0 1

Naslov originala Jorgos Seferis

ΓΙΩΡΓΟΣ ΣΕΦΕΡΗΣ
ΜΕΡΕΣ
1931−1934
ΑΘΗΝΑ
ΙΚΑΡΟΣ,1984

DANI
Urednik
Zoran Hamovi}

Likovna oprema
Dragana Atanasovi}

Prevela sa gr~kog
O l i v e r a ^apri}

1997

2 3
4 5
 1931.
Ponedeljak ve~e, London, 24. avgust
Ovde sam od pro{log ponedeljka popodne, a pero
jo{ nisam uzeo u ruke. O{amu}en sam i kao bolestan.
Hladno vreme tokom putovanja bilo je propra}eno sit-
nom ki{om. Glava mi je prazna. Odr`avam se u ravno-
te`i na jednom zategnutom konopcu, kao i uvek. Na pa-
rabrodu sam se dosa|ivao: bezna~ajni i nezanimljivi
ljudi. Prve dve no}i u kabinama je bilo sparno. ^ini mi
se kako sam sanjao da bejah `drebe na nekoj ogromnoj
zelenoj livadi. Potom se more uznemirilo. Prili~no o{a-
mu}en stigao sam u Marselj. Gr~ka sada be{e bez me-
ne (to ne ka`em iz egoizma). Shvatih tada koliko volim
to tlo, uz sve muke koje nam svakodnevno zadaje. O
tome, me|utim, kasnije.
Na parobrodu sam prona{ao jednog poznanika,
slu`benika francuskog poslanstva. Imao je tu i auto jer
je i{ao da prona|e svoju porodicu visoko u Pirinejima.
Ponudio mi je da me poveze do Paua. Prihvatih, kako
bih jo{ malo proputovao. Tako sam video Arles, Nîmes,
Tarascon, Béziers, Narbonne, Carcassonne, Montpelli-
er, Toulouse, ~itavu ju`nu regiju.
Iz Paua sam putovao vozom; u petak ujutru bio sam
u Parizu. U pozori{tu Roi Pausole video sam jedinu
stvar sa Exposition Coloniale, male igra~ice iz Indoki-
ne; ali sav taj {arm i ritam muzike, uz ~udne instru-
mente, be{e na neki na~in ubijen ki{nom atmosferom
6 7
pozori{ta pod otvorenim nebom. U Parizu nisam bio ra-
spolo`en. Setio sam se stiha: „Je pense à la négresse
amaigrie et phtisique...“1 – a uistinu su bile veoma uz-
budljive ove `ene sa svojim svilenim haljinama, sa jar-
kocrvenom {minkom koja je isticala ko`u pomodrelu
od hladno}e.
U ponedeljak, sedamnaestog, oti{ao sam iz Pariza,
te sam popodne bio ovde: zelenilo i miris bacona. Jo{
uvek imam utisak kao da su me zatvorili da spavam u
nekoj sobi punoj cve}a. Te{ko di{em. Dosta sa opisima.
Mnoge stvari se u meni sudaraju i bore da iza|u na
mala vrata u podrumu Kule. Okolo `ivot nepredvidljivo
stran, poput protivni~ke vojske koja se tajno priprema
u dubini no}i. ŠGde si? ^ujem korake na kamenim ste-
penicama. Gde je ^atrnja2?¹
Subota ve~e, 12. septembar
U sredu sam zapo~eo jedno pismo. Ostavio sam ga
napola dovr{eno, usred pri~e. Danas se ponovo vra}am
papiru; te{ko mi je da se sna|em; pi{em ti ovo jer sma-
tra{ kako mogu da ka`em {ta god `elim s podjednakom
lako}om sa kojom ustajem sa stolice.
Danas je ceo dan padala ki{a. Ne znam za{to sam
dozvolio da moje raspolo`enje toliko zavisi od sunca i
od ki{e. Dosa|ujem se, dosa|ujem se o~ajni~ki. To, na-
ravno, ne govorim nikome, ~ak ni samom sebi. Povr{i-
na ostaje mirna, ali uvek, i u momentima najve}eg za-
borava, imam taj ose}aj da ne{to u dubini tumara.
Ranije, pre mnogo godina, pratio sam sa velikom pa`-
njom to reagovanje (kako da nazovem tu stvar?). Bio je
to moj jedini ozbiljan posao, koji mi nije dopu{tao da ra-
dim ne{to drugo. Potom sam, otkako sam se vratio u
Gr~ku, mo`da zato {to sam sasvim izbliza video neke od
najstra{nijih `ivotnih nesre}a, bio prisiljen da zatvorim
podrum. Na mestu gde sam ranije gledao kako se svakog
momenta stvara toliko bola, rana i razdora, ostade jedna
te{ka i pokretna kugla. Ne znam za{to sti`em do svih
ovih pojedinosti, za{to ponovo otpo~injem tu prastaru
pri~u: ne volim samog sebe da zavaravam niti da obma-
njujem druge. Bilo bi mnogo jednostavnije, a mislim da
svi iole razboriti ljudi to i ~ine, da sve prepustim rastan-
ku. Rastanak ~ine trenuci u kojima nas hvata vrtoglavica
pred u`asom od amputacije; svakodnevni `ivot nije iz-
me|u prvog ~asa kada otvaramo o~i i poslednje kapi Bo-
`jeg dana. Tako je i sa ljubavlju. Sva ta sna`na stanja ne
nalaze se u vremenu koje merimo malim ~asovnicima;
paralelna su sa na{im `ivotima. Ponekad se pred nama
otvori neka rupa, i padamo u haos, ili neki prozor, i zado-
bijamo plavetnilo; zatim se vra}amo, opet neobja{njivo,
na svakodnevno – neobja{njivo i neumoljivo. ŠNisam sad
uop{te raspolo`en za filozofiranje ni za lepe opise. Samo
poku{avam da se podsetim na onaj predah koji mi je da-
rovala ^atrnja u tegobnom `ivotu.¹
U blizini svira jedan fonograf; iz minuta u minut ne-
ka linija podzemne `eleznice budi stakla mojih prozora
po kojima dobuje ki{a. No} je i pi{em ti, neznan u veli-
kom svetu. Pre neki dan, vra}aju}i se uve~e, video sam
jednog od ovda{njih uli~nih propovednika; u rukama je
dr`ao papirni pano i vikao do promuklosti; na papiru je
bilo napisano velikim crnim slovima: „Posle smrti sud“.
Moj `ivot ~ini mi se u`asno beskorisnim. Kako }emo
opravdati na{e postojanje pri drugom dolasku? Se}a{ li
se? Zlo je {to se za nas drugi dolazak de{ava svaki ~as.
Nedelja, 20. septembar
Da li bi to mogao biti glas na{ih mrtvih prijatelja? –
uporni su fonografi. Po jedan u svakoj prostoriji, nude
na crnim plo~ama {panske i crna~ke nostalgije. Do`iv-
8 9
ljavam sebe kao objekat jedne sistematizovane ma{in-
ske obrade koja me neprekidno prenosi iz donjeg u
gornji svet i ~ini mi se da se to nikad ne}e okon~ati.
Gde su nestale na{e jednostavne i ljudske crte? Sada
razmi{ljam o crtama bez ljudi. Mogu da izdvojim mo-
mente nesumnjive usamljenosti, jedan neobja{njiv, iz-
gubljeni raj koji je ostavio svoje znake po nama kako bi
nas mu~ili a da nas nikuda ne odvedu.
Slede}e subote menjam stan. Selim se u ku}u gde
}u mo}i stalno da govorim engleski. Malo je udaljena,
ali veoma rusti~na. To sam odlu~io nadaju}i se da }u u
njoj mo}i da radim mirno i valjano. Ponovo sa sebe tre-
ba da zbacim nekoliko stvari. Ose}am da je rad jedino
{to mo`e da mi pomogne u sada{njim okolnostima. U
me|uvremenu, u otad`bini me presti`u generacije sve
u {esnaest. Da li si ~itala ~lanak {tovanja nedostojnog
Trilosa3? (Atinske novosti4, 7. septembar) Nedostaje
li~no obele`je(!), zami{ljam ne{to sa bezbroj izliva i
uzleta; voleo bih da je pitam gde ose}a sve te izbo~i-
ne. Ali neka i ovo ide uz sve ostalo. U Novom ognji-
{tu5 od 15. septembra bi}e objavljeno Palamasovo pi-
smo6. To }e neke stvari postaviti na pravo mesto. Za-
tim, i ja `elim ne{to da napi{em na osnovu ovih raz-
govora. Ne znam jo{ uvek kako, ali se nadam da }e se
to desiti ove zime. Sve ostalo je u rukama Boga. Ta-
ko, dok ti pi{em, neki drugi `ivot te~e pred mojim
o~ima. Jedna mala ku}a s borovima, bosiljkom i okre-
~enim zidovima, a u podno`ju brda veliki svet, otvo-
ren. Pokornost i sloboda, sa poznatim licima, kako ih
vidim, tako da bi svako zaboravio na neizdr`ljivu pri-
sutnost smrti. Kako sedim i sanjarim o takvim stva-
rima.
Unaokolo veliki grad utonuo u laki nedeljni dreme`.
Sutra }e se probuditi odmoran i opet sve iz po~etka.
Utorak popodne, 13. oktobar
8, Antrim Grove, Hampstead
... Da bih mogao da se latim pera i hartije kako bih
ti pisao, da bih uneo malo reda, skicirao sam dve sobe
kojima se radujem, sa name{tajem i sa prozorima koji
li~e na vrata. [aljem ti to da ima{ neku predstavu o mo-
joj topografiji.
Sa prozora spava}e sobe (6x9 mojih koraka) vidim
neke male povrtnjake; jedan tepih od zelene trave u
sredini, a unaokolo cve}e – hrizanteme i neko drugo,
ne znam kako se zove; malo dalje nalevo teniski teren
gde subotom i nedeljom igraju `ene iz susedstva, a
svakodnevno dolaze psi i igraju se lopticom. Iz svog
malog salona (6x4,5 koraka) vidim opet drve}e, niz od
tri bagrema, pozadi neka ku}ica sa dva {iljata krova ze-
lenih rubova, a jo{ vi{e ulevo veliko zeleno drvo sa sa-
svim malim li{}em i sitnim crvenim plodovima poput
ta~kica. Nebo je sivo, sve`e je, susedstvo tiho i vatra
koju razgorevam. Najbolje sate provodim za stolom;
sam sâm i nepoznat. Ovu ku}u sam na{ao preko oglasa
koji sam dao u Timesu. Tu su dve `ene: jedna starica,
trostruka udovica, i k}erka od 25 godina, izmu~enog li-
ca, koja pazi ku}u, pu{i bezbroj cigareta i neprekidno
ka{lje. Slu`avka je rumena ~etrdesetogodi{nja seljanka
koja bi trebalo da miri{e na pivo i bacon.
Evo sada moje svakodnevice: u 8.30 kucaju na mo-
ja vrata; ustajem u 9, obla~im se, silazim u trpezariju,
jedem i u 10 odlazim. U 10.20 sam u Konzulatu; tamo
do 1 obavljam najdosadniji posao koji sam ikada radio
(moja kancelarija je jedan mra~ni podrum); u 11.30 uzi-
mam {olju buljona i dva sendvi~a, te posao zavr{avam
do 3 ili 4. Posle toga odlazim; po podne u 5 donose mi
~aj, a u 7.30 zvone neka razlabavljena zvonca najavlju-
ju}i ve~eru; zatim sedim jedan i po sat i razgovaram o
engleskim glupostima; onda se penjem gore i sedim za
10
svojim radnim stolom do 1 ili 2 ujutru. Odnosi: dvoje
dobrih mladih ljudi u ambasadi. Moj pretpostavljeni u
Konzulatu uskogrud, glupav i nesre}nik. Ku}e: jo{
uvek nijedna koja bi bila iole podno{ljiva. Rezultat: je-
dino {to imam – moji slobodni ~asovi. Sada radim jedan
prevod Valerija koji }e, ne znam kako, biti objavljen; to
je razgovor o poeziji. Mo`da }u ga objaviti sa svojim
predgovorom, a mo`da nekako druga~ije; jo{ nisam od-
lu~io. S druge strane, ose}am sve ve}u potrebu da se
posvetim stihovima; pisa}u ti ~im se desi ne{to dobro.
Cirimokos7 je nerazborit, nema sluha. Mo`e da vi-
~e i da ka`e {ta god `eli: ukoliko sam izazvao reakciju
u duhovnim vodama Atine – utoliko bolje. Uz to sam
prekju~e dobio jedan ~lanak objavljen u Politi~kim stra-
nicama8, u kojem pi{e da sam nerazumljiv i da laskam
bur`oaskim sklonostima. Svako odre|uje svoju meru.
Uskoro izlazi Karadonisova9 knjiga, nekih {ezdesetak
stranica, te }e ponovo otpo~eti tropar `abaca. Pi{em
sve ovo da bih ti rekao kako nikad nisam o~ekivao da
}e jedna tako mala knjiga prouzrokovati toliko negodo-
vanja i prili~an broj bu|enja. Mislim da trud nije bio
uzaludan. Ovo se ti~e spolja{njeg aspekta. Sada o dru-
goj ili tre}oj strofi – to je moj posao i moja muka. Samo
ja znam koliko gre{aka i koliko neznatnih i slabih me-
sta imam. Na`alost. Onako kako danas vidim ^atrnju,
smatram je neprocenjivo nadmo}nijom od Ljubavnog
govora10, koji se zasniva na izvesnom pomirenju. Moja
dobra knjiga bi}e ba{ ova, ako ikada iza|e, a tada }e ko
zna koliko onih koji su do danas moje stihove smatrali
vrednim da mi okrenu le|a. Ono {to jo{ niko nije razu-
meo, ono {to tra`im jeste izraz koji najdirektnije prodi-
re u sr` poput odapete strele; a i ovo: svuda prisustvo
ljudskog tela. Raznorazni prefinjeni Atinjani sve to na-
zivaju ~istom poezijom, a ja je smatram farsom i ne pri-
11
dajem joj ama ba{ nikakav zna~aj. A obe ove stvari
nosio sam oduvek u sebi.
Govorim o sebi. Pri~am s tobom kao nekada. Se}a{
li se neba? Kao da be{e utekao nar pun zvezda, a ljudi
je toliko izme|u nas. Da ti ispri~am o svojoj usamljeno-
sti, da ti ka`em mnogo toga {to me zbunjuje svakog da-
na, o nepodno{ljivoj naklonosti jednog tela prema ha-
osu koji ne pru`a ni{ta? Koliko puta sam ovde razmi-
{ljao o smrti? Koliko puta sam merio tro{enje ljudskog
`ivota iz ~asa u ~as, kao ulja u uljanici. Pi{em nespret-
no i te{ko, prime}uje{ to. Imam utisak da kle{em ka-
men perorezom. I ni~eg, ni~eg {to bi samo na tren pre-
kinulo ovo mu~enje. [ta }e biti s nama ako nas uhvati
panika? ŠKad bi kraj mene bio bar neki prijatelj.¹
1. novembar
Pokretanje Slobodnog koraka11 koji mi {alju pretvo-
rilo se u doga|aj dana. @ivot je stra{no te`ak, pokazu-
je zube, promatram ga {to mogu }utljivije da ga ne bih
razgoropadio. Poku{avam da radim da bih bar sebe
ubedio, kako je govorio onaj drugi, da nisam najgore
|ubre. Ni{ta mi ne polazi za rukom, ali se ne obeshra-
brujem. ^atrnju sam mnogo puta uzeo u ruke; obrtao
sam je i ponovo okretao me|u prstima, kao testo. Bez
uspeha. Ostavio sam je. Da se ne bi gubilo vreme i da
se ne bi zaboravila umetnost, ponovo sam dospeo do
prevoda. [aljem ti jedan primerak. Nikada nisam ose-
tio ve}e ga|enje prema ljudima koji neodgovorno kriti-
kuju nego u momentima kad se ~ini da je ~itavo stvara-
la{tvo nemo. A tim stepenom iritiranja, ako su nervi ja-
ki, uspevaju da probude samo razdraganost u meni.
12
Razmi{ljam o suncu na{em bezbri`nom koje oba-
sjava borove, more, planine, a oni opet ni{ta drugo ne
tra`e osim da nas ute{e; i primorani smo da `ivimo
okru`eni zlo}udnom ko`nom bole{}u zemlje, koja sebe
smatra ~ovekom. A svet je toliko lep da bi svako po`e-
leo da malo posko~i i poigra se darovima Bo`jim. Ni{ta
od toga; izjela nas je bezgrani~na nesre}a, koju stvara-
ju svi ti bezbrojni nesre}nici, {to ra|aju isto toliko dru-
gih nebrojenih nesre}nika, i tako do kraja sveta. Greh
je da neko bude primoran da govori kada zna da bi je-
dino pametno bilo da zatvori usta. Stratis Talasinos12
mi je okrenuo le|a i hr~e kao zver; celu pro{lu no} ~i-
tao je o `ivotu konta Dionisiosa Solomosa13, na{eg na-
cionalnog pesnika, neka mu Bog oprosti za sve one ko-
je je na zlo naveo. G. Talasinos je, zavr{iv{i sa ~ita-
njem, oko 3 ujutru, hteo da popije svoju kolonjsku vo-
du. Dobro je {to je bo~ica bila zape~a}ena. U protiv-
nom, {ta bi se desilo u toj o~inskoj ku}i (iz epohe Joani-
sa Aktimonskog) gde be{e bacio svoje sidro. Pa posle
podr`avaj umetnike! @elim da ga probudim kako bih ga
nagnao da pri~a, ali hr~e kao vode Ulena14.
Vatra mi greje le|a. Pi{em ti i zaboravljam kako ne-
povezano do`ivljavam sebe, u svakom momentu.
Satirem danas svoje pero.
Š3. novembar
Prekju~e sam primio tvoje pismo. Ono zbog ~ega
dopisivanje nije omiljeno jeste to {to ljudi smatraju ka-
ko uvek treba da pi{u ne{to zna~ajno. Mo`e biti da ima-
ju pravo. Me|utim, toliko je lepo da bude malo i }ere-
tanja. Konfuzan sam i nisam sada raspolo`en da pi{em.
13
Vi{e za dva-tri dana. Prethodnog dana naumio sam da
sastavim jednu baladu na Kornarosovom15 jeziku. Ra-
dio sam ju~e i danas, napisao dvadeset i pet stihova,
ostaje jo{ deset. To su igrarije, ali od najte`ih koje sam
ikada sa~inio, pravo ~arobnja{tvo. Tako, ako ne mogu
da napredujem u ozbiljnom radu, latim se ve`banja, pa
posle ka`u da sam lenj! Prepisujem stalsimo (zna{ ka-
none balade?), tek ispod pera iza{ao, zajedno sa po-
slednjom strofom:
&Αθοϖ ↑γ↵νη × ′θιβολ≥ × ′λλοτιν≥
κι × σιγαν⇐δα πο ≤πλωνε σ≅ λ⇐δι.
∆↔ν ε∩ναι ταχιν≥ ο∏δ∃ ′ργατιν≥
τ⊄ κ⇐ρβοψν⊇ µαϖ βρ⇐ζει στ⊄ σκοτ⇐δι.
#Η πρ↵κα µαϖ σκλερ⊄ προσκεφαλ⇐δι,
κι × λησµονι≅ ξαγριεγει τ≥ν ξενι⇐,
κι × θµιση γιαγ♠ρνει µ∃ ′πονι≅
ν≅ λ♠ει τ≥ν κρ↵ση ⊂πο τ≅ π⇐θη φ♠ρα
κι ′π⊇µεινε µαϖ µοναχ≥ γιατρει≅
ν≅ χτ↵ζοµε περβ⊇λια στ⊄ν ′γ♠ρα.
ΣΤΑΛΣΙΜΟ
Μο↵ρα πο µ∞ϖ ↑π≡ρεϖ τ≥ν ↑ξι⇐,
µ≥ γδικιωθε⊕ϖ , τ∃ ′κ⇐τεχα κορµι⇐,
τ⊄ δ↔ν τ≅ σψβοψλ♠υα δ↔ν τ⊄ ξ♠ρα
βοηθα κι ′λ⇐φρωσ♠ µαϖ τ≥ν καρδι≅
ν≅ χτ↵ζοµε περβ⊇λια στ⊄ν ′γ♠ρα.16
Treba da ode{ do Cirimokosa i na|e{ Su|en zbog
ljubavi, izdanje Ksantudidisa, da pogleda{ glosar zbog
re~i; ali pri~ekaj i na drugu polovinu. Posla}u ti i neke
haiku stihove. No, glava mi je sad puna. Pola dva je,
idem da spavam. Kako to da ti se pri~inilo da razgore-
14
vam ugljevlje? To se de{ava samo u mojoj kancelariji.
Napisao sam jo{ jednu pesmu u slavu bezazlene poezi-
je, kakvom je vide razna gospoda u Atini, ali je nepri-
kladna.
Tako zaboravljam na stranstvovanje. Laku no}.¹
16. novembar
ŠPosle pisma od prvog novembra nisam ni{ta vi{e
dobio. ^ak mi ni neko drugi ne pi{e odozdo. Putujem u
nepoznato. Na taj na~in svako prolazi te{ke momente i
~eli~i se.¹ Polako se privikavam na mogu}nost da mi
bude sasvim svejedno jesam li na severu, istoku, zapa-
du: jedan udarac nogom i oteraju te, drugi udarac no-
gom i vrate te. Kako je to ~udno. @ivim sa svojim knji-
gama i nekim mislima, koje me neki put tirani{u sve
dok ne uspeju da me izlude, a drugi put me obezvre|u-
ju. Nekoliko santimetara su debele knjige koje mi se
svi|aju, a mogu samo da zamislim u kakvom su se lo-
{em stanju nalazili pametnjakovi}i pre nego {to su ih
napisali. Ujutru, ~im se probudim, pevam, ne znam za-
{to; u Atini nikad nisam pevao ujutru. Uve~e pravim
planove za svoju drugu knjigu; ose}am se prazan kao
na nali~je izvrnuta duvankesa, uzrujavam se itd. Me|u
tolikim hiljadama miliona ljudi nijedan ~ovek da mu se
pribli`i{ sa nekom ljudsko{}u; ne onaj koji }e da li~i na
tebe, da te razume i tome sli~ne neukusnosti, ve} neko
kome }e{ kona~no mo}i da se pribli`i{ ne skrivaju}i ra-
zli~ite nepromi{ljenosti {to te karakteri{u, dakle, bez
truda. Se}am se nesre}nika Van Goga koji je `udeo za
prijateljstvom, pa makar i une putain à cinquante so-
us17. Kako smo govorili? – „Da, nije stvar u tome da mi
ka`e{ {ta treba da jedem kako bih postao kralj, ve} {ta
}u postati jedu}i kukuruzni hleb.“ Da sam bio muzi~ar,
15
napisao bih muziku koju bih nazvao Sat i argonautski
pohod: pet-{est duva~kih instrumenata, mo}ni triangl i
cimbala (ne znam njihove prave nazive). Postojalo bi
more, vesla, a zvuk sata bi dolazio a contrattempo da
sve pokvari. Na kraju, sa velikim u`ivanjem i zadovolj-
stvom ogla{avale bi se Simplegade18 da sve pretvore u
komadi}e, kao konfete, i more opet, kao prvog dana
stvaranja. Ali nisam muzi~ar, a u stanju u kojem se
nalazim jezik zvu~i kao tuberkulozna horna.
Nedelja ve~e, 22. novembar
Popodne sam i{ao da ponovo vidim ku}u u kojoj
sam pre sedam godina `iveo u Engleskoj.19 Tamo gde
je pisan „Fog“20. Devoj~ica kojoj je tada bilo petnaest
godina sada je udata, sa dvoje dece. De~ak u kratkim
pantalonama, ~itav momak; starac i starica skoro isti.
Pas je uginuo. Gra|a sedam godina stara, a ja isti... Ne
dru`im se dobro sa uspomenama. Kako ~ovek ~udno
stari: „Stena i talas“.
ŠKupio sam ju~e fonograf i prve plo~e, Frankovu
Simfoniju u ré mineur. Tako sam ponovo ~uo jedan deo
koji izuzetno i nekako vanumetni~ki volim. To je jedini
na~in da se i pored neoprostivog neznanja muzi~ki
obrazujem.¹
29. novembar
... Svim ovim `elim da ka`em kako svako ko pi{e
sebe gleda mnogo druga~ije, dublje mo`da, i{~ekuju}i
daleko vi{e. Ni sâm ne znam. Razmi{ljam koliko je le-
16
pote u ~ovekovom glasu. Najtananiji zvuk, i sve je re-
~eno, a najva`nije mada se ni{ta nije reklo. Poku{aj ovo
da shvati{ iznutra, ne sa op{teg stanovi{ta. Otkri}e{ ~i-
tavu poetiku.
Posmatram svoj `ivot kao neki haos (ne koristim
re~i emocionalno, ve} fiziolo{ki). Pred praznim papi-
rom, ovim i svim ostalim koje uni{tavam svakog dana,
javlja se isto pitanje: ~emu sve to – gestikulacije, gla-
vobolje, slu`bovanja, ~itava vasiona itd., {to povezuje
krajnosti i u ovoj osobi koja ti pi{e sada, u 11 uve~e, u
jednom velikom gradu. Podi`u svoje palate, svoje ku}e,
sade svoje vrtove; tlo je odozdo {uplje i svako to ~uje.
Radim. Po~eo sam dve-tri pesme od stotinak stiho-
va; napravio sam plan slede}e knjige. Trudim se da na-
stavim dve stare koje sam zapo~eo u Atini; poku{avam
da napi{em ne{to {to }e da se ~uje. Ula`em veliki na-
por; onih dana kada napi{em pet stihova, slavim Boga.
A posao je o~ajno te`ak. Toliko te`ak da se ~esto pitam
~emu sve ovo i nisam li slu~ajno ~ovek koji ubija vre-
me de~jim igrama. Znam da mi na drugi na~in nema
spasa i taj ose}aj jo{ vi{e ote`ava situaciju; za{to da se
mu~im ja, a ne neko drugi? – takvo pitanje bi postavio
najprose~niji um. Ima{ i ti svoje muke, dovoljne su ti.
Nevolja je {to niko ne mo`e da pri|e svojim bli`njima
a da ih ne optereti sopstvenim jadima.
Stavio sam u kamin jednu veliku cepanicu – vidim
kako se na vrhu za`arila; vla`na je i ne mo`e da gori
brzo. Gledaju}i je, razmi{ljam o vrlo jednostavnoj sre-
}i; nju je opisao Stratis Talasinos u jednoj svojoj pesmi;
mo`da }u ti je poslati slede}e nedelje zajedno sa na-
stavkom. Dana{nju nedelju, ~itav dan, presedeo sam u
ku}i; napolju je vazduh bio prepun magle, ni prst pred
nosom ne vidi{. Sada, uve~e, fenjer na ulici izgleda sa-
svim udaljen – kao onaj brod Arthura Gordona Pyma21.
17
Razumem [panca koji ga je primio u svoju odaju da bi
ga za{titio. Popodne sam slu{ao drugi deo Frankove
Simfonije, onaj koji po~inje sa harfama, a zapo~eo sam
i pesmu koja se zove „Slepci“. Jedno poglavlje u slede-
}oj knjizi nazvao bih „Intermedijum za duboki glas“.
Tako se nadahnjujem muzikom jer mi je dosadilo da
se inspiri{em knji`evnicima. Sutra }u i}i da kupim
Fauna22 i Ravelov Valse ili Bolero. Zami{ljam budu}e
kriti~are koji ne}e mo}i da otkriju koga sam plagirao.
Da sam mogao da biram, i{ao bih u Pariz da studiram
muziku.
3. decembar
Danas u podne tvoje pismo. Popodne na jednom ti-
pi~nom ~aju. Potom sam kupio lepu novu lulu. Uve~e
sam na fonografu pu{tao snimak [openovih 24 Prélu-
des (Cortot23).
Sada jedna pri~a: Dok sam putovao „Otad`binom“,
neka sredove~na gospo|a, koju sam u po~etku smatrao
ludom, zapitkivala je putnike: „Da li ste iz grupe? Da li
ste iz grupe?“ – sve po redu. Niko nije bio iz grupe; `e-
na je bila normalna; izgleda da je poverovala nekoj tu-
risti~koj agenciji koja je reklamirala grupno putovanje
u Francusku sa velikim popustom. Uzela je svoju kar-
tu, te su je ukrcali; bila je sama.
Otkako sam ovde, neprekidno imam ose}aj kako
~ekam nekog ko je rekao da }e do}i; to ponekad biva
prili~no mu~no. ^esto mi naru{ava svaki mir. Svemu i
sva~emu postavljam gospo|ino pitanje: „Da li ste iz
grupe?“ Isto va`i i za pisma osoba koje mi ni{ta ne zna-
~e; ~ak i za Slobodan korak; i jo{ gore: smesta odgova-
ram svima onima koji mi pi{u da bih mogao da pothra-
18
nim ovo neizdr`ljivo i{~ekivanje. Stegnem zube i ~e-
kam. [ta ~ekam? Sam Bog zna. A ve} pomenuta i{~e-
kivanja su mali talasi koje je iz neznanih dubina posla-
la bura. Imam i ja svoj na~in da se borim. Do danas – i
ko zna koliko }e jo{ to da traje – borio sam se sâm. U
dvadeset sedmoj godini u Atini bio sam prepun ru{evi-
na. ^etiri godine su utro{ene da bi bila uklonjena toli-
ka pra{ina. Kada ovako govorim, mislim na celokupnog
~oveka, a ne razdvajam nadahnu}e, umetni~ke napore,
vasionu i sve ostalo. Sad se ponovo nalazim na prekret-
nici: te{ko mi je da ose}am, te{ko mi je da `ivim. ^o-
vek sam sa psihi~kim smetnjama. Ni{tim ih ponekad,
tako probe radi i da bih se zabavio; ali smetnje i dalje
postoje. I sama vidi{ kako su stvari mu~ne. Ne zna se
{ta je bolje: da se bori{ sa svojom prirodom ili da plo-
vi{ tako kako ti ona nadima jedra – svakako, postoji ne-
ki puteljak koji nudi pravo re{enje. Ne{to }emo prona}i,
tra`i, tra`i.
Kako sam osu|ivao ljude u Gr~koj i {ta sam tamo
me|u njima pretrpeo, nisam zaboravio; toliko zabora-
van nisam; ovo mesto mo`e mnogo da mi pru`i (baci se
na `ivot, kako ka`e{ sa an|eoskom jednostavno{}u);
ali da bi mi mnogo pru`ilo, treba da ga zavolim, a me-
sta za nove ljubavi nemam – nisam na raspolaganju;
nemam slobodu. Ostavi Natana i njegove razne aposto-
le. Sada, dok sam duboko zagledan u sebe, otkrivam
kako sam daleko vi{e ~ovek koji bi godinama verno se-
deo pred nekim orguljama nego onaj koji bi se zabav-
ljao sa crn~i}ima {to kradu makazice. Svako se iz svog
ropstva izbavlja onako kako mo`e; no, istinski, samo
svojim putem, koji je vlastitim noktima prokopao. Ve-
oma sam jednostavan ~ovek. Ne svi|a mi se da budem
„incompris“24, ne svi|a mi se pesimizam, ni jadikova-
nje. Voleo bih da postoji neki ~ovek kome je `ivot bio
manje te`ak, kako bih mu ovo ~esto navodio. Sada je
19
sve daleko te`e. Preostaje posao. Jedina stvar koja me
odr`ava jeste posao. Imam slobodnih ~asova tokom ko-
jih mogu da radim {ta god `elim – to mi se prvi put de-
{ava. Ako jo{ uvek sedim u ovoj ku}i, gde vlada najve-
}a i najte`a glupost, to je zato {to ove ~asove niko ne
ometa; nalazim se daleko od svega `ivog te nastojim da
pi{em. Kada }e mi se ponovo ukazati takva prilika? Po-
nekad padam u te{ka o~ajanja, kao da nisam ni~eg vre-
dan, i sve `elim da bacim u vetar. Stra{no sam ponekad
nervozan, kao sino}: smotan u cigaret-papir, ceo.
Uzeo sam da zavr{im Alainovu25 knjigu (Vingt
Leçons sur les Beaux-Arts26). Odavno nisam bio tako
odu{evljen nekom knjigom. Po`eleo sam bilo koga da
poljubim; govorio je: „L’artiste qui se perd lui-même
c’est qu’il n’a pas osé se croire lui-même“27. Mislio
sam na ve~e kada sam ti obuzet svojim nemirima pri-
povedao o bezna|ima. Bog nek nam je u pomo}i.
Nedelja ve~e, 13. decembar
Ponekad je nekome veoma te{ko da pi{e. Nesre}a
je, za one koji ne pi{u samo pisma, da njihovo pero, ako
nije vo|eno nadahnu}em, ostaje nemo nad bilo kojim
papirom. Pro{log petka po~eo sam da ti pi{em pismo
kako bih ti ispri~ao o te{ko}ama na poslu. Slede}eg da-
na, kada sam ga pro~itao, otkrio sam da sam govorio
suprotno od onoga {to sam `eleo da ka`em. Pocepao
sam pismo. Napipavam i tra`im, pao sam u neki gust
unutra{nji mrak, sve gu{}i i gu{}i, bez nade, naravno.
Ponekad imam utisak kako se, tako bez znanja, nalazim
u nekom udubljenju svog `ivota; jedno skretanje koje
}u spoznati ko zna koliko godina kasnije. Iznenada po-
mi{ljam da bi mi neka re~ doba~ena olako, od prijatelja,
20
pru`ila veliko smirenje – mo`da. Da li je i ovo zavara-
vanje? Mo`da bi trebalo da neko vreme zaboravim na
sve ovo i da se pobrinem da stvari prihvatam druga~i-
je, iz nekog drugog ugla. Najgore od svega je: bez ra-
spolo`enja sam i bez ose}anja. Nedostaje ono {to mi je
jo{ samo pre {est meseci pru`alo utisak da svaki ~as
uranjam u neku kupku. Svim ovim, da bih zavr{io s tom
temom, `elim da ka`em kako ne}u dopustiti da pome-
nute okolnosti krenu svojim putem, kuda im drago.
Ba{ da vidimo.
Pribli`avaju se praznici; velika nevolja za mene. Za
ovda{nje ljude izdisaj godine je tabu. Razmi{ljaju o Bo-
`i}u i, bez ozbiljnijeg razloga, na njihovim se licima
javlja neki izraz kao da gledaju obe}anu zemlju. @eleo
bih da tih dana budem negde sasvim sam, bilo gde, ili,
po{to je to nemogu}e, da mogu da iza|em na neki na-
~in iz sebe samog. Da sam za ovu priliku imao odgova-
raju}e dru{tvo, i{ao bih u Pariz da tamo provedem No-
vu godinu. Me|utim, u tom smeru ni{ta mi se ne uka-
zuje. Zaboravio sam da ti napi{em kako sam dve-tri ne-
delje posle svog dolaska primio pismo od Poniridisa, u
kojem mi zahvaljuje „za dijamantske stihove“ moje
(sic!). Pla{im se da sam sa Prekretnicom stavio u te`ak
polo`aj mnoge svoje prijatelje, a opet, s druge strane,
ose}am kako mi se ukazala prilika da jasnije sagledam
mnoge situacije za koje je kucnuo ~as da prema njima
postanem ravnodu{an.
]askam s tobom; jedino mi nedostaje {to ne mogu
istog ~asa da ~ujem tvoj odgovor, koji bi svojom ljupko-
{}u doprineo razgovoru. Dovoljno mi je, naime, treba-
lo bi da mi je dovoljno da promatram negda{nje puteve
koji se presijavaju kao kanali u Veneciji. Ponekad raz-
mi{ljam kako malo nedostoje da me smatra{ jednim
sme{nim tipom. A kada toj misli dopustim da se razvi-
21
ja, sti`em do zaklju~ka kako ne postoji apsolutno nije-
dan razlog da do toga ne do|e. Jedino {to na neki na~in
spasava situaciju jeste jedna skoro praistorijska uspo-
mena: „moi je préfère les framboises...“28 To zna~i
usamljenost. Se}am se da sam ti nekad govorio kako
bih voleo da ponovo zapo~nem „L’étude de tous les ar-
ts“29, a ti si umirala od smeha. A koliko je mojih dana{-
njih misli koje te ne bi na isti na~in uveseljavale?! Po-
~injem ozbiljno da mrzim ma{tu i se}anje. Mislim kako
ono {to spre~ava ljude da iza|u iz sebe, da odbace go-
milu pra{njavih stvari, jeste predose}aj jedne ledene
osamljenosti, neke bele praznine u koju je te{ko pogle-
dati ne u`asnuv{i se, otvorenih o~iju. Tako se odr`ava-
ju i spasavaju zajednice. Ali... itd.
[aljem ti prve strofe jedne pesme koju sam ovde
zapo~eo. Da li }e{ mo}i da mi napi{e{ kako ti se ~ine i
kako ih do`ivljava{, malo op{irnije, da ne bude u jednu
re~ sa`eto? Postaraj se tako|e da uzme{ Karadonisovu
knjigu – bi}e ve} izdata kada primi{ moje pismo – i da
mi napi{e{ svoje mi{ljenje. U novogodi{njem broju No-
vog ognji{ta, ili u nekom od narednih, bi}e objavljena
ona pesma za koju sam otkrio da nije odgovarala Pre-
kretnici: Zvezde neki svoj svet podupiru... Izgleda da je
od svih drugih mnogo bli`a gr~koj pesni~koj tradiciji!
Nek se i to zavr{i.
G. Stratis Talasinos se u poslednje vreme bacio na
pesme. [aljem ti tri.
16. decembar
ŠPrekju~e tvoje pismo i novine. Danas mi je Apo-
stolidis poslao neke druge sa „Poricanjem“. Ta gospo-
da se nisu jo{ ispilila, a ve} {tampaju ukradeno. Jo{
22
prekju~e sam dobio Karadonisovu knjigu. Ne pi{em ti
ni{ta o njoj, `elim da mi ti prva ka`e{ {ta misli{. Da mi
napi{e{ i tra~eve iznikle oko nje kako ne bih propustio
zabavu. U svakom slu~aju, treba da zna{ da, izuzev
dve-tri stranice sa kraja, nisam imao nikakvu predsta-
vu o toj knjizi. Karadonisu je tek dvadeset godina.¹
Danas sam, oko 3.30 po podne, si{ao do reke. To je
jedino mesto koje volim u potpunosti i `ao mi je {to
lu~ki molo nije du`i, kao u Parizu, kako bi njime moglo
da se pe{a~i sat-dva: to bi mi bio veliki odmor. Reka
uop{te ne li~i na Senu; daleko je {ira i do~arava sliku
obli`njeg mora. Mostovi su ogromni i na sredini podr-
htavaju; voda mnogo hu~nija i srodnija sa nebom koje
dodiruje kada uve~e naraste (utisak je takav). Da ve}
nisam bio malo nervozan, satima bih stajao gledaju}i
svetle}e reklame preko puta, koje svojim vezom ukra-
{avaju maglu, ili, malo ni`e, remorkere sa zelenim i
crvenim svetlom, i jednim `utim u sredini, dok se spu-
{taju niz reku sa tri-~etiri povezana {lepa {to izdaleka
izgledaju kao neko crno ostrvo, jedna masa bez kormi-
lara. Videla bi Whistlera ili Turnera30, dodaj tome i
jedan Bahov ton pa }e{ shvatiti atmosferu.
Pro{le nedelje, ta~no, mladi} koga sam upoznao
kod Palamasa, drugi kapetan na nekom trgova~kom
brodu, dolaze}i iz Rusije, na putu za Rio de Janeiro, po-
setio me je u mojoj kancelariji. Jedan mlad ~ovek od
dvadest tri – dvadeset ~etiri godine, veoma obrazovan,
koji sa sobom nosi vi{e knjiga nego ode}e. Postali smo
prijatelji; pozvao sam ga da zajedno ve~eramo. I{li smo
u jedan stari engleski restoran, koji postoji jo{ od pre
velikog londonskog po`ara, nekih ~etiristo ili petsto
godina, i opstaje istovetan. Tamo su ~esto jeli Dikens i
mnogi drugi koji su bili ili postali slavni; sedeli smo za-
jedno celo popodne i celo ve~e. Pri~ao mi je o te{kom
pomorskom `ivotu, o nostalgiji za kopnom, o nostalgiji
23
za morem; zna{, vrlo uobi~ajeno ose}anje kod more-
plovaca je: dok putuju, opseda ih neko ludilo, neka ma-
nija da vide obalu – nepodno{ljiva; a kada svojom no-
gom stupe na kopno, skoro odmah `ele da se ponovo
ukrcaju, da ponovo otplove; ne znaju {ta da rade. Sva-
kako, to je prirodno, i to misli{ ti, ja, svako; ali da li
shvata{ {ta zna~i jedno takvo ose}anje kod svakog po-
jedina~no, kad ga je duboko svestan lo`a~, kapetan,
stare{ina palube, kadet? Koliko nam se bezna~ajnim ~i-
ni, posle ovog, najprefinjeniji gospodin iz „Dorea“31! Pri-
~ali smo, naravno, i o mnogim drugim stvarima: o umet-
nosti, Gr~koj, `ivotu. Danas sam primio njegovo pismo
(mo`da ti zbog toga pi{em sve ovo); zna{ {ta mi pi{e pre
polaska za Ju`nu Ameriku? „Jo{ neke od svojih trenuta-
ka provodim sa muzikom strasne predanosti, kakva je
Ljubavni govor.“ Shvati to kako ho}e{, kao kompliment.
Ali, taj izraz me odu{evljava; koliko je u Gr~koj onih ko-
ji danas mogu da ka`u jednu tako pravu, tako jasnu re~?
Krenuv{i od ovog pisma, koje sam dobio danas u podne,
dopustio sam svojoj ma{ti da se otkotrlja do mnogih
smelih misli, dok sam posmatrao reku. Pod pretpostav-
kom da sam vredan onog {to `elim da radim, pomi{ljao
sam kako moja aktivnost ne odgovara mojim vr{njacima,
ve} onima koji su deset godina mla|i od mene. Da upo-
znam jo{ dvoje-troje takvih, nepoznatih, koji te{kom te-
`e sa verom i ~istom du{om, i vidi{ {ta mo`e da se desi
i kako brzo i{~ezavaju svi oni raznorazni natmureni
mandarini koji se lagano pr`e izme|u Parnitosa i Himi-
tosa32. Imam puno planova i klice mnogih nadanja. [ta
ka`e{? Da li }e o`iveti telo Gorgone?
Nedelja, 20. decembar
Probudio sam se u 4 ujutru sa drhtavicom koja mi
je obuzela ~itavo telo. Neka studen, skoro opipljiva,
24
ispunila je celu sobu. Upalio sam svetlo i poku{ao da se
ugrejem; ~inilo se da je to nemogu}e, kao da sam umro.
Ta~nije, bio sam spreman da umrem sa mno{tvom vizi-
ja u`arenog sunca na Mediteranu. U`areno popodne u
Atini ukazalo mi se kao komad hleba. Toplo telo neke `e-
ne se pribli`avalo, rugalo mi se i nestajalo; ose}ao sam
njene poljupce po svom vratu kako padaju u ponore na-
je`enosti. Zatim sam spavao sa upaljenim svetlom do
deset. Sada, dok pi{em, mozak mi je uko~en od hladno-
}e. Sedim ispred vatre; greje mi samo one delove tela
koje obasjava; s druge strane, iza mene, stûd.
Endoskopija (kao u dvadeset petoj – dvadeset {e-
stoj godini), sasvim je beskorisna. Jedino {to bi pomo-
glo: pobo`nost, juri{ pravo u nebo.
Misao moja po ~itavom mi telu rasprostrta posled-
njih godina u Gr~koj; mo`da sam zbog toga, ozbiljno,
mogao da pi{em pesme.
Ju~e sam, pre nego {to }u zaspati, pro~itao u Times
Literary Supplementu (od 17. decembra) jedan ~lanak
koji je na mene ostavio utisak: „The Spanish View of Li-
fe“33. Vratio me ponovo na moja stara razmi{ljanja o
Gr~koj: razli~iti smo od ostalih Mediteranaca ([pance
nisam poznavao), od onoga {to je italijansko, na primer,
nemamo tu ogromnu exubérance34 (napolitanske pe-
sme, bel canto) – imam na umu Makrijanija35, ili narod-
ne pesme (Razdevi~enje Iliogenite: „Tokom no}i cele spa-
vahu ko brati} i sestrica mala, a svitanju se bli`e}i, ko
divlji pti}i“; ili izrazi kao i ovaj, toliko mudro sro|eni sa
temom, a apstraktni poput skica: „a i oval lica njegovog
radi k}erke jest’ tu`an“), kao i svog prijatelja sa Skijato-
sa, starog Sotirisa koji bi mi, mo`da bolje od mnogih in-
telektualaca pomogao da razumem odre|ene stvari.
Zatim Teotokopulos36: Za{to nije mogao da radi u
Italiji? Kako je izna{ao tako duboku vezu sa zna~ajnim
25
 Seferisovi Dani
„Ali {ta tra`e na{e du{e putuju}i na trulim gredama mo-
rem od pristani{ta do pristani{ta?“ – jedno je od pitanja Jor-
gosa Seferisa (1900–1971) u nekom od stvarala~kih napora
da re~ pretopi u stih. Govore}i o sebi, o njima, o nama „{to
smo krenuli na ovo hodo~a{}e“, pokre}u}i nas iz nepokreta
tela i du{e, daje odgovor: jer „`ivot se ne gubi tek tako i smrt
ima neistra`ene puteve“. Uranjaju}i u pro{lost do mita i pu-
tuju}i ka po~etku, ponovo pitanjem zadire u sr` problema:
„Zato {to je toliko mnogo svega pro{lo ispred na{ih o~iju da
nam o~i nisu videle ni{ta... zato {to smo tako dobro upozna-
li svoju sudbinu lome}i se uokolo po kr{evitom stenju, tri ili
{est hiljada godina tragaju}i po razru{enim zgradama gde bi
mo`da mogla da bude na{a sopstvena ku}a, trude}i se da se
setimo datuma i juna~kih podviga: ho}emo li imati snage?“
A on je uvek imao snage da gleda u ogledalo pro{losti, ma
koliko „uspomena boli gde god da je takne{“ i uprkos tome
{to „seme smo koje umire“.
On koji se za `ivota prepu{tao i stvarnom i imaginarnom
putovanju, ve~itom tra`enju i hitanju ka nepoznatom, neispi-
tanom, stvorio je delo koje dodiruje i ispunjava, a ono mu je
donelo i mnoga priznanja. Njegovu prvu zbirku pesama Pre-
kretnicu, objavljenu 1931, Palamas je ozna~io i pravom pre-
kretnicom u gr~kom pesni{tvu, „~istom poezijom“. Zatim je,
1932. godine, za vreme njegovog slu`bovanja u Londonu
(1931–1934), iza{la ]atrnja, alegorijska poema o ~ovekovoj
usamljenosti: „Kao {to se u ~atrnji skuplja voda, tako se i u
~ovekovoj du{i talo`e uspomene i utisci kojih se ne mo`e
osloboditi, zbog ~ega ostaje sam sa svojim svetom“. A pi{u-
}i ^atrnju, kao i sva druga svoja dela, neumorno je pisao pi-
sma, tkaju}i tako jedan }ilim prepun misli, ose}anja, zapa`a-
nja, utisaka, i ostavljaju}i na taj na~in zapis o onome {to je
ispunjavalo i ~inilo razli~itim njegov `ivot. To su Dani
(Meres), koji se kroz pisma neprekidno ni`u od 1925. do
1956. godine (Dani I, 1925-1931; Dani II, 1931-1934; Dani
26
III, 1934-1940; Dani IV, 1941-1944; Dani V 1945-1951; Da-
ni VI, 1951-1956). Prevod koji nudim odnosi se na njegov
boravak u Londonu, gde je kao vicekonzul `iveo od 1931. do
1934. godine, na godine njegove najve}e usamljenosti; iz
njih je (nije ni ~udo) iznikla poema o ~ovekovoj usamljenoti
^atrnja, napisana pod uticajem T. S. Eliota, koga je, kao i no-
viju anglo-ameri~ku knji`evnost, u to vreme pomno prou~a-
vao. Dani su tkivo iz kojeg su stvorena i od kojeg su za`ive-
la sva njegova dela. Dani su pesnik sam. Oni su odraz tog
jednostavnog ~oveka („Veoma sam jednostavan ~ovek.“),
prepunog saose}anja („U dubini du{e sam nesre}an ~ovek,
koji je ~esto ose}ao koliko su nesre}ni mnogi ljudi oko nje-
ga. Borim se da pomognem samom sebi kako bih mogao po-
mo}i drugima.“), mu~enog ose}anjima, koja mu, ipak, pru`a-
ju jedino uto~i{te („Moj spas i moja pogibelj jesu ose}a-
nja.“); ~oveka koji putuje putevima bez povratka, a ipak se
vra}a („U mojoj prirodi je da se kre}em od ta~ke u kojoj sva-
ko ose}a da istinski `ivi, pa do nule. Ta~ka gde ne postoji ni-
{ta: ni ja, ni ti, niko, niti ijedno `ivo drvo na ~itavom svetu.“)
i pri tom nas obasjava snagom svojih oscilacija („Preksino}
u predvorju ludila; danas sav taj teret sa lako}om dr`im u ru-
kama kao atleta.“), ~oveka koji je izuzetno obrazovan, a ipak
tako skroman i prema sebi kriti~an, naro~ito u momentima
kada se ne~emu ili nekome divi („^emu na{i poku{aji, ako
znamo da su postojali takvi ljudi?“), a u svemu tome dubok
i kompleksan, ~ak i kada se ~ini jednostavnim. Dani nas pri-
bi`avaju njemu kao ~oveku, kao bi}u koje je sebe isklesalo u
poeziji re~ima neprolazne lepote. Tu on na nali~je izvr}e
svoju du{u („... ose}am se prazan kao na nali~je izvrnuta du-
vankesa...“) i pripu{ta nas sebi blizu, bli`e nego {to to ~ini na
bilo kojem drugom mestu. ^itaju}i Dane uspevamo mnogo
dublje da proniknemo u sve ono {to je ovaj ~ovek bio, a isto
tako i da doku~imo svu slo`enost kojom su odisala njegova
traganja zaodenuta poezijom. Mogu}nost da na{ pogled sti-
gne do ovih skrivenih predela pravo je u`ivanje, a istovre-
meno i prilika za u~enje, dodir, razmi{ljanje, „otvaranje vra-
ta u podno`ju Kule“....
Posle Prekretnice i ^atrnje usledila je Mitska istorija
(1935) zbog koje je bio priznat za korifeja novog pesni{tva.
27
Tu on, jezikom bliskim narodnoj lirskoj poeziji, povezuje Sadr`aj
pro{le i sada{nje gr~ke probleme u jedinstvenu viziju sveta.
Tragi~na sudbina helenstva, naro~ito u maloazijskoj katas-
trofi (1922), za njega je ujedno i drama ~itavog dana{njeg
vremena. U toj zbirci javlja se sve ono {to je i kasnije svoj- 1931... / 5
stveno njegovoj poeziji; narodni jezik (pisao je ~ak i na krit-
1932... / 32
skom dijalektu), uticaj narodne poezije i kritske knji`evnosti
XVI i XVII veka, kao i anti~ka mitologija sa primesom hri- 1933... / 89
{}anske tradicije. Nije ~udno {to je zbog toga okarakterisan 1934... / 137
kao „helenocentri~ni pesnik“. Seferisovi Dani / 139
Zatim slede Ve`banka (1940) i Brodski dnevnik I, II, III Olivera ^apri}
(1940, 1944 i 1955), poema Drozd (1947), eseji, putopis Tri
dana u kapadokijskom manastirima, prevodi Eliota, Valerija,
Paunda...
Godine 1947. dobija Palamasovu nagradu „zbog umet-
ni~kih, duhovnih i nacionalnih gr~kih kvaliteta“, a 1963. No-
belovu nagradu s obrazlo`enjem: „Izvanredno lirsko pesni-
{tvo, nadahnuto dubokim ose}anjem gr~ke kulture“. Posle
dobijanja ove druge nagrade veoma mnogo je prevo|en u
inostranstvu, pa nam se, evo, pru`a prilika da prevodom Da-
na II produ`imo na{e dru`enje sa Seferisom.
Olivera ^apri}

28 29
[pancima svoga vremena? Zato {to mu je [panija pru- 31. decembar, 10 uve~e
`ila plodno tlo da razvije svoju umetnost (krajnji ishod
vizantijske hagiografije, kao lirska poezija u odnosu na Beseda svetog Jovana Krstitelja: „Onaj koji izu~ava
narodnu pesmu) sa tipi~no gr~kim elementima, kao {to najsitnije detalje neke ve{tine, uvek ka skrivenom hodi,
je njegova naklonost ka flagrantnosti, ~ak i kod stvari ali ne uz pomo} svog prvobitnog znanja: jer da ga nije
izvan ovog sveta (krila an|ela, maslina u dnu Maslino- iza sebe ostavio, nikad ne bi uspeo od njega da se oslo-
ve gore), istovremeno sa njegovim zanemarivanjem bodi.“
naturalizma (jedan vid ortodoksnog paganstva), njego- Mogu}e je da mi se desi ne{to poput ovog.
vom nezavisno{}u, njegovom slobodom (Panorama
Toleda: izbacuje don Huanovu bolnicu jer mu smeta) – 11.30: K}erka moje gazdarice se kupa; mo`da joj se
jedinstven primer u hronikama zapadne umetnosti sve u~inilo (a i ne okrivljujem je) kako je bolje da poput
do umetnosti koju nazivamo modernom. Svi|a mi se da broda uplovi u novu godinu.
vidim „helenizam“, jedan kritski izraz u njegovom
{panskom kada ka`e: „también en la historia de nostra
Señora...“ – prevodim, znaju}i kako ose}aj mo`e da me
vara: „Tako i u povesti na{e Gospo|e...“ Teotokopulos,
prvi savremeni gr~ki majstor. Nesumnjivo se zabavljao
kada je pisao: „[to se ti~e njegovog polo`aja u gradu,
vidi se na mapi“. Nedavno sam prona{ao jednu moju
staru zabele{ku: „National Gallery, 1924: Jedan Teoto-
kopulosov potez ~etkicom kao kritski petnaesterac“.

U tekstu su ostali u originalu pojedini izrazi, geografski

23. decembar nazivi, imena, naslovi dela i stihovi jer ih je Seferis tako
napisao. – Prim. prev.
Ne mogu da zamislim {ta bi zna~ilo da se ugasi
neki plamen. 1 „Mislim na crnkinju, su{i~avu i svelu...” (Bodler)
Gube se i neobja{njivo se ponovo vra}aju. 2
^atrnja (× Στ♠ρνα), Seferisova alegorijska poema o
Ponekad ih gledamo, ponekad nas greju, ~ovekovoj usamljenosti, {tampana 1932. godine. U njoj se ose}a
ponekad nas peku, uticaj T. S. Eliota, kao i novije anglo-ameri~ke knji`evnosti koju
a ponekad nevidljivi ~udnu vezu je pomno prou~avao tokom svog boravka u Londonu od 1931.
sa ljudima gaje. do 1934. godine.
Ka`u da se gase ubijenom krvlju. 3 Alkis Trilos (&Αλκηϖ Θρ¬λοϖ), pseudonim knji`evnice
(1931) Eleni Negropondi, supruge mnogo poznatijeg novinara i pesni-
ka, rodom iz Konstantinopolja, Kostasa Uranisa (⊂ Κ⇒σταϖ

0 1
Ο∏ρ⇐ηϖ, 1890–1953), odnosno Kostasa Nearhosa, kako mu isto~nokritskom nare~ju o ljubavi Eritokritosa I Aretuse. Delo
je bilo pravo ime. je pod nazivom Su|en zbog ljubavi (Ερωτ⊇κριτοϖ) prvi put
4 Knji`evne novine Αθηναϕκ≅ Ν♠α . izdato 1713. godine.
5 Knji`evne novine Ν♠α Εστ↵α . 16 Cvet postade uspomena stara
6 Re~ je o pismu u kojem je pesnik Kostis Palamas i ti{ina koja se razli poput ulja.
(⊂ Κωστ≡ϖ Παλαµ∞ϖ, 1859–1943) prvu Seferisovu zbirku Nit' je jutro niti ve~e;
pesama Prekretnica (Στροφ″), izdatu 1931. godine, ozna~io ugalj se na{ `ari u mraku.
prekretnicom u pesni{tvu, jer je i svojom izra`ajno{}u i tematikom Miraz na{ jastuk tvrdi,
predstavljala ne{to sasvim novo u dotada{njem pesni~kom a zaborav razgoropa|uje stranstvovanje
stvarala{tvu u Gr~koj. i prise}anje posustaje sa lenjo{}u
7 Markos Cirimokos (⊂ Μ∞ρκοϖ Τσιριµκοϖ, da izgovara osudu tamo gde sam patnje izazvao
1872–1939), knji`evnik i upravnik Nacionalne biblioteke. i jedina uteha nam preostade
8 ^asopis Πολιτικ≅ Φλλα. da gradimo vrtove na vetru.
9 Andreas Karadonis (⊂ Ανδρ♠αϖ Καραντ⇑νηϖ,

1910–1982), knji`evni kriti~ar, ure|ivao sa Jorgosom STALSIMO

Kacimbalisom ~asopis Nova knji`evnost (Ν♠α Γρ⇐µµατα,
1935–1940). Pesnici okupljeni oko ovog ~asopisa kona~no afir- Sudbino koja nam uskrati melem,
mi{u nove tendencije za~ete ve} tridesetih godina. Vi{e njih iz nemoj se svetiti, nevina tela,
toga kruga, pored Seferisa, posta}e kasnije velika imena gr~kog nisam to savetovao, nisam to znao,
pesni{tva. pomozi i olak{aj na{a srca
10 Seferisova pesma Ερωτικοϖ Λ⊇γοϖ. da gradimo vrtove na vetru.
11 ^asopis ’Ελεθερο Β″µα.
12 Stratis Talasinos (⊂ Στρ⇐τηϖ Θαλασσιν⊄ϖ), ime koje 17 Kurve za pedeset sua.
Seferis odabira da bi kroz njega progovorio u nekim svojim pes- 18 Argonauti su se na izlasku iz Bosfora na{li pred
mama. Talasinos (Θαλασσιν⊄ϖ) je imenica izvedena od pride- Simplegadskim stenama, koje su se stalno spajale i razdvajale,
va, ovde u funkciji li~nog imena sa zna~enjem: mornar. Ovaj mrve}i i uni{tavaju}i svaki brod koji bi poku{ao da pro|e
pridev-prezime ostaje nepreveden da bi se sa~uvala poetska izme|u njih.
zvu~nost samog imena koja se u prevodu (Stratis Mornar) gubi. 19 Seferis je boravio u Engleskoj 1924. i 1925. godine.
13 Dionisios Solomos (⊂ ∆ιονσιοϖ Σολωµ⊇ϖ, 20 Seferisova pesma.

1796–1857), osniva~ i najzna~ajniji predstavnik jonske knji`evne 21 Li~nost iz knjige Edgara Alana Poa.

{kole (1820–1888). Njegova pesma „Himna slobodi”, koju je 22 Prelid za popodne jednog fauna Kloda A{ila Debisija.

1823. sastavio nadahnut ratom za nezavisnost od Turaka, od 23 Alfred Korto (1877–1962), francuski pijanista poznat po

1865. postaje nacionalna himna (prve dve strofe ove pesme).
On je s punim pravom nazvan ocem modernog gr~kog
pesni{tva, opredeliv{i se za narodni jezik.
14 „Ulen” (Ο∨λεν) – nekada{nji naziv kompanije za snab-
devanje vodom u Atini.
15 Vi}encos Kornaros (⊂ Βιτσ↔ντσοϖ Κορν⇐ροϖ), krit-
ski pesnik iz Sitije, napisao je epski roman od 11000 stihova na
interpretacijama [opena, Debisija i Ravela.
24 Neshva}en.
25 Alen (Alain), pravo ime Emil [artje (Emille Chartier,
1868–1951), francuski profesor i esejist. Njegovi Slobodni raz-
govori pokrenuli su mnoga pitanja iz oblasti knji`evnosti,
estetike, filozofije, morala. Ovde je re~ o jednom od njegovih
najva`nijih dela – Sistem umetnosti.

0 1
 26 Dvadeset lekcija o lepim umetnostima.
27 „Umetnik koji se sam gubi nije se usudio da veruje u
samoga sebe.”
28 „Ja vi{e volim maline...”
29 „Prou~avanje svih umetnosti.”
30 Vistler D`ejms Abot Makneil (Whistler Jammes Abbott

McNeill, 1834–1903), severnoameri~ki slikar i grafi~ar, `iveo u

Londonu i Parizu, blizak impresionistima, prete`no portretist.
Tarner Vilijam (Turner William, 1775–1851), engleski slikar,
pejza`ist. Smatra se prete~om impresionista.
31 „Dore” (Ντορ♠) – u ono doba poslasti~arnica u Atini u

kojoj se okupljao umetni~ki svet.

32 Parnitos (Π⇐ρνηϖ, -ηθοϖ), najvi{a planina u Atici, sev-

erno od Atine. Himitos ( Ψµηττ⊇ϖ ⊂), planina isto~no od

Atine.
33 „[panski pogled na `ivot” u Tajmsovom literarnom

dodatku.
34 Bujnost.
35 Joanis Makrijanis (⊂ <Ιω⇐ννηϖ Μακρψγ↵αννηϖ,

1797–1864), vojskovo|a u ustanku iz 1821. godine, pisac

zna~ajnih Uspomena (Αποµνηµονεψµατ⇐).
36 Dominikos Teotokopulos (⊂ ∆οµ″νικοϖ Θεοτοκ⊄πο−

ψλοϖ, oko 1540–1614), pravo ime El Greka, ~uvenog slikara iz

Irakliona na Kritu, koji je napustiv{i svoj rodni kraj boravio u
Veneciji, Rimu, zatim u Madridu, da bi najzad dospeo u Toledo
u kome je proveo ceo `ivot.

0 1

1932.
28. januar
[to se ti~e tvojih knji`evnih krugova, poku{aj da se
na njih {to manje obazire{; `ivotno okru`enje je mnogo
gore od nekog provincijskog politi~kog skupa. U ovom
postoji bar jedna realna osnova: direktna materijalna
korist, ma koliko da je to bedno; dok kod onih drugih
ne postoji ni{ta osim opijenosti (la`ne svakako) lagod-
nim frazama.
U poslednje vreme poku{avam da se za{titim od
neugodnih rezultata uspeha; ishod: izra`avam, bez uvi-
janja, svoje neslaganje sa prijateljima knji`evnicima, to
jest: ne svi|a mi se onaj moj deo koji se njima svi|a; a
ako nemaju nameru da me razumeju, jednog dana do}i
}e do eksplozije kako bih se smirio. Ne mo`e{ da
zamisli{ kakvim sam izrazima odu{evljenja obasut za
„Pandum“, koji je objavljen u Novom ognji{tu. No, uko-
liko tra`e takve stvari, mogu da napi{em jedan tom
svakih {est meseci. Léon-Paul je govorio: „J’écris po-
ur mettre de l’ordre dans ma sensualité“1. Misli{ da }e
me ostaviti na miru ako im to ka`em? Jadni Alain im je
dopao {aka; napravi}e od njega {kembi}e. Ni{ta ~isto
ili slobodno ne mo`e da nastane na ovom mestu; na{e
sunce ra|a jedino mu{ice.
G. Stratis Talasinos je zapisao „Nji`inski“2 po{to je
~uo Sacre3, {to ga je podsetilo na predivne trenutke ko-
0 1
je je jednom ulep{ao poludeli igra~. Talasinos ka`e ka-
ko je, budu}i da je savladao pesimizam, odlu~io da od
sada radi zarad ~uda. Tvrdi kako se ~uda de{avaju (u
na{em su `ivotu) ako ih unapred pripremi{ sa velikim
strpljenjem i ljubavlju, u momentu kada si ve} zabora-
vio da mogu da se pojave. Ne razumem ga ba{ najbolje.
Uporno tvrdi kako je ovo njegova poetika.
Ju~e sam i{ao na koncert. Tre}a simfonija (dirigent
Ansermet, veoma dobar), a pre svega Kapri~o za klavir,
guda~ki kvartet i orkestar i Igorova Simfonija Psalama
(za klavirom on li~no)4. Kakav ~ovek i kakav ritam; tre-
balo je da ~uje{ attaque (zna{ moju maniju za attaques):
udarac svim istan~anim i sladostrasnim glupostima i
tromim kretanjima. Slede}e nedelje dolazi orkestar iz
Berlina sa Furtwänglerom5 (i}i }u), a krajem februara
Ravel; ne mogu ga propustiti.
P.S. Izlaze}i sa koncerta, nai{ao sam na jednog Ro-
mejca6 (fuj!) od soja intelektualne Atine.
Ja: Divan koncert.
On: Taj ~ovek (Stravinski) bio bi veoma prijatan da
je svoj talenat koristio dobra radi.
Ja : Dakle?
On: Tja, vrlo je opor.
Ja: Laku no}.
2. februar
Ju~e prvi Furtwänglerov koncert ([ubert), danas
drugi (Brams), prekosutra poslednji (Betoven). Bi}e
jo{ jedan u nedelju sa Holan|aninom lutalicom i nekim
drugim Vagnerovim delima; ne}u i}i kako bih sa~uvao
nezavisnost mi{ljenja, a i zbog toga {to je za krah
ovog (za mene) najdarovitijeg ~oveka bio odgovoran
„Dr“ Rihard [traus, koji me |avolski podse}a (@ivot
junaka) na stih jadnog Tankreda o mirisu pobedono-
snih kapetana.
No, ve~eras sam nervozan i treba mi odu{ka:
Re~ je o Bramsovoj Simfoniji br. 1 u ce molu (neka
mi Bog oprosti). Sve {to sam mrzeo intelektualno i
estetski be{e sakupljeno unutra. Ako `eli{ da sazna{
{ta je to {to sam mrzeo, idi da je ~uje{; tako }e{ jo{ jed-
nom u`ivati u ~uvenim klapadorama7 Odeona, koje su
mi delovale kao da neprestano opisuju (bilo {ta da su
svirale) ono {to se desilo sa Sabinjankama kada su uve-
~e pale u toku juna~ke otmice.
Un poco sostenuto – tako po~inje. U programu pi-
{e: opis tragedije gospo|e Klare i Roberta [umana.
Jedna nesre}na romansa. Ucveljene violine raste`u
melodijsku frazu koja sam stav ~ini ozbiljnim, menja se
bez raznolikosti, nema ni traga `ivota i prati}e nas do
kraja – to je, ka`e se, tragedija savesti koja se za kosu
vu~e picikatima {to iz sve snage poku{avaju da je oda-
gnaju, i razli~itim kanonadama limenih instrumenata i
cimbala (savest iziskuje veliki napor). A svuda nepod-
no{ljivo razmetanje virtuozno{}u jednog skoro cigan-
skog violiniste. Mesto za predah svakome je u tre}em
stavu, na po~etku (Un poco allegretto e grazioso), ali
ne traje dugo; otpo~inju praskanja da bi se ~ovek raste-
retio. Na kraju konfuzija, polilogija, lo{ ukus i sve {to
po`eli{ – to je komad koji je bio nagra|en najve}im
aplauzom. Orkestar je bio stvarno savr{en; nijednog
momenta nije imao milosti da svira lo{e kako bi prikrio
kompozitora. Zatim su jo{ svirali Koncert u De duru za
violinu (Hubermann) i Varijacije na Hajdnovu temu,
neuporedivo bolje od svega ostalog – uvi|a{ i za{to.
Ju~e sam mnogo vi{e u`ivao u orkestru. Premda
me je malo umorio spori romanti~arski [ubertov ritam
(Uvertira Rosamunde, Nedovr{ena simfonija i Simfoni-
0 1
ja u Ce duru), otkrio sam stvari sa kojima sam se sko-
ro prvi put susretao: ose}aj kako dr`i{ bìlo nekog `ivog
tela, sa bezbroj iznijansiranosti u najmanjoj promeni
tona; jedan velouté za koji ti se ~ini kako ga dodiruje{,
i jedna ~ovekoljubivost u drvenim, i izuzetno u lime-
nim duva~kim instrumentima, skoro bratska.
[to se ti~e mog (muzi~kog) statusa, nalazim se ta~-
no na nivou na kojem je svako spreman da prepozna
posmrtne kvartete. Od pre nekoliko dana imam Trio za
violinu, violon~elo i klavir; tre}i stav, lagani, be{e mi ot-
krovenje. Kako sam `alosno neuk. Da li si videla Revue
Musicale? Svakako si uo~ila mesto gde @id ispituje ka-
ko [open zapo~inje ve} sa prvim tonom. Pravi je umet-
nik. Po ovom putu sam tapkao u dvadeset {estoj. I jed-
na sporna stvar: slu{aju}i orkestar, primetio sam da
guda~ke instrumente sviraju tamnokosi, a duva~ke pla-
vokosi muzi~ari; za{to ba{ tako?
Sreda, 3. februar
Jutro be{e zastrto tilom magle; ve~eras, dok sam
se vra}ao, ulice behu prekrivene istim velom; visoko
na nebu sijale su zvezde; ali popodne neka zlatasta pra-
{ina be{e ispunila grad. Napravio sam jedan krug po
Hyde Parku po{to sam uzeo karte za „Compagnie des
15“8. Hodaju}i, razmi{ljao sam o staroj „Vieux Colom-
bier“9 epohi, dok nisam istim koracima, nogu pred no-
gu, stigao do ovih poslednjih meseci, koji su toliko
mra~ni kao da bejah slep.
Danas sam prvi put ne{to zapazio i to me je prepla-
{ilo. Iznenadni unutarnji smeh, dijalog u meni, tragi~-
ne grotesque, u svakoj prilici: prema ~oveku koji je
pro{ao kraj mene, na primer, prema `eni koju sam tek
ovla{ video kako vozi auto, ili ~ak samo prema boji ne-
ke fasade. Do danas sam se prepu{tao verovanju kako
sve to be{e ishod nekakvog raspolo`enja, male eksplo-
zije neiskori{}ene `ivosti. Popodne sam osetio koliko
potajno, i od sebe samog, trpim.
4. februar
Posle koncerta. Ve~eras poslednji Furtwänglerov:
Betoven. Pastorale10, Velika fuga u Be duru (op. 133) za
guda~ke instrumente (zna{ li je? naj~istija muzika) i
Peta simfonija. Prvi put sam ~uo takvo sviranje, nespo-
soban sam bilo {ta da ka`em. Dana{nje ve~e bi moglo
da bude jedno od najlep{ih u mom `ivotu, ne zbog Pa-
storale koju sam do`iveo nekako {aljivo sa njenim ra-
znoraznim pticama i grmljavinama, ve} zbog Fuge i Pe-
te simfonije, naro~ito ove poslednje, koja me je iznena-
da potakla da iza|em iz samog sebe – ne{to za mene
veoma va`no od kada sam oti{ao.
Pre nekoliko dana ponovo sam se latio ^atrnje. Da-
nas sam pre{ao polovinu i, ako se ura~una i neophodan
pripremni rad, mogu da ka`em kako sam se pribli`io
kraju. Poema je ve} prili~no dobro oslikana; naravno,
ostaju jo{ mnoge praznine koje }e me namu~iti: pret-
postavljam da }e mi zavr{ni deo sa vatrama Aj-Janisa11
i Epitafom12 me|u arhai~nim ru{evinama zadati muka;
treba da izbacim mnogo nebitnih stvari, a da zadr`im
ton i du{u. Na kraju krajeva, vide}emo u toku pisanja.
No, ono {to me sada uznemirava je to {to neko tu|e
uvo ne mo`e da ~uje moje re~i, jer ja ~esto, odmah na-
kon pisanja, nisam u stanju do razumem napisano.
Prekosutra }u i}i da vidim [openove u~enike.
„Compagnie des 15“. Pisa}u ti o tome. Ovo me je pod-
0 1
setilo na moju mladost.
Utorak, 9. februar
ŠAko ti ponekad zatra`im da mi pi{e{ ~e{}e, to je
zato {to bi i meni bilo mnogo lak{e da ti vi{e pi{em.
Malo je ljudi kod kojih mogu da potra`im uto~i{te ako
sam umoran; a ~ak i sa njima, da bih bio blag, potrebna
su hiljadu dva lukavstva, njihova ili moja.¹
O, nek iznenada na na{ dodir omek{a
ko`a ti{ine koja nas ste`e!
To su stihovi ^atrnje koji se prili~no dobro ukla-
paju u okolnosti. Jedanaest je uve~e. Od ~etiri po pod-
ne vrtim se u krug po sobi da bih sastavio slede}ih
pet stihova, koji su, kao {to pretpostavlja{, sasvim
jednostavni, tako da bi mogao da ih napi{e bilo ko iz
prve ruke; ali, ne mo`e{ da pretpostavi{ koliko je
komplikovanih stvari potrebno uloviti da bih stigao
dovde:
Strofa 15 (Un poco sostenuto):
Da sve ponovo bude kao u po~etku,
prsti, o~i, usne.
Da napustimo ostarelu bolest,
ko{uljicu koju ostavi{e zmije,
`utu me|u zelenim detelinama.
Svakako, ne mo`e{ da sudi{ na osnovu razbacanih
strofa ili stihova; poema }e u celini biti dobra ili bez
vrednosti. Do ve~eras sam napisao osamdeset pet sti-
hova; potrebno je jo{ trideset pet. Pre nego {to bude{
odgovarala na ovo pismo, nadam se da }u ti je poslati
celu, bar prvi rukopis. Ako uspe i svidi mi se, a da je
Claude-Achille jo{ `iv i da mi je bio prijatelj, poklonio
bih mu je. Evo kraja, otprilike:
Strofa: 23 (Rondo):
Pro|o{e u daljini sa tugom svojom,
nadanjima, kratkim vo{tanicama
koje su ispredale na pognutim ~elima njihovim
`ivot rado{}u ispunjen u podneva
kada se gase ~arolije i zvezde.
Strofa 24:
Ma, no} ne veruje praskozorju
i ljubav do`ivljava smrt da isplete
tako, kao beskrajnu du{u,
jednu ~atrnju u kojoj podu~ava ti{ini
usred grada razbuktalog.
Zapo~eo sam ovo pismo stra{no umoran. Ne uma-
raju me toliko stihovi, ve} odre|ena povezivanja, tran-
sitions13. Na jedvite jade stigao sam do poslednje zna-
~ajne strofe. Od ju~e pomno istra`ujem; pre nego {to
sam po~eo da ti pi{em, pribele`io sam za~etak re{enja;
ostavljam ga da odstoji do sutra popodne, pa }u videti.
Koliko predostro`nosti, koliko zanesenosti. Na`alost,
druga~ije ne mogu ni{ta da uradim. Da su ovakvo pi-
smo ~itali moji bu~ni i o{troumni sunarodnici – najti-
pi~niji predstavnici te okru`uju – rekli bi da se pona-
{am kao dete. A doista, kada se nervi malo zamore,
razmi{ljam: za koga svi ovi napori? Ne govorim o uspe-
hu i aplauzima, ali `elim da ka`em: da li }e se na}i ije-
dan ~ovek kome }e pomo}i ove tvorevine koje su, u
krajnjoj liniji, najmanje pesmice? ^esto sedim i `ivot
svoj posmatram na drugi na~in, bez ovog tereta izra`a-
vanja koji me mu~i otkako sam upoznao svet. ^ovek
sam koji je uvek u situaciji da postane neko drugi, ali
granicu nikad ne prekora~i. Ova kolebljivost je ritam
0 1
mog `ivota i ponekad je do`ivljavam prili~no jasno.
Da li si ikada ~ula Betovenov Trio „Nadvojvoda“?
Zar nije predivan? ^ist kao voda i kao ko{uta – pone-
kad sama sa zvukom, a ponekad zajedno sa nekom dru-
gom ko{utom.
Slede}eg meseca }u uzeti Betovenove kvartete u
izvo|enju Capeta14. Zatim `elim Baha.
Sreda, 10. februar
^atrnja: pazi, kada pi{e{ pesme (u ~asu kada po~i-
nje{ i te{ko je), mora{ obavezno da bude{ uporna – ~ak
i na nekom detalju – ali da bude{ uporna: udaraj ~eki-
}em; neminovno postoje mnoge naslage r|e koje mo-
raju da spadnu dok se ne i{~isti stvarala~ka delatnost.
Jedini na~in da nestanu je ova upornost. Nemoj nikad
suvi{e rano gubiti nadu.
Neko u mojoj kancelariji: „Ja sam sportsman. J’ai
donc pensé que puisque j’excelle dans le sport po-
urquoi est-ce que je ne tâcherai pas de travailler là-de-
dans. Mes parents voudraient que je devienne mar-
chand de cigarettes; je ne sais pas vendre, je ne sais pas
faire une addition; je donnerais volontiers mais je ne
sais pas vendre. Ils insistent pour que je me fasse mar-
chand de cigarettes; ils pensent que le métier d’avia-
teur est un métier de casse-cou, de clown, de saltim-
banque. Ils ne veulent rien faire pour moi par... snobi-
sme. Les parents sont les pires indiv... – amis“ (sic!).15
Avijati~ar je amater. Ovaj razvratnik dvadesetog
veka be{e sli~an nekom umetniku, boemu stare epohe.
Sam zara|ujem za svoj `ivot; ni od koga vi{e ni{ta
ne tra`im; veliko rastere}enje.

11. februar
Sneg je padao cele no}i i ju~e ceo dan. Jutros je bio
siv. Uve~e se spustila magla. Izlaze}i iz Tubea16, poku-
{ao sam da prevedem Touleta17:
.... kad se spusti magla
da ih izglanca{, molim te, rukavom.
Govori ti A., ~uje{ ga, odgovara{ mu. Vadi{ kutiju
{ibica, pali{ mu cigaretu, dim se penje do tavanice. Za-
{to ba{ ovaj ~ovek, a ne neki drugi? Za{to ti, a ne neko
drugi? ^emu ove re~i? Na ovom jeziku? Ovog momen-
ta? Ova cigareta? Upravo ova {ibica? Ba{ ispod ove ta-
vanice? Za{to su one ve~eri na Falironu18 tri fonografa
sa obale svirala pesmu „Ho}u moj mu`i}“? – Gospode,
za{to tvoja nedoku~iva volja ponekad biva toliko ne-
podno{ljiva?
13. februar
Neki ~ovek je u jednom vrtu ispred zdenca i ozele-
nelog drveta. Uzima kamen i baca ga u zdenac, usred-
sre|uju}i se na odjek. Ni{ta se ne ~uje, ali u trenutku
kada bi trebalo da je kamen ve} dotakao vodu, provali
se oblak iznad drveta i zalije ga sitnom ki{om. Takav
utisak imam kada ~itam tvoja pisma: odgovor sti`e s
druge strane.
Nijednog ~oveka nema ni blizu ni daleko od me-
ne. Sad mi je ve} ~udno i bolno zabavno da pratim ka-
ko se ljudi udaljavaju od mene. Nemoj misliti da za-
boravljam kako se ljudska plemenitost sastoji u pru-
0 1
`anju.
23. februar
Smatra{ li da od tebe tra`im da mi napi{e{ svoje
mi{ljenje kao gospodin X. ili gospodin Υ. koji pi{e kri-
tike? Ponekad strahujem da ne padne{ pod uticaj „inte-
lektualaca“; u tvom slu~aju postoje preduslovi. ^uvaj
se! ^uvaj se! No, poku{aj da me shvati{. Pretpostavi
da se kupa{; mo`e da bude nepodno{ljivo, podno{ljivo,
ispunjeno u`ivanjem. Zar ne mo`e{ da izrazi{ taj ose-
}aj dodira sa vodom? Sigurno mo`e{. Imaj na umu: ako
se koristimo re~ima drugih ljudi, ne mo`emo da posti-
gnemo ni{ta vi{e sem da izrazimo misli drugih. Seti se,
kad si bila dete, imala si ~itavu mitologiju i znala si do-
bro njeno zna~enje. Drugi su te nau~ili da govori{ kao
i oni da bi te razumeli. Ja nisam od tih drugih. O~eku-
jem tvoje mitolo{ko izra`avanje ili, kako ka`e{, ili kako
bi rekao g. Ω., tvoje besmislice. Jedne ve~eri, pre de-
set godina, pro~itao sam Jeune Parque19 devojci koju
sam voleo. Slede}eg dana mi je rekla: „Sanjala sam da
bejah Jeune Parque.” Se}am se jo{ uvek toga jer je bilo
sudbinski va`no za mene. Sedamnaestogodi{nja devoj-
ka objasnila mi je Jeune Parque.
Pi{em nekako uko~eno. Ne mogu danas da zaokru-
`im svoje re~enice. Nije pravi trenutak za to. Potrebna
mi je pomo} ne samo u poslu nego i u `ivotu. Mo`e{ li
da mi pru`i{ takvu pomo}? Tra`im je. Ne znam {ta mi
nedostaje. Ne znam {ta tra`im. Daj {ta mo`e{ da da{.
[to se iskreno daje, posti`e `eljeni u~inak. U mojoj pri-
rodi je da se kre}em od ta~ke u kojoj svako ose}a da
istinski `ivi, pa do nule. Ta~ka u kojoj ne postoji ni{ta:
ni ja, ni ti, niko, niti ijedno `ivo drvo na ~itavom svetu.
Zna{ li {ta to zna~i? Evo, ju~e po podne sam od ~etiri
do sedam poku{avao, gledaju}i vatru u kaminu, da ot-
krijem ne{to {to preostaje, ne{to {to unutra odoleva u
vrtoglavici nestajanja. Nisam prona{ao ni{ta sem vatre
koju sam gledao. Pomisli}e{ da sam se bacio na meta-
fiziku ili u neurasteni~nu melanholiju. Shvati}e{ me
pogre{no. Nemam nikakvih filozofskih sklonosti i stra-
{no sam smiren. Uve~e, posle sedam, mnogo sam se
{alio, a kada mi je, dok sam se vra}ao ku}i, neka laka
`ena pri{la na ulici da mi {apne u uvo „you look so se-
rious“20, pukao sam od smeha, zbog nje, a jo{ vi{e zbog
samog sebe, tako da je ona pobegla glavom bez obzira.
^ovek ima mnogo spratova, kao „Printemps“, velika
robna ku}a. Ali ne govorim o spratu koji se vrlo ~esto
svakom pokazuje, ve} o ~oveku ili, ako ho}e{, nije re~
o ku}i, nego o krvi zaklanog pevca koja podupire ku}u
u njenom temelju. Takav sam; u odre|enim trenucima
mislim kako sam sve izgubio, a u nekim drugim da je
sve moje. To je ono {to druge navodi da ka`u kako ne-
mam du{evnih nemira.
Ne tra`im od tebe da me izvu~e{ iz jedne odre|ene
te{ke situacije. Daj {ta da{, nastavljaju}i da bude{ ti. I
poku{aj, da ti ne bih ponovo ovako pisao.
25. februar
Vra}am se sa koncerta i prepisujem ti bele{ke ko-
je sam sa~uvao pi{u}i po programu. Da li si ikada vide-
la Ravela? Lisica je me|u muzi~arima. Le renard ar-
genté21. Ako se desi da ga vidi{, obrati pa`nju na kosu,
nos i ruke. Ima }ud i pokrete lisice koja hvata koko{ke.
Kako neko mo`e da se zavara titulom ili spolja{njim
utiskom; koliko godina sam `iveo pod utiskom Pavane
pour une Infante22. Dirigentsku palicu ne dr`i kao ve}i-
na muzi~ara, ve} sa malim prstom podignutim uvis,
kao {to neki dr`e {olju ~aja – ste`e je i pokre}e hoti-
mi~no. Levom rukom pokazuje na muzi~ara koji treba
da svira, kao da ho}e da ka`e „optu`ujem“. Nema po-
0 1
kreta arrondies, ni on sam, ni njegova muzika, izuzev
kada `eli da podr`ava krivulju (Valse), a i tada to ~ini
bezli~no, govore}i: evo, ovi tako rade, je m’en fous23.
Gadi se ljubavi; ako prikazuje ljubav, nikad nije njego-
va. U baletu Dafnis i Kloe ka`e: volelo se dvoje mladih;
eto, ba{ tako; ja? odakle mi vremena i raspolo`enja! Od
tada znamo kako stvari stoje; ali po{to znamo, ako ka-
`emo da ne{to ose}amo, la`emo. U Boleru ista stvar:
vatrena [panija; tako rade [panci; i vadi [pance iz svog
d`epa. Uni{tava ose}anja kao {to klovn izvode}i kolut
preko glave probija papirne krugove. A kada to ne ~ini,
dosadan je. C’est un entrepreneur d’illuminations24.
Koncert koji sam ~uo delovao mi je kao pri~a o nekom
~oveku koji `eli da se povu~e i razmi{lja u miru (klavir),
ali ga ne ostavljaju na miru raznorazni koji ga uznemi-
ravaju ili zadirkuju (orkestar). Poku{ava da ka`e ne{to
na svoj na~in, ali crnci otpo~inju d`ez; A, B, C. Kada ga
ne uznemiravaju, spopada ga dosada (drugi stav adagio
assai). Uz to, imam utisak kako smo mu svi mi dosadni;
jedino mu ne dosa|uju ~isti zvuci koje stvaraju njegovi
instrumenti, kao od metala sazdani. To je moj utisak.
Da li ti se svi|a Hajdn? Bolje od svih drugih oslika-
va plemenitost (politesse).
[aljem ti prvi deo druge glave Stratisa Talasinosa. Za
mene je „taille directe“25. Nemam kopiju. [ta misli{? Da
li }e postati knjiga? [tampa}u je u jednom primerku.
28. februar
„U mojoj domovini svakim danom biva sve te{nji i
te{nji prostor u koji ~ovek mo`e nogom da kro~i“ –
Stratis Talasinos.
Ju~e sam do ~etiri ujutru, a i danas popodne, ~itao
jednu knjigu koja me je navela da razmi{ljam o mnogo
~emu, pa – ako me nekad podseti{, pri~a}u ti o toj knji-
zi, kao i o onim vidovima svog `ivota koje ne mogu ili
ne `elim da opisujem u pismima. Stoga nemoj da pomi-
sli{ kako gajim naklonost prema umrljanoj hartiji, niti
kako nalazim neko naro~ito u`ivanje u tome da primam
ili da sastavljam epistole. Na`alost, to je jedini na~in da
neko ima bilo kakav znak od drugog ~oveka u haosu
na{eg `ivota. Nemoj, dakle, pogre{no da me shvati{ i
nemoj mi re}i kako me spopala brbljivost. Mo`da pone-
kad poku{avam da ti objasnim previ{e stvari koje ne mo-
`e{ sama da razume{. Re}i }u to veoma jednostavno. A
jednostavnost mi je i potrebna da ne bih govorio glupo-
sti. Nisam napisao „igrarije vlastite fantazije ~ak ni zbog
toga da bih dao notu raspolo`enja svom pismu“. Poku-
{ao sam da izrazim, sa {to manje napetosti, gor~inu svog
sada{njeg `ivota. Pored sveg napora da budem miran,
desi se ponekad neki nezgrapan pokret pa se iz ~a{e ne-
{to prolije. Oprosti mi; ima ne~eg u meni {to uop{te ne-
ma nameru da se {ali, uprkos svim kolutovima preko
glave koje za tebe pravim ne bi li se nasme{ila. G. Stra-
tis Talasinos bi rekao: „Kako su te{ki spomenici“, pa bi
se mnogi nasmejali i izjavili da govori o uop{tenim te-
mama. Istrpe}emo i to, sve }emo istrpeti, ali godine pro-
laze. Sutra je moj ro|endan: Nel mezzo del cammin di
nostra vita. U istom `ivotnom dobu se i ja nalazim: Per
una selva oscura26. A ipak, veoma sam optimisti~ki ra-
spolo`en. Kada o tome razmi{ljam, izgleda mi nevero-
vatno da je nesre}ni, mra~no melanholi~ni mladi} stvo-
rio ovog nepokolebljivog ~oveka, koji polako sakuplja bol
svoga tela i du{e svoje ne bi li ne{to napravio. Sa~uvaj od
ovoga {to ti pi{em ono {to ti odgovara. Ostalo baci.
29. februar, dva sata ujutru
Velika }utnja satkana od ugljena, pera nad papirom
i vetra. U dubini du{e sam jednostavan ~ovek, seljak.
0 1
Popodne sam {etao po velikom parku u susedstvu; ni-
sko sunce i zimska tuga. Dok sam kora~ao, ose}ao sam
krv svoje majke u venama. @ena svetica sa bezgrani~-
nom snagom ljubavi. Volela je bez onih saose}ajnih
uzleta koji sve kvare. Rekao bih kako je njena ljubav iz
zemlje rasla i pomo}u korenja se odr`avala. Nikad ne
be{e nadzemaljska. Kada sam se vratio iz Francuske,
rekla je: „Ν¬ν ′πολοιϖ...“27 Se}am je se onog jutra
u Pireju; rekla je to tako jednostavno, tako iskreno, pa
sam ~esto razmi{ljao da nas je zbog toga napustila sle-
de}e godine. Ne mogu nikad da je zamislim u nekom
salonu; uvek se pojavljuje ili na obali mora ili me|u vi-
novom lozom i drve}em.
^etvrtak
Doneli su mi jedan drveni sanduk da ga zape~atim:
pepeo majora N. Mala bela kutija u koju bi jedva stao
neki visoki {e{ir.
Sreda
Non-Stop Variety; scena predstavlja neku ud`ericu
u Kini; ali nema nijednog Kineza. Mo`da je u pitanju
neka pu{ionica opijuma; `ivi deo scene predstavljaju
apa{i i apa{ice. Polusvetlo, veoma tamno u dubini, pod-
se}a na blatnjave, skrovite ulice velikog grada. Levo u
uglu neka `ena (noge, telo – razgoli}eni); nosi crnu
trougaonu kapu kao mitra. Crna maska, crna trouglasta
kecelja koja pokriva njene grudi i pol. Ispu{ta promukli
glas poput pesme za koju se pretpostavlja da je pateti~-
na (kao jedna [ekspirova scena: „Ovde vrt“) i prstom
pokazuje na prazan prostor u koji stupa neka igra~ica,
skoro sasvim obna`ena, u momentu kada se pali re-
flektor. Si}u{no telo, grubo lice, male, use~ene o~i, {i-
roka usta sa preterano velikim zubima. Sasvim kratko
hita kroz zgusnutu svetlost kao riba u staklenoj posudi
punoj fosfora; potom ona i{~ezava, a ustaje hor; apa{i i
apa{ice idu ka rampi i igraju; utana~ena grubost na li-
cima mu{karaca, takva da bi se mogla prebrojati poput
stranica knjige. A orkestar svira jednu otrcanu melodi-
ju, onu koju je svirao i stari violinista u dvori{tu mog
prvog studentskog stana u Parizu; tada je na povr{inu
izbila prava beda.
Subota, mart
@ivot je te`ak. Da, poznat mi je njegov teret kao da
bejah fotelja-vaga koja se nalazi u Marinopulosovoj
apoteci, u ulici Filhelena. Te`ak je, uvek sa istim tere-
tom, samo {to sam ponekad ja~i, a ponekad slabiji:
preksino} u predvorju ludila; danas sav taj teret s lako-
}om dr`im u rukama kao atleta.
Kakav zna~aj ima ~ovekova sloboda ako je vrlo ~e-
sto ne iskupljujemo (ne novcem, naravno). Ne zabora-
vi da se ve~ito gnu{a{ duhovnih parazita.
[ta je stvarala~ko u odnosu dvoje ljudi? Da jedno
drugo u~ine {to slobodnijim; koliko god mogu, ako mo-
gu. ^ovekovi protivnici: ~itava priroda, svi ostali ljudi i
sve ono {to voli. Me|utim...
Poku{avam da se spasem ljubavlju. Onakvom kako
je ose}am pri dodiru: neotu|ivom, svojom, te{kom.
Postojanom kao centralni greben Himitosa, oslobo|e-
nom gluposti.
0 1
3. april
^atrnja ima veoma zadovoljavaju}ih mesta kad se
pomisli da je sastavljena od tako jednostavnog mate-
rijala: najobi~nije re~i, najjednostavniji ritam itd. Ima,
me|utim, jo{ nekoliko izbo~ina i zastoja koji moraju
da se uklone. Mo`da bi je trebalo ponovo od po~etka
napisati ili ispraviti. ^im to bude ura|eno, {tampa}u
je, mo`da samu; hors commerce28. Do{ao sam do za-
klju~ka kako mi nisu mogu}i nikakva saradnja ili do-
dir sa atinskim knji`evnim krugovima. Njihove po-
hvale i besmislice na moj ra~un su mi nepodno{ljive i
gadne. Kada bi se na{ao bar jedan koji bi mogao da mi
poka`e ma i jednu re~, jednu od mnogobrojnih ne-
savr{enosti koje ose}am da imam – obo`avao bih ga.
Ali ne uzbu|uj se: sudije su za ili protiv; a dok posto-
ji ovaj zastupni~ki duh, nemogu}e je da do|e do bilo
~ega. Treba ili da u}utim ili da produ`im sa stvarima
koje }e, kako se budu razvijale, sve vi{e i vi{e da se
udaljavaju od ove `aljenja vredne gospode i gospo|a.
Ako ove znake iz daleka, koje tako ~esto dajem, pre-
poznaju ljudi koji }e ne{to osetiti, mo`da }u se jed-
nog dana uhvatiti u kolo; do tada }u ostati sam, a
mo`da }u sam i umreti. Postoji jedno mesto u mom
`ivotu koje sam odlu~io da sa~uvam izvan kompro-
misa i trgova~kih nagodbi; to je mesto du{e.
Veoma sam jak jer ne o~ekujem ni{ta od drugih
ljudi. Po~eli su da mi {alju i svoje knjige. Odgovaram
po sopstvenom naho|enju, bez uvijanja. U Gr~koj je
veoma „umetni~ki“ da se ne zahvali{ kada ti neko po-
{alje svoju knjigu. Svi oni kojima sam pismom odgo-
vorio, postali su moji neprijatelji; javno su se izjasni-
li. Zna~ajni umetnici! Ne podnose da se neko ne sla`e
s njima, u bilo ~emu.

11. april
U dubini du{e sam nesre}an ~ovek, koji je ~esto
ose}ao koliko su nesre}ni mnogi ljudi oko njega. Borim
se da pomognem samom sebi kako bih mogao pomo}i
drugima. Ponekad me humor ili utisak da velike re~i
zna~e siroma{na ose}anja navode da izgledam grub ili
bezdu{an.
Ugljevlje gori u kaminu veselim plami~cima. Prvi
put, otkako lo`im ugalj, jasno razlikujem jedan potpuno
beli plamen me|u ostalim obi~nim plami~cima. Zasta-
jem, posmatram ga i ponovo razmi{ljam. Istina je, ba-
vio sam se nebitnim stvarima. Ponekad sam se gubio u
sitnicama; zbog toga mi je bilo te{ko da verujem u se-
be. Me|utim, sada kad se na pro{lo osvr}em, otkrivam
jednu tajnu: nema u `ivotu nebitnih stvari. Ako s veli-
kom pa`njom i ljubavlju posmatra{ neki plamen, mo`e{
saznati daleko vi{e nego ako pro~ita{ mnogo knjiga o
razvoju ~ove~anstva (i istro{i{ puno mo`danih }elija).
Zapo~eo sam ovo pismo kako bih ti rekao da me u po-
slednje vreme spopala neka odvratnost prema papiru,
a vidim da sti`em do ne~eg sasvim drugog: do onog {to
je proiza{lo iz ponora ^atrnje. Voleo bih da mogu jed-
nom da ti poka`em `etvu mesta onog ~udnog29. Koliko
me je bli`e dovela, su{tinski bli`e `ivom svetu, bli`e
slobodi, ne onoj „koja obasjava svet“, ve} onoj koja je
na visini ~oveka; kako me je navela da dublje spoznam
smrt i da je prihvatam bez romantizma i jadikovanja,
kao jedan neizbe`an dodir, jedno slatko zatvaranje kru-
ga, kao ljubav.
Voleo bih (i to `elim iz sve snage) da jednom do-
spem do du{evnog mira `ivotom ispunjenog, koji se za-
dovoljava, pokre}e i hrani bezgrani~nom ljudskom pat-
njom. Do tada }u jo{ mnogo toga pro}i i |avo }e me te-
rati da ska~em nad vatrom. Ali, za{to je ruka koja dr`i
0 1
voljeno rame tako mirna? Zar ~ovek ne mo`e da posta-
ne u nekim momentima, najboljim, kao ova ruka u ko-
joj se nalazi sav bol tela, bolesti, i smrt u krvi koja je
o`ivljava, a ipak, i pored toga, ume da se kre}e jedno-
stavno, bez ponosa i obesti, da pove`e, da pru`i svu ne-
`nost, da oseti {ta joj daju, {ta mogu da joj pru`e. @e-
leo bih da jednom spozna{ radost koja biva sve pouzda-
nija i pouzdanija kako se lagano kora~aju}i pribli`ava
korenu, gde sve grane du{e postaju jedna. Ponekad
ovu radost vidim na velikoj udaljenosti, poput niza
~empresa kraj kojih se jedne ve~eri po~ela igrati mala
kineska princeza. Mo`da }e na kraju preostati jedan
san ili neki mrtav vrabac. Vi{e mi se, ipak, svi|a to ne-
go da ostane jedna lavlja ko`a koju tresu svakog petka
na terasi.
16. april
Drvo naspram mog prozora je propupelo. Se}am
se, kada sam prvi put do{ao ovde, bilo je potpuno zele-
no sa nekim sitnim, crvenim plodovima. Posmatrao
sam ga popodnevima dok sam pisao prve stranice Stra-
tisa Talasinosa. Zatim sam ga, iznenada, jednog dana
ugledao ogoljeno i sivo, samo klup~e grana. Ponovo
cveta; vreme prolazi.
23. april
Ispravio sam pojedina mesta ^atrnje koja su mi
smetala; jo{ malo i izobli~io bih je. Takvog je soja.
Neki „sada{njem trenutku prilago|eni“, inter cete-
ris30, napisao je nedavno kako moje pesme nisu dobre
jer ne odra`avaju savremene nemire koji... itd. Voleo
bih, me|utim, da znam {ta bi mi rekao ako bih ga pitao
da mi objasni njegove li~ne nemire, „potresenosti“, ka-
ko je sada u modi da se nazivaju. Pa i Madona spava}eg
vagona je uznemirena.
Postoje ljudi koji „smatraju“ da pesnik poseduje
fantaziju, dakle da je jedan oblak koji povrh drugog
oblaka plovi. Istina je da pesnik preslikava `ivot sa
mnogo manje udaljenosti nego {to ga drugi gledaju. To-
liko izbliza da se preslikani predmet (izgled u prirodi)
razliva. Mo`da zbog toga drugi nemaju razumevanja.
Jednom sam kroz mikroskop video presek bodlje mor-
skog je`a. Be{e to jedan mudar, vi{e nego umetni~ki
vez, veli~ine talira – gde je nestao morski je`?
Pesnik je onaj ko je iskren.
... Video sam toliko puta smrt ove ruke koja pi{e –
this living hand31, kako ka`e moj sused Kits – tako da
~esto, kada se pitam {ta tra`im ovde dole, odgovaram:
da umrem miran.
Me{a se Stratis Talasinos:
– Mo`da i nije mnogo te{ko to {to tra`i{, jer ako je
nepostojanje smrt, nije isklju~eno da neko mo`e da se
smesti u nepostojanje, kao uz bok voljenog tela.
– Ma, jednom kada bude nepostojanje.
– Ta~no, ali poku{ao sam da zamislim tu situaciju,
prazne}i, prazne}i, prazne}i. Ne mogu sve da izbacim;
uvek je ne{to ostajalo. Pa {ta onda, po{to uvek ne{to
preostaje? Hajde probaj.
Izlu|uje me svojim mudrolijama.
Veliki ~etvrtak, 28. april
Trenutno odre|enje: kriza svesti (pi{em da bih ra-
0 1
zjasnio):
Pro{le nedelje zasvetlucala je u mojoj glavi neka
iznenadna vera i jasno sam video kako se oko nje stva-
ra i zgu{njava jedan svet. Slede}eg dana (pojednostav-
ljujem) nastalo je jedno nedefinisano zati{je, a usred
njega po~eli su da se ru{e svi moji oslonci, unutra{nji i
spolja{nji. Tre}eg dana neizdr`ljiva `elja da odem – bi-
lo gde – da se pr`im na suncu, da se iscrpem, da pre-
stanem da mislim. Sada, dok pi{em, pod moje pero do-
lazi sama od sebe fraza: da ponovo otkrijem slast crnog
hleba.
Poku{avam da se vratim jo{ dalje u pro{lost. Be{e
neko zimsko popodne; {etao sam uz reku. Iznenada
sam sa strahom primetio da ni{ta ne ose}am. Boja ne-
ba, tamna voda koja je tekla, buka automobila – ova `e-
na sa ~ulnim usnama koja je pro{la, ni{ta nisu probudi-
li u meni. Vrlo pa`ljivo sam pratio kakva bih ose}anja
imao. Mogao sam savr{eno da ih opi{em, da ih iska`em
i pobudim: rad mozga; ~ovek be{e odsutan. Se}ao sam
se i u nekim drugim prilikama tog istog stanja odsut-
nosti; u onoj javnoj ku}i, na primer, gde sam bio primo-
ran da pratim – pitanje solidarnosti – jednog prijatelja.
Kada se devojka razgolitila, jedino {to sam mogo da joj
ka`em be{e: „Mademoiselle, qu’est-ce que vous pen-
sez de monsieur Mallarmé?“ Odgovorila mi je kao da
sam je o{amario: „Eh, dites donc, vous êtes venu ici
pour vous foutre de moi“32. Posle toga sam se, u pro-
hladnoj no}i, ose}ao veoma bedno.
Poku{ao sam ponovo da prona|em odsutnog. De{a-
vali su mi se trenuci velikog entuzijazma i snage, posle
kojih sam se ose}ao kao isprebijan pas. Sada mi vi{e ni-
{ta nije jasno. Medicinski, neko bi mogao da mi ka`e
kako je re~ o biolo{kim raspolo`enjima; bilo bi to veli-
ko smirenje ukoliko bi uspeo da me ubedi. Znam da se
sam ne mogu podeliti; moje du{evne krize su i telesne,
i obrnuto. Jedno sam nedeljivo bi}e, te iz tog nedelji-
vog bi}a izvla~im sastojke svog rada, koji su i sami ne-
deljivi.
30. april
^esto do`ivljavam veoma te{ke trenutke. U tim ~a-
sovima sve ono {to sam voleo, u {ta sam verovao, pa-
da u neku pijanu vrtoglavicu i tone u jednu provaliju,
prili~no veliku, u koju bi sve moglo stati. Mnogo trpim
i od vlastitog tela koje me neprekidno mu~i. Vidi{, za
mene telo (ovo je bolno istinito) nije jednostavno
izvesna telesna funkcija, kao kad se neko znoji ili kupa,
ve}, uop{tenije, funkcija koja ~oveka ~ini ~ovekom.
Poku{avam da zamislim, kada trpim, da to nisam ja.
Kako je bol jedno naporno putovanje, nevolja kroz ko-
ju mora{ da pro|e{ da bi stigao do nekog mesta, uda-
ljenog i neodre|enog, ali za koje zna{ da postoji. Ne-
kad, kad sam bio mla|i, uni{tavo sam `ivot, ~ere~io
sam ga misle}i da tako ni{tim ono {to me je mu~ilo. Na
taj na~in uspevao sam jedino da uni{tavam samog se-
be. Sada verujem kako su potrebni neopisivi napori da
bi u `ivotu nastalo bilo {ta istinito.
Trenutno govorim toliko ozbiljno da zaboravljam
~ak i na ljubav. Nikad se nisam dobro slagao sa ovim
ose}anjem koje povezuje mu{karce i `ene. Shvatam
strast, shvatam ne`nost, shvatam mnoge stvari koje je
~ine, ali ne mogu da ih zamislim isklju~ivo prema jed-
nom jedinom stvorenju. Ono {to odnose ~ini izuzetnim
jeste dodir. A ukoliko je dodir dublji, utoliko ~oveka ~i-
ni vi{e ~ovekom. @eleo bih da poku{a{ da me shvati{,
kako bi razumela za{to se ~esto uporno trudim oko sit-
nica, mo`da detinjastih. No, u `ivotu nema sitnica. Ima
0 1
trenutaka u kojima, ako ne mogu da se uzdr`im od go-
log tela koje mi nedostaje, mislim da ne postojim ni te-
lesno, ni duhovno. Shvati ovo kao primer.
Ju~e sam, na Veliki petak, i{ao na Epitafion33. Pod-
seti me jednom da ti ispri~am pri~u o svojim Epitafi-
onima. Bili su veoma zna~ajni u mom `ivotu. Ju~e sam,
kod svakog udubljenja u zidu pored kojeg sam prolazio,
gledao, sve~ano stoje}i i vr{e}i liturgiju sa sve}om u
ruci, jedan Epitafion. Ju~era{nji je obogatio moju ko-
lekciju jer je bio najdostojniji od svih koje sam ikada vi-
deo. Rimokatoli~ka polifonija (@ivot u grobu postao je
posmrtna Travijata): frakovi, bele rukavice, zlatni na-
kit. Crvene i bele ru`ine latice, lepo odnegovane tako
da su li~ile na one od celluloida. I obavezni englesko-
-hioski izgovor: κατ(h)ετ(h)♠θηϖ Κριστ(h)♠.34 Najle-
p{i i najautenti~niji koji sam video be{e onaj {to je uz
klapadore prolazio ispod Partenona, iz Svetog Dimitri-
ja Lumpardijskog. Razmi{ljao sam i o ^atrnji, pa mi se
u~inila dobrom i ispravnom po tonu. Mislim da je obja-
vim u septembru kao zasebnu celinu. [ta ka`e{? Ovde
mi ostaje jo{ jedan Epitafion35, a zatim }u mo}i da se
smestim naspram Egeja. Ponekad je, me|utim, tako
daleko sveti Epitafion....
Nedelja, 8. maj
U osam me je probudio fonograf mojih stanodava-
ca, a zatim me nije ostavljao na miru vacuum cleaner36,
koji je svakog jutra bu{ilica za glavu. Vacuum je stara
pri~a, ali je fonograf novo mu~enje. Pre petnaest dana
su igrom slu~aja dobili plo~u sa pesmom iz nekog sati-
ri~no-revijalnog komada; sisaju je kao karamelu; stari-
ca se s njom budi, a }erka se istom uspavljuje. Poku{a-
vam da shvatim njihove muzi~ke mehanizme. Mene
smatraju ludim zbog muzi~kih dela koje kupujem; mi-
slim na najjednostavnije, kao na Frankovu Simfoniju ili
na Igre iz Granade: smatraju ih most unusual37 (narav-
no, kada nameravam da slu{am Sacre ili Satijeve Gi-
mnopedije, dva puta se zaklju~avam). Te{ko je shvatiti
proste ljude; mo`e biti da ih re~i, obavezno uz buku
nastale, zaista zabavljaju.
Odozgo na moj sto udara slabo sunce. Dok sam se
obla~io, gledao sam sa prozora spava}e sobe dve Amal-
teje38 kako igraju tenis; dve pokretne trvr|ave. Lopta
be{e Arijel, lagan, elasti~an, koji ih je ismejavao.
[tampa}u ^atrnju kao samostalno izdanje. Ne svi-
|a mi se mnogo taj na~in, ali kako druga~ije da izdam
ove fragmente kad ne znam da li }e postati knjiga, a ne
mogu da ih zadr`avam du`e, kao {to sam to nekada ~i-
nio. Da sam mogao da ih objavim u nekom ~asopisu,
naravno da bih to u~inio. Na`alost, za mene ne postoji
takva mogu}nost; ne `elim da se pot~inim knji`evnim
udru`enjima. Odiseja sam jo{ pro{log januara poslao u
Atinu, a pokazalo se da je nemogu}e objaviti ga. Ne vi-
dim {ta mi drugo preostaje nego da svoje pesme (ili bi-
lo {ta drugo) {tampam za prijatelje i sve one koji su za-
interesovani, dok ne budu mogle da postanu knjige.
Osim toga, nakon toliko dignute pra{ine, pitanje je da li
bi bilo prodato i trideset primeraka ^atrnje.
Civilizovani, civilizovani – dosta mi je civilizovanih
i primitivnih, koji su drugi vid civilizovanih. @elim jedi-
no da budem ~ovek bez epiteta. Ne znam da li }u uspe-
ti; su{tina stvari je u tome kako da se neko razotkrije.
Pre 15 dana video sam izbliza svoju napu{tenost:
Bi.39 je svratila i kratko se ovde zadr`ala. Opsedalo ju
je mno{tvo tragedija, meni stranih i dalekih: ose}anja,
0 1
ose}anja. Imao sam utisak kao da nesigurno letim sko-
ro sasvim iznad glava ljudi. Jedno ve~e mi je rekla:
„^ovek si bez patnji“. A neko drugo ve~e, dok smo ti-
ho pri~ali, izbacila je: „Ah vous, vous saurez bien mo-
urir!“40 Ne zaboravljam toplinu njenog glasa. Neka joj
Bog podari mirno more za put.
14. maj
Da na ne{to nepokolebljivo u sebi nai|em, ne{to
pouzdano; da na kamen nagazim ~vrst, koji svako u se-
bi treba da ima.
Zamara me ovda{nje prole}e, poput okeana. Ja koji
nisam mogao da se oduprem ni najkratkotrajnijem pro-
le}u Atike, {ta da radim sa ovom bujicom? Sre}om, u
poslednje vreme imam mnogo svakodnevnih poslova,
te se zaboravljam; kako bih s vremena na vreme voleo
jedan ~as predaha, kao pro{le godine.
Poslednjih dana mi ponekad kroz glavu prolazi da
neka velika sre}a kre}e da me dotakne i kako joj nedo-
staje sasvim malo da to i ostvari.
17. maj
Ima nekoliko dana otkako je po~ela nekakva vru}ina.
Ne lo`im vi{e vatru; mo`da se zbog toga izgubio Stratis
Talasinos. Popodne je. Nikog nema u ku}i. ^im po-
dignem o~i, vidim kroz otvoren prozor zeleno li{}e svog
drveta i senke koje poigravaju po ciglama ku}e preko
puta. Nebo: jedna nijansa plavog koja se upravo ra|a iz
sivog; beli oblaci; jo{ samo jedan milimetar milimetra le-
pog vremena i sve bi bilo savr{eno: me|utim, jedan mi-
limetar milimetra haosa je ~itav haos.
Pro~itao sam @ida; bore mu otkrivam ~as ovde, ~as
tamo; jo{ uvek se odli~no dr`i, me|utim... itd. Mo`da
je ovo njegov krizni period. Zatim sam uzeo svoj dnev-
nik iz leta dvadeset {este: pe{a~io sam pognute glave;
iznenada se na|oh licem u lice sa smr}u.
U su{tini stvari, ose}anja su moj spas i moja pogi-
belj. Ponekad vidim svoju misao kako se kre}e kao ru-
ka koja miluje neko telo puno `ivota. Ne mogu da `ivim
u blizini bilo ~ega {to na neki na~in ne di{e telesno.
Mo`da zbog toga imam tako malo ideja; mo`da je to ra-
zlog ve~itom nastojanju na istim stvarima i mo`da me
stoga ponekad gu{i proticanje vremena, fiziolo{ki, kao
{to se atmosfera razre|uje usled velike brzine.
22. maj
Ali i ovaj kratkoveki ~ovek, koji nestaje kao cigareta
koju smo ve} skoro popu{ili, zar nije lep? [openov Nr. 6.
prélude (ha mol, lento): jedna jaka strast koju stalno spu-
tava neki teret; ponekad su dva-tri tona velika pomo}.
Zelena bura: englesko prole}e; sve je mekano, ni-
gde nijednog kamena da na njega stanem.
25. maj (ispravljeno i dopunjeno 1967)
Ve} je godinu dana otkako Seferis nije video svet-
lost Atike: nije va`no. Mislio sam na Han iz Gravije41.
0 1
Prolaze}i i ubijaju}i, zadobija
Seferis te{ku ranu
i gromoglasan se na zemlju sru{i,
ali pre no {to izdahnu
ubicu tanetom u grudi
zgodi. „Bo`e vernika,
na krila svoja privi i ovoga,
vi{e tebe da izdahne.“
Nisam potpuno siguran u svoje pam}enje. To „gro-
moglasan“ navodi me da zaklju~im kako mora da je i on
bio krupan, moj usvojeni pradeda. A sve ovo mi u se}a-
nje priziva porodi~ne pri~e o ostalim pravim precima.
Prvi koga je familija pamtila be{e Seferis E(g)inam-
beoglu, ro|en negde u vreme Orlovljevog ustanka; u
Cezareji se o`enio Magli, k}erkom Miletbasisa; moj ga
se ujak Sokratis se}a iz Smirne, orku`enog kanarinci-
ma u kavezima; mora da su ga uveseljavale ptice, bar u
njegovoj starosti. (Ne se}am se gde, pretpostavljam u
nekoj enciklopediji, video sam da je u okolini Cezareje
postojala kolonija Eginjana.) Stari Seferis je imao sed-
moro dece; prvo be{e Prodromos, otac mog oca, ro|en
1820. ili 1821, a drugo Anastasis, otac mog ujaka So-
kratisa (moja se majka se}ala njegovog lica s nekakvim
strahom; bilo je u o`iljcima od razbojnika koji su ga jed-
nom uhvatili). Prodromos se u Smirni o`enio Hariklijom
Agelidi, koja je umrla vrlo mlada od crvene groznice (30.
juna 1880). Prvi od dva njena de~aka, moj otac Stelios,
rodio se 1. avgusta 1873. Imali smo, se}am se, njenu fo-
tografiju u porodi~nom albumu – kasnije je u ulju presli-
kao slikar Evangelos Joanidis – kao i sliku njenog oca,
„dedice Angelisa“. Crte lica behu veoma plemenite obo-
ma; njihova ode}a odavala je ljude od ugleda. Moj otac je
govorio da su vodili poreklo iz Dimicane42 i bili u srod-
stvu sa vaseljenskim patrijarhom Grigorijem V.
 S maj~ine strane deda mi be{e Georgakis Kirijaku
Tenekidis (Jorgakis Tenekes), poreklom sa Naksosa.
Umro je maja 1886. @iveo je uglavnom u Vurlama43; ta-
mo i u Skali44, gde sam kao mali provodio leta; mnogi
ga se se}aju kako prolazi ja{u}i na konju. Bio je bogat
zemljoposednik i Skala be{e skoro isklju~ivo njegova
tvorevina. Sem toga, jedini koji su uvek provodili leta
u Skali, u svojim ku}ama, bilo je petoro pre`ivele od
osmoro njegove dece. Georgakis se o`enio Evantijom
Mihalaki Pestemanzoglu. Njena porodica be{e pore-
klom iz Ankare (potom je, u Atini, prezime postalo
Pezmazoglu). Baba Evantija (mi unuci smo je uvek
zvali nana) jedina je koju sam upoznao od mojih preda-
ka; umrla je 29. maja 1909; bilo mi je tada devet godina;
se}am je se dobro; bila je velikodu{na i, kako pamtim,
oko nje be{e uvek jedna atmosfera otmenosti – otkako
sam spoznao zna~enje re~i δ♠σποινα45 (li~no ime be{e
mi blisko: Despina je bila moja majka i uvek su je zvali:
Despo), stalno mi stvara sliku Evantije. Jednom mi je po-
klonila srebrni sat. Naravno, odmah sam po~eo opasno
da ga ispitujem. „Treba da ga ~uvamo, pokvari}e ga“, ne-
ko je rekao. „Neka ga pokvari“, rekla je ona, „nisam mu
ga dala da bi ga sakrio.“ Ako ponekad ose}am potrebu da
ne{to darujem, mislim da to dugujem toj `eni plemenitog
roda. Njena smrt je mnogo pogodila moju majku; iako
„~istunski“ osetljiva, ho}u re}i bez sklonosti ka izra`ava-
nju lascivnih tri~arija, moja majka je ~esto imala provale
raspolo`enja. Se}am je se kako izgovara svadbene stiho-
ve, koje je neko dobronameran poku{ao da sastavi na
svadbi njenih roditelja; govorila je Evantiji:
Kolu devica
sad vi{e pripadati ne}e{.
Odva`ni plemi},
Georgakis Tenekidis
odve{}e te...
0 1
Samo toga mogu da se setim; me|utim, za ve~na
vremena su se u moje pam}enje urezale {iroke i niske
mermerne stepenice njene ku}e u „Verhané“46 (tamo
se posle njene smrti smestio „Gr~i klub Smirne“), ka-
da smo i{li da joj tra`imo oprost radi pri~e{}a.
Sada dodatno prepisujem iz knjige Nikosa E. Mili-
orisa (Vurlá, I tom, str. 208): „Tenekidis Georgios (Jor-
gakis Tenekes). Jedan od najzna~ajnijih, mo`da najoz-
biljniji dru{tveni stvaralac svoga vremena (u Vurlama)
u periodu izme|u 1860. i 1880. U toku 1861. potpisuje,
kao za{titnik Panagije, odgovaraju}i dokument. Bio je
~ovek radan, vrhunski obdaren, energi~an. Kao trgovac
gro`|em i zemljoposednik, svojim izuzetnim sposob-
nostima uspeo je da stvori prili~no veliko bogatstvo.
Posle 1880. povukao se i nastanio u Smirni, gde je ku-
pio ku}u nazvanu prema sokaku u Frankomahali47 poz-
natu kao ’Tenekijeva Verhané’. Bio je za{titnik efe{kog
mitropolita Pajsija (1872), stare{ina zajednice48 aga,
dopisni ~lan Udru`enja muzeja i biblioteke Evangeli-
sti~ke {kole (1874) i njihov dobrotvor...” Prepisujem
jo{ i ovo (II tom, str. 252):
„U Vazikijama, izleti{tu oko ~etiri kilometra jugo-
isto~no od Vurlá, postojala je mala seoska crkva u ~ast
Panagije; svoj praznik, Ro|enje Bogorodice, slavila je
8. septembra. Govorili su da je za njeno otkri}e zaslu-
`an neki Tur~in, ~ije je imanje bilo blizu, jasak~ija, te-
lesni ~uvar Jorgakisa Tenekesa, koji je dugo vremena
na jednom mestu u tom kraju vi|ao neko svetlo; ispri-
~ao je to svojim susedima, a oni su kopali i prona{li te-
melj neke stare crkve.“
Š^etvrtak, 26. maj
Kada si mi nedavno o~itala po redu onaj sveti nauk
o funkcijama tela, stavio sam {e{ir i od prve devojke
koja mi se na{la pri ruci zatra`io da mi pru`i le meille-
ur de ce qu’elle a49. Dala mi je to, jadnica, ali za{to me
tera{ da radim takve stvari? Zar misli{ da se ~ovekovo
telo mo`e tako lako ograni~iti na a ili b funkciju? Telo
je ~ovek, a ~ovek je du{a, i du{a je ~ovek, ali telo je ~o-
vek i du{a. Znam da }e me, ako mi nekad budu sudili,
osuditi zbog moje sensualité, kao {to su me mnoge `e-
ne, koje su mi dosadile, osudile zbog moje cérébralité.
Ranije, u godinama pro{lim, to bi mi smetalo. Ali sada
znam ono {to znam. Mnogo bi bolje pristajalo Stratisu
Talasinosu da ti sve ovo opi{e; bio bi nedosti`an. Ali ot-
kako ne lo`im vatru, preru{enik se nepovratno izgu-
bio. Otvorila se zemlja i progutala ga. Poku{aj da zavo-
li{ to {to si spremna da postane{.¹
Subota, 28. maj
U „Covent Garden“ nisam oti{ao, mada sam plani-
rao, a mislim da ne}u ni i}i, iako je to jedinstvena pri-
lika da ~ujem „naprednog“ Vagnera. Nisam jako ni `e-
leo, to jest, da se razumemo: `eleo sam da odem i jed-
nom zauvek zavr{im sa Vagnerom. Ne pravim se va-
`an, ka`em ti da to ima{ u vidu kada govorim o muzici;
ose}am kako sam neuk u toj duhovnoj sferi. No, za nje-
ga nisam sazreo, ako tako ho}e{, ili sam pak druga~ijeg
temperamenta, mada mu skidam kapu; ili, ose}am da
bi njegova muzika sada bila luksuz za mene, a uop{te
nisam raspolo`en za luksuze. Que ces vains ornements,
que ces voiles me pèsent50. Imaj i to na umu ako razmi-
{lja{ o priprostim ljudima.
Da popri~amo malo o tome. Moji nedostaci: ono {to
me privla~i ne~emu {to ne poznajem, ili me odbija,
uvek je neki detalj, nebitan, zanemarljiv, bezvredan. Iz
iskustva otkrivam da ne gre{im kada odabiram na taj
0 1
na~in ono {to mi se vi{e svi|a. Retko mi se de{avalo da
promenim mi{ljenje o nekoj osobi koju sam video prvi
put, a kasnije je upoznao. Isto va`i i za umetni~ka dela.
Mnoge stvari u po~etku nisam razumeo, ali postojao je
izvestan ton, neka osen~enost oko njih, jedan tempo,
kako to sjajno ka`e Du Bos51, {to me je zadr`avalo i na-
vodilo da zaneseno budem njima obuzet – da i dalje gu-
bim vreme, nezamislivo. Dakle, kod Vagnera me odbi-
jaju detalji koje ti navodim: obimnost, sinteza umetni~-
kih vrsta, okrutna mitologija (bar za mene), mno{tvo
povezivanja itd. No, sada sam opsednut druga~ijom
muzikom. Ponekad u svojoj maloj sobi, ispred crvenog
i vrlo neobi~nog gramofona, imam utisak da sam neki
alhemi~ar iz starih vremena. Dve stvari me izlu|uju:
Bah i Betoven s kraja svog stvarala{tva, koga nisam
poznavao. ^vrsto verujem u sve ovo. Ponovo od po~et-
ka hvatam muzi~ke fraze, poku{avam da priviknem
uvo da prepoznaje razli~ite instrumente, da prati {ta
postaju i kako se menjaju motivi i, na kraju krajeva, u
kakvoj su vezi sa onim `ivim ~ovekom koji ih je stvo-
rio, a i sa muzikom. Verovatno }e ti izgledati jednostav-
no, ali svako mora da po|e od neke najudaljenije ta~ke.
Odnedavno imam Brandenbur{ki koncert br. 3 i Kvartet
op. 132, onaj sa ~uvenom Canzona di ringraziamento,
„svetom pesmom zahvalnosti onoga koji se izle~io, po-
sve}enom bogu, u lidijskom modusu“. Zbunjen sam,
upoznao sam tolike muzi~ke znalce, a ne na|oh nijed-
nog da mi ka`e kako je Betoven nekad davno veoma
opipljivo izrazio zrelost ~oveka pred smr}u, oslobo|e-
nje od smrti na tako ljudski na~in. Da je Bah mo`da je-
dini kompozitor koji nije niti cérébral, niti sensuel, ni-
ti sentimental, niti romantique, niti classique, niti pré-
cieux, niti naturel, niti prime-sautier52, niti bilo {ta od
tog (na`alost, lak{e mi je da koristim francuske epite-
te) – nikakvo obele`je: jednostavan je ~ovek, savr{en,
odmeren, bez ikakvog znaka po kojem li~i ili ne li~i na
nas, a, ipak, znamo kako je on poseban i istinit. „La
musique de Bach est une musique astronomique“53,
govorio je @id. U ovom improvizovanom }askanju nala-
zi se jedna neizreciva istina. Nije se na{ao niko da mi
ne{to tako ili sli~no ka`e. Ali ~ak i da se na{ao, da li bih
ga razumeo? Trebalo je da i ja sazrim. Ovo me navodi
da ostavim muziku i da ti ka`em na koji na~in starimo.
Razmi{ljao sam danas; ~ovek koji stari je ~ovek ko-
ji u sebi ra|a decu i posmatra ih kako rastu. Ovo dete
je ljubav, ono timidité54, jedno neostvarljiva `elja, a
drugo nepredvidljiva nesre}a itd. Sve ih voli; polako,
polako u~i da im govori i njih u~i da mu govore. Kada
je sam, posmatra ~itavu gomilu dece kako poskakuju.
[ta }e postati kada porastu? Mo`da }e ostati jedno-
dvoje da bi ga vodili kada do|e kraj, slepog kao Edipa;
mo`da }e, ako sva druga odu, on slediti dogodov{tine
onog koje vi{e voli. Me|utim, ima ljudi koji jedu svoju
decu ~im se rode, kao Kron. Oni predstavljaju ve}inu.
A po{to, ako se ne varam, u krajnjoj liniji, Kronova de-
ca nisu bila ni{ta drugo do obi~no kamenje, nije uop{te
~udno {to ovi ljudi imaju tako te{ke stomake.
Sada o mom radu. Do{lo je do jednog prekida od
proteklog aprila. Razmi{ljao sam da predam, ~im se
vratim, jedan tom pesama, ili, bolje re~eno, da se
potrudim kako bi iza{ao kada bude gotov. A u vezi s tim
sam prili~no uradio ili poku{ao da uradim. Ono {to bih
`eleo da postignem u glavnim crtama odnosilo bi se na
ujedna~enost tona od po~etka do kraja. Na`alost, to se
pokazalo nemogu}im; ~ista lirska poezija (oprosti mi
na izrazu) ne polazi za rukom u Londonu; ne mogu da
pevam; nedostaje mi melodija, ako ti se tako vi{e svi-
|a. Jedino sam uspeo da zavr{im ^atrnju – i to zato {to
pripada jednom drugom vremenskom razdoblju koje
sam usled neke izuzetne sre}ne okolnosti, iznenada,
ponovo uspeo da prona|em. Mnogo mi je pomoglo to
0 1
{to sam u Atini napisao njene stihove – i poslednji –
koji su prili~no dobro ocrtavali skelet. Ton je bio dat i
put urezan. Sve ostalo bilo je pitanje koncentracije i
ona mi se iznenada ukazala. (Oprosti mi {to se stru~no
izra`avam.) Uz sve to, sasvim lagano pomaljao se Stra-
tis Talasinos. Pisao sam da bih te zabavio, ili da bih ne-
{to radio kada nisam mogao ni{ta drugo da radim. Du-
gujem ti zahvalnost {to si ga zapazila i navela me da ga
i ja zapazim (vidi{ koliko mi poma`e{ tamo gde to ne
o~ekuje{), mislim da ga uo~im kao op{tu pojavu, a ne
kao te svojevrsne komade koje sam ti slao (ne se}am
ih se ba{ najbolje jer nisam sa~uvao kopije). Proteklog
aprila sam razmi{ljao kako bih njega mogao da koristim
da bih izrazio du{evno uzbu|enje svog `ivota – oko
mene, u meni, i jo{ dublje na neki na~in. Mislio sam o
tome jedno ve~e, ~ini mi se onda kada sam ti napisao
[ta voli i {ta mrzi g. Stratis Talasinos i Tipi~ne misli g.
Stratisa Talasinosa – ovo }e ostati naslovi. A zatim je
~itav slu~aj pao u vodu i i{~ezao. Pro{le nedelje se
iznenada ponovo pojavio, na francuskom. Nisam pisao
na francuskom od 1922, ali tog trenutka, jednog popod-
neva, pro|e mi kroz glavu: „Kako bih pisao da sam pi-
sao na francuskom?“ I nastalo je slede}e, {to ti prepi-
sujem, jer i to shvatam kao neko znamenje:
ÉTUDE
C’est au fond de mon cœur que j’ai connu
le sens de ces rivages et de ces rochers
et de ce fleuve de mains fugitives
qui se perd dans le calme de la mer.
Cœur tendre, tu n’es plus
ni la pénombre des sentiments et des désirs.
C’est au fond de mon cœur que j’ai retrouvé
ce soleil sur ces rocs durs.
J’ai fait le tour de l’homme sombre;
je ne sais plus rien maintenant,
 ô lumière, ô promontoires
que m’attacher à vous
comme cette algue.55
Zami{ljam neki takav kraj ovog ~oveka, koji
podse}a na mene, ali nije autobiografski lik. @eleo bih
da stvorim taj pojam, tu predstavu (veoma je te{ko da
ti to objasnim, ina~e bi sve te{ko}e bile re{ene) jednog
~oveka prili~no opskurnog i vague56 u po~etku, vrlo
optere}enog prevelikom osetljivo{}u (uistinu fiziolo-
{kom, ne romanti~nom), koji se polako razotkriva, pru-
`a sve, a nale}e na hrid i dopu{ta da se o nju razbije
njegovo telo. ^udno je, nikad u umetnosti nisam uspeo
da razdvojim sadr`aj i oblik, zamisao i ostvarenje i
ostala sli~na anatomska ume}a kojima se na{i kriti~ari
slu`e s takvom lako}om. Poku{ao sam da ti do~aram
ideju, na neki na~in „filolo{ku“, koja najverovatnije ni-
{ta ne vredi i koja je, {to je najgore, mo`da la`na. Vidim
ispred sebe linije i neki ritam; mo`da }e{ ga osetiti ka-
da dopusti{ da se izgubi sve to {to sam ti rekao. Najva-
`nije od svega ostaje, a to je ostvarenje. Malo je vero-
vatno da }e zapo~eti ovih dana. Uznemirava me gomi-
la problema, a i ovo godi{nje doba me posebno ubija.
Nestalnost politi~kih zbivanja57 stvara probleme koji
mi, trenutno, ne dozvoljavaju ~ak ni da potra`im stan
kako bih se sredio.
Ve} petnaest dana neprekidno pada ki{a. Da je te-
orija o `ivotnoj sredini bila ta~na, Englezi bi trebalo da
budu `abe.
Utorak ve~e, 31. maj
Danas sam uzeo celu prvu svesku Préludes Claude-
-Achillea (Cortot) i njegovu Sonatu za violinu i klavir
0 1
(Cortot-Thibaud58). Odslu{ao sam ove komade dva-tri
puta, pa sam sada o{amu}en, iscrpljen, prazan i nesre-
}an. ^emu na{i napori ako znamo da su postojali takvi
ljudi? Na{e pesme, i na{e re~i, i na{i kanoni, pa i ~itav
na{ `ivot, ponekad su veoma lepi, ako se zaboravimo i
ako, u neku ruku uz najbolje raspolo`enje, odlu~imo da
u`ivamo u vetri}u koji nam duva u lice. Ali ono {to vo-
limo nam se sveti, a ono ~emu se divimo nas obezvre-
|uje. Od svoje osamnaeste godine, ukoliko sam se slu-
~ajno nalazio blizu ne~eg {to me se duboko dojmilo, ne-
~ega {to mi se ~inilo zna~ajnim, imao sam posle toga
nesavladivu `elju da odem i da se udavim. Ako nisam
i{ao da ~ujem, kada sam boravio u Parizu, onoliko mu-
zike koliko bi trebalo da sam odslu{ao, mislim da je to
bilo zbog straha od ovog ose}anja su{tinske i op{te
usamljenosti koje me je obuzimalo posle koncerta. Se-
}am se jednog maglovitog popodneva dok sam izlazio iz
Châteleta59, kada sam prvi put ~uo onu simfoniju koja
sadr`i posmrtni mar{ (nikad se ne se}am brojeva) – ali,
vra}am se u svoju mladost; ostavimo to za drugi put.
Zna{ sve ove Préludes; tu je i deseti, Cathédrale
Engloutie60. Jedan se zove Voiles (onaj koji je pisan za
crne dirke klavira – to ka`e osoba koja daje uvodni pri-
kaz i tamo pronalazi ribarske barke i drugo, ne znam
{ta sve ne). Mene podse}a na Malarmea: La chair est
triste, hélas!61 Ali, sem toga, kakvog zna~aja ima na {ta
me podse}a ako me navodi da ose}am {ta mi nedosta-
je, mada to ne mogu da iska`em. Drugi, Des pas sur la
neige62, koji neprekidno odlazi, a ipak uvek ostaje ve-
oma blizu da bi me podse}ao, rekla bi, jedino na to da od-
lazi. I jo{ jedan: Ce qu’a vu le vent d’ouest. Je crois qu’il a
vu que nous sommes des crétins63 – oprosti mi, jer ve-
tar ovaj ima mo} da izbrije vijuge na{eg mozga.
[ta je stvorio u muzici taj ~ovek, koliko prozora je
otvorio; a istovremeno pomisli{ kako se nalaze razni
praznoglavci koji pri~aju o dissonances, i nejasno}ama,
i raznoraznim drugim pikanterijama u koje }e ostati
uronjeni za ve~ita vremena – Bog je veliki! Ponekad
razmi{ljam kako bismo, da nije bilo njega, verovatno
jo{ uvek verovali u spasioce du{a tipa „Doktora“ [tra-
usa sa svim njegovim gipsanim drangulijama i herojima
ru`i~astih potkolenica ({ta nalazi{ u tom doktoru?!).
Re}i }e{ mi kako sam galoman. Nisam uop{te. Da je
Betoven bio `iv, dao bih mu svoj sluh (ne zato {to vre-
di), pa neka i gluv ostanem, ako bi to omogu}ilo da sa-
stavi jo{ jedno dva kvarteta. Ne podnosim ba{ mnogo
ni onu lisicu Ravela, koji pak zna svoj posao, ima uku-
sa, a na kraju krajeva pokazuje prezir prema ljudima
koji ga mo`da i zaslu`uju. Ali Ravel zna da stvara i zai-
sta stvara muziku. [ta tvoj doktor stvara? Ja nepismen
da ti ka`em: stvara „sinteze“. Ne{to je znao Claude-
-Achille, koji se potpisivao „musicien Français“, a ne
„compositeur“64; i jeste mu-zi-~ar. Nekad sam govorio
– ljute}i se na razli~ite ispraznosti o zrelosti jezika i po-
stepenom razvoju – da je neki jezik imao i jednu jedi-
nu re~, pravi majstor bi mogao da sastavi mnogo lepih
pesama. Tako mislim i o gorepomenutom: veruje{ ka-
ko mu, da je muzika imala jednu jedinu notu, to uop{te
ne bi smetalo – svako ima veoma jak utisak da je ton
nov ako ga on udari. Razmi{ljam {ta bi osetio neki slu-
{alac bez unapred odre|enog stava u vreme kada se
prvi put pojavila ova muzika – da prvi put svira violina,
ili klavir, ili flauta, ili peva neki ~ovek; i jo{ ne{to ve-
oma zna~ajno: da muzika nije satkana od zvukova, ve}
od ti{ine; za muzi~ara je materijal ti{ina, jer nju ukra-
{ava. I ne ukra{ava je bojama, kao slikar platno, ve} iz-
bo~inama, udubljenjima i rupama kao vajar mermer.
Paradoksologija, no ponekad su potrebne i paradokso-
logije, kada nas x + y navodi da govorimo najgrandio-
znije besmislice na svetu. Zamaram te. Te`ak je moj
monolog o temama koje upravo razmatram.
0 1
Zabavilo me je ono {to mi pi{e{ o Stratisu Talasino-
su. Svi moji prijatelji }e me poslati do |avola i iskreno
}u se rastu`iti. [ta da radim? Ako ovaj pametnjakovi}
krene napred, do}i }e do velikog nesporazuma. Mo`da
}u ispasti i izdajica. Shvata{: nevolja je u tome da sva-
ko u sva~emu nalazi ono {to podr`ava njegovo mi{lje-
nje; te{ko meni. Druga~ije, pak, ne mo`e da bude. Tre-
ba da produ`imo napred.
6. juni
Dva „obrazovana“ gospodina-knji`evnika tvrde da
Palamas treba da dobije Nobela. Zatim zaboravljaju na
Nobela i Palamasa i razgovaraju o nekoj drugoj osobi.
Gospodin A.: Pri~aju da je od one vrste.
Gospodin B.: Ma, naravno, ~im pi{e „kosmate“65
pesme.
Ja: Prema tome, Palamas mora da je najve}i blud-
nik u Gr~koj po{to i on pi{e „kosmate“ pesme.
Gospodin A. i gospodin B.: E, nije ba{ tako!
Ovo ba{ tako je remek-delo. To je karakteristika
razmi{ljanja ne samo sli~ne gospode ve} i tolikih dru-
gih ljudi, na`alost.
ŠJu~e sam poku{ao da se ponovo bacim na pisanje,
te je nastalo nekoliko stranica Stratisa Talasinosa.¹
Nedelja, 12. juni
Devet je uve~e, a jo{ uvek je svetlo. Sedim ispred
otvorenog prozora. Danas je prvi letnji dan. Ne mogu da
se latim pera; veoma sam trom ~itave ove nedelje. Ju~e
sam bio primoran da legnem u 10.30. Ravnote`a je po-
novo naru{ena.
Jutros sam napravio veliku {etnju po Regent’s
parku. Skriveno sunce pritiskalo je oblake, koji su po-
stajali te{ki nad ljudima. Na gustoj travi de~ica obu~e-
na u `ive boje poput drvenih igra~aka. Jedno se pretva-
ralo da je mrtvo; dru{tvo je po njemu bacalo pregr{ti
trave i zemlje; dok neko bezobrazno dete nije podiglo
ciglu i pustilo je da padne na stomak mrtvoga, koje je
sko~ilo uz pla~. Malo dalje skakutala je u belo obu~ena
Japankica, poput zrna leblebije, usamljena kao haiku
koji se nalazi u tu|ini. Prazni~no obu~ene devojke {e-
tale su se tamo-amo razgoli}enih ruku u svojoj novoj
skromnoj ode}i. Koliko pokvarene krvi u tim venama.
Razmi{ljao sam o bolnici invalida pored koje prolazim
svakog jutra idu}i u kancelariju; sve vrste osaka}enja;
oni koji imaju razne bolesti i muke, skrpljeni i oduzeti.
Najve}e sa`aljenje izazivaju mala deca: povezane o~i,
{take, ruke u gipsu; ali se, kako ih vidim po verandama,
~ak i u tom stanju igraju.
Sudbinu ponekad vidim kao nekog lavi}a (ili ne{to
ovom sli~no), koji bi zajedno sa nama `iveo na istom
mestu. Godinama poku{avamo da je ubla`imo; katkad
pomislimo da smo je ukrotili. Odjednom se priseti svo-
je iskonske krvi; u~ini, evo, sasvim malo i sve se pre-
tvori u ru{evine. Polako se navikavam da je gledam u
o~i. Potpuno je otvorena, tiha; povremeno se neka ne-
o~ekivana iskra u zenici oka uka`e, prohuji i nestane.
Imam utisak kako ova iskra ispoljava jednu tragi~nu
nepobitnost – vide}emo.
Na{ bol mora ili da se dr`i u ti{ini, ili, ako progovo-
ri, od pomo}i da bude – u protivnom to je razbacivanje
re~ima.
0 1
Juni ’32.
Ugledah popodne deset `ena koje }e
mo`da kro~iti na zelenu travu.
Na jezeru u daljini, nad veslima te{kim pognuti,
mu{karci se pod suncem znoji{e do pojasa goli.
Zemlja se, grudima te{kim sli~na, borila da u sebi
zadr`i drve}e u zlatastu pau~inu uhva}eno.
Tu|a, amputirana od tolikog `ivota, tu|a i te{ka
smrt je, pu{e}i, i dalje ~itala svoje novine;
a ispred njenih sandala de~ica su se igrala.
15. juni
Stratis Talasinos: Napisati jednu pesmu, to je kao
da vodi{ u bitku deset hiljada vojnika, a i protivnik de-
set hiljada, i mora{ da zna{ kako je, da bi pobedio, po-
trebno da ubije{ sve neprijatelje, ali dovoljno je da se
izgubi i jedan jedini od tvojih ljudi da bi bio pobe|en.
Nedelja ve~e, 19. juni
ŠMoj prijatelj Stratis Talasinos neopisivo je veseo. Ali
ko ga to veseli? Naslov: G. Stratis Talasinos ili koncert za
jedno lice. A svi ostali? [ta me briga za sve ostale.¹
... Nekolicini sam poslao ^atrnju. Odgovora, izuzev
jednog, nisam dobio. Ljudima je te{ko da mi ka`u kako
im se ne svi|a. No, {ta je prirodnije nego da mi to ka-
`u, pogotovo ako moj neuspeh smatraju velikim. [tavi-
{e, ba{ tada je trebalo da mi napi{u i u pomo} priteknu.
Me|utim, ne optere}uj se. Zar se i sa rukopisom Pre-
kretnice nije desilo isto? Zatim je, ne znam ni sam za-
{to, do{lo do velikog odu{evljenja.
ŠJedini odgovor, za dvanaestu strofu ^atrnje, nepra-
vedan je; jedna je od najboljih. [ta da radim kada osu-
|uju upravo ono najlep{e u ne~emu {to sam napisao?¹
Ponedeljak, 27. juni
Slede}eg meseca moj pretpostavljeni kona~no od-
lazi te preuzimam upravljanje slu`bom.
Spas ~ovekov nalazi se u njemu samome, a i pro-
past njegova.
ŠSvaki prijatelj koji odlazi, ili koji se pokazuje kao
stranac, uzima sa sobom i ne{to la`no {to sam imao. Na
neki na~in to je tragi~no, ali ne i beznade`no – naprotiv.
Sveukupna tuga koju nosim u sebi – ne tuga, re~ ni-
je prikladna: bol – ~esto me ispunjava entuzijazmom.
Zatim se usredsre|ujem i poku{avam da postanem ne-
{to poput minerala, da zamislim sebe u jednom takvom
stanju u kojem bi sve prolazilo, ludovalo unaokolo, a
mir bi me svaki put zaticao nepromenjenog. Da nije
slu~ajno to ono {to nazivam „optimizmom“?¹
3. juli
ŠPre nego {to }u uzeti pero da ti pi{em, neusred-
sre|eno ~itam negde: „Tout attachement à un être est
une lutte avec soi-même“66. Kako je to istinito.
Nije od ljudi koji lako prodiru u smisao }utnje. Isu-
vi{e je `ena. ]utnja je ne{to par ekselans mu{ko. Mo`-
da }u ti to jednom objasniti; imam utisak da zalazim u
razgovore koji su ti dosadni. To je psihi~ko raspolo`e-
0 1
nje ovog nedeljnog dana, satkano od pepela jedne za-
morne i napete sedmice. Sutra }e sve biti u redu. To-
liko vrdanja, toliko re~i da bih rekao kako danas ose-
}am nesavladivu potrebu da kraj sebe imam jednog pri-
jatelja, nekoga ko me ne bi terao da igram ovu glupu
igru. U vreme kada sam se suo~avao sa te{ko}ama, ona
me je uveseljavala. Sada je postala skoro sasvim glupa-
va. Shvatio sam to. Neverovatno je koliko ljudi li~e jed-
ni na druge. Razli~iti temperamenti, razli~ite reakcije –
mo`da, ali u su{tini dve-tri strasti koje pokre}u ~itav
njihov logi~ki sistem. Ako uspe{ da otkrije{ te strasti
(a nije te{ko), mo`e{ unapred da ka`e{ {ta }e imati na
umu ~itavog svog `ivota. Misère et petits faits!67 Glu-
post. Evo pisma koje bi potpisao Stratis Talasinos. Tre-
balo bi ponovo da prona|em tog tipa. ^im sa njim otvo-
reno popri~am, kamen mi sa srca padne. Poslednja tri
meseca skoro sasvim su izgubljena u tapkanju na jed-
nom mestu. ^ekam sa nestrpljenjem jesen. Mislim da
}e tada ne{to po~eti da se ostvaruje. Vra}aju}i se ku}i
pro{li put, na{ao sam posvetu za ^atrnju: „Argonautu
Admetu koga je {titio Apolon“ (ne mogu da ka`u kako
ne znam da se izrazim); kasnije sam od zami{ljenog odu-
stao. Posveti}u je svom najboljem prijatelju. Zaslu`io je
to. Jedini je koji ju je razumeo; a, uglavnom, i jedini koji
bi se radovao i cenio moj ~in. Posle toga ko zna {ta }e bi-
ti? Jedna devojka koju voli neka ga smatra mnogo atra-
ktivnijim i br`e mu se prepusti. Ne pretvaram se da sam
Mefistofel, ali mislim da ne bi bilo lo{e ako bi ^atrnja,
„{tampana“, mogla da sjedinjuje ljude.¹
Subota, 9. juli
Dobro raspolo`enje. Malagueñas. Toplo je danas;
toplota severnih gradova kao ona Léon-Paulova:
 A insekti su se `alosno oko drve}a rojili
u pogledima tu`nim koje je iznenada zaslepila jara.
Sa mog prozora – jedno krilo slepog mi{a na sve
strane ra{ireno; pola zvezde; narand`asti ~etvorougao:
neki osvetljen prozor; brundanje automobila; zatim
potpetice po asfaltu i isprekidani razgovori. Nema ~o-
veka koji bi se mu~io sa vremenom kao ja: pla~em,
smejem se, vi~em, majmuni{em se ne bih li se do~e-
pao njegovih lukavstava.
^atrnja istrajava; sada veruje u sebe; pomogle su
mi kritike koje sam dobio.
Ponedeljak, 11. juli
(131, Gower St., W. C. 1)
Preselio sam se ovde, u stanove Konzulata, gde }u
`iveti sam. To je jedna stara, duga~ka i uzana, tipi~na
engleska ku}a: podrum (neistra`eno mesto); prizemlje
(kancelarije); me|usprat (kupatilo); prvi sprat (ponovo
kancelarije); drugi sprat (dve i po sobe: moje kraljev-
stvo); tre}i sprat (jo{ toliko: prazan prostor). Unaokolo
su bolnice, pa lekari ili studenti medicine {etaju ulica-
ma u belim mantilima, sa stetoskopima razmetljivo
oka~enim oko vrata poput ordenja. Pogled sa mojih
prozora – univerzitetski frontoni. ^i{}enje naslaga pra-
{ine i silno tr~anje da bih situaciju doveo u red; nedo-
staju skoro sve stvari.
Š19. juli
Jednom je Stratis Talasinos rekao: „Vi{e volim kap
0 1
krvi nego ~a{u mastila”. Mislim da }e ga uni{titi dar
izra`avanja.¹
Subota, 23. juli
Ovaj mesec je bio besmislen i zamoran. Sada je
uspostavljen nekakav red. Bilo je trenutaka kada mi je
svega bilo dosta; tada sam imao ose}aj kako je `ivot pa-
pirna tabla koju mo`e{ udarcem noge pretvoriti u go-
milu papiri}a, kao u cirkusu; ili kako, da bi se promenio
izgled stvari, nije potrebno ni{ta vi{e nego da presko-
~i{ jedan tanu{ni konac, a ne mo`e{ to da u~ini{. Kada
su mi polazili od ruke haiku stihovi, ispunjavali su me
nadom, jer su se sve ove zapletenosti, lavirinti i „nei-
zrecivosti“ jednog slepog `ivota zavr{avali, pa makar i
za trenutak, u ne~emu – nekoj borovoj iglici ili kami~-
ku sa obale, mogao bih re}i; u sedamnaest slogova. Mi-
slim da problem nije te`i od problema haiku poezije.
Ako dopustim da me spopadne nezadovoljstvo ili da me
obuzme melanholija, idem u {etnju; ne `elim da pono-
vo zapo~injem sa istim.
Svodim ra~un vremena koje sam ovde proveo. Dve
stvari: vatra i reka. Nije istina da nisam tra`io; na{ao
sam jedino Stratisa Talasinosa. Sve ostalo, povr{ne
emocije. Bezna~ajan dru{tveni `ivot. Ni{ta ne mogu da
radim bez ljubavi, bez entuzijazma. Entuzijazam nije
prava re~: hajde da ka`em iskrena usredsre|enost; u
svakom slu~aju, ne{to tome sli~no. Ne mogu ni{ta da
radim sa osaka}enim ljudima ili kada sam ja primoran
da se sakatim ~inim. @iveo sam {est i po sadr`ajem
ispunjenih godina u Parizu: sa potpunom usredsre|e-
no{}u cele svoje du{e, vole}i svaki trenutak, svaki }o-
{ak, svaki kamen, pa ~ak i isprekidani grohot najbedni-
je prostitutke. Zatim sam se vratio u domovinu; pro{lo
je jo{ {est godina. U tom periodu nastale su, prekalje-
ne su, stvorene su mnoge stvari – ~itav jedan ~ovek.
@elim da ka`em da na nivou do kojeg sam bio dospeo
kada sam oti{ao u London, vi{e nije bila re~ o nekome
ko ide na Zapad da bi upoznao „kulturu“, niti da bi se
lagodno razonodio, niti da bi se divio koliko su daleko
Evropljani iznad nas prostaka, kao {to se de{ava sa
mnogim na{im rafiniranim ljudima. Sve ove, kao i
mnoge druge stvari, odavno sam ostavio za sobom. Od
godina davnih, onih iz mladosti, do{ao sam do saznanja
kako mi je neizvodljivo da `ivim kao potpun ~ovek – re-
kao bih iz antropolo{kih razloga – u tu|ini; kako moja
predodre|enost be{e na nekom drugom mestu. Slede-
}i svoju sudbinu, uni{tio sam prili~an broj stvari. Ovde
sam po~eo da upoznajem grad, da u~im jezik. ^uo sam
najbolju muziku Evrope, i{ao u ~uvene muzeje; knjige
se ~itaju bilo gde. Ali ljudi su mi nedostajali; sve`ina i
podstrek ljudskog dru`enja. Upoznao sam obi~ne ljude;
nisam mogao da upoznam najbolje. Krug ljudi sa posla
ne pru`a mi intelektualno okru`enje, a nije moja ja~a
strana da to ne prime}ujem. Sem toga, ovde se najbo-
ljim umetnicima smatraju ludi ili skandalozni i oni koji
se interesuju za te iste „high-brow“ – neprevodljiva i
egzorcisti~ka re~. Desilo mi se da sablaznim pristojnog
~oveka dok sam (da bih ne{to rekao) govorio o Bajro-
nu! Gde da i re~ izusti{ o Lorensu ili D`ojsu koji su na-
pisali zabranjene knjige. Veliki grad: to ne{to zna~i; da
nau~i{ jezik: i to ne{to zna~i; i da jede{ i da nisi bilo ko-
me du`an: svakako zna~i ne{to i to. Eto, to je moj bi-
lans. Pre nekoliko meseci predstavio mi se jedan na{
mornar; moglo bi mu biti oko dvadeset godina; li~io je
na nekog ko prvi put putuje. Sedeo sam sa slu`beni~-
kom ozbiljno{}u u kancelariji. Kada je obavio svoj po-
sao i spremao se da ode, zveckaju}i nekakakvom sitni-
nom, re~e mi:
– Uzmi i ti jedan {iling da popije{ kafu.
0 1
Bio mi je potreban veliki napor da bih se uzdr`ao.
Neposrednost tog mladog ~oveka izmenila je ritam ce-
log mog dana; najbolji slu~ajni susret godine. To je moj
ukus. U dubini du{e uvek ostajem seljak.
^etvrtak, 29. juli
Voz prema Doveru (za Pariz)68. Bezbrojne tihe sta-
nice Londona, kao klinike. Nisko nebo; drve}e se jed-
no u drugo uliva dok voz prolazi. Prime}ujem neko
groblje; dvoje ljudi kopa raku: mra~an pravougaonik u
zelenoj travi. Zlosre}ni Jorik!
– Geometrija prolaznosti.
Sreda, 3. avgust
Ve~eras sam ponovo za svojim stolom; ~ini mi se
da sam se na njega bolje privikao otkako sam ga pono-
vo otkrio. Hteo bih da legnem, ali me prazan papir pri-
vla~i vi{e nego krevet. Pariz mi je posle dva dana izgle-
dao mnogo bezbri`niji nego pro{le godine, kada mi je
bio nepodno{ljiv. ^inilo mi se kako bih, da sam `iveo
tamo, mogao mnogo bolje da radim; mo`da je to samo
utisak. Osetio sam se, ne znam ni sam, vi{e ~ovekom
tako iznenada, dok sam najpre usamljen lutao ulicama,
a zatim i na izlo`bi Maneta – pred jednim portretom do
struka gole `ene, sa lepim, te{kim grudima. Dugo sam
je posmatrao. Zaboravio sam na crte`, te sam izbliza
prou~avao boju, pâte69, i poku{avao da otkrijem gde se
vidi rad ljudske ruke. Ni{ta nisam otkrio; be{e to jedna
od njegovih najve}ih dubina, `iva materija koja je bli-
stala od nekog unutarnjeg vitalnog dodira. Posle toga
sam bio veoma nesre}an i usamljen. Ve~ito isto pred
ne~im ~emu se divim: ose}aj da sam postao dvodimen-
zionalno bi}e.
Bilo je sun~ano u Parizu. Tu i tamo prolamali su se
kratki i jaki, bezazleni pljuskovi, zatim se sunce pono-
vo pojavljivalo. Sem porodi~nih obaveza i vi|enja sa
Poniridisom, {etao sam sâm i slobodan. Lutao sam i
se}ao se, nekako prili~no odsutno, onog drugog ~ove-
ka koji je `iveo u velikom gradu sa tolikom stra{}u.
Kakva borba. I u ono doba, i kasnije, i sada – a {ta se
desilo? Oti{ao sam u knji`aru Gallimard (N.R.F.)70 da
bih zatra`io neka obave{tenja. Predstavio mi se
upravnik, jedan tridesetpetogodi{nji Narcis, mo`da
homoseksualac, koji je ili zbog tika ili namerno po~eo
da mi namiguje prilikom slede}e posete: Corydonova
knji`ara. U nedelju sam se video sa Poniridisom, jeo
sam zajedno sa njim i sa mladom umetnicom koja mu
pravi dru{tvo, a zatim smo kru`ili izme|u Montpar-
nasse i Place des Vosges – kako bih ponovo posetio
svoja uto~i{ta. Izgleda da je beda u kojoj `ive umetni-
ci u dana{nje vreme u Parizu nezamisliva: svakodnev-
na samoubistva i mnogobrojni koji rade u Halles za
malo hleba. U svakom slu~aju istina je, {to sam i vi-
deo, da je siroma{tvo podjednako te{ko i tamo preko
kao i ovde.
Nedelja, 7. avgust
I danas topla no} kao pre godinu dana; umorna
svetla Atine. Ljudi koje smo voleli; ljudi koje smo osta-
vili; ljudi koji nas ~ekaju: kakav mehanizam! Ljubav ra|a
gor~inu; gor~ina ra|a ljubav, i tako do kraja vekova.
0 1
Ponedeljak, 8. avgust
Pla{ljivci: oni koji ni{ta drugo nemaju na umu osim
kako da izbegnu te{ko}e. Paraziti: oni koji nameravaju
da ne plate za svoje ugodnosti – ljudski talog.
19. avgust
Kada du{i ne priu{timo vredne stvari, funkcioni{e
(jer ne mo`e da ne funkcioni{e) sa stvarima slu~ajnim
i bezna~ajnim, koje nas optere}uju. Poslednjeg meseca
(koji prolazi) dospeo sam dotle da me pomu}uje moja
misao koja se vra}ala, a da to vi{e nisam `eleo, na bez-
vredne rasprave svakodnevnog posla.
Subota, 27. avgust
Neprekidno se pripremam za jesen, koja je moje do-
ba, kako bih se ponovo ozbiljno prihvatio Stratisa Talasi-
nosa jer `elim da ga zavr{im do slede}eg leta. Trenutno
se s njim `alosno nate`em. Ne govori; ne radi ni{ta; ili mi
govori gluposti. Pomi{ljam da sednem da pi{em bez ika-
kve pripreme: po~etak ostvarenja je najbolje nadahnu}e.
S druge strane, pla{im se da me ne opterete i ne sputa-
ju neuspele stvari koje bih napisao. Radim sporo, te{ko
ispravljam. ^udno je: rad mora da dospe do svega una-
okolo, do dubine, do korena, pa da iznenada iskrsne pra-
vi izraz. Ako ono {to se javi nije nov izraz, samo Bog zna
koliko vremena }e me to zavla~iti i mu~iti.
HAIKU, OKTOBAR ’31 – JUNI ’32 Hteo bih ne{to da uradim sa haiku stihovima. I po-
sle toliko godina jo{ uvek ih je malo. Ovde mi nedosta-
Zatvaram o~i; je onaj polet du{e koji ih je ra|ao u jednom jedinom
tolike se o~i otvori{e trenutku. Se}am se kako sam se radovao onog dana ka-
i neprekidno pogledom svojim kru`e. da sam prona{ao izreku: „Da, nije u pitanju da mi ka`e{
(20. 10. ’31)
{ta treba da jedem da bih postao kralj, ve} {ta }u posta-
Marionete ti jedu}i kukuruzni hleb”.
su pale kao gromom pogo|ene;
tanke su konce isekli.

Ne oslikavaj 28. avgust

konjima koji galopiraju
svoje sladostra{}e. Uobi~ajeni put; na kraju zid. Uve~e sam krenuo ne-
deljnim stazama; restoran; veliki krug po parku izme-
Tvoja su usta |u mu{karaca i `ena koji su poku{avali da se spare.
talas u snu, Unutarnje prepirke dok sam kora~ao; `ivot se ponekad
plove}e telo. nepodno{ljivo bolno gr~i; borba zbog onog {to je te{ko.
Ah, da sam mogao da se obradujem bar za trenutak
U ne{to veruju
bademi koji su procvetali suncu, vetru, vodi!
usred snega.

Dugi niz godina

o~ekivao je bol; 29. avgust
pro{ao be{e.
Te{ko vreme. Pisma koja pi{em i cepam. Jutros
No}u vetar sam saznao za iznenadnu smrt Bi.-inog oca. Nije mi bio
rastanak {iri naro~ito simpati~an; sve u svemu, bi}e da sam razgo-
i u talasima pokre}e. varao s njim jedan ili dva puta. Obo`avala ga je. Ostav-
lja `enu i k}er potpuno nezbrinute. Ljudi koji su imali
Dve masline prastare
vele: „kako je te{ko ste}i sve, iznenada `rtve u takvoj krizi. Neodgovorna besa-
malo du{evnog mira“. vesnost odre|enih ljudi ponekad me izbezumljuje, ma
koliko da sam na to naviknut. Mogu da razumem ne-
Tamo gde be{e sunce, moralne postupke nekih pokvarenjaka, ali izvesni „~e-
krv, telo, obala, stiti“ nepromi{ljeni potezi koje preduzimaju bez kazni
tri su galeba sada navode me da se stidim ljudskog roda. Uznemirenost
(17. 1. ’32) kao moj li~ni neuspeh; toliko sam `eleo da ta devojka

0 1
bude sre}na; bila je velikodu{na; zaslu`ila je to. Ono
{to svako vidi izme|u roditelja i dece, izme|u bra}e i
sestara, izme|u starih prijatelja, koji su isti, a istovre-
meno i razli~iti – to sam do`iveo pro{log aprila.71 Posle
sedam godina sreo sam jednu osobu koja se be{e izgra-
dila od mene, zbog mene – ne mnome. A najgore be{e
{to su elementi koje je uzela od mene, kako sam pri-
metio, otvarali vrata `ivotnim tragedijama.
U podne sam iza{ao na trenutak zbog posla. Tele-
fon me nije ostavljao na miru do 6.30. Slu~ajno sam na-
leteo na neke papire i fotografije koji su me podsetili na
smrt moje majke. U sedam sam malo zadremao. Ku}a
se prema meni neprijateljski odnosila. Jeo sam u
nekom bednom restoranu, zatim sam oti{ao u bioskop.
Padala je ki{a. Putevi behu blistavi kao ogledala dok
sam se vra}ao.
Utorak, 30. avgust
„Refuser de faire...“72 u skladu sa onim {to je po-
du~avao Alain. Zavija{, razvija{ cigaretu; nastala je ci-
gareta. U {est sam zatvorio zaklone na prozorima. Do
podne sam bio zaglavljen u blatu; ni{ta se nije kreta-
lo napred; do sino} mi se moje prebivali{te ~inilo kao
da sam pomo}nik u bolnici ili javnoj ku}i. Bio sam za-
dihan posle najmanjeg napora... itd. Danas popodne
sam i{ao u prodavnice, o{i{ao se; vratio sam se, radio
gimnastiku, okupao se; imao sam i jedan grozd pa sam
kidao zrno po zrno. Sada znam da }u ponovo prona}i
trnje i krv ako napravim i najmanji pokret. Odlu~io
sam da ga ne napravim. ^a{u koju sam ispio, ispio
sam do dna: dovoljna je za moju kuru.
0 1
Subota, 10. septembar
Ku}i sam se vratio u devet i seo za sto: tr~anje,
nerviranje, ljudi. Zamor. Uzeo sam novine i legao na di-
van; spavao sam do jedan sat. Ustao sam, ispljuskao li-
ce; ponovo sam seo. Ka`u mi: ta i ta tvoja teorija jeste
padanje `ivota na kolena – Ali: 1) Nemam teorije i ne
podnosim teorije. 2) Nisam padao na kolena i ne name-
ravam, bilo {ta da mi se desi. Padam na kolena i di`em
se poput ~oveka koji se penje na neku planinu, i moja
jedina ambicija je da umrem stoje}i na nogama. 3) Pot-
puno sam neprilago|en i smetaju mi drugi koji nisu ne-
prilago|eni atmosferi, vrsta „proganjanih ptica“,
„ratés“73, „iz korena i{~upani“ i svi ostali takvi talozi.
18. septembar, nedelja ve~e
Uve~e je po~eo jak pljusak; gledao sam sa prozora
ulicu koja se presijavala kao le|a delfina; tu i tamo, da
ne bi kliznuo, pa`ljivo je prolazio poneki automobil; fe-
njeri su isijavali zelenkasto svetlo obasjavaju}i ki{u
ustalasanu vetrom, {to je izazivalo jezu. Iza{ao sam da
jedem; dok sam se vra}ao, sitna ki{a je samo rominja-
la i, ne znam za{to, razmi{ljao sam o muzici. A pomi-
slio sam jo{ i na ono {to je govorio Valeri u pesmi „Ev-
palinos“74; njegovo ~uveno pore|enje sa arhitekturom.
Upore|enje mi se nije svidelo i bilo je skoro bez ika-
kvog smisla, ili sa veoma specifi~nim smislom koji mi
nije bio interesantan.
Posle toga bacio sam se na druga razmi{ljanja, prili~-
no bezna~ajna, a zatim, vrativ{i se ku}i, ~itao engleske
pesme:
Jedna je govorila:
 Gospo|o, po{to se do sitosti najedo{e, tri leoparda be-
la sedo{e ispod divljeg kiparisa, sred sve`ine dana.
A zatim:
Blagoslovena sestro, majko sveta, izvora du{e, du{e
vrta, prihvati nas da se ne zavaravamo la`ima, podu~i
da razmi{ljamo i da ne razmi{ljamo, podu~i nas da na
miru sedimo.
Druga je kazivala:
Svi koji zub pse}i o{tre oni su koji smrt
najavljuju,
svi koji se slavom vrapca di~e oni su koji smrt
najavljuju,
svi koji sede u {tali zadovoljstva oni su koji smrt
najavljuju,
svi koji trpe ushi}enje budale oni su koji smrt
najavljuju.
I tre}a je glasila:
Vi~i! [ta da vi~em?
Posle toga sam popu{io jednu cigaretu. Razmi{ljam
o prvim ki{ama tamo daleko: u Atici. Razmi{ljam o
princezi Lu, koja je jednog takvog godi{njeg doba umr-
la u krajevima Likovrisija ispred niza kiparisa, veoma
raspolo`ena kao da je htela da ismeje nas koji smo ta-
ko neoprostivo dosadni.
3. oktobar
Velika gre{ka mog `ivota be{e {to sam bio stvoren
za more, a postao sam kontinentalac. Osobina pomorca
je da nigde nije zadovoljan.
0 1
Š^atrnji predvi|am veliko odu{evljenje kriti~ara,
koji }e na}i pogodno tlo da seju i `anju, a veliku ti{inu
i podozrivost onih koji su prijateljski nastrojeni. Vi{e
mi se, me|utim, svi|a tako. Razre{i}e se jedan nespo-
razum koji po~inje da me optere}uje.¹
Ponedeljak, 17. oktobar
Ponekad i o~ajanje, kad s njim pretera{, izgubi sva-
ku o{trinu; postaje uobi~ajeni zamor.
Stratis Talasinos (vi{e se ne pojavljuje sem da bi
me ismejao), do{ao je i rekao mi:
– Zna{, prona{ao sam jednu od zmija iz Ljubavnog
govora.
Otvorio je neke novine i pro~itao:
„10 snakes free“.75
Zatim u istom stilu:
– A zna~ajno je {to mi se obratila. Svakako, obrati-
la mi se: „Ljubavni govor“, re~e, „govori la`i; nisu po-
stojale dve zmije; postojala je jedna jedina: ja!“
Zamolio sam ga da me ne optere}uje. Oti{ao je {a-
pu}u}i:
– Dobro, dobro, zdravo! Ako mi ne veruje{, idi pa
je pitaj. Samo treba da po`uri{; ne znam da li }e{ sti}i.
U novinama koje je bacio na sto pro~itah:
„They say that it cannot live for long in the cold
night air and that although it is strong enough to kill a
goat in its native country it has no future in England”.76
Decembar, Kew Gardens
Paphiopedilum. Cypripedilum. 65°.

1 Leon-Pol Farg (Léon-Paul Fargue, 1876-1947) – francus-
ki pesnik i esejista, pripadao simbolistima. Njegovo poznato
delo Tankredo bilo je prvo objavljeno u ~asopisu Pau, a zatim
1911. kao knjiga. Ostala dela: Za muziku, Pod lampom i druga.
– „Pi{em da bih uneo reda u svoju ~ulnost.”
2 „Nji`inski” je jedna iz ciklusa od Pet pesama g. Stratisa
Talasinosa.
3 Posve}enje prole}a (Le Sacre de Printemps) Igora
Stravinskog.
4 Seferis je 1969. godine napisao Predgovor za ponovljeno
izdanje Muzi~ke poetike u formi {est predavanja, koja je Igor
Stravinski dr`ao na Harvardu 1939/40. godine.
5 Furtvengler Vilhelm (Furtwängler Wilhelm, 1886–1954),
nema~ki dirigent, jedan od najistaknutijih savremenih dirigena-
ta (Berlinska filharmonija, Be~ka filharmonija, Gewandhaus
orkestar); direktor Berlinske opere; 1935–1938. dirigent
Bajrojtskih, a zatim Salcbur{kih sve~anih igara.
6 Romejac (⊂ Ρωµι⊄ϖ), naziv za modernog Grka.
7 Narodni duva~ki instrument.
8 „Compagnie des 15“ – pozori{te koje je 1930. godine
osnovao Kupoov ne}ak Mi{el Sen-Deni (Michael Saint-Denis)
sa ~lanovima biv{e trupe „Vieux Colombier“. Godine 1931.
realizovali su nekoliko komada Andrea Obeja (André Obey),
me|u kojima Noa (Noé). Trupa je raspu{tena 1934. godine kada
nekoliko njenih najuglednijih stvaralaca prelazi u Komedi
fransez (Comédie-Française).
9 „Vieux Colombier“ – pozori{te koje je u Parizu 1913.
godine osnovao pisac i kriti~ar @ak Kopo (Jacques Copeau,
1979-1949). Od oktobra 1913. do maja 1914. trupa je izvela pet-
naest dela Molijera, [ekspira, Golodonija i nekoliko modernih
autora; zatim se od 1917. do 1919. preselila u Njujork. Po
0 1
povratku iz Njujorka osnovana je dramska {kola u okviru
pozori{ta. Kupe napu{ta trupu 1924. godine.
10 Simfonija u Ef duru br. 6 nazvana Pastoralna.
11 Vatre sv. Janisa, na{ praznik Ivanjdan (ro|enje sv. Jovana
Prete~e), kada se pale obredne vatre, takozvani ivanjski kreso-
vi; aj je skra}enica za sveti.
12 Nadgrobna plo~a.
13 Prelazi.
14 Guda~ki kvartet „Kape”, koji je 1903. osnovao njegov
prvi violinista Lisjen Kape (Lucien Capet, 1873–1928). Ostali
~lanovi bili su @iron (Giron), druga violina, Kazadzi
(Casadesus), viola, i Fire (Furet), violon~elo. Ovaj sastav je bio
poznat po izvo|enju svih 17 Betovenovih kvarteta.
15 „Ja sam sportskog duha. Mislio sam, dakle, po{to sam
odli~an u sportu, za{to se ne bih potrudio da radim na tome.
Moji roditelji bi `eleli da postanem prodavac cigareta; a ne znam
da prodajem, ne znam da napravim ra~un. Rado bih se tome
posvetio, ali ne znam da prodajem. Oni insistiraju da postanem
trgovac cigaretama; oni misle da je avijati~arski posao posao za
neoprezno smelog ~oveka, klovna, akrobatu. Oni ne `ele ni{ta
da u~ine za mene iz... snobizma. Roditelji su najgore indiv... –
prijatelji“ (sic!).
16 Metro.
17 Pol-@an Tule (Paul-Jean Toulet, 1867–1920) – francuski
pesnik s po~etka XX veka, pripadao pokretu „fantaisistes“.
Njegovo delo Kontrarime (Contrerimes) je remek-delo ove {kole.
18 Faliron (τ⊇ Φ⇐ληρον) – priobalno predgra|e Atine.
19 Mlada Parka Pola Valerija.
20 „Izgleda{ tako ozbiljno.”
21 Srebrna lisica.
22 Pavana za preminulu infantkinju Morisa Ravela.
23 Mene ba{ briga.
24 Pregalac nadahnu}a.
25 Direktna mera (za ode}u).
26 Nell mezzo del cammin di nostra vita
Mi ritrovai per una selva oscura. –
Na pola na{eg `ivotnoga puta
U mra~noj mi se {umi noga stvori.
(Dante, Pakao, I pevanje, 1. stih, prevod Mihovil Kombol,
Matica hrvatska, 1960)
 27 „Sada da otpusti{ roba svoga, Gospode.” – ^ekala je da
se sin vrati pa da mirne du{e mo`e da umre.
28 Nije za prodaju.
29 Misli na ^atrnju, odnosno na du{u svoju u kojoj se, poput
vode sakupljene u ~atrnji, talo`e uspomene i utisci, i na ono {to
je on `anju}i odatle uspeo da izvu~e na svetlost dana i korisnim
u~ini.
30 Izme|u ostalog.
31 Ove `ive ruke.
32 „Gospo|ice, {ta vi mislite o gospodinu Malarmeu?” –„E,
vi ste, zna~i, do{li ovde da se sprdate sa mnom.”
33 Epitafion je u gr~koj pravoslavnoj crkvi zlatnim nitima
izvezen sveti pokrov koji predstavlja mrtvog Isusa. Na Veliki
petak stavljaju ga na kenotafion, bogato ga ukra{avaju sve`im
cve}em, te vernici dolaze na proskinezu (poklonjenje)
epitafionu, kao mrtvom Isusu u grobu. Epitafion se do subote u
pono} nosi i oko hrama i po mestu u kojem se hram nalazi, da
bi u pono} tog dana bio sme{ten ponovo u crkvu, kada zvona
ozna~avaju vaskrsnu}e Hrista.
34 Sve{tenik koji je dr`ao slu`bu bio je sa ostrva Hiosa.
35 Vreme meri od Epitafiona do Epitafiona; zna~i, ostala mu
je jo{ jedna godina u Londonu.
36 Usisiva~ za pra{inu.
37 Veoma ~udnim.
38 Dve krave ili koze, poput koze Amalteje koja je othrani-
la Zevsa.
39 Bi. je skra}enica koju Seferis koristi kada govori o devojci
koju je ostavio, o svojoj velikoj ljubavi iz studentskih dana u
Parizu. Pravo ime joj je bilo Jacqueline. Evo {ta je pisao svojoj
sestri o ovom susretu: „.... kao {to sam ti napisao, pre dvadeset
dana do{la je ovde Marie-Louise sa k}erkom.... Nesre}an,
isku{ao sam mnoga ose}anja koja ne mogu sada da opi{em...
Jedino {to `elim da ti ka`em jeste da se sve na{e okon~alo...
Slobodni smo sada jedno pred drugim...” No, jo{ }e se stare
rane otvarati, jo{ ljubav nije bila utihnula.
40 „Ah, vi }ete zaista znati da umrete.”
41 Gravija (× Γραβι⇐) – selo u Fokidi. U tamo{njem hanu
se 8. maja 1821. godine sa 118 svojih drugova zatvorio Odisej
Andrucos, te su otporom koji su pru`ili zaustavili nadiranje
0 1
Omera Vriona i Mehmeda. Tako je spre~eno {irenje turske
vojske po Peloponezu, {to je olak{alo Kolokotronisu zauzima-
nje Tripolice.
42 Dimicana (× ∆ηµητσ⇐να) – glavni grad Arkadije. Od
1764. grad ima poseban zna~aj jer je tamo monah Agapije osno-
vao [kolu gr~ke knji`evnosti. Ova {kola je radila i za vreme
turske opsade. Kroz nju su pro{li mnogi Pelopone`ani, kao i 70
jerarha, me|u kojima je bio i patrijarh Grigorije V.
43 Vurla (τ≅ Βοψρλ≅) – dana{nja Urla, grad 35 km zapadno
od Smirne (Izmira), blizu stare Klazomene. Pre maloazijske
propasti imao je 40000 stanovnika, a od toga 36000 Grka.
Dana{nji grad ima samo 10000 stanovnika i odlaskom Grka
izgubio je skoro svaki zna~aj.
44 Skala je pla`a Vurle.
45 Re~ δ♠σποινα, × zna~i gospo|a; u gr~kom se javlja i kao
li~no ime × ∆♠σποινα.
46 Verhane (τ⊇ Βερχαν↔ϖ) – ulica u staroj Smirni.
47 Frankomahala (⊂ Φραγκοµαχαλ∞ϖ) je bila glavna trgo-
va~ka ulica u Smirni. Du` nje je bilo 200 luksuznih prodavnica i
to 163 gr~ke, 25 evropskih, 9 jermenskih i jevrejskih i samo 3
turske. [atobrijan je pisao kako „nema nikakve luksuzne robe u
Parizu a da je ne mo`e{ na}i u Frankomahali”.
48 Re~ δηµογ♠ρων, ⊂ ozna~avala je za vreme turske vla-
davine vrhovnog vo|u gr~ke zajednice sa sudskom i izvr{nom
vla{}u.
49 Najbolje {to ima.
50 Kako mi te{ko padaju ovi la`ni ukrasi, ovi velovi.
51 @an Batist Dibos (Jean Baptiste Dubos, 1670–1742) –
francuski istori~ar, esteti~ar i kriti~ar. Delom Kriti~ka
razmi{ljanja o poeziji i slikarstvu prokr~io put impresionisti~koj
kritici. Bio je ~lan Francuske akademijie.
52 Cerebralan, ~ulan, sentimentalan, romanti~an, klasi~an,
usiljen, iz prvog utiska.
53 Bahova muzika je muzika sfera.
54 Stidljivost.
55 VE@BA
U dnu svoga srca spoznao sam
smisao tih obala i tih hridi
i te reke magnovenih ruku
 {to se gubi u morskome miru. uda. Njena majka je smatrala, kao i Seferis, da je ta odluka
Ne`no srce, ti vi{e nisi posledica bezna|a. Iz Pariza se vratio smiren jer do svadbe nije
ni polusena ose}anjâ i `udnji. do{lo.
U dnu svoga srca nanovo sam na{ao 69 Namaz.
70 Nouvelle Revue Française.
to sunce na tom tvrdom stenju.
71 Govori o susretu sa Bi. u aprilu mesecu u Londonu posle
Obi{ao sam oko sumornog ~oveka;
sada vi{e ni{ta ne znam, sedam godina.
72 Odbiti ~injenje.
o svetlosti, o rtovi,
73 Proma{eni.
{ta mo`e da me ve`e za vas
74 Evpalinos (Ε∏παλ↵νοϖ) je bio ~uveni arhitekta iz VI
kao ta alga.
56 Neodre|enog. veka p.n.e.
57 Misli na nestabilnost politi~kih zbivanja u Gr~koj. 75 „Deset zmija na poklon.”
58 @ak Tibo (1880–1953), francuski violinista; nastupao u 76 Ka`u da ne mo`e dugo da izdr`i na hladnom i, mada je

duu sa pijanistom Alfredom Kortoom i u triju sa Kortoom i dovoljno sna`na da ubije kozu u svojoj postojbini, u Engleskoj
Pablom Kazalsom (Pablo Casals). ne mo`e da opstane.
59 Pozori{te „[atle”.
60 Potopljena katedrala.
61 Pùt je tu`na, avaj!
62 Koraci u snegu.
63 Ono {to je video zapadni vetar. Mislim da je video da smo

mi kreteni.
64 Francuski muzi~ar; kompozitor.
65 Izraz: µαλλιαρ≅ ποι″µατα od µαλλαρ⊇ϖ zna~i: onaj

koji je kosmat, dlakav, ima kosu; metafori~ki i podrugljivo izve-

den je naziv: µαλλιαροℵ za pristalice dimotiki jezika (naro-
dnog jezika, koji je dugo zbog katarevuse, knji`evnog jezika,
potiskivan iz knji`evnosti). Prvi put je ovaj izraz upotrebio nov-
inar i knji`evnik Janis Kondilakis, videv{i 1898. da u knji`evni
~asopis Umetnost primaju za saradnike i one koji pi{u dimotiki
jezikom. Tom prilikom je {ale}i se rekao: Ν≅ η µαλλιαρ≥
φιλολογ↵α („Evo kosmate knji`evnosti”), jer su gorepomenu-
ti, u skladu sa tada{njom modom, imali dugu kosu. Saradnici
Umetnosti ovaj su naziv rado prihvatili, te su uskoro sve pristal-
ice dimotiki jezika nazvane „kosmati”, da bi kasnije taj naziv
ostao samo za knji`evnike koji su pisali dimotiki jezikom.
66 „Svaka privr`enost jednom bi}u je borba sa samim

sobom.”
67 Beda i bezna~ajna dela.
68 Seferis odlazi u Pariz zbog Jacqueline koja je `elela da se

0 1

1933.
4. januar, Folkestone
Sivo more; obala kao kreda. Na stanici, u pozadini,
visoko nad nadstre{nicom oblaci: crna tabla. Malo is-
pred jedno zeleno i jedno crveno svetlo; a jo{ vi{e na-
pred reklama za kraljevsku ortopedsku bolnicu: slika
predstavlja malu decu sa {takama. Spu{ta se ve~e; crna
tabla se pomera po sivoj pozadini. Novine: jedan brod
neobuzdano gori na okeanu, neki ubica... itd., itd.
5. januar
Zatvoren: ni tamo ni ovamo; temperatura 100°, ot-
kud znam kolika je. Zale|eni pepeo; u sada{njem sta-
nju nisam ba{ re~it. ^ini mi se da sam hrabrost koju
sam sa sobom doneo jo{ u po~etku ~itavu istro{io; ne
be{e mala.
Petak, 13. januar
Istro{ilo se raspolo`enje koje sam imao kada sam
do{ao na ovo mesto; odr`alo se do pro{log prole}a; sa-
0 1
da je nestalo, pa mi je potreban mnogo ve}i napor da
bih izdr`ao onoliko koliko jo{ treba da izdr`im.
ŠSubota, 14. januar
...Treba razborito da se ogani~imo na uske krugove
na{e delatnosti. Nemogu}e je da Bog koji hrani ljupke
ribice u akvarijumima, a i veverice u kraljevskim vrto-
vima Londona, nije sa~uvao i neku mrvicu za one koji
pi{u ne o~ekuju}i ni{ta ni od onog {to je pro{lo, ni od
onog {to }e do}i.
... Pada ki{a. Probudio sam se kad su mi doneli no-
vine, pisma i {olju ~aja. ^itam – novosti iz Gr~ke: eti~-
ko pro~i{}avanje; novosti iz Londona: nisu jo{ uhvatili
ubicu Mr. Furnalla. Ki{a jo{ uvek pada. Otvaram jedno
pismo. Neko nepoznat mi pi{e: „Dear Sir, 18... sru{io
se jedan stub u Zevsovom hramu u Olimpiji. Mo`ete li
da mi ka`ete za{to je, s obzirom da je bio sazdan isto
kao i ostali, taj pao, dok su drugi ostali uspravni? U~i-
ni}ete mi veliku uslugu ako mi po{aljete i jednu njego-
vu fotografiju.“ Pomisli}e{ da sâm smi{ljam ovakve {a-
le; odgovori}u ti da za to nemam nikakve `elje i da bih
jako voleo da me sli~ni ~udaci ostave na miru. Ki{a i
dalje pada.
... Kako su ti po povratku delovali tvoji prijatelji?
Slu{am te. „Jadan“ je jedan, „jadan“ je drugi. Zar je to
tvoj na~in da bude{ intimité sa velikim ljudima? Se}am
te se: jadni Alain, jadni Homer, jadni Stratis Talasinos.
Ovaj poslednji sada je u velikim nagodbama sa trojicom
sudija iz Hada, Minojem, Radamantom i Eakom1.
... Po~etak zime donosi mi bolne misli. Kao magla
da se spu{ta... itd., ali „jadna“ N., bojim se, ne bi znala
da odgovori ako bi je priupitao „jadni“ pesnik. Hvala ti
za strpljenje.¹
15. januar
Nedeljno popodne. Znam da bih, kada bi kraj mene
bio neki dobar prijatelj, ose}ao izuzetno samopouzda-
nje, a mo`da bih se i oraspolo`io. Na`alost, nemam ni-
koga, a i zlo je {to dana{nji oblik sveta poprima, kako
napreduje, karakteristike osamljenosti i bezna|a. Te-
{im se: bilo kako bilo, to je na{ `ivot.
Ki{a je padala kada sam iza{ao, no bio mi je potre-
ban predah; spustio sam se od ku}e ka reci, do dva mo-
sta, Arhiepiskopije, a zatim sam uhvatio autobus br. 24.
Danas na brodi}ima nije bilo mladih galebova. Voda je
bila mutna i nabujala, a ulice puste. Dok sam kora~ao
obalom reke, sustigao me je ~ovek koji pali fenjere.
Upalio ih je sve redom; samo jedan je ostao uga{en.
Dva deteta koja su kraj mene razgovarala zastado{e,
prokomentarisa{e ovo, vrati{e se te povuko{e ~oveka
za rukav. Ovaj se zaustavi i sa strpljenjem im objasni da
fenjer nije ispravan i da }e sutra biti popravljen. Deca
su produ`ila svojim putem zadovoljna.
Nedelja ve~e, 22. januar
... Na bilo koji na~in treba da pro|e ovo vreme, ako
je re~ samo o tome da pro|e. Danas je prvi prijatan dan
posle toliko mu~nih ~asova. Sedeo sam u ku}i sino} do
kasno, do tri sata ujutru, i doveo u red neke svoje pa-
pire. Latio sam se ponovo i Stratisa Talasinosa, poku-
{avaju}i da stvorim plan, neki radni program. Zapo~eo
sam i dnevnik kako bih imao dru{tvo. Probudio sam se
u podne (nedelje su mi najgori dani u sedmici). Iza{ao
sam napolje, jeo i vratio se; do 4.30 sam pro~itao novi-
ne, a zatim i{ao u jednu posetu. Ve} u 7.30 bio sam kod
ku}e, jeo i, evo, sada ti pi{em. Cele pro{le nedelje bio
0 1
sam uronjen u prora~une novca i vremena. Ta izgublje-
nost ponekad me je vodila ka direktnom nastojanju na
odlasku odavde. Razmi{ljao sam o Atini i o tome kako
bi i tamo bilo. Mislio sam i o njoj bez raspolo`enja. To-
liko sam se mnogo zapleo, uvezao i izolovao da mi je
svet posto tesan. Ta sku~enost prostora ispoljava se
kao nabujala reka koja te~e, te~e nesputana i nadmo}-
na. Et de ce fleuve de mains fugitives qui se perd dans le
calme de la mer2 – kako ka`e tvoj prijatelj Stratis Tala-
sinos. Neizdr`ljivo mi je potrebna ljubav, prava, jer me
obuzima i izvla~i iz tog stanja; jedino {to mo`e da me
odr`i izvan tmine i ovog izgnanstva.
26. januar
Prijateljice, hvala za ~asopise. Hvala jo{ vi{e za
tvoje pismo; osvojilo me je. Da bih ti se odu`io, {aljem
ti svoju najlep{u pesmu, koja opisuje Atinu u vreme
kuge; nisam pristao da je objavim jer je intelektualni
nivo na{eg kraja nije vredan. Nadam se da }e{ je pro-
ceniti kako treba i da moj prepisiva~ki trud nije bio uza-
ludan.
Ja se ovde smrzavam, SMRZAVAM. Mo`da me je ovo
pakleno smrzavanje navelo, iz otpora, da se setim svo-
jih starih leta. U me|uvremenu sam otkrio kako sam
sli~an „ma~oru kraj kamina“, pa sam jo{ nesre}niji. @e-
lim sunce. @elim da se pr`im na suncu. @elim da se
ugljeni{em na suncu; `elim, po povratku, da se penjem
svakog podneva na Akropolj u junu, julu i avgustu me-
secu. Takav sam ja tvrdoglavac; ne mogu na miru da
sedim tamo ge se nalazim.
Ju~e sam i{ao u {etnju po parku (jer je i pored hlad-
no}e nebo veoma ~isto a sunce sija u podne) da bi mi
krv procirkulisala. „Zmijoliko jezero“ se zaledilo. En-
glezi su smesta preduzeli sve potrebne mere: postavi-
li su table sa velikim slovima: „Opasnost. Ko nogom
kro~i, pet £”. Ali psi ne znaju da ~itaju pa gaze. Gaze i
labudovi, mada su pismeni kao {to su i knji`evnici. Sa-
svim su mi se smu~ili (labudovi). Treba da ih vidi{ kako
sede sklup~ani na povr{ini leda, sa otkrivenim ~unom,
nepokretni i oholi, i glupavi kao wedding cake3 ili oka-
menjena „jaja na kanabeu“4. Samo im je monokl nedo-
stajao da bi li~ili na elitnu atinsku inteligenciju. I jedan
odlu~an izgled, siguran u sve na ovom svetu, kao da su
govorili: „Mi, gospodine, koje vidi{ kako }utimo, hm,
razvijamo svoju li~nost. Sigurni smo, ma sasvim sigur-
ni, da }emo pevati pre nego {to ispustimo svoju du{u
kojoj nema premca!“ Ah, nek idu do |avola! Naprotiv,
ne mo`e{ ni zamisliti koliki sam zna~aj po~eo pridava-
ti patkama. U jednom uglu otvorili su im rupu u ledu da
bi mogle da plivaju. Bile su sve zajedno, okupljene; o~i-
ce su im poigravale; ljupki im behu zlatno-zeleni vrato-
vi. Izgleda da im je hladno}a izazvala `e| pa su svaki
~as gnjurale i pile; bio je to tako mali prostor da bi se
moglo pomisliti kako }e ga isprazniti. Zatim (~udo) kao
da im je neko dao signal, otreso{e se, polete{e sve za-
jedno u jatu i izgubi{e se prema suncu, iza {umovitog
jezerskog ostrvceta. Nisam pretpostavljao da patke
mogu da lete tako daleko i tako sna`no. Eto, mogu}e je.
Ne zna{ {ta sve mo`e{ da o~ekuje{ od njih. Zbog toga
mi se i svi|aju.
Napravio sam jednu lepu {etnju. Sunce je oslikava-
lo `utu i modru brazdu po povr{ini leda, a vetar je bio
~ist i hladan. Hodao sam i nesvesno razmi{ljao o ne-
kom automobilu (preterano skupom, koji mi se svi|a a
nisam mogao da ga kupim) i Stratisu Talasinosu. Tako
sam ponovo, i u bezna~ajnom slu~aju automobila,
uspeo da otkrijem ne{to {to ispunjava sve moje `elje,
ali {to ne mo`e da mi bude dato. Lo{e navike mladosti!
Veoma lo{e! [to se ti~e Stratisa Talasinosa, polako
0 1
ose}am kako se bacaka, kao {to ka`u da rade bebe
spremne za poro|aj. Ba{ da vidimo. Po~injem da ga vo-
lim. Dobar znak.
Mislim da sam se prili~no nabrbljao. Ako vidim da
moje brbljanje ne poga|a cilj i ostaje bez odgovora, pre-
sta}u, nesumnjivo, da ti ga prenosim. Umesto njega
sla}u ti, da bih o~uvao na{e prijateljstvo, razli~ite pred-
mete koje }u pronalaziti tokom svojih lutanja: mi{eve
na navijanje, magi~ne zmije od papira, mehani~ke va-
trogasce, muzi~ki jojo itd. Tako je radila i Kora5 iz sta-
re Atine sa mnogo suptilnijim predmetima i zbog mno-
go suptilnijih ciljeva.
ŠNedelja, 29. januar
„[ta da ti radim?“ Tako ka`e{. Tropar si tragi~no
shvatila. Nisam malo dete, a ni obe{en o ve{ala. Narav-
no, usamljen sam, tragi~no usamljen, ali to je ne{to {to
nosim u sebi, ne{to s vi{e lica {to ne}e ni u najve}oj
zgradi ni u najbu~nijoj vrevi prestati da me ispunjava.
Svako se ra|a sa svojim ranama. Ako ponekad vi~em
~ak i na veoma bliske ljude, to je zato {to i na samog
sebe vi~em, jer je zlo ponekad neizdr`ljivo. Postoje,
me|utim, dve stvari koje me spasavaju: prva je stvara-
la{tvo; druga je jedna `ena kraj mene, a i to mo`da tek
po{to sam se u svom `ivotu tragi~no rastao, dok je `ar-
ka ljubav pr`ila i isu{ivala svaku drugu ne`nost, trenut-
nu, nesputanu, unutarnju. Sa ljudima koje sam zavoleo,
mada su bili izuzetni, nisam imao sre}e; uvek sam bio
primoran da ih ostavljam daleko, bilo u potpunosti ili do
izvesnog stepena. Vreme koje smo nedavno proveli za-
jedno jedini je izuzetak. I kako ho}e{ da jedan takav
izuzetak od mesec dana nadoknadi sve ono {to je bilo
u njegovoj mo}i? Kako mo`emo da izbegnemo to opte-
re}enje, taj pritisak. [ta si `elela da u~ini ozdravljenje
koje se prekinulo u sredini, za koje smo znali da }e se
prekinuti u sredini? Pita}e{: „Zar je bolest bolja?“ –
Odgovori}u ti: „Da, biram je radije nego ponovno raz-
boljevanje.“ Za{to sedim i pi{em ti tako tu`ne stvari?
Nije re~ o tome da li }u zavoleti ili ne}u zavoleti svoju
osamljenost, da li }u se sroditi ili ne sa mestom gde `i-
vim. I osamljenost svoju volim i mesto smatram lepim.
Ono, me|utim, {to me nezamislivo mu~i jeste da sam
stigao do mrtve ta~ke, koju kod sebe odmah prepozna-
jem: skamenim se, ne mogu da se izrazim ni mi{lju ni
delom. Vrtim se u mestu dok se ne o{amutim ili te`im
da se o{amutim po svaku cenu. Ne zna{ kako je neiz-
dr`ljivo kada me taj ose}aj {~epa za gu{u. Ne{to mora
da se desi ili }u se raspuknuti; a najgore je {to u tim
stvarima nema mesta za logiku; nastaju i prestaju same
od sebe. Spopada me odvratnost prema samom sebi od
ovoga {to ti pi{em. Ako se produ`i ovo stanje, poku{a-
}u da na bilo koji na~in odem odavde. Nema razloga da
stignem do neuravnote`enosti. Re}i }e{ mi: zar }e Ati-
na biti bolja? Ako nije bolja, oti}i }u i iz Atine. Do{ao
sam do jedne veoma opasne prekretnice. Ne znam da
li si me pratila sve ovo vreme otkako me poznaje{ i da
li sam se ikada dovoljno jasno ispoljio pred tobom tako
da me oseti{. Uvek padam ili se di`em ceo. Ako posto-
ji ne{to {to me mu~i, ~itav moj organizam se potresa,
tone, gubi. Opet, u dobrim trenucima sve funkcioni{e
normalno i `ivot je ponovo moj. Nemoj da pomisli{ da
se sve ovo sada de{ava jer mi nedostaje `ena; mo`da je
i to, mo`da je i zbog toga {to sam zapao u duhovnu kri-
zu, ili oboje, a mo`da su u pitanju i druge stvari koje mi
nisu poznate. Sigurno je samo to da mi se ova situaci-
ja ukazuje u vidu jednog potpuno opusto{enog sveta.
Ponovo sam se vratio Stratisu Talasinosu i poku{ao da
ozbiljno razmislim o njemu, jer sve ono {to je do dana
dana{njeg nastalo behu samo nagove{taji, razbacani
0 1
znakovi jedne fiziognomije. Vidim liniju, po~etak, kraj,
ili bolje re~eno smer linije, sve ostalo zuji i ne govori.
Svakako, ako bi onaj ja koji misli ~uo ovog koji sada pi-
{e, rekao bi mu: „Prijatelju moj, ni{ta se unapred ne
javlja; vidi{ i napreduje{ u toku rada“. Znam to, ali sam
se zaustavio kao da se moj `ivot zavr{io.
Sve to {to mi pri~a{ pravi mi dru{tvo kada sam ra-
spolo`en da se igram. Pi{i mi o stvarima koje se ti~u
knji`evnika. Svi su oni lakrdija{i i krivotvoritelji. Izda-
li su neku monetu i razmenjuju je me|u sobom, znaju-
}i da je la`na. Pa nek im bude. Jedino lo{e: {to sam
veoma ~esto primoran da prekinem po jednu duhovnu
sponu. Kuda }e odvesti takvo ~injenje ni sam ne znam.
Me|utim, takve su prilike u na{em kraju.¹
ŠPetak u podne, 3. februar
Budim se u ~udnom raspolo`enju, koje kao da je
satkano od zaostalih tragova pobesnelog dodira. Nisam
dobro, ma uop{te nisam dobro. Kada nisam ni~im oku-
piran, osetljiv sam, ose}ajan i duhovno nemiran. Mi-
slim da sam stigao do tog stepena da sam izgubio sva-
ku objektivnu kontrolu nad samim sobom. Ceo sam u
ovoj drami koja se odigrava. ^itav moj `ivot, otkako je
postao svestan, stavio je sebi u zadatak da se protiv
mene bori. Dva su najlju}a predvodnika koji ga protiv
mene vode. Jedan je moja ljubav (nezavisno od kon-
kretnih osoba), a drugi: koliko vredim? {ta sam? Mu-
~im se i raspinjem, kroz glavu mi prolazi mno{tvo re-
{enja, najbr`e izvodljivih, uznemiravaju me svojom pri-
vla~no{}u i i{~ezavaju: od toga da promenim sve do to-
ga da uni{tim svoj `ivot na bilo koji na~in.
... Pro{lo je petnaest meseci i du{evni mir je po~eo
da se naru{ava zbog uslova mog ovda{njeg `ivota. @e-
lja da u budu}nosti stvorim neku konkretniju sre}u
ostajala je uporna; nisam mogao da je ostvarim. Duh
gradi {ta god po`eli. Bol tela je neizle~iv.
... Ali razmi{ljam i o ovome: ne mogu neprekidno da
zapo~injem ovu gimnastiku rastajanja.¹
Š[est po podne
Bio sam prinu|en da prekinem rad. Oti{ao sam u
dugu {etnju. Uzeo sam i karte za Pitoëffe6 koji dolaze
sredinom meseca.
Pi{e{ mi: „zavoli svoju osamljenost“. Sada ne mogu
ni{ta da zavolim jer sebe ne volim. Prvom zgodnom pri-
likom bih samog sebe pomo}u pismo-glava prokockao.¹
Š4. februar
.... Sve ove re~i koje ni`em ovde daleko stvaraju mi
utisak kako na kraju zavr{avaju poput buncanja zbog
povi{ene temperature. Ako se ova situacija nastavi,
mora}u da se potrudim i prona|em bilo kakav meha-
ni~ki na~in da je izbegnem. Dovoljno je.
... O{amu}en sam kao da sam ispraznio fla{u viski-
ja. Ne mogu da radim, ne mogu o svemu tome da pro-
govorim ni sa jednom osobom. Jedan prijatelj, neko
ljudsko lice rasteruje mnoge opsene. Sada nema na~i-
na da budu odagnane. Moj dlan, koji podupire ~elo, ne-
podno{ljiv je poput neprijateljskog.¹
ŠSreda ve~e, 8. februar
Prijateljice, u prole}e 1928. bio sam – ne suvi{e –
mlad. Volela me je jedna privla~na gospo|a. Ose}ao
0 1
sam zbog nje unutarnja uzbu|enja. U ono vreme bila je
~udesno nesta{na, kako se se}am, kao rasan arapski
konj; gubio sam je i iznenada ponovo nalazio po nekim
~udnim uglovima: ponekad na ulicama Atine, ponekad
po ku}ama, ponekad na koncertima. U tim trenucima
~inila mi se sasvim nova, kao prvi put plove}a jedra ne-
kog ~amca, potpuno bela. Ne{to veoma neposredno,
tesno povezano sa stvarno{}u, bez trunke be`ivotno-
sti. Na kraju krajeva, sve je to bez zna~aja. Jednog po-
podneva kada sam i{ao na koncert, zastadoh da razme-
nim dve-tri re~i sa nekim poznanikom na ulici Stadiu;
minut ili dva; upravo tada je pro{la. Okrenula je glavu,
pogledala me kao nepostoje}i predmet, ponovo je
okrenula glavu na drugu stranu i veoma brzo i{~ezla.
Jo{ od tada imam impresiju jedne violine ili neke crne
strele koja je uz zvi`duk fijuknula kraj mene. ^im se
zavr{io koncert, vratio sam se ku}i, uzeo papir i po~eo
da pi{em: „Opis koncerta“. Setio sam se svih ovih do-
ga|aja dok sam se pre pola sata vra}ao iz „Queen’s
Halla“. Slu{aju}i muziku, ispunio sam svoj program be-
le{kama; sutra }u poku{ati da ih rastuma~im.¹
... Igrom slu~aja sam se na{ao pred instrumentima,
telesno umoran, nestrpljiv i na izvestan na~in veoma
nervozan (problemi s posla). Muzika je po~ela nekim
Veberovim komadom, a zatim je gospo|a Elena Ger-
hardt, poput uspavanki i tu`balica, otpevala pesme
„Doktora“ [trausa. Bila je izuzetno bi}e. Velika crna
masa sa nekakvim ogromnim satenskim trouglom
pri~vr{}enim preko grudi; li~ila je na {krinju Ludviga
XV. Pomislila bi da je Hamletova majka, koja ga je za-
~ela u uzrastu od dvadeset godina, spremna da ga rodi
iz jednjaka, poput Gargantuove majke. Uspravi se onaj
potpuno crni i drevni venerin breg; maestro podi`e pa-
licu; orkestar otpo~inu; a zadivljeni slu{aoci odslu{a{e
jednu tu`nu, sasvim ne`nu, malenu uspavanku; gospo-
|e su gledale sa strane da se Hamlet nije rodio u ne-
kom uglu. Dakle, sada prelazim na zvani~ne izjave:
Tra`im od Nema~ke da na Faustovu Margaritu zabora-
vi bar pedeset godina. Ova izjava mi slu`i da bih pre{ao
na drugu temu. Slede}i na programu bio je [enberg –
li~no – koji je dirigovao Variations za orkestar ^ak se ni
on nije oslobodio Margarite. Mo`da se ovde varam, jer
govorim na osnovu prvog utiska. U svakom slu~aju, taj
prvi utisak je da sam se iznenada na{ao pred nekom
plo~om Delikatessena7. Jedna sentimentalnost koja se
lepi za srce kao {koljka. Materija satkana od zvukova
prvih violina, sa sordinama i piferima8, beskrajan u`i-
tak, bez sensualité, bez snage, tanan, velikodu{an. Da
li ti se ikad dogodilo da poljubi{ nevinu devojku u ~a-
robnoj no}i? (oprosti, zaboravio sam da pi{em `eni) –
kao neprekidno se}anje na taj ~in posle niza godina, ka-
da je ~ovek ve} video mnogo toga i polako se vra}a sa
gorkog putovanja koje se zove ljubav; kada je ve} spo-
znao da ljubav nije ni mese~ina ni uzvici – osim jedino
za ma~ore – nego ti{ina, ponekad suvi{e te{ka ti{ina, i
stena koju sunce pr`i ta~no u podne. Neka mu bude.
U vezi sa prethodno pomenutim: sensualité, a i ona
simboli~no (jer su je odavala njena usta), sedela je is-
pred, na mojim kolenima, kraj jedne u frak odevene
neodoljive mu{ke spodobe. Be{e neka vrsta mu{ice;
kovrd`ava kosa kao kapa od astragana, krvo`edni no-
kti; na neki na~in kao Saloma bez odsecanja glava,
kao Semiramida pretvorena u u{kopljenika, kao ne{to
azijatsko {to svom poreklu odaje po~ast od prastarih
vremena i na ogromnim prostranstvima. Bilo je za-
bavno slu{ati muziku i istovremeno je gledati. Kada
se pojavljivala Margarita, ili njeno vanbra~no dete,
ova je poprimala izraz lica kao u ~asu dokolice u hare-
mu. Kada su iznenada iskrsavali prodorni basovi, bu-
dila se iz svoje dosade, milovala gole mi{ice, kao da je
razmi{ljala: „mene ne}e{ prevariti, gospodine ki{la-
raga9, znam da je moj red“. Pored svega toga, vidi se
0 1
da ~ovek vlada svojom ve{tinom do savr{enstva; ne
poseduje Igorovu `ivahnost, nema ~ak ni Ravelovu od-
lu~nost. Preterano je u~tiv; lepo diriguje; ima izgled
ozbiljnog klovna kada po~inje i de~jeg entuzijazma dok
mu aplaudiraju.
Petak popodne, 10. februar
Zvani~ni doga|aji ove nedelje. Do{ao je, pod veoma
~udnim okolnostima, novi pretpostavljeni u Konzulat;
kako on ka`e, samo na tri meseca (ova privremenost
ne zna~i ni{ta; u slu`bi ne postoji pojam vremena). Ce-
le nedelje opet sam imao puno posla, da ne bismo slu-
~ajno zaboravili na{u ~uvenu snala`ljivost. Naravno, to
mi smeta, zato {to se ponovo vra}am u veoma te{ku si-
tuaciju {to se slu`be ti~e, zato {to se ponovo vra}am u
oskudno stanje {to se novca ti~e i zato {to moj posao
(bar) ne}e biti manji (novi kolega ne}e dolaziti u Kon-
zulat vi{e od jedan ili dva puta u petnaest dana). Jedino
{to za sada nisam obavezan da menjam stan. To su ve-
sti meseca.
13. februar
Zagrljaji ne~ujni, kao seme u zemlji.
Ta drhtavica, koja po~inje od jednog tela, polako
se talasa u krugovima {to se {ire i stavlja u pokret ~i-
tav svet. Moja sudbina, koju su odredili toliki utihnu-
li mrtvi i toliki `ivi, jedno je mlado `u}kasto lav~e ko-
je pokazuje svoje bele zube, a gde nogama stane
ostavlja krvav trag poput deteline.
Nedelja, 14. februar
Kao da sam bio paralizovan i da sam iznenada ose-
tio kako kora~am. Sme{no pore|enje. Ose}am kako
me svet izbacuje na povr{inu, kao {to voda izbacuje na
povr{inu neko telo, da nisam vi{e sluga, da ne pripa-
dam nikome. ^udne `elje da ne{to uni{tim, da sam se-
be ponizim. Krenuo sam jednim putem, u`asno napor-
nim: tra`io sam, tra`io – iznenada sam upao u ovu ma-
gi~nu {pilju. Sada mogu da se ubijem, ali od entuzijaz-
ma. ^ak ni to nije ta~no: ose}am se bogat, nesumnjivo.
„Pour arriver à posséder tout, on désire posséder
quelque chose en rien.“10
Kasnije:
Sasvim unutra, u dubini sam dvoje: jedan mladi},
stra{no pokretan, i jedan stari gimnasti~ar, vrlo mudar,
koji prvoga podu~ava svojim akrobacijama. Ponekad
stari u~itelj zatvori o~i i ostavi svog u~enika gore na
konopcima. Siguran je da }e se probuditi u pravi ~as ka-
ko bi ga spre~io da padne. ^im vidi da star~evi kapci
ote`avaju, mladi} se baca na najopasnije akrobacije, si-
guran da u~itelj ne}e otvoriti o~i pre nego {to opasnost
pro|e. Ko je u pravu?
20. februar
Sharp limitation11: moj soj.
21. februar
Ljubav u najve}oj svetlosti zemlje, bez senke ika-
kvog ukrasnog drveta. Nebo je svetlost, i zemlja je
0 1
svetlost, a horizont je slobodan – ni~eg vi{e nema. Te-
{ko je da ~ovek stigne do ovog stadijuma. To je delo
smernosti. Sada sam spoznao ono {to sam godinama
tra`io. Napor koji predstoji vredan je truda.
^etvrtak, 23. februar
Pono}. Rano popodne gusto je vejao sneg; ulice su
bile klizave. Papir je za mene sada kao staklo koje ko-
riste ribari da bi gledali u dubinu mora.
Kada po~inje da pada no}, napetost sti`e do vrhun-
ca, gde niko ne mo`e lako da `ivi ili uop{te ne mo`e da
`ivi. Ulazim u stanje neopisive i neprenosive magije.
No} je postala jedno od lica drame, potpuno `ivo i de-
spotsko poput Gorgone koja svojim mi{icama zaustav-
lja brodove uz pitanje: „Da li je `iv kralj Aleksandar?“
– ili uz bilo koje drugo. ^as borbe sa pitanjem na koje
je te{ko dati odgovor, bez artikulisane re~i, na kraju
jedne krivulje koja se uvr}e i postaje spirala. Tada ne
mogu ni{ta da osetim izme|u dve krajnosti: ljubavi i
smrti.
O svemu sam toliko mnogo razmi{ljao da sam sve
rastvorio: ideje, `elje, tela; sve je postalo jedna reka,
sok drve}a, ki{a – ne{to sudbinsko, povezano sa naj-
skrovitijim ljudskim bitisanjem, jer se javlja u jedin-
stvenim momentima bola, opasnosti, nezadr`ivog besa.
24. februar
Zima koja stremi ka prole}u – petak, pono}.
Zaspao sam u 10-11 (uve~e); slu{ao sam Bahovu
Drugu svitu i razmi{ljao o Stratisu Talasinosu. Taj }e
me slu~aj silno namu~iti. Se}am se zmija iz Ljubavnog
govora; ako pomno`i{ sa 1000, mo`da }e{ ne{to i da do-
ku~i{. Stratis Talasinos je jedna jedna~ina ili trougao,
slede}i:
Teotokopulos
Bah: Uvertira iz Jedna stena u
Druge svite i moru, negde u
Arija iz Tre}e Gr~koj
– zate`em ga, zate`em ga kao strune; ako ne progovo-
ri, pu}i }u ja.
Da bih ovo napisao, ostavio sam knjigu koju sam ~i-
tao na slede}oj re~enici: „The poet makes poetry, the
metaphysician makes metaphysics, the bee makes ho-
ney, the spider secrets filamen; you can hardly say that
any of these agents believes: he merely does“.12
Ne{to sli~no sam napisao u svojoj napu{tenoj poet-
skoj raspravi. Zamisli samo, da sam je objavio, ponovo
bi me nazvali plagijatorom. Kako su sme{ne stvari uti-
sci onako kako su ih shvatili u na{em kraju. Odlomak
koji sam ti prepisao je T. S. Eliotov. Volim ga sve vi{e i
vi{e. Jedino {to me odbija, i to veoma, jeste njegovo
hri{}anstvo, budu}i da je borbeni anglo-katolik. Pre
nekoliko dana kona~no je stigla preporu~ena po{iljka;
razmi{ljao sam dvadeset i ~etiri sata pre nego {to sam
telefonirao. Bila bi to prva mogu}nost ovde da se upoz-
nam sa ~ovekom koji mi mnogo zna~i. ^im su pro{la
dvadeset ~etiri sata, telefonirao sam, kao da be{e odre-
dio ~as X. – „Pesnik je u Americi; vrati}e se na leto.“13
Nije li ~udna ova zavera svih sila u Londonu protiv me-
ne? Po~eo sam da verujem kako se neka nevidljiva ru-
ka zabavlja da me umotava u mre`u za komarce. Ljudi
se povla~e kao da se pokoravaju nekoj tajnoj sili, poput
mora. Nepravedno je. Mo`da bi se sve zavr{ilo na
0 1
prvoj tipi~noj poseti: ipak, da je bilo na~ina da mu ka-
`em, da ~uje moje te{ko}e, mo`da bi mi pomogao.
Mo`da bismo postali i prijatelji. U svakom slu~aju, upo-
znao bih verovatno dvoje-troje ljudi koji bi trebalo da
mi budu interesantni. Too bad!14
Od pre tri-~etiri dana prvi nagove{taji prole}a.
Hladno}a (stra{na) no`em je prese~ena. Atmosfera
skoro mu~na, poput one iz moderne garsonjere. Prvog
dana su se sante leda na jezeru sudarale uz nekakvo
{krgutanje poput `ivotinjskog. Zatim su se otopile. Pat-
ke su veoma raspolo`ene {to su ponovo prona{e svoj
element; odlaze i dolaze uz neki prapo~etni vetar, kao
da be{e prvi dan stvaranja. Labudovi, kao da se ni{ta
nije dogodilo, dr`e se na odstojanju; sales pal-
mipèdes!15
ŠSubota, 25. februar
„...Vidi{, iza mene je otprilike petnaest godina; one
mi pru`aju podatke kako bih spoznao neko svoje ’ja’ ko-
je bi trebalo da imam. Mnogo toga bih ti rekao u vezi s
tim. Mo`da sve to ve} zna{. U svakom slu~aju, nije sad
vreme za to. Moja ljubav (zaboravila je na trenutak svoj
predmet) nije usamljena; ide zbratimljena sa jednom
obavezom. Obaveza na neki na~in logi~ki neodrediva, ali
koju precizno ose}am i koja je sve drugo samo ne erot-
ska. Da su mi govorili i da su me potpuno ubedili kako
ni{ta ne mogu da uradim, dobro znam da ne bih mogao
ama ba{ ni{ta da zavolim. Odrastao sam obasut ljubavlju.
To je moj zodijak. Dakle, veliki, osnovni i najdublji pro-
blem u meni je problem ljubavi. Moj odnos prema svetu
je odnos ljubavi, ili je bez ljubavi. Mo`da sam zbog toga
ve~ito ose}ao potrebu da kraj mene bude neka osoba ko-
ja mi je po pravilu nedostajala.“¹
Nedelja, 26. februar
Jedan je sat posle pono}i. Vratio sam se sa Pi-
toëffovih Joe et Compagnie. Popodne sam {etao delovi-
ma Regent’s Parka, tamo gde su pro{log decembra bi-
la, jednog jutra oko osam, siva jagnjad utonula u maglu,
pre`ivaju}i utvare. Zatim sam lutao nepoznatim ulica-
ma; nikog da mu pri~am o „sandwich-ljudima“.
2. mart
Prole}e. ^etvrtak ve~e posle jela. ŠTo je ~as kada i
najizolovaniji ~ovek `eli da razgovara. U pitanju je i go-
di{nje doba. Kada sam bio mlad – u poslednje vreme pri-
~am ti mnogo o svojoj mladosti, {to }e re}i kako sam bar
sazreo – zami{ljao sam, nemaju}i iskustva, odre|ene ~o-
vekove kulminacione trenutke; jedan od najtragi~nijih
koji je mu~io moju ma{tu (pogodi i za{to) be{e ~ovek po-
sle polne ljubavi. ^inio mi se kao neko ru{enje, povra-
tak u `ivot beski~menjaka, kao izvesno rastakanje. Ka-
snije sam saznao da neki ljudi posle polnog op{tenja ~i-
taju novine, a drugi spavaju. Uz sve to, moja se stara
agonija ve~ito vra}a, poput neke zaboravljene utvare,
budu}i da je veoma istinito kako, bilo {ta da radimo, mla-
dost upravlja nama: i na{im kasnijim `ivotnim dobom i
na{om staro{}u. Potom sam zami{ljao kako bi mi se svi-
delo da sam imao neku `enu koja bi mi se smesta poda-
vala, a koja bi bila prili~no izuzetna tako da bi mogla da
razgovara nakon zagrljaja i zaustavljanja tela.¹
U utorak sam ~uo Kvartet Lener16 jedan od posled-
njih Betovenovih kvarteta, ~aroban, dubok, jednostavan
i precizan, i jedan izuzetan Sekstet za dve horne i kvartet.
Ta dva duva~ka instrumenta odigrala su ~udnu ulogu u
0 1
mom `ivotu te ve~eri; bili su poput mene i nekog volje-
nog prijatelja, ni najmanje bellâtres17 niti u svom razgo-
voru, niti u svom pona{anju. Bilo je dovoljno da ka`u na
pravi na~in ono {to su im dozvoljavala njihova sredstva.
Kora~ali su po nekom ~udno ucvetalom polju, koje su im
pripremali guda~ki instrumenti, gubili su se ponekad u
niskom rastinju, zatim se pojavljivali u svetlosti i opet
sve iz po~etka. Na momente behu „dramati~na“ ova dva
daha koja su poku{ala da se slo`e, a potom nastavljala da
`ive jedan pored drugog; bili su poput prijatelja koje smo
izgubili.
Ju~e sam i{ao u „Old Vic“18. Peggy je igrala zaljub-
ljenu kraljicu [kotske, Mariju Stjuart. Bila je strasna,
uzvi{ena i potpuno prezirala mu{karce koje je volela. U
momentima bezna|a ostavljala je ne{to poput nadgrob-
nih plo~a: „he is nothing to me“.19 Zatim su igrali [o-
ovog ^udesnog Ba{vila. Tvoj prijatelj, tvoj idol, onaj
promukli, bio je veoma aktivan (zna{ li delo?). Igrao je
zaljubljenog boksera, a po{to je vanbra~no dete jedne
glumice, govori [ekspirovim jezikom. Njegovi mi{i}i
osvojili su srca svih sino} raspomamljenih `ena.
ŠJutros sam se probudio veoma dobro raspolo`en
pa sam, dok sam se brijao, sastavio jednu svadbenu ko-
ra~nicu za ven~anja Alkisa Trilosa. Nije za kazivanje
pristojnim gospo|ama. Celog dana sam bio okupiran
nesnosnim, dosadnim poslom, pome{anim sa komi~-
nim scenama – do {est sati. Kada sam u {est iza{ao, pa-
dala je ki{a. Me|utim, morao sam da iza|em da bih
predahnuo; oti{ao sam do reke, ali sam osetio te`ak te-
lesni umor, tako da sam uzeo taksi i vratio se.¹
Petak, 3. mart
Mladi} je pao sa konopca. Starac se, prestravljen,
probudio i povikao: „Ru`an san!“
Subota, 5 po podne, 4. mart
Moja je snaga uglavnom u tome {to imam strplje-
nja; jedna vrlina, mo`da jedina, koja me je izve`bala i
koju sam uve`bao. Strpljenje je ne{to {to poznajem do
sr`i; moj saputnik. @ivot moj do sada be{e strpljenje –
skoro ni{ta drugo. Jutros sam ~itao papire nekog more-
plovca koji je slu~ajno poginuo pro{le subote. Gledao
sam njegove isprave – Conduite: exemplaire. Cause de
décharge: fin du voyage.20 Tako sam razmi{ljao i o se-
bi (sa svojom te`njom da uop{tavam i najbezna~ajnije
stvari): i na kraju mog putovanja negde }e postojati do-
kumenta, conduite exemplaire. Drugo je pitanje da li
}e se na}i neki znati`eljni vicekonzul da ih pro~ita.
Ne verujem u mo} novca. Naprotiv, verujem kako
novac uni{tava mnoge sposobnosti i vrednosti. Da su
mi rekli kako sam dobio milione, ne znam da li bih se
radovao ili bih `alio. Moj tajni put, tako kako ga je shva-
tam, nije put ka bogatstvu; suprotan je.
Nedelja, 5. mart
Savet za osamljene ljude: Ako `eli{ da iza|e{ iz
svoje usamljenosti, treba da krene{ ka mestu svoje
usamljenosti, a ne gu`ve ili dru`enja.
Subota ve~e, 11. mart
... Danas popodne be{e predivno, sunce i prole}e
unaokolo, sve nasmejano. Nisam oti{ao u {etnju van gra-
da, niti u neki park, i{ao sam u „Old Vic“ da gledam Ro-
mea i Juliju, delo puno sadizma jer se, sem mnogih i ra-
0 1
zli~itih smrti Montegija i Kapuleta, smrt glavne junaki-
nje de{ava dva puta. Naravou~enije: ne zavr{ava se sve
u mra~nim posmrtnim povorkama. Drama mo`e da ima
i produ`etak. Usred tolike krvi i rastrganih ljubavi se-
}ao sam se jedne gran~ice, koju sam video pre dva-tri
dana kako po~inje da pupi; be{e to jedna visoka linija
nad oni`im grmom, a pupolj~i}i koji su je ukra{avali kao
nekakva pratnja sa~injena od belih mrava. Bilo je kasno
uve~e, ali jo{ uvek vidno – malobrojni prolaznici na pu-
teljcima oko jezera, ve}inom u parovima; voda je imala
odblesak starog ogledala, a iz daljine su dopirali zvuci
automobila. Š^itav moj `ivot bio je na izvolte. Pitao sam
se koliko je ljudi oko mene koji bi kao ja bili spremni da
sve ostave na prvi znak. A zatim jedna prizemna pomi-
sao kako je ovo raspolo`enje bilo neka trenutna samo-
obmana. Dokle ~ovek mo`e da se obmanjuje? Koji je
znak da sami sebe ne zavaravamo?¹
Cela ova nedelja protekla je u znaku zna~ajnih svet-
skih, a zajedno s njima i nacionalnih zbivanja. U Nema~-
koj nacisti, u Americi banke. [ta nas jo{ ~eka, sam Bog
zna. U jednom takvom svetu mo`e da iznikne samo fana-
tizam, a kada se on pojavi, po`ar nije daleko – fuoco che
gli affina21 (ne znam da li je moja italijanska ortografija
ta~na). No i na{a su doga|anja bila uznemiravaju}a, bar u
po~etku. Ba{ u ponedeljak uve~e, kada se pronela vest o
pobuni22, pozvao sam u posetu jedan par Atinjana. Mani-
ja~ki smo se dr`ali politi~kih tema do dva ujutru. [ta }e
sad biti sa mojom jadnom malenko{}u, ne znam. Atina?
Damask? Niniva? Atlantida? Sirene? Kiklopi? Lotofazi?
Svet je beskrajan, te pomislih kako zbog posla imam da
istro{im |onove svojih cipela po telu nesre}nog sveta.
Ponedeljak ve~e, 13. mart
... Hall BBC-ja: jedna vrlo simpati~na moderna sa-
la, ne{to poput studija Champs Élysées. Neki nevero-
vatan svet za svaki drugi skup u Londonu: stari kosti-
mi Ballets Russes, tamnoplave ko{ulje, crvene krava-
te, lo{e po~upane obrve, glasovi mu{karaca kao `enski
i obrnuto – i Igor. Jedno izuzetno muzi~ko ve~e za me-
ne. Ne vredi ni da poku{avam da ti to opi{em sa svojim
jadnim muzi~kim znanjem. Svirao je ~udesno, a i violi-
nista je prvoklasan. Ditiramb (izveo je dva puta ceo
Duo Concertante) be{e ne{to ogoljeno i indiferentno
(za njegovu ose}ajnost), neposredno – kao da je violina
sama za sebe napisala muziku, a ne neki ~ovek. Kakvu
`ivotnost u sebi ima taj bledoliki Azijat. Ah! Kao i uvek
kad se na|em pred ne~im {to prihvatam bez rezerve,
na kraju sam bio slomljen, pun nezadovoljstva i tuge,
mali kao neka izlomljena igra~ka.
Ju~e sam i{ao u Kew23; prole}e be{e pravo ~udo,
ono {to ovde nazivaju „crocus time“24. Ispod ogro-
mnog golog drve}a `uto-ljubi~asto cve}e, nisko kao vo-
{tanice na disku. Drve}e je po~injalo da pupi. Video
sam i jedno rascvetalo drvo badema. Napravio sam ve-
liku {etnju, i vratio se umoran od prole}a, uglavnom, a
osim toga i od izmaglice. Poku{ao sam da u|em i u ku-
}icu pafiopedila. Bilo je mnogo sveta pa mi je zadah, za-
jedno sa te{kom atmosferom staklenika, izazvao ne-
svesticu.
Petak ve~e, 17. mart
Ovog momenta mi navire se}anje, mo`da staro 25
godina, na jedan stih koji mi je pevala neka slu`avka
kad sam bio dete:
A vrata strpljenja sama se od sebe otvori{e.
Kako je lepo re~eno i kako ~udno da se ovog petna-
esterca setim posle toliko godina.
0 1
Cele nedelje pada neka sitna, rasta~u}a ki{a. Voda
i vlaga. Ljudi postaju melanholi~ni i podlo`ni glavobo-
lji. Ja vi{e nisam ~ovek njihove dokolice te ostajem
ravnodu{an. Svakako, bilo bi lepo kad bih mogao da
imam jedan bor i kvadratni metar sunca u avgustu na
Mediteranu, ali zar ne bi bilo lepo kad bih mogao da
imam i tolike druge „igra~ke“ koje tako|e `elim? Zna{
{ta ka`e Stratis Talasinos: „Nepravda nije {to je `ivot
takav kakav jeste, ve} zato {to treba da bude takav.“
Naravno, on je jedan glupavi praznoslovac, a ja talog
bur`oazije...
Ponovo sam pro~itao poslednji @idov Journal25,
onaj koji je, da tako ka`em, obelodanio njegov komuni-
zam. Razo~aravaju}e je kako funkcioni{e intelektualna
fabrika u Gr~koj. S jedne strane moda, kao modni `ur-
nali: Ah, taj i taj zadr`ao je ovaj stav, izrekao je tu i tu
teoriju, njegov sam pristalica – sve prethodno je prazan
papir. S druge strane, ako neko poku{a da u svom du-
hovnom razvoju potra`i u~itelje i sledi ih kao u~itelje (a
razlika je kolosalna), grde ga kao najprevrtljivijeg krad-
ljivca.
Me|utim, ljudi se ne procenjuju prema vo|i koga
slede (politi~ki obi~aji i u duhovnom `ivotu), ve} u
skladu sa vrednostima koje sami imaju. A upravo tu na-
zadujemo. Ne znamo da prosu|ujemo ljude bez po{ta-
palica, to jest misli mudrih ljudi zapadne i srednje
Evrope. Mo`da ovo zna~i da jo{ nismo po~eli da biva-
mo ljudi. De{ava se da dva gospodina iska`u potpuno
istu re~enicu: zbir uglova trougla jednak je 180°; da li
to zna~i kako imaju iste zasluge? Mo`da je jedan onaj
koji je prvi otkrio istinu; drugi onaj koji ju je saznao u
osnovnoj {koli, a tre}i onaj koji je ulo`io mnogo truda
da bi je ponovo prona{ao, za samog sebe. U Gr~koj ka-
`u: „Ah, veliki egoista @id postao je komunista; shod-
no tome i mi...“ itd. Najpre, @id nije postao komunista.
Ako ovaj ~in ne{to zna~i, bitno je da uzmemo u obzir
celokupnog @ida, avec son éducation puritaine A. Wal-
tera.26 A tada mo`emo da izvu~emo zaklju~ke koje uop-
{te nismo o~ekivali. ^itav @idov slu~aj je, od po~etka,
borba s Bogom (pitanje gre{nosti, pitanje morala). Ako
idemo dalje, svi njegovi prijatelji po~eli su da ga napu-
{taju i postaju katolici (Oedipe); na kraju je rekao: „A,
zna~i tako; u{i ste mi probili sa razli~itim conversi-
ons27; e, pa, i ja }u jedanput da vam poka`em conversi-
ons“ – i oti{ao je ulevo. Pi{em ti ukratko, zbrda-zdola.
A i sam @id, u svom Journalu ka`e: „Ce qu’ils doivent
vouloir, on l’a choisi pour eux“.28 To je jedina re~enica
koja u potpunosti odgovara njegovim novope~enim pri-
stalicama.
Nedelja, 2. april
Ponekad, kad mi pri~a{ o umetnosti, ne znam za{to
me podse}a{ na epohu Corydona29 usred izmaglice ulice
Patision. Ne ka`em, ima{ instinkte, ali si puna i pretera-
nih privr`enosti, a u umetnosti nema ve}e opasnosti ne-
go {to je privr`enost. Zna{ li {ta je jednom Max Jacob30
savetovao nekom mladi}u: „^uvaj se onih svojih dela ko-
ja ti se svi|aju. Ta su najopasnija. Jer ako ti se svi|aju,
mo`e se re}i da li~e na dela nekog drugog koga voli{. Za
tvoja dela koja ti se ne svi|aju postoji nada da su tvoja.“
Poku{avam, kako mogu, da prenesem staro se}anje.
Mo`da je to iluzorno. Ali pazi, ne prepu{taj se svojim
simpatijama. Zna{ li za{to sam slab prema ^atrnji? Zato
{to, ~im sam je zavr{io, nisam mogao da je podnesem.
Umetnost je duga, a godine prolaze,
iako na{a hrabra srca jo{ uvek
poput prigu{enih bubnjeva lupaju
posmrtne mar{eve ka grobu.
0 1
To je kod Longfellowa31 nekako ovako:
Art is long and time is fleeting
and our hearts though stead and brave
still like muffled drums are beating
funeral marches to the grave.32
A Bodler (najanaliziraniji pisac u Gr~koj) ka`e u
jednoj svojoj pesmi:
Notre cœur comme un tambour voilé
va battant des marches funèbres.
L’art est long et le temps est court.33
Predajem ti ove tekstove da bi prou~ila {ta zna~e
uticaj, opona{anje i sav falsifikovani novac koji kru`i iz-
me|u Omonije i Sintagme. Sada, dok ~itam Eliota, po-
mislim ponekad {ta bih mogao da ka`em da sam ga
upoznao pre nego {to sam napisao Prekretnicu, a da su
mi govorili kako sam ga pokrao. Ni{ta. A ako sada na-
pi{em, zna{ {ta }e re}i? Oti{ao je u Englesku, ostavio
je Valerija i dohvatio se Eliota. Tako se pi{e istorija `i-
vota. Iz Atine tu i tamo dobijam i ~itam razli~ite ~aso-
pise i knji`evne radove svojih prijatelja ili onih koji to
nisu. ^im pomislim kako neko mora da zapo~ne razgo-
vor sa svim tim ljudima, spopada me u`as. De{avalo mi
se, sa ljudima koje sam slu~ajno sreo, da ne mogu da
shvatim za{to uva`avaju, za{to obo`avaju ono {to je, po
mom mi{ljenju, najbezna~ajnije. Ti }e{ mi re}i: mo`da
isto misle o tebi. Mogu}e je. Nevolja je {to u tome ne-
ma sudije. A i ako postoji, sti`e uvek posle smrti.
ŠVra}am se na tvoj oratorijum. Ka`e{ ili pi{e{:
Hajdn hiper-modernisé. Da li si o tome razmi{ljala? [ta
drugo mo`e da bude Hajdn nego Hajdn? I {ta zna~i epi-
tet hiper-moderne ili samo moderne? Nemoj vi{e da
veruje{ u te mitove. G. Kleon Parashos je isto toliko
moderan (~ak i vi{e) kao i Igor; nema druge razlike do
razlike u vrednosti. S druge ta~ke gledi{ta, Rasin je da-
leko moderniji od pisca Hrapa i Dina! Svi su ljudi svo-
ga vremena. Ko su ti koji predstavljaju svoje vreme, to
je druga pri~a. Ko su oni koji vrede nema nikakve ve-
za sa „modernom“ umetno{}u kakvu smo upoznali od-
mah posle rata. Misli{ li da tvoj prijatelj Romas pripa-
da kategoriji moderne ili nemoderne? Jednostavno,
pripada kategoriji ljudi koji se bave stvarima koje ne ra-
zumeju. Iako malo znam, u duhovnoj muzici postoje
dva zna~ajna dela na{eg vremena, dva oslonca: Hone-
gerov Kralj David i Simfonija Psalama – odatle pa na-
dalje put je otvoren. Ali, muzi~ar koji }e raditi ne{to
sli~no, hteo on to ili ne, ne mo`e da ih ne uzme u ob-
zir. Bah je u~itelj druge vrste, toliko je univerzalan, to-
liko uzvi{en da ponekad mislim kako s obzirom na
op{tu atmosferu u umetnosti, mo`e vi{e da podu~i me-
ne kako da napi{em Stratisa Talasinosa nego mog pri-
jatelja kako da napi{e oratorijum. Za jednog muzi~ara,
pretpostavljam, bi}e daleko opasniji, ili je potrebno da
muzi~ar bude vrlo sna`ne konstitucije da bi ga podneo.
Ju~e su izveli integralno Bahovu Pasiju po Mateji u
Q. H.34 Ceo dan sam bio gost u jednoj ku}i izvan grada.
pa je bilo nemogu}e da idem na koncert. ^uo sam Ger-
{vinovu Rapsodiju; na`alost, sada se vi{e ne se}am {ta
sam hteo da ti napi{em. Velika muzika sigurno nije.
Sadr`i uvek ne{to epizodno, nepotpuno, da tako ka-
`em, a na kraju krajeva, Igor je sve to ve} iskoristio sa
velikom ve{tinom, sigurno ne tako celovito (ali je utro
put). Na bilo koji na~in svako u`iva gledaju}i nekog ko
poseduje toliku sve`inu, pa neka je ponekad i jedno-
stavna. Ipak, mo`da smo mi razli~ite rase. Veliki kriti-
~ar „d’avant-garde“ sedeo je pored mene te ve~eri; bio
je to jedan plavokosi mladi}, atletski gra|en, skoro da
pomisli{ kako je iz Rugbyja35 iza{ao. Svirali su Berli-
ozovu Fantasti~nu simfoniju. Gotovo da se otrovao. U
0 1
pauzi mi ka`e: „Da li }e jo{ dugo trajati ovo zlo? Ja sam
do{ao zbog Ger{vina.“ Rekao sam mu kako }e potraja-
ti. Tokom druge pauze mi se obra}a: „[ta mislite, ka-
kva }e biti Rapsodija?“ Rekao sam mu kako mislim da
je uspe{na isto koliko Rapsodija u plavom. Odu{evio
se. Kada se zavr{ila Rapsodija, samo {to nije pao s bal-
kona... Sigurno }e kod nekih takvih tipova tvoj muzi~ar
podsticati veoma `iva ose}anja. Nije malo.
Stratis Talasinos `eli ove godine da ode i ~uje
Ring36. Boga u pomo} prizovi da ne bi umro.¹
^etvrtak, 6. april
Dragi moj prijatelju,
Tvoje pismo me je ovde zateklo pre dve ili ~etiri
nedelje. Ne znam ta~no. Izgubio sam svaki dodir sa
vremenom, svaku vezu. Kako da ti objasnim? Dok se-
dim i pi{em ti, ovog trenutka u mojoj kancelariji, imam
utisak kako se vreme nalazi u susednoj sobi i zabavlja
se svojim vlastitim poslovima; jedan jedini put sam si-
guran da se ne nalazi ovde. Ako krenem u susednu so-
bu, znam da }e i odande oti}i, trenutak pre nego {to
otvorim vrata, a zatim u narednu odaju, i tako redom
dalje. Zbog toga jo{ uvek imam utisak da `ivim u ne-
kom ogromnom hotelu sa stotinama soba; ~ini mi se
kako je moj posao da otvaram vrata, a posao vremena
da otvara naspramna vrata jedan trenutak pre mene –
posao moga vremena.
Se}am se jednog od svojih davnih putovanja; i{li
smo na Kubu. Na putu se pokvario motor, pa smo tri-
-~etiri milje, ni sam ne znam ta~no koliko, polako plo-
vili; kao da se more bilo zgusnulo; be{e nemogu}e da
se i{~upamo. Bilo je to ono putovanje na koje je zame-
nik drugog kapetana (seti}e{ ga se: Kucoheris), upra-
vo o`enjen, poveo svoju `enu. Jedna ostrvljanka sa
svetlim o~ima i upadljivim haljinama. Sedela je po ~itav
dan kod jarbola i ~itala nema~ke knjige; po pokretima
njenih ruku videlo se da je `elela da se izoluje od nas.
Nasuprot tome, od sredine putovanja pa nadalje, posa-
da nije mogla da je odagna iz misli tokom dana, a iz sno-
va u toku no}i. Bila je komad kopna za kojim smo ~e-
znuli; jedno bo`anstvo opru`eno tamo gore, u naslonja-
~i, da bi nas mu~ilo i podse}alo na sve ono {to nam je
nedostajalo: ~ist krevet, toplo jelo, sve`inom ispunjeni
bordel, ili ono neizrecivo ose}anje koje ima{ kad prvi
put stupi{ nogom na kopno. Bilo je ~udno posmatrati
kako se priroda svakog pojedinca bori s tim jednostav-
nim bi}em koje su okolnosti uzdigle tako visoko. De{a-
valo se da ~ujemo one vatrenije kako se sva|aju uz
gnusna vre|anja, kojima je njeno ime davalo najve}u
te`inu; vezistu koji sastavlja stihove i opisuje je kao
pojavu me|u zvezdama; mornare u potpunoj besparici
kojima be{e ulog u kockanju, kao da je njihovo stvarno
vlasni{tvo. Ja sam, kao i mnogo puta ranije, gubio vre-
me na ne{to drugo. Pre nego {to sam krenuo na puto-
vanje, izgubio sam sav beli ve{, pa sam kupio novi. No-
sio sam taj novi ve{ onako kako sam ga uzeo iz prodav-
nice, kao od gipsa napravljen; to mi je smetalo. Bio
sam o~ajan, nezadovoljan sobom, ne znam vi{e zbog
~ega – pro{le su tolike godine. Ona me `ena nije uzne-
miravala ni{ta vi{e od moje nove ko{ulje koja mi je ra-
njavala vrat. Bila je strankinja, kao i svi ostali, kao i
brod. Samo sam jedanput, dok sam kora~ao palubom,
prona{ao njenu zaboravljenu knjigu. Uzeo sam je. Ne
znam nema~ki, ali se se}am slike na koricama: u jed-
nom uglu, gore, sunce; ispod sunca neki ~ovek koji sto-
ji; ispred ~oveka, sasvim crna, njegova senka; i jedna
druga osoba koja je kle~e}i savijala u rolnu njegovu
senku kao tepih. Prona{ao sam je malo dalje i dao joj
knjigu. Najpre se ugrizla za usne, a potom nasme{ila;
0 1
pogledala me je svojim svetlim, glupavim o~ima i re-
kla: „Da li znate kako se zove ova knjiga? ^ovek koji je
izgubio svoju senku.“ Rekoh tek da bih ne{to rekao:
„Kriminalisti~ki roman?“ – „Ne, dosadna knjiga, ali mi
ju je poslala moja kuma.“ Nasmejao sam se glupavo i
oti{ao.
Pri~am ti celu ovu pri~u, prvo zato {to u poslednje
vreme imam nezadr`ivu sklonost ka se}anju; drugo,
zato {to sam se te slike setio po~inju}i ovo pismo. Ka-
kvo bi ~udovi{te bio ~ovek koji je izgubio senku – da li
to shvata{? Da bije sunce u 4 po podne, da ide napred
ka istoku, a pred njim isto sunce kao ono koje mu pr`i
le|a. Ostavljam eti~ki deo koji bi bio najgori: svaka nje-
gova misao, svaki njegov ose}aj, sa svih strana osvet-
ljen istim intenzitetom, istom toplotom. Kako da krene
napred takav ~ovek? Kako da uradi ne{to? Bilo {ta?
Ne{to sli~no, ali jo{ tragi~nije, mislim o ~oveku ko-
ji je izgubio svoje vreme. Ni{ta ne ide napred, ni{ta ne
uzmi~e: vreme ljubavi, vreme razmi{ljanja, vreme rada
ne postoji; ne postoji vreme, ne postoji ni{ta, ~ak ni
vreme nesre}e. Sve je zajedno u isto vreme, ispretura-
no i smrznuto. Nema sna, niti jave, niti umora, postoji
sve zajedno; nikakva sukcesija, nikakvo i{~ekivanje, ni-
kakva propast – sve je zajedno. A najgore: ovo zaustav-
ljanje nije smrt. [ta zna~i smrt? – Zna~i nepostojanje,
dok ova neljudska situacija postoji i caruje.
Kad bi mogao da me vidi{, prijatelju moj, kako `i-
vim, kako govorim, kako se kre}em, kako zapovedam,
ili kako izvr{avam nare|enja, mislio bi, s punim pra-
vom, da sam lud {to ti ovako pi{em. I sam sam to po-
mislio: kako je mogu}e, rekao sam, da imam to ose}a-
nje koje je nemogu}e prevazi}i, a da nisam umro ili bar
ne{to ispoljio? No, ipak, tako je. Svi smo mi odenuti u
na{e stare navike; pomo}u njih se predstavaljamo u
odre|enom obliku; po njima nas prepoznaje svet, i na-
{i prijatelji, i na{e `ene. Ali {ta se de{ava u dubini na-
{e du{e, koji ljudi `ive, {ta trpe, ko ih mu~i, ko ih po-
znaje? Ka`i mi, ko? – Niko, ~ak ni mi sami.
Idem da se pro{etam pored reke. Prole}e je ove go-
dine do{lo prerano, ali je danas vreme tmurno.
Ostavljam te; ponovo bih otpo~eo razgovor o vre-
menu.
Pozdrav,
Stratis Talasinos
Subota, 15. april
Ju~e sam ~uo Hendlovog Mesiju. Ponovo sam ~i-
tao T. S. Eliota i razmi{ljao o njemu. Trebalo bi da o
njemu zapo~nem jednu studiju. Doticao bih se pitanja
koja me interesuju, a ako ne znam onoliko koliko bi
trebalo engleski jezik i englesku filologiju, to nepo-
voljnije po mene. Znam stvari koje neko drugi u Gr~-
koj ne zna, a i ovaj me ~udak interesuje. Pro{le godi-
ne sam govorio da je to prvi pesnik koji je uticao na
mene. Kako druga~ije da objasnim ovu podudarnost
naklonosti i istra`ivanja. Istina je da smo obojica ima-
li iste u~itelje u jednoj va`noj epohi: Laforgue, Cor-
bière37, itd. – Ne mo`e se ni zamisliti kakva pogre{na
tuma~enja gr~kih kriti~ara priprema ova moja posled-
nja filolo{ka veza. Me|utim, to me uop{te ne intere-
suje. Ponekad ose}am radost u pronala`enju zna~aj-
nih i odabranih ljudi koji bi odobrili put koji sledim, a
koji moje gre{ke podvla~e. Sino} sam bacio na papir
oko tridesetak stihova prevedenih iz poeme Waste
Land38. Tour de force39 je da ovu bilo ko prevede; no,
poku{a}u.
0 1
Nedelja, 16. april
... Jedno popodne Hiperion, ~itaju}i neku Palama-
sovu pesmu, proguta muvu. Ko je kriv, Hiperion ili Pa-
lamas?
ŠPreksino} je do{ao da me vidi, nakon mnogo me-
seci, Matiòs Paskalis. ^itao sam Danteovo ^istili{te.
Ali to je druga pri~a. Matiòs Paskalis je u{ao zadihan u
moju kancelariju. Otkako sam ga poslednji put video,
prili~no se ugojio. Pitao sam ga {ta se de{avalo sve ovo
vreme. Njegova pri~a je bila dosta ~udna. Ispri~ao mi ju
je neuobi~ajenim izrazima, igraju}i se bilo ~im {to je
stizalo do njegovih ruku, izgubljen i nervozan – i jedno
i drugo u isto vreme. Ukratko, bio je zaljubljen, a to
njegovo ose}anje, pri~ao je, omogu}ilo mu je da shvati
kako ni~emu ne pripada. Rekao sam mu: „Radujem se,
onda si slobodan.“ Pogledao me je, otvorio vrata i oti-
{ao; delovao je kao da sam ga uvredio.¹
U parku, beskrajna engleska zelena trava, horizont
nizak i uzan. Boje akvarela. Imam utisak kako iza akva-
rela postoji zaliha sre}e, zaklju~ana i ~uvana od dece
kakva smo svi mi koji `ivimo. Ispred mene tri osobe,
jedna ~etrdesetogodi{nja `ena obu~ena u crno, mr{ava,
ru`na, sa izba~enim zubima i izra`enim borama na licu.
Mlad mu{karac, verovatno njen brat, u prazni~nom
odelu, sitan ~inovnik mo`da, i jedno malo dete u mor-
narskom odelu. Imaju malu loptu i igraju se njom neve-
{to, zabavljaju}i se onoliko koliko mogu. @ena sa jedva
vidljivim, zgr~enim osmehom i odse~nim pokretima.
Mu{karac daleko pokretljiviji, ali ~udan, kao sluga ne-
kog drugog ~oveka koji u njemu samom osmi{ljava ide-
je. Detence sa mnogo vi{e iskrenosti. Igraju se loptom
ne ve}om od teniske. Igra pasa. Razmi{ljao sam o nji-
hovom sporom povratku ku}i, o njihovom oskudnom,
hladnom, nedeljnom jelu. O pozdravu pred spavanje i
otpo~injanju nove sedmice. O njihovoj bolesti. O bole-
sti tolikih ljudi poput njih i drugih jo{ gorih, koja je bo-
lest sveta. I razmi{ljao sam jo{ da nismo svi mi ostali ti
koji su prvi oboleli, koji su opasni, da nismo mi ove za-
razili. To me u`asava.
ŠKorídon je za posmatranje jedan od najzna~ajnijih
ljudi na{eg vremena, pod uslovom da si ga li~no upo-
znao i pratio godinama. Ako `eli{ da izvu~e{ zaklju~ke
iz prvog susreta s njim, uvek se prevari{. ^itam ~aso-
pis u kojem je on svemogu}i Kalif. Dakle, na najtamni-
joj stranici ~asopisa, {to je mogu}e sitnijim slovima, uz
najbezna~ajniji naslov, zapo~inje: u tim i tim {vajcar-
skim novinama ~itam slede}i ~lanak. Sledi na tri stra-
nice analiza ~lanka, koji prili~no sna`no napada kapita-
lizam, a, ipak, ima slede}e zna~ajne odlomke: a) „jedan
dru{tveni poredak, bilo koji da je, ne mo`e da promeni
karakteristike neke rase i bilo bi nezamislivo da fran-
cuski ose}aj individualne nezavisnosti ikad mo`e toleri-
sati oblik dru{tvenog `ivota koji je usvojila Rusija“. b)
„Nejednakost ljudi svakako je prirodna i sudbinska.
Ali, nejednakost koja postoji danas krivotvorena je i
nije u skladu sa prirodom. Individualizam gra|ana i ne-
jednakost u kapitalisti~kom sistemu proisti~u iz pogre-
{nog tuma~enja ljudskih vrednosti. Da bismo mogli po-
novo da uspostavimo pravednu nejednakost, zasnova-
nu na ljudskoj prirodi, treba da pro|emo kroz jedan sta-
dijum jednakosti. Svako bi}e koje se ra|a treba da pro-
|e kroz jednake uslove `ivota, istovetne, identi~ne. Na
taj na~in bi}e mogu}e da se izgradi svaka individual-
nost u skladu sa pravom fizikom usmerenja...“
Posle analize zavr{ava sa dva reda u kojima otprili-
ke ka`e slede}e: „Napomena urednika ~asopisa prepu-
{ta piscu svaku odgovornost za njegov ~lanak. Ovu od-
govornost preuzimam zajedno s njim.”
Poslednja frazica koju sam podvukao je celokupna
„manifestacija“ ovog vekovnog Titira. Litota40.¹
0 1
Ponedeljak, 17. april
U subotu sam ~uo Hänsel und Gretel41. Ostao sam
ravnodu{an. Mo`da je delimi~no kriva i sama distanca
u odnosu na operu. Ili moja `alost, jer je tema zaslu`i-
vala bolju sudbinu. To je pri~a za decu, jedna bajka.
Brati} i sestrica odlaze u {umu, izgube se, pronalaze
ve{ticu koja ho}e da ih pojede, a na kraju bacaju ve{ti-
cu u pe} {to je na njih ~ekala, te tako osloba|aju i dru-
gu decu. Igrom slu~aja nedavno sam u bisokopu video
neku „Silly Symphony“42 sa istom temom i prizorima.
Ako se uporede, za mene je S. S. bila bolja. (Jednom }e-
mo se suo~iti sa uticajima svih tih skoro anonimnih de-
la na najozbiljnije poduhvate.) Jo{ uvek mi nije jasno
za{to sam pomislio na Children’s Corner43 pa sam po-
vukao nekoliko linija desno i levo dok sam poku{ao da
zamislim kako bi delovala na decu opera Pélléas et Méli-
sande Claude-Achillea. Toliko od mene.
Nisam otkrio ni{ta vredno u muzici, mada je kom-
pozitor mogao da iskoristi hiljadu savremenih dela da
je imao malo vi{e ose}ajnosti.
Nije mi jasno za{to sam u toku Rigoleta postajao
ljut na mestima gde su se pojavljivale velike li~nosti
(otac i majka). Sem toga, smatram da se ne mo`e jed-
na no}, ili jedno burno psiholo{ko stanje u na{em slu-
~aju, opisati na isti na~in na koji su ove istovetne emo-
cije opisane u otrcanim operama. Na kraju krajeva,
svako se pita {ta je potrebno ovoj deci.
[to se ostalog ti~e, te{ka muzika, uredna i zaokup-
ljena sitnicama. Da zna{, utiske direktno u pero pi{em.
Idem danas u „Sadler’s“44 da ~ujem Snow Maiden45
Rimskog-Korsakova.
Ostao sam ~itava tri dana sam sa praznicima. Nije
mi bilo dosadno, mada sam vrlo malo izlazio napolje.
Behu me spopala stvarala~ka previranja. Mo`da su
varljiva. U svakom slu~aju vetar se okrenuo od arze ka
tezi. Kako je ~udan moj ritam. Bacio sam na papir ne-
koliko bele`aka za jedan sastav. Ako od toga i{ta nasta-
ne, vi{e ne}e postojati nijedan prijatelj koji me ne}e
smatrati „izdajicom“. Utoliko gore. U Gr~koj niko ne
pi{e uz bilo ~iju pomo}. Svi gledaju kako da ga osujete.
Stvara se sa najve}om u~eno{}u sistem evnuhizma.
Dakle, hteo – ne hteo, ne nalazim nikakav drugi krite-
rijum osim ovog: ako me ne{to osloba|a i zabavlja,
stvaram ga i prepu{tam sudbini, to jest objavljujem ga.
Nema potrebe da zadr`avamo stvari ukoliko se ne izli-
vaju. „[to neiskori{}eno zadr`avamo, iskvari se.“ Ne-
{to sli~no ~itao sam prekju~e. Razmi{ljam {ta bi bilo da
sam objavljivao dela ~im sam po~eo da pi{em. Koliko bi
se nepotrebnih i glupavih nesporazuma izbeglo. Ali,
pro{lost, }utanje. Ako jednom razmisli{ o svemu ovo-
me {to ti pi{em i ostalom sli~nom, shvati}e{ za{to me
moji prijatelji u knji`evnosti ne smatraju svojim ~ove-
kom, kako misli{ i kako si nedavno zaklju~ila, pretpo-
stavljam, iz razgovora nerazvodnjene mladosti. Da ni-
su u pravu? Ako i{ta uradim u umetnosti, bi}e to ne{to
van njihovog doma{aja, ili ne}u uraditi ni{ta.¹
Subota, 22. april
... Vra}am se sa koncerta: Hubermann i Schnabel.
^etiri Betovenove sonate, op. 30 (br. 2), 96, 23 i 24.
Sve ~etiri, ako se ne varam, bile su mi nepoznate. U
drugoj, jedan adagio espressivo ostavio mi je mnoga pi-
tanja i hteo bih ponovo da ga ~ujem, kao i ~itavo delo.
^udne fraze koje su me pribli`ile kvartetima, a nau~io
sam da ih volim zahvaljuju}i svom malom gramofonu,
koji sada smatram veoma neodgovaraju}im. Sve ostalo
be{e lagana muzika, okrepljuju}a i rekao bih ingénue,46
mada sam u opusu 24, poslednjem, osetio – mo`da je to
0 1
bilo zbog trenutka, mo`da zbog samog dela – taj Beto-
venov misti~ni postupni prelaz od svetlog ka tamnom,
koji je istovremeno emocionalni i telesni izraz, oko ih-
nografije, koji se me{a sa nedefinisanim ljudskim ose-
}anjima. Upore|ujem ga sa Rembrantom, mo`da svoje-
voljno, jer mi se ~inilo da je „van“ ispred njegovog pre-
zimena sigurno ne{to htelo da ka`e. Sve ovo mo`e da
bude {kolsko znanje, no ja se i stidim {to sam u toliko
mnogo stvari tako neuk i tako povr{no samouk. Da bih
mogao ne~im da ovladam ili da na neki na~in procenim
muziku, trebalo bi da sam u stanju da pratim jedan kon-
cert sa partition i da pravim bele{ke na marginama.
Druga~ije }u, nu`no, neprekidno govoriti banalnosti i
gluposti u vezi sa pitanjima koja uop{te ne podsti~u ta-
kve razgovore.
Ju~e koncert Huga Volfa. Sala puna starica i razli~i-
tih ekscentrika kojih ima u svakom velegradu. Izme|u
ostalih izvodili su pesme iz Spanisches i Italienisches
Liederbuch.47 Za sve ostale ne ka`em ni{ta, nisam upu-
}en; ali za ove ovde stavljam prigovor: Poku{aj da se
Mediteran prika`e kao Belo more bio mi je odvratan.
Boja, svetlo, pokret, raspolo`enja, sve to je postalo jed-
na dobro ispeglana krpa, neka obrijana glava i jedan od-
se~ni naklon uz udarac potpetica, molim lepo. Bio sam
toliko nervozan da sam, besan, u rimama uskladio In
Castiglione finala sa frazom peva~a iz Chapelle Sixtine u
Volterovom Candideu (u}uta}u iz po{tovanja prema te-
bi). Rekao sam to i ranije, ka`em to opet i uvek }u go-
voriti: Nemci treba da ubiju Margaritu. Nizbrdicom ko-
jom je krenula neprekidno }e im ra|ati kopilad.
Sa moje ta~ke gledi{ta (po{to poku{avam da izbeg-
nem samog sebe koliko mogu) najbolje, ono ~emu sam
se najvi{e obradovao, jeste Bura u „Old Vicu“. Imao
sam tekst pa sam ga u potpunosti pratio. Odu{evio me
je. Nemam sada vremena za opise, ali kakva umetnost!
 Sit still and hear the last of our sea sorrows ...48 ve}
je ~itavu nedelju u mojim u{ima.
[to se ti~e svega ostalog, moj `ivot je veoma jed-
nostavan. Dosta ~itam. Izu~avam, zajedno sa Eliotom,
i [ekspira, pa mogu da ka`em kako je prole}e bolje od
poslednjih meseci zime. Mo`da }u uskoro po~eti da ra-
dim daleko ozbiljnije i na svojim rukopisima. Ti sad mi-
sli{ da se Stratis Talasinos razboleo. Za{to da se i on ne
razboli? ^ovek nije:
Le plus fort ... et faiblit à la tâche
et loraqu’on se croyait courageux on est lâche...49
ili ako vi{e voli{ Ri~arda II, u improvizovanom pre-
vodu:
Na suvom hlebu `ivim, kao i vi,
nema{tinu ose}am, tugu ku{am,
prijatelja nemam. Zgr~en tako dok
dolazite i zovete me: Kralju...
Ali kad ti ve} govorim stihove, hajde da zavr{im sa
Arijelovom pesmom, mnogo je zabavnija:
Full fathom five thy father lies,
Of his bones are coral made;
Those are pearls that were his eyes,
Nothing of him that doth fade,
But doth suffer a sea-change
Into something rich, and strange.
Sea-nymphs hourly ring his knell:
... Ding-dong.50
Najskromnije te podse}am da sam i ja jednom rekao:
jedna vila sedi
u dubokoj travi mlada
u rukama sat neki
dr`i.
0 1
Ali nisu mi dozvolili da to objavim iz straha od pro-
gona.
ŠNedelja, 30. april
Danas sam bio na izletu. I{ao sam u Hampton Co-
urt51, a po{to sam ose}ao uznemirenost zbog nedeljne
gu`ve, samo {to sam stigao u{ao sam u parobrod i vra-
tio se. Plovidba traje tri sata; u po~etku be{e lepo, a
potom sam se dosa|ivao. Dva sata su ispred mene
promicali zalenilo i plovila svih vrsta. Temza je pre-
krasna reka.
Sweet Thames run softly till I end my song
Sweet Thames run softly for I do not speak
loud nor long.52
Tako govori T. S. E. Se}ao sam ga se jer sam ga
prethodne no}i u snu svome video. Zatim sam otputo-
vao, a posle toga i{ao u bisokop, gde sam dva sata gle-
dao lavove. Danas sam, nakon du`eg vremena, imao
pravi nedeljni odmor. Sada, dok pi{em, to je kao da po-
novo ulazim u neku zaklju~anu ku}u.
... Ponovo sam se latio Stratisa Talasinosa. Ako
uspe ovo {to radim, kona~no }u se na}i na putu koji }e
mi omogu}iti da bude objavljen kao knjiga. Naslov te
potencijalne knjige bi}e Pesme Stratisa Talasinosa, sa
prologom itd., i tada }u najzad postati zajedni~ki obrok
za neprijatelje i prijatelje. @ao mi je {to nisu objavili od-
govor koji sam poslao za Papaconija. Tada bi i on i nje-
gov pomo}nik imali pravih razloga da po`ele da me
udave. Ali zlo je {to sam zbog udaljenosti obavezan da
budem pod tutorstvom svojih korespondenata.¹
^etvrtak ve~e, 4. maj
Imao sam nesavladivu potrebu da uhvatim nekog
~oveka za mi{icu. S jedne strane sedela je neka plati-
nasta plavu{a, prepuna pega, koja je vonjala na jeftin
parfem, a s druge strane neki tip mnogo bolje obrijan
na }eli nego na licu, poput jednog od divova koji tuku
[arla. A, ipak, dobro sam se obukao i sedeo na jednom
od skupljih mesta. ^udno je to, na ovim prostorima gde
je sve sem jaja i slanine skandal i predmet sikofantije,
stvarima {to vrede bave se najneverovatniji pametnja-
kovi}i koji su se iz ko zna kojih gnezda izmigoljili: crne
ko{ulje i monokl, razgoli}ena tela `ena sa dva crna tro-
ugla na grudima kao dvema detelinama, tone {minke i
provokativna homoseksualnost – iza mene je sedela
jedna tamnokosa gospo|a, mahnita, koja je imala oka-
~ene min|u{e u obliku dve staklene kuglice veli~ine
oraha, do sredine ispunjene vodom, te se, dok je pome-
rala glavu, voda talasala.
Ubudu}e da se se}a{ slede}ih imena: maloletnog
Shankara, devojke Simkie i muzi~ara Timara Barana,
koga sam ve} smestio u panteon svojih muzi~ara. Bio
sam na predstavi induskih igara i induske muzike. Slu-
~ajno sam oti{ao. I}i }u i sutra, a `alim {to odlaze u su-
botu. Te{ko mi je sada bilo {ta da ka`em. Ono {to je na
mene ostavilo utisak jeste beda u kojoj se valjamo svi
mi takozvani civilizovani: na{a umetnost, ili onaj njen
deo koji ve}ina obo`ava u~inio mi se kao umetnost ne-
kog boksera prema onome {to sam gledao; evo i odre-
|enih detalja – po{tovanje: igra~i, kao pozdrav, sjedine
dlanove, podignu ih ispred lica i naklone se, potom se
okrenu ka muzi~arima, koji se nalaze gore na sceni, uz
isti naklon, a zatim, svi zajedno, ka gledali{tu. Ravno-
te`a: nisam video, izuzev veoma retko, spontanost ta-
ko dobro izbalansiranu sa poslu{no{}u; tako shvatam
slobodu i tako sam shvatio kako je u ovom narodu is-
0 1
krsnuo jedan eti~ki heroj poput Gandija. Da bi stekla
neku predstavu: se}a{ li se induskih slika koje smo
gledali u Britanskom muzeju? Identi~ne, samo `ive.
Ono, me|utim, {to je na mene ostavilo kolosalan
utisak jeste muzika. Na{a muzika, data nam u nasle|e,
primetila si, na izdisaju je: tára tá tá, tára-tatá, tára tatá,
ako uzmemo kraj Frankove Simfonije. Onda, polovinu
zanemari; druga polovina treba da se seti {ta je ~ula, da
u pomo} prizove svoja se}anja ako `eli da iska`e neko
mi{ljenje. Ova ovde muzika se ne zavr{ava; ~udno je
to, instrumenti su utihnuli, ali njihova muzika nastav-
lja da odzvanja u ~oveku, i dalje deluje, kao kamen ko-
ji je potonuo u vodu, no njegovi krugovi na povr{ini na-
stavljaju da stvaraju nove krugove. To je muzika puna
otvora, ne praznina, sa svih strana, poput nekog arhi-
tektonskog spomenika a giorno53, izgra|enog sa najve-
}om istan~ano{}u; vetar po njoj kru`i, o`ivljava je, ni{ta
ne uznemirava, i ~isto od ne~istog odvaja, ni{ta vi{e.
Trebalo bi da ti napi{em hiljadu stvari o njihovim instru-
mentima; ~udni su, ali kako da ih nazovem. I poslednje:
tek sam danas shvatio {ta im duguje Claude-Achille.
Dok je igrala igru neke devojke koja tera ptice iz svog
vrta, to ~arobno bi}e koje se zove Simkie be{e malo re-
mek-delo, kao Lu, kineska princeza – sva u {ali. Njena
su usta i sama bila jedna ptica, sva u cvrkutu, iako nije
govorila. Zatim, sve je bez i najmanjeg ukrasa, bez dran-
gulija. Shankar, sa najtananijim strukom i {irokim rame-
nima, podse}ao me na jednog ~udnog vinogradara sa
kritske freske. A tek kakve ruke! Mi smo varvari.
Subota, 13. maj
Iz Prstena sam ve} ~uo Rajnsko zlato i Valkiru. [ta
da ti ka`em? Ni{ta mi nije jasno. Ose}ao sam se neza-
mislivo stran u odnosu na sve te stvari, a da im, objek-
tivno, ne odri~em veli~inu. Nisam zami{ljao da }e moj
utisak biti takav: potpuni stranac; niti sam se naljutio,
niti uznemirio, niti uzbudio; kao da to be{e Aresova
muzika, pa stoga bez dobro poznatog saose}anja za jed-
nu stvar koju ne razumemo. Ju~e sam bio izmrcvaren,
ne muzikom ve} nabojem pa`nje. Zamisli, po~eli su
Valkiru u 5.45 da bi zavr{ili u 11.30. Mislim da Vagne-
rova muzika nije toliko vredna u préludes ili u orkes-
tru, koliko u glasovima. Pored svih mojih antipatija,
ovo mi je prili~no privuklo pa`nju. Orkestar mi je delo-
vao konfuzno, na neki na~in jadno u svom sastavu, upr-
kos svim promenama i prelazima sa instrumenta na in-
strument. Sme{no je, ali }u dodati: bez dubine je ili,
bolje re~eno, bez perspektive, bez relief54, mada se na
tome veoma nastoji. Zatim, postoje odre|ena mesta na
kojima se insistira na efektima suvi{e jednostavnim za
velikog umetnika. Ne mogu da zalazim u detalje, ali, na
primer, na jednom mestu se opisuje zlato Rajne, i tu mi
se, mada zvu~i klasi~no, mimika orkestra na izvestan
na~in u~inila sme{nom. ^ak i uvertira Rajnskog zlata.
Po~inje iz velike dubine, a zatim se penje; za{to me ni-
je op~inio njegov ritam? ^udno. Gde je Bah: osvaja te
sa tri note koje se neprekidno ponavljaju. Pitao sam se
koji je najbolji na~in da se slu{a Vagnerova opera; da se
ne gleda nije mogu}e, a gledanje svakako ometa. Odgo-
vor nisam na{ao. Svi delovi kompozicije za kakvom je
te`io (pozori{te, muzika i ostale grane umetnosti) po-
jedina~no vuku svaki na svoju stranu i ostavljaju slu{a-
oca-gledaoca usred praznine. Kako velike ideje mogu
da uni{te nekog umetnika ako ih ne dr`i daleko od svo-
je umetnosti? Posle svega toga imao sam samo jednu
`elju: da pro~itam nema~ku mitologiju.
0 1
Subota, 17. juni
Moglo bi biti oko osam uve~e; napolju je jo{ svetlo.
Potpuno sam razgrnuo zavese; samo {to sam upalio svet-
lo. Sa svog prozora vidim na suprotnoj strani jedan izuze-
tan zabat, boje golubijeg stomaka. De Chiricove55 slike.
^itao sam Bodlera i malo Su|enog zbog ljubavi. Meseci-
ma nisam naglas ~itao pesme. Slu{aju}i svoj glas, iznena-
dio sam se; koliko ih sada druk~ije „interpretiram“.
Popodne sam {etao po Regent’s Parku. Smenjivali
su se ki{a i sunce sa podjednakom ja~inom. Kru`io sam
ispod razgranatih kestenova; u{ao sam u neku vrstu
unutra{njeg vrta (St John’s Lodge), odvojenog od par-
ka ogradama, sa kamenim lukovima, kamenim klupa-
ma, jednim malim okruglim bazenom ispunjenim `u-
tom i ustajalom vodom, i sa dve bronzane statue i leja-
ma crvenim od ru`a. Nakon toga seo sam ispred nekog
kioska i uzeo ~aj. Jedan od malobrojnih trenutaka u ko-
jem sam na{ao du{evni mir. Iznenada je opet po~ela ja-
ka ki{a. Dole ispod drve}a, kao iz tunela, gledao sam
kako se presijava hladno ogledalo jezera. Raznobojna
jedra poigravala su na manjim brodovima; barke su od-
lazile i dolazile, a u jednom uglu u daljini, dva labuda,
nepokretna, priljubljenih kljunova, ispu{tala su zvuk
potpuno svetao u pomra~enom kraju. Ovo je jedan od
retkih trenutaka kad mi nisu smetali labudovi, koji su
za mene postali simbol svega onoga {to izbegavam, ne
izuzimaju}i vagnerovsku muziku i {kolu prerafaelita56.
Vratio sam se raspolo`en za posao.
Nedelja, 18. juni
Isti ~as kao i ju~e; napolju potpuna nedeljna ti{ina.
Bi}e da sam kod ku}e od {est sati. ^itao sam i ne{to
pojeo. Zatim jedan te`ak trenutak bezgrani~ne tuge.
Gledam sat: 9 i 10. Jo{ uvek je svetlo; ista ju~era{nja
svetlost povrh istog Chiricovog univerzitetskog zaba-
ta. Mno{tvo „za{to?“. Pi{em bez volje. Mu~i me ono
{to me navodi da se vra}am sebi: razmi{ljanje, obla~e-
nje, jelo, i ova sveska ovde . Nekom prijatelju bih pisao
bolje raspolo`en; ne bi bilo isto.
Posle dva sata {etao sam po delovima Chelsea. Od
kraja Grosvenor Roada (gore na Temzi) pa do kraja
Cheyne Walka, prolaze}i prekrasnim Upper Cheyne
Streetom i Cheyne St., gde se nalazi Karlajlova57 ku}a.
Kao i ju~e, sunce i pljuskovi. Posmatrao sam ku}e u ko-
jima su `iveli ~uveni ljudi koji se ne doti~u moje du{e;
dve, najvrednije pa`nje, bez broja; pretpostavlja se, po-
ga|am, kako ih ceo svet zna. Ku}e stare dvesta godina
sa zlatastom ili `utom patinom. Jedna, u kojoj je umrla
George Eliot58, sa gvozdenom ogradom koja je pridr`a-
vala slap zelenog li{}a; druga, ku}a D. G. Rossettija,
crvena, a iz ku}e do nje, kako sam se zaboravio lutaju-
}i, jedna rusa glava pogleda me sa nekog prozora – ko-
sa njegovog modela. Najprivla~nija od svih: Whis-
tlerova ku}a, bela sa velikim prozorima, mnogo pros-
tranija i prozra~nija od ostalih, sa {irokim dvori{tem is-
pred. Vreme se natu{tilo, u{ao sam u staru crkvu
Chelsea; sun~ani sat na ~etvorougaonoj kuli sa natpi-
som: UT VITA FINIS ITA.59 Crkva puna klupa. Posmrtne
plo~e na zidovima, po podu; grobovi na svakom koraku.
Nigde nisam video da `ivi `ive tako blizu mrtvih, a uz ta-
kvu ravnodu{nost. Ne izgleda mi ~udan Eliot, taj mladi
Amerikanac koji se iznenada na{ao usred beskrajnog
groblja kakvo ovo mesto jeste. Gledao sam obojeni grob
Lorda Dacrea i njegove `ene. Oboje ovekove~eni u ka-
menu nad svojim duplim grobom, a odozgo plo~a sa nat-
pisom: POUR BIEN DÉSIRER60. Pitao sam se kako bi mo-
gla da bude prevedena fraza, gledaju}i romansku apsidu
na desnoj strani, grede na tavanu i, na kraju, kroz vitra`
0 1
na prozoru, jedno drvo kako se bori sa vetrom i ki{om,
kao da be{e iza{lo iz knjiga Emili Bronte. Tada su, neo~e-
kivano, zasvirale orgulje, prate}i jedan `enski glas. Mo`da
je ovo trajalo oko pet minuta. Oti{ao sam kada je ponovo
zavladala ti{ina; nisam video nijedno lice.
Novembar
Restoran „Horseshoe“. – Nosila je haljinu boje
morskog le{nika, prili~no duboko izrezanu na grudima.
Dugi prsti; jo{ du`i sa cigaretom. Sme|a beretka na-
krivljena, bunda iste boje, ne skupocena, preba~ena
kao ogrta~. Nos i usne, veoma pametne, mada hedoni-
sti~ke; obrazi nekako {picasti. Mo`e joj biti preko tri-
deset godina. Vodila je razgovor skoro sama, zabavlja-
ju}i svojom pri~om, po sistemu pismo-glava, dvojicu
mu{karaca koji su sedeli zajedno s njom za stolom.
Nedelja ve~e, 12. novembar
Jutros sam krenuo u crkvu, ali sam ostao u parku.
Zimsko sunce, neuobi~ajeno `ivo za ovaj kraj i ovaj pe-
riod godine. Iznad ve~nog zelenila trave, zlatno i `uto
u svim tonovima sonne un comble de l’or...61
Razmi{ljao sam, posmatraju}i hiljadu rasa pasa {to
nedeljom {etaju po parku, o ove dve godine u Londo-
nu: nesre}ne. Kad sam do{ao ku}i i pomislio da o tome
po~nem, pred sobom sam imao re~: smelost. Nepodno-
{ljivo mi je da pi{em o samom sebi; mo`da je nekad
davno bilo isto tako, ali sam ose}ao zadovoljstvo od na-
pisanog. Sada se zbog tog zadovoljstva stidim. Rastre-
{eni nervi, nisam u stanju da pro~itam tri stranice za-
redom. Nepodno{ljivo dobar i blag; sve moje zlo}udne
telesne snage su protiv mene; crv sumnje zaludnog ~o-
veka – ne znam da li su stvari zaista takve kako ih opi-
sujem, ili `ivim u nekom ru`nom snu koji }e se iznena-
da prekinuti. Zato sve ovo ne prihvatam za istinito, do-
`ivljavam kao strano, trulo, mrtvo, mada me prati po-
put emotivnih ideja u jednom cikli~nom ritmu. Tako za-
mi{ljam – u dubini du{e nedostatak smelosti otvara se
poput ambisa.
Ni{ta, sve ove stvari nemaju nikakvog zna~aja.
Sreda, 22. novembar
Grad. Mra~ni su uglovi gde se ljubav vodi stoje}i,
sa `enama bez lica, u sme|em kaputu i izmu~enih bu-
tina. Iz mraka par ne izlazi zajedno; jedno levo, drugo
desno; ponekad `ena ispu{ta krike; izvestan trenutak
bezli~nog gr~a; ni{ta vi{e.
Nedeljom ulicama ama ba{ niko ne prolazi; zbog toga
izgledaju prljavo; iscepani papiri kovitlaju se potpuno slo-
bodno. U parku, ako ne pada ki{a, vidi{ nekog psi}a, iza
njega `enu, iza `ene njen parfem: usporeno, po redu, sva-
ke nedelje. Trava je uvek zelena, hrani je beskrajna ki{a.
Zemlja bez bogova; jedini bog je strah. I pored toga
niko nema prepla{en izgled; prepoznaje{ njihovog bo-
ga po tragovima koje je ostavio na njima. Kako neko
mo`e da voli ovaj grad? Nema oblik; no ponekad posta-
je muzika mno{tva, snage, zgrada i bolnica; reka odr`a-
va melodijsku liniju.
Uve~e se sve vidljivo gubi i biva samo jo{ opipljivo.
[ta sanjaju ljudi koji spavaju na vla`nim klupama? Ko-
je Eumenide62? Reka te~e svojim tokom (svako to ose-
}a) polako, uporno. Maglu, koja je pokriva, bu{e rekla-
0 1
me; gase se i ponovo pale; prazne o~i, mrtve od umo-
ra; ljudi u podzemnoj `eleznici koji se vra}aju svojim
ku}ama; u subotnje ve~eri jedni povra}aju, drugi se
gr~e iznad `ena obojenih kosa, sa prljavim noktima.
27. decembar
U poslednje vreme sve su ~e{}i sati u kojima ose-
}am kako podjednako `elim ili ne `elim da ostvarim ne-
ku ravnote`u; a ta ravnote`a je haos. Znam da je po-
trebno vrlo malo kako bi se naru{ila ravnote`a, kako bi
se pokrenula ma{inerija. To malo je dar Bo`ji.
1 Minoj (⊂ Μℵνωϖ), Zevsov i Europin sin, kralj Krita, a
potom zakonodavac i sudija u Podzemlju; Radamant (⊂
Ραδ⇐µανθψϖ), Zevsov i Europin sin, Minojev brat; kao
mudrom i pravednom kralju Zevs mu je dodelio ~ast da sudi
senima mrtvih u Podzemlju; Eak (⊂ Αℜακ⊇ϖ), Zevsov i Erinin
sin, najpobo`niji od svih Grka; nakon smrti postao je sudija u
Podzemlju, a neki ka`u da je ~uvao ulaz u Had.
2 I te reke magnovenih ruku {to se gube u morskome miru...
3 Svadbena torta.
4 Ukrasni ovalni jastuci.
5 Persefona, Demetrina k}i.
6 Pitoëff (Pitoev), Georges i Ludmilla, ruski glumci natu-
ralizovani u Francuskoj. U Parizu osnivaju 1922. ansambl koji
se isti~e avangardizmom izme|u dva svetska rata. Izvode dela
Ibzena, ^ehova, [oa, Pirandela i savremene francuske autore,
kao Koktoa.
 7 Muzi~ka izdava~ka ku}a.
8 Piferi (piffero), stari italijanski naziv za razli~ite vrste
pastirskih duva~kih instrumenata.
9 Odnosi se na dirigenta.
10 „Da bismo postigli da sve imamo, `elimo da imamo ne{to
u ni~emu.”
11 O{tro zacrtano.
12 „Pesnik stvara poeziju, metafizi~ar metafiziku, p~ela
med, pauk lu~i nit; te{ko mo`e{ re}i da bilo ko od njih veruje:
naprosto dela.“
13 T. S. Eliot je u to doba bio u Americi, tako da do `eljenog
susreta nije do{lo. Seferis }e ga prvi put videti 1951. godine,
kada ponovo do|e u London na du`nost savetnika ambasade.
Taj susret izrodi}e se kasnije u prijateljstvo.
14 [teta!
15 Prljave ptice pliva~ice.
16 Kvartet „Léner” osnovan je 1918. Osniva~ je bio Jene
Lener (Jenö Léner). Ostali ~lanovi – Jo`ef Smilovic (Jozsef
Smilovits), druga violina, [andor Rot (Sandor Roth), viola, i
Imre Hartman (Imre Hartmann), violon~elo. Na Ravelov poziv
gostuje u Parizu 1920. godine, a 1925. u Londonu prire|uje cik-
luse istorijskih koncerata.
17 Kico{i.
18 „Old Vik” (Old Vic), pozori{te u Londonu, osnovano
1818. kao „Rojal Koburg”, a potom 1833. kao „Rojal Viktorija”.
Prvobitno jeftina i popularna pozori{na dvorana. Od 1914. do
1918. postalo poznato po izvanrednim izvo|enjima [ekspirovih
dela, a do 1923. prikazalo svih 37 [ekspirovih drama.
19 Ni{ta mi ne zna~e.
20 Pona{anje: uzorno. Uzrok iskrcavanja: kraj putovanja.
21 Poi s’ascose nel foco che gli affina . –
I u vatru se sakri, gdje se ~iste.
(Dante, ^istili{te, XXVI pevanje, 148. stih, prevod Mihovil
Kombol, Matica hrvatska, 1960).
22 U Gr~koj su 5. marta. 1933. godine bili izbori, koje je
objavio Elefterios Venizelos (1864–1936). Me|utim, na njima
nije dobio ve}inu glasova, {to ga je onemogu}ilo da osnuje
vladu. Trenutak pometnje koristi Nikolaos Plastiras
(1882–1953), general i politi~ar, da vojnim udarom zadobije
0 1
vlast. Od njega je zatra`eno da preda vlast, a po{to je on to
odbio, do{lo je do narodne pobune u Atini (o kojoj je kod
Seferisa re~), nakon koje je Plastiras bio primoran da napusti
Gr~ku i ode u Francusku. Za predsednika je, 10. marta 1933,
izabran Panatis Cacaris (1868–1936), vo|a Narodne stranke.
23 Kew Gardens – botani~ka ba{ta u Londonu.
24 Vreme cvetanja {afrana.
25 Andre @id (André Gide, 1869–1951) – francuski
knji`evnik, humanista i moralist. Dobio je Nobelovu nagradu
1947. godine, a 1952. Vatikan je stavio njegova dela na Indeks.
Zastupa intelektualnu slobodu, obara se na konvencionalni
moral, Boga i veru, glorifikuje ~ula. Znatno je uticao na mla|e
pisce. Odli~an stilist. Pisao je romane, drame, putotise i eseje.
– Ovde je re~ o njegovom Dnevniku.
26 Sa njegovim puritanskim vaspitanjem A. Waltera. –
@idovo rano delo iz 1891. godine Les Cahiers d’André Walter,
autobiografska studija o nemirnoj mladosti u ispovednoj formi.
27 Preobra}enje.
28 Ono {to oni moraju hteti izabrano je za njih.
29 Corydon – @idovo delo, napisano 1918. godine a objavljeno
1924. godine, sokratovski dijalog u odbranu homoseksualnosti.
30 Maks @akob (Max Jacob, 1876–1944), francuski pisac koji
je pripadao knji`evnoj boemiji a potom se, primiv{i katoli~anst-
vo, povukao u manastir. Umro je u Nema~koj u koncentra-
cionom logoru. Zbirkom pesama u prozi Kutija sa kockicama
postao prete~a dadaizma.
31 Longfelou, Henri Vordsvort (Longfellow, Henry
Wardsworth, 1807–1882), severnoameri~ki pesnik i profesor na
Harvardu.
32Umetnost je duga, a godine prolaze
a na{a srca, iako pouzdana i hrabra
poput prigu{enih bubnjeva udaraju
posmrtne mar{eve ka grobu.
33 Na{e srce poput bubnja
ide tuku}i pogrebne mar{eve.
Umetnost je duga, a vreme kratko.
34 Queen's Hall – Kraljevska dvorana.
 35 Ragbi (Rugby College) je koled` u Engleskoj u kojem su
studenti prvi put odigrali (1883) igru koja je kasnije nazvana po
ovom koled`u.
36 Prsten Nibelunga (Der Ring des Nibelungen), tetralogija
Riharda Vagnera koju sa~injavaju muzi~ke drame Rajnsko zlato,
Valkira, Zigfrid i Sumrak bogova.
37 Laforg @il (Laforgue Jules, 1860–1887), francuski pesnik
simbolista. Pesme su mu bile pro`ete pesimizmom i ironijom.
Izvr{io je veliki uticaj na savremenike. U~itelji su i Seferisu i
Eliotu bili simbolisti, kojima je pripadao i Korbijer (Corbière
Edouard, pseudonim Tristan, 1845–1875), kao i mnogi drugi.
38 Pusta zemlja T. S. Eliota, poema izdata 1922, koja
prikazuje razo~aranje generacije posle 1918. kao i jalovost mo-
derne civilizacije.
39 Mu~an posao.
40 Litota – stilska figura.
41 Ivica i Marica, opera Englberta Humperdinka.
42 „Silly Symphony“ – serija crtanih filmova Volta Diznija,
zapo~eta 1929. godine. Osnovni motiv je bio Skeletonov ples,
groteskna, ra{timovana igra na muziku Sen-Sansa Dance
macabre.
43 De~ji kutak, svita za klavir Kloda Debisija.
44 Koncertna dvorana u Londonu.
45 Snjeguro~ka, opera-bajka komponovana prema pri~i A. N.
Ostrovskog.
46 Bezazlena.
47 [panska i Italijanska pesmarica.
48 Ti sedi mirno i slu{aj kraj
Te na{e tu`ne povesti sa mora.
([ekspir, Bura, I ~in, II scena, prevod @ivojin Simi} i Sima
Pandurovi}, Sabrana dela, Slu`beni list SRJ i Dosije 1995).
49 Najja~i.... je oslabljen u zadatku a kada sebe smatramo
hrabrima, kukavice smo.
50 Otac tvoj le`i pet hvati duboko,
Kosti mu sada postaju korali;
Onaj biser tamo njegovo je oko;
Smrtne mu delove menjaju ti vali
U ne{to tako divno, dragoceno;
Posmrtno mu zvono nimfe zvone eno.
0 1
([ekspir, Bura, I ~in, II scena)
51 Hempton Kort je utvr|ena ku}a koju je izgradio ser
Roulenda Lentmola (Rowland Lentmall) od novca koji je dobio
kao otkup za ratne zarobljenike uhva}ene 1415. kod A`inkura.
Nalazi se isto~no od grada Heriforda (Hereford) u istoimenoj
oblasti.
52 Voljena Temzo, teci mirni dok ja svoju pesmu ne zavr{im
draga Temzo, teci tiho jer ja vi{e ne}u biti ni glasan ni dug.
53A giorno – filigranski, ~ipkasto, {upljikasto ura|eno.
54 Sjaj.
55 \or|o de Kiriko (Giorgio de Chirico), italijanski slikar,
osniva~ tzv. metafizi~kog slikarstva; znatno uticao na nadrea-
liste.
56 Prerafaeliti, grupa slikara i knji`evnika, nastala u
Engleskoj 1848. Suprotstavljaju se postoje}im konvencijama u
knji`evnosti i umetnosti vra}aju}i se na forme italijanskog
slikarstva pre Rafaela. Istaknuti ~lanovi su bili slikar D`. E.
Mile (J. E. Millais) i pesnik i slikar D. G. Roseti (D. G.
Rossetti).
57 Karlajl Tomas (Carlyle Thomas, 1795–1881), {kotski ide-
alisti~ki filozof, istori~ar i knji`evni kriti~ar.
58 D`ord` Eliot, pravo ime Meri An Evans (Mary Ann
Evans, 1819–1880), engleska knji`evnica.
59 Kakav `ivot, takav i kraj.
60 Zato {to su mnogo `udeli.
61 Zvoni jedno sleme od zlata.
62 Eumenide (Ε∏µεν↵δεϖ) – bla`e i lep{e ime boginja
osvete Erinija ili Furija, ~ije pravo ime niko nije voleo da izgov-
ori.
 1934.

1 U jesen 1934. saznao je da se Jacqueline udala. Bio je to

za njega veliki udarac. Evo {ta o tome pi{e njegova sestra, Joana
Cacu: „Sada je i Jacqueline postala njegova tiha, metafizi~ka nos-
talgija, kao i Skala, potreba za povratkom ne~emu, ~emu niti
mo`e{, niti `eli{ da se pribli`i{. A ipak, ostavlja ti ranu na srcu.”
2 To je njihova nova porodi~na ku}a ~ija je gradnja dovr{ena

u novembru 1933. U njoj su `iveli njegov otac i sestra sa svo-

9. februar, sa broda IMERETHIE II jom porodicom, a onda je u februaru 1934. do{ao i Jorgos. Za
njega je ku}a po dolasku iz Londona bila potpuno nova.
Nadomak Korzike, 10 pre podne. Spavao sam do-
bro. Ujutru ~udesno sunce. Sad se vreme kvari. Malo-
brojni putnici, u trpezariji jedva tri stola za ~etvoro. Od
ljudi za mojim stolom jedini zanimljiv je mladi brodski
lekar. Ro|en u Parizu, pri~a mi za Louchebem i Javana-
is, pariske argots, i za francusko-afri~ki jezik koji se
formira, Sabir. Tvrdi kako ovaj poslednji ima nezamisli-
ve izra`ajne mogu}nosti. Dvoje drugih su bezna~ajni, i
stari Grk, bogata{ ili biv{i bogata{, i debela Levantin-
ka. Fonograf me (svira lake opere) zaista uznemirava.

Oti{ao sam sa Gare de Lyona preksino}. U Parizu

bolnica; posle toga probijanje kroz masu i barijere. U
vozu sam no} proveo pale}i i gase}i svetlo, preterano
jako, a jo{ ja~e kad sam poku{avao da ga odagnam. San
napola na javi: seljan~ica Bi. u selu Passy.1

12. februar

Stigao sam u Atinu; u novu ku}u, nepoznatu. Kida-

tineon 9, Plaka.2

0 1

Seferisovi Dani
„Ali {ta tra`e na{e du{e putuju}i na trulim gredama mo-
rem od pristani{ta do pristani{ta?“ – jedno je od pitanja Jor-
gosa Seferisa (1900–1971) u nekom od stvarala~kih napora
da re~ pretopi u stih. Govore}i o sebi, o njima, o nama „{to
smo krenuli na ovo hodo~a{}e“, pokre}u}i nas iz nepokreta
tela i du{e, daje odgovor: jer „`ivot se ne gubi tek tako i smrt
ima neistra`ene puteve“. Uranjaju}i u pro{lost do mita i pu-
tuju}i ka po~etku, ponovo pitanjem zadire u sr` problema:
„Zato {to je toliko mnogo svega pro{lo ispred na{ih o~iju da
nam o~i nisu videle ni{ta... zato {to smo tako dobro upozna-
li svoju sudbinu lome}i se uokolo po kr{evitom stenju, tri ili
{est hiljada godina tragaju}i po razru{enim zgradama gde bi
mo`da mogla da bude na{a sopstvena ku}a, trude}i se da se
setimo datuma i juna~kih podviga: ho}emo li imati snage?“
A on je uvek imao snage da gleda u ogledalo pro{losti, ma
koliko „uspomena boli gde god da je takne{“ i uprkos tome
{to „seme smo koje umire“.
On koji se za `ivota prepu{tao i stvarnom i imaginarnom
putovanju, ve~itom tra`enju i hitanju ka nepoznatom, neispi-
tanom, stvorio je delo koje dodiruje i ispunjava, a ono mu je
donelo i mnoga priznanja. Njegovu prvu zbirku pesama Pre-
kretnicu, objavljenu 1931, Palamas je ozna~io i pravom pre-
kretnicom u gr~kom pesni{tvu, „~istom poezijom“. Zatim je,
1932. godine, za vreme njegovog slu`bovanja u Londonu
(1931–1934), iza{la ]atrnja, alegorijska poema o ~ovekovoj
usamljenosti: „Kao {to se u ~atrnji skuplja voda, tako se i u
~ovekovoj du{i talo`e uspomene i utisci kojih se ne mo`e
osloboditi, zbog ~ega ostaje sam sa svojim svetom“. A pi{u-
}i ^atrnju, kao i sva druga svoja dela, neumorno je pisao pi-
sma, tkaju}i tako jedan }ilim prepun misli, ose}anja, zapa`a-
nja, utisaka, i ostavljaju}i na taj na~in zapis o onome {to je
ispunjavalo i ~inilo razli~itim njegov `ivot. To su Dani
(Meres), koji se kroz pisma neprekidno ni`u od 1925. do
0 1
1956. godine (Dani I, 1925-1931; Dani II, 1931-1934; Dani
III, 1934-1940; Dani IV, 1941-1944; Dani V 1945-1951; Da-
ni VI, 1951-1956). Prevod koji nudim odnosi se na njegov
boravak u Londonu, gde je kao vicekonzul `iveo od 1931. do
1934. godine, na godine njegove najve}e usamljenosti; iz
njih je (nije ni ~udo) iznikla poema o ~ovekovoj usamljenoti
^atrnja, napisana pod uticajem T. S. Eliota, koga je, kao i no-
viju anglo-ameri~ku knji`evnost, u to vreme pomno prou~a-
vao. Dani su tkivo iz kojeg su stvorena i od kojeg su za`ive-
la sva njegova dela. Dani su pesnik sam. Oni su odraz tog
jednostavnog ~oveka („Veoma sam jednostavan ~ovek.“),
prepunog saose}anja („U dubini du{e sam nesre}an ~ovek,
koji je ~esto ose}ao koliko su nesre}ni mnogi ljudi oko nje-
ga. Borim se da pomognem samom sebi kako bih mogao po-
mo}i drugima.“), mu~enog ose}anjima, koja mu, ipak, pru`a-
ju jedino uto~i{te („Moj spas i moja pogibelj jesu ose}a-
nja.“); ~oveka koji putuje putevima bez povratka, a ipak se
vra}a („U mojoj prirodi je da se kre}em od ta~ke u kojoj sva-
ko ose}a da istinski `ivi, pa do nule. Ta~ka gde ne postoji ni-
{ta: ni ja, ni ti, niko, niti ijedno `ivo drvo na ~itavom svetu.“)
i pri tom nas obasjava snagom svojih oscilacija („Preksino}
u predvorju ludila; danas sav taj teret sa lako}om dr`im u ru-
kama kao atleta.“), ~oveka koji je izuzetno obrazovan, a ipak
tako skroman i prema sebi kriti~an, naro~ito u momentima
kada se ne~emu ili nekome divi („^emu na{i poku{aji, ako
znamo da su postojali takvi ljudi?“), a u svemu tome dubok
i kompleksan, ~ak i kada se ~ini jednostavnim. Dani nas pri-
bi`avaju njemu kao ~oveku, kao bi}u koje je sebe isklesalo u
poeziji re~ima neprolazne lepote. Tu on na nali~je izvr}e
svoju du{u („... ose}am se prazan kao na nali~je izvrnuta du-
vankesa...“) i pripu{ta nas sebi blizu, bli`e nego {to to ~ini na
bilo kojem drugom mestu. ^itaju}i Dane uspevamo mnogo
dublje da proniknemo u sve ono {to je ovaj ~ovek bio, a isto
tako i da doku~imo svu slo`enost kojom su odisala njegova
traganja zaodenuta poezijom. Mogu}nost da na{ pogled sti-
gne do ovih skrivenih predela pravo je u`ivanje, a istovre-
meno i prilika za u~enje, dodir, razmi{ljanje, „otvaranje vra-
ta u podno`ju Kule“....
Posle Prekretnice i ^atrnje usledila je Mitska istorija
(1935) zbog koje je bio priznat za korifeja novog pesni{tva.
Tu on, jezikom bliskim narodnoj lirskoj poeziji, povezuje
pro{le i sada{nje gr~ke probleme u jedinstvenu viziju sveta.
Tragi~na sudbina helenstva, naro~ito u maloazijskoj katas-
trofi (1922), za njega je ujedno i drama ~itavog dana{njeg
vremena. U toj zbirci javlja se sve ono {to je i kasnije svoj-
stveno njegovoj poeziji; narodni jezik (pisao je ~ak i na krit-
skom dijalektu), uticaj narodne poezije i kritske knji`evnosti
XVI i XVII veka, kao i anti~ka mitologija sa primesom hri-
{}anske tradicije. Nije ~udno {to je zbog toga okarakterisan
kao „helenocentri~ni pesnik“.
Zatim slede Ve`banka (1940) i Brodski dnevnik I, II, III
(1940, 1944 i 1955), poema Drozd (1947), eseji, putopis Tri
dana u kapadokijskom manastirima, prevodi Eliota, Valerija,
Paunda...
Godine 1947. dobija Palamasovu nagradu „zbog umet-
ni~kih, duhovnih i nacionalnih gr~kih kvaliteta“, a 1963. No-
belovu nagradu s obrazlo`enjem: „Izvanredno lirsko pesni-
{tvo, nadahnuto dubokim ose}anjem gr~ke kulture“. Posle
dobijanja ove druge nagrade veoma mnogo je prevo|en u
inostranstvu, pa nam se, evo, pru`a prilika da prevodom Da-
na II produ`imo na{e dru`enje sa Seferisom.
Olivera ^apri}

0 1
 Sadr`aj

1931... / 5
1932... / 32
1933... / 89
1934... / 137
Seferisovi Dani / 139
Olivera ^apri}

0 1
 Jorgos Seferis
DANI

Izdava~ko preduze}e
CLIO
Zmaja od No}aja 12

za izdava~a
Zoran Hamovi}

recenzent
Ra{a Sekulovi}

konsultanti
Hristina Medi} (muzika)
Vesna Cakelji} (francuski jezik)
Ksenija Todorovi} (engleski jezik)
Ana Srbinovi} (italijanski jezik)
Elizabet Vasiljevi} (italijanski jezik)
Aleksandar Gatalica (gr~ki jezik)

lektura i korektura
Slavica Koledin

tehni~ki urednik
Gordana Nikoli}

{tampa
AB {tamparija
Beograd

0 1
0 1