Biblioteka Zdraviivot

Urednik Goran Kojic

Dizafn Jelica Dikfc

Prelom Goran Loncar

Tiraz 20.000

Draqisa Milovanovic

C!fJJiti iii ne biti VEGETARIJANAC

Naslou originaia:

"BITI [LI NE nrn VEGETARI}ANAC" (drugo dopunjeno izdanje)

Priredio:

Draglsa MUovanovic

Izdavac;'

NIP "Zdrav zivot"

Zemun, Palmira Toljatija 64

http: /www.zdravzivot.com; e-mail: redakcija@zdravzivot:com

Stampa:

"Prernis" Beograd

Zemun, 2004.

Sadrzaj

1 ... Zdravlje Ijudi

Bez mesa nema dovoljno proteina? Zasto ne jesti jaja?

Sta je prirodna hrana ]judi?

Koriseen]e mesa u ishrani i energija tela 2. Nasilje nad iivotinjama

Doradeno (falsifikovano) meso Srnrtonosna brutalnost

3. Uniitavajuce posledice po covecanstvo Rasipanje zivotnih namirnica

Pljacka Tre6eg sveta

Razaranje prirodne sredine

Unisten]e prirodne ravnoteze

Zagadenje prirodne okoline

Delovanje zagadenja na atmosferu Zemlje 4. Eticki razlozi

"Volim da jedem meso" Izjave cuvenih vegetarijanaca

5 .. Religija l vegetariJanstvo Hriscanstvo

Kako je koriscenie mesa dospelo u Bibliju U ime lsusa

Danasnja Biblija i upotreba mesa u ishrani Javan Krstitelj

"Tl ne treba da ubiias!" Druge religije

6. Koriscenje mesa i zakon uzrokai posledice Vegetarijanstvo je nuznosr

7 .. Bili iii ne biti vegetarijanac7 Pismo citaocu

Podaci 0 priredivacu knjige Literatura

UVOD

Koriscenje mesa u ishrani uzrok je nastanka veCine bolesti. posebno onih najtezih, ekoloskog propadanja naseplanete. pojave gladi u nerazviienirn zemljama. psihicke i duhovne pometnje. Ijudske agresivnosti i egoizma i JOs mnogo cega.

Ako je u ovaj iskaz tesko poverovati. dozvolimo da cinjenice kazu svoje.

6

ern ill NB srtt VEGBTARIJANAC

1. ZDRAVWE WUDI

Do pre same nekoliko godina, nauka nije imala potpuno jasan stay 0 tome koUko losa ishrana utice na zdravlje Ijudi. Novija medicinska istrazivanja, koja donose [asne dokaze o nepravilnoj ishrani kao uzrocniku mnogih bolesti, primorala su medicinsk.e strucnjake (one koji su sa takvim dokazima upoznati) da u preventivi, kao i u samom Ieeenju, daju prednost pravllnoj ishrani nad medikamentima,

Pogledajmo kako upotreba mesa, koje je danas glavna hrana Ijudi zapadnog sveta, izaziva dve najpogubnije bolesti savremene civilizacije: bolesti srca i rak.

BOLESTI SRCA. Vee dufe vreme nauka izrazava sumnju da je ish:ra:na mesom uzroCnik zacepljenja arterija, koje dovodi do bolesti srca i prerane smrti. los je 1961. u americkom ''Lekarskom furoalu" napisano: "90 do 97% svih oboljenja srca moglo bi se spreciti ishranom bez mesa". (,Journal of the American Medical Association" br. 176, 1961. g).

Novija naucna istraZivanja potvn1uju da i proteini (belanCevine) iz mesa, a ne sarno Cesto isticane Stetne masti iz grupe holesterina, takode nisu fJrikIadni za ljudski organizam, IJudsko telo iskoristi najviSe 70% proteioa jz mesa, za razlilru ad u mnogo veoem stepeou iskoristivib proteina iz biljaka, koji se lako vare u Ijudskiro organima za VilreOje. Neiskorisceni proteini iz mesa, kao i holesterin masti, polako ali sigurno postaiu problem, jer se gomilaju na zidovima arterija, sprecavajuci normalnu cirkulaciju krvi u telu. Zato ce srce morati mnogo vise da radi da bi krv mogla da se pumpa kroz suzene i zakrecene krvne sudove. To sigurno dovodi do povecarrog krvnog pririska, koji je glavni uzrok bolesti srca i srcanog iofarkta, kao i nekih drugih bolesti, posebno kod starijib ljudi. (Prema Fastiggi: "The End of Disease", 1988.)

ern ILl NB BIll VEGETARlJANAC

7

RAK. Nauka vise od dvadeset godina zna da koriscenje mesa u ishrani tzaziva rak zeluca, creva i dojki, Na primer, Berlinski institut za socijalnu medicinu i epidemiologiju je sproveo jednu naucnu studiju koja poredi vegetarijance sa ljudima koji koriste meso. u ishrani, Rezultati srudije, objavljeni u "Neuen Zuricher Zeitung" od 23, 7, 1986, u to. vreme 5U izazvali zaprepascenje: "Oboljenja od rakazeluca, debelog creva i dojki ustanovliena su kod osoba koje se pogresno hrane; 80% tih bolesti izazvala [e upotreba mesa, dok je kod vegetarijanaca pojava takvih bolesti vrlo retka,.. Sledeci pozitivni nalazi pokazuju da su giht, kao i bolesti bubrega, ked vegetarijanaca mnogo redi nego kod onih koji korlste meso".

Posle o.vakvih navoda i dokaza, namece se pitanje: zasto se kod Ijudi koji u ishrani koriste meso. javljaju bolesti?

]edan od razloga, koje biolozi i naucnici koji se bave ishranom ponavljaju, jeste da Ijudski organi za varenje nisu prUagodeni varenju mesa. Nairne, zivocinjernesozderi tmaju kraci crevni trakt (od dve do najvise cetiri duzine tela) koji toksicne otpatke brzo izbacuje iz organizma. Biljna hrana se sporije razlaze nego meso, zato biliojedi i imajucrevni trakt pet do sest puta duzi nego telo. Kod ceveka je crevni ttakt isti kao kod biljojeda; kod odraslog coveka [e dugacak tacno devet metara,

Kada covek koristi meso, toksini (otrovi) koje stvaraju bakterije truljenja i koji nastaju razlaganjern mesa, zbog prirode organa za varenje, to jest, zbog duzine crevnog trakta, dugo se zadrzavaju u organizmu i preopterecuju bubrege - i za odredeno vreme izazvace bolesti kao sto 5U gmt, reuma, artritis, tak i mnoge druge, ]edan od ociglednih dokaza da 1.1 organizrnu onih koji sehrane

8

BITI ILl NH BITI VEGBTAR(TANAC

mesom dolazi do. intenzivnije toksikacije (trovanja), jeste cinjeuica da we; i telo, kao i izmet i mokraca vegetarijanaca, nemaju tezak i neprijatan miris, kao sto ga po pravilu imaju kod onih koji koriste meso. 1.1 ishrani, kOje jc i odgovorno (zbog spomenutih toksina i zbog procesa koje ovi izazivaju U organlzmu) za neprijatan miris tela. Vcgetarijaucima prakticno nisu potrebni dezodoransi, parfemi i slicno da bi "maskirali" neprijatan miris tela. Njihova tela ispustaju prijatan, prirodan miris,

Dan as sa rnesom ljudi unose u sebe i sve vestacke hcrnijske materije koje se daju zivotinja.ma da bi ove bile jos produktivnije (donele vecu zaradu), U drugom poglavlju bice vise reci 0 ovome.

Najnovija naucna istraiivanja obavljena u postednjih nekoliko godina daIa su ove rezuitate: verovatnoca da cesrcani udar doziveti Ijudi koji jedu meso. tri puta nedeljno iznosi 60-70%, a za one koji ga konzumirajll svakodnevno, verovatnoea iznosi 95·98%,

Povecanje rizika od taka debelog creva kod ljudi koji 1.ol'iste meso. (u odnosu na vegetarijance) iznosi 88- 200%.

Povecanje rizika od nasraiania raka jajnika kod zena koje "'1' hrane mesom u odnosu na vegetarijance iznosi 66%.

Najnovija. naucna istrazivanja takode pokazuju dace ... vnki treci stanovnik Sjedinjenib Americkih Drzava, ako \ "(' nije bolestan, pre svoje sedamdesete godineoboleti 'u I nekog oblika raka, U nesto manjoj meri, ovo vazi i za ... r.urovntke Evrope.

Svaki sesti pripadnik zapadne civilizacije ima dijabllt'S, a kod svakog treceg postoje veliki izgledi da.nas- 1.1 lit ' predd ijabetsko stanje, bez obzira na starosnu dob. J. ' ... [c vise onih koji imaju povecan nivo holesterola, Illl~I('cirida, nizak iii poviseni krvni pritisak.

,I

9

BITI.lUNE em VEGETARlJANAC

BEZ MESA NEMA DOVOLJNO PROTEINA?

Kada se sistematski pregleda 100 osoba cetrdesetih godina, [edva ce se naci i tri kOje ne pate od neke bolesti iii zdravstvene tegobe. Kod dvadesetogodisnjaka, a i mladih, neki oblik zdravstvenih problema ima njih 70%.

Ovi podaci o danasnjem zdravsrvenom stanju ljudi odnosc sc iskljucivo na korisnike ishrane u kojo] je zastupljcno meso i industrijski proizvedene namirnice, sa pokazateljlma stalnog rasta broja obolelih,

Pojediru naucnici predvidaju da ce u bllskoj buducnosti teske bolesti poprimiti oblik pravih epidemija.

Krajern cetrdesetih godina dvadesetog veka (1949), nauka 0 ishrani objavila je zvanicnu tvrdnju da su dnevne potrebe ljudskog organizma za proteinima (belancevinarna) minimum 150 grama. Moogi danasnji nutricionisti jOs uvek se drze tib norrni, ustanovljenih pre vise od pedeset godina!

U poslednjib deset godina, sirom sveta vrsena su naucna ispitivanja koja su nepobitno potvrdila da su dnevne potrebe za proteinima kod odraslog coveka od 25 do 30 grama, I nije porvrdeno samo to, vee i da svako vece unosenje proteina, preko normalne mere od 30 gram a (posebno proteina zivotiojskog porekla), izaziva poremecaje U vidu prevremenog srarenja celija i prcvremene srnrtil ZnaCi, tvrdnja nauke od pre pcdcset ~(}dioa 0 dnevnoj potrebi od 150 grama protetna nijt· isla II korist zdravlja potrosaca, nego u korist proizvol1:t{a mesa, odnosno, u korist njihovog novcanika.

Dnevnu potrebu od 30 grama proll'ina vrlo jl" I:!kn zadovoljiti koriscenjem biljne brant' II vidu "l.il;lricl, ruahunar-

10 BITI ILl NE BI77VEGETARljANAC

1..1. I" IV rca, voca i OfaSastih plodova, i to proteina ~oji s~ w.,j.,m hioloskom sttnkturom 100% pogodni za lJudsld "fj.\;lIIiz:un, za. razliku od proteina zivotinjskog porekla, I..uji po svojoj gradi nisu od prirode pred:id~ni ~a lju.~sku l~hr:lIlu'. To je JOS 1990. godine potvrdila 1 Drrekeiia za Jllr:.IV iivot kantona Cirih u svom godtsniem zdravstveIlIml p1anu: "Moze se bez mesa. Postoje mnoge k~~binac~Ie namirnica biljnog porekla u kojirna su protemi, u najmanju ruku, isto vredni kao i Zivotinjski proteini".

1):1 [e coveku stvarno potrebno manic p~oteina ~e.g~ ::;111 je nekad propisivano (na falost, starih ~~rnu J~s uvck se drze neki "nutricionisti"), neka POSIUZI sledeca ('injenica: odojce koristi prirodnu protein~ku konce~:

I raciju u namirnici k~ja z~ v~ekoliko mese.cl udv~~tru~1 njcgovu tezmu, a to je majcmo mleko, koje sadr~l 2,8% proteina od ukupne kolicine majcinog mleka ~oJe o~oicc konzumira. Znaci, ako je eoveku kao od~Jcetu ~tl~ dovolJna ta kolicina proteina, kao odrasloj OSObl SIgurno rnu nije potrebno vise .od 2,~% .p,roteina - st~ samo po sebi govori u prilog tshrani bllJnog pore~a. 100 grama voca i povrca sadrzl 1,5-2 grama protema, lirarice 5-10 grarna, 100 grarna mahunarki 2043 grama proteina; na primer, 100 gram~ pasulj~ sadrzl 26 .gra~a proteina. (Kada se pojede tanur pasulja, zadovolJena Je dnevna porrebaza proteinima.)

'Proteinl biljaka, posmatrant pod mikroskop0ll';' ~. SVO!oj biohentijskoj gr~di sUcni SU Ijudskim pJoteinima, za razliku od ?fotcma zt~onnjskog por~kla, k011 se po svojo] biollemijskoj smn:rurl. vidn? tazllkUJU. ProteUll soje, na pruner, su po 5\'ODl lzgledu skoro jndentlcru IJuds\um.

Naucnim ispitivanjima soje ustanovljeno je d.a ona, p~red toga ~to. je ~oga~a ~roteinima, sadri! preko 40% neopllodnih anllno-k!~lina. ~~ata je v't.a~'llllJla.

. ~ ralima i drugim korisnim sastojcima Ustanov[Jena su I njena lzrazua lekovi-

nunc " d k h "kako se

ra svojsrva. Ovim je poevrdeca i op ravdanost nazrva an eosa rana'',

soja naziva vekovima.

ern OJ NE BITI VEGETARUANAC 11

U 100 grama mesa, u zavtsnostt od zrvottnje, ima 15-25 grama protetna koji se, kako je vee napomenuto, ne mogu porpuno svariti. Interesantno je napomenun da 100 gr~ma ~oje sadrii 2,5 puta vise proteina nego 100 ~~al_lla }un.eceg mesa, a 3,5 puta viSe nego 100 grama jaja ill sira, naune, 100 grama soje sadrzt 43 grama protein a!

K~o je sa pro~, tako je i sa vitaminima, mineralima, metalima, elementima u tragovima i drugim materijama.

U izdanju "Die Weltvoche" iz Ziriha od 12. 2. 1987 bilo je Obj~vlj~no sledece: ItU jedno] petogodisnjo] stu&ji u Nemacko] potpuno je pohijena predrasuda da ona] ko ne koristi meso oseca nedostatak gvozda. Studija je dOk~za1~ da tela koje kroz ishranu fie dobija dovoljno gvozda, jednostavno iz hrane proizvede gvozda koliko mu je potrebno, Slicno je i sa kalcijumom".

. U prilog znacaja vegerarijanske ishrane za ljudsko zdravi}e, pored mnogih drugih naucruh dokaza, neka posluzi i sledeci primer: nutricionisti koji su zastupall vaznost mesa u ishrani, koristili su do 1977. (a neki jOs uvek koriste) kao S:0j n~jjaci "adut" protiv sagovornika vegetarijanske ishrane VItamin ~ 12 (Cija~okobalamin) Vitamin 8-12 je esencijalna s~~st~c:a (bez koje se ne moze) koja ucestvuje u mnogim ~lZlO]OS~ procesima, prveastveno u sintezi hemoglobina 1 sazrevanju crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Njegovo O~S~lst~'O. u ~shr~ izaziva i teske nervne smetnje. Nutricionisti, pnstallce mesa, hili su uvereni da se ova; vitamin nalazl samo u namirnicama Zivotinjskog porekJa i donekJe u Pi:*?~ kva_scu, ali prvenstveoo u rnesu - jer je U ovoj namtrnrci otknven u najvecoj koJieini A onda su, od 1977. godine, mnoga naucna ispitivanja pokazala da vitamina B- 12 irna i u hrani bihnog porekJa, vise nego dovoljno: u cvekli, nekun zitaricama, soji, klicama zitarica, misu, morskun a1gama, kao j mnogim drugim namirnicama.

12 Bill lU NE BIn VEGETAKlJANAC

Naucni ogledi su, osim toga da je biljna hrana bogata vitaminom B-12, potvrdili nesto jos vaznije: ukoliko u ishrani IIt'IDa dovoljno vitamina B-12, organizam ga sam sintetise ( proizvodi) - obratite sada paznju: SAMO POD USLOVOM I)A SE NE UNOSI HRANA ZIVOTINJSKOG POREKLA!

Iz ovoga se moie zakljuciti da se mnoge sinteze drugih vitalnih supstanci odigravaju u organizmu, ada nauka za njih jos ne zna.

Na osnovu mnogih naucnih dokaza, kao i dokaza spomenutih berlinskih vegetarijanskih studija, "Neue Zuricher Zeitung" zakljucuje: "Cesto je govoreno i pisano da je vegetarijanska ishrana sirornasna hranljivim materljama. Naucna i medicinska tstrazivanja dokazala su da je takvo misljenje neispravno. Danas se vidi, zahvaljujuci dokazima same nauke, da je vegetarijanstvo duze vreme bilo neopravdano zapostavljano od strane nauke'', J

Uostalom, do sada nijedno naucno otkrice nije potvrdilo ni najmanji nedostatak vegetarijanske Ishrane, vet naprotiv, samo pozitivna svojstva takve ishrane.

ZASTO NE JESTI JAJA?

)aja nisu zdrava za Ijudski organizam, jer, posto predstavljaju "tecno meso", istrule u dugom eoveCjem crevnom traktu jOs brze nego meso i time se toksinl duie zadrzavaju u organizmu. Pored stetilih bakterija i toksina, jaja sadrze i mnogo holesterola koji je vrlo stetan za krvne sudove.

Priroda je predodredila jaja za sasvim drugu svrhu, a ne za ljudsku Ishranu

'Uknjizi "Put u zdravu lshranu" istog aurora, navedena su najnovija aaucna saznanja 0 zdravo] lshrani. Dati su i oprobani recepn zdrave ishrane.

Em tu NE BiTl VEGETARIJANAC 13

STA JE PRIRODNA HRANA LJUDI?

jedno svakodnevno pitanje glasi: nije li covek po svojoj prirodi mesozder, u najmanju ruku svastojed? r ovo pitanje se takode postavlja zbog neobavestenosti ljudi,

Bez obzira sto covek moze svasta da jede (bioloski gledano, u stanju je da se prehranjuje i mesom i biljem), to ne znaci da je za njega sve zdravo. Urodena sklonost, kao i sama grada tela, pokazuju da je za eoveka neuporedivo prikladnija, a. time i zdravija, ishrana bez mesa. Ovo ce ocito porvrditi i poredenje prirodnih razlika:

• nemaju kandie

• nemaju koine pore;

lelo lilade isparenjem preko jezika

• koza "dise" preko miliona pora

• zatvaranje villca ujedanjem sarno gore i dole

• zatvaranja vilice ivakanjem takode i sa strane

• oStri, spicasti prednji zubi da bi se zgrabile Zivotinje

• nemaju prednje oStfB i spicaste zube za ubijanje

• nemaju zaravnjene kutnjake za sitnjenje hrane

• imaju zaravnjene kutnjake za sitnjenje biljne hrane

• same male pljuvacne Zlezde u ustima (malo biljne hrane za predv8rB11je)

• razvijene pijuvafuB ilezde (neDliJodne za predvarenje bi;le hrane)

• kisela pljuvacka; nema enzima ptijalina za predvarenje Zitarica

• bazna pljuvacka; puno ptijalina za predvarenje iitarica

• puno jaea Zeludaena kiselina, da bi se svarile lile, miSiCi, kosti i drugo

• deset puta slabija ieludacna kiselina nego kod mesoidera

• crevni trakt je sarno tri puta duli 11990 telo, da bi nesvareno meso brzo izaSlD iz tela

• crevni trakt je ~ puta duii nego telD, da bi rnoglD da sa svari lia i bee, koji sa ne mugu brzo rastvorili.

14 BID tu NE sm VEGETARQ.(lNAC

I ,akle, covek je po svojoj prirodi (po svojoj gradi) biijoIn I. To potvrduje i cinjenica da on ubijenu zivotinju ne 1IIt1:i.C cia [ede u sirovom stanju, vee meso pece, kuva, susi t I,:tcinjava da bi zavarao svoja cula, Covek [ede sarno lIIisi(;e. Ostalo - kao krv, srZ, kosti i iznutrice - uglavnom 11(' jcde, za razliku od mesozdera, kojima su ti delovi i.ivntiDjskog Ida glavni izvor proteina i minerala. II r hanom coveku se pri pomisli na te delove Zivotinjskog u-la gadi. Tako ne reaguje nijedan mesozder u prirodi.

'Iakode, zivotinje koje su najslicnije coveku, covekoliki majmuni (gorila, simpanza), [esu vegetarijanci.

KORISCENJE MESA U ISHRANI I ENERGIJA TELA

Ako se posmatraju narodi iz drugih kulturnih tradici]a, oni narodi koji ne koriste ili vrlo retko koriste meso u ishrani, bice jOs oCiglednija cinjenica da su takozvane "clvilizacijske bolesti" izrazvane upotreboro mesa.

U poslednje vreme, pocela su mnoga sistematska naucna proucavanja takvih naroda, Rezultati jasoo ukazuju, na primer, dakod jednog povucenog brdskog naroda Ekvadora, koji ne koristi meso 'u ishrani, rak i srcane bolesti prakticno nisu poznate. Isto vaii za narod Hunza iz severozapadne Indije, kao i za narode juzne lndije, kod kojih je starost od 80 godina sasvim obicna, a ima i dosta onih koji su stari preko 110 godina.

Nasuprot ovoroe, narodi koji zive iskljuCivo od mesa i ribe, Eskimi i Kirgizi, jedva ce dofiveti 30 godina - to je statisticka srednja vrednost. Velo retko ce neko od njih doziveti 40 godina.

Ne samo u pogledu ocekivane duzine zivota, vee i u pogledufizickth i radnih sposobnosti, vegetarijanci stoje

sm ill NE em VEGETARIJANAC 15

bolje nego oni koji koriste meso. Istrazivanja vrsena od 1998. pa nadalje na americkom univerzitetu jejl, na Pariskoj medicinskoj akademiji i II nekim druglm naucaim ustanovana, pokazala su da upotreba iskliucrvo biljne Luane omogucava DAlEKO VECU fizicku izdrZljiYost nego sto je slucaj kod onih koji koriste meso u Ishrani. Izdrzlirvost je veca i do TRI PUT A! 0 ovome su objavIjene i naucne studije (sakupljene u knjizi, svetskom besteleru, Diona Robinsa: "Ishrana za novi milenijnm"). Istrazivanja su pokazala da je vegetarijandma potrebno i moogo manje vremena da povrate snagu posle riekog napora, nego onima tiji obroci sadrze meso. Za obnovu energije, vegetarijancima je zapeavo potrebno PET PUTA manje vremena nego mesojedimat Meso samo trenutno podize energetski nivo (slicno kao kafa), Pored toga, meso opterecuje organizam zbog pomenutih nedostataka, a takode i namece organizrnu potrebu da miruje da bi se meso svarilo,

Na meksickoj visoravni vekovima 'livi jedno indijansko pleme koje cine vegetarijanci; vecina njih moze da, uz vrlo kratak odmor, pretrci i 200 kilometara!

Danas su mnogi vrhunski sportisti (osvajaci olimpijskih i svetskih prvenstava) kao sto su atleticart, teniseri, odbojkasi, plivaci i drugi, uzlvaoci iskljucivo biljne hrane (vegetarijanci, makrobioticart). Mnogo vrhunskih sportskih rirnova kolektivno koristi uglavnorn vegetarijansku hranu, Vegetarijanski nacin ishrane upraznjava i moogo poznatih pevaca, glumaca, politicara, pisaca, naucnika i poslovnih Ijudi. Svi oni tvrde da uspeha koje postizu ne bi ni bilo da se nisu okrenuli iskljucivo biljno] ishrani. Martina Navratilova, [edna od najboljih teniserka svih vremena, napisala je ovo:

16 BITl ILl NE sat VEGErARUANAC

"I'ostala sam vegetarijanka zbog patnje Zivotinja, ali su ."'l' pojavile i mnoge druge dobrobiti. Pocela sam da se IISCC.UD zdravije - postala sam puno pokrerltrvtia, sro je 1.lko vazno za sportistu. Osim toga, potrebno mi je 1II110g0 manje sna, a budim se svezija i odmornija. Moja knza je postala k:vaHtetnija i sada imam vise energije. I )bozavam da budem vegetatijanka".

I iivotinjsko carstvo potvrduje zapazanja 0 prednosti iskljuCivo biljne ishrane. Ako bismo pokusall da uporeditJI() rad bivola, kamile ill konja, sa radom lava ill tigra, [asno it' ko bi Izgubio. Osim toga, za najjace i najvece fivotinje vaze eisti vegetarijanci: slonovi, nosorozi, gorile.

lz iznetog se jasno vidi da covek bez problema moze da fivi bez mesa, ribe i jaja, Ubedenje da su takve narnirnice Ijudskom orgaoizmu oeophodne, sarno [e pred.ra~ suda koju namerno pothranjuju oni kojima su profit 1

zarada najvaz.oiji.

Ne postoji oijedan razlog da mora da se jede hrana 7Jvotillj-

skog porekla, all zato postoje mnogi razlozi da takvu hranu izbacimo iz naseg jelovnika.

Pored do sada iznetih zdravstvenih razloga, pogJedajrno i sledece razloge protiv koriscenja mesa u ishrani.

2. NASIWE NAD ZIVOTINJAMA

lz samog obzira prema zdravlju, svakako ne bi trebalo koristiti meso. Da meso ne bi trebalo jesti, bice joS [asnije ako se sagleda pod kakvim uslovima se danas me~o "proizvodi'', to jest, sta sve iivotinje i samo meso moraju da pretrpe pre nego sto meso, kao lepo zapakovani trgovacki proizvod, posredstvom prodavoica, ne zavrsi u kesama kupaca koji 0 tome nernaiu pojma.

BIT! III N£ B]TTVEGErARljANAC 17

DORAflENO (falsifikovano) MESO

Nemacki casopis "Natur" objavio je u broju 2. za 1987. g. clanak pod naslovom "Zivotinjski poslovi", u kome je na hrabar nacin razoblicio saradnju izmedu farmi za tOY stoke, beskrupoloznih trgovaca mesorn i klanicne industrije, svih pohlepnih na zaradu. Moderan nacin kcriscenja zivotinja za jelo casopis opisuje na sledeci nacin:

"Rat trgovaca vodi se preko cena, Na prvi pogled izgleda da je to u Interesu potrosaea. Medutim, opstanak u takvom ratu je jedino moguc pri masovnoj produkciji zivotinja. Nijedan trgovacki lanac nece otkupiti 50 pilica od seljaka, njima je porrebno 50.000 po isporuci. Zbog toga se masovna produkcija Zivotinja odvija po principu "sto viSe proizvesti sa sto manjom cenom kostarija", a posledica je da su "proizvedeni zivotinjski proteini" (ono sto petrosae stavlja u usta), zapravo rnesavina nastala od hemijskih sredstava za brz rast, razlicttih hormona, antibiotika i sredstava za smirenje.' U najboIjem slucaju petrosae dobija jeftino, hranljivim vrednosrima siromasno, "naduvano" meso - u gorem, zatrovano meso ... U oba slucaja jedno je sigurno, petrosae dohija meso koje ce izazivati i razlicite boIesti.

000 sto se u samim fabrikama mesa i klanicama desava, strogo se prikrtva",

Ono sto se prikriva, ako slueajno dospe u javnost, po pravilu Izazlva skandal kojim je javnost sokirana, Nemack! magazin "Der Spiegel" (br. 33, 1988) u napisu "Svinjarija sa mesom" objavio je sledece:

J U mnogim tovilistima se praktikuje da se iivotJnjama daju hernijska sredstva Z<I nrnirenje nervnog sistema (Zivotinje se omarnljuju).jer mime !llvotinje troSe manje kalorija, a time je i njihov rov jeftinijL

18 8ITl ill NE BiT! VEGBTARqANAC

"Nt"macka poljoprivreda dozrvela je najveci skandal sa horrnonima u istoriji, Jlegalni trgovaeki krugovi i ne....;IVl.Sni veterinari organizovano zaraduju na tovu stoke k :10 "mesnamafija"... Sve sto farmaceutska industrija lilOZe da proizvede, uspricano ispod koze, pOllleSano sa hranom, daje se stoci da bi goveda, svinje iii zivilla u sto kracern vrernenu, maksimalno utovljena, dospela u klanicu ... Ako svlnje za 180 dana postanu brdo mesa, a to je i cilj, noge pod njima pucaju i lome se, jer se kosti IlC razvijaju brzinorn kojom raste tkivo - to nikoga ne Ilzbuduje. One se, polomljenih nogu i sa otvorenlm 1'01Oama, odnose na sto za ldanje".

Sve se vise objavljuie kako se mesom hemijski manipulise .na razlicite nacine, U jednom slucaju se meso mora konzervirati da ne bi do kupca stiglo danima i nedeljama staro sa neprijatnim mirisom, sro bt m~.uniSti- 10 apetit. U drugom se sivozeleno. meso specijalnom bojom boji u crveno, inace bi ga malo ko kupio.

Ako se tako cini sa svezim mesorn, moze se sarno pretposta viti kako se sve hemijski i na druge nacine m:mi- pulise sa mesom koje.se pakuje u konzerve, kao 1 sa suhornesnatim proizvodima

Zivotinje zbog nacina ishrane i neprirodnih uslova ~ kojima se tovecesto oboljevaju od malignih rumora 1 drugib. deformacija. Kadase zivotinja zakolje i u njenom tkrvu otkrije tumor ill neka deformacija, taj se dec tkiva odstrani i naizgled cisto meso stavlia se u promet - ali, odstranjen komad mesa sa tumorom se fie odbacujedoda]e se m1evenom mesu koje se koristi za salame, virsle, pastete i drugol

Kako je sa rumorima, tako je i sa cestim gnojnim zapa-

l;enjima kod zivotinja odgajanih na farmama; gnoj se Ispere, a meso se pusta u dalju preradu i prodaju.

BTTl III NE Bn7VEGEtARIjANAC 19

SMRTONOSNA BRUTALNOST

bkljut"ivlI zhog zarade j profita, Zivotinje se danas ne pll~llI;tI rajll kao ziva stvorenja, vee kao masine za pruizv(J(lnju mesa.

. 1;.~k~J mno?i .~erujU da stvorenje cije su meso -pojelt ~Itlzi za k1a?Je I ishranu, ostaje cinjenica da je to stvorenJC ~a t~ pnmorauo nasiljem - sigurno nije dobrcvoljno prihvattlo da bude zaklano i poiedeno!

O~a kOji k~riste . meso za jelo u svest ne dopire pomtsao da je tkivo koje unose u usta i koje naztvaju "hranom", do pre kratkog vremena upijalo svetlost j vazduh i da je u sebi nosilo osecanja srece, radosn, Ijubavi i straha od smrtt - isto lito osecaju i oni koji to tkivo jedu.

Kada meso priprcmaju za jelo, posmatraju ga sa istom ravnodusnoscu kao i rnasinu u kojo] ce ga samlerf, ili posudu u ko;oj .ce. ga ispeCi iIi skuvati, Jedino osecanje ~r~m~ ~esu koje un se tada mozda javlja, jeste briga da It ce biti ukusno.

Zivot _jedne zivotinje namenjene za klanje, od pocetka do kraja, prolazi u najvecim mukama. Dok se rove zar..?bl!en~ su foIa vrlo rnalorn prostoru gde jedva stoje: posto 1 najmanje pomeranje trosi kalorije,

Nadanasnjim farmama, pilicima se vrucom ostricom ods~c:a~u kljunovl, svinjama se odseeaju repovi i testisi, a k1je.snma odstranjuju zubi - sve bez anastezijel

. Zatim, v hormonski tretmam, nasilno prekornemo tovljenje vestackom hranorn, da bi se dobito lito viSe mesa u sto kracel_ll roku - da bi se mucenje jos uvecalo dugim i ~r1o bo~ u:ans~ortom .iz jedne drzavc u drugu, koji ce~to traJe daruma,.l to bez imalo hrane i vode, Zivotinje su pnmorane da celim putem stoje, jer sto visc zivotinja

20 BIn ILl NE BITl VEGETARljilNM.'

"~I ane u prostor za transport, transport je isplativiji. I vrhunac patnje - njihov stravicni kraj u klanici. l)opremljene zivotinje, preplasene, umorne i zedne, otlmahse uteruju u hale za klanje, gde se pristupa njiIiovom ubijanju i cerecenju, posto [e vreme novae . I'ostupak transporta i ubijania podsecana stravicne nacisI icke koncentracione logore Iz Drugog svetskog rata.

Klanje Zivotioja je sve drugo, samo ne humano. U .... tvarnosti, klanice su prava konkurencija paklu. Zivotinje koje ispustaju krikove se maljevima, elektrosokom ili mesarskim pistoljem prvo onesvescu]u. Zatim se, vrlo CC$to jos uvek live i pri puno] svesti, kace zadnjim nogarna na ostre kuke, pri cemu podnose veW{e belove, da bi se autornatizovanom pokretnom trakom transportovale kroz fabriku smrti. Grkljan ce irn biti presecen, a odredenl komadi mesa iseceni, da bi, na kraju (mnoge jos uvek zive) iskasapljene bile ostavljene da vise dok ne iskrvare do smrti. Takav postupak sted! vreme, daje k:valitet mesu i povecava dobit,

Ubijanje kod zivotinja, kao i kod Ijudi, izaziva strah i paniku, sto u telu izaztva drasticnu promenubiohernijskih reakcija, putem kojih se stvara HORMaN STRAHN kojim ostaje zatrovan ceo les.

Za hormon straha znali su jOs stari Rimljani, Da bi ga dobili, muem su robove do smrti, kada je njihova pljuvacka postajala snazan otrov, jer se u njoj sakupljao hormon straha. Tako dobijeni otrov sluzio je da se njime u bijaju drugi Ijlldi.

• Hermon strana ne bi trebalo me§atl sa hormonom adrenahnom !roji se ]uCi iz srii nadbubrezne !lade. a ko)l Je zbog svoje specljalne fiziolooke funkclje aazvan "hormonom borbe i bekstva", jer se luci pel uzbudenju ,. ("kode konzurnira sa mesorn ubljene iivotinje. Ne zna se tacno da Ii hermon srraha lua neka Zle(Aia, ill. [e protzvod spectncne hemljske .sincere u organ!z~u ..

BIT! ILl NE BlTI VEGETARIJANAC 21

Hormon straha ubijenih zivotinjaj odlazi i u tkivo (meso) koje ljudi jedu.

Prema nekim naucnim tvrdnjama, za ljudsku agresivnost, strahove, neuroze, nervoze i razne druge psihicke smetnje, odgovoran je hormon straha koji je u organizam unet sazivotinjskim mesom. Ovoj tvrdn]t ide u prilog j Cinjenica da su vegetarijanci uglavnom miroljubivi, sa visokim stepenom Zivotnog optirnizma i da po pravilu niti SU nervozni, niti imaju neuroticne strahove,

Takode je potvrdeno da se hormon straha nalazi i II mesu ribe, posebno one koja se cela pakuje u konzerve (sardina, skusa ... ), jer se ova na savremenim brodovima-fabrikama odmah po ulovu jOs ziva stavlja u konzerve gde Iagano, sa velikim bolovima, prezivljavajuc] dekompresiju i bez kiseonika umire - i u takvom stanju biva konzervisana!

Na dalekom istoku, u obe Koreje, delovima Tajlanda, Tajvana i Kine, jedan od najcenjenijih "specijaliteta' jeste meso psa. U pojedinim restoranima u kavezima su izlozen! zrvt psi razlicinh rasai velicina, kako bi gosti mogli da odaberu (odabir je vrlo slican kao u ribljim restoranima gde gosti iz akvarijuma mogu da odaberu "svoj komad"). Kada je odabran, pas se u posebnoj prostoriji ubija maljem i njegovo se meso priprema kuva-

----------

'Zbog optsaruh strahora ko;c zivotinjc irpe, javili su se zagovornlcl "prirodnog mesa sa polja" koje ce davarl " .. reCne' zlvotinje za kianje.

Proizvodnja mesa "na svetlosri sunca" nije alternativa, vee jedna nova komercijalna taktika (obrnana) p.roizv(}da.~a mesa da hi se umtrllt aeslgurnl konzumentl, kao ida se SWire sve ma$ovniji I t)ticajniji protest! boraca za zastttu iivotinja, I [edna "srecna" zlvorinja oseea srrah od smrt! i u njenom mesu se prllikom ubistva luc! hermon strahal

Sarna ldeja takozvanog "iliull\csa" (kojt· se mnogo reklamira) praktlcno je slzoidna, jer se navodt da sc zlvminjalltu obezbeduju prijatni uslovl za zivot, c':ime 5<: navodno uvazavaju njih()V(· IlU!n'\lc, da bl posle "prijatnog' Zivota bile zaklane i poJl,d.(·,ll'.

22 BITIIlI NJi nm Vl!cmll1ll(!!lN(lC

njem ili pecenjem, vee prema iskazanoj zelji gosta,

. Godisnje se u celom svetu ubije preko cetrdeset mill[ardl fivotinja za jelo. Broj ubijenih riba se godisnje meri milijardama.

U ove cifre nisn ukljuCeni milioni Zivotinja na kojima se vrse opiti, 100 i frtve industrije krzna Ove Zivotinje pro laze kroz posebne paklene rnuke.

Nauka raspolaze jasnim dokazimada sve zivotinje, bez obzira na vrstu, poseduju inteligenciju i da umeju da razlikuju osecanja radosti, tuge, straha i ljubavi, Bezbrojni opiti i eksperimenti koji su vrseni na delfinima, kitovima, majmunima, svinjama, govedirna, pticama i zivioi, i naravno, kucnim Ijubimcima, potvrduju da tivotinje nisu "besvesna bica". Svaki vlasnik i dobar posmatrac [ednog psa ill macke, uveren je da njegov ljubi-

mac ima unutrasnji zivot. .

Od ljudi se prikriva da zivotinje nisu samo "instinktivna bica bez duse", a razJog za to, najverovatniie, Idi u

njihovoj zloupotrebl i upotrebi za jelo. '

Uzgred, nije na odmet da se napornene da su objavljena ozbiljna naucna Istrazivanja koja tvrde da ce, napretkom nauke, u buducnosti biti moguca i potpuna kornunikacija (sporazumevanje) ljudi sa zivotinjama. Kada do toga dode, ljudi ce biti u soku zbog onog sto su cinili zivotin;ama.

***

U ne tako daleko] buducnosti nasi potomci videce u namavece divljake nego sto ih mi danas vidimo u nasim daljim precima, pa i onim praisto rij skim. Potomstvo ce nas videti kao takve, ne sarno zbog medusobnog ubijanja, opste gramzivosti i unistavanja prirode, vee prvenstveno zbog naseg odnosa prema zivotinjama.

BITI IlJ NE BfIT VEGETARlJANAC 23

Coveku buducnostl nece biti lako da razurne kako [e njegov predak, koji je bio sposoban da nadvlada zemljinu tefu i poleti u svemir i koji je umeo da nacini vestacku Inteligenciju, bio u stanju da ubija, zloupotrebljava, maltrctira i muci zivotinje.

Nasern potomstvu bice neshvatljiva nasa bezosecajnost, jet srno, iako smo sebe smatrali civiHzovanim i naprednim, uzival! loveci zivotinje, hvalili se "trofejima" i brojem pobijenih zivih stvoren]a, ubijenih zbog "sports" i "rekreacije''.

Potomcima nece biti shvatljiva otupelost naseg duha - jer smo zbog ego-vaznosti nosili bunde, nacinjene od krzna dvadeset i vise bespomocnih stvoren]a koja su prolazila kroz najvece muke: "odgoja", ubijanja, klanja, dranja, kasapljenja, a sve to smo nazvali "modnom industrijorn koze i kana".

Potornstvo ce se zgrazavati i zbog naseg bezdusnog egoizma - naucnih eksperimenata na zivotinjama. Bice im neshvatljivo da je takvo grozno mucenje za nas bio "naucni progres".

Nase potomsrvo nece moci da razume ill to kako smo mogli da uztvamo gledajuci malrretiranje zfvonnja u cirkusu i da smo primoravanje zivotinja na ropsku poslusnost smatrali "vrhuncern dresure",

Potomstvu, staviSe, nece biti jasno kako smo mogU da porodicno odlazimo i u zoo-zarvore, koje smo zvaU zoovrtovima, gde smo placali da bismo posmatraU svoje bliznje kako tuzno zive u zarobljenistvu,

Ali, ljudibuducncstl najvise ce se stideti i groziti svojih predaka zatosto su gajili zivotinje da bi jell njihovo meso. Njima cemo izgledali isto kao sto bi nama izgledali nasi, ne daleki preci, kada bismo danas pouzdano znaU da su hili kanibaliza koje je kulinarsko

24 em tu NE BITI VEGETAR(JANAC

uzivanje bllo skuvano iii peceno meso, dllhijl'lltl kla njern ljudi i njihove dece. Kako god da primite plTI hml ni tekst (i mozda prigovorite "da pisac preteru]c"). Ill' moze se osporiti cin;enica da su danas zivotinje postall' zivi spomenici ljudskog bezumlja.

Da li ce nas nas egoisticni i bezosecatru odnos prerna Zivotinjama dovesti do kraja jednog vremena i pocetka drugog, pokazace buducnost,

3. UNISTAVAJUCE POSLEDICE PO COVECANSTVO

U cetvrtom veku pre Hrista Platon je napisao cuvenu "Ddavu", koja sadri! razlicite govore proslavljenog grckog filozofa Sokrata. Izmedu ostalog, Sokrat govori 0 tome kako da [edna drzava odrzi svoju privredu zdravom. U tom pogledu, on. podvlaci da je za to neophodna zajednicka vegetariianska ishrana, Sokrat opominje da ce biti potrebno vise obradivih polja ukoliko ljudi pocnu da povecavaiu stocnu proizvodnju da bi dobili vise zivotinja za klanje: "Zemlja koja je na pocetku dovolino prostrana bila da svoje stanovnike prehrani, postace odjednorn mala i tako cemo morati da budemo uvuceni u rat".

Zapanjujuce je da su filozofu Sokratu jOs tada bili [asni ekonomski razlozi koji govore u prilog tome da se meso ne koristi u ishrani, Zato je on na.glasavao da ce zemlja za sve njene stanovnike dati dovoljno hrane ukoliko se ne koristi za uzgoj stoke, a ako se tako ucini, nastace stetne posledice po sve stauovnike.

Tesko da bi i sam Sokrat mogao da pretpostavi koUko su takvi postupci danas uzeli maha. Zacarani krug, koji ie nastao masovnim konzumiran.jem mesa, tipican je primer ljudskog bezumlja,

BIll JU NIl Bin VEGETAR.(fANAC 25

RASIPANJE ZIVOTNIH NAMIRNICA

"Me:o hr~n! ~alo njih na racun mnogih", bila bi na]kraca definicqa globalne privredne korisnosti mesa.

Za. prOi~odnj~1 mesa, to jest, za ishranu zivotinja za klanje, trose se tzuzetno vredne zitarice koje direktno mogu da ishrane ljude. Prema zvanicno] objavi Ministarstva za poljoprivredu Sjedinjenih Americkih Drzava, 90% proizvedenih zitarica u Americt utrosi se na tOY stoke (goveda, svinja, zivine). Radi slikovitijeg prikaza, posluztmo se poredenjem: "Americka stoka za klanje godisnje pojede vise zitarica nego svi stanovnici Kine i Indije zajedno, koji u ishranl koriste uglavnom zitarice". (Helier: "Das Brot Des Siegers", 1985, str, 27). Amerika ima danas oko 290 miliona stanovnika a Kina. i Indija preko dye milijarde (vise od trecine covecanstva).

Postupak pretvaranja zitarica u meso u svakom slucaju je preko mere rasipmcjd. Proizvodnja mesa, posmatrano sa energetske strane, jeste najloslje iskoriscavanjezemljista. Da bi se ishranilo jedno govece, za godi?U dana potreban je skoro ceo hektar obradive povrsine. ~osle godinu dana, od te zivotinje se dobija oko 300 kilograma mesa za jelo. Da su na istoj povrsini zasejane zHarice iii krompir, dobilo bi se 5.000 kg zitarica ili 40.000 kg krompira. Dakle, 16,5 puta vise hrane u vidu zirarica ili 133 puta vise hrane u vidu krompiral

Ovo rasipanje Zivotnih namirnica dogada se voljno i namerno. Obratimo sada paznju. Neposredno posle Dtugog svetskog rata, veliki finansijski koncerni poceli ~ ~ k~p~ju bezbro] malih poljoprivrednih imanja i da ih pnpaiaruem pretvaraju u ogromne kornercijalne farme

26 Em tu NEBm VEGETARqANAC

namenjene da se na njima proizvode monokulture6.

Takvim postupkom (uglavnom evropskih, americkih i [apanskih hernijskih, oSiguravajuCih i. ba~kars~ ~r~: pacija) postizu se tri i vise puta veci pnnosl,zahvalJuJucl korisceniu tehnoloski veoma naprednih masina, genetski manipulisanim biljkama i hemijskim dubrivima, kao i hemijskim sredsrvimaza zastiru biljaka. ~a ~i. se osiguralo da usled tako prekornerne proizvodnje biljne hrane ne dode do pada cena na tdiStu, ta se mana mora pretvoriti u nesto drugo. ]ednostavno, ne sme je biti u ponudi na trZiStu, odnosno, ne sme se pojaviti na trZistu - posto bi zbog velike ponude bib jeftina.

Postavlja se pitanje, kako takvu prekomernu proizvodnju, to jest, [eftinu hranu, pretvoriti u veo~a isplativu robu? Odgovor lezi na dlanu: kroz proizvodnju mesa! Racun [e jednostavan: tako proizvedenom hranom vestacki ce se toviti zivotinje i uz dodatnu pornoc hemije proizvesti i prodavatidobijenO meso (~ mesne preradevine) sa velikom dobiti, koja [e deset 1 viSe puta veca u odnosu na cenu kostanja samih biljnih sirovina! Tako je ostvaren i "najvec] zelenaskorrgovacki san": kupiti. (proizvesti) vrlo [eftino - pro-

dati vrlo skupo!

Od svih zivotinja za klanje, postupak pretvaranja

•. Monokultura [e jednogodlsnja bUjka (hibrid razllCitih zitarica ili so!e) kOja.uz pomoc bemijskih sredstava daje visoke prinose ; kOja se seje ne~oliko godlna uzastopno na lsto] parceli, sve dotle dok se prinos~ Isplate, a z~ml)~te zbog prevelike ekspJoatacije ne postane. jalovo (neplodno)c£ se 1~.C1"pilo)_ K~d o'.'akvog naema proizcndnie ne vodt se racuna da se pJodnost zernljista obnavI)aseJanJem druge bUjne 1._.u1rure (umesto lIlonokulmre) naredne godine, kOja.bi ~emlJIstu povraula vrtalnost, VelikIlD koncernima takav posrupak, zbog gubljen]a vre~ena i nemogncnosn postizanja vclikih prtnosa, nije tsplanv ViSe im se isplati da ;shte novo sumskn parcelu, <"ije je zemljiste po prlrodl stvart vrlo bogato hum~som (hranljlvo prirod,no du,brivo) i koje ce, kao takvo, nz dodatak bcrnijskih sredstava davatt vlsoke prinose - dok se i ono ne iscrpl ! ne pretvori u ncplodno-

BITJ [U NE srn VEGETARlJANAC 27

biljnih proteina u zivotin;ske je najrasipnjji kod goveda, Za 1 kilogram govedeg mesa potrebno je 16 kilograrna zitarica. Znaci, zbog jednog kilograma nezdravog mesa, koje donosi veliku dobit, preostalih petnaest kilograma najzdravije moguce mane, to jest 94% vise zitarica, za ljude su izgubljenil'

Proizvodnja mesa prakticno dovodi do unistavanja zivotnih namirnica. I pored toga (ili mozda bas zato?) u visokorazvijenim zemljama, novim zastitnirn zakonirna

'Pored mnogih protlvrecnostl, kod koriScenja mesa u Ishrant postojt i "prortvurecnosr logici", 0 ce.lI]u mesojedi ne razmisljaju, Nairne, hrana kola se koristi za protzvodnju mesa 1I roku rova stoke, uglavnorn je blljuog porekla, Meso je, dille, projzvod nastao uglavnom od b!ljne hrane, Sa ovakvlm uvidom, namece se j loglcno pitanje: za~to kortsrld u Ishsanl jedan sumn]tv I neclst rneduprolzvod, kada se moze [esti lzvorna bUjna luana?

Meso sadrfi i nectstoce . jer se u tovu stoke, pored osnovne b!ljoe hrane i dodaraka ishranl kojl dolaze Iz hemljske i farmaceutske industrije - mnogo koriste, naroctro u rovu svln]a, I otpaci u vidu ostataka obroka iz resrorana, bolruca, kasarnl j drugih izvora (u neklm tovilistima ovi otpaci - "pomije", osnovna su luana svlnja). Kao dodatak obroctma u tovu stoke za klanje, koristl se I sakupljena krv iz klantca koja se preradujeu krvno brasno, U tOVU stoke, korisre se takode i sarnlevene kostl tivotinja u vidu kostanog brasna, Kortste se i otpaci Iz riblje industrije prersdent u ribl;e brasno, kao I nekl otpacl iz pojedlnfh preradivacklh lndustri;a (Industrjje jestivih ulja, lana j drugib). Svi ovl dodad Ishrani bogau su

proreinlma kojima se ubrzano povecava miSiena masa (meso). .

BUina hrana nastaje sazrevanjem, od C.isdh prlrodrt!h elemenata, pod dlrekrnlm dejstvom cerie! zivorna Iaktora: sunca, vazduba, zemlje j vode. Biljna brana zato u sebl i nost koncenrrtsane energije ta cetirl zivntna faktora. Te energqe irnade pozitivno i blagorvorno dejstv:o na ljudski organizam jedino ako njihova medusobna prirodna veza sadrzana u blljkama i plodovima biljaka nlje poremecena, ~to se stgurno desava kod industrijske proizvodnje hrane i proizvodnje mesa Pored poremecaja ravneteze pozrtivnlh energija, a zbog toga. j njihnvog

gubljenja, industrljska prolzvodnja Irrane i protzvndnja mesa rakode svojirn procesima dovode i do promene bloloske strukrure u samo] hrani, Zbog poremeca ja bioloske strukture, novonastall medusobnl odnos hcanlJiVih sastojaka u industrijskl prolzvedenim namrrnlcama i rnesu ne odgovara Ijudskom organizmu • j zato takva hrana, koja lzaziva poremecaj metabolizrna, ima direktnog uticaja na pojavu bolesti, (Tlpican prtmer preradenih namirnica [esu belo brasno, betl secer, industrijska kuhiniska SQ, industrusko [estivo ulle, kao i samo meso u kome se nalaze hermon srraha, Zivo!injski protein! I holesterol·masti,)

28

BITIILl NB Bfll VEGETARljANAC

(kada [e potrebno, oni se doneSty i Viso~m d~~;lvn~n.l subvencijama (novcanom pornoci), pr.0avvo.dae~ ~CN.\ se podrzavaiu oa racun gradana-potrosaca, jer se SUb: vencije tsplacuju O~ poreza uzetog o~ gradana .. r:a bl prodaja mesa ostala ista ill bila povccao~, adml~ls~rativnim zahvatima podizu se eene prlrodnih narrurm~a, npr. hleba, mleka, povrca i voc~. Zaxto :r~~e,. z~valjUjuCi subvcncijama, meso po.staJe V:st~Ck.l jefttni]e, dok cene drugih, preko potrcbmh namirruca, sk~e~. -.

Opisana taktika vdik1h koncerna (koji zahvalJUJUCl svo~ kapitalu Imaju vcliki uticaj na politiku jedae vla~e) dovodi do eksplozivne proiZvodnje i ponude mesa, kOJe se sa~a mora prodati narodu. Najbolji nacin za siguran plasman je sirokoangaiovana reklama sa 'naucnom" propa?:md?~ ~a je meso zdravo, da je coveku porrebno puno zl~ounJskih proteina Cposebno mladom organizmu u r~oJu), da su blljni proteini manje vredni, da vegetarijans~ tshranu prate vitalni nedostaci koji su opasnipo zdravlje 1 tako dalJ~. Za takvu reklamnu kampanju angazuiu se dobro placene, nesavesne (ill neobavestene) osobe sa akademskin: titularna, koje u medijima gov_ore 000 za sta su i placene. ~os~o je sto u two reklamno ludilo veruje jOs mnogo medicinsklh radnika, koji ga jos vise podrzavafu i ?ro~~ju: !akva :.eklamna propaganda se danas sprovo<h na tsu ill ~~l~ nae~ i pogledu mnogih drugih prehrambenih Industriiskih p~01Zvoda, iako je za takve proizvode utvrdeno da su Stetru po

zdravlje Jjudi.

'I

PLJACKA TRECEG SVETA

Visokorazvijene zernlje ne rasipaju samo svoje zit~ric~ kojirna hrane zivotinje za klanje: one takode kortste 1

-------

--~--- -

29

om III NE 8m VEGBTARl]ANAC

~anu prcizvedenu u Trecem sveru.Zelja (pohlepa) za sto vecim zaradama u proizvodnjt mesa zahteva nove povrsine za monokulture, Gde se moze naci jeftina zemlj~? Naravno, tame gde je sve [eftino (i samztvot), u Trecem svetu. Pomocu pritisaka i za male pare, oduzimaju se tamosnjlm seljacima zivotno vazna polja i pasnjaci, a i domoroci se proteruju sa svojih vekovnih stanista u prasumama. Takvi posrupci prakticno unistavaju privrednu ravnotezu tih zemalja, dovodecl do izumiranja domacih iivotinja j nedostatka iivotnih narnirnica, a kroz sve to i do nezaposlenosti, migracije seoskog stanovnfsrva u prenaseljene gradove, zavisnosti od uvoza i stvaranja dugova prema razvijenim zemljama.

Skoro 50% svetske proizvodnje Zitarica koristi se za proizvodnju mesa. Sarno oko 38% od ukupne obradive povrsine na Zemlji iskoristi se za proizvodnju razlicitih namirnica za Ijudsku Ishranu. Od preostala 72%, manji dec poljoprivrednih povrsina (oko 8%) upotrebi se se za u.zgo; in~ustrijskog bilja (Ian, pamuk, secerna repa, uljanee). Prinose sa preostalh 64% obradivih povrsina uglavnom pojede stoka za klanjeJ

Prema statistici Ujedinjenih nacija, dnevno u trecern svetu umire 35.000-40.000 dece od gladi (svake dve-trt sekunde umre po jedno dete), Zvanicni predstavruk svih onih koji su sagledali ovu vezu izmedu gladi i p~oiZvodnje mesa, profesor doktor Zan Cigler, svajcarski nacionalni savetnik j internacionalni ekspert za Trecl svet, izjavto je: "Ne ielim vise da ucestvujern u takvim 'jezivtm masovnim uhistvima. Da ne jedem meso, najmanje je sto mogu da ucinim za pocetak",

Navedene Cirijenice podstaklc su svctskc prtvredne eksperte daizjave da za problem I'ovt'tskc gladi 1.1 SllStini odgovomost snosi mali broj ljudi. Nij(' "pn.·nasdjl'l1ost", odnosno

30 BliI III NE Bm VEGEl'AR(fANA(,'

"preveUki broj ljudi" kriv sro postoji nedovoljno Zivotnih namirnica, ad &ga danas pati viSe ad polovine stanovnika planete Zemlje, Krivtcu snosi zloupotreba iivotnih namirnica,

Danas se na Zemlji proizvede vise nego dovoijno hrane za sve ljude na naso] planeti. Jos i vise, Medutim. raspodela je nepravicna" , jer se najveci dec zbog intercsa i profita? raspodeljuje na debljanje iivotinja za klanje (iii se hiljade tona zitarica jednostavno baca u more zbog odriavanja stahilnosti cena).

, Prerna racunan]u eksperata, kada bi sarna protzvodnja.I preraspodela hrane, kao i svetskog kaplcala (12,000 IjudJ danas una vise novca nego ostalih sedam milijardl zajedno) bili ravnornerniji, prtnosi na naso] planeti mogU hi da Ishrane i Vise od dvadeser milljardi Ijudi!

., U scrucnlm skolama (poljoprtvredne skoJe i fakulteti) danas se studenri ute INTENZIVNOj (naprednoj) poljopdvredi (rararsrvo, stocarsrvo, vocarsrvo, razne rehnoloske proizvodnje i cako dalje). DanaSilJa "napredna poljoprivredna nauka" uei u sustin; sledece: prolzvestl uz prlmenu rnoderne tehnologije j hemije 'to vise hrane sa ~to manje povrsine uz ~£O manje rroskova, Navodi se da Ie takva protzvodnja neophodna zbog visokih prtnosa, jer na Zeml]i ima sve vise Ijudi. U susunt, bez obzlra na opravdan]e, u~i se isklju~lvo komercijalna poljoprrvreda - onakva proizvodnia koja je sarno u sJuzbi velikog profita. Poljoprivreda u kojoj se vekovtma primenjivala proizvodnja na prirodan nacin, bez genetskt manipullsanih biljaka, bez upotrebe bemilskih sredstava za zasdru i bez vestac!dh dubrtva, nazvana ie' eksrenztvnom (nazadnom).

Posledlcc danasnjeg nactna NAPREDNE, odnosno iskljucivnvlsokoprofltabdne prolzvodnje hrane, covecanstvo uveliko oseca na svojoj k':'ll,

Sa savremenom, "naprednom" potjoprtvrednorn proizvodnjom, javio se j [edan paradoks: prolzvodi ekstenztvne (nazadae) poljoprtvrede danas se nude potrosacuna pod nazivom "biolo~ki Ispravne namlrntce" (1). jer su bez hemljskih dodataka, odnosno prolzvedene na "nazadan" i prirodan naCin. To su na]rrazenije zivotne narmrnice zbog zdravlja i kcenja, posebno na trl.1sru razvljenlh zemalja, Tamo takve namirnice dos.tlzu astronomske cene • a da bi paradoks bio jos Yeti, naJvise se rraze u zemljama kOje su i izmislile 'inteDZivnu poijoprlvrednu prolzvodnlu" i u kojima danas ima Dajv!je bolesnlh od "crvtlizacijsklh bolesti", tzazvanih uglavnom "naprednom poljoprivredom" i "naprednom industrijskorn proizvodnjorn hrane". Te bolesd su bolesti srca, rak, secerna bolest, giht i j~ nekoliko stodna drugih, (Ne racunajuc] bolesti ko]e se prenose ISldjuCivo zivotinjskirn mesom, kao "to 511 kravlje ludilo, trihlneloza, Infekcija salmonelom i druge.)

Danas samo od bolesn kardlovaskularnog sistema (l bolesri srca), tokorn [edne godine urnre vise Ijudi (oko 120.000.000 ljudil), nego ~to je bto ukupan broj poginulih II. celom XX veku, u ~"Vim ratovbna i sVirn nesrecama na celoj plane!!.

Brrl ILI,vE Bm VEGETARIjANA(:

31

RAZARANJE PRIRODNE SREDINE

Pro~zvodnja mesa ne dovodi sarno do gladi u zemljama Treceg sveta, ona dovodi i do razaranja prirodne okoline. Godine 1945. prasume i dzungle, glavni izvon kiseonika na Zemlji, pokriva1e su 15 miltona kvadrarnih kilometara, da bi se "zelena plnca" 1I poslednjih 60 godina smanjila za vise od polovine! Sarno radi dobijanja pasnjaka za stoku, od 1970. godine unisteno je vise od 20 miliona hektara rropskih suma! Ako se uniStavanje "zeleruh pluca'' nase planete nastavi OVODl brzinom, proraeuni pokazuju da najdalje za 40 godina nece viSe biti tropskih Suma! Tamo gde je ranije bila bujna tropska vegetacija koja je pruzala utociste mnogim biljnim, ptiCijim i zivotinjskirn vrstama, odmah posle sere nastupila je erozija i nakon oekoliko godina bezobzirne eksploaracije putern monokultura, stvorilo se jalovo zemljiste koje je zakratko vreme prervoreno U pusnnju, Taj se proces vee vise od 50 godina bez prekida ponavIja, a pos1ednjih godina jos I intenzfvira Ko je za to kriv?

Ug1avoom intetnacionalni meso-hamburger koncernr= koji sarno odredeno vreme koriste iskrcene sume kao pasnjakc iii ogromne plantaze za proizvodnju monokul-

., S, :UiSljk<' !)()k:Jzulll ,.1:\ naJvecl svetskr hamburger-koncern oevorl godisojeviSe od ~()O novlh f!llj'lJa (svakfh 17 sarl po [ednu) i da se SAMO U 11H NOVIH 500 FlU. .~AI.A l)rm~l [40 hamburgera u sekundt, zapravo 504,000 komada 1:3 jedan sat, a 'U wdnnm radnom danu preko 8 miltona, sro mesecno Iznost preko 240 miltona haruhurgcrn (sa rapidnom tendencijom casta). A U svim filijalama. ima ill vise hilja<l:l,!:odlsnji promer hamburgeramen se mllijardama komada, Iz ovoga Sf: cia Iako z:ddJuclri da najveci hamburger-koncern godisllie napravt pnm1cr od vise desert, na mllijard! dolara.

_ TaIro~e je izratuna~o, na osnovu srazmere povrSinil lIuhij,'l\ih hi:ci1jem tropskih suma , dobJjene koliane mesa oct rakvih parccla, <I .. "". 1l1\ lilliE DOBIO JEDAN JE[jlNI HAMBURGER, 4-5 KVADRATNlH MHTAllA TIU )l'S" I! MIME I'RETVARA U PASNJAKE ill POIJ~ ZAMONOKULTURE, I" uv"g,L~" 1I:111l",",' i lUllil':ln zakJju<!:ak, da svako ko pojede jedan hamburger IIlwk"i ,,,111111,,(., 1,,1 .. 1'''1: j"roir.vodaal hamburgera, praktieno podsttee da]!c Illli~l:<v.I"I" I" I I. \'." I,.,,, "ill metara "zetenfh pluea" Ila.se ptaneret

32 BITI /1J NE BIn VE@1'ARI.f.IN,·., ,

J

.i

tura (na primer, soje). Deo krivice za nestanak suma snosi i industrija papira, kao i drvna industrija, samo u daleko manjoj meri nego industrija mesa.

''Bogati ekolo$ki sistem Zemlje preraduje se u hamburger, sperptoce i u papir za pakovanje - za Boropijane, Amerikance i fapance."

("Neue Zuricher Zeitung'; 30. 3. 1993),

Bez Imalo obzira mali zemljoradnicl se proteruju u grad, zernljiste se hernijskim sredstvima i monokulturarna u potpunosti iscrplju]e, povrsine se preoravaju teskim masinama - prirodna ravnoteza se na taj nacin u potpunosti unistava.

Brazilski nadbiskup Helder Kamara ukratko je opisao ovu strahotu; "Svuda u trecem sveru poljoprivreda ee biti modernizovana na racun interesa naroda, Da bi se zadovoljile prehrambene navike bogatih, onih koji uvek ide da jedu jos vise mesa, mi pustarno u zemlju stranu stoku koja ce potpuno da unisti setvu bespomocnih malih seljaka'?' (citirano iz CIanka:

"Krivica mesozdera", "Tagesanzeiger", Zurich, 23. 9, 1978).

UNISTENJE PRIRODNE RAVNOTEZE

I

j

Vee postojeci zacarani krug stvara i druge krugove. Zivotinje Izumiru, najmanje jedna zivotinjska vesta dnevno! Ne samo zivotinje tropskih suma, nego i druge zivatinjske vrste, postaju zrtve unistavanja prtrodne srcdine, koje [e delo ljudskog bezumlja.

u U Tre6em svetu, pored b, eZObz.ir.n. og kreenja prasume za srvaranje novih parcela za rnonokulrure, razliCitjm pritiscima se od zemljoradntka za male pare orkupljuju i vee obradive parcele j njihovim spajanjem (arOn_daCijOm~ l?rave se ogromne farmeI pa.snjad za industrijski rov stoke u vlasnlsrvu mocnlh hamburger-koncerna

stn ILl NE BfT! VEGETARUANJIC • J. J

Po zakonu uzroka i posledice, coveku se njegova beskrupulozna zloupotreba prirode vraca kao bumerang, Zbog monokultura, genetske manipulacije Zivotin;ama i biljkama, primene hemikalija, sece drveca i zbunja i drugih postupaka, nestali su mnogi insekti i ptiCije vrste koje su urustavale stetne insekte i bakterije, tako dasu ovi, razmnoZavajuCi se neometano, postali prava posast za biljke i useve, koja se sve viSe stri, I ne sarno to, pocele su da mutiraju nove.stetne vrste, do sada nepoznate ljudima, Ni najsavremenija sredstva za zastitu ne mogu im nista ..

Masovna seca suma (zbog uzgoja stoke za klanje), takode je jedan od glavnih uzroka promene klime (nije samo industrijsko zagadenje krivac za to), ciji se katastrofalni ucinci uvellkoosecaju (efekat staklene baste, ozonske rupe, sasuseno zemljiste, sirenje pustinja, poplave, nepredvidive klimatske prom ene, topljenje polarnih kapa i tako dalje). Mnoge posledice Se tek ocekuju, one koje los nisu potpuno nastupile, ali ih je moguce predvideti, Navescemo samo dve koje ce Imati primetno najteze posledice po covecansrvo: globalni nedostatak kiseonika i globalni nedostatak ciste vode za pice.

U modernim industrijskim zemljama, koje su i glavni uzrocruk unistavanja prirodne ravnoteze, putem monokulture, visokoprofitabilne privrede i kortscenja mesa, nastale su ogromne stete koje se, povrh svega, pokazu]u i u pogubnom zagadenju prirodne okoline.

ZAGA£)ENJE PRIRODNE OKOLINE

Otpadne vode koje su jako zagadene od farrni za masovni tov stoke i klanicne industrije dovode do zagadenia i unistenja Zivota u rekama, jezerima, morirna, pol i u okeanima

348m 1Ll NE sm VEGb"TARf}ANA<.'

Sarno lz jednog osrednjeg tovilista za 5.000 goveda, izbad se godiSnje deset miliona Iitara tecnog dubrlval Kada bi se raspodelilo tecno dubrivo sa velikih farmi 11 Nemackoj.svaki stanovnik bi dobio vise od tri tone! (Iz; "Fleisch frisst Mensch", emisije na ARD, 18. 10. 1987)

jedan primer: za dobijanje jednog kilograma neke zitarice potrebno je okruglo 60 Utara vode, dok kolicina vode koja je potrebna za proizvodnju jednog kilograma svinjskog iii govedeg mesa iznosi izmedu 5.000 i 6.000 litara. Izracunato [e da vise od 50% ukupne potrosnje vode u Evropi otpada na tovilista stoke!

Voda iz tovilista na kraju zavrsava kao tecno dubrivo u jamama za sakupljanje, a delom i u kanalizaciji. Pokusava se da se dubrivom sakupljenirn u septiCkim jamarna nadubre polja; ali, izmedu zivotinjskih otpadaka I postojece obradive zemlje ne postoji viSe ispravna srazmera, tako da usled toga sto je zemljiSte previse nadubreno stajskim dubrivom, dolazi i do nagomilavanja ogromne koUCine stetnih hemijskih matenja u zemlji. Nairne, Zivotiiljsko dubrivo sadrzi i nerazloZive hemikalije (jer ih Zivotiilje u sebe unose preko mane) koje kroz zernliu, ispiranjem, zagaduju podzemne vode (iz kojih se dobija pijaca voda), a odatIe heroijske materije dospevaju u reke, jezera i mora.

jedna od najvidljivijih posledica covekovog zadiranja u prirodne zakone jesu umiruca mora, kao sto su Severno i Sredozemno more. rube tzumiru, alge se sire i tako dalje. Krivci za ovo su na prvom mesni fosfati i nitrati. Sarno u Severno more godisnje dospe oko 100.000 tona fosfata i oko 1.000.000 tona nitrata Ove soli potien iz industrije, odakle preko gradske kanalizacije i reka dospevaju u mora i kao sto je vee napomenuto, velikim delom iz komercijalne poljopnvrede, iz toviliSta stoke i iz klanicne industrije. Zapravo, viSe od 50% ukupnog zagadenja u Evropi potice

BITI ILl NE sttt VEGETARfJANAC 35

od farmi za uzgoj stoke za klanje i klanicne industrije!

Druga vidljiva posledica ljudskog unistavanja prirodne sredine jeste stanje reka i jezera Umesto daobezbede prirodno eiste uslove za ribe i ptice (zivotinjske vrste kOje imaju vrlo znacajnu ulogu u ekoloskom lancu), ove vode su postale tekuce kanalizacije u kojima se mnoze alge i bakterqe u anaerobnoj sredini koja [e vestac]d stvorena.

Izracunato je, prema broju zaklanih zivotinja u jednoj godini u Evropi (oko 10 mihjardi), da komunalnom kanalizacijom u reke i jczera iz klanicne industrije dospeva i najmanje 2 milijarde litara krvi, cije prisustvo u vodi posebno pogoduje razvoju bakterija i algi.

Zagadenje reka i jezera ce u bliskoj buducnosti tek ' pokazati svo]e pogubne posledice i po samog coveka.

Masovoa proizvodnja zivotinjskih otpadaka doprinela je jOs jednoj propratnoj pojavi: KlSELIM KISAMA. Holandska vlada je dosla do zakljucka da isparenja amonijaka i metana iz septickih bazena za sakupljanje tecnog zivotinjskog dubriva takode dovode do kiselih kisa. Ovakva isparenja iz septicklh jama su 1.1 dye trecine slucajeva odgovorna za izumiranje sumat

Ekolog dr Georg Borgstrem je izracunao je da se proizvodnjom mesa prtrodna okolina zagadi deset puta vise nego preko privatnih dornacinstava i tri puta vise nego kroz svu drugu industrijsku proizvodnju (Lappe, "Die Oko-Diet", Amsterdam, 1982).

POred navedenih stetnih posledica koje nastaju proizvodnjom mesa, uzgoj monokultura za tOY stoke dovodi i do unistenja primarnog zemljiSnog sloja, jer forsirani rast monokultura u potpunosti iscrpliuje taj slo] zeml]e, Primarni sloj zernlje je povrsinski slo] zernljista koji je debeo oko 17 santimetra i bez koga ne bi mogle da uspevaju zitariee, mahunarke, povrce i

368m ILl NE BlTl VEGETAR{!ANAC

mnoge druge biljke. Sarno u SAD zbog uzgoja stoke [c vee urustena 1/3 prirnarnog zemljisnog sloja. Da bi nastao povrsinski 510; zemljista debeo sarno 2 em, potrebno je izmedu 200 i. 1000 godinal

Uzgoj stoke za klanje ne rasipa i ne unistava same prirodne resurse nase planete, vee u ogromnoj meri trosi i energetske poteneijale, sto dovodi do energetske krize, Na primer, u sarno tri americke savezne drzave, Vasingtonu, Oregonu i Kaliforniji, za uzgo] stoke se mesecno utrosi 17 milljardi kllovat-casova struje, sto je dovoljno za osvetljenje svih kuca u svim saveznirn drzavama Amerike - i to tokom mesec I po dana!

DELOVANJE ZAGA£>ENJA NA ATMOSFERU ZEMUE

Ugljcn-dioksid nastaje kao prirodan gas disanjem, gorenjem, vrenjem i raspadanjem organskih materija; nalazi se u atmosferskom vazduhu i ima zivotno vazne uloge, Od ugljenikovih jedinjenja, koja se stvaraju od ugljen-dioksida u atmosferi, sasto]e se skoro svi zivi organizmi na Zemlji. Ugljen-dioksid se, pored ovog, preko drveca i drugih biljaka fotosintezom pretvara u kiseonik bez koga ne bi ni postojao :livot u aerobnim uslovirna, Dalje, prirodni nivo ugljen-dioksida u atmosferi regulise propustanje sunceve toplote u meri koja eini da je prosecna temperatura na nasoj planeti oko 15 stepeni, sto [e idealan cilli1ae za odrzavanje Z1vota.

Covek je svojom pohlepom i bezumljern poremetio prirodnu ravnotezu ugljen-dioksida, cime je doveo u pitanje svoj opstanak,

Nivo ugljen-dioksida u atmosferskom vazduhu u poslednjih sto godina ubrzano caste zbog okolnosti do

sm III NE BrI1 VEGEDIRlJANtlC 37

kojib je doveo covek Covecanstvo trosi fosilna goriva (naftu, plin i ugalj) brzinom koja stalno raste, da bi se poslednjib godina dostigla kolicina od oko 6 milijardi tona ugljen-dioksida koji se izbacuje u atmosferu, samo iz ovog izvora, i to svake godinel Sa tendendjom povecanja po godisnjoj stopi od 100 miliona tonal Tako nastali visak ugljen-dioksida skladisti se u atmosferi,

Pored povecane potrosnje fosilnih goriva, veliko] koncentraciji uglien-diokstda u atmosferi doprinosi i smanjenje povrsina tropskih suma na Zemlji, zbog njibove bezobzirne eksploatacije. Sa sve marne "zelenih pluca", bice sve manje proizvodaca kiseonika od ug!jen-dioksida, sto za posledicu, pored sve manje zivotno vaznog kiseonika, ima i gomilanje nepreradenog ugljen-dioksida u atmosferi. Prema nekim naucnlm proracuruma, u atmosferi ima uglien-dioksida ko;i nije mogao biti preraden zbog unistenja polovine drveca i biljaka na Zemlji skoro isto koliko i ugljen-dioksida ko;i nastaje koriscenjem fosilnih gorival

Kolicinu Sunceve toplote potrebne Zemlji zaiivot regulise prirodno predvidena koliCina uglien-dioksida u atmosfen, tako sto ugljen-dioksid zadrzava potrebnu koheinu toplote vezujucl ]e za sebe, dok vlsak toplote propusta u svemir.

Kada se pojavi visak ugljen-dioksida u atmosferi on vezuje visak sunceve toplote koja bi u norma hum uslovima, odbijena od zemljine povrsine, bila vracena u svemir. Vezivanje toplote je upravno srazmeroo kolicini ugljen-dioksida u atmosferu, tako da ako ima vise ugIjen-dioksida u atmosferi, bite viSe i toplote na Zemlji, Tako je nastao danas poznati "efekat staklene baste" i utica; tog efekta na klimu. Svake godtne, zbog "efekta stake lene baste", prosecna temperatura na Zemlji raste za oko jedan stepen, sa pokazateljima da ce sve vise rasti.

--------- ----

38 BITI ill NE BIn VEGETARl]ANAC

Zbog povecanja temperature dolazi do proroene klime, topljenja polarnih kapa, porasta nivoa okeana i mora, nepredvidivih susa, oluja, poplava i tako dalje, Klimatski poremecaji se nezapamcenorn zestinom ucestalo desavaju u poslednjih deset godina

Postojecern zlu prevelikog trosenja fosilnih goriva i unlstavanja "zelenih pluca" dodato je jedno novo, isto toliko veliko zlo: gasovihlorofluorokarboni. Ovi gasovi se koriste za punjenje rashladnih i klima uredaja i u pro izvodnj i brze hrane (hamburgera). Hlorofluorokarbonski gasovi pogorsavaju situaciju "efekta staklene baste" i vise hiljada puta, Nairne, svaki molekul oslobodenog gasa hlorofLuorokarbona (CFS) zadrzava (zarobIjava) 10 hiljada puta vise toplote nego jedan molekul ugljen-dioksida! Zbog stalnog uvecanja "efekta staklene baste" leta su sve toplija, a time se i klima uredaji sve masovnije koriste, stvarajuci tako "zacarani krug". Zapravo u atmosferi ima sve vise oslobodenog gasa hlorofluorokarbona, pomocu koga vecina rashladnih uredaja danas funkcionise. Sa sve vise CFS gasa u atmosferi i sa sve vecim vezivanjem suvisne toplote i "efekat staklene baste" postajace sve izrazeniji, H1orofluorokarbonski gasovi imaju jos jedno ubistveno dejstvo na ekolosku ravnoteiu: oni unistavaju ozonski ornotac u gorujim slojevima atmosfere, onaj omotac koji nas stiti od stemog uticaja sunceve i kosmicke radijacije,

Pored hlorofluorokarbona, ozonski omotac ugrozavaju i mlazni avioni, kojl, leteci velikom brzinom na velikim visinama, u pravom smislu reci buse ozonski omotac. Svakog dana se u atmosferi nase planete nalazi preko deset hiljada ovakvih putnickih aviona. Broj vojnih letelica nije poznat, Sada vee postoje primetna ostecenja atmosfere, dve povece rupe u ozonskom omotacu iznad

Antartika i Arktika i nekoliko manjih rupa iznad Evrope, Amerike i Tihog okeana Kada ce se i gde pojaviti nove ozonske rupe i koliko ce one biti velike, to niko ne zna,

Problem savremene nauke je u tome seo joj njje poznat "prag toleraneije", to jest, dokle se moze i6. sa ovakvim posledicama ljudske nemarnosti. Odnosno, kakva ce i koja katastrofa nastupiti zbog sve izrazenijeg "efekta staklene baste" i zbog ostecenja ozonskog omotaca. Ozonski omotac, kao sto samo ime kate, sastoji se ad gasa OZona. Omotac je debeo samo 2-3 milimetra, ali je i pored taka male debljine on kompaktna i elasticna masa, dovoljno postojana da zastiti fM svet naZernlii od pogubnog uticaja Suncevog i drugih stetnih zracenja koja dolaze iz kosmosa.

I pored njegove prirodne postojanosti i otpornosti, ozonski omotac je vrlo osetljiv na hemijske reakcije - i to upravo onakve kakve izazivaju ljudi svojom "naprednom" tehnologijorn.

Postoje naucne pretpostavke i proracuni da ce, kad se pojavi vise od pet vecih rupa II ozonskom omotacu (za sada su registrovane dye vece), doci do njegovog cepanja u toliko] meri da ce izgubiti svoju zastitnufunkciju, (Dogodice se nesto slicno kao kada se paucina izbus! na vise mesta i zbog toga se raspadne.)

Ako se tako nesto dogodi, nastace takva kataklizma, da ce, pored mnogih posledicnih katastrofa koje ce nastupiti, preziveli biti primorani da sve svoje aktivnosti sprovode nocu, dok ce se po danu u dobro zamracenim prostorijama kriti od svetlosti i Sunca!

"Uticaj masovnog uzgoja stoke na globaJno zagadenje u potpunosti je jednak uticaju automdbilSkog saobraeaja, pa kada jos 'IJZ111£1nO u obztr seiJenje suma radi dobijanja ptTSnjaka i hrane za stoku, te pretvaranje savana u pustinje,

40 BID IlJ NE BlTl VEG'BTARIJANAC

eroziju brdovitih predeta; izuzetno velikupotrOsnju 1'(I(It' i energije, vi4imo da svakim kilogramom mesa kOje t'fY )Sbm,. uniStavamo i zagadujemo nasu planetu usvim aspekuma:'

(Institut za klimu, okolinu i energiju - vupertat)

***

Da Ii postoji mogucnost da se izbegne globalna ekoloska katastrofa koja bi opstanak zivota na naso] planeti dovela u pitanje?

Prvi korak je da ljudi prihvate vegetarijanski nacin Ishrane, Bez sveobuhvarne ispravne biljne Ishrane, unistavanje prirodne sredine nece prestati. Prvenstveno zato sto se sama agresivna i egoisticna "mesozderska svest" ljudi nece 'promeniti. Zabranom "prljavih tehnofogiia" i nekim drugim slicnim zakonskim merama, proces propadanja Zemlje sarno ee se donekle ublaziri, ali se nece zaustavtti. I dalje ce zbog licne zedi za profitom biti zapostavljeni opsti interesi. Krcenje prasuma ce se nastaviti, ogromna tovilista i klanicna industrija i dalje ce zagac1ivati prirodnu sredinu, najveci deo brane jesce stoka za klanje i glad se nece iskoreniti; novih bolesti ce biti sve vise, kisele kiSe bite ucestalije ...

Protesti i apeli "Zelenih", pokreta za zastiru zivotinja i ostalih progresivnih ljudi, bice sarno "glasovi u pustinji". Glavni uzrok ljudske patnje i dalje ce ostati, A to je nanosenje patnje drugim zivim bicima.

Jedna planetarna akcija kojom bi se Ijudima objasnila prcdnost i nuznost iSkljucivo biljne ishrane i koja bi bila redovno sprovodena u skolama i preko medija, vise ce doprineti spasu nase planete nego milijarde dolara koje bi se izdvajale, na nacin na koji se danas pokusava da se sprovode ekoloska zastita,

BITl III NEB1TI VEGBTARljANA(: 4 J

Dok se ljudska svest ne promeni i ne shvati "klicu" zla , i dok zakon ne postane rigorozan prema svirna koji unistavaju prasume, kao i prema onima koji masovno uzgajaju stoku za klanje i naruraju Ijudima meso i druge nezdrave namirnice kao hranu, zelja da se na Zem1ji ostvari harmonija i cista prtroda ostace samo Iluzija,

Da li su ljudi spremni na tak.ve poduhvate ko;i ce zahtevati da promene i svoje stecene navike, kao i da se mocnt pojedinci odreknu svojih interesa, pod velikim je znakorn pitanja. Preostaje jedino da se nadamo. Biljnom ishranom mogli bi se resiti mnogi problemi koji danas zdravstveno ekoloski, ekonomski i rnoralno pritiskuju svet. '

]eden;e'm mesa ne nanosimo stetu same sebi, vee preuzimamo ideo odgovornosti za planeru na kojoj zrvtrno i za cije zdravlje moramo da se zauzmemo. Odgovorni smo i za nase potomstvo i njegovu buducnost, posto deca preuzimaju (i placaju) navike svojih roditelja,

Uzgred, svakoko postane vegetarijanac, indirektno utice da se tokom vremena spase najmanje 1000 kvadratnih metara tropske sume, znatno ublazujuci i druge lose po sled ice koje pogadaju na nas svet. Takode, tokom svog zivota, time sto ne koristi meso, vegetarijanac moze spasti i 1000 zivotinja.

4. rnCKI RAZLOZI

''lako ne mozemo da se nadamo da ce u ovakvom suetu svi /judi usvojiti vegetarijanski naan Ziv/jenja, to ipak riikom ne daje prauo da jede meso. Neprauda ostaje neprauda lak i ako je svi drugi cine. n

Magnus Svantje (1877-1959), jedan ad j»Vfh velikih boracaza vegetarijanstvo i zaStitu iivotltifa

42 ettttu NE sat VEGETARJ]ANAC

Do sada smo sagledali zdravstvene, prtvrcdne I ekoloske razloge zbog kojih ne bi trebalo jcsU meso. sledece pitanje zalazi dublje: imamo Ii ml uopste prava da ubijamo zivotlnje?

OVo pitanje oas uvodi U oblast etike, nauke 0 kojoj vecinu danasnjih ucenika i studenata zna vrlo malo ill nlsta,

ETIKA je nauka koja istrazuje uzvisenu sustinu iivota, za razliku od danasniih materijalistiCkih nauka koJe izucavaju samo bezivotnu materiju. Bez etike, odnosno, bez srnisla i stvarne vrednosti nekog poduhvata, svaki poduhvat - naucnl, politiCki, obrazovni, ekonomski iii bilo koji drugi - bite besmislen i bez vrednosti, a vrlo cesto ce Izazvati i teske posledice, Etika je zato osnov svakog strernljenja, GrCka rec "ethos", od koje je nastao naziv "erika", oznacava "smisaonost, moral i nactn :livota", koji se kao odgovornost ispoljavaju prema okolini, prema potomstvu i prema sv~ stvarima Ako u jednom drustvu nema tak.ve odgovornosti, savest ljudi ce biti sve vise potisldvana, a bez budne savesti, drusrvo ce nazadovati i na kraju propasti. ZATO NIJE NEOBICNO sro SU SE SVI KOJlMAJE ETIKA Bn.A ZIVOTNO VA.ZNA ZALAGAIl ZA VEGETARIJANSTVO.

Rec 'vegetarijanac", koju je 1842. uvelo u upotrebu "Britansko vegetarijansko drustvo", irna koren u latinskoj reci VEGETIS, koja znaci "neostecen, zdrav, svez" iii "snazan". (Izrazom "Homo vegetus" oznacavali su stari Rimljani jednog "duhovno i telesno zdravog coveka".) Poreklo znacenja reci vegetarijanac ukazuje vise na jedan filozofski i moralni prisrup :livotu, nego samo na ishranu biljnom man om.

Najveci dec vegetarijanaca (narocito etiCkih) jesu

ljudi koji razumeju da mogu da sopstvenim postu~ci.m~ daju doprinos [ednom pravednom i mirnom drustvu, 1 posebno, ako ne da rese, a one bar ublaze problem

BIT! ILl NE 1311"1 VB(ilJ1'AR~fANM: 43

nasilja tako sto sami nece ucestvovati ni u kom obliku nasilja. Vegetarijanci su svesni da upotreba mesa jeste nasilni postupak prema drugtm zrvim bicima, koji se sa etiCkog stanovista nicim De moze opravdati,

Mnogi bi Ijudi odmah postali vegetarijanci ako bi u klanici videli kako zivotioje skice dok ih ubijaju, iii ako bi oni sami morali da ubiju zivotinju koju treba da pojedu. Vecini mesojeda bi ovo otvorilo i oei i srce, Kako kaze Linda Makartni; "Da klanice Imaju stakleoe zidove, svi hi ljudi hili vegetarijanci". STVARNI VEGETAR1]ANAC JE ONAJ KO JE TO POSTAO IZ ETICKIH RAZLOGA.

"VOLIM DA JEDEM MESO"

Dosadasnje izlaganje [e pokazalo da koriscenje mesa za ljude nije ni neophodno, ni zdravo, a nema oi privredoo opravdan]e. Meso cioi coveka bolesnim, otudeno otupelim, neodgovornim i ravnodusnim prema zivotinjama, prirodi i prema ljudima. Ostaje, dakle, samo jos egoisticni razlog (jer drugi ne postoji), koji svesno odbacuje sve cinjenice i dublja razrnislianjai ne dopusta da razurn

. prevlada, jer "kako je da je, ja volim meson.

Ali, odakle nam pravo da maltretiramo druga ziva bica j da im oduzimamo zivot sarno da bismo jeli njihovo meso, sa objasnjenjem "da je ukusno" i da u tome uzrvamo, Da li bi, kada bi to bilo tako jednostavno, mogli da opravdamo i druge izvrsioce zlodela? Postoji li neki sud na sveto koji hi opravdao ubistvo iii silovanje zato sto se onl, kao tin, dopadaju izvrsiocu? Postoji li sud koji bi opravdao otimanje deteta majci, zato sto neki kanibal uziva jeduci decije meso, kao sto se Cini kada se tele, prase, jagnje ill jare, otmu od njihove majke i stave pod noz?

--- --- -- . - ----

44 BIn ILl NE BrTI VEGETARQANAC

DaIi [e "bol" koji ja osecam ako ne jedem meso veci od bola koji sam naneo zivotinji koriscenjern njenog mesa?

Pitanje etike postavio je i Svajcarski easopis "llustrierte", u Izdanju od 8. 6. 1987. ctttrajuci poznatog nemackog knjiZevnika Folkera Elisa Pilgrima:

"Upravo pripremljenikotlet lCZi na polici kao [edna kutija, jedan taojir ill dugme za pantalone. Ali, on to nije, Josjuce [e pripadao dtsuco], osecajnoj, pulsirajucoj celini. ZeHm Ii i ja licno da ubijem da bih dosao do mog kotleta] Ne, ja to ne zelim".

"Illustrierte" nastavlja dalje: "Kada bismo svi bill postavljeni peed takav izbor, u Svajcarskoj bismo verovatno svi postali vegetarijanci i na taj nacin se nasli u dobrom drustvu pesnika i mislilaca iz svih vremena, koji su ubijanje iivotinja smatrali nedostojnim ljudskog duha".

Takvih Henosti biloje mnogo. Medu najpoznatije eticke vegetarijance spadaju i Ljudi KOJI SU SVOJIM DELIMA ZA SVA VREMENA ZADUmI COVECANSTVO:

Isus, Buda, Lao ee, KonfuCije, dalaj lama, Zaratsutra, Muhamed, Pitagora, Hipokrat, Empedokle, Sokrat, Platen, Aristote1, Horacije, Ovidi]e, Seneka, Plut~rh, Franja Asiski, Leonardo Da Vinci, lsak Niutn, Vo Iter, Zan Zak Ruso, Aleksandar fon Humbolt, Lav Tolsto], Vilhelm Bus, Rudolf Stajner, Tomas Alva Edison, Nikola Tesla, Ralf Valdo Emerson, Zod Bernard So, Rajner Maria Rilke, Ricard Vaguer, Albert Ajnstajn, Albert Svajcer, Mahatma Gandi i puno drugih, Spisak savremenih poznatih Iicnostt koji su vegetarijanaci [e vrlo dug.

Oduvek je bilo kultura, i licnosti koje su im ptipadaIe, koje su prema zivotinjama ispoljavali posrovanje koje im po prirodi prava pripada, Dok [e na nasim prostorima vladao najprimitivniji oblik ljudske zajednice, u Indiji je cvetala kultura, 0 kojo] govore neki od najstarijih

em ill NE BITI VEGETARJ]ANAC 45

pisanih izvera, Ti izvori su sanskrttski spisi, prvenstveno "Bagavad Gita", u kojima se kaze da su poljoprivredna polja, odnos prema prirodi i zastita zivotinja osnov za prd:ivljavanje [ednog drustva, Osim toga, opominje "Bagavad Gita", Bozijazelja je da ljudi budu vegetarijand. Takode je i u najstarijoj evropskoj k:ulturi, antickoj Grcko], vegetarijanstvo bilo ViSOD ideal.

Pitagora (oko 500. godine pre Hrista) kaze: "Ko nozem prereze grlo jednog teleta I ko pred ricucim strahom ostaje gluv; ko hladnokrvno zakolje jagnje koje skici i pojede pticu, po cemu se takav razlikuje od jednog zlocincaj" Aristotel dalje prosiruje Pitagorino razmisljanje: "Kao sto je covek u svom savrsenstvu najvece od svih stvorenja, Isto tako je on, zato sto ne postuje Zakon i Pravo, najgori od svih",

Kao kod starih Grka, i kod starih Rimljana bilo je velikih filozofa vegetarijanaca (Horacije, Ovidije, Plutarh i drugi), Plutarh (45-120. posle Hrista) pise u svojoj raspravi "0 jedenju mesa":

"Moiete Ii zaista da pitate Iz kojih se razloga Pitagora uzdriavao od mesa? Sto se mene tice, pitam se pod kojim uslovima i u kakvom se dusevnom stanju nalazi covek koji sebi dozvoli da ustima oseca krv, da njegove usne dodiruju jedan les i da ukrasava svoj sto mrtvim raskornadanim telom i jos sebi dozvoljava da delove koji su do malopre osecali i kretali se naziva hranom ... Zbog zelje za mesom otimamo im sunce, vazduh i DVOt, sto im po rodenju pripada". Plutarh dalje otvoreno izaziva mesojede: "Ako vi tvrdite da je priroda predvidela takvu hranu za vas, tada uhijajte sami, one za lita mislite da [e za jelo - ali ubijajte vasim, od prirode datim sredstvima, ne uz pornoc noza, toljage iii sekire".

4 6 BIIl III NE BnI VEGETARIJANAC

IZJAVE CUVENIH VEGETARIJANACA

Keoz <Siravo Ijudsku istoriju euli su se glasovi koji su zahtevali da se meso ne koristi i da se ne ubijaju zi'votinje. Sledeci citati govore 0 tome:

Horacije (65-8. pre Krista, rimski pesnik):

"Odluci mudar da budesl Prestani zivotinje da ubijas' Ko casove pravicnog zivota zloupotrebljava, jednak je seljaku koji ceka da reka presusi da hi je onda presao",

Leonardo da Vinci (1459-1519, italijanski geoije):

"Zaista je covek kralj zivotinja, jer njegova okrutnost prevaZUazi ludilo. Mi zivimo od smrti drugih. Mi smo hodaiuci grobovi! Ja sam se zakleo jos u mladim danima da ne [edern meso i doci ce vrerne kada ce ljudi, kao ja sada, gledati na ubtce zivotinja kao na ubice ljudi".

Zan Pol (1763-1825, nemaCki pesnik):

"Pravicni Boze! Iz koliko muceniCkih sati zivotinje ukupno, sastavlja covek jedan [edini rninut za svecani trenutak njegovog [ezika"!

Aleksandar fon Humboh

(1769-1859. osoivae nauene geografije):

"Okrutnost prerna Zivotinjama ne moze da postoji ni kod stvarnog obrazovanja ni kod stvarne ucenosti. Ona je opterecen]e niskog i neplemenitog naroda".

RaIf Valdo Emerson

(1803-1882, ameriCki pisac I politiear):

"Upravo ste pojeli vas rucak; rna koliko taktlckt briZljivo da [e udaljena jedna klanica, prikrivena na nekoliko ill vise kilometara - vi ste podjednako krivi"!

Tomas Alva Edison

(1847-1931, ameriCki. pzonalazac).

'1a sam vegerarijanac i protivnik aikohola, jer tako mogu vise da iskoristim svoj mozak'',

Fridrih Nice (1844-1900, nemaCki. fllozofj.

"Svi anticki filozofi bili su usmereni na jednostavnost zivota i ucili su ° svesnom odricanju. U takvom razmatranju, mali broj fiJozofa vegetarijanaca pruzilo je svetu viSe nego svi novi filozofi; i do.kle god fi1ozofi nemaju smelosti da vode jedan sasvim drugaCiji nacin zivota i da pokazuju svojirn primerom,oni nisu nista",

Vilhelm Bus (1832-1908, nemaekl pesnik i slikar):

"Prava ljudska kuItura nastace, kada se ne samo ljudozderstvo, vee i svako uzrvanje mesa proglasi kanibalstvom".

Emil ZoIa (1840-1902, francuski plsac),

"Ono sto se dogada sa iivotinjama za mene je veca briga nego Iicne brige koje me, kada ih pokazujem, prave smesnim",

Diod Bernard So

(1856-1950, engleski dramski pisac),

"Zivotinje S1l rnoji prijate1ji, a ja ne jedern mo]e prijatelje!"

Tolstoj Lav Nikolajevie (1828-1910),

veliki ruski knjaevnik i mislilac:

"Ako covek iskreno i ispravno trazi moralnt put, prvo cega mora da se odrekne jeste koriscenje mesa u ishrani. Vegetarijanstvo je kriterijum pornocu koga se sagledava da Ii je covek iskreno i ozbiljno shvatio stremJjenje za moralnim savrsenstvom ".

48 HJ1111.1 NE BTTlVE(;IiTIIRljANM:

Albert Svajcer (1875-1965. Iekar misionar, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952):

"Mo] stay je da se zauzmemo za zastitu zivotinja, da sasvim prestanemo da jederno meso i da 0 tome govorimo''.

Franc Kafka (1883-1924, austrijsko-ceski pisac):

"Sada mogu na miru da vas posmatram, ja vas vise ne jedem". (Receno prilikom posmatranja riba u jednom akvarijumu.)

Mahatma Gandi

(1869-1948, indijski pollticar i pobornik nenasilja):

"Verujem da duhovni napredak u odredenoj tacki zahteva da prestanemo da ubijamo nasa bliZnja Ziva bica da bismo zadovoljili nak telesne zahteve ".

"Velicinu i napredak jedne nacije mozemo da merimo po tome, kako se postupa sa zivotinjama ''.

Albert Ajnstajn (1879-1955, ameriCki fWear, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921):

"Samirn psihickirn dejstvomna ljudski temperament, vegetarijanski nacin iNOta promenio bi sudbinu covecanstva na izvanredno pozitivan nacin".

Isak Basevis Singer (1904-1991, ameriCki pisac, dobitnik Nobelove nagrade za knjii.evnost 1978):

"Mi smo svi BoZija stvorenia - dok se molimo za BoZiju milost i pravdu, nastavljamo da jedemo meso Zjvotinja, zaklanih nasom voIjom. 'Io je nespojivol"

"[a cu nastaviti da zivim kao vegetariianac cak i da ceo svet jede meso. To je rno] protest protiv stanja u svetu. Atomska energija, glad, okrutnost - mi moramo da preduzmemo korake protiv toga. Vegetarijansrvo je moj korak, I verujem, jedan vrlo vazan korak".

BfTl OJ NE BITl VEGRTARljANA(." 49

5. REUGIJA I VEGETARIJANSTVO

Milosrde i saosecanje prema slabima jesu dye osnovne vrednosti koje izuzetno postuju razne religije sveta, Ali, , zasto se danas te vrednosti ne primene na zivotinje? ' Zasto danas vecina velikih religija ne zahteva od svojih vernika da prestane klanie iivotinja?

Nije li Iogicno da ce Bog, koji je olicenje ljubavi i koji fell sve najbolje za svoju kreaciju, preporuCiti coveku nenasilnu i zdravu vegetarijansku ishranu? Medutim, saosecanje i milosrde, osnovni i podrazumevajuci religiozni principi vegetarijanskog nacina mota, danas su potpuno zanemareni, a stavise, velo cesto precutkrvani ill potcenjivani.

"Okrutnost prema Zivotinjama, kao i neosetljivost prema njihovim mukama, po mome shvatanju spadaju medu najvece grehove ljudskog coda. To je osnov za ljudsku kobo Ako covek stvara toliko patnje, kako moze da se zali ako sam patir" Ovo je napisao francuski pisac Romen Rolan (1866- 1944), dobitnik Nobelove nagrade za knjiZevnost 1915.

Danasnje religije niti vide ova; greh, niti se protiv njega bore. AIm posmatramo osnovna ueenja pojedinacnih religija, vtdecemo da seklanje Zivoti.t1ja nigde ne pozdravIja, ida je, stavise, u vecini religija zabranjeno,

HRISCANSTVO

Iz najranijih istorijskihsptsa vidi se da su prvi sveci t ucitelji, kao nastavljaci Isusovog ucenja, koristili samo ishranu bez mesa. U tim spisima je poimence spornenuto nekoliko apostola,

U knjizi "Peadagogus" (TI,I) Klimenta Aleksandrijskog (150-215) navedeno je da je apostol Mate; "Od biljne hrane

50 sm 0-1 HE BID VEGETARQANAC

Ziveo I da meso nije ni dodirivao". Grcki istoricar i nadbiskup Cezareje Euzebije (264-339), pominje u svojoj knjizi "Istorija crkve" (TI, 2, 3), da je apostol i pisac '1evandelja" jovan bio pravi asketa i vegetarijanac. I Apostol Petar svedoCi u "KJementiskim spisima" (XII,6): "Ztvim sarno od hleba i maslina i vrlo retko koristim povrce", Dalji primeri hriscanskih vegetarijanaca su Terufijan (160-220), Origen (184-254), Sveti Antonije (250-356), Sveti Hironim (347420) i jovan Hristom (344-407), da pomenemo najpoznatije.

KAKO JE KORISCENJE MESA DOSPELO U BIBLIJU

Do IV veka nase ere, podaci 0 prvim hriscanskim zajednicama iz Palestine, Grcke, Aleksandrije i Vizantije ukazuju da je kod hriscana koriscenje mesa za [elo bilo neprihvatljivo. Svoje znanje su dobijali preko Isusovog ucenja koje irn tada je bilo dostupno iz mnogih spisa,

Veliki broj ovih prvih hrtscanskih spisa ce kasnije ignorisati "zapadni" hriscani, iz nove podruznice, sa Rimom kao centrom; ili ce ill odbaciti, zbog nemogucnosti da se pridrzavaju takvih ucenja, u pocetku zbog novonastalih zivotnih prilika, a kasnije i zbog politicke mod koju je hriscanska crkva stekla,

Hriscani koji so dosli da five u Rimu su bili spremni da postignu kompromis sa nehriscanskim rimskim stanovnistvom i da svojim ponasanjem iZbegnu progone koji su se 11 prvim vekovima nove ere, s vremena na vreme, rnasovno sprovodili u Rimskom carstvu prema hriscanima,

Svojim novtm, pcilagodenim ponasanjem, hriscani su stekli i milost rimskog cara Konstantina (vladao od 285- 337. nase ere). Konstantin, koji je celog iivota bio i ostao uzivalac mesa i alkoholnih pica, odluCio je 312. godine da

BIIT IU NE SUI VEGETARI]A.NAC 51

rimski oblik hriscansrva postane reUgija svih gradaoa njegovog carstva i svoju odluku je sprovodlo uz primenu sile,

Odluka cara Konstantina da prihvan hriScansku religiju kao drzavnu religiju ne znaci da je on sam presao u hriscanstvo. Poznato je da je sve do svoje smrti podrzavao paganske obicaje i da je narocito bio odan kultu Sunca. Hriscanstvn je prihvatiokao religiju, "preobrazio se", tek na samrtno] postelji.

Godine 325. car Konstantin je sazvao sabor u Nikeji, gde su takozvani "correctores" (korekrort) bili ovia5ceni da "sortitaju" i "koriguju" ranohriscanska dokumenta 0 ucenju i zivotu Isusa. Sarno cetiri od preko trideset ranohrisCanskili dokumenata priznata su kao 'Ievandejja" i spojena u prvi Kanon, koji nije bio ni potpun ni dovrsen, Tek vise od pola veka kasnije (382.), kanonski izbor tekstova ~e postan tekstovi priznati kao "Novi Zavet", koje je nekoliko puta preradivao papa Damasus. Teolog i istrazivae ranog hriscanstva, dr G. Usll, ovako komentariSe ovo menjanje, to jest, ispravljanje Isusovog lleenja: ':Jedino sto su ovi korektori cinili, bilo je da brizljivo izbace pojedinai odredena ucenja naseg Gospodina, pri cemu oni (odnosno Konstantin) nisu razmiSljali 0 posledicama, 1 sasvim sigurno, ovde se radilo ° nekim zabranama koje su se odnosiIe na jedenje mesa, opijanje i drugo". ("Evangelium der Heiligen Zwelf", Vorwort, Humata Verlag, Zurich, 1988)

Prvobitni hriscant, kojr su se tacno pndrzavan zapovesti Isusa Hrista da :live jednostavno I sa uzdrzavanjem, nisu priznali novu crkvu, niti su hteli da [o] se podvrgnu, Zato su moralt da se sakrivaju od svoje rimske "brace po veri", jer Konstantin nije trpeo ni kritiku ni neposlusnost, Zapisano je da su uhapsene "otpadnike" hrfscane ubijali prema rimskom zakonu, tako sto su un u grIo sipali rastopljeno olovo. Na takav nacin pocelo je da

52 BIT] tu NE BIIT VEGETAll.llANAC

se pod zastitom cara Konstantina, a kasnije i njegovih naslednika, siri hriscanstvo kao drzavna religija. Zbog njegovog zauzimanja za hriscanstvo, rimska crkva ce Konstantina proglasiti za sveca i u njegovu cast prernestit1 glavni hriscanski praznik na datum njegovog rodendana (25. decembra), koji se ujedno poklapao i sa rimskim paganskim praznikom Saturnijade. Kroz ulepsane price i mnoge legende, njegovo ce delo rimska crkva velicati kroz vekove.

U IME ISUSA

Nisu samo ijudi ti koji ce u buducim vremenima sve vise patiti ad takve namerne promene Bozije reci, vee i Zivotinje. Bez bojazni su ubijane i jedene. U srednjem veku, Toma Akvinski (1225-1274) je objavio da je BoZijim providenjem ubqanje :livotin;a dozvoljeno, jer Zivotinje nemaju dusu, (lnteresantno je, da je u to] istoj proklamaciji receno da i Zene nemaju dusu.) Takode je interesantno da pomenemo da je Toma Akvinski, "Sveti Toma", bio poznati gurman i da je bio tezak preko 130 kilograma

Pojedinacno misljenje iz mracnog srednjeg vekar Na zalost, ne. Kasni]e je objavljeno da ni Indtjanci nemaju dU5U, da ni Crnci nemaju dusu i da [e zato dozvoljeno da se Indijanci ubijaju, da se od Crnaca nacine robovi i da se njima moze trgovati isto kao i zivotinjama. Mogu se i maltretirati, a ako [e neophodno, mogu se i ubiti. Sa istim opravdanjem, u hriscanskim zemljama se danas zivotinje mogu muciti (u naucnim eksperimentima) i ubijati (u lovu i u klanicama).

Biskup Mahens iz Hildeshajrna je objavio sledece u svome "Isposnickom pismu" od 8. 3. 1949: "Zivotinje nemaju

sttt ILl lYE BITI VEGETARl]ANAC 53

1

duhovnu dusu i ne poznaju wot posle smrti. One u svakom

slueaju nemaju dostojanstvo na kome bi mogle da izgrade pravo, U sustini, ZivotinJe nemaju vrednosti da hi imale prava na opstanak, na zdravije, na vlasniStvo ina dobro ime".

U Intervjuu sa uvaienim teologom dr Henrihom Stra- ~. I! jhofenom za casopis "Nemacko uzgajanje :llvine i svinja"

od 26. 10. 1985. postavljeno mu je ovakvo pitanje:

"Zastttnict zivotinja smatraju da analogno nasim pravima na zivot i zivotinje imaju prava na zivot. Sta vi mislite 0 tome?" Teolog je odgovotio: "Glupostt To nije ni pravno, ni teoloski, ni filozofski odrzivo ... Samo je covek osoba. 2;ivotinjama nedostaje Ucni karakter ... Sama Cinjenica da su zivotinje postavliene u poloza] da sluze coveku, odreduje njihovu upotrebu koja opravdava njihovo ubijanje".

I sam papa Jovan Pavle II izjavio je 1985. godine u jednom govoru peed biolozima: "lasno je da SlI Z:ivotinje stvorene da ih covek koristt; to znaci da se takode mogu koristiti za eksperimente". Nije za eudenje 5tO je oduvek bilo glasova koji su govorill "0 izdaji zivotinja od strane hriscana", "Sta ocekujemo od jedne religije koja isldjucu]e saialjenje prema zivotinjama", pitao se jos u proslom veku kompozitor i vegetarijanac Rihard Vagner (1813-1883).

DANASNJA BIBLIJA I UPOTREBA MESA U ISHRANI

Razlicita Izdanja crkvene Biblije (tekst Novog Zaveta) oslanjaju se na "Codex Sinaiticus", najstariji biblijski tekst koji je jos danas u upotrebi. Ova; grcki tekst potice 12 druge polovtne cetvrtog veka posle Hrista, sto znaci iz vremena posle Nikejskog sabora, Raniji biblijski originali nisu danas na raspolaganju. Drugi biblijski tekstovt, kao "Codex Vaticanus" i "Codex Alexandrinus" sastavljeni jOs

i' 4 sm tu NE SfT! VEGETARI[ANAC

kasnije, kao i pomenuti "Codex Sinaiticus'', samo su crkveni prevodi i prepisi prepisa, Zato nije zacudujuce sto su sacuvani sarno delict koji se odnose na ljudsku ishranu.

Kako Isusove izjave 0 naCinu ishrane nisu vise poznate 12 zvanicnih crkvenih dokumenata, mi mozemo da saznamo nesto 0 tome sta je Isus zaista u~io, ako se oslonimo na danasnji "Stari" i "Novi Zavet", odnosno na "Bibliju" kao celinu, koja, iako "korigovana", sadrzi dovoljno dokaza 0 Bozanskom stavu prema mesu u ishrani.

Danas postoji i veliki bro] sacuvamh apokrifa iz prvih hriscanskih vremena, koje crkva nije priznala. To su:

"Esensko [evandelje", "Petrovaakta" ill "Tomina knjiga", a 12 kojih se jasno i nedvosmisleno vidi da je Isus propovedao uzdrzavan]e od mesa. Povrsno posmatrano, izgleda da "Stari Zavet" ne govori jasno sta bi trebalo jesti, nego da sadrzi protivrecne navode, Izvesni delovi teksta nalazu ljudima vegetarijansku ishranu, dok drugi odobravaju meso u ishrani i zivotinjsku zrtvu Kad se tekst detaljno prouci, uvida se da.je data prednost ishrani bez mesa.

D Bibliji, u 1. Mojsijevoj knjizi (Postanje, glava 9, stavak 3) nalazi se, na primer, jasna dozvola da se meso moze jesti, Medutim, to se odnosi na vreme neposredno posle Potopa, kad su sva polja i biljke bile unistene. Umesto da se pristalice ubijanja zivotinja pozivaju na ru, iz nuzde datu dozvolu, (onda bi se trebalo pozivati ina sledeci stavak 6, gde se i za najmanje prollvanje ljudske krvi zahteva smrtna kazna), bilo bi bolje da se pozovu na raniju izjavu Boga, koja se moze naci odmah na pocetku Biblije, gde Bog kaZe: "Evo dao sam yam sve bilje sro nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna sto nose seme; to ce yam biti mana". (1. Mojsijeva knjiga, Postanje, glava 1, stavak 29). Odmab iza ovog pasusa, potvrduje Bog da je ova] nacin ishrane dobar.

BITI IIJ {IrE BIT! VEGETAR(fANAC 55

Bog nijednom reeju i ni u jedinom neposrednom bibIijskom iskazu (naredbi) za ishranu Ijudi nije ukazao na zivotinje kao hranu onako kako je ukazao na biljke. Pomenuta Bofija dozvola (ona sa mesom) ostaje zbunjujuca, PAZL]NOM CITAOCU BIBLIJE postace jasno da [e ona data kao nuzno 210 (zbog vanrednih prilika) i zbog vee stecenog covekovog iskvarenog uzivanja - njegovog nacina ishrane, "koji je izazivao uzas i strah kod svih zivotinja zemaljskih, kod svih ptica nebeskih i svih riba morskih". (Postan]e, glava 9, stavak 2)

Uzivaoci mesa se cesto pozivaju na cesto citirani deoiz cetvrte Mojsijeve knjige koji govori 0 prepelicama. U stvarnosti, taj primer cini jOs jasnijim pogled na ispravnost korfscenja, odnosno nekoriscenja mesa. U tom primeru, Mojsije pise da je narod Izraela u svom lutanju pustinjom bio nezadovoljan manom, "nebeskim hlebom", koga [e dobijao za [elo sa neba. Posto se stalno ialio i protestvovao protiv takvog lela, pustio je Bog da sa neba umesto mane padnu jarebice; narod je navaJio da ih sakuplja i da ih sa velikim veseljem priprema za jelo (opisaoo u 4. knjizi Mojsijevo]; glava 11, stavd 31,32). Da bi cela prica hila jasno razumlliva, mora se odmah obratiti paznja i na sledeci pasus: "Ali los im bese meso u zubirna, los ga ne pojedose, a Gospod se razgnevi na narod i udari Gospod oarod pomorom vrlo velikim". (4. knjiga Mojsijeva, glava 11, stavak 33.) Drugim recima, Bogu se nije dopalo sto ljudi jedu meso jarebica.

JOVAN KRSTITEU

Boiija celokupna namcra j tvorcvtna proiivrece odobravanju da se ubijaju zivohlljl' i jnk I1U.'SO. Bog je ljubav i

56 sm 11.1 NRBl'n V/)'(,'Ji'I'I1RU,IN.lr:

sve [e nacinio iz ljubavt - tako je napisano u svim svetim spisirna. Ljubav De prihvata ni najrnanji oblik nasilja, pogotovo bilo kakvo ubistvo, Ako se tvrdi i cini suprotno, pokazuje se nepostovanie i vredanje Njegove Licnosti.

Tvrdnje da su znacajne biblijske licnosti [ele meso takode je nepostovanje. Posle IV veka pokusalo se da se to pripise oe samo Isusu, nego i njegovom glasniku jovanu Krstitelju: "Jovan je nosio ogrtac od kamilje dlake i kozni pojas oko struka; skakavci i divlji med bill su njegova hrana", moze se procitati u "Novom Zavetu", "Jevanddje po Mateju", glava 3, paragraf 4. Ovde se vidi klasican primer pogresnog prevoda. Ko moze da poveruje da je uzviseni Jovan Krstitelj, ko]t je krstio samog Isusa, jeo skakavce? Los prevod ne objasnjava da su "skakavci " , zapravo, plod drveta koje sezove "skakavieje dIVO" ill lokusta drvo (lat.Iocusta) koje je u Palestini jedna od najvaznijih prehrambenih namirnica, poznata i pod nazivorn '1ovanovo drvo", Cijim se plodovima, slicnim siatkorn pasulju, jovan Krstitelj prehranjivao. I svuda gde to drvo bogato cvetovima raste ima i divljih pcela, Plod "skakavicjeg drveta" i med divljih pcela bili su mana ove velike istorijske lienosti, za koju [e i u "Starom Zavetu" bilo predskazano: "Puter i med on ce jesti ... " (Ies, glava 7, stavak 15.).

UTi NE TREBA DA UBIJAS"!

Tako bi ispravoo trebalo da glasi peta od deset BoZijih zapovesti koje je preneo Mojsije. U 'Starom Zavetu" je prevedena sa "Ne ubi]", a prema rumacenju hriscanske crkve, vernid SlI je prihvatili kao zapovest koja se odoosi samo na ubijanje ljudi. U hebrejskom originalnom tekstu "Starog ZaveU'

BIT! lLI NE sm VEGEIARJJANAC 57

ovazapovest glasi: "10 tirtzah". Na hebrejskom ''LO'' znaCi "ti De rreba", a 'TIRTZAH" se odnosi "na svaki porniSljeni naem ubijanja", kako i sto;i u standardnom reCniku 'The Complete Hebrew". "Tirtzah" De znaci, dakle, samo ubiti, nego uopste ub~ati bilo sm. - mada je peta zapovest u modernjjim prevodirna hriSCanske Biblije vee prevedena sa: "Ti ne treba da ubiies",

jasna Bozija zapovest bite sama po sebi dovoljna jednom stvarnom hriscaninu da prestane sa ubijanjem zivotinja i jedenjem mesa.

DRUGE RELlGIJE

JDDAIZAM • Nisu se samo starohriscanski crkveni oci iz prvih vekcva posle Hrista uzdrzavali da koriste meso za jelo, nego i mnogi jevrejski monaski redovi pre i posle, kao i za vrerne Isusovog Zivota. Najpoznatiji od tih redova su eseni i nazareni. Sve oni su smatrali da je temelj spoznaje Boga, a i za Boga prihvadjiv nacin njihovih Zivota, saopsten u "Prvo] Mojsijevoj knjizi", glava 1, stava 29 - zapovesti koje su se oni strogo pridrZavali. U jevrejskim spisima i u "Stamm Zavetu" uocljiva je stroga zabrana da se "jede meso i pije krv". Umesto da meso sasvim izbace, kao sto se na drugim mestima u ovim spisima zahtevalo, izvodili su komplikovane rituale da dobiju "beskrvno'' meso, tako sro su Zivotinjama presecali grkljan, pustajucl da jOs livo tela iskrvari. Ovakva metoda ubijanja ne moze da meso ucim sto posto beskrvnim.

U stvarnosti, po stupak ogranicenja upotrebe mesa na meso bez krvi trebalo je jedtno da posluzi da se ljudima ukaze da je bolje potpuno iskljucit! meso, kako i navodi Isaija ("Isaija", glava 1, stavci 11,1'5): "Sta ce mi mnostvo zrtava vasih? Yell Gospod. Sit sam zrtava paljenlca od

58

BIT! III NE BTl! VE(]E7"A.R.I]ANti(:

l

j

ovnova i masti od gojene stoke i ne marim za krv [unccu, [agnjecu i [arecu, Zato kad slrite ruke svoje, zaklanjam oci svoje od vas; i kad mnozite molitve, ne slusam; ruke su vase pune krvi".

ISLAM • Prorok Muhamed propovedao je sarno u pustinji, u kojoj je bilo tesko voditi vegetarijanski fivot. .I~O islam nije reIigija u kojoj se zahteva da se meso ne koristi u ishrani, Muhamedu je vegetarijanstvo bio visoki ideal, kako saopstavaju njegovi biografi. On se hranio iskljuCiVO mlekom., jogurtom, medom, orasima, smokvama, urmama i drugim vocem, Takode se i u Koranu mogu naci tekstovi koji zahtevaju univerzalno milosrde i pravdu za sve oblike Zivota. Tako se, na primer, u Koranu (6.38) We: "Nema zivotinje na zemlji, kao ni ptice koja krilirna ten, da nisu isti kao vi, jer vi ste jedan narod. Sva stvorenja Alahova jesu familija".

U sufizmu, [ednom poznatom asketsko-misticnom

ogranku islama, vazi stalna zabrana koriscenia mesa I alkohola kao uslov da hi se postiglo prosvedjenje duha radi ekstaticne vizije Boga.

BUDlZAM • Buda je propovedao ahimsu (nenasilje) i vegetarijanstvo kao jedan od pet temeljnih koraka na putu za postizanje samospoznaje. Njegova glavna molba sastojala se u tome da greh koji se cini Zrtvovanjem zivotinja i korisceniem mesa za jelo potpuno prestane.

lila ne vidim razloga da se zivotinje ubijaju i njihovo meso jede, kada covek ima toliko drugog da [ede" - izjavio [e dalaj lama, predstavnik Bude na Zemlji. (Steven Rosen: "Food for the Spirit", 'Vegetarianism and the World Religions", Njujork 1987).

snrtu filE em VEGETARqANAC

59

HINDUIZAM • Hinduizam je savremeni zajednicki naziv za mnogobrojna filozofska i verska strujanja koja dolaze iz Indije. Razliciti staroindiiski spisi zakooa, kao "Manu Samhita", sadrze jasne iskaze u pogledu koriScenja mesa: "Meso se ne moze dobiti ako se prema drugom bicu

ne upotrebi nasil]e, Zato bi koriscenje mesa trebalo izbe- 1 gavati", Na jednorn drugom mestu u "Manu Samhiti" stoji:

"Pomisli 0 grozoti porekla mesa i kakav bol zarobhenlstva i klanja u svom telu to bice nosi; tada bi trebalo da se od mesa potpuno uzdrzis", Isro tako jasno odnose se prema upotrebi mesa I drugi staroiodijskispisi, od kojib so ''Bagavad Gita" i "Srimad Bagavatam purana" najvaZniji: "Hranu koja je bez ukusa, trula i ustajala, kao i hranu koja je ad ostataka i nedodirljivih predmeta (meso, riba i jaja), pojedini cene, i takvi so u neznaniu prema svemu". ("Bagavad Gita" 17.10.) "Ne jedi niSta sro je kroz meso ill ribu postalo nedsto". C'Srimad Bhagavatam" 6, 18,49.)

I u drugirn velikim religijama kojima pripadajustotine miliona vernika, kao sto su kineske religije KONFUCIJANlZAM i TAOIZAM, iIi [apanska religija SINTOlZAM, postoje jasni navodi 0 postovanju iivotinja i drugog iivog sveta. Na primer, u jednoj od tri najvaznije knjige taoizma, knjizi "Kan ing pin" ("Knjiga nagrada i kazni"), medu zapovestima koje vernici moraju da prihvate da bi posugli vecni zivot, stoje i ove dve jasne naredbe:

"Postupaj blago sa iivotinjama" i "Ne uhija] insekte, ni Zivotinje, ni drvece".

60 ern ill NE" BITl VEGETARQANAC

6_ KORISCENJE MESA I ZAKON UZROKA I POSLEDICE 'Sve §to ?Judi Ziwtinjama Cine, vrata se opet nazad ljudima." (Pitagara)

"Dokle god ima klanica, bite takod£ i bi:takaJlJanial'~

(lav Tolstqj)

Ako se postavi osnovno pitanje, da Ii covek sme da ubija Zivotinje, i ako se spozna da Boii;i odgovor glasi NE, namece se sledece 10gicno pitanje: ako to nije dozvoljeno, sta ce se desiti coveku ako on to i pored zabrane cini?

Dok zapadne filozofi]e i religije nernaju jedinstven stav

o tome da li zrvotinje imaju prava na iivot i da li mogu biti ubijane bez posledica, u vedskim spisima nalaze se najjasnija objasnjenja 0 razlicitim obiastima zivota, bez obzira da Ii su to materijalna ill duhovna podrucja. Ono sto ce nam omoguciti da se razurne medusobni odnos izmedu ubijanja Zivotinja i posledica takvog tina (i to velo jasno kada se cHaju sanskritski spisi), jeste objasnienje delovanja zakona uzroka i posledice.

vetina ljudi se danas plasi ubijanja i rata, dok istovremeno bladnokrvno dopusta (time sto koristi meso) da se svaki dan u klanicama, fabrikama mesa i tokom raznih eksperimenata sirom svetasprovode grozni masakri - ne uvidajuci koliko so cvrsto povezani rat medu Ijudima i nasilje prema Zivotinjama, zbog samog cina i prolivene krvi.

Ko razume kako deluje zakon uzroka i posledice,

postaje mu i [asna danasnja situacija u svetu. . .

I pored svih tzrecenth i napisanih opornena, [avnih protesta clanova drustava za zastitu zivotinja siro~ sveta (u svetu ih ima nekoliko stotina miltona), kao 1 svih drugih glasova razuma, sveopsta svetska potrosnja mesa uzima sve vise maha,

Statistike pokazuju da se u industrijs.kim drzavama go-

BITllLl NE BlTJ Vl!.GETAlUjANAC 61

disnja potrosnja mesa samo u poslednjih cetrdeset godj. ' na po glavi stanovntka vise nego udvostrucila. Na primer, sa prosecne potrosnje od 40 kg po stanovniku 50-tih godina, potrosnja mesa porasla je u 90-im godinama 20. veka u Nemacko] na 100 kg, u Svajcarskoj na 91 kg, a U Sjedinjenim Americklrn Drzavama potrosnja mesa po stanovniku iznosi preko 110 kg.

Zapadni mesni koncerni prodlru i u nedavno otvorene istocne zernlje, da bi profitirali na novom i gladnom I tr,li§ru. Potrosaci mesa (narocito mIadi) bivaju prrvucenl ludackim reklamnim parolama kao sto su "Meso - komad Zivot~e ~nage" ill ".Meso je zdravo", da bi se, zahvaljujuct mesojedima, formirala nova polja za monokulrure, orvorala nova toviliSta i nove ldanice, uz pristanak i pomoc novoosvojenih trZista (drzava), Hamburger-koncemt stal- 00 su u potrazi za novim trzistima. Nova ciljna potrosacka grupa je milijardu i dvesta millona Kineta .

. Na ova; nacin se povecava globalno opterecenje koIekttvne odgovornosti (sudbine), koja je proizvod uzrocnoposledicne veze, vecnog i oepromenljivog zakona.

Sta moze sam pojedinac da ucini u poredenju sa tolikom nadmoCi? Zakon uzroka i posledice nas ne ostavlja na milost i nemilost reakciji na kolektivne postupke koja nam preti, vee nam, ukazivanjern na stvarne uzroke, pokazuje i prakticni izlaz.

I~o ys_e cini ~ poiedmaco] prelazak na vegetarijanski nacm ztvota nece moogo promeniti opstestanje u svetu, takav korak menja nasu INDMDUALNU OD,GOVOR. NOST. Kolektivna odgovornost je samo skup individualnih od~ovornosti. ~aej, svaka pojedinacna osoba koja nece VIse da podrzava samoubilaCke podubvate danasnjeg s~eta, smanjenjem sopstvene odgovornosti smanjuje kolektrvnu odgovornost, kOja je 1Z dana u dan sve veca a

,

62 srn III NE BIT! VEGETAR(JANAC

lillie predstavlja i sve vern pretnju za danasnje ljude. I'. )jl'dinac, koji je to sagledao, spasava i sebe samog.

'Iakvim korakom, koji zahteva mali napor, covek danas u vcliko] meri moze da ucini nesto za sebe i za svet koii [e u " u hokoj krizi. Trebalo bi samo da prihvati zdravu, jeftinu prirodnu biljnu ishranu, koja ne opterecuje ni njega ni .Iruge. "Sistematski ukazfvati na teskoce krize ... ne znaci lIista ... nama predstoji jedan svet iz nocnih mora. Mogu se pisati scenariji koji obraduju siroke mogucnosti, na primer, otkrice jednog sasvim novog, ekoloski ispravnog cnergerskog izvora, iii koriscenje sunceve energije, ill nova" otkrica u atomskoj fizici... Mozda bi jedan opsn religiozni pokret u zapadnom svetu, koji bi doyen do ogranicenja upotrebe mesa, bio izlaz (sto ce pomoci da se ustede milijarde tona zitarica i da se ljudima u celini garantuje bolja ishrana i bolji :nvot)". Ovo je napisao Alvin Thfler, naucnik j pisac bestselera, autor knjiga "Sok buducnosti", "Praeac u tre6 milenijum", "Saosa buducnosti" i "Granice krize".

VEGETARIJANSTVO JE NUlNOST

ja ne kaZen1, da svaki ,eovek koji Zivi kao vegetarijanac,jeste pravedan, vee naprotiv, da svaki koji ne Zivi kao vegetarijanac; Cini nepravdu '~

(Magnus Svantje)

Zakon uzroka I posledice nam pokazuje zaSto ljudi moraju hitno i obavezno da razrnisle 0 svojim navikama u ishrani i da sagledaju sledece: da koriscenje mesa u ishrani nije samo njihova privatna stvar! Ovakvim postupcima su ljudi vee naneli veorna velike stete sopstvenom zdravlju, zivotinjama, prirodnoj okolini i naravno, citavoj planeti.

8IT! III NE B££I VEGBTARqANAC 63

Zakon uzroka I posledice nam zapravo svakodnevno ~kazuj~ na opasnosti koje danas prete Ijudima, a koje su izazvali nesavesni, gramzivr i bezbozni pojedinci uz pomoc njihovih neodgovornih meta. Njihovo ponasanje se ne moz~ objasnitl nictm drugim, osim zahtevima najgoreg egoizma, po priocipu: "Posle mene, moze da nastane i potop!"

~iko ~e sme da se nada da ce danaSnji rastucl preblenu moci da se rese sami od sebe, Resice se tek kada se izmene licne zivotne navike. Vegetarijanskt zivot je prvi korak II tom 'pravcu. Ako se to brzo ne ucini, doci ce do nesagledivth posledica po eoveeanstvo.

Takode, niko ne sme da ocekuje da ce propadanje nase ~lanete biti zaustavljeno dolaskom Mesije, koji ce spastr svet. Ako Mesija i dode, kako, na primer, pred~k~Zllje "B~blija", njegov dolazak ce oznaCiti kra] postojeceg st.a~Ja, zapravo, kra] ovakvog sveta, sa kojim ce propastt I onaj koji nije hteo da umanji svoju odgovornost za propast sveta!

Patnje majke Zemlje ne izaziva prevelik broj Ijudi, vee lose ophodenje Ijudi prema njoj Zdravlje, pravda, mit i buducnost u kojoj bi vredelo Ziveti ostace sarno utopija, :mo .se .ne b;tde preduzelo nesto da se ublaze uzroci koji ~zaZlVaJ'L_I lose posledice, Nauka, politika i danasnja religtja s~~.oCtg1~dno do sada zakazali, jer izgleda da imznanje o vl~~m prirodnim zakonima i 0 Bogu, tvorcu prirode, ne znact mnogo.

Ostaje, dakle, samo pojedinac, da svojom promenom pomogne da se ublaze probtemi sveta, Stremljenje i cilj svakog coveka bi trebalo da bude da se potpuno OSLOBOD! od posledica koje izaziva I koje predstavljaju Iicne grehe, To mozemo postici jedino ako PROMENIMO i svoj odnos prema prirodi, zivom svetu i ljudima,

64 BlTJ III NE sin VEG1rrARlJANAC

J

,

Onaj koii zeli da to ucini za sebe, u svojoj dusi cevec naci podsticaj i putokaz za to. Vegetarijanski nacin ishrane bice od presudnog znacaja da se dobije takav podsticaj - zapravo, pozitivoa energija koja ce se primati biljnom hranom otvorice duh da se sagledaju Prave Vrednosti zivota

7. ern IU NE BITI VE.GETARIJANAC

U prilog vegetarijanskog nacina zivota ide mnogo argumenata. Ne bi bilo dovoljno ni hlljadu stranica da se svi oni iznesu - dok se ne moze napisati ni [edna jedina stranica na kojo] bi se argumentovano branila opravdanost upotrebe mesa.

Razlozi za neophodnost vegetarijanske ishrane navedeni u ovo] knjizi nisu proizvod necije Intelektualne misli, kabinetskog razmatran]a, ill nekog licnog stava. Ti argurnenti proisticu iz neospornih, naucno dokazanih cinjenica, istorijskih fakata, religijskih dokaza, tradicije, kao i iz vekovnih iskustava miltona vegetarijanaca.

Ako izneti razlozi za neophodnost prihvatanja vegetarijanskog nacina ishrane nisu uverljtvl, uvazeni citaoce, ne preostaje nista drugo do da iznete argumente osporite (prvenstveno pred samim soborn) razIoznim protivargumentima. Svaki pokusaj negiranja opravdanosti vegetarijanske ishrane svesce se na opravdavanje stava "[a volim meso i meni prija ... "

U krajnjem slucaju, ako se svi razlozi da se meso ne koristi u ishrani, navedeni u ovoj knjizi, ne uvaze - sra Je sa onim razlozima ko]e sama medicina svakim danom sve viSe i sve glasnije navodi, a to su: da ce covek koji jede meso, ako vee nije bolestan, sigurno postati boles tan, kao i da je neotporan prema svim bolestima. Bice i du-

BIT! ill NE B1T1 VEGEtARl]ANAC 65

l

hovno otupeo, otuden, manje aktivan i manje uspesan, i Irnace i skracen zivot. Ako neko 01 u ovo ne veruje, onda i je, nazalost, doticni zrtva najvece moguce samoobmane. t

Izbor da Iicete biti, ill necete biti (postati) vegetarijanac, l zavisi odVase odluke i sada je prepusten same VaSoj glavi il VaSem srcu, uvazeni ciraoce, i

***

Priredivacu ove knjige nile bila nameca da tvrdi da ce se svi problemi covecanstva odmah resiti ako se prihvati vegetarijanski 11aci11 ishrane. To bi bilo i suvise pojednostavljeno. Ali,ostaje cinjenica da je vegetarijanstvo prvi i najvaznlji korak, ujedno i najlaksl, koji covecanstvo mora da preduzme da bi svet Izasao iz duboke krize u kojoj se nalazi i da bi usao u onakvu buducnost kakvu svaki normalan covek i zeli - buducnost sa nadom i smislom,

Danas se svi svetski progresrvni naucni umovi slaw u sledecem: :ako coveeanstvoz.eli da u bliskoj buducnosti, posle toliko nemira i razaranja u svojo] isroriji, pocne da zivi u miru i da uZiva u blagodetima planete 'na kojo] vladaju suptilni odnosi, jedan od prvih i najvaznijih koraka koji ce morati da preduzme, [este promena nacina ishrane. Pored etickih i svih drugih nuznih canoga, sa prestankom ubijanja zivotinja i koriscenjem njihovog mesa, Ijudi ce prestati i da budu agresivni jedni prema drugima, Zapravo, prestace ucinci hormona straha i dejstvo zakona uzroka i posledice, Sarno sa "ekoloskom" promenom svesti cemo mod da radimo i na ekoloskom sredivanju nase planete, Bez takve prom ene, sve price j akcije bice samo "tria baba Ian da joj prode dan", iii u najboljem slueaju: "jedna se rupa zapusi, dok se druge dye otvore".

Autor ovih redova upoznao je jednu gospodu, "velikog ekoloskog borca i aktivistu" u [ednoj od stranaka "Zelenih" ,

66 srn I1J NE BITT VEGETARljANAC

kod nas, .koja na glavi i oko vrata IDlO ukrasnosi dye ubijene lisice i koja uziva u specijalitetima sa rostilja.

Na raznim skupovima ekologa i branilaca prirode moZe se videti i "Sv"edsk;i sto", ukrasen specijalitetima oct mesa. Tamo se mogu sresti i gospode II bundama,naCinj.e:oim od krzna dvadeser i vise odranih Zivotinja.

Ovde mora jOs nesto da se doda, Veciti oportunisti, oni koji su uvek protiv neceg, mogu da kaZu da su i biljke koje vegetarijanci jedu Bonja:!iva stvorenja i da zato i one ne bi srnele bitt ubijane, Tacno je da su t biljke Bonja Ziva stvorenja, ali vegetarijanci jedu biljne plodove i uglavnom jednogodisnje biljke, kojesu u vreme svoje zewe vee mrtve (zitarice, mahunarke, plodove povrca i sliCno),a osim toga one so i od Boga date za {judsku ishranu C'Biblija", 1. Mojsijeva knjiga, glava 1, stavak 29).

Kada je 1981. godine otkriven virus AIDS-a, naucnici su bili ubedeni da su oboleli sporadicni slucajevi i da ta bolest nece poprimiti karakter epidemije. Danas je u svetu preko cetrdeset miliona ljudi Inficirano virusom SIDE, a vise miliona [e od iste bolesti vee umrlo, Svi pokazatelji govore da ce u narednih nekcliko godina biti vise od sto mlliona zarazenih ovim virusom. Uposlednjib nekoliko godina jCeovcCanstvo (onaj deo koji koristi meso u ishrani) zadesila jOs jedna mora. To je boJest "ludih krava". Ubistveni virus (pogubniji od AID5-a j ebole) u Evropi je vee ubrao svoje :lrtve. Nauka se plaSi da bolest ''ludih krava" nije zaustavljena, da je tek u zacetku, Neki podaci govore da se sarno u NemaCkOj 2000. godine, zbog bolesti "ludih krava", nekoliko miliona Nemaea odluCilo da postanu vegetariianci, Pojedini tumaci svetskih zbivanja tvrde da je bolest "ludih krava" poslednja opomena covecansrvu da pre-

BlTI III NE sm VEGETARQAN4C 67

stane da ubija zivotinje i koristi njihovo meso u ishrani. Mozda je ta pogubna bolest zapravo prinuda, po principu "aka neces milom, onda ces silom'? Pitanje je sarno, da Ii je takva prinuda da se prede na vegetarijanski naCin ishrane namemena spasu ljudi, ill je to nesto drugo?

***

Prva klonirana zivotinja, ovca Doli, bila je predstavljena u Velikoj Britaniji, Posle kratkog vremena u istoj zemlji pojavila se i bolest "Iudih krava". Iz Velike Britanije su takode dosle i stocne bolesti slinavka i sap.zbog kojih je u Evropi poeetkom 2001. morale biti ubijeno i spaljeno pola rniliona grla stoke, dok je u sarnoj Britaniji stocni fond prepolovljen, Strucniaci De veruju da je epidemija sasvim zaustavljena, misle da se samo primirila i da ce se u blisko] buducnosti javiti u jos zese.em obimu, Da li je slucajno to sto su pomenute bolesti nastale u Velikoj Britaniji u kojo] je klonirana i ovca Doli, eime je svetu prvi put javno predstavljeno i covekovo direktno rilesanje uBoziji zakon radanja? Pisac ovih redova ne vernje u slucaj,

Sa ovcorn Doli, odnosno pojavom prvog kIona jagnjeta, namece se jOs nesto, zlokobno. Nairne, zasto je izmedu toliko hiljadaZivotinjskih vesta izabrano jagnje, koje je simbol nevinosti u hriscanskoj veri - da bas ta zivotinjasimbol prva poneseztg ljudskog neprihvatanja Boga?

***

Indijski narod ]e punih sedanmaest godina vodio borbu protiv engleskog okupatora otkazivanjemgradanske poslusnosn, masovnim mirnim demonstracijama i drugim oblicima nenasilnog otpora. Britanska vlada je pokusavala da otpor ugusi progooima, zatvaranjem rukovodilaca i akti-

68 BIT! IU NE BIT! VEGETARllANAC

I

vista (uhapsila ill je preko 300.000) i krvavim obracunima sa demonstrantima. Kada je narodni otpor dostigao vrhunac, uVidevSi da su pregovorijedini izlaz iz duboke krize, Englezi su indijske vade pozvali da sednu za pregovaracki sto, Ranije je vee bilo vise susrera obe strane i pokusaja da se medusobno pregovara Posle viSednevnih napetih i mucnih pregovora, sve predloge indijskih voda Englezi su grubo odbacili

, Mahatma Gandi, voda indijskog naroda i nenasilnog pokreta zasamostalnost, postavio je engleslrom timu pregovaraca, da bi pregovori zapoceli, ovakav uslov: dve nedelJe pre pocetka, kao i u toku samih pregovora, svi Cianovi engleskog pregovarackog tima moraju da se hrane iskljucivo vegetarijanski. Obroke ce pripremati najbolji kuvari i garantovano ce odgovarati engleskom ukusu.

Uvidevsi da je zahtev Mahatme Gandija ozbiljan i odlucan, engleski pregovaraCki tim je prihvatio uslov, Pregovori su trajali samo par dana IOU opusteno], prijateljskoj i uvazavajuco] atmosferi'', kada je engleska srrana 20. 6. 1947. godine objavila odluku da ee se do juna 1948. godine sve njene vojne snage potpuno povuci iz Indije - proklamujuci taka i najavu samostalnosti Indije, koja je i zvanicno 1950. godine, posle vise od dvesta godina strane okupaci]e, postala nezavisna,

**~

Kada se odluci za vegetarijanski nacin ishrane, puno ljudi eini. to zbog svog tela, zapravo, ocekuju da steknu bolje i pouzdanijezdravlje, lepsi izgled i duzi :liyot. Mnogi su postali vegetarijanci i iz etickih razloga, odnosno, zbog sarnilosti prerna .zivotinjarna. I jedni i drugi, kada donesu takvu odluku, uglavnom ne razmisIjaju da ce koriscenje isldjucivo biljne hrane dovesti i do

Sigurno je razvoj medicine uticao da prosecan vek coveka postane duZi, narociro urbanog dela covecanstva (onog dela koji zivi u velikim gradskim centrima), jer su napretkom preventivne medicine suzbijene pojave velikih epidemija, a i danasnji ljudi su, zahvaljujuci boljem informisanju, bolje upoznati sa znacajem higijene.

Ishrana ljudi u proslosti, uporedena sa danasnjim nacinom ishrane, posebno zapadnog dela covecanstva, bib je daleko zdravija iz jednostavnog razloga: tadasnje zivotne namirnice nisu bile industrijski preradivane i poticale su iz nezagadene prirode. Kad iznosi podatke 0 kratkom ljudskom zivotu ranijih vekova, statistika sabira i onu populaciju kOja je kratko Zivela zbog posledica gJadi, ratova i epidemija (glad se javljala zbog cestih ratova i epidemlja), pa se taknstatisticki i Iskazu]e skracen prosecan vek zbog nedostatka hrane, ratova i zbog epidemija.

Prema takvoj statistickoj racunici, danas je, na primer, u nekim oblastima Afrike, prosecan vek stanovnika jos manjinego ranijih vekova, pogotovu zato sto godisnje tame umire blizu 15.000.000 dece samo od gladi, koju statistika ne uzima u obzir. Glad u Africi, kao sto je vee ukazano, nije izazvana nedostatkom hrane, vee prvenstveno ljudskom gramzivoscu, Uostalom, svaka prosecna statisticka vrednost, pa i vrednost duzine zivota, vrlo je problematicna, Ako se, na primer, u istoriji potraze imena znacajnih ljudi (njihove godine rodenja i smrti Istorija je zabelezila) vidi se da je vecina njih zivela preko 60 i 70 godina, neki i preko 80, a nisu tako retki ni oni preko 90, pa i 100; namece se pitanje: zasto i oni nisu urnrli pre 40. godine?

Uzgred, da se podsetimo alegorije 0 prosecnim statistiCkim vrednostima: "pola stanovnika jedne drzave jede samo kupus, druga polovina samo meso . statistiCki

72 Bll11L1 NE sm VEGEIARl]ANAC

iskazano, prosecan stanovnik te ddave jede sarmu"; ill, drZavni sluzbenici primaju plam od 1000 evra, isti broj zaposlenih u privredi 200,a prosecna zarada svih zaposlenih iznosi 600 evra.

***

Dosta onih koji nisu upoznati sa razlozima za vegetarijansku ishranu veruju da je vegetarijanstvo obelez;e religioznog fanatizma, stavise, da pokazuje pripadnost nekoj verskoj sekti, Kada takve upitamo zasto onda hriseanska crkva zahteva "post", oni bivaju zateceni,

Zahtev vernicima da se odredeni broj dana u godini odricu od mesa i masnoca, eime se zasluzu]e dobijanje "Svetog pricesea" (akt procisccnja I oprostaja od grehova), same je precumt kompromls, postignut izrnedu crkve i navike vernika. Nairne, crkvi [e jasno da bi se vecina vernika, na nivou egoisticne svesti, tesko odrekla svojih navika, a ponajmanje zbog etickog postovanja zivota zivotinja. Ako ne bi prihvatila taj kornpromts, crkva bi zbog greha ubistva zivotinja morala da svoje vernike proglasi gresnicima, sto bi dovelo do pometnje i u veri i u samoj crkvi, posto S1.1 i mnogi svestenici lju-

bitelji mesa.

Uzdrzavanje od mesa odredeni bro] dana, na primer

40 i vise, crkva potkrepliuje tvrdnjom da se tako cini bogougodno delo, Ako je bogougodno delo da se meso ne . jede 40 dana u godini, zar za Boga ne bi bilo lOS ugodnije ako se meso ne bi jelo i ostalih dana u godini?

Ako [e uzdrzavanje od mesa i masnoca odredeni broj dana u godini "ispit vere", zasto se onda takvim stalnim uzdrzavaniem ne bi pokazala i iskazala SNAGA ¥ERE? Zahtevom za "postern", ukazujuci da je to "eio vere" , crkva potvrduje da je upotreba mesa greh, [er ako

BIT! ILl NE B111 VEGETARiJANAC 73

koriscenje mesa nije greh, zasto je onda uveden post, to jest, zasto se odredenim danima posta iskupljuju gresi? Osim ako se ne smatra da meso pricinjava uzivanje, a da se postom potvrduje snaga vere, odricanjem od uzivanjar? Ako je tako, onda je to iskrivljena logika, koja ima vrlo malo zajednickog sa Ijubavlju prema bliznjem i ispravnom verom u Boga. Uostalorn, sam Isus, apostoli i sveci bili su vegetarijanci, kao sto su to i mnogi danasnji posveceni crkveni oci hriscanske crkve.

Kada se vee zbog nacina ishrane spominje Biblija, vazno je da se ukaZe i na ave BaZije red, koje su vrlo jasno zapisane u Bibilji i kOje se navode ponovo:

"Evo dao sam vam sve bilje sto nosi seme po svoj zernlji i sva drveta rodna sto nose seme; to ce yam biti hrana''. (Prva Mojsijeva knjiga, Postanje, glava 1, stavak 29.)

***

U osamoaestom veku je rnedicinska nauka usvojila paradigmu da je zadatak lekara borba protiv simptoma bolesti, Takav obrazac i danas je osnovno nacelo medicinske nauke. Milijarde dolara koje se svake godine slivaju u razne Istrazivacke centre sluze uglavnom zato da se pronadu lekovi i nacini da se uniste mikrobi i celije tumora koje su se otele kontroli. Zapravo, traze se sredstva koja se mogu patentirati i prodati radi unistavanja mikroba i celija tumora, Hi se istrazuje mogucnost reprogamiranja gena. Vrlo malo, ili gotovo nista, od novca koji koristi savremena medicina ulafe se u istrazivanja kojima bi se otkrili nacini jacanja imuniteta i sprecavanja bolesti,

Nezavisna naucna istrazivanja koja se sprovode poslednjib godina (istrazivanja koja ne finansira farmaceutska industrija), jednoglasno potvrduju da je istinski uzrocnik svih mogucih bolesti zagadivanje telesne sredine hranom

74 11ID ill NE 111TJ VEG,BTARlJANAC

T

koju unosimo u sebe, cime tela iz zdravog i alkalnog stanja mladosti prebacujemo u kiselo stanje niskog nlvoa energije koje pogoduje razrnnozavanju mikroba koji onda razgraduju celije tela.

Svaka tegoba i bolest, tvrde istraZlvaci, posledica je tog sporog razgradivanja nasih teUja delovanjem mikroba; ali, mikrobi nas ne napadaju bez razloga - kriva.c za to ie kiselost sredine organizma nastala usled pogresne ishrane, prveostveno konzumiranja mesa i industrijski preradene hrane, Alkalno stanie organizma ne pogodu]e razvoju mikroba,

Ako je danas vazeci medicinski obrazac - borba protiv simptoma bolesti - pogresan, zasto se ne usvoii stay da ;e alkalna sredina organizma, koja srvara snazan imunitet, kljucna za zdrav Zivot? Iako je tesko da se ovakav odgovor prihvati, on je istinit,

Prlhvatanjem nacela da je jacanje imuniteta kao posledica alkalnog stanja organizma osnov zdravlja, rnedicina bi morala da prednost nad medikamentima i postupcima skolske medicine da zdravoj vegetarijanskoj ishrani, posto je jedino takvim nacinorn lshrane rnoguce izgraditi zdravo, alkalno stanje organlzma, A sveobuhvatna propaganda 0 znacaju vegetarijanske ishrane bi farma.ceutskoj industriji, industriji hrane, klanicnoj Industriji, industri]i hamburgera, pa i samo] savremenoj medicini, isekla granuna kojoj ovi giganti sede. Nairne, opstim prihvatanjem vegetarijanske ishrane, za daoas najvece nosloce kapitala i naiveceg uticaja na zivot ljudi, prestaJi bi unosni profitabilni poslovi: Ijudirna ne bi u roj men bili potrebni proizvodi farrnaceuske industrije, ne bi koristili u ishrani industrijsku hranu, meso i mesne preradevine, kao sto ne bi koristili ni medicinske, ni usluge farmaceutske industrije, onako i u onoj meri u kojoj ih danas koriste.

81TJ III NE 11lTl VEGETARl]ANAC 75

Porrosaci indtistrijske hrane i pica,kojima se yes. tackim materijama tempira i uslovljava ukus, postaju bolesni gradani kojt placaju skupe farmaceutske lekove i skupe medicinske intervencije.

Zapravo, industrija hrane, farmaceutska industrija i savremena medicina zaraduju simbiozom . i u nama vide samo nepresusnt izvor hiljada milljardi dolara,

!

DP1SM: crr~ocu 1"1

ragt cttaoce,

Pre seoro pede set godina, katkl sam tee zakoraCto u puaertet; u j moj .~~osredni kOmSiluk doselio se bracrlt par penzionisanih gtm- !l nazljskih proJesora za kOje sam saznao da su strogi vegetarljanaci. l

''Ljudi koji uopite ne jedu meso" Ova inJormacija je bila za ~ mene ravna Gudu. Jednostavno mi rlije bilo jasno da neko moie J da ztvi samo od bi/jne hrane, posto smo u skoli utili 0 orednostt i neophodnostt mesa u ljudskoj ishrani.

Kad god sam se susretao sa ''vegetarijancima'; gtedao sam u njth kao u neobicne, nekako drugacije od drugih /judi kOje sam poznauao,

Braeni par pro{esora ostao mi je u secanju kao ~'udi iz kojih je zralila dobrota. Zivelt su sami, jer su tm se odrasla deca preselila

u Beograd. Doitveli su duboku starost od preeo 90 godina. Umrli su pre dvadeset godina, bez duze staraeke nemoa, u kratkom razrr~~ku jedn~ za drugtm. U setanju su mt ostali, pored toga sto su bill vrlo prtjatne i drage komsije, i kao osobe Ciji se izgled za sue

te godine vrlo malo izmenio. Znao sam ih we vremekao orlo vitalne !jude.

.D~nas, kada se prisecam svog predenog zivotnog puta i sticanla iskustaua, zaialim za izgub/jenom prilikom . ito se nisam

76

BID 1LI NE BITl VEGETARIjANAC

T

jOs tada zainteresouao za vegetarijanstvo, Ui sto mi same komSije uegetarijanci nisu pruzili prtliku da od tyth dobijem informaciju 0 ispravnoj ishrani. Verujem da bi bila dovoljna neka knjiga, ilt objasnjenje uegetarijanstua, da se zainteresujem za takav nalin tshrane. Sam njihov izgled, ponaJanje, uopite sue sto je bilo povezano sa njima, davali SU dovoljno razloga da mi se probudi radoznalost za ono ito bi oni im(lli da mi saopite. Na wiost, u nasim ondasnjim pouremenim susretima i medusobnim posetama; prleali smo 0 soemu i soacemu, samo ne 0 vegetarijanstvu. Danas iaum za tom propuJtenom prllikom.

Da sam jos u mladosti postao vegetarijanac, izbegao bih stgurno, kao prvo, mladalaCke bubu!jice koje sam sa uremena na creme imao i kOje su mt psihiCki i estetski vrlo smetale, a.za kOje danas znam da su bile posiedica jedino hrane koju sam tada obilno koristio (eokolode, sira, suhomesnatih proizvoda ... ). Bilo je jos t drugih, gonn i teiih posledica pogreSn€ ishrane koje su me pratile, dok se nisam uuerio da od onaga sto unosim u sebe zavisi kakav Crt eovek biN. lednostal!no receno, da sam jos onda, u ranoj mladosti, saznao ita je vegetarijanstvo i prihvatio takav naein ishrane i zivota, siguran sam da bih izbegao mnoge stranputice koje su me nepotrebno optereCivale, uvodeCi me testo tl krug lutanja.

Kalla ovo vee piiem, vaino je da napomenem da je moja generacija, generacije pre, a i neke posle, u poredenju sa mladima danas, unosila u sebe mnogo manje zagadenu hranu. Tada sigurno nismo konzumira# industrljsku i u tOj meri hemijski zatrouanu hranu i pice, kao i brzo spremliene obrOke u kioscima natiekanim oko skola.

Danas smo moja supruga,naJe c.erke, naSi saradnici; a i prijate/j4 isk!jutivi uegetarijanci, pruensmeno iz etilkih razloga. lako sam zahvalan odlud da vegetarljanstvo prihvatim kao naCin iivota, tako sam se na taj korak odlulio u zrelijim godinama. testo sam u sftuaciji da ialim sto je medu!judska komunikacija ogranicena samo na govor iii pisani tekst.

i'

BlJ'lJJJ NE BD1 VEGETARljANAC

77

Kada prenosim svo)a i tuda iskustva kao vegetarljanac, u pisano) iii usmenoj formi, zaialim sto ne posta); telepatska, ona potpuna, suptilna, mogucnos: prenosenja naSih stvarnih osetan}a. Kada hi tako nesto vegetarl)andma bilo moguce, da sagovorniku prenesu kako se fiziCki i psihtCkj osetaju, ovt bi tada sigurno mnogi JakSe shvatili koliko je vegetarijanski nadn zivota potpuniji i lepSi. Razumeli bi koUko se mnogo viSe dobija od zivota. Tada bi sigurno mnogi poeeli da koriste u ishmni Zitarlce, soju, rasne mahunaree, pource, voce, orasaste i kostunjave plodoue, umesto ria im je no tan};t,", inida, pecenje, iii neka mesna preradevina - koj; su samo nametmuai stecena navika ' i nista drngo.

Iskreno, Vas Dragisa MiloVQllQvic (bivsi meso)ed)

p.s.

Nastanak ove knjige inspirisale su reCi kOje je napisao ameriCki filozof Elbert Habard: 'itko mogu da pomognem ljudima, uradi6u to taka sto 6u im pruiiti prlliku da pomognu sam; seoi".

MoUrn Vas, uvaieni eitaoCe, da ovu knjigu, ako je Vama od korist; i drugima date na titanje. Tako tete Vasim dragima i bliinjima pomoa no n.ajbolji 1ialin - uCinitete i zaista dobra delo.

Podaci 0 priredivacu ove knjige

Dragisa Milnvanovic roden je u Poiarevcu 1942. !Iodine. Posle studija na Poljoprivrednom fakultetu otisao je u Austriiu, gde ie radio kao rukovodeci menadier u multinaciollalnoJ knmpanl] koja je proizvodila proizvode za zdrav nacin pripreme hrane. Osnovao je i sopstvenu kompaniju.

Poslednjih 10 godina iivi u rodnom gradu. Bavi se distribucijom programa zdrave hrane "Vitaplex", prihvatajuci takav rad kao iivotni zadatak.

Program zdrave hrane "Vita piex" u poslednjih osam godina osvadocle je na hi(jade korisnika u moe zdrave, prirodne i ispravne ishrane. pomogavsi im da SB oslo bode raznih tegoba i liolesti.

78 BITI ILl !Vi Sfl1VEGiTAilljANAC

Objavio je knjige: "Put u uspesnu trgovinu" (1993.), "Odlazak u svat" i 1994.), "Put u zdravu ishranu" (1997.). "Pomiriti se sa sobom" (1998), "Biti iii ne bitl" (1999.), "Demokratske skice" {1999.I, "Buducnost Srbije" (1999.) i "Ilspesna trgovina" (2000.).

lako knjige obraduju razlicite tame, njihova namena zasnovana je na duhovnoj paruci: "Pomaiuci drugima, najvise pomaiemo samom sebi".

Knjige "Oemokratske skiee" i "Buduenost Srbije", osim bibliotekarsk.ih izdanja, publikovane su i na Internetu u celini. u elektronskom izdanju na Web adresi: http://www.milox.co.yu

SV8 eventualne primedbe, pitallja, kao i obavestenja 0 programu zdrave hrane Vitaplex dobicete na telefone 012/212·985, 224-919 iii na Internet prezentaciji: http://www.milox.co.yu

Koriscena strana literatura:

"Die Notvendigkeil fleischloser Ernehrung", "Govinda Verlag", Zurich 1993.

" I

I •

; i

'L ,

Literatura objavljena na srpskom jeziku:

Or D.K. Dzevers: ''Tajne zelenih riznica prirode", izdanje "Ginko", Beograd, 1990. Ellen G. White: "Savj9ti 0 iivotu i prehrani", izda.vac "Znaci vremena", Zagreb 1989. "Najpoznatija ucenla Micio Kusija", izdanie "Narodna knjiga", Beograd 1999.

Erl Mindel: "Hrana kao lek", izdanje "Familet", Beograd 1999.

Dr. Petar J. Stankovic: "Boianstvena madeina", izdanje IP "Knjiga", Beograd 1990. Or Diejms A. Ojuk: "Zetena apoteka", izdanje "Narodna klljiga", Beograd 1999. min Karper: "Hrana vas cudesni lek", izdanje "Narodna knjiga", Beograd 1995. Oiin Karper: "Cudeslli lekovi prirode", izdanje "Narodna knjiga", Beograd 1999. Trevor Ravenskrott i Tim Valas Marfi: "Znakzven", izdanje"Narodna knjiga", Beograd 1999. Marion Kaplan i Or A1en Bandil: "Vasa ishrana prema ufo.niu Or Kusmin", izdanje "Privredno pravni prirufnik", Beograd 1989,

Dr Josef Kaiser: ''Veliki Kneippov priruenik", izdanje "Zaloma Orava", Celovac 1989. Mifio Kusi: "Ishranom protiv raka", izdanje "Rad", Beograd, 1990.

Ernst i Ingerborg Ginter: "Zdravlje·za sve ljude", izdavae Miodrag MarinkoviC, Beograd 1997. lod Osava: "Makrobiotika iii umete podmlaolVllja i dugoveenosti", izdavac Srecko Milieevic, Beograd 1997.

tori Osava: "Filozofija medicine dalekog istaka" izdavae "Zmce-San" Beograd 2002.

BITJIU NE RIT] VEGETARl}'ANAC 79

err - K8r8nOr1ll3811111.ja y ny6mo'lKalllllJIII HapOAH8 61116nliloreKa Cp6li1je, 6eorpaA

613.261

BITI ill ne biti vegetarijanac I [priredio] Dragisa Milovanovic. - 2., dopunjeno izd. - Zemun : Zdrav zivot, 2004 (Beograd: Premis). - 80 str. : 17 em. (Biblioteka Zdrav :livot)

Tiraz 20.000. - Podaci 0 priredivaeu ove knjige: str. 78-79. - Biblografija: str.

79

ISBN 86-85403-00-6

1. MIiIJlOB8HOBlllh, ,I::tparlilwa a) Bererapalancrao COBISS.SR-ID 117729292

, 80

BITt IJJ NEpm VEGETARl}ANAC