у овом животу потребније покајање и смирено
То подсећа на чињеницу да до доласка на свет Исуса трпљење тескоба као казни за грехе, од сваке утехе, па чак и
Христа није било никаквих личности које су тврдиле за себе да су духовне. За утеху нам је предвиђена цела вечност, а за страдање
Месије. После пак Његовог доласка такве личности се појављу- само ово кратко земаљско странствовање. Како би избегао суп-
ју у сваком веку, а у наше време постоји истовремено бар неко- тилну и неприметну гордост, немој журити да причаш о својим
лико таквих самозванаца. Једни за себе тврде да су христоси, духовним осећањима никоме, па чак ни особи која ти је веома
други да су утешитељи (позивајући се на највећег утешитеља - блиска. Духовнику пак треба испричати о своме обраћењу и нар-
Духа Светог, о Коме је Христос пророковао), постоји чак и та- авно одговорити на његова питања. Постоје таква скровишта
ква дама која у себи осећа две душе: и душу Христа, и душу духа, у која никога осим Бога не треба пуштати да уђе. Чувај
Богородице. Овакве личности, чак, и својим спољашњим изгле- успомену на своје обраћење за цео живот, као што невеста за
дом покушавају да копирају Светитеље са икона. У стварности, време раздвојености од младожење чува његов портрет на скри-
ако се замислимо, све ово обиље лажних христоса треба нор- веном месту. Немој никада заборавити на шта нас обавезује та-
малног човека да убеди у то да је једини истинити од њих могао ква Божанска посета. Када мало духовно поодрастеш, даће Бог,
да буде само Први - Исус Христос, а сви остали су само његове прочитаћеш књиге православних Отаца-мистичара: Григорија
ђаволске глумачке имитације. Ево и наши духовни осећаји су Богослова, Макарија Египатског, Симеона Новог Богослова,
први пут били истинити, али уколико ми будемо непажљиви, Максима Исповедника, Григорија Паламе. Упоредивши њихове
горди, духовно-сластољубиви, ако не дођемо до дубоког пока- текстове са својим духовним искуством, препознаћеш само делић
јања, ризикујемо да упаднемо у ово или оно стање прелести, ла- онога што су они преживели. Њихово искуство духовних от-
жне духовности. То је разлог зашто је после обраћења потребна кривсња и сазрцања је неизмерно богатије и од твог и од мог
подробна исповест од срца, док је потпуно неподобна самоуљуљ- искуства. Сви ће те они упозорити на опасност ђаволске обмане
каност и надменост у срцу. Дакле, схвативши и разумевши да се и прелести, сви заједно ће ти говорити о неопходној потреби по-
благодатном посетом не смемо гордити, ни у ком случају не кајања и очишћења срца.
тражи од Господа да по други пут доживиш исто, не смеш се за
то молити Господу. Ако те је благодат заиста посетила први знак
тога је осећај сопствене нечистоте, одвратне, мрске и потнуно
стране оној светлости, лепоти и топлини, који су дошли у душу
споља. Појављује се и спасоносни страх за свој удео у вечности.
То су добри знаци. Али, на њих не смемо заборавити, оставља-
јући у сећању само утеху. Главни циљ Христа у моменту обра-
ћења није духовна радост. Њему је само важно да пробуди нашу
101
најважније: ја сам Хришћанин! - биће увек неизмерно важније од
ПОЗНАЊЕ СЕБЕ свих других одговора. Какво истински велико и славно име! У
колико само житија Мученика оно одзвања у устима страдалаца
КАО ХРИШЋАНННА као песма победе и ватрено исповедање. Реци од свег срца: ја сам
Хришћанин, и осетићеш да је Сам Христос близу тебе са Својом
свемогућом помоћу. Јер који се год у Христа крстпсте, у Христа
се обукосте (Гал. 3, 27). И за мене постају живе ове на први
поглед чудне речи Апостола: Сами себе испитујте, јесте лиу вје-
ри, сами себе испробајте, или не познајете себе да је Исус Хри-
стосу вама? Сем ако у нечему нисте ваљани. (2 Кор. 13, 5 ) .
Ја сам Хришћанин! Не припадам више ђаволу, ни свету
који у злу лежи. Христос је умро и за мене. И мене је позвао да
Дакле, ти и ја смо се скоро сасвим приближили оном учествујем у Његовом Васкрсењу. Али, засад сам раздвојен од
моменту, одакле обично Свети Оци започињу своје аскетске Њега. Он ме је посетио, призвао ме Себи, али између мене и
поуке. Њега је зид мојих грехова, моја пала природа, мноштво мојих
Сви се они обраћају човеку, кога више није потребно греховних страсти. Ја сам ј о ш са ове стране свеопште људске
посебно убеђивати у неопходност посебних напора ради достиза- смрти, али већ имам у себи залог будућег вечног живота. Па ја
сам Хришћанин!
ња Царства Небеског, или, како их обично називају, аскетских
подвига. Такав човек, који је већ стекао прво искуство у познању До сада ја чак нисам знао ко сам ја, зашто живим, зашто
будућих вечних блага, већ и самог себе посматра на други начин. су ми дати свест, разум, срце, шта ме чека после кратког зе-
Другим речима, код онога који се обратио Богу појављује се поз- маљског живота. Ова питања пре и нисам сам себи постављао.
нање себе као Хришћанина. Живот је за мене био само шаренило слабих одблесака ситних
Ако би те раније упитали: ко си ти? - ти би одговорио: задовољстава, који су ускоро требали да постану пустош, туга,
очајање. То се није догодило - па ја сам Хришћанин!
ја сам ученик, или син тамо-неких родитеља, или, рецимо, Рус
(Грк, Србин..), или страсни навијач одређеног фудбалског тима. Нека ме многи људи не разумеју, који не поседују благо
Човек увек одговара на такво питање у зависности од тога чиме које је мени сада дато. Они су исто тако несрећни, као што сам
издваја своју личност од других људи. и ја био несрећан донедавно. Ж а о ми је што они то не виде, али
И, ево, наступио је моменат, када ћеш бар самом себи нека се чак и разјаре на мене, као што су се некада побунили иро-
тив мога Господа, - они никада неће моћи да одузму од мене
без размишљања одговорити на ово питање: ја сам Хришћанин!
благо, које ми је даровао мој Спаситељ. Па, ја сам сада Хри-
И од свег срца ћеш поновити речи црквених песама: „Христос је
шћанин.
моја сила, Бог и Господ! Ти си моја снага, Господе, Ти си моја
сила, Ти си Бог мој, Моје радовање". Сав живот мој, сва нада Како да Му се приближимо, како да нашадуша постане
моје душе је само у Њему. способна да упија Његову чудесну светлост, а да се не опече?
После тога на друго питање: а ко си ти још? - Ти ћеш Наравно, највећи део посла ће обавити Његова благодат, али шта
рећи своје име, имена родитеља, националност и др. Али, прво и се од нас очекује? О томе ћемо и говорити у даљем тексту.
"ОВАЈ СВЕТ" И УДАЉАВАЊЕ
ХРИШЋАНИНА ОД ЊЕГА
У
моменту обраћења Христу ти си угледао своју душу,
обасјану Његовом светлошћу, и ужаснуо се колико је она
прљава и колико јој је потребно очишћење. Испоставило
се да је у њој мноштво греховних, мрских или једноставно не-
потребних, нечистих мисли, осећања и жеља. И све се оне могу
одстранити. До обраћења нисмо ни обраћали пажњу на нашу
душу, па је зато постала стециште демона. Ми нисмо били у њој
газде, већ смо је само користили. И сама душа је хтела да дође
на место које јој је одређено: да се потчини духу и буде господар
над телом. Али дух није могао да јој командује, а тело није хтело
да јој се потчини. Сада, пак, може да почне да се васпоставља
правилни природни поредак.
Христос хоће да те учини Својим слугом, сином и при-
јатељем. Он је већ учинио први корак на том путу, почевши од
саме светиње твога духа. Он ти је само показао делић Своје
милости, пробудио савест, даровао ти свест о себи као о Хриш-
ћанину и одлучност да то будеш. Сада твој дух већ са хришћанске
тачке гледишта гледа на душу и тело и увиђа њихову потпуну
неусклађеност и болесно стање. Целосност душе је сада донета,
као некаква потпуно загнојена рана, на којој скоро нема здравог
места, у Христово лечилиште ради исцелења. И када смо већ
почели да говоримо о лечилишту, прва његова особина и захтев
који се пред њега поставља је - чистота. Исто тако и душа неће
106
107
никада достићи унутрашњу чистоту, ако пре тога не очистимо све
спољашње улазе у њу, ако не зауставимо све спољашње изворе, АСКЕТСКО СХВАТАЊЕ СВЕТА
који је хране греховним страстима, које муче душу.
Болесном телу се често прописује дијета. Болесној души
је она ј о ш потребнија. И душа и тело могу бити исцељени само
када постоји свестрано уздржање, пре свега удаљавањем од гре-
ховних саблазни и световног начина живота.
БИБЛИЈСКО УЧЕЊЕ здравље, телесне и душевне снаге синова Божијих, али су те снаге
и способности усмеравали на порочна дела синова човечијих. Ови
O УКЛАЊАЊУ ОД "ОВОГА СВЕТА" страшни људски "хибриди" испунили су земљу са таквим злоде-
лима и безакоњима, да Богу није ништа друго преостало, осим да
У СТАРОМ ЗАВЕТУ их истреби потопом. При томе је Бог изабрао, издвојио из овог
порочног света праведног Ноја и његову породицу, које је спасао
у ковчегу и од којих је потекао нови род људи. Благочестивост
Ноја је полако ишчезавала у неколико наредних поколења њего-
вих потомака, тако да се већ унапред могло предпоставити, да
уколико се они заједнички удруже ради обављања неког посла,
узимајући у обзир њихову природу, резултат тог посла не би био
на опште добро. То се заиста и догодило. Резултат рада удруже-
ног човечанства постала је Вавилонска кула - споменик сопстве-
ној гордости и безбожју. И опет Господ раздваја људе на разли-
Шта нам говори Свето Писмо, Свети Оци, здраво расу- чите стране, да би они, који још мање-више живе благочестиво
ђивање и сопствено искуство? Ево и нас је посетила прва благо- сачували своје добре обичаје, не заменивши их са лошим. Треба
дат, ми смо се заветовали Христу, поверили смо се Њему, хтели знати да је аритметика људског греха веома необична, јер: добар
би да Га следимо и сачувамо Његов дар. Требало би да послу- пример + лош пример = заједнички преступ. Средина између
шамо, с обзиром на то да и Сам Спаситељ и Његови Пророци, и доброг и лошег васпитања није полудобро, већ лоше, да не каже-
АпосГоли, толико пуно говоре о потреби избегавања световних мо два пута лошије.
безбожничких обичаја и друштава, наглашавајући да је то основ-
То је разлог зашто је Бог-Промислитељ за време цело-
на потреба.
купне историје Старог Завета непрестано одвајао праведнике од
Већ у првој књизи Библије можемо прочитати да само безбожника, којих је увек било више. Јер је људска природа
што је прва заједница људи настала појавила се неопходна потре- заражена грехом, њој јој је увек лакше и удобније да изабере зло
ба њене поделе. Први братоубица Каин је био прогнан са сес- од добра. Неваљалство је људско велико на земљи и мисли срца
тром-женом и од њега потиче посебан огреховљен народ, чије њихова свагда само зле (Пост. 6 , 5 и 8 , 2 1 ) . Оверечи Бог понав-
потомке називамо синовима човечијим. Остали потомци Адама, ља два пута, чак и после потопа, да објасни недокучиви Про-
које називамо синовима Божијим, нису падали у такву порочност мисао Својих дела.
и живели су изоловано. То је трајало око хиљаду година, у сва-
Међу порочном већином Бог је изабрао праведног Ав-
ком случају до смрти самог Адама. Затим историчар директно
раама и заповедио му да напусти своју отаџбину. Он не каже
говори зашто је дошло да свеопштег разврата у људском роду: праведнику да се бори са незнабошцима, да их убија, већ му јед-
разлог је био тај, што су синови Божији почели себи да узимају ноставно заповеда да живи одвојено. Тако он поступа и са Лотом,
за жене кћери човечије, заборавивши на своју издвојеност. У изводећи га из развратног Содома, који кажњава огњеном ки-
овим браковима рађали су се дивови, који су за разлику од оро- шом. Тако Бог поступа и касније издвојивши Исака од Исмаила,
нулих потомака Каина, чије је тело стално подрхтавало, имали а Јакова од Исава. Тако се Он брине о изабраном племену, које
114 115
још има поштовање према Једином Богу, изводећи ово племе из Да ли сада схваташ смисао овог дуготрајног процеса који
друштва безбожника: прво из Халдеје у Палестину, затим одатле се уобичајено назива библијска или свештена историја? Непре-
у Египат и натраг. Циљ свих ових сеоба је био само један: насели- стано изабирање: најпре изабирање изабраних, затим изабирање
ти овај народ колико-толико независно и одвојено, да не би од пле- и од изабраних, стално изабирање побожних (или бар не непо-
мена која га окружују преузео мрско идолослужење и обичаје. вратно духовно пропалих) од свих осталих - у духовном смислу
Извевши израилски народ из Египта, Господ га је очи- неповратно пропалих људи. Главни резултат све ове старозаветне
стио четрдесетогодишњим лутањем по пустињи. Он није желео напрестане селекције је - Преблагословена Дјева, од Које се
да људи, чији је ум изобличен психологијом добре ухрањености оваплотио Спаситељ, и Ученици, које је он изабрао и учинио их
египатског ропства, стигну са својим обичајима до обећане земље темељем Своје нове Цркве, Свог Новог Изабраног Народа. Онај
и пренесу их потомству. И заиста, они који су роптали, хулили на ко је поверовао у њихове речи о смрти и Васкрсењу Исуса Хри-
вољу Божију, изумрли су у току свих ових година лутања. И у ста, тај постаје Божији изабраник, док је остатак израиљског
самој Палестини Господ је Својим изабраницима више пута за- народа сам себе осудио на одбаченост. Ето ће вам се оставити
поведао да живе одвојено, чак им је допуштао да истребе многе кућа ваша пуста (Мт. 23, 3 8 ) .
незнабошце. Општење са незнабошцима је израиљски народ Касније ћемо још рећи шта каже Христос и Апостоли у
скоро увек брзо доводило до заборављања Бога и служења идол- вези са светом који окружује Цркву, а за сада ћемо завршити
има, и зато је било веће зло у поређењу, чак, и са жестоким рато- старозаветна сведочанства на ту тему, али не из историјских књи-
вима. А Израиљ се у томе стално противио Богу, стално Га је га, већ из Књига мудрости и богонадахнутих песама.
издавао и падао у идолопоклонство, преузимајући и друге грозне Сећаш ли се како почење Псалтир, први стих првог псал-
обичаје незнабожаца. Поново Господ издваја од њих два рела- ма? Благо човјеку који не иде на вијеће безбожиичко, и на путу
тивно побожна колена, стварајући од њих Јудејско царство, одво- грешничком не стоји, иу друштву неваљалијех људи не сједи. То
јивши их од преосталог Израиља, како би бар у овом малом је прва реченица и основа на којој се темељи свака врлина.
царству сачувао остатке верних. Како почиње Књига Прича Соломонових? После крат-
Када ни то више није помагало, народ који је сагрешио ког увода ми већ у првој глави наилазимо на следеће редове: Сине
пада у тешко вавилонско ропство. Господ и тамо примењује не- мој, ако би те мамили грјешници, не пристај; ако би рекли: "хо-
што слично "пустињском очишћењу" од египатског зла. За се- ди са нама да вребамо крав, да засједамо правоме ни за што;
дамдесет година његовог трајања одумиру блудни прељубочинци, ... бацаћеш ждријеб свој с нама;" сине мој, не иди на пут с њима,
док се другима пружа могућност да се врате у своју отаџбину и чувај ногу своју од стазе њихове, јер ногама својшм трче на зло и
саграде храм. На овај тежак пут опредељује се само неколицина хите да прољевају крв ( П р . Сол. 1 , 1 0 - 1 6 ) .
најбољих међу њима, док се остали опредељују за сит и спокојан Поука није претешка, али она претхор свим другим.
живот уместо Божијег изабраништва. На тај начин Господ је Ако младић није успео да одоли овом искушењу од стране по-
поново извршио наредно раздвајање. рочних људи, немогуће га је научити било којој врлини и мудро-
Ми се још нисмо подсетили да је у току ове целокупне сти. Са таквим човеком је завршено!
историје Бог непрестано бирао међу Својим народом Пророке, Немој мислити да ова поука нема директне везе са мном
који су објављивали Његову вољу, и њима је такође заповедио да и са тобом. Против кога праведника смишљају заседу и убиство
живе потпуно посебним начином живота. људи од овога света? З а р није управо против Онога Који је
116 117
Апостоли су наставили проповедање Јеванђеља. На сам контакти са блудницима овога света неминовно остају, али само
дан Силаска Духа Светога апостол Петар учи оне који су пове- на површинском нивоу суседских, трговачких и заједничких рад-
ровали у Васкрслог Христа: Спасите се од овога покваренога ро- них односа. Тамо где се претпоставља блиско, душевно, братско
да (Дап. 2, 4 0 ) , подразумевајући под овим родом оне који не општење - а то је управо у Цркви - тамо су овакви јавни грехов-
верују у Господа. ни примери који саблажњавају потпуно недопустиви. Њих треба
Ова иста мисао се сусреће и у апостолским посланицама. заједнички осудити или лечити покајањем, или њихове почините-
Тако Свети ап. Јаков, назван брат Господњи, пише: Прељубници ље одстранити, како лош пример кроз опште попуштање не би
и прељубнице, не знате ли да је пријатељство према свијету не- заразио многе.
пријатељство према Богу? Јер који хоће свијету пријатељ да На другом месту апостол Павле се изражава ј о ш краће
буде, непријатељ Божији постаје (Јаковљ. 4 , 4 ) . Овде се не ради и директније: Не варајте се: Злиразговори кваре добре обичаје.
о супружанској прељуби, зато се реч прељубници односи једнос- (1. Кор. 15, 3 3 ) . И још: Не упрежите сеу исти јарам с невјер-
тавно на оне који вале свет, који због љубави према свету издају ницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву зајед-
свога Бога, своје хришћанско име. ницу има свјетлост с тамом? - и продужава речима пророка Иса
Ништа мање категоричан није ни Свети ап. Јован: Не ије: Одступите, изидите одатле, не дотичите се ничега нечист
љубите свијета, ни што је у свијету: похота тјелесна, и похота изидите испред њега, очистите се ви који носите суде Господње
очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од свијета. И (2. Кор. 6,14-17, Иса. 52, 11). Ове исте речи понавља и апос-
свијет пролази и похота његова; а онај који твори вољу Божију тол Јован у свом Откривењу, када описује Божији суд над Вави-
остаје вавијек{\. Јов. 2, 15-17). Похота тела, похота очију и лонском блудницом, која символише црквену заједницу послед-
световна гордост су у суштини основне страсти, које се лако њих времена, прожету духом света, која је самим тим у потпуно-
подржавају и развијају животом по правилима овога света. Овде сти одступила од Господа: Изиђите из ње, нароце мој, да не са-
можемо сврстати и блуд, и среброљубље, и стомакоугађање (по-
учествујете у гријесима њезиним, и да вас не снађу зла њезина
хота тела), сталну расејаност и окамењену безосећајност (похо-
(Откр. 18, 4).
та очију), таштину и славољубље (световна гордост за разлику
од духовне гордости). Док се не одрекне од „овог света" нико не Можемо наводити ј о ш пуно сведочанстава и поука на
може ослободити своје срце од ових страсти. ову исту тему. Али, ми ћемо се ограничити на оно што смо већ
навели, обративши пажњу на чињеницу какви људи су ово изрек-
Апостол Павле стално наглашава да треба правити раз-
лику између унутрашњег и спољашњег света (односно Цркве и ли и са којим циљем. Апостоли се нису склањали у пустињу, већ
света) и говори да се треба клонити од примера који саблажња- су долазили људима, у свет, у градове и села, проповедали у ве-
вају: Писах вам у посланици да се не мијешате са блудницима; ликим скуповима и пред јудејцима, и пред незнабошцима. Њихов
али не уопште са блудницима овога свијета, или са користољуп- први и основни задатак је био да пренесу свету благу вест о
цима, или са отимачима, или са идолопоклоницима; јер бисте мо- спасењу, које је Исус Христос даровао човеку. Својом пропове-
рали изићи из овога свијета. А сад вам написахда се не мијешате ди Апостоли на одређени начин издвајају део света који се спаса-
снеким који се брат зове ако је блудник, или користољубац, или ва (жели да се спасе, прихвата спасење), преображавају га у Цр-
идолопоколник или опадач, или пијаница, или отимач; с таквим кву Бога Живога, а та Црква није од овога света, као што је и
заједно и да не једете (1. Кор. 5, 9 - 1 1 ) . Овде се мисли на то да Сам Христос говорио о Својим ученицима.
121
СВЕТООТАЧКО УЧЕЊЕ 0 СВЕТУ свет, удаљавање од њега начином живота. Прво не одговара
свима и није за свакога; док је друго обавезно и сви треба да га
И САВРЕМЕНИ СВЕТ испуњавају. Управо нас на ово удаљавање позива Свети Андреј
у свом Канону, када саветује да се удаљимо у пустињу испуњава-
јући заповести. Дакле, одбаци обичаје света и оно што свет чини,
нека твој сваки корак буде у складу са благим јеванђелским за-
коном, и живећеш усред света као у пустињи. Између тебе и све-
та испуњавање закона ће стајати као зид од кога се неће свет
видети. Он ће ти бити пред очима, али не ради тебе. У свету ће се
дешавати промене својим током, а ти ћеш имати свој ред и по-
редак. Световни човек ће поћи у позориште, а ти у цркву; он ће да
Да је унутарње уклањање од „овог света" само саставни
игра уз музику, а ти ћеш да метанишеш; он ће да се шета, а ти буди
део хришћанског живота, нека посебна заповест, можда не би било
сам са Богом; он ће да прича вицеве и празнослови, а ти да ћутиш
потребно наводити све ове доказе из Светог Писма. Али, оно је
нешто много више од тога. Удаљавање од света је темељ свега. и хвалиш Бога; он ће да ленствује, а ти ради, он ће да чита световне
Без тога није могуће не само никакво духовно и морално исправ- романе, а ти читај Божију реч и дела Отаца; он ће ићи на игранку,
љање човека већ чак и само остајање у хришћанској вери. а ти проведи време у душекорисној беседи са истомишљеницима
Ако још нисмо стекли, примера ради, кротост, чистоту или са духовним оцем; он нека збира богатство, а ти дај милости-
срца, или још нисмо научили правилно да се молимо, за нас још њу; он нека проводи време у острашћеном маштарењу, а ти у бо-
није све изгубљено. Ми још увек можемо, чинећи све то, да ду- гомислију. Тако себи зацртај у свему правила и начин живота су-
ховно узрастамо, исправљајући греховну унакаженост своје душе. протан обичајима света, и бићеш у свету ван света, као у пустињи.
Међутим, уколико при томе не избегавамо свет, наста- Неће те ни примећивати у свету, а и свет се неће примећивати у
вимо да живимо као сви око нас, да волимо и ценимо оно што теби. Бићеш као пустињак усред света"( Беседа упућена онима
воли већина безбожника, у духовном смислу нећемо стићи ни на који посте - о покајању и Светом Причешћу, 45).
почетну тачку. Не може се ни говорити о било каквој врлини или Дакле, од нас се захтева да променимо начин живота
духовном напретку, све док се наш начин живота, наше поимање супротно обичајима света. Човек, који је у данашње време ис-
и укуси сасвим не промене. крено прихватио Христа, одбацује цео низ непотребних светов-
Шта у нашим условима значи удаљавање од „овог све- них познанстава, навика, задовољстава и забава. Без сумње, не-
та"? На ово питање дали су у своје време и за свој круг слу- посредно пре обраћења он их више није волео свим својим срцем,
шалаца одговор практично сви Свети Оци, учитељи аскетског иначе вероватно и не би дошло до обраћења. Међутим, ове везе
подвижништва. Ми ћемо пажљивије да саслушамо Светог Те- са светом имају особину да нас поробљавају, спутавају помоћу
офана Затворника, који је по времену када је живео ближи нама, навика, и ми их се држимо, чак и онда када их не волимо. Али,
како се у проповеди обратио својим парохијанима. почетна благодат обраћења нам даје сву неопходну снагу, да се
"Постоји удаљавање од света телом - то је повлачење у мање-више једноставно и безболно одвојимо од њих, само уко-
пустињу. Али, постоји и удаљавање од света, не напуштајући лико то и сами желимо.
123
привести вери; нећу са њима улазити ни у какве расправе и суко- у свету. Воли свакога, од свакога се уклањај - ово је завет Пре-
бе, почећу да живим као они. Таква љубав се неће завршити тиме подобног Арсенија Великог свим истинским подвижницима. Овај
да цариници и блуднице пођу за Христом, већ ће Христови свет се гуши у својој ограничености, њему су потребни људи не
ученици постати цариници и блуднице. То показује искуство. од овога света. Ко зна, можда ћемо и ми некада некоме бити
У прво време после обраћења имамо велику жељу да потребни као Хришћани, као носиоци другог духа. Али, све у
проповедамо као Апостоли, хтели бисмо да свима испричамо о своје време. Ми још треба неко време да страдамо због наших
свом духовном открићу, до кога смо тако лако дошли. Али, то грехова, да се научимо да их оплакујемо, тек после тога ћемо
није Богом благословено и, скоро увек, такве ствари остају без научити да састрадавамо са својим ближњима - одређеним људи-
резултата. Свет и његови следбеници неће поверовати ни Христу, ма, и са целом нашом несрећном, разореном Отаџбином.
ни твоме обраћењу. Твоје духовно искуство ће за њих бити само Улазећи у своју веру све дубље и дубље, ти ћеш се много
празне речи, све док и сами не доживе нешто слично, али то се пута сусрести са необјашњивим и парадоксалним чињеницама.
дешава само са малим бројем њих. Нама је заповеђено: Спасите То иочиње од самог момента обраћења. Како да човек истовре-
се од овога покваренога рода (Дап. 2, 4 0 ) мено осећа бездан својих грехова и милост Божију према себи,
Касније ће можда после многих искушења и то бити: чак смелост пред Њим? Сећаш ли се, ми смо већ говорили о то-
можда ће твоја молитва и речи дати резултат и приводити људе ме. Само се кроз духовно искуство може познати како се ускла-
Господу. Али, пре тога је потребно да свет умре у теби. За сада ђују ова два потпуно различита осећања.
је најбоље и оно са чиме можемо да будемо од користи чедима Сличан је и однос Хришћанина према свету. Како да се
овога века - да не будемо налик на њих. Они ће се противити на- истовремено у једном срцу смести и одвратност према свету и
шој вери, али ћемо бар некога, са Божијом помоћу, да вером плач за оне који гину у њему, горки плач до бола срца? На ово
обратимо. То неће бити тако брзо. Можда ће проћи и десет, и се не може дати одговор речима, али Свети су познавали ово
двадесет година. Само да ми останемо верни свом хришћанским стање и пребивали у њему. Ако истрајеш у ревности у славу Бо-
звању и избору. И они ће се предати, схватиће да су они само на жију, ако не будеш и сам светован као други, ако успеш да избег-
први поглед богатији, мудрији, боље схватају живот него ми. А неш лицемерје овога века, и сам ћеш онда из искуства схватити о
у стварности ће све бити супротно. Обистиниће се речи Апо- чему смо ми управо говорили.
стола, за кога је свет распет и он за свет: А ово благо (тј. веру и
благодат) имамо у земљаним судовима, да преизобиље силе буде
од Бога, ане од нас. Свачим смо угњетавани, али не потиштени;
збуњивани, али не очајни; нрогоњени, алинисмо остављени; обо-
рени, али не погубљени. Свагда носећи на тијелу умирање Го-
спода Исуса ...да се живот Исусов јави у смртноме тијелу нашем
(2. Кор. 4 , 7 - 1 1 ) .
Не кажем да ћемо ми у том погледу да будемо слични
Апостолу: ове речи могу буквално да се испуне само кроз му-
чеништво или истинско монаштво. Али, смисао ових речи за нас
је следећи: што је човек даљи од света, он је потребнији људима
131
СВЕТ ПРОЛАЗИ Тако пролази овај свет и његова похота. Све нам изми-
че, пролази кроз прсте. Не само да нам смрт (која је ј о ш нај-
И ПОХОТА ЊЕГОВА јефтијија на садашњем свеопштем тржишту живота!) одузима
све, већ и много нре смрти нећеш успети да задржиш ниједну од
вредности овога света. Богатство се топи, каријера се руши, дру-
гови нас издају, блиски умиру. Па чак и оне, међу људима из
света, који су способни да поднесу све ове невоље, одједном у
неком тренутку поражава сурова и болна помисао: зашто ће ми
(1. Јов. 2 , 1 7 )
све то? Зашто све време трчим за сенком и рукама хватам ваз-
дух?
Пред нашом целом земљом данас се поставља питање,
од кога смо годинама бежали: шта је смисао нашег живота?
Можемо и сада да побегнемо на неко време од одговора на ово
Привремена богатства овог пролазног света саблажња-
питање, забављајући се грубим телесним страстима, развратом и
вају многе, у крајњем случају све дотле док их поседују, а они
пијанством, али ће се ово питање поново поставити пред нама?
верују у трајност ових богатстава. У данашње време Русија је
Иако више од њега нема куда да се бежи постоје само два одгов-
постала очигледан пример краткотрајности световног благоста-
ора: позитиван - постати Хришћанин и следити циљ за који смо
ња: оно је одузето од цсле земље, исчезло је брзо и безнадежно.
дошли на овај свет, и негативан - ускратити себи живот.
Можеш ли ти наћи у својој околини срећног човека који је задо-
вољан својим животом? Тешко. Можда само Хришћанина, који Свако у младости бира свој животни пут. У нашој мла-
није од овога света, и који уме да буде задовољан и у пустињи и дости је било много стаза и стазица којима је могло да се залута,
у тамници. док пред вама у овоме свету постоје само два пута: затвор или
јавна кућа. По расуђивању света немамо више где да идемо, нико
Погледај: људи више не знају зашто живе, а већини је
од сто милиона људи, колико броји руска нација, није више по-
свеједно. Привреда је у расулу, армија у кризи, наука и култура
требан за светски поредак који се гради, сваки руски труп је за
на последњем издисају. Нема наде за запослење, за зараду, нема
његове градитеље само уздах олакшања. Али, то не значи да је
никакве светле тачке у будућности. Данас некако живи само свет
наш живот заиста без смисла. Постоји и уски Христов пут, као
трговаца и криминалаца. Али, у оваквој земљи нема на чему да
што нас је Господ упозоравао, само малобројни га налазе, али
позавидиш ни онима који имају. И богати плачу, исто као и нико није у стању да нам га одузме.
сиромашни. Они не живе, већ се непрестано боре за одржање
Покушајмо да не изаберемо пут којим свет иде, и Бог ће
стандарда живота, у сталном страху за свој живот. Живот сваког
се већ некако о нама побринути на забаченим путевима живота.
од њих је већ процењен на тржишту криминала и представља
Треба само веровати нашем Спаситељу и Промаслитељу, и онда
само дсо њиховог богатства. Колико ли ће трајати њихово бла-
ће се показати да ће синови овога века, чак, са своје световне
гостање, макар оно спољашње? И може ли се благостањем наз-
тачке гледишта, не размишљајући о вечности, на крају крајева
вати ситост и комфор, ако су њихови стални таоци најближи
бити принуђени да признају правилност нашег пута, а не свог,
чланови породице?
који је широк и погибељан.
133
V
УЗДРЖАЊЕ, ЕПИКУРЕЈИЗАМ
И МАНИХЕЈСТВО
М
и смо већ говорили о томе да је основа нашег испра-
вљања и преласка од телесног, световног живота на
хришћански духовни живот свестрано уздржање. Слава
Богу уколико се наш дух обратио Њему. Сада дух треба да у ду-
ши и телу заведе одређени ред. Уклањање од световног начина
живота, и увођење црквеног живота у свакодневни живот, омогу-
ћавају да се успостави такав ред.
Наше тело, наше мисли, осећања и жеље нису депонија
за отпад, где се могу бацати редом сви могући спољни утисци.
Треба да постоји строга селекција: шта се може, а шта се не сме
дозволити своме телу, којим његовим потребама треба удовољи-
ти, а којима не. Исто се односи и на ум, срце и вољу. У извесном
степену ми сами треба да решавамо које мисли, осећања, жеље,
су прихватљиве за душу, а које не; којим утисцима треба отво-
рити улаз у душу, а којима не. Све то управо и називамо уздр-
жањем. Одређени део својих мисли, осећања и жеља Хришћанин
са напором и кроз борбу отима од света и његових страсти, и по-
свећује их Богу. Ово је неопходно и за сваку је похвалу. Замисли
да си ушао у стан који је прљав и препун свакаквих старудија и
ђубрета, а он треба да буде твој дом. Ти ћеш наиравити ред, од-
редићеш где ће да буде кухиња, где сто и кревет. Најлепше место
ћеш одвојити за молитвени угао са иконама. И тек тада ће се то
место моћи назвати домом Хришћанина. Исто тако и твој дух
138 139
(или, чак, да се правилније изразимо, Сам Христос) прилази тво- тела и психичким утицајима иоробљавају вољу човекову, а кас-
јој души у моменту обраћења и налази у свом будућем дому исти није и срце и разум. Другим речима умртвљују не тело, већ од-
такав неред. Наша слободна воља "засукавши рукаве" почиње са ређени део душе. Такво зверство наравно нема ничег заједничког
послом. за Православљем.
Уздржање је једно од основних средстава за очишћење Ми никако не треба да тежимо убијању разума, осећања
душе, иако наравно није једино. Тачније речено, то је правило и и воље. Не треба да одсецамо њихове функције, већ да их пра-
дијета душе, без којих нема никакав смисао примена других ис- вилно васпитавамо и усмеравамо у славу Божију, користећи при
целитељних средстава за излечење од страсти. Уколико одбаци- томе и научна знања и естетске потребе и друга осећања и своје
мо ово правило и препустимо се на слободну вољу нашим про- жеље. То је дужан да учини сваки Хришћанин. Први корак на
менљивим жељама, страсти ће нас моментално обузети и заро- том путу је уздржање душе, слично уздржању тела.
бити душу. Таквим разузданим коњићима, као што су наша душа Подвући ћемо такође, да осим самоограничавања, која
и тело потребна је чврста узда и добар прут. су обавезна за свакога Хришћанина постоје и додатна душевна и
Са друге стране, наш циљ није да сасвим погубимо или телесна самоограничавања, која се односе на монашки живот.
умртвимо тело, ум, осећања и вољу, већ да, како се већ уобича- Монаштво је „елитна" Христова „гарда". Многе ствари, које су
јено Свети Оци изражавају, умртвимо страсти које у њима живе, дозвољене за обичне Хришћане који живе у свету нису допустиве
како би све телесне и душевне силе довели у њихов природни за монаштво.
поредак, док се оне сада налазе у неприродном и греховном Ми се овде обраћамо читаоцу-Хришћанину, који се још
поретку. није определио за монашки пут. Уколико изабере овај пут и ње-
Овде постоје две крајности. Једна је живот ради задово- гови духовни учитељи ће бити строжи - Свети Оци, који су пи-
љења свих потреба душе и тела, ради световних задовољстава, и сали за монахе. Ми ћемо се овде потрудити да дођемо до тачке,
њу називамо епикурејизам, према безбожном филозофу Епи- која је овим Оцима служила као полазна тачка. Онога, ко буде
куру, који је проповедао такав начин живота. Већ смо схватили примењивао наше савете у своме животу, они би, признајући га
да тај пут води у погибао. за Хришћанина, назвали почетником.
Међутим, постоји и други пут, који је исто тако попу- Живот у савременом свету показује, да уколико човек
ларан међу савременим људима, а није ништа мање опасан. То је данашњице жели да стигне до ове почетне тачке Светих Отаца
манихејски пут (назван по његовом оснивачу). Према учењу или "нулте тачке", треба да превали још поприличан пут.
манихејаца материја је зла сама по себи и наше тело је извор
греха. Почевши од суровог иокушаја умртвљења тела бдењем,
постом и мучењем самога себе, они су завршавали у најтежим
телесним гресима.
Свети Оци уче, да ми нисмо убице тела, већ убице стра-
сти. Не треба да убијамо тело (јер није оно само по себи извор
греха), већ одсецајући његове греховне страсти иокоравамо га
духу. Исто се односи и на душу. Савремени следбеници манихе-
јаца из секти које називамо тоталитарним, суровим изнуравањем
140 141
ничему не служе, а при томе се визуелно памте, његов ум ће Јер шта је живот ваш? Он је пара, која се за мало покаже, а
постати расејан и блудети. Ако ти стално будеш обављао једну потом нестане. Умјесто да говорите: "Ако Господ хоће, и живи
физичку вежбу, на пример чучњеве, то наравно неће користити будемо, учинићемо ово или оно" (Јаковљ. 4, 1 3 - 1 5 ) . Апостол
твом физичком развоју. Телевизор на исти начин у погледу ума није против неких планова или намера, уколико они имају у виду
ствара стално оптерећење на машту и памћење - и то, подразуме- Промисао Божији и тиме се ограничавају. Али, он је против да-
ва се, за рачун његовог расуђивања и логичког размишљања. За лекосежних планова оних који се уздају само у себе, као и про-
хришћанску душу је штетна и свака друга информација, која се тив расуђивања које се базира на машти.
протура иреко часописа или у усменим контактима. Новине су Осим маштања ума постоје још и маштања срца, која
мање штетне од телевизије, наравно уколико човек уме да их нису повезана са одређеним плановима и расуђивањем. О њима
прегледа, бирајући оно што је важно, а не забавно. Уосталом, ћемо говорити посебно. За сада да разобличимо један уобичајени
најбоље је не читати много новине, чак и оне мање-више прис- став: није штетно маштати. Још како је штетно! Није штетно
тојне, знајући да ће се важне вести већ ионако прочути у цркве- само за онога ко сматра да тобоже добро и зло имају само матер-
ној средини или преко црквених часописа. ијалне манифестације. Маштање потапа човека у лаж и пустош
Наравно, ми говоримо само о пристојној штампи, која - па зар то није довољно? Главни маштач, који креира и наша
се ретко може видети, и треба знати где се она може набавити. маштања је - сам сатана. Већ у младалачком добу, он нас непре-
Већину новина које се у нашој земљи штампају боље је и не узи- стано искушава оваквим нашаптавањем помисли, и то врло усне-
мати у руке. Порнографија, хороскопи, укрштене речи, рекламе шно, чак и када се молимо. Маштовите куле се увек руше, и што
и ирограми, сплетке и сензације - све је то, неоспорно отров за их више саградимо, биће нам теже када се буду рушиле.
душу. То се посебно односи на рекламе... Телевизор може (и У целини узевши, ми живимо у некаквом нереалном ми-
треба) да се искључи, новине могу да се не купују, али практично саоном пространству. Овоземаљски живот су у потпуности схва-
не може да се прође улицом града, а да се не примете рекламе. тали само Свети, који су задобили непрестано сећање на смрт,
Па ипак, од нас се захтева трезвеност и незагледање, свесно непрестану молитву и дубоко смирење, који су све своје врлине
удаљавање очију од овог греховног калеидоскопа. Много је јед- сматрали ни за шта. Ми, који се охладнелог срца молимо Богу,
ноставније сачувати се од њега у селу, али само је питање на и то само с времена на време, немамо реалну представу о живо-
колико дуго? ту, већ неку умишљену.
Дакле, чување осећања у наше време је постало једна од Прави пример како се од осећања реалног живота може
веома важних подвижничких делатности православног Хришћа- побећи у свет маште је игра, посебно интелектуална, хазардна, а
нина, да не кажемо најважнија. још више - компјутерска. Компјутерске игрице се развијају не-
Оградивши се од уплива греховних и световних инфор- чувеним темпом, сада оне већ омогућавају човеку да у игру увуче
мација, будући непрестано трезвени у том погледу, треба још и не само свој ум и вољу, већ и све телесне осећаје. Што смо више
да се научимо да одсецамо и маштања свога ума, и лутање уоб- посвећени игри, даље смо од реалности, чак и од "полуреалне"
разиље упоредо са расуђивањем. Ево шта о томе каже Свети овоземаљске стварности. Смишљен је посебан израз: "виртуална
апостол Јаков: Слушајте сад ви који говорите:" Данас или сутра реалност", тј. такво клупко непостојећих проживљавања у ма-
поћи ћемо у овај или онај град, и боравићемо овдје једну годину, шти, у које се уплиће цео људски организам, и душа, и тело. То
и трговаћемо и зарадићемо"; Ви који не знате шта ће бити сутра. је једна од најјачих нехемијских дрога: потпуна зависнот, безо-
148 149
сећајност, ропство демонима. Компјутерска игра развија фантаз- другим областима знања, које се изучавају у школи. Састављачи
ију, сујеверје и лажну слику човекову о самом себи. Она развија школских програма су ажурно "спаковали" податке и природ-
маштовитост и комбинаторику маштаријских представа, али ум них, и историјских, и других друштвених наука, у своје матери-
сигурно не развија, већ га поробљава и умртвљује! Да би се јалистичко празнословље, како би из њих избацили сваки доказ
борили против помисли и маштаријских представа на делу по- о постојању Бога-Творца. Апологетика одмотава овај шарени,
требно је да се трудимо да престанемо да живимо световним али примитивни омотач бомбоне у који је умотано познање света
животом. Треба да се учимо да препознајемо маштаријске пред- и показује нам Божији свет онакав какав он јесте у стварности.
ставе и да враћамо своје мисли које залутају. Школски програм Постоје људи, који нису склони ни расуђивању, ни кори-
нам у великој мери помаже да ограничимо маштовите представе шћењу разума, па их зато уопште не интересују никакве науке.
и запослимо ум нечим корисним. У целини његов акценат је у Али, основе знања из апологетике су им потребне у истој оној
ангажовању памћења и логичког расуђивања. Ипак, при томе мери у којој морају да изучавају друге науке у школском про-
разум остаје практично неискоришћен и покренуће се само код граму. Иначе ће се на ова знања залепити безбожне теорије и
неколицине, иако му школски програм даје сасвим довољно ма- учења, који ће се приказивати као научне чињенице...
теријала за „исхрану". Узрок томе је што садашње школство из- Уколико је наш читалац склон расуђивању и поседује
грађује механички, материјалистички поглед на свет. Оно пред- интуицију, ако га занима природа, онда му је научна апологети-
ставља Божију творевину у облику велике играчке на навијање, ка од животног интереса. Човеков ум увек инстиктивно сва своја
чији механизам је човеку углавном јасан, осим неких ситница, знања тежи да доведе у ред, односно да их систематски сложи, да
које се ускоро откривају логичким расуђивањем. Нису допу- пронађе у мноштву усвојених информација неке додирне тачке.
штена никаква чуда по Божијем Промислу ни у прошлости, а ни Такав "инстикт разума" није ништа друго него природна тежња
у будућности. ума да позна свога Творца, иако силно помрачена у нашем сада-
Такав приступ у целини доводи постепено до гашења ума шњем палом стању... Овде се отвара велики простор и за кре-
човековог. Само су велики научници, који су превазишли свој ативну научну мисао, која је збацила са себе окове материјал-
материјалистички поглед на природу, могли да дођу до истинских истичке демонске помрачености.
открића у науци. Зато међу њима скоро да нема материјалиста. На свим нивоима научног образовања наше расуђивање
Чак и компјутер може да „рачунски мисли" и да има меморију, је у стању да упореди податке који су му познати, а на које јед-
али никада неће имати разум и неће моћи да схвати законе пос- ноставно није уобичајено да се обраћа пажња. То омогућава да
тојања. сами себи поставимо питање: зашто је природа, у свој разноли-
Сада је у потпуности у нашој власти да запослимо свој кости својих манифестација, уређена тако разумно, тако осмиш-
ум и узносимо га Божијем Уму. Тек тада ћемо моћи да себе сма- љено, са циљем да се одржи живот и то на добробит човека? Ум,
трамо умним бићима. Онај ко не верује у смисао уређења овог пак, има способност да поређењем свих чињеница дође до Пра-
света од стране Божијега Ума није уман човек, већ је у најбољем узрока свега створеног. Тада се у души излива неисказана радост!
случају само човек који расуђује разумски. Ум осећа да није живео узалуд, да је међу мноштвом свег знања,
Време учења је најпогодније за започињање развијања утисака и помисли пронашао, ипак, свој - Божији! - бисер, да је
свог разума. Потребно је само самостално изучавање аполо- затрпан гомилом информација он уперио поглед директно ка
гетике. Нека се хришћанска апологетика разматра паралелно са Богу. То је први, нижи ступањ познања Бога. Како је добро сти-
150 151
ћи бар до њега! Разум, који нам је бар једном у животу учинио штетно да утичу на дух или срце са његовим осећањима. Таквим
заиста тако добро дело, преноси његове плодове срцу и духу. знањима се не сме свесно дати приступ нашем уму. На њих се пре
Срце се загрева умилењем, а дух се моли, приближава се Богу свега односе информације из медицине и генетског инжињеринга,
још више, него што је на то способан разум. које се тичу зачећа новог живота. Зашто су оне штетне? Зато
Искуство показује да је жеља да се сазна истина о при- што су до њих дошли најциничнији безбожници, који не желе да
роди, о Богу и о себи, у највећем степену карактеристична за знају ни за Бога, ни за душу, па чак ни то да је живот најдубља
младе. Оваква жеља је као нека врста компензације за склоност Божија тајна, која стоји на граници чулног и надчулног (више
маштању. Проћи ће време, и још пре него што ишчезну мла- другог, него првог). Таква знања ће неминовно бити једнострана,
далачке маште, сујета овога света може лако да уништи тежњу штура, погрешна, и у сваком случају неће заслуживати поверење.
ка истини, посебно ако се на њен првобитни занос не обрати Уместо да ум учине богатијим она уносе у њега свој материјал-
потребна пажња. Како су у том узрасту неопходна лична открића истички дух, док у срце понекад убацују блудне представе. И зато
у свим областима знања, спојена са заједничким циљем - поз- подаци о успесима у пресађивању органа, о вештачким органима,
нањем Бога! о клонирању, о вештачком зачећу у епрувети и слично - треба да
Али, бићемо пажљиви! Уму се не сме при томе дозволи- код верујућег човека изазивају гађење и неповерење. Изузетно су
ти да се заљуби у своје способности и да се погорди њима. штетне информације из сексологије, без којих је човечанство
Уклањај се од гордог ума са његовим ништавним открићем! Па успешно постојало хиљадама година, рађајући сасвим нормално
он је сазнао само капљу у океану Божије премудрости, а и њу је потомство. И тек сада се са падом морала уводе ова знања, до-
разумео тек када је схватио откриће до кога су дошли многи приносећи обиљу наследних болести и деформација, као и пол-
други људи. Сада је време свештене уздрхталости пред Свемо- них болести.
гућим и Свевидећим Богом, а никако не за сујетну надменост са У групу знања која су штетна спадају и парапсихологи-
својом јадном и слабом способношћу. Имај на уму само једно: ја, астрологија, „уфологија" (изучавање "летећих тањира"),
ако се будеш гордио разумом - изгубићеш га, за шта постоји теозофија, спиритизам, духовно упражњавање разних нехриш-
мноштво примера из живота научног света. Надмећући се својим ћанских религија - односно сви покушаји да се уђе у небески свет
открићима у науци, неки научници су почели да поричу посто- без очишћења срца од страсти, без правилног поклоњења Творцу
јање Бога, а касније више нису могли да схвате ни најједнос- овога мисленог света - Једном Триипостасном Богу. Овакви ду-
тавније и очигледне ствари. ховни експерименти се, као што је познато лоше завршавају: лу-
Говорећи о научној апологетици треба имати на уму да дилом, самоубиством, противприродним блудом, зависношћу од
је она јединствена и ванконфесионална за цео хришћански свет. наркотика, и наравно, богохуљењем и вечном погибијом.
Историјска, пак, и философска апологетика имају своја религи- Не би требало изучавати сличне науке, чак ни из радоз-
јска обележја. Ово треба имати у виду да не би нехотице прих- налости или жеље да се оне разобличе. Сва слична знања су
ватили заблуде протестаната и римокатолика. Зато је неопходно богохулна, и она су штетна за душу и разум. Ако би ти могао у
да изучавање апологетике прати и паралелно изучавање основа потпуности да искључиш дух и разум од штетног утицаја окулт-
Православља. них знања, посматрај их разумом са стране! Али, то није извод-
Наша знања и у научној, и у духовној сфери, као и спо- љиво. Ако спроводиш експеримент за који су потребне високе
љашње утиске треба ограничити - и то у ономе у чему они могу температуре, сигурно ћеш се потрудити да процес који желиш да
152 153
пратиш буде иза ватроеталног стакла, како не би дошло до оште- паметних и тачних мисли нађе једна лажна и штетна, она може
ћења вида. А овде целог себе излажеш, и своју главу, и срце, да донесе своје горке плодове у уму и у срцу. Најбоље је упоз-
овом богохулном учењу сасвим непосредно и без заштите. Ова- нати се са разним другим религијским правцима само преко
кав духовни експеримент не може бити потпуно чист, и вероват- православних извора - књига из упоредног богословља, где је
но неће дати очекивани ефекат. У току његовог спровођења ду- прегледно и непристрасно објашњено у чему су ове или оне кон-
ша може да се повреди неприметно и за саму себе. фесије сличне са Православљем, а у чему су њихове заблуде и за-
Можемо се упознати укратко са свим овим знањима, али што. Али, самовољно читање јеретичке литературе не води
само посредно (односно да погледамо заштићеним очима). За никаквом добру. Даће Бог, па ћеш временом и ти моћи да прак-
тако нешто постоји специјална православна литература на ове тично упоредиш духовни пут Православља и дугих религија,
теме, на пример дела јеромонаха Серафима Роуза. поразговаравши са неким од тако "верујућих" припадника друге
И немој се збуњивати ако неко каже да тобоже све ре- религије. Ако Православље постане твој живот, ако га проучиш
лигије треба испитати непосредно на себи и тек онда ће то бити како доликује, сам ћеш схватити његове предности у директном
објективна процена. Таква објективност би била могућа само за поређењу.
Анђела, код кога нема наследне огреховљености и који је већ Такве су у најкраћим цртама оне опасности, од којих
утврђен у добру. Човек', који испитује истинитост лажних рели- треба стално и пажљиво чувати свој ум. Нарушавање указаног
гија, не може да суди објективно, јер је већ огреховљен, код њега поретка ума неминовно ће довести до буре страсти, унутрашњих
већ постоји наследна склоност ка злу, ка поробљености страсти- поремећаја, ако не и нечег горег, зато они треба да се посматра-
ма. Осим тога он је подвргнут утицају демона, који су родона- ју као греховни падови и да се лече исповешћу и, обавезно, вас-
челници свих окултних наука. У таквом случају једино објектив- постављањем нарушеног поретка спољашњих информација и
но духовно искуство које је могуће је сопствено обраћање Хри- унутрашњих помисли.
сту, зато што у том духовном искуству, у његовом садржају од А сада претиоставимо да смо поновном изградњом свог
човека не зависи ништа, а као резултат тог обраћања човек доби- информативног поља успели да обезбедимо жељену слободу бар
ја најверодостојнију представу о себи самом и о својој огра- за мали делић свога ума. Пожуримо да испунимо ово прос-
ничености и греховности, потврђену душевним и овосветовним транство директним духовним поукама. Искористимо опет снагу
искуством. Добивши на дар такво надчулно искуствено духовно свог обраћења, све док је нисмо потрошили на сујетне ствари од
знање, а поново га проверавати духовним експериментима, које овога света. Н а ш дух је жедан познања Божанских истина. Не
смо сами измислили, не верујући Богу већ својим духовним ис- дозволимо му да изгуби ту првобитну жеђ.
куствима, јесте тежак духовни преступ. Могу се издвојити две позитивне умне делатности: чи-
Није случајно Црква у свим временима свога постојања тање духовне литературе и богомислије. Потребно је добро поз-
забрањивала окултна знања, злочиначке експерименте безбож- навати Нови Завет у Светом Писму. Једни узимају правило да
ника над светињом живота, као што су експерименти алхемича- сваки дан читају по једну-две главе из Јеванђеља и Апостола.
ра. Црквене казне за оваква дела и за таква знања су одувек свуда Други их преписују руком, док трећи читају тумачења Светог
постојале. Писма по Светим Оцима. Има и оних који паралелно читају
Осим тога треба чувати ум и од јеретичких заблуда: руски текст и црквенословенски. Учесталост таквог читања од-
римокатолицизма, протестантизма и других. Чак и ако се на сто ређује се за свакога понаособ уз саветовање са духовником. Ме-
155
155
ђутим, суштина није у средствима, већ у резултату. Све речи из 16). Али, за то је потребно и размишљање о Божијим делима у
Светог Писма требало би да имамо на уму. Сваку сцену из свету, о својој души, о њеном моралном стању. Такво раз-
Јеванђеља или Дела апостолских требало би да препознамо већ мишљање, преплетено са молитвом се назива богомислије.
после прве половине реченице. Требало би да знамо у којем од Разумљиво је да се то може чинити у слободно време
четири Јеванђеља је описана која сцена, а у коме није. Карак- или за време неког досадног, монотоног физичког рада, који не
теристичне цитате из Апостола, који се често цитирају требало захтева ни тешке услове, нити било какво размишљање да би се
би да знамо у целости, као и из које су Посланице. обавио. У древна времена монаси су посебно због тога бирали за
Из Старог Завета би требало да научимо Свештену Ис- себе такво рукодеље, као што је плетење канапа, корпи, рогози-
торију макар на нивоу основног познавања Божијег Закона. Нај- на, да би за време таквог посла могли да свој ум узносе Богу.
важније књиге Старог Завета, које су доступне за разумевање У књизи преподобног Никодима Светогорца "Невидљи-
свима (макар уопштено), по нашем мишљењу јесу следеће: ва борба" описана су два начина богомислија. Један се састоји у
Књига Постања, Књига Изласка, Књиге о Царевима, Књига о присећању на познате цитате из Светог Писма, који су нам оби-
Јову, Књиге пророка Исаије и пророка Данила, Приче Со- чно на уму, а односе се на нашу душу. Например, овакви изрази:
ломонове, а изнад свих њих је - наравно, Псалтир. кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Божије (Дап. 14,
Овакво читање Светог Писма, овај ниво познавања Но- 2 2 ) , или: неможете служити Богу и мамону (Мт. 6 , 2 4 и Лк. 16,
вога Завета, подразумева се, само представља почетак. Смисао 1 3 ) или: извади најприје брвно из ока свога (Мт. 7 , 5 и Лк. 6 , 4 2 )
Светог Писма се помало открива преко светоотачке литературе, и слично.
али истинско његово схватање долази само кроз велике невоље, Други начин се састоји у посматрању предмета у свету,
које нам Бог шаље због наше вере. који нам долазе под руку и узношењу својих мисли ка неким
Осим Светог Писма сваки Хришћанин треба да добро речима или местима из Светог Писма, где се овај предмет поми-
зна Катихизис - основне догматичке истине Православља. Треба ње. Гледаш ли лепоту шума или башти - сети се раја. Видиш ли
да зна редослед свештенослужења на Литургији и бденију. И дугу - сети се да више неће бити потопа, али ће зато бити Други
помало да започиње читање аскетске литературе. Да бисмо до-
долазак Господа и страшни Суд над људским родом. Угледаш ли
бро упознали сву светоотачку литературу не би нам био довољан
овце које пасу - сети се јеванђелске приче о добром Пастиру. У
цео живот, али зато можемо стално или бар често да читамо
време сетве или жетве у својој башти сети се приче.о сејачу.
Старечник и Житија Светих.
Гледајући лепоту цвећа и птица у пољу - сети се штетности пре-
То би било довољно за први разред нашег хришћанског велике бриге и благости Оца Небеског, Који одева траву у пољу
самообразовања. Ако ми данас сматрамо да је не знати читати и лспше од самог цара Соломона. Није случајно Господ објашња-
писати у наше време скоро немогуће, тим пре се исто односи и на вао тајне Царства Божијег користећи поређења из свакодневног
духовну писменост. Па зар није срамота за човека-Хришћанина, живота рибара и сељака.
а ј о ш пре младића, који је завршио осам разреда основне и че- Биће добро, ако такво размишљање и сећање за тебе
тири разреда средње школе да не зна ни основе своје вере? постане уобичајено. Али, то је мало вероватно. Људи су се зато
Осим читања потребно је да ум сам преради шта је и удаљавали у пустиње и забачене крајеве, да би одстранили све-
прочитао. Читаво Свето Писмо је богонадахнуто, и корисно за товну сујету и гужву из ума. Али, немој онда бар да пропустиш
учење, за исправљање, за васпитавање у праведности (2. Тим. 2, ниједан случај самосталног одласка у природу, а да се не удубиш
156
157
у богомислије. За то није потребан никакав посебан напор, а ко-
рист је велика. Видиш ли колико је труда потребно да се ум ЧУВАЊЕ СРЦА
доведе у ред? Човеку који не верује се све ово може учинити као
мучење. А за верника је све то тако једноставно и природно, да
је потребно обратити само мало више пажње на себе и цео напор
око чувања ума ће бити лако испунити.
Мораћемо да се сусрећемо са литературом и уметношћу. И треба је у њима тешко изразити се о нечем духовном на истинит начин.
да имамо на уму да у многим дубоким, озбиљним и психолошки То су пре свега: позориште и филм. Није случајно да је глума од
истанчаним анализама у разним остварењима сусрећемо исто давнина сматрана за грех, јер је играње друге особе неминовно
тако истанчано искушење греховним страстима. Осим тога ште- повезано са лажју. Лаж веома ретко може бити усмерена на
та коју они наносе може се састојати једино у пребацивању па- нешто добро. Зато се позориште зачело управо у незнабожачком
жње читаоца (гледаоца, слушаоца) на земаљско и душевно, свету и увек је служило и до данашњег дана служи као оаза раз-
уместо вечног и духовног. Често нам уметник скреће пажњу на врата. Многи Свети Оци су говорили директно против позо-
човека, на његов земаљски живот, на неку прећутно прихваћену ришних представа, као што су, на пример, Св. Јован Златоуст
вишу вредност људског постојања. или Св. Теофан Затворник.
Треба избегавати такву литературу и уметност, а тра- Уосталом, чак и у овом жанру су постојали изузеци.
жити она дела у којима, супротно од тога, аутор скреће пажњу Може ли се рећи да опера "Живот за Цара" изазива код слу-
читаоца (гледаоца) на духовне и вечне вредности. Тамо где се шаоца ниска осећања или је једноставно безсадржајна? - На-
врлина не појављује као основа земаљске среће и нормалних равно, да - не. Али, ипак тако јаке и дубоке представе у по-
људских односа у заједници, већ као нешто више до тога; где су зоришту су изузетак, а не правило.
праведно приказани несталност и сујетност земаљске среће, а при Посебно морамо да кажемо пар речи о рок-музици.
томе се индиректно говори о тражењу вечног блаженства - тамо Надамо се да нашег читаоца више није потребно узимати за руку
би требало да се траже корисни утисци. Они ће такође бити и изводити из дискотеке. Ипак, код човека, који се много наслу-
духовни, али само индиректно, или боље речено, у својим кра- шао рок-музике у своје време, може још дуго да постоји прита-
јњим инстанцама. јена страст према року, макар према оном истиночежњивом што
Таква су у суштини сва дела хришћанских аутора, однос- у њему постоји. (Овде нећемо говорити о ономе што ностоји у
но оних аутора за које је хришћанска вера била најважнија вред- тој музици, а очигледно је порочно, мрско и води растројству
ност у животу. Није уопште обавезно да се у њиховим делима личности. Мислимо да је читалац већ могао да примети, како она
непосредно приказује црквена стварност или окружење - насу- појачава у човеку дрскост, безосећајност, буди блудну страст)...
прот случају када уметник, који обрађује библијски или црквени Ми говоримо о томе шта је истиночежњиво, али савету-
сиже, често уопште није духован и не тражи вечне вредности јемо да се и то избегава. Разлог за то је исти, као и разлог зашто
кроз лично општење са Христом. Овде можемо навести неке не треба превише гледати телевизију, чак и ако програми имају
ауторе, које би требало читати, слушати и гледати. Али, важније добар садржај. Рок-музика, као и телевизија, користи најсавре-
од тога је да васпитамо свој укус, оријентишући га на оно што је меније техничке могућности и богатство тоналитета. А то је за
духовно. Сваки естетски утисак са којим смо се сусрели треба душу штетно, зато'што је плени и раслабљује, тачније сувише је
оцењивати са једне тачке гледишта: да ли је он показао вредност обузима. Није случајно да су прве музичке инструменте измис-
хришћанских врлина, сујетности земаљског и вечност небеског? лили потомци Каина, људи који су билиприлично порочни. Није
И у зависности од добијеног одговора да процењујемо његову случајно ни то да се у Православној Цркви нису никада корис-
вредност. тили музички инструменти, већ живо појање. Опште правило са
Уосталом постоје читави жанрови уметности, у којима неким изузецима је ипак следеће: што је мање технике има више
аутори-Хришћани готово и да не раде (сем ретких изузетака), јер простора за дух. Техника делује на душевно-телесно у првом реду
162 163
- и природно, на рачун духовног. Овде није умесно упуштати се ако јој буде приступачно колико је потребно. Штавише, оно
у дуге раснраве о естетици, с озбзиром на то да смо општи прин- може да допринесе некој благој промени у њој.
цип формирања укуса већ навели. Као закључак да поновимо да У младости се, поред духовног обраћења (ире или после
сви чак и позитивни, духовно-естетски утисци треба да буду огра- њега), нешто слично дешава и у душевној области. Духовно об-
ничени (а код монаштва они скоро не треба ни да постоје, као ни раћење се завршава тиме што се код човека формира свест да је
код најусрднијих верника за време постова). У већини случајева Хришћанин. Другим речима, човеков дух проналази Небеску
ови утисци су у домену онога што читамо или чујемо. То је Отаџбину, почиње да схвата одакле је он, зашто живи. Ко је
неопходно ради спречавања естетског схватања саме хришћанске његов Бог и Спаситељ.
вере, заборављајући, притом, на њене дубље духовне корене. Дешава се да и у душевној сфери човек исто тако изне-
Такво искушење типичније је за жене, које су иначе бића бише нада долази до открића своје национално-културне припадности.
душевна, него духовна. У души се одједном тајанствено, и не зна се од куда, али сасвим
У време када још нису постојале плоче и касете и музи- јасно и довољно снажно, чује глас свога народа, својих корена.
цирало се само уживо, Свети Теофан је на следећи начин савето- Одједном ти музика твоје земље, и жива реч, и сликарство, и
вао неку благородну девојку, која је иоседовала музички дар и историја, говоре много више, него што су ти говорили до сада. И
васпитање, а истовремено је осећала и велику жељу према паж- ти за себе одговараш: да, то је моје, наше, ово је и моја земља,
љивом духовном животу: ово је глас моје Отаџбине коју волим. И зашто само пре то
" Мало-помало направите избор комада са добрим садр- нисам примећивао, већ био равнодушан!
жајем и њих више свирајте и певајте... Набавите дела Турчани- Исто као што и мртав дух човека у моменту обраћења
нова (познати црквени композитор - с. Т. С.) и вежбајте из њих оживљава и проналази да је он сада Христов, тако и ум, који је
шта вам се већ више свиђа. Вежбајте: "Боже, чувај Цара", оптерећен разним знањима, треба да оживи и схвати премудрост
"Како је славан наш Господ" и сл. Ако од срца отпевате неку од Божију, која повезује сва ова знања, треба да схвати да је он део
сличних песама, будите сигурни, да ће вам се оне допасти више од ове премудрости. И исто тако срце одједном почиње да осећа
других ствари.. Ако ви одсвирате или отпевате било-шта слично, своју припадност отаџбини и њеним душевним коренима. То као
што ће дирнути душу слушалаца и покренути их да се молитвено да су три посебна обраћења: једно велико и основно, и два мања.
обрате Господу, или да Му узнесу славословље или благодарење, И слава Богу да су сва три усмерена у истом правцу. О Њему
ви ћете учинити исто што и добар проповедник у цркви" ("Шта Јединоме, о Творцу и Спаситељу нашем треба да нам говоре и
је то духовни живот", LXIII). дух, и ум, и срце. Макар и у разно време и различитим речима,
А знаш ли ти "Боже, чувај Цара" и "Како је славан али садржај реченог ће остати заједнички.
наш Господ", или неку од сличних песама? Божијом милошћу Уму говори о Богу целокупна хришћанска наука. О Ње-
данас се оне опет могу чути, као и друге сличне композиције вре- му ће и да ускликне срце, које је одједном пронашло своје ко-
дне пажње. Имамо у виду не црквену музику, већ световну, али рене. Он нам је открио Себе у моменту нашег духовног обра-
добру. Исто тако је и уметничка литература, која је вредна па- ћења. А сада нам Га гласно проповеда сва твар кроз наша знања
жње православног Хришћанина сада свима доступна и постоје о њој. Њега нам објављује историја наше Отаџбине и култура, у
нова издања. И све ово православно душевно наслеђе (иако се којој смо пожелели заиста да учествујемо тек када смо постали
оно разликује од духовног), може нашој души да донесе корист, Хришћани. Њиме Јединим је живела и Њему се обраћаЛа сва
164 165
Света Русија, сва душа нашег народа. Све што у руској култури на информације којима га хранимо. Уколико се срце обратило
не живи Њим, то се одсеца, суши и умире. значи да би требало да се разумемо у естетске утиске, како би
Присети се како гласи у Јеванђељу прва заповест. Не нагињали према култури и душевности своје земље, а не туђе. На
само: Љуби Господа Бога свога, већ је речено и како треба да Га гомили ђубрета наше пале грешне душе израстао је цветић са три
љубимо: свим срцем својим, и свомдушом својом, и свом сиагом дивна пупољка - склони што пре ђубре од њега да не нанесе
својом, и свимумом својим (Лк. 10, 2 7 ) . Примећујеш ли да су штету пупољцима.
овде набројане све три душевне снаге: срце (осећања), снага (во- Православље је духовна ризница. Али, оно је у истори-
ља) и ум. И посебно ј о ш душа под којом овде треба подразу- ји дошло до изражаја преко душевне спољашњости. За право-
мевати вишу страну наше душе - њен дух. Зачетке љубави доби- славну духовност је потребна одговарајућа душевност - свест о
јамо на дар у моменту обраћења. Ако је наш дух осетио прис- припадности хришћанском народу. А и духовност и душевност
уство Божије значи да је осетио љубав, макар једва приметну, заједно су се оваплотили у материјалној спољашњости, коју чине
али нам је одједном постало топло и радосно на души. И наш ум хришћанска државност, култура и свакодневни живот. У целини,
је осетио да сва знања света објављују славу Божију гласније од ниједна вера не може да у човеку обухвата само духовну област,
гласа трубног. Радује се и разум - то је почетак љубави према •она на одређен начин одређује и душевни и телесни живот.
Богу са његове стране. Ево и срце је одједном осетило да је део Ово се може објаснити нешто једноставније. На пример,
Свете Русије* - осећа радост и топлоту - и то је почетак Божије претпостављајући да си рођен као Грк, ти не можеш да се сма-
љубави у срцу. Најтеже је обратити вољу. Уколико и она научи траш православним и да сматраш да је учење Цркве исправно, а
да жели да испуњава Божију вољу као своју слободну вољу значи да си потпуно равнодушан према Византији, која је твоја Отаџ-
да је и она заволела Бога. То је већ пола спасења! Само пут до бина, као и да ти ништа не значе њена историја и традиција,
њега није тако једноставан. Треба ум очистити од предрасуда, њени храмови и појање, њени цареви и Светитељи, њени пусти-
осећања и вољу од страсти, потребно је потпуно преобратити њаци и Мученици. То се исто односи и на руског човека. Ако он
грехољубиву душу, како би је први предукуси љубави, које је само сматра да је учење Цркве исправно, а не воли Свету Русију,
осетила, научили да воли Бога. не осећа према њој припадност, равнодушан је према њеној
Да ли си ти у својој души препознао о чему сада гово- историји, осећа хладноћу у срцу према њеним Светитељима, а
римо? Нису ли за тебе: обраћење духа, обраћење ума и срца само њену садашњу трагедију схвата телесно, а не срцем - онда он још
празне речи. Наравно, човек се не обраћа Богу у једном тренутку увек није православан у правом смислу те речи. Он ондалре може
и не по наруџбини, али веруј ми да смо овде говорили управо о да се сматра или интелектуалцем, или философом, или фанатич-
духовном искуству у младости, мада се може догодити да они ним секташем, или националистом у световном смислу те речи.
који су га тада доживели тек у зрелијем добу схвате његов Наравно, при томе треба имати на уму да је увек важ-
смисао. није духовно, од душевног. Тако и Русију ми волимо зато што је
Уколико је дух доживео обраћење, он одлучује да служи она Христова. Уколико некада буде требало да се бира између
Богу. Уколико се и ум обратио, ми узимамо обавезу да пазимо и вере и Отаџбине, ми ћемо не колебајући се изабрати веру. Прво
смо Христови, па тек онда Руси.
Слично поступају и националисти-безбожници. Они су
* Ово важи за сваку хришћанску Отаџбину. "Русичи" оне многобожачке Русије, која се клањала перунима и
166 167
другим идолима, а не Христу. Они се исто тако односе према Ма где данас да живимо, ми православни Руси се нигде
хришћанској Русији, као што се и ми односимо према многобо- нећемо осећати као код куће, јер је наша кућа разрушена. Па
жачкој Русији, а још и са мржњом. Испада, да се у сваком слу- ипак је лепше живети на своме згаришту, него у туђој кући.
чају Отаџбина одређује вером, а ми и они имамо онда различиту Туга због отаџбине која умире не треба да буде аноним-
отаџбину, иако нам је територија заједничка, исти преци по телу на или безлична. Иначе ће то бити само јефтина сентиментал-
и исти језик... ност или, пак, машта о благостању човечанства. Овај бол се
Али, од свих душевних осећања, која су нижа у поређе- испољава у саосећању према ближњима, пре свега - руским
њу са духовним, ипак је највиши патриотизам. Он се мора ис- православним људима, са којима смо једно тело у Христу. По-
правно и са љубављу васпитавати у себи и развијати, избегава- чињемо да плачемо са онима који плачу, и понекад, ако постоји
јући застрањивања, која могу бити разна: национализам, совје- разлог - радујемо се са радоснима, као што нам Апостол запове-
тизам, расизам и сл. Ово је тема за посебан шири разговор. да (Римљ. 12, 15). Развијање овог осећања помаже и матери-
Хришћански патриотизам у прошлом веку је био јална помоћ ближњим, дела милосрђа, која су уосталом, само
празнично-свечани и радостан, а сада је постао мукотрпан. То је средства. Сваком ближњем од нас је потребно управо милостиво
прво осећање срца које настаје враћањем руској православној срце, а не некаква акција звана "Милосрђе". То су различите
култури - горка туга због Отаџбине која постепено одумире. ствари. Немогуће је олакшати туђи бол другачије осим да га са
Овде опет долазимо до те тајанствене везе неспојивих њим поделимо.
појмова, о којој смо говорили у прошлој глави. Уклањајући се Са друге стране наше срце је инертно, успорено, загрева
од света тугујмо због судбине Отаџбине. Нећемо живети као сви се полако са годинама и невољама које нас сустижу, а помажу му
људи око нас, али се нећемо ни узносити над њима, већ туговати да се отопи и дела милосрђа, која смо учинили без надмености.
због њиховог стања које води погибији, с озбзиром на то да Васпитању срца помаже и исправан редослед утисака, који не би
нисмо у стању било чиме да им помогнемо. требало нарушавати.
"Отаџбино моја, ти си полудела" - тако би могао да пе- Као што за ум не може да се састави "рецепт да се
ва прави патриота своје земље, који са ужасом гледа, како она постане паметнији", тако и за срце таквог рецепта нема. Ово о
"корача широким корацима према паклу". Ми смо постали чему смо говорили јесте само увод, на који, чак, не обраћају
унутрашњи емигранти у својој земљи. пажњу у књигама из аскетике. Даље иде главно - очишћење срца
Под речју "емигранти" овде подразумевамо не оне који од страсти. Али, духовни ниво ученика, које су у прошлости
су напустили Отаџбину, већ оне којима је она одузета. Такви преузимали свети духовни учитељи, је био много другачији него
имају најразвијенију националну свест, они моментално схватају данас, и тада није било потребе за сличним уводним речима, које
један другог, и живе у пријатељсту, помажући се. Они су потребне данас.
непрестано носе у срцу бол због Отаџбине која страда и ништа
их не може утешити. Без чврсте вере у Христа таква туга може
да доведе до душевне депресије, али уколико је уопште нема, то
је онда још горе. У данашње време живети безбрижно и споко-
јно, не осећајући и делећи њен бол - то је пут у потпуну безо-
сећајност.
169
при томе обучена да разликује добро од зла. А природна воља већ да живи достојно и привременог и вечног живота. А тако
при томе добија свој првобитни облик пре палог стања: она се достојно живи само онај ко је спреман на смрт ради високих хри-
одриче својих изопачености - греховних и штетних страсти, а у шћанских идеала.
својој природној и неуништивој љубави према животу уступа Исто такво стање воље Хришћанина видимо и у жити-
предност доброј слободној вољи. Дакле, природна воља код јима Светих Мученика: не презирање живота као таквог, не уби-
обновљеног човека не умире сама по себи, већ.се очишћава и јање сопствене љубави према животу, већ тежња према вечном
преображава управо тиме, што се одсеца свако њено испољава- животу, у почетку вером и својом вољом, а касније и природном
ње, јер је оно код обичног палог човека греховно. То управо и вољом, која се уздигла од привремене и земаљске према вечној и
значи одсецање своје воље. небеској љубави према животу.
Потчинивши се слободној вољи природна љубав према А ево и супротног примера ради објашњења разлике
животу прераста у љубав према истинском животу, вечном, ради између природне воље и слободне воље. На пример пијаница,
кога је спремна да жртвује чак и привремени телесни живот. који је постао потпуно безвољан, или очајан човек, који жели да
Тако се завршава непрестани сукоб између захтева природне се убије, - у којој мери они поседују вољу и своју вољу? Па они
воље и савести, који је карактеристичан за палог човека, и самим уопште и не желе да живе. Тако да је овде супротан случај. Не
тим се васпоставља целовитост његовог бића. следи природна воља за слободном вољом у складу са гласом
На крају, не треба заборављати да се таква промена во- савести, већ се слободна воља потчинила палој природној вољи у
ље дешава њеним сталним узајамним садејствовањем благодати њеним животињским, неприродним похотама. Стекавши на тај
Божијој, без које је немогућ такав преокрет воље. Уосталом, ни начин апсолутну власт ова природна вол>а се деформише до жеље
благодат не делује против слободне воље човекове. Ово је врло за смрћу. Безвољни људи, који ирезиру свој живот, у суштини
важно аскетско запажање, до кога је Црква дошла кроз страдања само гледају да избегну свакодневне проблеме до те мере да се
на великом броју живих примера у борби против јереси, које су играју и са својим животом. То је наравно девијација, али не било
одбациле улогу слободне воље човека или улогу благодати. каква, већ управо девијација природне љубави према животу; то је
Таква је воља човека који је обновљен у Христу. И уко- њено изокретање, а не неки нови узвишени идеал понашања.
лико вам оно што је речено на језику Светих Отаца није баш Дакле, суштина нашег палог греховног стања у односу на вољу се
сасвим разумљиво, могу се те исте мисли пренети кратко, на састоји у томе, да треба само да јој се омогући мало слободе, да би
пример речима војничке песме из времена Кримског рата 1855. она убрзо, погубивши у души све што се може убити, на крају
године: погубила и саму себе, и све се завршило вечном смрћу у геени.
„Само је онај цостојан живота Онај који је одсекао своју грехољубиву вољу упоређује
ко је сваког трена спреман за смрт". се понекад са дивљом јабуком, на коју се калеми питома. Не сече
И даље у другој строфи се пева о томе за шта војник се дивља воћка, већ се немилосрдно подсецају њене гранчице. И
жртвује свој живот: на преостали део стабла са јаким соковима и кореном се калеме
„За Цара и за Русију здраве гране које ће донети плод. Тако се и воља Хришћанина не
спремни смо да положимо живот". убија у свом корену, већ се одсеца практично у свим својим прав-
То није фанатизам или очајање самоубице. Природна цима, који ироизилазе из пале природе, и на њихово место се
воља за животом не ишчезава, али човек жели не само да живи, благодаћу Божијом привијају добре намере.
172 173
Онај који је одсекао испољавање своје-грехољубиве су насилно контролисана законом. Другим речима, постоје ј о ш
воље је човек јаке воље, односно са јаком слободном вољом. А безакоња која су правно забрањена, иако се њихов круг сваке
онај који живи предајући се својим страстима (по природној године сужава. Када се он буде сузио до неке последње границе,
вољи), насупрот томе је безвољан или би ј о ш боље било рећи - двонога створења названа људи ће вероватно прождирати једна
без своје слободне воље, тј. са слабом својом слободном вољом. друге, и то ће бити онда крај Историје. Црква је почевши од
Када се у дечијим књигама говори о васпитавању јаке воље у Апостола, добро схватала важност потчињавања грађанском по-
себи, има се у виду управо потчињавање природне воље својој ретку, који ограничава бар јавне преступе и злодела. Јер је слуга
слободној вољи. Природна воља жели да поједе колач, а слобод- Божији теби за добро. Ако ли зло чиииш бој се, јер не носи ма ча
на воља јој се противи. Када почне да побеђује слободна воља узалуд, јер је Божији слуга, осветник, да излије гнев на онога
каже се да је дечаку очврсла воља. којизло чини (Римљ. 13, 4) - учи апостол Павле. О истом томе
У хришћанској аскетици разговор о вољи и њеном одсе- говори и апостол Петар: Будите, дакле, иокорни сваком реду
цању почиње оног момента када је своја воља у општим цртама људском, Господа ради: ако цару, као господару; Ако ли намјес-
већ одређена, али ј о ш није прекаљена, није проверена; чешће ницима, као његовим посланицима за осуду злочинцима, а за
природна воља побеђује њу, него што она побеђује природну похвалу онима који добро чине (1. Петр. 2 , 1 3 - 1 4 ) .
вољу. Опет смо стигли до момента нашег обраћења Христу, до Треба, истина, дати додатно објашњење да је ово речено
наше прве самосталне личне одлуке да постанемо Хришћани и да још до почетка првих озакоњених гоњења на Хришћане, која је
будемо Хришћани по сваку цену. Док сагласношћу своје сло- званично започео тек император Нерон, који је погубио оба
бодне воље нисмо направили такав избор, сви разговори о вољи Апостола. До тада Хришћане су углавном прогањали јудејци, и
су безпредметни. Може се наравно, уколико желимо, вежбати незнабошци, које су јудејци нахушкали клеветом или потпла-
своја воља, подчињавајући је сагласности слободне воље, само тили. Али, сами јудејци су били давни и опште познати непри-
ради тренинга, а не ради Христа и вечног живота: "Хтео бих да јетељи Римског царства, према коме се Јудеја налазила у колони-
будем у топлом, али ћу натерати себе да зароним у отвор у леду. јалној зависности. Када сама држава почиње да прогања веру
Али, зашто? Па само онако, да мало калим вољу." Наравно, Христову и да поставља Хришћанима захтеве, чијем испуњењу се
такве приче нису за наше излагање. Дакле, онај ко се обратио противи савест, треба се сетити и других речи Апостола: Богу се
Христу, почевши од момента обраћења, треба да постане послу- треба покоравативише пего људима (Дап 5, 29). Треба обрати-
шан Христу, и ради Његових заповести, које је већ у потпуности ти пажњу и на многобројне примере Мученика, који су ове речи
прихватио савешћу и у глобалу и својом вољом, да им потчини испунили на делу, одбивши да принесу жртве идолима и одрекну
своју слободну вољу. Али, живот је препун свакојаких догађаја и се Христа, иако су у свему осталом показали дужно послушање
ситуациј а, а у палом стању не само воља, већ и ум, могу у поје- грађанском поретку и власти.
диним случајевима потпуно неправилно да разумеју заповести
Дакле, прва и најгрубља степеница на лествици ограни-
Божије. Зато је потребно да би се навикли на јеванђелско по-
чавања самовоље је грађански закон. Он ограничава човека само
слушање да се навикнемо на послушање живим људима.
у оним активностима које наносе повреду другим лицима или
По милости Божијој и Његовом благом Промислу људ- њиховој имовини, и зато никакав позитиван морал, чак и нехри-
ска заједница у целини је још увек тако организована да сама по шћански се не ограничава само правним нормама, већ поставља
себи налаже на људску похоту низ спасоносних ограничења, која веће захтеве - тим пре хришћанска моралност.
174 175
Осим државне хијерархије и потчињености, постоји и Светог Теофана у вези са тим, које је изнео у писму тој истој
породична хијерархија - која је од Бога установљена на истим благочестивој девојци:
принципима као државна власт. Она је посведочена и Божијом "Родитељска дужност је да вас чувају; они то и раде, ја
заповешћу о послушности деце родитељима. Власт родитеља над мислим, као зеницу ока. Ако то у нечему није у складу са вашим
децом је иста као и државна власт над грађанима. Уколико жељама, треба се покоравати. (Овде се, чак, не говори о поро-
родитељи (или власт) одвраћају Хришћане од Бога или их при- чним жељама - с. Т. С.). Није у реду мислити да они увек желе
моравају на јавне грехе, у томе их не треба слушати. У свему да ураде по своме, а природније је видети да они желе да вас
осталом је породична и државна послушност обавезна. Услед сачувају и осигурају од свега... Вашом покорношћу ви плаћате за
природног тока живота власт родитеља над децом слаби са годи- оно, што добијате у породици. Храна, одећа, кров над главом -
нама сама по себи; у моменту пунолетства, или почетка мона- то није баш мало, а није ни најважније. Главно је сигурност од
шког живота, или од момента формирања своје породице од спољашњих непријатности. Закриљени сте орловским крилима.
стране деце она практично престаје и може да остане на нивоу Кљун орла и његове канџе су спремни да се усмере на свакога ко
моралног утицаја. Али, млади не би никако требали да убрзава- би покушао да вам причини непријатност или вас увреди. То
ју долазак тог времена својом непослушношћу. Родитељи не благо се не може ни са чим упоредити. Чим не буде више орла
желе својој деци зло и имају животно искуство; ако ни због чега који вас закриљује вас ће почети сви да кљуцају. Сада нико не
другог треба их бар због тога послушати. Уосталом, ову заповест може да вам приђе, а онда ће сви да налете на вас... Из родите-
лако испуњавају и неверници. А за вернике је послушност роди- љског окриља требало би или да живите под окриљем манасти-
тељима заповедио Сам Бог, на примеру детињства и младости ра или да будете у женском манстиру (ове речи су упућене оној,
Исуса Христа (Лк. 2, 5 1 ) , као и многобројних Светитеља. Зато која је већ донела одлуку да живи у чистоти, а за друге би додали:
ко се противи власти противи се уредби Божијој, а који се про-
или под окриљем брака - с. Т. С.) (Шта је то духовни живот",
тиве, примиће осуду на себе (Римљ. 13, 2), а тим пре се то од-
]XXVIII).
носи на оне који се противе родитељској власти.
Ово о чему смо горе говорили односи се не само на дево-
Лажу и уносе раздор нека учења савремених безбожни- јке, већ и на младиће, док не стану на своје ноге, не буду способ-
ка, који тврде да тобоже родитељи у породици немају власт, и да ни да сами брину о својој породици. А све је то изречено онда
се породица тобоже базира на основу узајамног договора деце и када је искушења овога света било много мање, него.данас. А
родитеља. То је крајња бесмислица. Родитељи нису исто што и уколико си ти сада толико смео, да се не бојиш људи, уверен, да
деца, а породица није секција која их занима, већ целовити орга- тебе неће "почети да кљуцају"(као што се изразио Свети Те-
низам, који је Сам Бог установио. Наравно, под породичном офан) у овом животу, и ја ћу онда да будем толико смео да ти
влашћу, а у срећним околностима и под државном влашћу, не предвидим: онда ће почети да кљуцају твоју веру, која ће већ
треба да се подразумева некакво непрестано насиље или самои- имати пукотину због твог непослушања родитељима, који су по-
живљавање. Али, ипак се ради о власти, о ауторитету онога ко кушавали да ограниче твоју самовољу и сачувају те од порочних
има задњу реч, а не о парламенту једнаких мишљења, у којем искушења.
владају непрестане свађе и расколи. ' Уосталом, нису више ни родитељи исти као што су били
Прихватајући власт родитеља као такву треба схватити у време Светог Теофана. Нису нам увек блиски, није их увек
и националне темеље ове власти. Ево, на пример, мишљења двоје, нису увек верници, не чувају нас увек од порока, већ чак
177
177
некада децу и подстичу на њих. Али, такви случајеви нису за скупо; не будите робови људима (1. Кор. 7, 2 3 ) . Смисао ових
опште разматрање у књизи, већ за индивидуално саветовање код речи је да не допустимо да нас безбожни људи морално поробе
духовника. Ми говоримо о нормалној породици, ако не са хриш- својим наредбама и обичајима, који су у супротности са хриш-
ћанске, а оно бар са световне тачке гледишта. ћанском савешћу. Али, овај исти Апостол три реда пре тога го-
У такве породице и васпитаче обично убрајамо све оне, вори робовима да не траже ослобођење од физичког, радног роп-
који чувају децу и васпитавају их да се уклањају не само од смрт- ства.
них грехова и искушења, већ и од мајке свих порока - лењости. Уколико Хришћанин овако треба да схвата ропство, тим
Тада кажу да се у таквим породицама баве децом. Већина свих пре се то односи и на послушање у породици. Важно је само при-
породичних и школских послушања немају неко морално обе- хватити стеге ове послушности не као нешто спољашње и опте-
лежје, односно нису ни добра, ни лоша. Али, зато она уклањају рећујуће, већ као нешто важно и корисно за себе. На примерима
оне које васпитавамо од нерада и од шта-хоћу-рада (израз истог грађанског и породичног послушања већ се види, да је најважнија
Светог Теофана), који највише изазивају слабост воље. То су од свега - добровољност њиховог прихватања. И заточеници на
свакодневна послушања у вези са учењем и радом. Макар ти.не робији су принуђени да слушају, али они то не раде у складу са
видео од њих с правом никакве користи за човечанство, али треба својом савешћу. А Хришћани треба да се повинују у складу са
да их усрдно испуњаваш, јер ће то користити твојој вољи. У про- савешћу, да иду на послушање својом слободном вољом, а не са-
тивном ћеш нанети штету својој души узалудним траћењем вре- мо чврсто стегнувши у песницу своју вољу. Робови, будите по-
мена. слушниу свему вашимгосподарима по тијелу(ж у свему по духу
У послушањима која немају неки морални карактер не - с.Т.), нерадећи само претварајући седа људимаугађате, негоу
само да деца треба да слушају родитеље, који им желе свако простоти срца, бојећи се Бога (Кол. 3, 2 2 ) - ево какво послу-
добро, већ и робови треба да се повинују својим господарима, као шање тражи од нас Господ. Ако би се тражило од нас само роп-
што каже Апостол: Слуге, будите покорни са сваким страхом ско послушање не би било потребе да се на њега подстиче; по-
господарима, не само добрима и благима него и грубима (1. требна би била само јака мотка, а не аскетски савет. У ствар-
Петр. 2, 18). Ми више не користимо реч ропство, на кога се ности вредност има само добровољно послушање, као дужна
онда односе ове речи? Оне се тичу таквих најамних радних одно- жртва Господу, Који Сам и суди о њој преко наше савести, а кас-
са, када се послодавци не држе услова најамних односа и претећи није и непосредно.
незапосленошћу претварају оптерећеност радника у животињску Само са таквим расположењем треба прилазити нај-
експлоатацију и врсту ропства. Уосталом, постоје радни односи, дубљем и најистанчанијем облику послушности - духовној по-
који су директно ропски (као што је на пример у армији), али се слушности.
не треба тога плашити, већ то ропство треба примати спокојно у Таква послушност је снажно и благотворно средство,
складу са заповестима Апостола, памтећи да је оно корисније за само ако се исправно и пажљиво примењује у складу са вољом
нашу душу него власт над неким. Божијом. Али, ако се оно примењује неправилно, и плодови
Када, пак, послушање задобија изражено морални кара- његови неће бити ништа бољи него од самовоље.
ктер, када нам заповедају да радимо оно што нам савест и Бо- Пре свега треба навести разлику између послушања мо-
жији закон забрањују, те нам не дају да радимо оно, што је Бог наха и Хришћана у свету. Монах даје завет послушања, доброво-
заповедио, треба се сетити других речи Апостола: Купљени сте љно налаже максимална ограничења на своју природну вољу.
14 Православна аскстика за младс (и почстиикс)
178 179
Такав завет је могуће испунити, али у одређеним условима мона- шање. Духовник не може од Хришћанина у свету да направи
шког живота, који ни приближно не постоје у свету. Као прво, послушника као што је монах у манастиру, али треба да му ука-
послушник нема испод себе потчињена лица, за која он одговара же на исправан духовни пут. Сваки животни преокрет мирјанина
пред Богом. У крајњем случају од њега се не захтева да дуготра- ставља на проверу стабилност и поверење његових односа са
јно руководи ни породицом, ни потчињенима на послу. Као духовником. Знак доброг духовног руковођења ће бити ако се
друго, он скида са себе (или са њега скидају) бреме доношења глас савести духовног чеда и његове слободне воље усмери више
важних самосталних одлука, пошто је најважнију одлуку у свом према добру, а греховне страсти се стишају. При томе се може
животу већ донео. Као треће, монах има само једног наставника приметити да савест и духовник говоре једно те исто.
за све, док у свету има много разних наставника, а и у породици Уколико духовник захтева апсолутно послушање, уко-
може бити више њих којима се треба потчињавати. Као четврто, лико он не прави разлику између воље и слободне воље послу-
односи са духовним наставником се морају темељити на макси- шника, уколико за њега постоји само његова воља (једина ис-
малном поверењу, са учесталом, најбоље свакодневном испове- правна и неоспорна) и воља послушника (коју треба одсецати),
шћу помисли, зашта практично нема могућности код Хришћана - у том случају не треба бити прозорљиви старац да би се про-
у свету. Као пето, претпоставља се да је и наставник сам искусан рекао сукоб између воље духовника и савести руковођеног. Под-
и духоносан, и што је већ апсолутно неопходно - лишен власто- вуцимо: не због воље послушника, већ због његове савести. Овај
љубља. сукоб се може разрешити двојако: или раскидом или гажењем
Када постоје такви услови, беспоговорно послушање савести послушника. Такав метод духовника неће помоћи послу-
наставнику даје брзе и ефикасне резултате, како сведоче и послу- шнику да одсече своју самовољу - јер он управо треба сам да је
шници, и наставници, одсецају се сви наступи самовоље (одсеца- одсеца уз помоћ духовника - али ће зато неминовно у његовој
ју се гранчице дивље јабуке), што и омогућава да се победе свести изменити моралне оријентире, називајући црно белим и
страсти а укорене врлине. бело црним. Ради постизања тог циља се измишља таква деви-
Сви ови услови се не могу применити на Хришћане у јација послушања, којом се уместо одсецања своје огреховљене
свету, па је зато и улога духовника силом прилика за њих ог- самовоље упражњава огреховљено узајамно толерисање и воље
раничена. Овде се никако не може применити потпуно послу- старца и воље послушника.
шање, већ супротно, потребно је приучити своје чедо да доноси Богу нису потребни живи роботи. Њему су потребни они
самостална решења, која од нас захтева ситуација у моменту када који су своју самовољу победили својом слободном вољом. Али,
немамо могућност ни са ким да се посаветујемо. Једина власт која такви роботи су потребни када се чине грешна дела, с озбзиром
остаје духовнику јесте да забрани чињење греха, и домен те на то да се легализовање греха најбоље од свега изводи под изгов-
забране се простире до забране приступања Светом Причешћу и ором светог послушања.
другим Светим Тајнама, али они који упорно пребивају у смрт- Свему овоме се не треба чудити, као што је мудро при-
ним гресима обично и не обраћају на то посебну пажњу. У метио хришћански песник о сличној ситуацији: "Духовно и гре-
другим стварима духовнику преостаје само да даје савет, али и то, шно кроз живот корачају упоредо". Колико је само злочина и
уколико га његова чеда од срца траже. преступа у историји Цркве извршено "из послушности" особама,
Дакле, ако се чак и ропско потчињавање у морално неу- које су само по спољашњости припадале Христовом стаду? Не-
тралним стварима заснива на савести, тим пре ће духовно послу- ћемо погрешити, ако кажемо да је таква понекад била апсолутна
180 181
већина! Ево само једног примера. РазбоЈнички сабор 449. го- али је бар без великих претензија и непомирљиво према греху, а
дине, на којем је дошло до првог озбиљног манифестовања оријентисано на јачање позитивне слободне воље послушника.
монофизитства. Монаси-монофизити су на смрт пребили Цари- Дакле, правилним схватањем послушности човек треба
градског еиископа Светог Флавијана и његове присталице, многе да избегне две крајности: и безграничну самовољу, са једне, и
повредили и осакатили. После тога они су више пута убијали убијање воље заједно са слободном вољом, са друге стране. Како
православне, међу њима и свештенике и епископе, чинили звер- сам послушник у пракси да препозна ту границу? За то не пос-
ска насиља и богохуљења у православним храмовима, изругивали тоји рецепт, осим једног општег рецепта: уздајући се у Бога.
се у олтарима над Светим Даровима и другим светињама. Може Господ је наш главни, први и последњи Пастир, Који исправно
ли савест сама од себе да допусти човеку тако нешто? Не, али упућује оне који Му искрено теже, допуштајући им уосталом и
ако се то чини „из послушности" и то неправилно схваћене - грешке и заблуде на извесно време. На Њега једино и треба да
може. положимо сву наду, дајући и Њему простор да учини нешто у
Суштина примене монофизитства у аскетици је у томе, нашем животу, не одбацујући Га ни својом, ни нечијом туђом
да се не прави разлика између самовоље и своје слободне воље. греховном самовољом.
За ове јеретике постоји само замена једне воље за другу. И ево Изневши ова упозорења и, схватајући, кога ће она по-
какви су плодови овакве монофизитске "аскетике"! вредити до огорчења, мирно и свесно треба да их пре свега при-
Погрешно схватање послушања одвојило је од Цркве не менимо на себи. Не треба их схватити као наредбу, већ само као
само монофизите (овај раскол је по обиму обухватио половину савет за који постоји разлог и на који треба обратити пажњу, а
хришћанског света). Из њега се изродила папска јерес, коју је што је најважније - проверити га у свом животу. Не треба га слу-
прихватила бројчана већина преосталог човечанства. Само слепо шати (исто као и било који савет у овој књизи), уколико сло-
послушање ауторитету, који не изоштрава савест, већ замењује и бодна воља читаоца не прихвата оно о чему смо говорили.
њу и личну слободну вољу послушника, могло је да доведе до Уколико постоји унутрашње саосећање и саглашавање са саве-
настајања учења о непогрешивости паие по питању исповедања тима, а унутрашња самовоља му се противи, то је нормално, и
вере. Сличан однос према послушању се примењује и у такоз- такву самовољу би требало сами да обуздамо. Уколико, пак,
ваним тоталитарним сектама, где се уз лажно учење користе и према оном што смо говорили нема никаквог саосећања и
разна техничка и хемијска средства (психотропни препарати), одобравања, чак ни у дубини душе - онда нама преостаје само да
као и окултна средства (хипноза). Под окриљем секте брзо се вам се извинимо.
формирају зомбирани људи, послушни биороботи, који прак-
тично губе људске особине.
Девијација појма послушности је могућа и у Право-
славној Цркви, иако не у тој мери. Још у прошлом веку Свети
Игњатије Брјанчанинов је говорио, да су духоносни учитељи би-
ли велика реткост, чак и у његово време, зато је у духовном
послушању потребна велика пажња да се, како се изразио Свети
Григорије Богослов, не изабере вук уместо пастира. Најбоље се
показало руковођење, које иако можда и није много духоносно,
ГРЕХОВНЕ СТРАСТИ
О
бративши се Богу и довевши у ред функционисање душе
и тела спрам спољашњег света, наш дух добија могу-
ћност да размотри своју сопствену душу изнутра. Такво
разматрање се обавља, као прво, у релативном миру, одбацујући
непрестану тежњу према сујетним делима и мислима; као друго,
кроз призму Речи Божије и учења Цркве, које наш дух већ прима
за једину исправну тачку гледишта. Погледавши на своју душу
без пристрасности, ми смо принуђени да увидимо у потпуни неред
и дубоку порочност. Различита исиољавања или облици ове по-
рочности се називају страстима.
186
ПОДЕЛА СТРАСТИ
малодушност, нетрпељивост, недостатак самоукоравања, огор- скривање пред људима и духовним оцем. Лукавство, самооправ-
ченост на ближњег, роптање, одрицање од крста, покушај да се давање (посебно на исповести). Противуречење, истицање своје
сиђе са њега. (Завист ирема богатима, материјално добросто- памети (или другачије речено, свог сопственог мишљења о томе,
јећима, покушај да их сустигнемо у тежњи за богатством овог шта је добро, а шта је лоше). Лицемерје, лаж, ласкање. Поди-
света. лажење људима. Завист (не према ономе што други има више,
него према томе што њега више цене). Понижавање ближњег.
6) Униније (духовна чамотиња) Променљивост расположења (ћудљивост). Повлађивање (очи-
Лењост за свако добро дело, посебно за молитвословље. гледно туђим страстима). Несавесност. Демонска нарав и живот.
Напуштање црквеног и келијног правила. Напуштање непре-
стане молитве и душекорисног читања. Непажња и журба у 8) Гордост
молитви. Немарност, непобожност, некорисно траћење времена. Презирање ближњег. Љубав према себи већа од сваке
Претерано предавање сну, излежавање и различито друго него- друге. Дрскост. Помрачење, окорелост ума и срца, привезаност
вање тела. Прелазак из места у место, чести изласци из келије, за земаљско. Хула, неверовање, надменост ума. Непокорност
шетње и посете пријатељима (ово се нрвенствено одности на мо- Божијем Закону и Цркви. Следовање за својом телесном вољом.
нахе, а за вернике се може рећи овако: бежање од самоће, страх
Читање јеретичких, развратних и сујетних књига. Непоштовање
да се остане са самим собом, тежња за друштвом и увесељавањем
власти (мисли се на Богом установљену, а не на богоборачку
у друштву, замена друштва телевизором или слушањем радија).
власт). Заједљиво подсмевање. Неподражавање Христовом сми-
Празнословље, шале, исмевање. Запостављање правила (необа-
рењу и ћутању. Губитак простосрдачности. Губитак љубави
вљање метанија и других телесних подвига). Заборављање на
нрема Богу и ближњему. Дажна филозофија, јерес, безбожност,
своје грехе. Заборављање Христових заповести. Нерад, поро-
бљеност, немање Божијег страха. Јарост, безосећајност, очајање. смрт душе.
Т
и си вероватно приметио да твоје тело сазрева, да се у
њему појављују нова, од раније непозната, полна осећања
и нагони. Безбожни „васпитачи", а уствари морални раз-
вратитељи из овога извлаче конкретан закључак за тебе: ево, као
што видиш, појављује се нова функција и нова потреба твог ор-
ганизма, која тражи своје задовољење.
То је лаж. Навешћемо само два неоспорна објашњења,
која оспоравају горе наведену тврдњу.
Као ирво, полно сазревање није моменат, већ дуготрајни
процес, и почетак деловања полних функција уопште не значи и
крај деловања, оно је само почетак крупних промена у целокуп-
ној физиологији организма. Код различитих људи, код различи-
тих раса и народа, постоје неке специфичности деловања овог
процеса, али у сваком случају док траје раст организма наставља
се и његово сазревање. Прерани почетак појављивања полног
нагона може само да му смета.
Као друго, са тачке гледишта физиологије човек уопште
нема полне потребе. Потребе тела су дисање, исхрана, топлота,
кретање, и избацивање прерађених штетних материја. Уколико
ове потребе не задовољава у току дужег периода човек или умире
или тешко обољева.
Питање полних нагона је потпуно другачије. Велики
број људи су без икакве штете по здравље или дуговечност
199
199
живота очували до краја живота девство, ни најмање не задово- ца. Ово ново, искључиво душевно сазнање иде најчешће на рачун
љивши ову тобоже "потребу" у свом животу. Тако се и ти сам извесног умањења духовног иознања.
можеш присетити, да се нова непозната осећања полног иорекла (...) Код свих Светих Отаца се у оцени девства ири-
изненада појављују у души и напуштају нас прилично мирно и мећује истоветност. Високо ценећи хришћански брак, они сви
безболно. Код младића се у вези са тим дешавају несвесна ноћна воле и цене више девство од брака. Ти ћеш рећи: они су сами
истечења (полуција), која нису ни штетна ни опасна, и на томе девственици, нису на себи осетили шта је то породична срећа.
се све "потребе" завршавају до даљњег. Код девојчица је чисто Онда, чуј сведочанство ожењеног човека, који је сасвим задово-
телесна страна полног нагона изражена обично још слабије. У љан својим браком: девство је, заиста, више од брака. У девству
целини је женама лакше да сачувају девственост од мушкараца. је духовна ревност у славу Божију увек већа...
У сваком случају јасно је да блудна похота није потреба тела, већ Дакле, чувај девство и целомудреност нс само зато што
да она долази од душе. је то Богом установљена заповест и заштита од греха. Немој то
Друга је ствар уколико је то наша жеља, и на тај начин само поредити са натписом о смртној опасности на трафостани-
испуњавамо своју вољу, и тада блудна страст може да сс усели у цама - сећаш ли се? Али, сваки пут када у себи препознаш блуд-
наше тело и постане физиолошка потреба. Али, то је само у ну нохоту на неки начин, сети се оне ризнице целомудрености,
оном смислу и у оној мери у којој и навика према алкохолу, ду- која је још остала у твојој души и чувај је. Девство се губи један-
вану и наркотицима ствара телесну потребу према узимању тих пут и више се не може поново стећи. Чак и у хришћанском браку
отрова. Без наредне дозе ракије или "траве" човек осећа стварно ти нећеш више поседовати то благо.
погоршање здравља и лоше се осећа, али нико из тога не извлачи Цркви и Богу су потрсбни они који Му служс као дев-
закључак, да је човеку урођена и да се са узрастом развија потре- ствсници и монаси. Може ли уопштс иостојати Црква, ако у њој
ба за ачкохолом и дуваном... одумире монаштво? Може ли монаштво опстати, када се поп-
Сами по себи полни нагони нису за осуду, али они треба уњава углавном из редова удоваца, инвалида и разведених, ако
да се остварују само у честитом браку и у хришћанској породи- девствених, здравих монаха не буде? Бар до сада Црква није
ци. Зато је Бог и установио брак, да би се мужеви и жене држали никада могла да опстане, али није ни остајала без њих. Тако да,
јсдан другог, заједнички васиитавали децу, јер је јако тешко ва- највероватније, не би могла да постоји без њих.
спитати човека-Хришћанина ван породице, ако је то уопште Зато је тежња ка девственом животу, усмереном према
могуће. Али, треба имати на уму да су брачни односи (како сма- монаштву од младости - нешто што је веома похвално. Међутим,
трају неки, али не и сви, Свети Оци - прим. ред.) настали код ту постоји једна опасност - одсуство у наше време духоносних
људи тек после пада... наставника, или крајња оскудица у духовним наставницима, рел-
Исус Христос, Његова Пречиста Мајка, Јован Претеча, ативно прихватљивим, као и одсуство услова за монашки подвиг.
и огромна већина Светих које Црква слави су били девственици. Заиста се обистињава мрачно предсказање: у манастирима је
Девственици су ближе Богу, духовност је код њих више развије- постало као у свету, а у свету као у паклу. Остаје само нада, да
на. Они који ступају у брак упознају један код другога кроз зајед- ће онима који искрено траже Бога Он Сам указати пут спасења,
нички живот неке психолошке особености људског понашања. да тако кажемо као изузетак, јер је већ не само у свету, већ и у
Мушкарци почињу лакше да схватају женски карактер, исто као Цркви широки пут који води у пропаст постао готово нешто нор-
што и жсне које су у браку лакше схватају понашање мушкара- мално.
200 201
У сваком случају девство треба да чувају и они, који не део бића супружника који припада том народу и стално ће сме-
желе да узму на себе подвиг доживотног девства. У суштини - то тати другом (православном) супружнику. Тим пре, што нам не
је верност будућој жени, уколико је Бог пошаље. Онима, који су постаје само једна особа муж (или жена), већ и цела његова
верни до брака лакше је и после да очувају светињу брака, не (њена) фамилија треба да се сматра родбином, и са њом могу да
варајући један другог, а у томе је основа породичне среће. настану одређене тешкоће у односима.
Бог се не може преварити и обманути, зато сви који Брак, у који ступају супружници веома различитог соци-
желе да блудниче пре брака треба да знају да никада неће имати јалног и материјалног порекла, који је ј о ш закључен и против
срећну породицу. воље родитеља, тешко да ће бити срећан и дуготрајан. Није
Уосталом ради среће у браку није довољно да се сачува случајно да се у вези са браком каже: „Простири се према свом
целомудреност до брака, као и да брак освешта Црква у Светој губеру".
Тајни Венчања и Брака. Треба да је брак закључен по Божијој Ове опште савете треба имати у виду много пре брака.
вољи, да се та воља може сагледати у свим околностима које су Неки младићи и девојке лакомислено мисле да ће љубав све те
претходиле жељи за склапање брака. Супружници који ступају у проблеме победити и превазићи. Не! Љубав би им одолела, али
брак требало би, по могућству, да буду особе из истих или макар заљубљеност није љубав. Љубав се тражи у планинама и пусти-
сличних друштвених кругова. Што је више међу њима различи-
њама, на крсту или у тамници, где страдају за Христа, али такву
тости: као прво, религијских; као друго, националних; као треће,
љубав нећеш наћи у „заљубљености"...
сталешко-социјалних; као четврто, материјалних, као пето, у
Не тражи жену или мужа - ово је директна зановест
годинама - то се више проблема и тешкоћа појављује у таквом
Апостола (1. Кор. 7, 27). Посебно немој да их тражиш ван
мешовитом и неравноправном браку.
Цркве. Ако желиш да имаш породицу - моли се за то, и Бог ће
У ранијим временима друштвене благочестивости мешо- ти када буде потребно послати породичну срећу. Уосталом,
вити бракови су једноставно били забрањивани, и то је, у извес- дешава се и да човек до релативно зрелих година не може себи да
ном смилу, било исправно. Уколико младожења и невеста испо- пронађе животног сапутника. Шта да се ради, таква је воља
ведају различите вере, они никада неће успети да створе хриш-
Божија. Неке особе Бог као да одређује за службу Себи ван бра-
ћанску породицу. Уколико се такав брак не распадне, сви члано-
ка, иако оне нису пре тога (у младости) донеле такву одлуку.
ви породице ће постати припадници једне исте религије - атеиз-
Једноставно Он види, ко је од Његових слугу склон породичном
ма. Чак и различита приврженост по снази једној те истој вери
животу, а ко није. Некоме је боље да послужи Господу у таквој
бива извором сталне породичне напетости. Ретко се дешава да
на неки начин принудној безбрачности, него да ствара несрећну
ревносни Хришћанин изведе на хришћански пут маловерну жену,
породицу.
или обрнуто да ревносна жена пробуди мужа из духовног сна.
Важно је да све прихватамо са послушношћу вољи
Чешћи је случај да се односи међу супружницима среде, али на
Божијој. Али, ј о ш је рано мислити на то. Није случајно да је и
рачун хришћанског живота.
у црквеним и у грађанским односима установљен одређени узраст
Различита национална припадност је често извор велик- за брак - по правилу то је 18 година. Пре свега потребно је себи
их искушења у браку. Изузетак могу да буду само супружници из у срцу зацртати једно: до склапања црквеног Брака, припремамо
исконских православних народа као што су Грци, Срби, Румуни,
се за подвиг девствености и целомудрености.
Бугари. Душевни склоп другог (неправославног) народа постаје
203
је створио човека тако прекрасним, да остаци светлости прво- приликом она је пролазила поред храма, где је проповедао Свети
битно створене лепоте избијају и у палим људима, упркос гре- енископ Нон. Приметивши је и одмах схвативши чиме се бави по
ховном паду. Људи су сами себе искварили од греха, и своју децу њеном окружењу и опхођењу, он је прекинуо своју беседу, а за-
кваре још до њиховог рођења, па ипак Господ све доводи на свет тим рекао слушаоцима, да свако од њих треба да се брине о сво-
још увек чисте, девствене, и великој већини од њих не ускраћује јој душевној лепоти бар онолико колико се ова жена брине о
телесну лепоту. Како ће прекрасна бити таква лепота, ако буде телесној лепоти, да свако треба да се труди на спасењу своје душе
овенчана и украшена и стидљивошћу, целомудреношћу, скром- бар онолико, колико се она труди да погуби своју душу и душе
ношћу, смирењем и верношћу. И обрнуто, како не иду са њом, својих поклоника. Пелагијина лепота је све задивила, и у духов-
како је прљају бесрамност, таштина, безобзирност, жеља да нас ном смислу дирнула и епископа, који је оплакивао њену погиби-
сви примете! ју. И, гле, чуда! Ова блудница се покајала, постала монахиња и
Пожури да са таквим размишљањем зауставиш прве света подвижница.
утиске заљубљености. Затим обрати пажњу бар на спољашњост: Тако и ти, ако осећаш да почињеш да се заљубљујеш, а
одећу, говор, поступке - да ли су у сагласности са хришћанским предмет твоје заљубљености је лице које није из хришћанских
појмовима о стидљивости и о смирењу. Најчешће нас овде чека кругова, саосећај му исто, као епископ Нон Пелагији. Плачи због
разочарење, па није народ случајно измислио изреку: „боље се унакажености слике Божије у души која не верује, и овим сузама
роди срећан, него леп". Тешко је ономе који је надарен накаквом гаси и најмањи пламичак нечисте страсти која се буди. Основно је
спољашњом лепотом да је уопште не примећује. Да би се то по- - не тражи да се упознајеш поближе са таквом особом, на све
стигло требало би од детињства дете васпитавати као Хриш- начине избегавај њено друштво. Присећај је се као искушења.
ћанина, али у тежим условима свакодневног живота, без неких Још једном да поновимо: простири се према свом гу-
похвала и мажења. А кога још данас тако васпитавају! беру. То се односи не само на избор супружника, већ и на ства-
Зато се труди да максимално умањиш утисак лепе спо- рање представе о будућем изабранику. Такав идеал (или, ако хо-
љашњости тајним жалосним вапајима ка Господу: "Благодарим ћеш, херој твог романа) изгледаће као да се ствара у твојој души
ти, Боже, који си створио такву људску лепоту по Своме образу сам од себе. Ти треба да уложиш напор да ову слику исправиш,
и подобију, тако да не ишчезне слава Твога лица, већ да се светли коригујеш према хришћанским захтевима.
на лицу и телу. Али, авај, у каквом је жалосном стању, како је Хришћани се издвајају у општој безбожничкој средини
изобличен твој лик у сваком од нас! Довољан је само поглед, са- својом спољашњошћу, манирима понашања, говором. Издвајају
мо покрет, само реч да се схвати да човек не познаје Тебе, свога се тиме, што се труде да се не издвајају, не изгледају нешто спе-
Творца. Избави га (је) од уза ове погубне заблуде, даруј му (јој) цијално, теже да буду природни и скромни. То нека ти и буде
да пронађе Тебе и украси своју телесну лепоту целомудријем оријентир. Навикавај своје срце да ти се свиђа свакаква скром-
смирењем, чистотом и вером. Сачувај ову лепоту за онога ко је ност, и сходно томе да будеш опрезан према свакој распојасанос-
достојан ње, а мене не уведи у искушење, но избави од не-
ти одеће, помодарству, козметичком улепшавању, вештачким
частивог."
мирисима, снажном, дрском говору, слободи у опхођењу са лици-
Присетимо се житија Преподобне Пелагије, која је била ма које мало познајеш. Цигарета у устима треба да ти буде знак
обдарена великом спољашњом лепотом и бавила се блудним душевне слабости; свака шљкоица на одећи треба већ да ти буде
занатом у вишим круговима незнабожачког друштва. Једном упозорење, као и шунд-мелодије које неко пева и сл.
208 209
Наравно, све ове особине још нису карактеристике људ- си на ово о чему говоримо. Ако си Хришћанин, и загледао си се
ског карактера. И иза мајце са одвратним сликама може се крити у неверницу, срце ће ти се одмах успротивити са речима: па то
живо срце. Млади много воле да копирају једни друге, и сваки није главна јунакиња мога романа! Ти можеш да послушаш овај
младић у себи је у ствари много бољи, него што се понаша у глас, али исто тако можеш да послушаш и други глас, који ће ти
друштву. Не треба ни према коме гајити мржњу, али је потребна речи: да, није из мог романа, али не може се срцу наређивати.
здрава пажња и удаљавање од лица, која дају чак и спољашњи У сваком случају морамо да заповедамо срцу, које је
пример негативног понашања. располућено, раздирано због своје пале природе. Поставља се
Природно је да сами морамо да покажемо пример такве само питање: коме гласу да заповедамо од два, која излазе из
спољашњости и понашања. Исто као што сви имамо урођен ес- једног срца? Срцу се мора заповедати, зато што му Бог запове-
тетски укус, али га треба неговати, тако ће се и "пример лепог да. А к о се не научиш да му заповедаш где ли ће се оно обрести
понашања" изградити сам од себе, али ми треба да се трудимо да када буде Суд?
га правилно формирамо, у сагласности са својом вером. Томе у Хтели бисмо да верујемо, да улазиш целомудрен бар у
одређеном степену (или у одређеној фази) може да помогне до- младићко доба. Уколико је то тако, прва заљубљеност неће бити
бра (класична) литература, која се чита умерено и са расуђива- одраз похоте. Она обично бива чиста у том смислу да не рас-
њем. Једноставније речено: припреми се да нађеш, приметиш и паљује телесна маштања и похоте. Телесна похота се иоткрада
процениш Татјану Пушкинову, иако се у наше време такве скоро некако са друге стране, а понекад чак и према другој особи, а не
не срећу, а и ако се сретну, други их не примећују. Учи се да пре- према оној која је предмет заљубљености (из чега се одмах мо-
познаш Толстојеву Елену Безухову, јер се сличне њој срећу на же схватити да је то демонско искушење!). Оно треба да је тако
сваком кораку, само у још тривијалнијем облику. Девојке, немо- срамотно за тебе за разлику од чисте заљубљености, да ћеш се
јте се заљубљивати у Печорине и Оњегине, јер са мушкарцима брже боље потрудити да угушиш овај паклени пламичак.
такве врсте нећете никада створити нормалну породицу, и бићете Проћи ће и прва заљубљеност, и ако не буде утицала на
целог живота несрећне. целомудрије, неће ти ни нанети неку посебну штету. И друга
Па ако је добра литература у стању (и то не увек) да заљубљеност може да буде исто тако чиста, али већ не тако беза-
изгради мање или више пристојан "лик хероја", тим ире ће ло- злена. Али, запамти, да када једном стекнеш полно искуство, чак
ша литература (на пример, совјетска, посебно она која се изучава и у законитом браку, никада више у животу нећеш моћи да
у школи) да изгради лик анти-хероја. Још брже покушава да нам осетиш такву ирву, чисту, девствену заљубљеност. Како ће не-
га убаци у свест савремена масовна култура, која убија све кул- узвишено у поређењу са онима за време девствености изгледати
турне остатке у човеку. Васпитавање таквих "хероја" телеви- сва потоња полна осећања, чак и она душевна! Из њих ће неста-
зијских и са видео екрана уништава не само хришћанску ду- ти сва она поетичност и већ ћемо морати да против њих водимо
ховност, већ и душевни склоп човека уопште. борбу као против грешних осећања. Осим тога, и сама ова борба
Хришћанке, васпитавајте свој укус тако, да може да вам више неће бити тако једноставна. Зашто о томе говоримо? Зато
се допадне само Хришћанин. Само се тако можемо осигурати од што је веома ретко да ирва заљубљеност издржи пробни рок до
лоше и непотребне заљубљености, а што је главно - од њених брачног узраста и веома се ретко завршава браком. Како ће она
последица, блудне похоте. Не понављај себи сумњиву изреку: не морати да се заврши у "случају неуспеха"? Помучићеш се са
може се срцу наређивати. У стварности, таква изрека се не одно- срцем, некако ћеш истрпети увреду, некако ћеш се смирити пред
14 Православна аскстика за младс (и почстиикс)
210 211
супарницима и околностима, прогледаћеш и видећеш да си у не- опоклонство, него што је та безумна љубавна страст, иако у њој
чему горко грешио. Све је то природно, ниси ти ни први, ни по- нема ничег телесног или блудносг. Али, ако је Пљушкин смешан
следњи, сви су се некада пре мало тако помучили. И то све није и за жаљење, херој Купринов је, насупрот њему, описан као дос-
трагедија, ако се не заборавља на Бога, на важније ствари него тојан славе.
што је прва заљубљеност (обрати пажњу како пажљиво избе- Не зна се да ли су у нашем веку грубих осећајних страсти
гавамо да је назовемо љубав, а реч "љубав" изговарамо једино могуће душевне изопачености те врсте, али ипак морамо да вас
када се ради о јеванђелској заповести). упозоримо на њих, макар са циљем да било каквим "приватним
Задржи сва осећања за себе, поделивши их једино можда стварима у животу", без обзира у којој мери су честите, не прида-
са родитељима или старијом браћом и сестрама. Чувај ризницу јемо превелики значај. Ми у овом животу једемо, пијемо и заљуб-
девствености, свесно гуши све изливе зависти и љубоморе. И ни љујемо се, али ипак не живимо да би јели, пили и заљубљивали се.
у ком случају немој дозволити душевним осећањима да све више Хоћеш ли да створиш породицу по Божијој вољи? Моли
и више јачају. Немој иодгревати заљубљеност читањем љубав- се да то Сам Бог удеси, када то Њему буде угодно. Услов за
них романа или сећањем на прочитане романе. Тако ћеш се за- испуњење такве молитве је чистота и вера у Промисао Божији.
љубити и одљубити (престати да будеш заљубљен), и остаћеш Веруј, веруј не сумњајући и у простоти срца, да ће Бог ономе ко-
жив, и нећеш никоме нанети штету својом заљубљеношћу. ме је потребно послати управо онога, ко му је потребан. Колико
Ако не иослушаш овај савет - сам ћеш казнити себе. си пута имао прилике да видиш хришћанске породице, колико
Као што се груба телесна страст, ако желиш, може вештачки пута си видео како Бог тачно одређује коме ће кога да додели.
распал>ивати, исто се тако и истанчана душевна страст може Карактери супружника јако личе или се узајамно доп-
иојачавати у себи. Треба само да се прихвате лажна, нехриш- уњују. Врлине (или, пак, мане) једног супружника спречавају да
ћанска схватања о телесне заљубљености и привлачности као о се развијају мане (или, пак, врлине) другог. Добре особине и
љубави, тј. о нечем великом и узвишеном, за шта се треба жр- једног и другог обично личе. Уопште је добра она породица, где
твовати као за служење Богу. Такве лажне појмове нам натура узајамна везаност расте са годинама, а не она где све почиње од
литература, која је изгубила духовна осећања и заменила изгуб- врха опијене заљубљености, а после тога почиње све да се посте-
љено повећаном душевношћу. На пример Купринова прича "На- пено котрља низбрдо. Веруј у то, као у проверене податке. Када
руквица", у којој је описан досадни обожавалац, који у стопу пра- дођу у зреле године многи се у то сами увере. Али, боље је то
ти жену која је удата, скупља њене марамице и рукавице, које су схватити кроз веру и поверење у Господа, пре него што дожи-
некада дотакли њени „ни са чим упоредиви прстићи", и који јој на вимо горко искуство са својим гресима и грешкама.
крају пише последње писмо са богохулним ускликом: да се свети
име твоје! Такав човек може свој живот да заврши само лудилом
или самоубиством, што се и дешава на крају приче. Подразумева
се да се до оваквог стања може доћи, само ако се заборави на
Живога Бога, који је невидљив, и на праву љубав према ближњем,
и Бог замени у свом срцу ликом жене у коју смо заљубљени.
Идолопоклонство је увек исто, без обзира шта се сматра
као идол. Среброљубље Пљушкиново није ништа мање идол-
ДУХОВНЕ АКТИВНОСТИ
ХРИШЋАНИНА
СЕЋАЊЕ НА СМРТ друштва, какви су они били пре и какви су данас, да нам се
распрше сва маштања о светлој будућности човечанства. Уо-
И СВЕСТ 0 АПОКАЛИПСИ сталом, Хришћанин не треба да пада у очајање, јер су Христос и
Његови Апостоли предсказали све ове невоље пре много векова
и описали у Светом Писму трагичност и тежину последњих вре-
мена.
Сећање на смрт није панични ужас од смрти. Оно је
само правилна оцена земаљског живота и њених привремених
вредности. Ове вредности су за онога који иамти свој последњи
тренутак ништа више од хране за црве, исто као и наше тело,
које се њима користи. Незадржива трка за пролазним и привре-
Поред ревности веома је важно ј о ш једно аскетско де- меним богатствима повлачи за собом неизбежни одговор за то у
лање, а то је сећање на смрт. И оно се такође добро изграђује у дан Суда.
себи читањем дела Отаца-подвижника, али још боље животним И у Светом Писму, и код Светих Отаца, и у богослуж-
искуством и посматрањима, која су повезана са болестима и беним књигама земаљски живот се упоређује са трговином. Све
смрћу. Умиру не само стари људи, већ и млади, и нико не зна земаљске вредности добијамо на неко кратко време, ради потре-
када ће његов час куцнути. А када бисмо унапред знали тај час ба тела и нижих потреба душе. За невернике постоје само: "стан-
када ћемо стати пред Божији суд, вероватно бисмо се потрудили дард живота", богатство, слава, почасти, образовање, учество-
да се, макар уочи тог часа, уздржимо од греха и учинимо неко вање у културним активностима, круг пријатеља - простије ре-
дело угодно Богу. чено, све од чега се човек растаје са смрћу. Али, постоје и друге
вредности, на које смрт не утиче - то су вера, врлине, општење
Запањујуће је одсуство земаљског страха и кукавичлука
са Богом, светост. Док смо у телу, оне се једва осећају, и причи-
код Хришћана у прошлим вековима у поређењу са данашњим
њавају нам више страдања него утехе. Али, после смрти она
временом. Задивљујућа јр неустрашивост била не само одлика
служе као темељ и залог вечног блаженс-тва.
Светих, монаха и војника, већ и обичних људи и жена. То је нар-
И управо између ове две групе различитих вредности,
авно било због тога, што је хришћанска вера васпитавала осећај
које је Бог дао човеку, свако од нас самим својим животом
бесмртности, и радост будуће вечности је проницала дубоко у
обавља неку врсту трговинске размене: мења једне вредности за
људску душу. У младости имамо жељу да што дуже живимо на друге. Правац размене зависи од нашег избора. Ми можемо да
земљи. Али, живот се продужава ради добрих дела и покајања за заменимо привремено за вечно, можемода поступимо и обрнуто,
зла дела. Тако треба да се односимо према свакој проживљеној а можемо најзад и да потрошимо иривремене вредности ни за
години и дану. Боље је директно молити Господа: Подари ми још шта их не заменивши, односно не стекавши вечне.
мало живота, да успем да бар нешто учиним у славу Твоју и да се Духовна настројеност друштва која је доминирајућа у
научим покајању. Размишљање о животу око нас, о томе куда наше време свим снагама се труди да нас приволи привременим
иде овај свет, нас ј о ш више учи сећању на смрт. Потребно је вредностима. Треба памтити од детињства да стицање ових
само трезвено оценити еколошко стање планете и морално стање богатстава иде увек на рачун духовних вредности. Не може се
225
224
служити истовремено и Богу и мамону, Богу и своме комфору, дањем само на ове добровољне тегобе, које си сам на себе
Богу и људској слави. Увек ће једно служење бити за рачун дру- преузео. Али, чувај се и друге опасности - надмености. То је је-
гог. дини крадљивац, који може украсти благо стечено на Небесима.
Развијање у људској свести сећања на смрт обезбеђује И уколико ми истовремено и градимо, и рушимо, и скупљамо и
непрекидан и тако неопходан „пад курса" привремених вредности допуштамо крадљивцу да краде оно што смо скупили, онда нас
на берзи овога живота. Сећање на смрт обезвређује и богатство, Бог уразумљује, смирује попуштајући на нас тешке и спољашње
и славу, и задовољства. У истој мери и истом циљу доприноси и невоље.
правилна оцена светског развоја, која показује да су сва световна Све ћеш ово врло брзо научити из личног искуства, нар-
богатства на измаку, да се ближи крај овога света, и да зато срећа авно само ако у свом срцу вечним и нетрулежним богатствима
не може бити ни у чему што ће брзо нестати. даш бар неку цену.
Уосталом, верне Христове слуге су то знале у свим вре-
менима. Ово расположење нам је изузетно снажно пренео Свети
Јован Златоуст, код кога скоро сваки ред одише тежњом према
Небеском Богатству и презиром привремених богатстава. Онај
ко воли Златоуста свакако ће убрзо заволети и Небо.
Све у свему, не само светоотачка, већ и само класична
књижевна хришћанска литература, почевши од прича Пушкина
или Андерсена и завршавајући романима Достојевског, стално
нас учи једној те истој лекцији: мењајте привремено за вечно,
жртвујте земаљско богатство ради Небеског. Једноставно, по-
требно је да ми сами схватимо овакве лекције, да се трудимо да
размишљамо у том правцу, будећи у себи сећање на смрт. Хриш-
ћанин не може да се спасе без својих сопствених напора, које ће
допуњавати безропотно трпљење свих невоља. Ипак, у нашој је
власти да до извесне мере спречимо спољашње невоље тиме што
ћемо са радошћу узимати на себе добровољне напоре и лишава-
ња ради Небеског Царства. Тако треба да калимо нашу душу,
допуњујући сећање на смрт сећањем на Распеће, односно спрем-
ност на разна страдања и тегобе.
Искуство показује да у већини случајева до нашег духов-
ног узрастања долази, ако уопште и дође, управо у периоду нево-
ља. Време без невоља и страдања ми обично трошимо улудо.
Труди се да сваки слободни тренутак искористиш ради неког
посла у славу Божију. И Бог видећи твоју ревност и паж-њу,
неће ти дати изненадне велике невоље, ограничивши те стра-
15 Православна аскстика за младс (и почстнике)
227
О МОЛИТВИ
Исусовом молитвом. То само указује на правилан редослед мо-
литвеног делања.
Душа молитве је пажња. Ако се научиш пажњи можеш
се сматрати почетником. За време молитве често мисли лутају на
све стране, тако да је тешко сабрати их заједно и упутити Богу.
Каква средства за то постоје?
Прво средство је, наравно, чување осећања, огранича-
вање утисака, пребивање у самоћи, у природи, у богомислију.
Што је више у току дана брига и утисака, посебно сујетних, то ће
више помисли са стране да ометају молитву.
Основно и најважније духовно делање Хришћанина је Друго средство је настројеност за молитву. Свети Оци
молитва. Свети Оци су вероватно већину својих дела написали о
саветују да се пред почетком молитвеног правила размисли о
молитви.
себи: ко сам ја, непокајани грешник, и Коме треба да се обратим
То је разлог што нећемо дужити о томе у овом поглав- са молбом! Можемо да се сетимо оних, који се по речима Про-
љу. Ми ћемо се осврнути само на уводне примедбе, које већина рока, устима својим приближују Господу, а срце им далеко стоји
Отаца једноставно подразумева, али не пише о њима посебно. од Њега (Иса. 2 9 , 13), и да је такво уважавање Бога мрско
Пре свега, треба правити разлику нзмеђу онога, што је Самом Богу. Можемо, сабравши пажњу за тренутак рећи себи:
прихваћено да се назива сама молитва, са једне, и псалмопојања, сада приступам најважнијем послу у свом животу - молитви, тре-
са друге стране. Под молитвом подвижници обично подразумева- ба да будем пажљив. Овакво краткотрајно подсећање самога
ју кратка, вишекратна, са пажњом понављана мољења (на при- себе на важност молитвене пажње неће бити узалудно.
мер, Исусова молитва). Сва остала молитвена правила, која Треће средство које доприноси молитвеној сабраности је
садрже разне врсте дужих повезаних текстова: црквене службе, увођење новина у молитвено правило и спољашњи амбијент
канони, акатисти, јутарње и вечерње молитве, читање Псалтира, (место, простор) где се молимо. Нашу пажњу несвесно привлачи
називају се псалмопојањем. све што је ново, док се она расејава када је све једнолично. Зато
Ову разлику треба имати у виду приликом читања дела уколико се приликом понављања једног те истог правила пажња
Светих Отаца о молитви. Свети Игњатије, који посебно нагла- стално расејава, могу се применити следеће мере:
шава ову разлику у појмовима, такође је указао да су молитве- По благослову духовника може се изменити и прошири-
ном делању обучавали само оне који су се већ нривикли на ти своје правило - подразумева се у извесним границама. На при-
пажљиво псалмопојање. Они који су савладали појање псалама и мер, уместо вечерњих молитава понекад да се чита повечерје, ве-
већ се на њега навикли у даљем тексту, приликом разговора о лико или мало, а уместо јутарњих молитава - полуноћница.
чистом молитвено делању се називају почетницима. То значи, да Када од непрестаног понављања вечерње и јутарње мо-
су Хришћани-почетници уствари не они који су се обратили Хри- литве научимо напамет, пожељно је да комбинујемо (мењамо
сту, већ они, који су у одређеној мери већ савладали појање пса- начин читања), једном да их читамо у себи, други пут тихо на-
лама, односно садржајни део молитвене ризнице Православне глас, онда опет по књизи, па напамет, понекад сами, па онда за-
Цркве. То не значи да Хришћани у свету не треба да се баве једно са члановима породице, који су верници. Добро је ако
228
229
можете да уведете у свакодневно правило читање Псалтира и
канона. Ово исто упозорење се односи и на кратке молитве
Док се на тај начин буде полако савлађивао Молитве- (Исусову молитву). Њена тешкоћа се састоји у томе, да нам се
ник, ум ће сам од себе почети да се концентрише на оно што се она у почетку чини сувопарна, нема простора за мисли, маштање
чита, чији смисао ј о ш није јасан, ј о ш није запамћен. Али, како и утиске; и зато онај ко је неискусан, понављајући је, често се и
године буду пролазила све уобичајене црквене молитве које су у не труди да задржи пажњу на њеном директном и кратком смис-
унотреби ће нам постепено "досадити" и нећемо више лако моћи лу, већ у мислима пресабира цео свој живот уздуж и попреко.
да саберемо пажњу. Добро би било да до тог времена набавите Чак и ако то нису никакве лоше мисли, већ молитвени уздаси за
најпотпунији црквени молитвеник - Октоих, и да сваки дан из разне особе и њихове потребе, њима није место у Исусовој
њега читате каноне одговарајућег гласа за тај дан. Уосталом, молитви. Свака молитва својим речима даје некакву утеху, у
набављање Октоиха се може посаветовати ономе, ко је мање или првом моменту, док је молитвено обраћање било искрено, али
више упознат са читањем и певањем на певници. Таква особа ће уопште говорећи такав приступ Исусовој молитви се мора одбац-
сама или већ уз савет духовника моћи да схвати како се у домаћој ити, да она не би почела да изазива у нама некаква осећања и
молитви може користити Октоих. уобразиљу, вештачки да разбуктава крв, а не дух. Свети Оци су
Таква су у општим цртама спољашња средства за пове- намерно скра-тили молитвено обраћање на само неколико најва-
ћање молитвене сабраности. Нема сумње, она нису довољна, јер жнијих речи, како би се са њима сабрала пажња ума и срца.
мисли могу да и даље лутају тамо-амо, а да их никаквим спољаш- Шта ј о ш рећи о Исусовој молитви? Само још један од
њим средством не можеш да сабереш. Потребно је да имамо жељу првих савета Светих Отаца. Например, Свети Игњатије пре-
да се молимо, онда ће се и пажња појавити сама од себе, као дар поручује да се почне од педесет или сто молитвица на дан (са
одозго. Уосталом, чекати на расположење за молитву, то је исто метанијама, пред иконама; може се молити и радећи, али не са
што и чекати да буде лепо време на мору. Често га једноставно одбројавањем молитава). Оно што је најважније и најтеже овде
нећемо имати, и зато ће нам молитва дуго изгледати као напоран је да се ум усредсреди на директни смисао речи Исусове молитве;
посао, на који треба да се принуђавамо, као и на свако добро дело. да молимо да Господ Исус помилује нас грешне - и то је дово-
Понекад, у тренутку посебне духовне потребе и нужде љно. Временом ће се од пажње ума доћи до пажње срца.
можемо да дамо одушка својим молитвеним осећањима и да се Али, овде би већ требало да се зауставимо. Ономе ко се
помолимо својим речима, макар и нескладним, али које извиру из научио пажљивом певању псалама и покушао да се моли- Исусо-
дубина душе. Наравно, таква молитва може да послужи као при- вом молитвом нека наставници постану Свети Оци, који су веома
мер у смислу пажње и спајања ума и срца у јединствени вапај ка много говорили о молитви из свог личног искуства. Пожељно је
Господу. Ипак, не треба уводити такву личну молитву у стално да такав нађе и живог духовног учитеља, уколико је то још
правило, да не бисмо умислили да сами доприносимо свом моли- могуће у данашње време.
твеном расположењу. Ако је срце хладно, треба га загревати, а На крају да се присетимо најважнијег упозорења савре-
не замишљати да је топло. Свака слична неискреност, као и меног искусног наследника светих аскета - јеромонаха Серафима
самозаљубљеност која је повезана са њом је пут у прелест. Зато Роуза. Говорећи о молитвеном делању, он је често подвлачио да
се својим речима треба молити само онда, када се молитва сама оно треба да одговара општем духовном нивоу онога ко се моли
рађа у срцу. и његовом начину живота. За монахе су једни захтеви, за поро-
дичне људе други. Постоји у погледу молитвеног правила разли-
230 231
Област производње је разрушена, пољопривреда је ра- служења Себи. Али, за то је потребна пламена вера, жива нада
зорена, наука, култура, образовање су на последњем издисају. на Бога и сиремност на подвиг ради љубави Христове.
Често практично нигде нема посла да се заради за хлеб. Постоји Данас јс подвиг радити у свакој, чак и у најобичнијој
само ограничени број места у оним областима, у којима је често професији, сваком занимању које није иротивзаконито, чије је
веома компликовано да се живи: трговини, финансијама, пропа- суштина служење Богу, својој Отаџбини и народу, а не опслу-
гандном апарату, у редовима криминалаца. Они који су кре- живање режима криминалаца и његових структура. Али, уко-
ирали овакав поредак одабирају део омладине за себе, да опслу- лико желиш да имаш такав посао мораш себе већ унапред да
жују овај паразитски систем: правници, економисти, менаџери, осудиш на сиромаштво, понижење и тегобе.
трговци и велетрговци, службеници у медијима и маркетиншким На пример, зар није подвиг радити као учитељ у школи,
агенцијама, телохранитељи, проститутке и слично. Они чине и покушавати да направиш људе од оних, које "инжењери дру-
"златних пет процената" становништва, са особљем које их штва", наоружани знатно већим парама и техничким средствима,
опслужује. а исто тако суровошћу, лицемерјем и цинизмом, упорно иокуша-
Свим осталим младим људима је припремљен један пут - вају да учине зверима и преступницима? То је веома тежак крст,
у фоб: преко кафана и журки, преко наркотика и проституције, који те притиска не само уобичајеним сиромаштвом, већ и
преко улице и затвора - сасвим је свеједно. "У овој земљи" младо безосећајношћу и бездушношћу већ развраћених ученика и нер-
поколење не треба да живи. Брижљиво и неуморно се ради на азумевањем колега који нису верници. У исто време такав човек,
његовом истребљењу. На ову акцију сс троше огромна средства: на уколико се не сломи под теретом овог крста, уколико успе да
бесплатне наркотике, на разраду лажљивих и неморалних школ- превазиђе све невоље и буде сведочио Христа својим животом,
ских ирограма, који убијају хришћанску и патриотску свест, на за- може Његовом силом да учини велико дело: да загреје бар неко-
глупљујућу телевизију, на јефтине часописе, књиге и видео-касете, лико срца за цео свој живот.
на пропаганду „сексуалних знања" и сатанистичких духовних учења, Данашњем школству су потребни такви подвижници,
на то да млади људи немају овде радно место и остану незапослени, који би могли да открију све замке поробљивача људских душа
јер је нерад - мајка свих порока. из виших сфера система образовања. Ако у својој близини сре-
Тако је замишљено. Али, у сваком механизму долази до тнеш такве учитеље - помози им, подржи их. Највећа награда за
кварова, грешака и пропуста. "Инжењери" овог " отвореног дру- њих је било који пристојан уџбеник, за који морални појмови
штва", с озбзиром на то да не верују у истинитог Бога, не узи- нису само празне речи.
мају у обзир један фактор, чије се деловање не може избећи - Слична је и професија лекара. И овде могу доћи до
Промисао Божији. Уколико и ти не будеш веровао у Бога и те- изражаја способности Хришћанина, иостоји могућност да се уз-
жио Му, и за тебе ће ово спасоносно деловање бити некорисно. раста у сећању на смрт и да се даје утеха ближњима. И овде се
Онда ћеш се наћи у оквирима добро срачунатог плана, чији је мора трпети материјална немаштина, очекујући награду само у
циљ да те пре или касније духовно убије (уколико се ти наравно вечности.
и сам не укључиш у овај систем који убија твоје истомиш- Успеш ли да нађеш неки производни рад: у индустрији,
љенике). саобраћају, у пољопривреди, боље рећено тамо где не дају паре,
Али, Господ је силан да избави верујућег Хришћанина већ по пола године чекају плату - и то ће бити место за твој под-
од безакоња, ако не жели да иде овим путем и да га сачува ради виг. Успеш ли при томе да не ропћеш, да подржиш онога који је
234 235
поред тебе, успеш ли да се уздржиш од лакшег и порочног иута, ни барикаде, ни одбори штрајкача. Потребна је само хришћанска
чак неморалног - то ће бити подвиг твог живота, успињање ка
савест и живот у складу са њом. Да се тако радило, никада Русија
Небесима. А зашто не покушати?
не би постала такво сметлиште као што је данас. Туђинске су
Подвиг може да буде и трпљење незапослености, уко- саблазни, али наша је сагласност са тим и таквим саблазнима:
лико не пређе у паразитизам пијанице. Немој се предавати ле- треба пружити отпор том злодуховном оружју које има за циљ
њости и пороцима, помажи, чиме можеш ближње, посвети све уништење наше Отаџбине и наше државе, и нашег народа, и
своје слободно време молитви и читању светих књига - па зар је наше Цркве, и нас као Хришћана.
могуће да Господ неће видети твоју решеност и да ће допустити
... Три пута се отварају пред младим човеком данас. На
да умреш од глади и досаде? За жену-Хришћанку данас је подвиг
лево води - звериња стаза, и идући по њој човек данас може "да
да у наше време роди и васпита онолико деце, колико Бог по-
успе у животу" овога света. Право је широки пут пропасти,
шаље, не "планирајући" своју породицу у смислу заустављања
којим ако крене, човек брзо постаје историјски отпадак који
њеног увећања. Колико је за то потребно трпљења и вапаја
Богу, какве се све понекад морају савладати тешкоће у борби са једва саставља крај са крајем и који жалосно животари, духовно
родбином, која их саблажњава и принуђава да прекину трудноћу! умирући од очајања, страсти и огреховљености. И трећи, уски
У данашње време нисмо имали прилику да видимо породице са пут води на десно - а тоје хришћански живот у подвигу и слу-
много деце, у којима су трезвени родитељи васпитавали децу жењу Богу и Отаџбини.
само из задовољства или љубави према деци. Велика породица је Неизвесно је по коме ће путу иутовање трајати дуже.
тежак крст, који родитељи узимају на себе пре свега ради Христа Смрт подједнако узима и младе, и богате, и безнадежне, и оне
и Његових заповести. који се подвизавају, а исто тако некада дуго не дира и једне, и
друге, и треће. Али, судбина свих њих после овога живота се
...Ах, када би сав наш трпељиви народ имао довољно веома разликује.
наде на Бога да изржи сав овај кошмар државног краха не Главни порок садашњег школства и целокупног друш-
саблазнивши се да крене путем греха... Али, ми, нажалост, трпи- твеног система вредности састоји се у томе да су потнуно забо-
мо распад своје земље и невоље повезане са тим, само у смислу рављени и исмејани појмови као што су дужност, служење и
одстуства револуционарних расположења. Ми се не противимо хероизам. Страшан је и одвратан живот, који се састоји само у
разоритељима своје Отаџбине и отпадницима од своје вере, зато непрекидном тражењу комфорнијег живљења или, чак, пуког
што се не противимо саблазнима, које су они донели. биолошког преживљавања. Још је страшнији бескрајно дугачак
Када говоримо о отпору не мислимо на демонстрације са и трагичан епилог књиге таквог полу-живота.
црвеним заставама и штрајкове, када и без тога нема посла. У вези са тим вредело би замислити се над питањем, шта
Отпор би требало да се састоји у општенародном бојкоту теле- је довело до пропасти комунизма. Он је преживео и одолео
визије, порочне штампе (уз истовремену подршку патриотским и многим противницима. Нису му одолели ни хришћански монар-
православним издањима), у бојкоту свих гласања било да се ради си: кријући се "у илегали", он је умео да их посвађа и у погод-
о "црвенима" или о "жутима", у бојкоту увозне робе уз подршку ном тренутку свирепо зарије нож у леђа. Нису га победили ни
домаћим произвођачима, у заштити соиствене деце од лоших белогардејци, ни народни отпор, ни стране војске - он је умео да
утицаја, као и у другим сличним "тајним" мерама. "Тајним", окрене једне против других и трећих и да поново " изађе сув из
али не и пасивним. За то нису потребни ни насиље, не безакоње, воде". Он је дрско бацао земљу у глад, расуло, репресије и
237
236
бујице крви, лажи и безбожја. Све му је ишло од руке, преживео не потребе, које усиева за задовољи тамо-некакав капитализам у
је све своје непријатеље. Само себе самог није успео да преживи другим земљама, када тамо наравно нема толико гладних људи.
и извршио је историјско самоубиство. Комунисти су, у своме Манифесту из 1848. године,
Нису га усмртила његова злодела, а управо оно што је хвалећи се тврдили да је буржоазија васпитала свога гробара -
сматрао да је његова заслуга и чиме је правдао своје преступе. У пролетаријат. А они су исто сами васпитали свог гробара - сов-
тим својим безакоњима комунизам је увек умео да искористи јетског, комунистичког човека у коме су умрле све узвишене те-
патриотска оссћања доскорашњих Хришћана, које је покретао жње ка Небеском, а остале само незадовољиве тежње ка зе-
разним праварама. Уместо речи "за Свету Русију" он је подмет- маљском благостању.
нуо слоган: "за власт совјета" и усмеравао је патриотске побуде Тако је брзо и неславно завршио комунизам, који је зах-
за своје циљеве. ватио половину света и обезбожио више од половине човечанст-
ва, умртвљен је у једном дану и без јединог испаљеног хитца.
Борећи се против својих непријатеља, комунизам је
Нека му је срећан пут, али његова главна идеја и
створио своје „хероје" и своје "светитеље". Још од раног дети-
„узвишени" циљ живи до дан данас и исто тако води у пропаст све
њаства су нам причали о подвизима бољшевика: од хероја-пио-
нира до "челичних чекиста". Стално су нам уливали у главе, да људе на свету, који су прихватили тај циљ, као неки духовни
је велика ствар ради узвишеног циља ризиковати и жртвовати печат звери. А његова идеја је проста: доле сви високи циљеви,
свој живот, његове удобности и богатство. У ратним годинама нека ти сав живот буде задовољење својих интереса и остварење
није се ни постављало иитање: који је то узвишени циљ? Он је лагодног битисања. Али, сада већ не ради задовољења интереса
постојао негде после победе. Прво треба да победимо, а после заједнице совјетских људи, већ ради свог личног богатства и
ћемо тобоже бити срећни. задовољења личних потреба. Хришћанског патриотизма који на-
дахњује и подвижничке самопожртвованости данас је још мање
Али, ратови су се завршили, и комунисти су морали нар-
него што је било за време комунизма, и нема сумње да ће у томе
оду да објаве свој узвишени циљ. И назвали су га: непрестано
бити гроб и садашњег „демократског" режима, као што је био и
задовољавање растућих потреба совјетских људи. То је "светиња
светих" комунизма. Дакле, почели су да нас уче да стално жртву- комунистичког.
јемо земаљским богатством....ради тог истог земаљског богатст- Са вером у своје снаге, са тежњом према сопственом
ва! Круг се затворио. Сви су веровали у лаж, док нису почели да комфору неће дуго преживети ни јсдан народ на земљи, ни једна
постављају питање: зашто? држава. Њен пад је само питање времена. Нећемо говорити још
Совјетски људи су брзо схватили шта је то њихов уз- о томе шта чека после смрти сваког понаособ поклоника овакве
вишени циљ и брзо су се дали на задовољење својих "стално религије.
растућих потреба", али сада већ без икаквог разглабања о патри- Гледајући на данашњу историју, ми лакше можемо да
отизму. Овим су већ ископали гроб комунизма. Али, схватање да схватимо дубоки смисао Христових речи: ко хоће живот свој да
је "стално растуће потребе" лакше задовољити са другим дру- сачува изгубиће га (Мт. 16, 25; Мк. 8, 3 5 , Лк. 9, 2 4 ) . За кога
штвеним уређсњем је допринело његовом покопавању. И ево ми је земаљски живот циљ за себе, тај неће бити срећан на земљи.
смо се брже-боље бацили на растурање и пропијање сопствене Ова плава птица не воли када они који јуре за њом, покушавају
земље, надајући се да ћемо на њеним рушевинам задовољити да је ухвате у мрежу, док сама узима храну из руке оних, ко не
своје "растуће нотребе", а касније већ најнеопходније свакоднев- обраћа на њу ни најмање пажње.
238 239
Ову истину су дубоко схватили руски људи, који су се која том начину живота одговара. Али, није у њиховој власти да
после Бољшевичке револуције нашли у иностранству. Они су сирсче одлазак из овог живота и излазак на суд Божији. Изабери,
схватили, да ако не буду живели ради вечности, ради служења стога, исправан - хришћански животни пут ј о ш у младости.
својој православној Отаџбини - једноставно ће ишчезнути.
"Право на одмор имају само мртви" - то је била њихова под-
вижничка лозинка. Тако је и било. Руси су остали само они који
су остали иравославни, који су живели за Свету Русију. Сви
остали су ишчезли заувек као незнабожци*.
И пред нама је данас задатак: да тежимо да проживимо
узвишен, достојан, подвижнички хришћански живот, а не да
животаримо. Благо Хришћанима, јер не трче за пролазним зе-
маљским ставрима и циљевима, као што то чине људи овога
света, били они комунисти или „демократи". Циљ нашег подвига
није на земљи. Ми треба да жртвујемо оно што је привремено и
трулежно, ради вечног и нетрулежног. Овај хришћански подвиг
ради Царства Небеског је могућ и за немоћне, и за болеснике, и
за старце, и за децу, и за жене. Он је немогућ само за лењивцс и
гордељивце, који не желе да се подвизавају под крсним знамењем
нашег Господа и Спаситеља...
На крају, да испричам причу о храбром православном
војнику. Питали су га једном приликом о прецима, и он је понос-
но одговорио да су му и отац и деда погинули у бици за Веру, Цара
и Отаџбину. Затим су га питали: - Како то да се ти, онда, не бојиш
да идеш у битку? А он је одговорио питањем: - Па зар ваши очеви
и дедови нису умрли у иостељи? - Јесу, гласио је одговор. - Зашто
се, онда, ни ви не бојите да свако вече лежете у постељу? - вис-
прено им је одговорио неустрашиви православни војник.
Такав је земаљски живот свих потомака Адамових. Њи-
хова слободна воља је да изберу богатство, славу, земаљска
задовољства или, пак, Царство Небеско и небеска блага. У извес-
ном смислу је у њиховој власти да изаберу начин живота и смрт
САДРЖАЈ
Предговор 5
Уводна реч 8
У З Д Р Ж А Њ Е ТЕЛА, ДУШЕ И О С Е Ћ А Њ А