UNIVERZITET U KRAGIJEVCU TEHNI KI FAKULTET U A KU

SEMINARSKI RAD

Recikla a
Predmet: Ekologija

Nastavnik: Prof.dr Branka Jordovi a ak , januar 2011.godina

Student: Jelena Bo kovi 10/2010

Sadr aj:
1. Uvod 2. Hijerarhija upravljanja otpadom 3. Tematska strategija EU o prevenciji i recikla i otpada 4. Tr i te otpada 5. Recikla a 5.1. On site recikla a 5.2. Off-site recikla a 5.3. Primer 6. Otpad u Srbiji 6.1. Sakupljanje , separacija i recikla a otpada u Sbiji 6.2. Smernice razvoja recikla e na doma em tr i tu 6.3. Upravljanje otpadom 6.4. Plan umanjenja ambala nog otpada 6.5. Spremnost stanovni tva na selekciju otpada (u %) 6.6. Brendiranje zelenijih proizvoda 7. Recikla a je bitna privredna, ekonomska i politi ka tema 7.1. Ekolo kih benefita 7.2. Ekonomskog potencijala 7.3. Kulturolo kog aktivizma Perspektive 8. Zaklju ak 9. Literatura

Savremena politika o otpadu je bazirana na konceptu poznatom kao hijerarhija upravljanja otpadom. U vrhu hijerarhije upravljanja otpadom su prevencija i minimizacija stvaranja otpada koje predstavljaju najprihvatljivije opcije sa stanovi ta za tita ivotne sredine, jer se njihovom primenom minimalizuje kori enje prirodnih resursa, smanjuje ukupna koli ina i opasne karakteristike otpada. Ponovna upotreba, recikla a i energetsko iskori enje otpada kroz proizvodnju biogasa i sli no, su opcije koje je neophodno primeniti da bi se spre ilo ili minimalizovalo odlaganje na deponije. Kona no odlaganje predstavlja najneprihvatljivije re enje za ivotnu sredinu i ujedno se na taj na in gubi velika koli ina resursa.

 Te nja EU ka sve ve em stepenu uvo enja recikla e je u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom, ija je implementacija dugotrajan proces sa jedne strane, a sa druge put ka: smanjenu kori enja ograni enih prirodnih resursa, smanjenju koli ine otpada koju treba odlo iti na deponije, ostvarenju ekonomske dobiti, obezbe ivanju sekundarnih sirovina, u tedi energije, smanjenju tro kova proizvodnje, otvaranju novih radnih mesta i o uvanju ivotne sredine. Primera radi, danas se u zemljama lanicama EU 50% papira, 43% stakla proizvodi od recikliranih materijala.
nazad na sadr aj

Tematska strategija EU o prevenciji i recikla i otpada

Strategijom se postavljaju smernice i opisuju mere potrebne da bi se smanjio pritisak na ivotnu sredinu nastao usled proizvodnje i upravljanja otpadom tokom njegovog celokupnog veka trajanja. Ovakav pristup zna i da svaki otpadni predmet ne treba posmatrati samo kao izvor zaga enja, ve kao potencijalni resurs koji treba iskoristiti. Cilj Strategije je i da promovi e sektor recikla e kako bi se otpad ponovo uveo u ekonomski ciklus u formi kvalitetnog proizvoda i kako bi se, u isto vreme, minimizirao negativan uticaj na ivotnu sredinu.

nazad na sadr aj

Tematska strategija EU o prevenciji i recikla i otpada

Kao rezultat implementacije ove Strategije se o ekuje manje otpada za kona no odlaganje, pove anje proizvodnje komposta i energije, efikasnija recikla a, ekonomska dobit, smanjenje emisija zaga uju ih materija i sl. Na primer, uvo enje i razvoj sistema recikla e zna ajno pove ava broj radnih mesta. Ilustracije radi, recikla a 10.000 tona reciklabila zahteva oko 250 radnih mesta, to je daleko vi e u pore enju sa brojem radnih mesta potrebnih za insineraciju ili deponovanje pomenute koli ine otpada. Insineracija 10.000 tona otpada zahteva od 20 do 40 radnih mesta, a odlaganje svega 10.

nazad na sadr aj

Tr i te otpada
GENERATOR OTPADA

Tr i te materijalima koji se mogu reciklirati je aktivnost ili proces transfera, prodaje i/ili kupovine materijala koji se mo e reciklirati, kojim se uspostavlja veza izme u kupca i prodavca recikliranih komponenti. U na oj zemlji ovo tr i te je veoma haoti no, nerazvijeno i bazira se na inicijativama sakuplja a i privatnih organizacija.

INFORMACIJE O KOLI INI KORISNOG OTPADA

INFORMACIJE O KOLI INI POTREBNOG OTPADA

TR I NA RAZMENA INFORMACIJA

INFORMACIJE O POSTOJE IM KOLI INAMA

INFORMACIJE O POTRA NJI

KORISNIK

nazad na sadr aj

Recikla a
Recikla a je podjednako va na u domenu industrijskog kao i u domenu komunalnog otpada, budu i da se, i u jednom i u drugom slu aju ostvaruju izuzetno zna ajni tehni ki, ekolo ki i ekonomski efekti. Svakako najzna ajniji od njih su: drasti no smanjenje koli ina industrijskog i komunalnog otpada koji se moraju odlo iti na sanitarne deponije, ime se vek kori enja deponija produ ava i zna ajno usporava proces iscrpljivanja prirodnih resursa i emisije iz deponija.

nazad na sadr aj

Primarna i sekundarna recikla a

On site recikla a - Najprihvatljivije re enje je izdvajanje reciklabila na izvoru, odnosno na mestu nastanka otpada (tkz. primarna recikla a tj. a), stanovnici sami sortiraju u posebnim kontejnerima ili kesama, ili donose na posebne platoe ili na transfer stanicu, a zainteresovana fizi ka i pravna lica sakupljaju i odnose na tretman. Prednosti ovog pristupa su: izdvajanje se vr i blizu mesta generisanja otpada, te je znatno umanjena kontaminacija okolnog prostora; ovako izdvojene komponente su manje zaprljane, te posti u bolju cenu na tr i tu sekundarnih sirovina i mogu se odmah prera ivati; smanjuje se cena transporta, tretmana i odlaganja ukupne koli ine otpada nakon izdvajanja reciklabila; uvo enje sistema primarne separacije otpada podrazumeva razvijanje javne svesti ljudi o va nosti izdvajanja korisnih komponenti iz otpada i nakon izdavanja korisnih komponenti mora se predvideti njihov dalji tretman, kao i postupanje sa ostatkom iz procesa tretmana.

Druga alternativa je izdvajanje reciklabila iz ukupne mase otpada na specijalnim postrojenjima za recikla u (tkz. sekundarna recikla a a). Tako e je veoma zna ajno formirati sabirne ili sakuplja ke centre, odnosno objekte na kojima bi se vr ilo privremeno skladi tenje sakupljenih reciklabilnih i kabastih komponenti otpada. Off-site recikla a (na centralnom postrojenju) se primenjuje: Ako on-site recikla a nije zadovoljavaju a Ako on-site recikla a nije finansijski isplativa Potreban je prostor za privremeno skladi tenje materijala koji ekaju razdvajanje. Materijali koji se uobi ajeno recikliraju na off-site postrojenju: Komunalni otpad, nesortiran. Ulja, rastvara i, olovni akumulatori.

nazad na sadr aj

Primer: Prilikom izrade Regionalnog plana upravljanja otpadom za potrebe jednog Regiona u Republici Srbiji, izveden je prora un potencijalnih koli ina reciklabilnih komponenti otpada u toku planskog perioda od 25 godina na osnovu procenjenih podataka o ukupnim koli inama otpada koje se generi u u svim op tinama Regiona, na osnovu raspolo ivih podataka o sastavu komunalnog otpada i predvi ene dinamike izdvajanja reciklabila. Dakle, procenjeno je da je u periodu od 25 godina, mogu e izdvojiti ak 879.032t, to zna ajno umanjuje koli inu otpada koju je neophodno odlo iti na deponiju (2.047.826t), a ujedno predstavlja zna ajan ekonomski potencijal za Region, jer se njihovom prodajom mo e ostvariti prose an prihod od 12/t otpada. Ukoliko se uzme u obzir podatak da je prose an jedini ni tro ak upravljanja otpadom, za novi sistem upravljanja otpadom koji je predvi en ovim regionalnim planom, 51,04/t, jasno je da ga je, prodajom sekundarnih sirovina, mogu e umanjiti na 39/t otpada.

nazad na sadr aj

Otpad u Srbiji
Postoje e stanje u op tinama Srbije karakteri u nepouzdani i nepotpuni podaci o koli ini generisanja komunalnog otpada. Koli ine komunalnog otpada na godi njem nivou su prora unate na osnovu merenja otpada u referentnim op tinama (projekat FTN Novi Sad). Na osnovu rezultata tih merenja mo e se usvojiti da: gradsko stanovni tvo generi e prose no 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan seosko stanovni tvo prose no generi e 0,7 kg otpada/stanovniku/dan u Beogradu se dnevno generi e 1,2 kg otpada/stanovniku. Na osnovu popisa, gradsko stanovni tvo ini 57%, dok je 43% seoskog stanovni tva. U proseku, stanovnik Republike Srbije generi e 0,87 kg komunalnog otpada/dan (318 kg/godi nje).

U sada njim uslovima kapaciteti za recikla u otpada nisu organizovano zastupljeni. U bazi podataka Agencije za recikla u (ukinuta zakonom 2009 g.) registrovano je 301 preduze e za sakupljanje sekundarnih sirovina. Ovi privredni subjekti se ve im delom bave sakupljanjem i prometom industrijskih sekundarnih sirovina. Najve i broj registrovanih privrednih subjekata je u Beogradu - 76, a zatim slede Moravi ki i Ni avski okrug sa po 29 privrednih subjekata.

2003. godina Procenat recikla e Broj preduze a koja se bave preradom sekundarnih sirovina u Srbiji Broj preduze a u Beogradu rste sekundarnih sirovina 3% 34 12 3
nazad na sadr aj

2009. godina 15% 301 76 16

Sakupljanje , separacija i recikla a otpada u Srbiji

Centri za odvojeno sakupljanje otpada postoje u Beogradu, a ku i sporadi no u op tinama u Srbiji, gde se komunalni otpad sakuplja u posebnim kontejnerima, namenjenim za sakupljanje razli itih vrsta otpada (metal, staklo, papir, PET, limenke i dr.). Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada za sada postoji u Novom Sadu. Postoji vi e registrovanih postrojenja za recikla u PET-a, metala, plastike i dr.

nazad na sadr aj

Smernice razvoja recikla e na doma em tr i tu

Postoje a praksau postupanju sa otpadom i unapre enje procesa recikla e u doma oj privredi je rezultat primene postoje e zakonske regulative. Me utum, instrumenti dr avnog tipa NAREDI I KONTROLI I nisu se pokazali kao najbolja re enja. Iz dosada nje prakse efokasniji su EKONOMSKI INSTRUMENTI podsticanje konturencije kroz legalnu berzu sekundarnih sirovina. Da bi proces recikla e otpadnih materijala dostigao zna ajnije razmere na nacionalnom nivou potrebno je: usvajanje zakonske regulative u skladu sa direktivama EU, permanentna edukacija/razvijanje javne svesti na svim nivoima, me uinstitucionalno obave tavanje, koordinirana saradnja sa partnerima iz inostranstva, izgradnja infrastrukture i efikasnija primena znanja.
nazad na sadr aj

Upravljanje otpadom
Potrebno je stvoriti ose aj odgovornosti za postupanje sa otpadom na svim nivoima. Bez jakih, osposobljenih i stabilnih dr avnih i nau nih institucija ne e biti mogu e posti i eljene dugoro ne rezultate odr ivog razvoja. Predlogom novog zakona predvi a se prestanak rada Agencije za recikla u - to e neminovno dovesti do formiranja velikog broja lokalnih agencija sa in enjersko-stru nim kadrom?
Strategija upravljanja otpadom kao jedan od klju nih dokumenata u oblasti ivotne sredine 500.000 tona samo ambala nog otpada se generi e u Srbiji svake godine, i ta koli ina ima rastu u tendenciju Oko 35.000 tona otpada od automobilskih guma se generi e godi nje, a imamo nasle e od 50-60.000 tona tog otpada Taj otpad nam je raspore en na vi e hiljada divljih deponija, od kojih su mnoge pored vodotokova ili zaga uju bunare, njive...

Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. godine, predvi eno je zatvaranje i rekultivacija postoje ih smetli ta i izgradnja 29 regionalnih centara za vi e op tina koji se sastoje iz sanitarnih deponija i centara za separaciju reciklabilnog otpada a kao vezni elementi se javljaju transfer stanice.

Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada bi trebalo se postavlja na prostoru pored deponije. Treba da postoji tehnolo ka linija za automatsko ili manuelno razdvajanje otpada. Izdvojeni reciklabilni materijali se baliraju ili presuju i dalje transportuju u postrojenja koja vr e recikla u takvog otpada.
nazad na sadr aj

Plan smanjenja ambala nog otpada

Op ti ciljevi 2010 2011 10,0 8,0 2012 16,0 13,0 2013 23,0 19,0 2014 30,0 25,0

Ponovno iskori enje Recikla a

[%] [%]

5,0 4,0

Specifi ni ciljevi za recikla u 2010 2011 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 2012 14,0 7,5 7,0 9,5 2,0 2013 23,0 9,0 10,0 13,5 4,5 2014 28,0 10,5 15,0 18,5 7,0

Papir/karton Plastika Staklo Metal Drvo

[%] [%] [%] [%] [%]

0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

nazad na sadr aj

Spremnost stanovni tva na selekciju otpada (u %)

e znam ne razmi ljam o tome isam spreman z o nedostatka prostora isam ne elim da u im vreme na to Spreman sam ukoliko mi se o ez ede uslovi za to

nazad na sadr aj

Brendiranje zelenijih proizvoda

To e omogu iti i lak i izvoz proizvoda koji zaslu e tu oznaku Eko znak Republike Srbije za proizvode koji ispunjavaju uslove za za titu ivotne sredine Potisje Kanji a prvi nosilac Eko znaka Srbije
Eko znak Republike Srbije je Nacionalna oznaka za proizvode i usluge koji imaju manji negativan uticaj na ivotnu sredinu od postoje ih na tr i tu. Eko znak mogu dobiti proizvodi koji su proizvedeni na teritoriji Republike Srbije, ako ispunjavaju propisane kriterijume, koji su istovetni kao kriterijumi za CVET"Eko znak Evropske Unije.

Zelena ta ka oznaka o tome da je za ambala u pla ena ka naknada za njeno zbrinjavanje nakon upotrebe

nazad na sadr aj

Recikla a je bitna privredna, ekonomska i politi ka tema?

Zbog: 1. Ekolo kih benefita 2. Ekonomskog potencijala 3. Kulturolo kog aktivizma

1. Ekolo ki benefiti


kroz za titu ivotne sredine a samim tim i zdravlja stanovni tva i ispunjavanja nadaloza ih obaveza ka EU.

a) b)

c) d) e)

znatno se smanjuju nekontrolisano rasute koli ine otpada u na em okru enju; manja koli ina otpada manja mogu nost da stanovni tvo do e u posredan ili neposredan kontakt sa njihovim opasnim sastojcima ili nekontrolisanim produktima izlivanja, paljenja i dr.; znatno manja zaga enja vode i vazduha pri dobijanju proizvoda iz sekundarnih sirovina u odnosu na primarnu sirovinu manja koli ina otpada za kona no odlaganje; du i vek eksploatacije sanitarnih deponija;

nazad na sadr aj

2. Ekonomski potencijal

Koji se manifestuje kroz: a) tr i nu vrednost sekundarne sirovine b) u tedu obnovljivih, a naro ito neobnovljivih (rude, nafta, zemlji te, ume, vode) prirodnih resursa. c) u teda energije pri izradi proizvoda iz sekundarne u odnosu na primarnu sirovinu d) u tedu prostora (zemlji ta) i manje investicije za izgradnju sanitarne deponije

PRIMERI U TEDE PRIRODNIH RESURSA I ENERGIJE

AL LIMENKA
Iz 4 tone rude boksita Iz 1 tone stare limenke Pri emu se: 1 tona aluminijuma 0,9 tona nove limenke -U tedi 93-97% vode u procesu proizvodnje -U tedi 90-95% energije u procesu proizvodnje e u roku od 60 dana.

Trenutno se u svetu od 3 iskori ene aluminijumske limenke recikliraju 2. Iskori ene aluminijumske limenke kao reciklirane na u se ponovo na tr i tu naj e

ZA PROIZVODNJU 1 TONE PAPIRA

Iz primarne sirovine 2 tone drveta 85.000 litara vode 7.400 KWh struje Iz sekundarne sirovine 1,2 tone otpadnog papira 16.000 litara vode (u teda 81%) 3.600 KWh struje (u teda 52%)

Recikla om polovine svetske potro nje papira obezbedilo bi se o uvanje uma na povr ini od 800.000 Km

ZA PROIZVODNJU 1kg PET AMBALA E

I rim r ft rgij 6,16 MJ ir i I k , 9 MJ r ir rgij ( i , 6 t ) 1,9 Kg 1,6 Kg t g PET-

E rgij tr j j r ciklir j b ci lj j ij lic 60 W tli 6 sati. Z 1kg PET- treb u o i 1,9kg n f ; 5 iskori enih PET b c z pi e preradom daje dovoljno tekstilnih vlakana za proizvodnju jedne majice veli ine XL; Potrebno je preraditi 25 boca PET-a od 2l da bi se dobio d emper; 35 iskori enih PET boca od 2l preradom daju dovoljno tekstilnih vlakana za proizvodnju jedne vre e za spavanje. nazad na sadr aj

3. Kulturolo ki aktivizam

 Umetnost

 Obrazovanje
nazad na sadr aj

Zaklju ak
Recikla a jeste ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu, osim u energetske svrhe. Privredna grana koju treba razvijati jer donosi ekonomsku dobit, a sa druge strane je ekolo ki imperativ sa stanovi ta uvanja ivotne sredine od zaga enja ali i o uvanja prirodnih resursa sa stanovi ta njihovog iskori enja, a pre svega novim zakonodavstvom je obaveza za pojedinca, industriju...

nazad na sadr aj

Literatura http://www.ekoplan.gov.rs/ http://www.cesid.org/ http://www.ekoforum.org/i

nazad na sadr aj