Arhuska konvencija Literatura: Convention on Access to Information, Public Participation in Decision-Making and Access to Justice in Environmental Matters. UN ECE.

Fourth Ministerial Conference ''Environment for Europe'', Arrhus, Denmark, 23-25 June 1998; Sreten orevi i Milo Kati (2003), Vodi kroz praktinu primenu Arhuske konvencije. Beograd: Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu. Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori. Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i dostupnosti pravosua u pitanjima koje se odnose na ivotnu sredinu/Arhuska konvencija. Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu. Komitet za envajoronmentalnu politiku. Usvojena na etvrtoj ministarskoj konferenciji ''ivotna sredina za Evropu'', Arhus, Danska, 23-25 juni 1998. godine. Konvencija je stupila na snagu 30. oktobra 2001. godine. Arhuska konvencija je jedan od dokumenata u meunarodnopravnoj zatiti ivotne sredine. U odredbe Arhuske konvencije ugraena su dva meunarodna procesa: (1) proces izgradnje meunarodnih pravnih normi u oblsti ivotne sredine, koje su univerzalnog karaktera i od znaaja za sve drave sveta, i (2) proces oblikovanja regionalnih aktivnosti i normi. Za razumevanje odredbi Arhuske konvencije vani su drugi meunarodni ugovori o ljudskim pravima, kao to je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948), Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (1966) i Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966). U okviru procesa ''ivotna sredina za Evropu'', koji se odvija u okviru Ekonomske komisije UN za Evropu, do sada su odrane etiri ministarske konferencije. Na treoj, odranoj u Sofiji (1995.), usvojen je dokument ''Sofijske inicijative'', u kome su definisane prioritetne teme zemalja Centralne i Istone Evrope u oblasti ivotne sredine: kvalitet lokalnog vazduha, ekonomski instrumenti za primenu politike zatite ivotne sredine, bioloka raznovrsnost i uee javnosti u procesu odluivanja. Jedan od zakljuaka konferencije u Sofiji odnosio se na potrebu poveanja uea javnosti u pitanjima koja se tiu ivotne sredine. Tokom 1996-98 voeni su pregovori na osnovu kojih je nastala Arhuska konvencija, meunarodni pravni dokument potpisan na etvrtoj konferenciji ''ivotna sredina za Evropu'', odranoj u Arhusu, Danska, u junu 1998. godine. U pregovore su, po prvi put, bile ukljuene i nevladine organizacije, potom Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu i druge meunarodne organizacije. Za razliku od drugih meunarodnih ugovora koji mahom utvruju meusobne obaveze i prava strana ugovornica/potpisnica, Arhuska konvencija se najveim delom bavi i formulie obaveze i prava strana ugovornica prema javnosti. U Arhuskoj konvenciji se prvi put pravo svake osobe da ivi u ivotnoj sredini koja odgovara njenom zdavlju i blagostanju stavlja u korpus osnovnih ljudskih prava.

Do 2003. godine, Konvenciju je potpisalo 45 zemalja, a 25 je deponovalo instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja ime su se obavezale odredbama Konvencije. Konvencija obavezuje drave lanice da uine dostupnim informacije od znaaja za ivotnu sredinu, omogui predstavnicima javnosti da uestvuju u donoenju odluka i obezbedi im adekvatnu pravnu zatitu u sluaju nepotovanja ovih prava. Konvencija postulira pravo oveka na adekvatnu ivotnu sredinu, da ivi u sredini koja je povoljna i osigurava zdravlje. Konvencija obavezuje da se ivotna sredina uva i unapreuje u interesu sadanjih i buduih generacija. Konvencija obavezuje da se graanima obezbedi pravo na pristup informacijama, na uee u donoenju odluka i da se oni zatite pred nadlenim dravim organima, a naroito pred organima pravosua. Odredbama Konvencije tei se ukidanju dravnog monopola u oblasti ivotne sredine tako to se graanima i nevladinim organizacijama omoguava pristup informacijama i aktivno uee u razliitim procedurama od znaaja za ivotnu sredinu i time ih dovodi u poziciju partnera u ovim procesima. U Arhuskoj konvenciji ljudska prava se neposredno vezuju za ivotnu sredinu. Ljudska prava koja su definisana i garantovana drugim meunarodnim ugovorima, u Konvenciji se direktno vezuju za ivotnu sredinu i nastoji se na aktivnom ueu graana u politici ivotne sredine (informacije, uee u donoenju odluka i zatita pred nadlenim dravnim organima, a naroito organima uprave i pravosua).

Osnovni pojmovi: Javna vlast podrazumeva: - dravnu upravu na svim teritorijalno-administrativnim nivoima; - fizika i pravna lica na koja su preneta javna ovlaenja u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom na pitanja koja se tiu ivotne sredine; - svako drugo pravno i fiziko lice koje ima javne odgovornosti ili funkcije ili prua javne usluge u vezi sa ivotnom sredinom. Informacija koja se tie ivotne sredine je svaka informacija o: - stanju ivotne sredine i svih njenih komponenti; - zakonskim aktima, planovima, programima, sporazumima, ekonomskim analizama i sl. koji se tiu ili mogu da utiu na ivotnu sredinu; - stanaju zdravlja i bezbednosti ljudi, kulturnim spomenicima, urbanim prostorima ukoliko na njih utie ili moe da utie ivotna sredina i promene koje se vre ili planiraju. Javnost je jedno ili vie pravnih/fizikih lica, njihove organizacije, udruenja ili grupe. Zainteresovana javnost: graani i grupe koji su ugroeni ili e biti ugroeni ili imaju interes u donoenju odluka koje se tiu ivotne sredine.

Tri stuba Arhuske konvencije: 1.Pravo na informaciju o ivotnoj sredini: - obaveza vlasti da informie; - obaveza da odgovori na informacije (dva razloga za odbijanje: zbog fomalnih nedostataka zahteva i zbog tzv. slubene tajne (negativne posledice na bezbednost, rad i sl.). 2.Uee javnosti u donoenju odluka od znaaja za ivotnu sredinu - nabrojane u Aneksu I 3.Zatita pred organima uprave i pravosudnim organima - odluke koje se donesu u proceduri preispitivanja su obavezujue za vlast; - pravo na zatitu pred sudom i drugim nepristranim telima onih iji su interesi povreeni.