PRIRODA INTROSPEKCIJE Vilijam dejms je pisao introspektivno posmatranje je ono nasta se moramo oslanjati prvo u najveoj meri i uvek

Re introspekcija ne treba da se definise to znaci okretanje pogleda u nas spopstveni duh i samo saoptavanje onoga sto smo tamo otrrili Medjutim neki autori zameruaju rei smaoposmatranje introspekcija se porvodi kao samoopazanje sto nije adekvatan prevod samoopazati se moze pored svojih unutrasnjih stanja takodje sa svoje vlastite manifestacije injenice ponasanja sto zavodi na sasvim pogresno shvatanje introspecije Bolje je ne prevoditi vec ostati na terminu Samoopaanje i samo posmatranje nisu dobri introspekcija podrazumeva gledanje u sebe sto termin samoposmatranje ne idicira ali nama se ini da je termin smaoposmatranje bolji od introspecije. Druga zamerka na drugi deo kovanice na introspekciju u navedenom primeru se mozda

radilo o posmatranju sobstvenog ponasanja ali moze se postaviti pitanje da li se uvek u nitrospeciji zaista vrsti neko posmatranje 1 jasno svesno dozivaljavanje i posmatrano dozivljavanje posmatrati znaci isto sto i jasno doziveti prema tome introspekciji nema nekog posebnog procesa posmatranja vec dozivljavanja koja je u cilju komunikacije sa drugim naunica naknadno opisuju ovek koji gleda prestavu Pozorisni kritiar Ako je samo posmatranje vrsta posmatranje mogli bismo da drzimo antalogiju sa spoljasnjim posmatranjem izvezban inrospekcijonista i defireciranje opaza dozivljaj sadzaj i zato moze da ga bolje opise Po nasiem misljenju intospekcija nije isto sto i dozivljaj plus disripcija dozivljaja treninh u intropeciciji ne sastoji se samo od boljeg disriptvnog aparata vec jendoj vrsti

preceptivnog uenja koji dovodi do bogatije defirenciranog opazaja psihikog zbivanja da li se to opazanje uvek vrsi naknadno ili je sam dozivljaj izmenjen to je pitanje koje smo ostavili otvorenno Kritika inrospekcije Mnogo kritikovana ostra i na razliite naine sa stanovistalogike gnoseoloskog i sa stanovistva empiriskog ovo poslednje kritike trba da imaju veu tezinu 1 od najpoznatiji kritika ogista konta po njemu posmatranje sopstvene svesti je iluzija ljutski duh moze da posmatra sve sebe samog jer ko bi ova stanja mogo da posmatra Medjutim posmatrati intelektualne pojave jeste manifestna nemogunost mislilac ne moze samomog sebe da podeli od dva dela dok jedan razmislja dok durgi posmatra kako razmislja Ne moze se biti glumac i gledalac ili glumac

Kontova zamerka esto je ponavljana na primer i u vuntovoj kritici virzurskoj metodi Jedan od osnovnih odgovora na kontovu kritiku je gornji milerov argument kod introspetivnog ispitivanja svih slozenih pojvava kod metode sismtematskog experimentalnog samoposmatranja virzburana ili u tiinerevo uvek se radi o naknadnom posmatranju na retrospekciji Subjekat koji dozivljuje i subjekat posmatranja na taj nacin su vremenski podeljeni i ako pripada jednoj drugoj osobi 2 u vecinin sluajeva intr je retrospekcija opisana na osnovu pamcenja takav opis moze da uziva puno poverenje posto se u pamcenju stvari gube i menjaju ali inrospecija ne mora da se rsti vec na osnovu neposrednog pamcenja na osnovu takozvane persiitencije. Odmah nakon dozviljaja dok su jos svi prozivljeni detalji su svesti to je svakako tano ali se izvesne zamerke ipak mogu postaviti

Problem jezika javlja se pri jezikog problemu opisa Tesko je bilo opisati prvi opisi bili u u stvari negativni polozaj svesti nisu nista prestavno ne mogu se analizirati... Virzburani su dali ime i pokazali u kakvim se situacijama javljaju To je bilo dovolno da dodje do saglasnosti do pogleda prirode jendog psihikog fenomena Pojavljuju se izrazi koji imaju metaforino znaenje ili sinestiki karakter Dozivljaji iz jedne ulne oblasti opisuje se atributima iz druge ulne oblasti Ilustracija nejfovo ispitivanje prijatnosneprijatnost Ispitanicima su davane razliite blage drazi i prijatne i neprijatne od koih je zahtevano da daju opsti opis za prijatna oscanja su upotrebljavali termine svetao svelucav blag vazdusast gladak mekan Za nerpijatna upotrebljaali su potmuo taman krut ukoen mraan tezak gust gladan rapav skripav

Slozili su se da je svetli dodir pravi termin za osecaj Mekkeler halucinacie meskalin Sami lekari uzimaju meskalin da bi videli halucinacije ili osobe stavljaju naoare da vide kako vide slepi .......... Ako se oekuje prestave one ce se javljati Zato bolje da ne znaju ciljeve Nepotpunost introspektivnih podataka je mozda najveci nedostatak inrospekciji u svesti Primer majerova sugestija kanap :::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: :::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: ::::::::::::::::::::::::logika metodoloka greska ne ponovljivi rezulati netana ne prouavamo uvek iste ljude ili iste pacove... Kriterijum posmatranja Raznovrsnost inrospektnvnih metoda

U nasim prikazu introspekciivne metode nismo obuhvatili sve oblike introspekcije Istaknimo da je inrospektivna metoda u toliko pouzdanije u koliko su psmatrai uvezbaniji i koliko su zadaci laksi. Analiza snova halucinacije froidova analiza za sve zasluzna introspekcija.

Fenomeneloska metoda u psihologiji Fenomenoloska metoda u psihlogoji jedan do objektivna inrospektivnoh metoda ali sasvim razliito od sturkturalista Grika re fenomenon pojava nalazi s u korenu mnogih filozofkih kovanica kao sto su

fenomalizam fenomenolgija fenomenalna metoda ... Emanuel huserla nemac zaetnik fenomenologije On je u njoj video fundomentalnu filozofsku metodu kojom ce filozofiju uiniti istom naukom Fenomenoloska psihilogija ispitijue psiholoske pojave u njihovom subjektivnom aspektu nezavisno od njigove organske osnove ioi socialnog konteksa pri ispitivanju pojava svesti koriste se fenomenoloska metoda smatra husern ne mora da bude onako radikalna kao u njegovom istoj fenomenologiji Ona mora da se prilagodjava pojavama koju ispituje zavisno od predmeta ispittivanja Husern je verovao da se fenomenoloska metoda moze kobinovati sa pojavom experimenta Sa pojavom fenomenologije biohervizam rat se nastavlja

David kas blizak za mene je fenomenologija koju je zastupao edbund husern izlgedala najvaznija spona izmedju filozofije i psiholoije. Najpoznatiji amerikih fenomenologa meklod 1963 dozvolite mi da energino naglasim da ono sto nazivamo psiholoskom fenomenologijom ne treba mesati sa huslerovom filozofijom psiholozi fenomenolozi ne samo sto ne daju optu huerlovu filozofiju vec ne usvajjaju ni njegovu metodu i sam hurslet je govorio o razliitim modifikacijama njegovg postupka Mgou se izdoviji dve karateristike samo prvo ima znacenje Fenomenoloska metoda primenjuje se na pojave sesti psihologija kojoj je voa metoda upotrbljava u svoj predmet izuavanja ukljucuje i pojava sveti time se ovakva suprostavlja bihevioristikom nauci u ponasanju Ona se karaterise uzdrzavanju od svojih preubedjenja pri posmatranju i opisu pojava

Govori se o neposredno naivnom poslatranju pojava . Ovo vodi od huslerove metode ali ona dobija drugaiji smisao

Fenomenologija nauka o fenomenima prestavlja sistemsko istrazivanje i opisa iskustva bez ikakvih pretpostavki kljuujuci kako atek tako zadrzaje kako ulne sadrzaje tako otkrivenog znaenja Sve nauke imaju polaznu taku u fenomenoloskom opisu Reba praviti razliku izmedju fenomenoloske metode i fenomenosloske psihologije Fn psihologija se sluzi fenomenoloskim metodama ali se ona u potpunosti ne definise samo upotrebom za te metode Fenomenolsoska prih prestavlja posebnu orjetnaciju il pravac sa posebnim naunim programima njene pozicije su naroito jake u evropi te je veoma usko povezana sa

existenciolistikom filozofijom i psihologijuom Meklod definise fm u psi na osnovu 4 take 1 predmet fenomenoloskih ispitivanja odnosno opisivanja su pojave iskustva svesno dozivljenje pojave 2 fm posmatranju i opisivanju moraju se iskljuiti sve prepostavke i predrasude fm opis mora biti zaista nepristrastan sva teoriska znanja ubedjenja i tumaenja moraju se staviti u zagradu 3 iz prethodnog stava sledi razlika izmedju fenomenoloske metode i klasinog oblika introspecije wunt tienereska inrospecija tragala je za prishika elemntima Ako u ruci drzimo vlazan predmet odna cemo u fenomenoloskom opisu pojave trvditi da u ruci drzimo vlaan predmet a ne da i mamo kobinaciju hladnog mekog pokreta i neprijatnih prestava 4 psiholoska numenologija nije psihologija ona je uvod u psiholoigju uzradnja

psihologije mora poeti sa opisom sveta fenomena ali se zato taj svet mora prevazii Fenomenolog u siskustvu nalazi svest iskustva je svest boja dodira pokreta ali je to svest i opazanih celina i predmeta kofka Posebno istie dihotomiju u stvari i nestvari koje srecemo u iskustvu svakog oveka ali u sadzaj iskustva ulaze i emocje prijatnot neprijatnost presatve naknadne slike iluzije halucinacije Dozivljaj sopstvenog ja je stalni deo ili region svakog iskustva Fenomenoloski posmatrano jedna naknadna slika ili halucinacija je realna kao sto sto za kojim sedimo i list papira za kojim pisemo . Zvuci boje dodiri tako dalje u smisu elementarnih osecanja prestavljaju se u jedne prave neposredne ulne podatke kao sto smo videli tiener je zahtevao izmbacivanje znaaja u psiholoskom opisu U fm ono sto nam je neposredno jesu ne samo uzlolovani zvuci boje vec i stvari i predmeti koji za nas imaju odrejdeno znaenje

U fm opisu znaenja se ne mogu izbaciti ono sto mi je u prvom moentu neposredno dato nije samo utisak bele boje pravougaonog oblika rasporedjenim u redovima vec list belog papira do pola ispisan bojim rukopisom Meclod kaze da nema iskustva lisenog znacenja cak i svetla taka u sobi ima znaenje im je opazamo kao belu a ne kao crvenu kao malu a ne kao veliku Za kelerovog majmuna grana drveta je nesto naemu se moze klatiti a zatim nesto ime se banana moze privuci jedna moderna muzika kompozicija za menen moze biti samo haos tonova ali za vas moze biti prefinjeno .... Time sto za mene presavlja haos ne znai da nema znaenje Znaenje je uprao ono sto nalazimo kad se suoavamo sa svetomn Karateristike fenomenoloskog opisa Fm opis karaterise se stavljanje u zagradu svih teoriskih shvatanja uverenja on treba da bude naivan ili kako to neki fenomenolozi kazu fenomenolsoki opis se karaterise njegovim ili disciplnovanom naivnou

No iskljuivanje ne znai eliminisanje znaenja

Od klasine introspecije fm se razlikuje 1 fenomenoloskom postupku strana je preptostavka o iskustvu sastavljenom od nezavisnih psiholoskih elemenata ili atoma 2 fenomenoloskom postupku ne mogu se eliministaiti znaenja opisivanjih pojava Keler osniva gertald Ako kazemo da pred sobom na klupi vidim knjigu usledit ce kritika primedba da niko ne moze da vidi tu knjigu ako je podignime reci cu da osecam tezinu na nesto spoljasnje i kao na lokalizovano prilika Oj kritiar ce uzvratiti da je moje tvrdjenje tipino za neizvezbanog posmatraa on ce dodati da za pratine ciljeve svakodnevnog zivota moze biti zaovoljavajuce ali da se ono u velikoj meri razlikuje uod opisa kojoj je edan izvezbani psiholog moze da da

Termnini knjiga i klupa odnosi se na objete i stvari Takvi termini nisu dopustivi prema experimentisti u pravoj diskusiji Jos jedan primer 3 tanjira udaljenost vidimo isti. Panda priemr na osnovu iskustvu nevesnost zakljucivanja....................

Huern staviti na strunu stva predrasude sva misljenja oboriti duhovne prepreke koje te nauke ogranicavaju horizont nase misli to su teske zahtevi kretati se slobodno ti novim putem nauiti da se vidi ono st pred vasim oima stojis sve to zahtevan pedantan i naporan rad.