Struni komentar

UGOVOR O ZALOZI NA POKRETNOJ STVARI I STICANJE ZALONOG PRAVA UPISOM U REGISTAR ZALOGE
Pravo zaloge je stvarno pravo koje se konstituie na osnovu pravnog posla (ugovora), sudske odluke i neposredno na osnovu zakona. Zaloga je pravni institut kojim se obezbeuje odreeno novano potraivanje koje ima poverilac prema svom duniku. Poverilac se javlja u ulozi zalonog poverioca, a dunik u ulozi zalonog dunika. Zaloni dunik moe biti i tree lice, ako prihvati da zaloi svoje stvari, odnosno pravo za raun dunika iz osnovnog pravnog posla. Predmet zaloge mogu biti pokretne i nepokretne stvari, kao i odreena prava zalonog dunika kojima on moe neogranieno raspolagati. Zaloga na nepokretnim stvarima u pravu je nominovana kao hipoteka, dok se zaloga na pokretnim stvarima esto naziva i runom zalogom (pignus). Zaloga je pravni institut poznat jo u robovlasnikom sistemu a zadrao se, zbog raznovrsnosti sadrine, do dananjih dana kao nuan pratilac prometnog i kreditnog sistema. Konstituisano zalono pravo daje pravo zalonom poveriocu da svoje potraivanje naplati iz zaloene stvari ili prava pre ostalih poverilaca, ako mu to potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti. Zaloga kao sredstvo obezbeenja prua poveriocu veu sigurnost za naplatu potraivanja od jemstva, odnosno drugih sredstava linog obezbeenja. U naem pravnom sistemu, zaloga na pokretnim stvarima je ureena: - Zakonom o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) i - Zakonom o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Sl. glasnik RS", br. 57/2003, 61/2005 i 64/2006 - ispr. - dalje: Zakon). Zakonom o obligacionim odnosima, l. 966. do 988, je ureena zaloga na pokretnim stvarima kao pravni posao (ugovor) kojim se dunik ili neko tree lice (zalogodavac) obavezuje prema poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar uva i po prestanku svog potraivanja vrati neoteenu zalogodavcu. Zalogoprimac stie zalono pravo kada mu stvar koja je predmet ugovora o zalozi bude predata u dravinu. Predmet zaloge mogu biti i odreena potraivanja koja dunik ima prema treim licima. Ta potraivanja daju se u zalogu prenosom isprave odnosno hartije od vrednosti u kojoj je sadrano to potraivanje na zalogoprimca, to je ureeno l. 989. do 996. Zakona o obligacionim odnosima. U odnosu na zalogu stvari i prava, dravina na stvari, odnosno na pravu prelazi sa dunika zalogodavca na poverioca - zalogoprimca, odmah nakon zakljuenja ugovora o zalozi, to ovaj ugovor ini realnim ugovorom.

2
Meutim, Zakonom se ureuje zaloga na pokretnim stvarima i pravima radi obezbeenja potraivanja poverioca, kada te stvari i prava ostaju u dravini dunika. Zalono pravo na pokretnim stvarima i odreenim pravima stie se upisom tog prava u Registar zaloge (dalje: Registar) koji vodi Agencija za privredne registre (dalje: Agencija). Zakonom se ureuje zaloga bez predaje u dravinu pokretnih stvari i prava radi obezbeenja potraivanja poverioca, ugovor o zalozi, prava i obaveze ugovornih strana, upis zalonog prava u Registar, namirenje zalonog poverioca i prestanak zalonog prava. Na pravne odnose koji nisu ureeni ovim zakonom, primenjuju se propisi kojima se ureuju obligacioni i svojinskopravni odnosi, kako je to utvreno lanom 1. Zakona. Zalonim pravom moe se obezbediti novano potraivanje iji je iznos izraen u domaoj ili stranoj valuti. Novano potraivanje obuhvata glavnicu duga, dunu kamatu i trokove naplate potraivanja. Zalonim pravom na pokretnim stvarima mogu se obezbediti budua, kao i uslovna potraivanja. Odredbe Zakona ne primenjuju se na zalogu brodova, vazduhoplova i zalogu hartija od vrednosti (elektronske - dematerijalizovane hartije od vrednosti), o emu se vode odgovarajui registri. Predmet zalonog prava moe biti individualno odreena stvar kojom zalogodavac moe slobodno raspolagati. Zaloiti se mogu i pokretne stvari odreene po vrsti, ako je ugovorom o zalozi odreena koliina ili broj i nain na koji se te stvari mogu razlikovati od drugih stvari iste vrste. Predmet zalonog prava moe biti i zbir pokretnih stvari, kao to je roba u odreenom skladitu ili prodavnici, inventar koji slui za obavljanje privredne delatnosti, u skladu sa ugovorom o zalozi. Zalono pravo po osnovu ugovora u privredi, koje stie prevozilac, komisionar, otpremnik i skladitar, nastalo otpremom ili prevozom stvari, koje su predmet zaloge prema zakonu kojim se ureuju obligacioni odnosi, ima prvenstvo u odnosu na zalono pravo upisano u Registar. Istovetno pravilo vai za pravo poslenika za potraivanja nagrade za rad, naknade za utroeni materijal i ostala potraivanja u vezi sa njegovim radom, nastala na osnovu ugovora o delu zakljuenog na osnovu zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi. Za zakonsko zalono pravo drave po osnovu potraivanja poreza i drugih dabina, red prvenstva odreuje se prema vremenu njihovog upisa u Registar. Zalono pravo steeno predajom zalone stvari u dravinu ima prvenstvo u odnosu na docnije zalono pravo upisano u Registar, ako se zasniva na ugovoru o zalozi overenom u sudu ili drugom organu ovlaenom za overu potpisa. Zalono pravo na pokretnim stvarima i pravima zalogodavca, zalogoprimac stie upisom toga prava u Registar. Registar vodi Agencija, ija je delatnost ureena Zakonom o Agenciji za privredne registre ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004) i Statutom Agencije.

Karakteristike ugovora o zalozi na pokretnoj stvari

3
Ugovorom o zalozi obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu prui obezbeenje za njegovo potraivanje tako to e se poverioevo pravo na stvari (pravu) zalogodavca upisati u Registar. Ugovorne strane u ugovoru su zaloni poverilac i zalogodavac. Zalogodavac je dunik koji ima pravo svojine na pokretnoj stvari ili svojstvo imaoca nekog prava kojim moe slobodno raspolagati. Zalogodavac moe biti i tree lice koje prua obezbeenje za tui dug. Ugovor o zalozi sadri odredbe o imenu ili firmi, prebivalitu ili boravitu, odnosno seditu poverioca i zalogodavca kao dunika, odnosno treeg lica, predmetu zaloge sa potrebnim obelejima, podatke o potraivanju koje se obezbeuje zalonim pravom, odredbe o pravima i obavezama ugovornih strana i datum zakljuenja ugovora o zalozi. Zaloni poverilac moe ugovorom o zalozi odrediti i tree lice (punomonika) radi preduzimanja pravnih radnji radi zatite i namirenja zalonog potraivanja. To je i neophodno kada je zaloni poverilac pravno lice, to se upisuje u Registar. Ugovor o zalozi zakljuuje se u pisanoj formi i dostavlja Agenciji radi upisa zalonog prava u Registar. Zalogodavac je duan da nakon zakljuenja ugovora o zalozi uva predmet zalonog prava sa panjom dobrog domaina, odnosno dobrog privrednika, to podrazumeva tekue odravanje i potrebne opravke. Ugovorom o zalozi moe se predvideti obaveza zalogodavca da osigura predmet zaloge, to e u praksi biti est sluaj, posebno kada se zalogom pokretne stvari obezbeuje plaanje bankarskog ili robnog kredita, odnosno otplata stvari date na lizing. U tim sluajevima zaloni poverilac najee trai kasko osiguranje uz obavezu da se polisa o osiguranju vinkulira u korist zalonog poverioca (l. 902. i 938. Zakona o obligacionim odnosima). Zalogodavac ima pravo da i posle upisa zalonog prava u Registar dri predmet zaloge i da ga upotrebljava prema njegovoj uobiajenoj nameni. Ako zalogodavac o dospelosti ne ispuni obavezu prema zalonom poveriocu, zalogodavac gubi pravo na dravinu zaloene stvari, a zaloni poverilac stie pravo na dravinu te stvari shodno l. 20. i 35. Zakona. Ako predmet zaloge daje plodove, zalogodavac je ovlaen da pribira te plodove. Ugovorom o zalozi moe se predvideti da plodove zaloene stvari moe pribirati i zaloni poverilac umesto zalogodavca. Predmet zalonog prava zalogodavac moe dati u zakup i o tome zakljuiti ugovor sa treim licem, kojem se predmet zaloge daje na upotrebu i pribiranje plodova, ako ugovorom o zalozi nije drugaije predvieno. Zalogodavac moe i ponovo zaloiti predmet zalonog prava, ako ugovorom o zalozi nije drugaije predvieno. Ugovorom o zalozi moe se ograniiti upotreba predmeta zaloge i odrediti nain na koji zalogodavac moe ubudue da ga upotrebljava. Ugovorom se moe iskljuiti odreeni nain upotrebe zaloene stvari. Zalogodavac moe otuiti zaloenu stvar i preneti pravo svojine na tree lice, a to pravo je optereeno upisanim zalonim pravom. Zalogodavac je duan da bez odlaganja podnese zahtev radi upisa zalonog prava u Registar na teret novog vlasnika. Istovetnu obavezu ima i novi vlasnik zaloene stvari. Zalogodavac i novi vlasnik zaloene stvari,

4
solidarno odgovaraju zalonom poveriocu za eventualnu tetu koja moe nastati zbog njihovog propusta da u Registar upiu zalono pravo na teret novog vlasnika. Kada zalogodavac predmete zalonog prava prodaje u okviru svoje redovne delatnosti (npr. robu sa skladita ili iz prodavnice), kupac stie pravo svojine bez tereta na tako kupljenoj stvari. Ugovorom o zalozi moe se iskljuiti pravo zalogodavca da otui predmet zaloge, ako je to u interesu zalonog poverioca. Ako zalogodavac ima status privrednog subjekta (preduzee, privredno drutvo, imalac radnje i drugo fiziko lice koje u vidu zanimanja obavlja privrednu delatnost), ugovorom o zalozi moe se predvideti da zaloni poverilac zaloenu stvar moe prodati na vansudskoj javnoj prodaji, ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti. Ukoliko zaloena stvar ima trinu ili berzansku cenu, ugovorom o zalozi moe se predvideti da zaloni poverilac ima pravo da je proda po toj ceni ili da je po toj ceni zadri za sebe. Ako predmet zaloge nema trinu, odnosno berzansku cenu, zaloni poverilac ga moe prodati na nain na koji bi to uinio razuman i paljiv ovek, uvajui interes dunika i zalogodavca kada to nisu ista lica. Kada se u svojstvu zalogodavca javlja fiziko lice, koje se ne bavi privrednom delatnou, ugovorom o zalozi ne moe se predvideti da e zaloena stvar prei u svojinu zalonog poverioca, ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti. Takoe, ugovorom o zalozi ne moe se predvideti da zaloni poverilac, ukoliko njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti, predmet zaloge moe prodati po unapred odreenoj ceni ili ga zadrati za sebe. U trenutku dospelosti potraivanja, zaloni poverilac i zalogodavac se mogu dogovoriti da e zaloena stvar prei u svojinu poverioca umesto isplate duga ili da e poverilac moi da je proda po odreenoj ceni ili da je po toj ceni zadri za sebe (l. 2, 3. i 18. do 28. Zakona).

Namirenje potraivanja zalonog poverioca

Ako dunik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, zaloni poverilac stie pravo na dravinu zaloene stvari na osnovu Zakona (lan 35) i moe iz vrednosti te stvari namiriti svoje potraivanje, to podrazumeva glavnicu, dunu kamatu i trokove naplate potraivanja. Viak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraivanja, zaloni poverilac je duan bez odlaganja isplatiti zalogodavcu. Ako zaloni poverilac ne plati duniku viak cene dobijene prodajom zaloene stvari, plaa zalogodavcu propisanu zateznu kamatu. Zaloni poverilac je duan, o nameri da svoje potraivanje namiri iz vrednosti zaloene stvari, o tome preporuenim pismom obavesti dunika i zalogodavca ako to nije isto lice, kao i tree lice kod koga se stvar nalazi (zakupca). Postupak namirenja poinje kad zaloni poverilac dostavi obavetenje preporuenim pismom duniku, odnosno zalogodavcu na adresu upisanu u Registar. Zaloni poverilac je duan da zatrai da se u Registar upie da je zapoeo postupak namirenja. Zalogodavac je duan da sarauje sa zalonim poveriocem u postupku namirenja poverioevog potraivanja i da prua potrebna obavetenja. Istu obavezu ima i dunik, ako

5
to nije isto lice. U protivnom dunik, odnosno zalogodavac su duni da zalonom poveriocu naknade moguu tetu. Nakon dostavljanja obavetenja o namirenju duniku i zalogodavcu kad to nije isto lice, odnosno treem licu kod koga se stvar nalazi, zaloni poverilac ima pravo da predmet zaloge uzme u dravinu. Zalogodavac je duan da isprave koje su neophodne za sticanje dravine, preda zalonom poveriocu na njegov zahtev. Do predaje u dravinu zaloene stvari zalonom poveriocu, zalogodavac je duan da se uzdri od radnji kojima se moe smanjiti vrednost te stvari. Zalogodavac je duan da preduzme i druge radnje, odnosno da trpi preduzete radnje zalonog poverioca, da bi poverilac to pre namirio svoje potraivanje iz predmeta zaloge. Ako povredi neku od tih obaveza, zalogodavac je duan da zalonom poveriocu naknadi moguu tetu po tom osnovu. Ukoliko zalogodavac dobrovoljno ne prenese u dravinu zaloenu stvar zalonom poveriocu, zaloeni poverilac moe pokrenuti sudski postupak kod izvrnog suda radi sticanja dravine na predmetu zaloge. Postupak za predaju u dravinu zaloene stvari zalonom poveriocu je hitan, a sprovodi se u skladu sa zakonom kojim se ureuje izvrni postupak (lan 41. Zakona). Namirenje potraivanja zalonog poverioca moe se ostvariti sudskom prodajom predmeta zaloge ili vansudskom prodajom putem javnog nadmetanja, odnosno direktnom pogodbom (l. 43. do 50. Zakona). Posle izvrenog upisa poetka namirenja u Registar, zaloni poverilac moe zahtevati sudsku odluku da se predmet zaloge proda na javnoj prodaji ili po tekuoj ceni kada stvar ima trinu ili berzansku cenu. Ako bi trokovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki, sud moe odluiti da zaloni poverilac moe prodati predmet zaloge po ceni koju odredi ovlaeni strunjak ili da ga po toj ceni zadri za sebe. Vansudskoj prodaji predmeta zaloge zaloni poverilac moe pristupiti po isteku roka od 30 dana od upisa poetka namirenja u Registar. Vansudskoj prodaji predmeta zaloge putem javnog nadmetanja, zaloni poverilac moe pristupiti ako je takav nain predvien ugovorom o zalozi. Sprovoenje javne prodaje, zaloni poverilac moe poveriti strunom licu koje se redovno bavi takvom delatnou. Dunik moe punovano izmiriti dug prema zalonom poveriocu u bilo koje vreme pre prodaje predmeta zaloge. To moe uiniti i zalogodavac za raun dunika, kada dunik i zalogodavac nisu isto lice. Predmet zaloge zaloni poverilac moe prodati po trinoj, odnosno berzanskoj ceni, ako je takav nain prodaje predvien ugovorom o zalozi. Ako predmet zaloge nema trinu ili berzansku cenu, zaloni poverilac ga moe prodati direktnom pogodbom, a na nain na koji bi to uinio razuman i paljiv ovek, uvajui interese dunika, odnosno zalogodavca. Svako savesno lice, koje je kupilo predmet zaloge na sudskoj, vansudskoj javnoj prodaji, odnosno kupovinom po trinoj ili berzanskoj ceni, stie pravo svojine na toj stvari bez tereta. To pravo savesnog kupca ne moe se osporavati ni zbog eventualnih propusta u postupku prodaje (pojedinosti o nainu namirenja potraivanja zalonog poverioca ureeni su odredbama l. 43. do 50. Zakona).

Registar zaloge

6
Zaloni poverilac stie zalono pravo upisom u Registar ako nije drugaije odreeno zakonom. Registar je javni registar zalonih prava na stvarima fizikih ili pravnih lica i drugih podataka koji se u skladu sa Zakonom upisuju u Registar. Osnovu Registra ini jedinstvena elektronska baza podataka u kojoj se uvaju svi podaci uneti u Registar. Registar vodi Agencija ije je sedite u Beogradu, gde se vodi i centralna baza podataka tog Registra. Registar moe imati svoje jedinice koje se formiraju u jedinicama lokalne samouprave preko kojih se obezbeuje pristup centralnoj bazi podataka radi upisa i pretraivanja. Podaci iz Registra su javni i svako ima pravo da zahteva pristup podacima upisanim u taj registar, kao i pravo na mogunost upisa i pretraivanja podataka sadranih u Registru. Smatra se da su trea lica upoznata sa postojanjem zalonog prava upisanog u Registar i niko se ne moe pozivati na okolnost da mu ti podaci nisu bili poznati. Registar u Agenciji vodi ovlaeno lice tzv. registrator koga imenuje i razreava Upravni odbor Agencije uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije. Registrator se bira na vreme od etiri godine, s tim to isto lice moe biti ponovo imenovano. Registrator se stara o zakonitom, sistematinom i aurnom voenju Registra, donosi odluke po zahtevu za upis i brisanje podataka iz Registra i preduzima druge radnje neophodne za nesmetano i pravilno funkcionisanje Registra u skladu sa zakonom. Na pitanja koja se odnose na postupak upisa u Registar, a koja nisu ureena Zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak. U Registar se upisuju podaci o: - zalonom poveriocu, koje moe biti fiziko i pravno lice; - zalogodavcu i duniku kada to nisu ista lica; - punomoniku koji e u ime i za raun zalonog poverioca preduzimati pravne radnje radi zatite i namirenja potraivanja zalonog poverioca; - zaloenoj pokretnoj stvari, odnosno podatke o zaloenom potraivanju zalogodavca; - potraivanju koje se obezbeuje zalogom uz naznaenje osnovnog i maksimalnog iznosa; - postojanju spora o zalonom pravu, odnosno predmetu zaloge; - poetku postupka namirenja i realizaciju zalonog prava, kao i - promenama koji se odnose na ve upisane podatke u Registar. Postupak upisa u Registar pokree se podnoenjem odgovarajueg zahteva za upis kojem se prilae propisana dokumentacija. O podnetom zahtevu Registar odluuje reenjem ili zakljukom. Reenjem se odobrava upis ili brisanje podataka, a zakljukom se odbacuje zahtev ako nije podnet u skladu sa Zakonom. Podaci koji su upisani u Registar objavljuju se istovremeno na internet stranici Agencije.

7
Za upis podataka u Registar i za druge usluge koje prua Agencija, plaa se naknada koju odreuje Upravni odbor Agencije uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Registar je ureen l. 56. do 65 Zakona.

Prestanak zalonog prava

Kada poverioevo potraivanje prestane isplatom duga ili na drugi nain, zalono pravo prestaje i brie se iz Registra na zahtev zalonog poverioca, dunika ili zalogodavca kada to nije isto lice. Zaloni poverilac se moe namiriti iz vrednosti zaloene stvari i posle zastarelosti njegovog potraivanja. Zalono pravo prestaje i brie se iz Registra u sluaju kad zaloena stvar propadne. Ako je predmet zaloge bio osiguran, zalono pravo se uspostavlja na potraivanju iznosa naknade osiguranja. Zalono pravo prestaje i u sluaju prodaje predmeta zaloge na sudskoj, odnosno vansudskoj prodaji. Po pravnosnanosti sudske odluke o namirenju, sud reenjem odreuje da se zalono pravo brie iz Registra. U sluaju vansudske prodaje predmeta zaloge, poverilac je duan da izda ispravu na osnovu koje zalogodavac moe traiti brisanje zalonog prava. To pravo ima i kupac koji je predmet zaloge pribavio na vansudskoj prodaji. Zalono pravo prestaje i u sluaju kada: - se zaloni poverilac odrekne zalonog prava u pisanoj formi, - se svojstvo zalonog poverioca stekne u istom licu sa svojstvom dunika (sluaj tzv. konfuzije prava), kao i - zaloni poverilac stekne pravo svojine na predmetu zaloge. Kada dunik ili zalogodavac trae brisanje zalonog prava duni su da Registru podnesu pismenu izjavu poverioca da pristaje na brisanje ili sudsku odluku kojom se utvruje da je zalono pravo prestalo (l. 51. do 55. Zakona).

Struni komentar

SREDSTVA OBEZBEENJA NOVANOG POTRAIVANJA

Ukoliko poverilac prema duniku dobro (adekvatno) obezbedi svoje novano potraivanje, time je zavrio najvei (najvaniji) deo posla. Ovako bi se najjednostavnije mogao opisati znaaj koji obezbeenje novanog potraivanja ima u duniko-poverilakom odnosu. Cilj ovog strunog komentara jeste da ukae na sredstva obezbeenja koja su predviena pozitivnim propisima, fazu u odnosima poverioca i dunika u kojoj se mogu koristiti, odnosno odrediti, da li pojedina sredstva u sebi sadre i izvrnu ispravu, pri emu e biti posebno ukazano na pojedina reenja predviena Zakonom o hipoteci ("Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dalje: Zakon) i Zakonom o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Sl. glasnik RS", br. 57/2003, 61/2005 i 64/2006 - ispr.).

Sredstva obezbeenja

8
U Zakonu o izvrnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) taksativno su nabrojana sredstva obezbeenja, odnosno odredbom lana 261. i propisano je da se mogu odrediti sledea sredstva: - zalono pravo na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka, - zalono pravo na nepokretnosti na osnovu izvrne isprave, - prethodne mere i - privremene mere. Prema Zakonu, hipoteka nastaje upisom u nadleni registar nepokretnosti, izmeu ostalog i na osnovu: - ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka) i - zalone izjave (jednostrana hipoteka). Prema Zakonu o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, zalono pravo se stie upisom u registar zaloge, a jedan od osnova je ugovor o zalozi. Obezbeenje na stvarima predstavlja najbolji vid obezbeenja novanog potraivanja pod uslovom da je vrednost stvari takva da se njenom prodajom moe u celosti namiriti novano potraivanje poverioca. Takoe je najpovoljnije za poverioca da obezbeenje na stvari (bilo dunika, bilo treeg lica koje time to se na njegovoj stvari obezbeuje novano potraivanje prema duniku postaje zalogodavac i time jemi svojom stvari da e dunik ispuniti svoju obavezu) ustanovi istovremeno sa zasnivanjem duniko-poverilakog odnosa. Ovo je vano jer je praksa pokazala da dunik, nakon to mu poverilac dodeli novana sredstva (po osnovu kredita, zajma), svoju imovinu ukljuujui i pokretnu i nepokretnu otuuje, prikriva ili optereuje. Za poverioca je veoma vano da pre nego to novana obaveza dunika bude dospela, odnosno pre nego to doe do bilo kakvog spora izmeu njega i dunika u vezi novanog potraivanja, obezbedi potraivanje i ne samo to, nego da stekne i izvrnu ispravu. Ukoliko poverilac kroz sredstvo obezbeenja ima iz ega da namiri svoje novano potraivanje i ako istovremeno poseduje i izvrnu ispravu, onda ne samo da je izvesno da e namiriti svoje potraivanje nego je i poteen voenja parninog postupka u kome bi morao stei izvrnu ispravu. Sve ovo pojedina sredstva obezbeenja ini pouzdanim i efikasnim. Sredstva obezbeenja novanog potraivanja koja u sebi sadre ove dve karakteristike su: - ugovor o hipoteci, - jednostrana hipoteka (zalona izjava), - ugovor o zalozi (na pokretnim stvarima) i - zalono pravo na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka.

9
Sva navedena sredstva obezbeenja, pruaju pravo da poverilac svoje novano potraivanje namiri iz cene ostvarene prodajom bilo nepokretne ili pokretne stvari, i da to ostvari u vansudskom ili sudskom izvrnom postupku, ali u svakom sluaju bez prethodnog voenja (esto dugotrajnog) parninog postupka.

Ugovor o hipoteci i jednostrana hipoteka

Prema odredbi lana 9. stav 1. Zakona, ugovor o hipoteci je ugovor izmeu vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeeno potraivanje iz vrednosti te nepokretnosti, na nain propisan Zakonom. Prema st. 2. i 3. istog lana dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi, a ugovor o hipoteci moe da bude samostalan ili deo ugovora koji ureuje potraivanje (ugovora o zajmu, kreditu i dr.). Zakon predvia obaveznu pismenu formu, kao i overu potpisa u sudu ili kod drugog zakonom ovlaenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti (za sada je to sud). Mogue je hipoteku zasnovati kako na izgraenom objektu, tako i na objektu u izgradnji, na suvlasnikom udelu i na posebnom delu zgrade na kom postoji pravo svojine. Neophodno je da ugovor o hipoteci sadri: - podatke o poveriocu, duniku i zalogodavcu ako je to tree lice, - bezuslovnu izjavu (pristanak) vlasnika ili zalogodavca, da poverilac upie hipoteku na njegovoj nepokretnosti, - precizne podatke o potraivanju koje se obezbeuje i - podatke o hipotekovanoj nepokretnosti sa dokazom o vlasnitvu. Da bi uz navedeno, ugovor o hipoteci imao i svojstvo izvrne isprave, mora sadrati i sledee odredbe: - jasno naznaenu odredbu, odnosno izjavu, kojom vlasnik nepokretnosti neopozivo ovlauje poverioca da, ako dug ne bude plaen o dospelosti, poverilac moe da naplati potraivanje iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje, utvrenim Zakonom, bez podnoenja tube sudu, kao i da e nepokretnost prinudnim putem da bude ispranjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zakljuenja ugovora o prodaji, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasnikom udelu; - izriitu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga o dospelosti i da, svestan tih posledica, pristaje na mogunost izvrenja ugovora o hipoteci prodajom njegove nepokretnosti u skladu sa odredbama Zakona o vansudskom postupku namirenja, bez prava na voenje parnice, kao i da e njegova nepokretnost prinudnim putem biti ispranjena i predata kupcu u posed, u roku od 15 dana od dana zakljuenja ugovora o prodaji, ako je vlasnik ne proda dobrovoljno, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasnikom udelu; - jasno naznaenu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je saglasan da poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, ukljuujui i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac, i dr.) radi kontrole odravanja ili iz drugih opravdanih razloga, kao i da je duan da sarauje sa poveriocem u postupku prodaje, a naroito da omogui pristup hipotekovanoj nepokretnosti (ulazak u stan i sl.);

10
- izriitu izjavu treeg lica, ako takvo lice postoji, koje ima neposrednu dravinu, a nije vlasnik hipotekovane nepokretnosti (zakupac i dr.), da je svesno posledica do kojih ugovor o hipoteci moe dovesti, ukljuujui i iseljenje iz nepokretnosti i gubljenja dravine na njoj, kao i da je saglasan sa pravima i obavezama iz Zakona. Ako ugovor o hipoteci odnosno zalona izjava ne sadri odredbe iz stava 3. lana 15. Zakona namirenje se sprovodi u skladu sa zakonom koji ureuje izvrni postupak. Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu zalone izjave koja po formi i sadrini odgovora ugovoru o hipoteci i predstavlja ispravu shodno lanu 14. stav 2. Zakona. Da bi zalona izjava imala svojstvo izvrne isprave mora sadrati kao i ugovor o hipoteci, odredbe iz lana 15. stav 3. Zakona.

Vansudski postupak namirenja

Kada su sainjeni po formi i sadrini na nain kako je to Zakonom propisano, poverilac na osnovu ugovora o hipoteci ili zalone izjave (jednostrana hipoteka) moe namiriti svoje potraivanje u postupku van suda u skladu sa odredbama l. 29. do 42. Zakona. Ovaj postupak podrazumeva da je potraivanje dospelo, a da dunik isto nije izmirio. Obaveza je poverioca da uputi duniku opomenu koja sadri elemente iz lana 29. stav 2. Zakona i ukoliko i po isteku roka od 30 dana od prijema opomene, dug ne bude izmiren, upuuje se nova opomena kako duniku tako i zalogodavcu sa podacima iz lana 30. Zakona. Istovremeno na zahtev poverioca u nadlenom registru se vri zabeleba hipotekarne prodaje. Registar nepokretnosti donosi posebno reenje o zabelebi hipotekarne prodaje koja se dostavlja poveriocu, duniku i zalogodavcu ako je to tree lice. Po pravnosnanosti navedenog reenja poverilac moe pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe. Zakon predvia kratak rok u kome drugostepeni organ mora da odlui o eventualnoj albi (15 dana od dana podnoenja albe), a razlozi albe su Zakonom taksativno nabrojani i to su da: - potraivanje ne postoji, - hipoteka ne postoji, - potraivanje nije dospelo za naplatu ili - je dug isplaen. Svaki istaknuti razlog mora se potkrepiti pismenim dokazom. Odluka doneta po albi je konana i izvrna i ne moe se pobijati pravnim lekom, niti se moe pobijati tubom u upravnom sporu. Zakon propisuje da se opomene i obavetenja smatraju uruenim duniku, ako su poslati preporuenom poiljkom bilo na adresu hipotekovane nepokretnosti, adresu navedenu u ugovoru o hipoteci, odnosno na adresu vlasnika nepokretnosti (zaloni dunik). Po proteku roka od 30 dana od kada je reenje o zabelebi hipotekarne prodaje postalo pravnosnano, a dunik ne isplati dug poveriocu, moe se pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti. Poverilac moe da bira izmeu dva naina prodaje: aukcijska prodaja ili neposredna pogodba.

11
Pre same prodaje poverilac e preko sudskog vetaka (graevinske struke) utvrditi trinu vrednost nepokretnosti, s tim da poetna cena za prodaju moe biti najmanje 75% procenjene vrednosti. Zakon ne propisuje donoenje posebne odluke ili akta o utvrivanju vrednosti nepokretnosti, nego je to ona vrednost koju je vetak opredelio u svom nalazu i miljenju.

Aukcijska prodaja
Aukcijska prodaja se vri u neposrednoj organizaciji poverioca ili preko lica koje se profesionalno time bavi. Aukcijska prodaja se objavljuje u dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi nepokretnost i javni oglas treba da sadri: - opis nepokretnosti, - ime i prezime, odnosno naziv poverioca, - podatke kako kontaktirati poverioca, - poetnu cenu na aukciji, - vreme i mesto odravanja aukcije i - druge informacije za koje poverilac smatra da su od znaaja. Poverilac je duan da o oglasu obavesti dunika i trea lica koja imaju prava na nepokretnosti. Dunik do otpoinjanja aukcije moe da isplati celokupan dug i time izbegne prodaju, a u sluaju neuspele prve aukcije, na drugoj aukciji poetna cena moe biti 60% od procenjene vrednosti hipotekovane nepokretnosti. Izuzetno poverilac i dunik mogu pismeno ugovoriti i niu poetnu cenu od 60% procenjene vrednosti. Znaajno je ukazati da poverilac moe biti kupac na aukciji.

Prodaja neposrednom pogodbom

Prodaja neposrednom pogodbom vri se preko advokata ili agencije za promet nepokretnosti, ako je ne vri sam poverilac (samostalno), a uslov je da je cena priblina trinoj vrednosti u mestu gde se nepokretnost prodaje. Ako se prodaja vri preko advokata ili agencije za promet nepokretnosti provizija mora da se ukljui u prodajnu cenu. Ugovor koji se zakljuuje o prodaji mora biti sainjen u skladu sa zakonom koji regulie promet nepokretnosti tj. obavezna je pismena forma i potpisi ugovaraa moraju biti overeni kod suda. Najkasnije u roku od 15 dana pre zakljuenja ugovora poverilac o prodaji obavetava dunika, vlasnika nepokretnosti, odnosno lica koja imaju druga prava na nepokretnosti uz naznaku: - iznosa potraivanja, - procenjene cene, - bitnih elemenata ugovora,

12
- datuma za kada se predvia zakljuenje ugovora o kupoprodaji, - naina raspodele cene, - datuma predaje nepokretnosti u posed kupcu i - roka do kada se moe isplatiti ceo dug ime se izbegava prodaja. Nadleni organ unutranjih poslova je duan da u postupku vansudske prodaje hipotekovane nepokretnosti poveriocu ili njegovom zastupniku prui svu neophodnu pomo u sluaju da dunik ili lice koje je u posedu nepokretnosti ne dozvoljava pristup hipotekovanoj nepokretnosti ili ne eli da se dobrovoljno iseli iz iste. Potrebno je organu unutranjih poslova pre traene pomoi pruiti na uvid reenje o zabelebi hipotekarne prodaje, odnosno ugovor o prodaji. U sluaju kada je ugovor o hipoteci ili zalona izjava sainjena u skladu sa lanom 15. Zakona, prodaja se vri vansudskim putem. Samo namirenje, ako postoji vie hipotekarnih poverilaca, vri se prema redosledu koji odgovara vremenu nastajanja hipoteke (raunaju se ak i minuti nastanka hipoteke, odnosno upisa). Prvenstveno se namiruju trokovi prodaje, potom potraivanje hipotekarnih poverilaca po redosledu, a eventualni ostatak cene pripada duniku. Ako je predmet hipoteke u steajnom postupku, poverilac ima razluno pravo zasebnog namirenja iz vrednosti nepokretnosti. Moe se primetiti, da je zakonodavac trebalo da ostavi mogunost poveriocu da bira, da li e u sudskom ili vansudskom postupku traiti prodaju hipotekovane nepokretnosti, a imajui u vidu da Zakon, ugovoru o hipoteci i zalonoj izjavi daje svojstvo izvrne isprave pod uslovima iz lana 15. Zakona. Nije dobro reenje da Zakon takvu izvrnu ispravu vezuje samo za vansudski postupak namirenja. Naime, ako ugovor ili zalona izjava ne sadre odredbe iz stava 3. lana 15. Zakona, onda suprotnim tumaenjem Zakona (nije ispunjen uslov iz lana 15) nemaju svojstvo izvrne isprave i odredba Zakona iz lana 15. stav 4. da se namirenje sprovodi u skladu sa Zakonom koji ureuje izvrni postupak nema gotovo nikakav znaaj, jer poverilac na osnovu takvog ugovora (onaj koji ne sadri odredbe iz stava 3. lana 15. Zakona) ili izjave, mora izdejstvovati u parninom postupku izvrnu ispravu da bi predloio izvrenje. Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, pri emu su najei osnovi za ispis hipoteke, dokazi o tome da je dug koji je obezbeen hipotekom isplaen u potpunosti, propau nepokretnosti i izvrenom vansudskom ili sudskom prodajom predmeta.

Ugovor o zalozi
Ugovor o zalozi prema Zakonu o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, prua obezbeenje poveriocu prema zalogodavcu, da za svoje novano potraivanje upie pravo (zaloge) na pokretnim stvarima u registar zalonog prava (dalje: Registar). Za ugovor je predviena obavezna pismena forma, potpisi ugovaraa se ne moraju overiti kod suda ili drugog nadlenog organa, ali takav ugovor treba da sadri blie podatke o ugovaraima i treem licu, ako je ono zalogodavac, precizne podatke o potraivanju (iznos glavnog duga, kamata, valuta, dospee obaveze) i identifikacione podatke o predmetu zaloge. Kao i na nepokretnosti zalono pravo se stie upisom u Registar. Registar vodi Agencija za privredne registre (dalje: Agencija).

13
Na zaloenoj stvari i posle upisa prava u Registar zalogodavac ima pravo dravine. U sluaju da o dospelosti obaveza prema zalonom poveriocu ne bude ispunjena, zalogodavac po sili zakona gubi dravinu na zaloenoj stvari u trenutku dospea obaveze. Privredni subjekti kao poverioci u ugovoru o zalozi imaju privilegovan poloaj jer za sebe mogu ugovoriti prava koja ne mogu ugovarati i poverioci, fizika lica. Ova lica (privredni subjekti) i pre dospelosti u ugovoru o zalozi, imaju pravo prodaje zaloene stvari na vansudskoj prodaji ili pravo da predmet zaloge zadre za sebe, ime se smatraju namirenim u visini trine ili berzanske cene zaloene stvari. Fiziko lice kao zaloni poverilac, tek po dospelosti potraivanja, ali samo u sluaju sporazuma (dakle neophodna je saglasnost zalogodavca) sa zalogodavcem moe stei prava predviena za privredne subjekte. Zaloni poverilac ima prvenstvo namirenja iz zaloene stvari pre tzv. obinih poverilaca, to i predstavlja sutinu zaloge, a red prvenstva vie zalonih poverilaca na istoj stvari odreuje se prema vremenu prijema zahteva za upis zalonog prava u Registar. Znaajno je ukazati, da onaj poverilac koji je stekao zalono pravo predajom u dravinu ima prvenstvo u odnosu na docnije zalono pravo upisano u Registar. Uslov je, da je navedeno zalono pravo zasnovano na ugovoru o zalozi u pismenoj formi, da su potpisi ugovaraa overeni u sudu ili kod drugog nadlenog organa za overu potpisa. Ovde je re o tzv. runoj zalozi, a teret dokazivanja trenutka predaje je na poveriocu koji se na to pravo poziva. Osim navedenog, zalono pravo koje na osnovu Zakona o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar imaju prevozilac, komisionar, otpremnik i skladitar ima prednost nad zalonim pravom upisanim u Registar, ako je steeno pre upisa. Isto vai i za poslenika u odnosu na njegovo potraivanje za rad i utroeni materijal, i druga potraivanja proistekla iz ugovora o delu. U sluaju da dunik ne ispuni svoju novanu obavezu o dospelosti zaloni poverilac na osnovu Zakona o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar stie dravinu na zaloenom predmetu, kao i pravo da celokupno potraivanje sa kamatom i trokovima namiri prodajom zaloenog predmeta. O nameri da zapone i ostvari pravo na namirenje iz zaloenog predmeta, poverilac je duan da preporuenim pismom obavesti dunika, odnosno tree lice ako je ono zalogodavac. Takoe je obaveza poverioca da zatrai upis zapoinjanja postupka namirenja u Registar. Istovremeno postoji obaveza zalogodavca da predmet na kome je upisano zalono pravo preda u dravinu poverioca. U sluaju da zalogodavac ne eli da dobrovoljno ispuni svoju obavezu predaje zaloenog predmeta poveriocu, ovaj moe od suda da zahteva da reenjem odredi oduzimanje od zalogodavca predmeta zaloge, s tim to se uz zahtev podnosi overen izvod iz Registra i ugovor o zalozi. Izvod iz Registra ima snagu izvrne isprave zbog ega se ceo postupak pred sudom sprovodi u skladu sa pravilima iz Zakona o izvrnom postupku. Sama prodaja predmeta zaloge moe se izvriti po zahtevu poverioca preko suda na javnoj prodaji, ili po odluci suda to moe uiniti sam poverilac, ili predmet zaloge zadrati za sebe kada se smatra namirenim do visine cene predmeta zaloge. Vansudska prodaja moe se obaviti kada istekne 30 dana od upisa poetka namirenja u Registar, s tim to vansudska javna prodaja mora biti predviena ugovorom o zalozi. Sam postupak prodaje moe sprovesti poverilac lino ili ga moe poveriti strunom licu. Poverilac je u obavezi da dunika i zalogodavca, ako je to tree lice, obavesti (preporuenim pismom) o mestu i vremenu odravanja prodaje. Predmet zaloge prodaje se po trinoj ceni koja vai

14
u mestu prodaje ili najbliem mestu, ako nema trinu vrednost u mestu prodaje, odnosno po berzanskoj ceni, ako se predmet zaloge kotira na berzi. Po unovenju predmeta zaloge i namirenju potraivanja poverioca eventualni viak cene se u roku od osam dana isplauju zalogodavcu. Zalogodavac moe tubom kod nadlenog suda osporiti pravo zalonom poveriocu da se namiri vansudskim putem, s tim to je duan da tubu podnese u roku od 30 dana od upisa poetka namirenja u Registar. Podneta tuba ne spreava postupak namirenja osim u sluaju da zalogodavac uz tubu podnese i javnu ili privatnu ispravu overenu na zakonom propisan nain, iz koje proizilazi da je dug isplaen, da potraivanje ili zalono pravo ne postoji ili da potraivanje nije dospelo.

Zalono pravo na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka

U postupku koji se odvija pred sudom, poverilac moe obezbediti svoje novano potraivanje prema duniku, zasnivanjem zalonog prava na nepokretnosti dunika ili treeg lica (zaloni dunik) ili na pokretnim stvarima dunika ili treeg lica, a na osnovu sporazuma stranaka. Mesno je nadlean sud koji vodi javnu knjigu u koju je upisana nepokretnost, odnosno sud na ijem se podruju nalazi organ koji vodi javnu knjigu u koju je upisana nepokretnost. Za postupak na pokretnim stvarima mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalaze pokretne stvari. to se tie stvarne nadlenosti za odluivanje o predlogu za zasnivanje zalonog prava na nepokretnosti na osnovu sporazuma stranaka, nadlean je sud opte nadlenosti, bez obzira na svojstvo stranaka, a na pokretnim stvarima, to su i trgovinski i sud opte nadlenosti u zavisnosti od svojstva stranaka. Ukoliko su obe stranke pravna lica, privredni subjekti ili preduzetnici, tada je stvarno nadlean trgovinski sud za obezbeenje na pokretnim stvarima. Postupak se pokree zajednikim predlogom stranaka koji mora biti potpisan od strane poverioca, dunika i zalonog dunika (ako zaloni dunik nije dunik iz obligacionog odnosa), odnosno od strane ovlaenih lica (punomonici, statutarni zastupnici). Pred sudijom pojedincem na roitu sainjava se zapisnik u kome se utvruje sporazum stranaka koji ima snagu sudskog poravnanja i koji treba da sadri sve elemente koji e ga initi podobnim za izvrenje. Ti elementi su: postojanje i visina novanog potraivanja, vrsta valute i kamate, vreme dospea obaveze, kao i saglasnost stranaka da se upisom zalonog prava na nepokretnosti, odnosno na pokretnim stvarima (popisom) obezbedi novano potraivanje poverioca. Ako je tree lice zalogodavac, ono takoe potpisuje zajedniki predlog, a docnije sa strankama i zapisnik sainjen pred sudom na roitu. Ako se za tree lice zalogodavca pojavljuje punomonik on mora imati specijalno punomoje (overeno pred sudom). Sud ili organ koji vodi javnu knjigu, na osnovu reenja suda pred kojim je zakljuen sporazum, sprovodi upis zalonog prava na nepokretnosti, odnosno sudski izvritelj vri popis pokretnih stvari, a upis zalonog prava sprovodi Agencija. Znaajno je ukazati da je neophodno da lice koje podnosi zahtev za upis zalonog prava Agenciji, ili ako to ini sud, mora to da uini u skladu sa odgovarajuim formularima koje je Agencija propisala i koji se mogu nai na web sajtu Agencije. Po dospeu novane obaveze iz sporazuma na predlog poverioca, sud e reenjem odrediti izvrenje na nepokretnosti, odnosno na pokretnim stvarima, na kojima je zasnovano zalono pravo i sam postupak izvrenja se sprovodi u skladu sa odredbama o izvrenju na nepokretnosti odnosno na pokretnim stvarima.

15
Veoma je znaajno da upis zalonog prava na nepokretnosti na osnovu sporazuma stranaka ima pravno dejstvo upisa reenja o izvrenju na nepokretnosti (zabeleba reenja o izvrenju) i to od momenta upisa zalonog prava. To znai da od tog momenta poverilac stie pravo da u izvrnom postupku namiri svoje potraivanje iz nepokretnosti i u sluaju da tree lice stekne svojinu na nepokretnosti nakon izvrenog upisa zalonog prava na osnovu sporazuma stranaka, a pre donoenja reenja o izvrenju po predlogu poverioca po dospeu obaveze. Dakle, upis zalonog prava sproveden na osnovu sporazuma stranaka ve od tog momenta proizvodi dejstvo upisa reenja o izvrenju. Na pokretnim stvarima, ukoliko se pokrene izvrni postupak, ne vri se ponovni popis, jer zalono pravo dejstvuje od izvrenog popisa na osnovu sporazuma stranaka. U ovom strunom komentaru je dat prikaz sredstava i naina obezbeenja novanog potraivanja, odnosno dat je prikaz pojedinih sredstava obezbeenja koja su istovremeno i izvrna isprava tj. na osnovu kojih poverilac moe bilo sudskim ili vansudskim putem zahtevati i ostvariti namirenje svog potraivanja, bez da je prethodno vodio parnini postupak. Poseban osvrt dat je na nova reenja (sredstva i postupak) koja su propisana zakonima kojima je ureena hipoteka i zalono pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar, bez kritikih osvrta na predviena reenja u pomenutim zakonima. Kritiki osvrt na pojedine odredbe, odnosno sporna pitanja koja su se ve pojavila u praksi u primeni pojedinih odredbi navedenih zakona, zasluuju posebnu panju i osvrt.

Struni komentar

POINJE SA RADOM REGISTAR ZALOGE

Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Sl. glasnik RS", br. 57/2003), koji je stupio na snagu 7. juna 2003. godine, a koji je trebalo da se primenjuje od 1. januara 2004. godine, stvorio je zakonske uslove za poetak rada Registra zalonog prava. Meutim, za poetak rada ovog registra neophodno je bilo obezbediti i druge uslove, pre svega, odgovarajuu tehniku podrku informacionog sistema. Registar zaloge predstavlja jedinstvenu centralizovanu elektronsku bazu podataka koja, uz svima dostupnu informaciju, omoguava veu pravnu sigurnost. Na jednostavan, brz i savremen nain svima e biti dostupni podaci o upisanom zalonom pravu, redosledu prvenstva u namirenju zalonih poverilaca i visini obezbeenog potraivanja. Voenje Registra zaloge povereno je Agenciji za privredne registre, koja ve vodi Registar privrednih subjekata i Registar finansijskog lizinga. Registar zaloge e poeti sa radom 15. avgusta 2005. godine.

ZAKONSKE ODREDBE
Zakonom o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, ureeno je: zaloga, bez predaje u dravinu, pokretnih stvari i prava radi obezbeenja potraivanja poverioca, ugovor o zalozi - prava i obaveze ugovornih strana, upis zalonog prava u registar,

16
namirenje zalonog poverioca, prestanak zalonog prava. Ugovorom o zalozi se obavezuje zalogodavac prema poveriocu da prui obezbeenje za njegovo potraivanje, na taj nain to e se poverioevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar zalonog prava - Registar zaloge. Prava i obaveze zalonog poverioca i zalogodavca se do sada nigde nisu registrovali. U odnosu na dosadanja zakonska reenja, novina je u tome to konstituisanjem zalonog prava zalogodavac ne gubi pravo dravine na stvari koja je predmet zaloge. Zalogodavac ima pravo da pribira plodove, daje stvar u zakup i zakljuuje druge ugovore kojima se predmet zalonog prava daje na upotrebu i pribiranje plodova treim licima. Zalogodavac moe preneti vlasnitvo na stvari koja je predmet zaloge, a zaloni poverilac, koji je stekao zalono pravo upisom u Registar zaloge, je obezbeen na taj nain to je njegovo pravo upisano u javni registar. Postoji zakonska pretpostavka da su trea lica upoznata sa postojanjem zalonog prava, a ukoliko bi dolo do otuenja predmeta zaloge, pribavilac stie svojinu pod teretom. U Registar zaloge e se upisivati i sve druge vrste zalonog prava bez predaje u dravinu: - zakonsko zalono pravo drave na pokretnim stvarima poreskog dunika nastalo na osnovu odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004 i 61/2005), - sudsko zalono pravo nastalo sporazumom stranaka pred sudom ili prinudnim putem u izvrnom postupku na osnovu odredaba Zakona o izvrnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004). U Registar zaloge e se upisivati i zaloga na pravima intelektualne svojine (na igu, patentu, dizajnu i dr.) sve do donoenja posebnih propisa kojima se blie ureuje upis zalonog prava u registrima intelektualne svojine. Poverilac ije je zalono pravo upisano u Registar zaloge moe svoje potraivanje, ako ne bude izmireno o dospelosti, naplatiti pre ostalih poverilaca iz vrednosti predmeta zalonog prava. Zalonim pravom se obezbeuje novano potraivanje i to: iznos glavnog duga, kamata, trokovi naplate potraivanja. Predmet zalonog prava moe biti individualno odreena stvar, stvar odreena po vrsti, zbir pokretnih stvari (stvari u skladitu ili prodavnici), ali i pravo potraivanja, budua stvar ili pravo (ono koje e se pribaviti u budunosti). Ako je predmet zalonog prava bio osiguran, a

17
doe do njegove propasti, zalono pravo se uspostavlja, po sili zakona, na potraivanju iznosa (ili naknade) osiguranja. U Registar zaloge se nee upisivati zalono pravo nastalo na hartijama od vrednosti, brodovima i vazduhoplovima, a norme ovog zakona se nee primenjivati ni na preduzea u steaju, jer se u sluaju steaja nad imovinom zalogodavca na namirenje primenjuju pravila propisana zakonom kojim je ureen steajni postupak. Zakonom o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, bilo je propisano da kod nedravinske zaloge nastale odlukom suda, neposredno na osnovu zakona ili odlukom dravnog organa u skladu sa zakonom, pravo prvenstva u namirenju potraivanja poverilac ima od momenta njenog nastanka, ako zahtev za upis podnese do 15. januara 2004. godine, a u suprotnom raunae se od dana upisa u Registar zaloge. Kako su navedeni rokovi proli i pre nego to je Agencija za privredne registre poela sa radom, a u cilju zatite prava prioriteta poverilaca kod ve konstituisanih zaloga, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar ("Sl. glasnik RS", br. 61/2005), ostavljen je rok od 90 dana od poinjanja sa radom Registra zaloge (a to je 14. oktobar 2005. godine) za podnoenje zahteva za upis. Ukoliko se u propisanom roku podnese zahtev za upis, pravo prvenstva u namirenju potraivanja rauna se od momenta konstituisanja zalonog prava, i to: 1. od dana donoenja odluke suda, odnosno od sainjavanja zapisnika o popisu i proceni (sudska zaloga), 2. od dana nastanka nedravinske zaloge ili od dana donoenja akta dravnog organa (zakonskazaloga), 3. od dana overe ugovora (ugovorna zaloga). Ako se zahtev podnese posle 14. oktobra 2005. godine, kao momenat od kada se rauna pravo prvenstva u namirenju potraivanja uzima se momenat predaje zahteva Agenciji za upis zalonog prava. Za upis u Registar zaloge plaa se naknada koja je utvrena Uredbom o visini naknade za registraciju i druge usluge koje prua Agencija za privredne registre ("Sl. glasnik RS", br. 137/2004). Iznosi naknade su odreeni u zavisnosti od visine potraivanja koje se zalogom obezbeuje i kreu se od 400 dinara za potraivanja do 1.500 EUR do 3.000 dinara za iznose potraivanja preko 150.000 EUR.

POSTUPAK UPISA U REGISTAR ZALOGE

Zahtev za upis u Registar zaloge moe traiti dravni organ (Poreska uprava u ime Republike Srbije), sud u izvrnom postupku, zaloni poverilac, zalogodavac, lice koje je od strane poverioca odreeno da preduzima pravne radnje radi zatite i namirenja zalonog potraivanja i punomonici ovih lica. U Registar se upisuju:

18
subjekti zalonog prava - zaloni poverilac, dunik, zaloni dunik, lice koje je od strane poverioca odreeno da preduzima pravne radnje radi zatite i namirenja zalonog potraivanja i punomonici ovih lica, pravni osnov zalonog prava, predmet zalonog prava - stvar ili pravo, visina obezbeenog potraivanja, dan dospelosti potraivanja. Momenat predaje zahteva za upis, odnosno momenat prispea zahteva upuenog potom u Agenciju, evidentira se kao dan, as i minut konstituisanja zalonog prava na predmetu zalonog potraivanja, ukoliko posebnim zakonom nije predvieno drugaije. Podnosilac zahteva o predatom zahtevu dobija potvrdu o predaji sa vremenom podnoenja zahteva. Podneti zahtev e se prikazivati na sajtu Agencije uz napomenu da je podnet zahtev za upis, ali da nije obraen.Posle obrade zahteva na sajtu se prikazuju svi relevantni podaci o zalonom pravu i visini obezbeenog potraivanja.

VRSTE UPISA U REGISTAR ZALOGE

Agenciji za privredne registre, u zavisnosti od vrste upisa koji se trai, podnosi se odgovarajui zahtev, i to za: upis zalonog prava; izmenu ili dopunu podataka o upisanom zalonom pravu; upis i brisanje zabelebe spora; brisanje zalonog prava iz Registra zaloge; izdavanje izvoda iz Registra zaloge. Obrasci navedenih zahteva nalazie se na internet strani Agencije za privredne registre www.apr.sr.gov.yu. Uz zahtev za upis zalonog prava se obavezno podnosi dokaz o pravnom osnovu zalonog prava, i to za: zakonskozalonopravo - reenje nadlenog organa, odnosno zapisnik o popisu pokretnih stvari; sudsko zalono pravo - sudska odluka, poravnanje, zapisnik o sporazumu ili popisu, zakljuak i drugo. ugovorno zalono pravo - ugovor.

19
Potrebno je dostaviti i dokaz o identitetu podnosioca zahteva, dokaz o identitetu zalonog poverioca i zalonog dunika, izjavu zalogodavca da pristaje da poverilac upie zalono pravo, kao i dokaz o uplati naknade.

JAVNOST RADA REGISTRA ZALOGE

Rad Registra zaloge je javan i podaci o upisanom zalonom pravu su svima dostupni. Ko "poseti" internet adresu Agencije moi e da izvri uvid u red prvenstva naplate potraivanja na odreenom predmetu zalonog prava, visini obezbeenog potraivanja i mogunosti konstituisanja novog zalonog prava na istoj stvari ili pravu. S obzirom da se u Registar zaloge upisuju i promene u pogledu zalonog prava i stranaka, kao i zapoeti postupci namirenja i sudski sporovi, sva zainteresovana lica e moi da se na jednostavan, brz i jeftin nain informiu o mogunostima obezbeenja svog potraivanja pre zakljuenja ugovora o zalozi, a savesnim dunicima bie obezbeeno lake dobijanje novanih sredstava zalaganjem stvari ili prava. Oigledno je da ustanovljavanje Registra zaloge, kao jedinstvene elektronske baze podataka, vodi veoj pravnoj sigurnosti i jednostavnoj, brzoj i savremenoj i ne mnogo skupoj usluzi. Na ovaj nain e se i Srbija, u skladu sa najmodernijim tendencijama u Evropskoj uniji, prikljuiti brojnoj grupi zemalja koje ve dugi niz godina vode ovakve registre.