UVOD

Savremeno poslovanje je nezamislivo bez korišćenja računara. Kao rezultat

tehnološke konvergencije industrije, telekomunikacija, računarstva i masovnih medija,
računar je postao univerzalna alatka primenljiva u svim područjima ljudske delatnosti:
preduzeću, banci, osiguranju, turizmu, školi i fakultetu, knjigovodstvu, medijima...To se
pre svega ogleda u administrativnim poslovima.
Tema ovog rada je da se sagledaju mogućnosti primene savremene informacione
tehnologije, kao integrisanog skupa komponenti za sakupljanje, snimanje, čuvanje, obradu
i prenošenje velikog broja informacija velikom brzinom, u administraciji konkretno u
kancelarijskom poslovanju.
Cilj ovog rada je da sedemonstriraju velike prednosti automatizovane kancelarije u
odnosu na stari konvencionalan način rada u kancelariji.
U prvom delu definisani su poslovi u kancelariji kao i komponente informacionog
sistema ( IS ) za podršku kancelarijskom poslovanju. Takođe je dat prikaz potrebnog
kancelarijskog hardvera. Kad se kaže kancelarijski hardver misli se na efikasno umrežene
personalne računare sa svojim perifernim ( ulaznim i izlaznim ) uređajima. Takođe u
kancelarijski hardver spadaju fizičke komponente mreža i telekomunikacija , koje
obezbeđuju međusobnu komunikaciju radnih stanica i servera, kao i povezivanje na
globalnu, internet mrežu.
U drugom delu predstavljen je način na koji se uobičajeno IS koristi u poslovanju,
odnosno definisan je poslovni softver. I to operativni sistem i softver aplikacije. Operativni
sistem upravlja hardverom, datotekama i drugim resursima sistema, obezbeđujući
sistemsko i konzistentno obavljanje zadataka i kontrolu računara, najčešće preko grafičkog
korisničkog interfejsa. Softver aplikacije su programi dizajnirani za obavljanje
specijalizovanih zadataka, u ovom slučaju kao paketi windows offis i open offis.
Rad se završava poglavljem koje se odnosi na kadrove i procedure. Od vitalnog
značaja za primenljivost informacionog sistema u kancelarijskom poslovanju su radnici
koji moraju biti dobro obučeni i osposobljeni za korišćenje kapaciiteta IS. Dobra
organizacija i jasno propisane procedure za korišćenje, upravljanje i održavanje IS
obezbeđuju zaštitu podataka i stabilnost sistema.

1
1.0 Kancelarijsko poslovanje i informacione tehnologije

„Kancelarijsko posloanje obuhvata :primanje, otvaranje, pregledanje i

raspoređivanje pošte, zavođenje akata, njihovo združivanje, dostavljanje u rad, otpremanje
pošte, razvođenje, klasifikacija i arhiviranje. To su i poslovi vezani za prijem stranaka,
upotrebu telefona, organizacijudežurstva, korišćenje radnih prostorija.“1
Da bi se obavio ovako obiman posao na stari konvencionalan način potreban je
veliki broj administrativnih radnika.Ovde se neizbežno pojavljuju još i mnogi drugi
problemi:
 Niska produktivnost administrativnog rada, i do 20 puta manja od
produktivnosti industrijskog rada;
 Troškovi administracije mogu biti viši od 50% ukupnih troškova
organizacije;
 Problemi sa fizičkim čuvanjem dokumenata;
 Troškovi za papirne medije;
 Nemogućnost lakog i brzog pretraživanja informacija iz dokumenata.
Rešenje ovih problema treba tražiti u primeni savremene informacione tehnike i
tehnologije u realizaciji administrativnih poslova. Zahvaljujući razvoju informacionih i
telekomunikacionih tehnologija i njihovoj integraciji u sve sfere ljudskoga delovanja,
moguće je značajno unapređenje privredne strukture.Prelaskom na elektronsko poslovanje
uvođenjem informacionih tehnologija postiže se efikasniji rad preduzeća, državnih organa i
društvenih institucija. Uvođenjem IT2 za podršku kancelarijskom poslovanju značajno
rasterećuje privredu i društvo u celini jer se postižu mnogi ciljevi:
 Veća produktivnost, i efikasnost kancelarijskog rada;
 Brza pouzdana i blagovremena komunikacija unutar jedne organizacije ;
 Lakše arhiviranje dokumenata i pristup njihovom sadržaju;
 Bolja iskorišćenost radnog vremena ;
 Manji broj izvršilaca administrativnog posla ;
 Efikasnija organizacija rada ;
 Manji troškovi.

1
Aleksandar Ćulum Uredba o kancelarijskom poslovanju
2
Informacione tehnologije, u daljem tekstu IT

2
 Kancelarija koja je organizovana tako da ima PS rašunare povezane rašunarskom
mrežom u sistem, odgovarajući softver kao i obučen i dobro uvežban kadar zove se
automatizovana kancelarija ( office automation system-OAS ).

2.0 Komponente IS za podršku kancelarijskom poslovanju

Imajući u vidu ovakvu definiciju automatizovane kancelarije možemo uočiti
sledeće komponente IS za podršku kancelarijskom poslovanju :
 Kancelarijski hardver;
 Softver;
 Telekomunikacije;
 Kadrovi i procedure.

2.1 Kancelarijski hardver

Hardverski resursi ili materijalni resursi ( engl. Hardware – gvožđurija ) u
automatizovanoj kancelariji, su sve fizičko tehničke komponente koje podržavaju
rad informacionog sistema (IS). Oni obuhvataju sve uređaje IS koji se vide i mogu se
dotaknuti a to su :
1. računari,
2. ulazne i izlazne komponente računara,
3. komponente računarskih mreža.
2.1.1 Računari
Savremeni elektronski računari sa svojim elektromehaničkim sklopovima
( hardver ) i računskim programima ( softver ), vrše obradu, čuvanje,zaštitu, prijem i
prenos ogromne količine informacija velikom brzinom. Prema količini obrađenih podataka
u jedinici vremena, odnosno snazi razlikujemo sledeće računare :
 Lične računare ( PS- personal computer ),
 Radne stanice ( server ) - računari veće snage,
 Veliki računari (mainframe ) – računari najveće snage – superačunari.
Prema prenosivosti razlikujemo :
 Stone računare,
 Prenosne računare ( laptop , notebook ),
 Ručne računare – PDA ( palmtop ).

3
 Potrebe kancelarijskog poslovanja iziskuju uglavnom PS računare, stone i laptop,
sa po
jednim ili više servera. Radi većeg učinka i bržeg prenosa podataka računari se povezuju u
računarske mreže prema jednoj od poznatih tipologija kako je predstavljeno na slikama 1,
2, 3, i 4.
Prstenasta topologija mreže Zvezdasta topologija mreže

Slika br.1 Slika br.2

Stablo topologija mreže Topologija magistrale (sabirnice)

Slika br.3 Slika br.4

4
 Primer veze LAN sa globalnom mrežom (Internetom)

2.1.2.a Ulazni uređaji

Ovi uređaji omogućuju unos podataka za obradu. Primer ulaznih uređaja koji mogu
biti od koristi u kancelarijskim poslovima su:
 Tastatura i miš,
 Skener,
 Web-kamera i mikrofon,
 Monitor osetljiv na dodir ( touch screen ).
2.1.2.b Izlazni uređaji
Omogućavaju pretvaranje rezultata obrade podataka u električni signal, skup razumljivih
znakova prikazanih na ekranu monitora, odštampanih ili prikazanih na neki drugi način (govorna
poruka). Izlazni uređaji se koriste za prikaz podataka. Najčešće se koriste u ovu svrhu monitori,
štampači, ploteri (koordinatni crtači) i terminali.
2.1.3 Komponente računarskih mreža
Da bi računar mogao da razmenjuje podatke sa drugim računarima ili drugim
perifernim uređajima koji se priključuju na računar moraju da postoje sledeće komponente:
a) Komunikacioni medijum,
b) Komunikacioni uređaji,
c) Komunikacioni softver.
2.1.3.a Komunikacioni medijum služi za međusobno i fizičko povezivanje
računara. Komunikacioni medijum može biti u vidu kabla ili bežični. Kada su u
pitanju male razdaljine između računara tada se primenjuje direktno povezivanje
specijalnim kablovima i to:
o Upredene parice ( UTP unshielded twisted pair ),
o Koaksijalni kabl i
o Optički kabl.
Bežična komunikacija između računara i uređaja obavlja se pomoću :
o Svetlosnih (infracrvenih odnosno laserskih zraka ),
o Digitalnih signala,
o Elektromagnetnih ili radio talasa,
2.1.3.b Komunikacioni uređaji se koriste za sva povezivanja računara osim u
slučaju direktne veze specijalnim kablom ( nulmodem kabl ). U ove uređaje spadaju :
o Modemi,

5
 o Kartice mrežnog adaptera i
o Kartice PC računara ( PC card).
3.0 Softver ( Softwere )
Nakon instaliranja fizičkih komponenti informacionog sistema ( hardver ) u
kancelarijski prostor, potrebno je instalirati odgovarajući softver koji obezbeđuje efikasno i
lako korišćenje računara. Softver se obično deli na dve šire shvaćene celine :
 Sistemski ili operativni softver ( operativni sistem ) i
 Softver aplikacije.
3.1. Operativni sistem
Operativni sistem upravlja hardverom, datotekama i drugim resursima sistema.
Dakle funkcije operativnog sistema su :
 Upravljanje procesima ,
 Upravljanje memorijom ,
 Upravljanje datotekama ,
 Upravljanje ulaznim i izlaznim uređajima računara ,
 Sigurnost i zaštita.
Operativni sistem je skup programa koji povezuju aplikativni softver sa hardverom
računara, pružajući pri tome korisniku jednostavnu komunikaciju sa računarom. Ova
komunikacija se najčešće odvija preko grafičkog interfejsa.
3.2. Softver aplikacije
Da bi tehnička sredstva informaciono-komunikacionih tehnologija zadovoljila
osnovni zadatak a to su usluge potrebno je integrisati programske celine u aplikativni
softver koji zadovoljava poslovne potrebe. Aplikativni softver je namenski i realizuju ga
programeri i sistem analitičari. Aplikativna platforma je softversko rešenje za potrebe
poslovanja jedne organizacije kojom se zadovoljavaju postavljeni ciljevi informacionog
sistema. Neke od mnogih klasifikacija aplikativnih platformi su : prema tipu podrške,
prema korisnicima, prema vrstama usluga.Tema ovog zadatka je tehnologija (platforma) za
automatizaciju kancelarijskog poslovanja ( office automation technologi) OAT, za podršku
kancelarijskim radnicima. Automatizovani sistemi za kancelarijsko poslovanje imaju svoje
podsisteme prema funkcijama poslovanja. Na primer poslovanje : pravosudnih organa,
banaka i osiguranja, turizma i sporta, projektne organizacije i organizacije kulture.

No bez obzira o kojoj oblasti poslovanja se radi neke osnovne kancelarijske

aktivnosti koje treba IS da podrži su :
6
  Obrada teksta,
 Faks-skeniranje teksta i ispis kopije,
 Elektronska pošta ( E-mail ),
 Glasovna pošta – prenos glasovnih poruka i čuvanje u digitalnom obliku na
računaru,
 Video tekst – elektronsko publikovanje tekstualnih dokumenata,
 Elektronske konferencije sa audio i video zapisom više, međusobno udaljenih ,
učesnika.
Evo nekih programskih pakete za potrebe OAS sistema :
 MICROSOFT OFFICE 2007
 SUN MICROSISTEMS OPEN OFFICE PAKET

MICROSOFT OFFICE 2007 PAKET nudi

■ Microsoft Word: obrada teksta
■ Microsoft Power Point: prezentacije
■ Microsoft Excel: izracunavanja i kalulacije (spreadsheei obradu)
■ Microsoft Access: softver za upravljanje bazama podataka i izrada
aplikacija za mala i srednja preduzeća sa ugrađenim programskim jezikom Visual Basic for
Application
■ Microsoft Groove: kreiranje radnog prostora za deljenje dokumenata u
timskom radu na nekom projektu. e softver za saradnju koji pomaze timovima da
dinamicno i efikasno rade zajedno, čak i ako članovi tima rade za različite organizacije,
udaljeni su ili rade van mreže. Rad u Groove radnim prostorima štedi vreme, povećava
produktivnost i povećava kvalitet rezultata tima. Office Groove 2007 je samo jedan primer
načina na koji sistem Microsoft Office 2007 pomaže timovima i organizacijama da
efikasnije sarađuju.
■ Microsoft InfoPath: kreiranje (dizajniranje) dinamickih formi (obrazaca)
prema poslovnim potrebama poslovne organizacije (elektronski obrasci)
■ Microsoft Outlook: elektronska posta, adresar i planer aktivnosti na nivou
dana, nedelje, meseca i godine
■ Microsoft OneNote: prikupljanje, deljenje i distribucija svih poslovnih
poruka unutar Microsoft Office mreže. U svom najjednostavnijem obliku, OneNote je
elektronska verzija papirne beležnice u koju se mogu da zapisuju beleske. Za razliku od

7
tradicionalnog formata stranice u vidu dokumenta u drugim programima, poput programa
za obradu teksta ili onih za unakrsne tabele, OneNote nudi slobodnu podlogu na kojoj na
bilo kojem mestu i na bilo koji način se može otkucati, napisati ili nacrtati beleške u vidu
teksta, grafike i slika. Za razliku od beležaka u papirnoj beležnici, OneNote dozvoljava da
se dodaje, premešta i briše sve sto se nalazi na njegovim stranicama i u njegovim
odeljcima. . OneNote je lak za korišćenje i ne primorava sve da rade na isti način.
■ Microsoft Publisher: kreiranje, editiranje i generisanje elektronskih
publikacija, kratkih reklamih poruka (flyer) i Web sajtova

SUN MICROSYSTEMS OPEN OFFICE PAKET nudi

OpenOffice.org je slobodan programski paket otvorenog koda za kancelarijsko
poslovanje. Sadrži program za obradu teksta, program za prezentacije, program za
vektorsko crtanje, program za izradu i pristup bazama podataka i program za tabelarne
proracune. Postoje verzije OpenOffice.org-a za razne operativne sisteme: Microsoft
Windows, Linux, BSD, Solaris i Mac OS X. Podržava medunarodni ISO standard za
razmenu podataka OpenDocument, kao i druge formate, između ostalih i one Microsoft
Office-a. Paket je prvobitno potekao od StarOffice-a, programskog paketa razvijenog od
strane kompanije StarDivision, koju je u avgustu 1999. godine kupio Sun Microsystems.
Kod je stavljen na raspolaganje javnosti jula 2000. godine, sa ciljem da smanji dominantni
tržišni udeo Microsoft Office-a, pružajući besplatnu, kvalitetnu i otvorenu alternativu.
Kasnije verzije StarOffice-a su zasnovane na paketu OpenOffice.org, uz vlasničke dodatke.
Projekat i softver se neformalno nazivaju Openofis (OpenOffice). Pošto je taj termin
registrovani zastitni znak u tuđem vlasnistvu, projekat je kao svoje zvanicno ime usvojio
OpenOffice.org Komponente Open Office paketa su:3
• Writer (Pisac) - program za obradu teksta
• Draw (Crtanje) - program za vektorsko crtanje
• Base (Baza) - program za baze podataka
• Calc (Racun) - program za tabelarne proračune
• Math (Matematika) - program za zapis matematičkih formula
• Impress (Prezentacija) - program za prezentacije

3
http://sr.openoffice.org/lat/prosirenja.html

8
 Ovaj paket je skoro potpuno kompatibilan sa komponentama Microsoft Officea
(Word, Excel i PowerPoint a delimicno i sa Accessom).
Posebnu važnost u kancelarijskom poslovanju ima dokument i njemu programeri
poklanjaju veliku pažnju prilikom projektovanja softver aplikacija.
“Document imaging systems" je naziv za programski paket koji konvertuje sve
vrste dokumenata u digitalnu formu obezbeđujući memorisanje i pristup dokumentima
putem računara u realnom vremenu. To je dakle znatno više od obrade teksta i desktop
publishing-a koji se bave kreiranjem i prezentacijom dokumenata. Jednom, kada je
dokument elektronski sačuvan, workflow menadžment (menadžment radnim procesima),
može promeniti tradicionalne metode rada sa dokumentima. Tehnologija snimanja
(skeniranja) automatizuje procese kao sto su: slanje dokumenata na razlicite lokacije,
osiguranje potvrda, pravljenje popisa i izvestaja. Integritet dokumenata - zaštita protiv
gubitka, uništenja ili nedozvoljenog pristupa - može se rešiti preko mehanizama zaštite
(data backup) i preko terminala i/ili unosom sigurnosne identifikacije koja se dobija od
administratora ovakvih sistema. Dvoje ili vise ljudi može raditi simultano na istim
dokumentima, omogućavajući mnogo brži završetak posla. "Imaging" sistemi bitno
smanjuju troškove arhiviranja, vreme obrade i pronalaženja dokumenata i kvalitet usluga.
Softver za internet - Web čitači, programi za rad sa elektronskom poštom...
Postoje razni programi koji se koriste na internetu. Neki su neophodni za samo pristupanje
a drugi su pomoćni alat. U osnovne programe spadaju web čitači i programi za rad sa elektronskom
poštom. Naoznatiji web čitači su Internet explorer i Netscape, a za rad sa elektronskom poštom
najčešće se koristi Outlook express.
Programi za izradu Web prezentacija
Za izradu prezentacija na internetu postoji posebni programi. Neki su jednostavniji za
korišćenje dok drugi zahtevaju više znanja i vremena. Danas se koriste HTML, PHP zatim
programi koji omogućavaju lakše internet programiranje Front Page, Dream view-er itd. Ova vrsta
programa je u stalnom razvoju tako da kao značajno poboljšanje u pogledu dinamičnosti
prezentacija donosi Flash MX 6.0 od firme Macromedia.
Pronalaženje informacija na internetu - Mašine za pretraživanje
Na internetu se nalazi stotinu miliona korisnika sa svojim web prezentacijama u kojim je
sadržano mnoštvo podataka. Količina informacija dostupnih korisnicima iz dana u dan sve se više
povećava, što postaje na neki način i problem za korisnike mreže. Potrebno je izdvojiti prave iz
mnoštva informacija, a da se pri tom ne utroši previše vremena.
Osnovni zahtevi koji se postavljaju pri pretraživanju su:
 Pretraživanje treba da omogući dobijanje relevantnih dokumenata na bazi upita.

9
  Pretraživanje treba da bude efikasno
 Pretraživanje treba da bude jednostavno za korisnike
Specijalizovani servisi namenjeni pretraživanju informacija na mreži, relativno su
jednostavni za upotrebu i gotovo svi su besplatni.Danas se najčešće koriste dva tipa pretraživanja:
 Direktan pristup i
 Pretraživanje putem opštih servisa ( Krstarica, Google, Yahoo, AltaVista...)
Direktan pristup pretraživanja se koristi kada je poznata adresa računara na kome se nalaze
podaci a realizuju se unosom kompletne adrese servera .
Drugi način pretraživanja vrši se pomoću namenskih servera za pretraživanje koji se često
nazivaju mašine za traganje ili krstarice. Postupak pretraživanje je izuzetno jednostavan i svodi se
na to da se u polje za pretraživanje unese ključna reč, jedna ili više njih, a po završetku
pretraživanja kao rezultat se dobija spisak stranica koje zadovoljavaju upit. Iz datog spiska korisnik
može birati stranicu za nastavak pretraživanja.

4.0 Ljudski resursi (kadrivi) i procedure

Organizaciono-kadrovski resursi neophodni za uspešno funkcionisanje IS odnose se
na normativno regulisanje poslova i zadataka u njegovom radu i definisanje kadrovske
politike. Definisanje kadrovske politike omogućava i utvrđivanje potrebnog broja radnika u
radu IS. Ključni element obezbeđivanja uspešnog i pouzdanog rada IS je čovek. Značajno
je obezbediti:
 adekvatan izbor i pravilno raspoređivanje kadrova,
 podsticanje motivisanosti službenika za rad i
 mogućnost stalnog stručnog usavršavanja.
U tom cilju uputno je izraditi plan obuke koji bi obavezno morao obuhvatiti:
metodologiju obuk , raspored obuke, sadrzaj svakog od kurseva obuke i sredstva potrebna
za odvijanje obuke.Planom obuke se obavezno mora obuhvatiti i biti prilagoden
zaposlenima:
 sa upravljackim funkcijama u preduzecu
 na poslovima pisarnice
 na poslovima poslovnih sekretara
 ostalim zaposlenima koji ucestvuju u procesima kreiranja i administrativno
tehnicke obrade dokumenata
 administratori dokumenata, sistema i baza podataka.

10
 Planom obuke posebno moraju biti obuhvaceni i oni zaposleni zaduzeni za pruzanje
podrske na strani korisnika sistema. Izrada detaljne programske i korisnicke dokumentacija
( procedure i protokoli ), takođe se smatra obavezom izvođača u formi koja je
najprikladnija za korisnika. Na posletku dokumentacija informacionog sistema sadrži i
proceduru zaštite IS. Licenciranje softvera i pravna zaštita pružaju određenu sigurnost
korisniku.

ZAKLJUČAK
Lako je zaključiti da se primenom informacione tehnologije u oblast kancelarijskog
poslovanja ostvaruju mnoge prednosti i uštede. Ovo se pre svega odnosi na smanjenje
troškova za papirni medij i povećanje brzine obrade, pretraživanje i arhiviranje
dokumenata. Odmah da naglasimo, stampanje dokumenata na laserskim stampacima je i
dalje prisutno a vidi se iz broja prodatih laserskih stampaca da nema stagnacije niti pada
prodaje. Medutim, svojom voljom odlucujemo sta i kada stampamo tako da kancelarijsko
poslovanje potpomognuto savremenim aplikativnim platformama ipak reducira potrenu
umnozavanja papirne dokumentacije.
Realizacija programa AOS, koju sprovodi tim stručnjaka, odvija se u više faza :
Planiranje, razvoj, analiza i dizajn IS, zatim implementacija, funkcionisanje, održavanje,
kontrola i zaštita. Ovom prilikom se mora računati na ulaganja za kancelarijski hardver,
sistemski softver, softver za rad sa bazama podataka, softver aplikacije za automatizaciju
kancelarijskog poslovanja i rad na internetu kao i obuku kadrova.
Iskustva u oblasti organizovanja i funkcionisanja kancelarijskog i arhivskog
poslovanja na terenu, ukazuju da u toj oblasti jos nije formiran neki novi, zaokruzen, pre
svega zakonodavni model iz koga bi se mogla izvoditi resenja koja pomiruju zahteve svih
ucesnika u upravljanju dokumentima, onako kako to predvida ISO 15489. Dakle, to
ukazuje da je neophodno formirati svest o potrebi jasnog definisanja zahteva kod svih
subjekata koji uvode racunarsku podrsku u arhivsko i kancelarijsko poslovanje. Pomenuti
standard, u torm slučaju, predstavlja korektiv koji je potrebno konsultovati i koristiti u
oblikovanju računarskih sistema. Iskustva govore, da je potrebno delovanje u oba pravca i
prema korisnicima i prema proizvođačma, i to u ekspertskoj, konsultantskoj funkciji u fazi
formulisanja zahteva i/ili zadatka. Evidentno je da računarska podrška ima itekako smisla i
da je neophodna, ali u jednoj osetljivoj oblasti kao sto je vođenje kancelarijskog i
arhivskog poslovanja, gde korisnik nije jedina zainteresovana strana, već tu imaju jak

11
interes i obaveze arhivske institucije, sve skupa je potrebno dovesti u takav sklad koji
donosi i osigurava koristi svim učesnicima.
Uporedo sa informatičkim razvojem rasla je svest o važnosti efikasne zašzite baza
podataka i LAN mreža od nedozvoljenog pristupa spolja. U ovu svrhu korisnik propisuje
odgovarajuće procedure za korišćenje, upravljanje i održavanje IS uključujući procedure za
trenutak pokretanja u smislu ko ima neophodnu dozvolu da ga pokrene i ko će imati pristup
izlaznim informacijama. Jedna od mera zaštite je i pravna zaštita i licenciranje softvera. No
ipak dobra je praksa da se svaki podatak primljen od nekog drugog korisnika pre otvaranja
uskladišti na disk i testira na prisustvo virusa jednim od brojnih antivirus programom.

12
LITERATURA

1. Klemn N., Uvod u primenu računara, Građevinski fakultet, Beograd 2000.

2. Ivetić D., Interakcija čovek računar, Skripta, Novi Sad 2006.
3. Bračika N., Poslovni i finansijski informacijoni sistemi, Čačak 2006.
4. Obradović S., Poslovno informatička obuka, Beograd 2004.
5. Veljovic A., Menadžment iformacioni sistemi, Kompjuter biblioteka, Čačak 2002.
6. Internet sajt:
www.scribd.com/ebiznis-udzbenik-les03/d/45984607
www.etf.ac.me/materijal/1191776998Pred_2007-08.pdf
(datum 11.01.2011)

13