POLJOPRIVREDNA STRU NA SLUBA VRANJE

mr Neboja Mladenovi!

TEHNOLOGIJA GAJENJA JABUKE

ZELENA REZIDBA, ODRAVANJE ZEMLJITA NAVODNJAVANJE

APRIL 2009.

LETNJA REZIDBA
Obavlja se u toku vegetacije pa se 3esto naziva i zelenom rezidbom. Ona podrazumeva samo zahvate na mladarima. Izvodi se u razli3itim periodima vegetacije, pa se sa zahvatima u sklopu letnje rezidbe mogu posti!i razli3iti efekti. Najve!i broj zahvata u skopu letnje rezidbe ima zadatak smanjenja vegetativne snage rasta i podsticanje rodnosti.

Zahvati u letnjoj rezidbi

Zahvati kojise izvode u toku aktivne vegetacije po vremenu, nameni i tehnici izvo7enja mogu se sistematizovati na slede!i na3in: 1. 1. 2. 4. 5. 6. pinsiranje mladara, prore7ivanje ( o3enjivanje) mladara, prekra!ivanje mladara, savijanje mladara, rovaenje mladara prekra!ivanje grana.

Pinsiranje mladara. Ovaj zahvat izvodi se u cilju ublaavanja konkurencije u rastu izme7u mladara. Ako se eli privremeno zaustaviti rast mladara, vri se odstranjivanje njegovog zeljastog vrnog dela. Ovako pinsiran mladar zaustavi!e rast za 15-20 dana, sve dok se u pazuhu poslednjeg ostavljenog lista ne formira letnji pupoljak iz kojeg !e ser produiti rast mladara. Za ovaj period !e susedni mladar, kopme elimo dati prednost u porastu, izrasti toliko da !e izbe!i negativan uticaj konkurentnog mladara. Zanvat se moe ponoviti vie puta u toku vegetacije, ako se za to ukae potreba. Izvodi se u prvom periodu vegetacije kada je intenzivan vegetativni porast. Vrni, zeljasti deo mladara se lako odstranjuje prstima.

Prore ivanje (o enjivanje) mladra. Prore7ivanje mladara podrazumeva njihovo potpuno odstranjivanje. Ovaj zahvat se vri i u cilju odstranjivanja suvinih mladara. Blagovremenim odstranjivanjem suvinih mladara iz krune kod nekih vrsta vo!aka stvaraju se bolji uslovi za rast ostalih mladara neophodnih za formiranje krune. Ovom zahvatu treba pristupiti blagovremeno, pre odrvenjavanja osnove mladara, kada se rukom, lako, mogu odstraniti. O3enjivanje se vri ru3no, povla3enjem donjeg dela mladara u stranu. Povla3enjem prema dole ote3uje se mlado tkivo kore ispod mesta izbijanja mnladara, to nije poeljno. O3enjivanje se vri dok su mladari mali i dok njihova osnova nije odrvenela. Sa ovim zahvatom treba po3eti kada mladari dostignu duinu 15 20 cm. Naj!e3e se izvodi u cilju odstranjivanja mladara koji konkuriu produnici i vo7icama osnovnih skeletnih grana. Potreba za ovim zahvatom je naro3ito izraena u periodu formiranja uzgojnog oblika. Prekra ivanje mladara. Zahvat prekra!ivanja mladara podrazumeva odstranjivanje ve!eg ili manjeg dela mladara. Razli3iti efekti bi!e postignuti u zavisnosti od vremena izvo7enja. Prekra!ivanje mladara u prvom delu vegetacije, u periodu intezivnog rasta mladara (to se u naim uslovima deava do kraja maja ili prve polovine juna), uti3e se na njegovo razgranjavanje. Prekra!eni mladar reaguje stvaranjem prevremenih mladara. Prevremena razgranjavanja omogu!avaju bru izgradnju krune. Prekra!ivanje mladara u ovom periodu vri ser kod nekih sorti jabuke, kada se eli zadrati karakteristi3na osnovna boja plodova. Razgranjavanjem mladara iznad ploda vri se maskiranje ploda i spre3ava formiranje dopunske boje (greni smit). Prekra!ivanje mladara u drugom delu vegetacije (juni, juli i prva polovina avgusta) pozitivno deluje na diferenciranje generativnih pupoljaka. Ovim prekra!ivanjem zaustavlja se vegetativni rast mladara. Ako je ovim postupkom obuhva!en ve!i broj bujnih mladara u kruni, pozitivno !e se delovati na smanjenje bujnosti stabla i na stimulisanje diferenciranja generativnih pupoljaka. Ovaj zahvat u ovom periodu kod jabu3astih vo!nih vrsta 3esto se izvodi i kod mladara koji imaju izrazito bujan rast, iako se takav prirast moe odstraniti u toku normalne zimske rezidbe. Ovi mladari se jako prekra!uju, na jedan do dva razvijena lista. U pazuhu ostavljenih listova diferencira!e se generativni pupoljci ili vegetativni pupoljak koji !e u narednoj vegetaciji dati kratki prirast, obi3no rodnu gran3icu. Savijanje mladara. Ovaj zahvat podrazumeva postupak dovo7enja mladara pod odre7eni ugao. Vri se u cilju: 1. formiranja ugla grananja mladara od koga !e se u narednim godinama formirati skeletna ili poluskeletna grana i 2. ravnomernijeg obrastanja grana i smanjenja bujnosti stabala. Blagovremeno obrazovanje ugla grananja budu!e skeletne grane efikasno se izvodi u periodu pre odrvenjavanja osnove mladara. Ovom zahvatu prethodi izbor najpovoljnijeg mladara koji svojim poloajem odgovara budu!oj skeletnoj grani.

Izabrani mladar dovodi se pod ugao od 45 do 600, u zavisnosti od mesta u kruni, i u3vrsti u tom poloaju. Zahvat se izvodi u toku maja ili juna, kada bazni deo mladara po3inje da menja boju, odnosno, kada po3inje da gubi karakteristi3nu zelenu boju. Do kraja vegetacije mladar zadrava dati ugao, tako da !e u narednim vegetacijama rast grane imati eljene karakteristike (bujnost, obrastanje i dr.). U cilju smanjenja bujnosti stabala, stvaranja poluskeletnih grana i njihovog ravnomernijeg obrastanja, vri se povijanje bujnih mladara njihovom celom duinom i dovo7enje pod ugao od 70 do 900 , a moe i vie, zavisno od vrste i sorte. Ovim se smanjuje njihova bujnost i poboljava kvalitet diferencijacije pupoljaka u pazuhu lista celom duinom mladara. Efekat ovog zahvata odrazi!e se kroz bolje obrastanje u toku slede!e vegetacije i ve!u zastupljenost rodnog drveta. Ovaj zahvat pozitivno deluje na rodnost. Savijanje se vri u letnjem periodu, u toku juna, jula i prve polovine avgusta. Dosta se koristi u intenzivnoj vo!arskoj proizvodnji, posebno u proizvodnji jabuke i kruke. Naj3e!e se izvodi vezivanjem mladara ili kori!enjem kukica, tegova i sl., 3ime se mladari dovode u odre7eni poloaj.

Savijanje mladara tokom leta (krajem maja po3etkom juna)

Postavljanje tipaljki kada su mladari duine tipaljke

Tegovi ru3ne izrade

Postavljanje tegova na granu

Rovaenje mladara. Zahvat rovaenja mladara malo se primenjuje u proizvodnoj praksi. Koristi se u periodu formiranja uzgojnog oblika na produnici, kada se na odre7enom mestu eli izazvati stvaranje prevremenih razgranjenja, odnosno, ubrzati formiranje uzgojnog oblika. Rovaenje se izvodi laganim zasecanjem kore mladara iznad razvijenog lista. U pazuhu tog lista formira!e se letnji pupoljci, odnosno prevremena razgranjenja.

Zasecanje kore i malo drveta iznad pupoljaka 3 - 4 nedelje pre cvetanja

Prekra ivanje grana. Izvodi se u toku vegetacije u cilju smanjenja bujnosti stabala. Prekra!ivanje grana izvodi se u drugom delu vegetacije (juli i prva polovina avgusta). Grane prekra!ene u ovom periodu ne!e reagovati stvaranjem novih vegetativnih porasta. Ovim zahvatom vri se dopuna zimske rezidbe i neophodne popravke krune. Kod bujnih stabala kombinacijom letnje i zimske rezidbe uspostavlja se dobra ravnotea izme7u rasta i rodnosti, pa ovaj zahvat prvenstveno treba koristiti u tu svrhu.

Odravanje zemljita u vo njaku

Na3in odravanja zemljita je sasatavni deo agrotehni3kih mera od kojih zavisi rast i razvoj vo!ke, rodnost i kvalitet ploda. Postoji vie na3ina odravanja zemljita u vo!njaku, a izbor zavisi od vie faktora: klimatskih i zemljinih uslova, stepena intenzivnosti proizvodnje i starosti zasada. Dobar jr na3in odravanja zemljita koji u datim proizvodnim uslovima obezbe7uje uslove za funkciju korena u toku cele godine i upotrebu mehanizacije za blagovremeno obavljanje svih tehnolokih faza procesa proizvodnje, pod uslovom da je ekonomski rentabilan. Jalovi ugar. Podrazumeva stalno obra7eno zemljite u vo!njaku. Izvodi se plitkim jesenjim oranjem i ve!im brojem kultiviranja u toku vegetacije. Ovaj na3in odravanja zemljita spre3ava razvoj korovske flore, pozitivno deluje na vodni, vazduni i toplotni reim u zemljitu i smanjuje intenzitet pojave bolesti i teto3ina u vo!njaku. Cubina obrade ne sme biti ve!a od 10 cm, posebno u starijim vo!njacima gde je korenov sistem rasprostranjen u celom rednom i me7urednom prostoru, pa bi dublja obrada izazvala velika ote!enja korena. Ovaj problem izraen je naro3ito na

zemljitima sa plitkim fiziolokim profilom, u kojem je rast korena ograni3en na povrinske slojeve, pa su mogu!a i zna3ajnija njegova ote!enja. Stalna obrada zemljita na istu dubinu stvara ula3ani sloj preko koga se pove!ava ispiranje hranjljivih materija, to je posedno izraeno na zemljitima pod nagibom. Zato dubinu obrade treba menjati. Jedan od zna3ajnijih nedostataka ovog na3ina odravanja zemljita je da zbog viegodinje primene jalovog ugara dolazi do osiromaenja zemljita humusom i mikroorganizmima. Prosec razradnje humusa je vrlo intenzivan. Kod dugogodinje primene ovog na3ina odravanja zemljita (10 god.) registrovano je smanjenje humusa za 31%. Zbog toga odravanje zemljita pod jalovim ugarom zahteva kao obaveznu agrotehni3ku meru unoenje odgovaraju!ih koli3ina organskih 7ubriva (stajnjak) svake dve do tri godine. U zasadima sa malim rastojanjima izme7u vo!aka u redu zemljite se 3esto odrava u kombinaciji obrade me7urednog prostora (jalovi ugar) i primene herbicida ili postavljanjem plasti3ne crne folije u rednom prostoru. Kombinacija jalovi ugar i herbicidna traka. Dosta je rairen na3in odravanja zemljita u zasadima gustog sklopa. Redni prostor se odrava bez korova bez korova primenom odgovaraju!ih herbicida. Zavisno od sastava korovske flore koriste se i odgovaraju!e formulacije herbicida. Kombinacija jalovi ugar i plasti na folija. Predstavlja sistem odravanja zemljita koji ima efikasno dejstvo u suzbijanju korova, kao i u odravanju vlanosti zemljita u rednom prostoru. Daje dobre rezultate u mladim zasadima, jer ih dobro titi i od sue. Porast stabala je bolji nego u slu3aju 3istog jalovog ugara. Kod jabuke na podlozi M 9, zna3ajno se pove!ava masa usisavaju!eg korena u uslovima mal3a primenom folije. Na teim tipovima zemljita plasti3na folija pozitivno uti3e i na strukturu zemljita. Povrinski slojevi, posle viegodinje upotrebe folije, postaju rastresiti. Ovaj sistem odravanja zemljita pogodan je za podru3ja sa manjom koli3inom padavina u toku vegetacije. Posle kori!enja folije, nakon prvih godina (3 4 godine), stabla se uspeno razvijaju u kasnijim godinama i bez folije, jer je povoljan reim vlanosti pod folijom uticao na izgradnju snanog korenovog sistema. Nedostatak ovog na3ina odravanja zemljita je ograni3en vek trajanja folije (3 4 godine), kao i stvaranje povoljnih uslova za naseljavanje mieva pod folijom. Suzbijanje ove vrste glodara sastavni je deo agrotehnike pri primeni ovog sistema. Trava mal . Ovaj na3in odravanja zemljita ima veliku primenu u savremenoj vo!arskoj proizvodnji. Preporu3uje se za zasade gde je obezbe7eno navodnjavanje, kao i za zasade bez navodnjavanja, ukoliko ima dovoljne koli3ine i dobar raspored padavina u toku godine. To su podru3ja sa godinjom sumom padavina preko 800 mm, dobro raspore7enih i u letnjem periodu. Pogodan je i za vlanije lokalitete, posebno vlana i glinovita zemljita plitkog fiziolokog profila. Zemljite se u me7urednom prostoru veta3ki zatravi setvom viegodinjih klasastih trava, a redni prostor se dri 3ist od korova primenom herbicida ili vrlo prikladnom obradom rotacionim bo3nim sitnilicama (freza). Zatravljeni me7uredni prostor se kosi est do osam puta u toku godine, odnosno 3im travni pokriva3 dostigne visinu oko 10 cm. Specifi3nost ovog na3ina odravanja zemljita je i u tome to se koenje travnog pokriva3a obavlja mal3erima ili rotacionim kosa3icama. Isitnjena trava ostaje na tom

prostoru, razlae se i tako oboga!uje zemljite organskom materijom . Mal3eri mogu biti konstruisani i tako da isitnjenu travu rasturaju po rednom prostoru. Gubrenje azotom i sloenim mineralnim 7ubrivima (NPK) vri se povrinski, po celoj povrini me7urednog i rednog prostora. Plitak razvoj korenovog sistema neposredno ispod travnog pokriva3a omogu!ava brzo usvajanje hraniva. Dobre osobine ovog na3ina odravanja zemljita u vo!njaku su: - znatno manji trokovi odravanja u odnosu na jalovi ugar - mogu!nost upotrebe mehanizacije u svim periodima godine, to obezbe7uje blagovremeno izvo7enje svih agro i pomotehni3kih zahvata (zatita, rezidba, berba i transport plodova sa parcele), - stabilniji vodno vazduni i toplotni reim zemljita u odnosu na jalovi ugar i - zna3ajno ublaavanje tetnih erozionih delovanja. Osnovni nedostatak ovog na3ina odravanja zemljita je 3esto veliko namnoavanje mieva u zatravljenom prostoru i kao posledica, tete koje oni nanose. Zato je kod ovog na3ina odravanja zemljita, suzbijanje teto3ina sastavni deo agrotehni3kih mera. Potrebno je u pojedinim godinama preventivno delovati.

Unitavanje korova upotrebom herbicida. Unitavanje korova kori!enjem hemijskih preparata, herbicida, ima veliku primenu u savremenoj vo!arskoj proizvodnji. Herbicidi se najvie koriste za unitavanje korova u rednom prostoru, jer je njihovo mehani3ko suzbijanje, zbog malog rastojanja izme7u stabala, dosta teko, a u zasadima gustog sklopa i neizvodljivo bez ve!eg angaovanja radne snage. Efikasnost delovanja herbicida zavisi od vie faktora: sastava korovske flore; izbora preparata i upotrebljene doze; vremena i na3ina primene i zemljinih i klimatskih uslova. Pre izbora herbicida, doze i vremena primene, potreban je dobar uvid u strukturu korovske flore. Zavisno od ekolokih uslova i ranijih na3ina kori!enja i odravanja zemljita, u sastavu korovske flore mogu preovladavati jednogodinji i viegodinji korovi. Od toga !e, najve!im delom, i zavisiti izbor herbicida. Na ovo uti3e i vo!na vrsta, podloga i starost zasada, odnosno njegova fitotoksi3nost i osetljivost uzgajane kulture na dati preparat. U mla7im zasadima (1-3 godine), i onim osetljivim na herbicide, naj3e!e se koriste preparati na bazi triazina (jabuka), napropamida, bipirilida i amonijumglufosinata. U starijim zasadima izbor preparata je manje osetljiv i primarno zavisi od karakteristika korovske flore. Neki preparati deluju preko lista (kontaktno i sistemi3no), neki preko zemljita (spre3avaju3i nicanje semena), a neki objedinjuju oba na3ina delovanja. Kontaktni herbicidi unitavaju nadzemni deo biljke. Ve!i broj herbicida iz ove grupe ne unitava koren korovske biljke i njihova je efikasnost ve!a. Kontaktni herbicidi koriste se u toku vegetacije, u periodu intenzivnog porasta korova. Herbicidi koji deluju preko zemljita, najve!im delom se koriste u toku vegetacije ili u rano prole!e, u fazi nicanja korova. Koli3ina herbicida po jedinici povrine je utvr7ena u deklaraciji sa uputstvom o na3inu kori!enja preparata, a obra3unava se prema aktivnoj povrini, odnosno povrini za primenu herbicidnoj traci ili pantljici.

Zastiranje (mal iranje) zemljita. Ovaj na3in podrazumeva pokrivanje prostora oko vo!aka, a re7e i ostale povrine, razli3itim materijalima organskog ili neorganskog porekla, u cilju spre3avanja evaporacije, nicanja korova, erozije, ispiranja hranljivih materija i sl. Pored toga, mal3iranjem se postiu i drugi efekti (zavisno od materijala koji se koristi): pove!anje sadraja organske materije zemljita, pozitivno delovanje na mikrofloru i faunu zemljita, poboljan toplotni reim. Sve ovo stimulativno deluje na aktivnost korova, odnosno apsorpciju makro i mikroelemenata iz zemljita, opti rast i razvoj stabla, rodnost i sl. Za mal3iranje se naj3e!e koriste: isitnjena slama, natrulo seno, pokoena trava, strugotina, otpaci raznih biljaka i sl. Ovim materijalima prekriva se prostor ispod kronje vo!aka ili pojaseva du redova vo!aka, re7e cela povrina vo!njaka. Da bi mal3iranje postiglo potrebne efekte, debljina pokrovnog sloja ne treba da je manja od 15 cm.

Gajenje uzrodica. U mladim zasadima nekih vo!nih vrsta, u cilju boljeg iskori!avanja zemljita, mogu se do po3etka plodonoenja gajiti i druge poljoprivredne kulture, koje nazivamo uzrodice ili potkulture. Za njinovo gajenje koristi se me7uredni prostor. Zavisno od njegove irine i brzine razvoja stabala, povrina za

gajenje uzrodica, se uporedo sa razvojem stabala mora smanjivati. Sve potkulture smanjuju koli3inu vode i hranjljivih materija u zemljitu. Neke od njih su manji potroa3i, pa ako se za njihovo gajenje vri primereno dopusko 7ubrenje organskim i mineralnim 7ubrivima, mogu se smatrati i korisnim. Takvi su: soja, pasulj (3u3avac), graak, so3ivo, bob, lubenica, dinja, tikva, krastavac, salata, paprika, patlidan i sl. Me7utim, ve!ina poljoprivrednih kultura nepoeljne su za gajenje u vo!njacima. Posebno su tetne: itarice, lucerka, industrijsko bilje i krtolasto korenaste biljke. Ove biljke na razne na3ine tetno uti3u na razvoj vo!aka. Za njih je zajedni3ko da su veliki potroa3i vode, a neke od njih (industrijske kulture i lucerka) su i veliki potroa3i fosfora i kalijuma.

Navodnjavanje u vo njaku

Voda ima zna3ajnu ulogu u procesu fotosinteze, transportu mineralnih i organskih materija i uopte u svim procesima metabolizma vo!aka. Zato je potrebno da se obezbedi povoljan vodni reim da bi se maksimalno iskoristio njihov bioloki potencijal. Navodnjavanjem se bitno uti3e na obimnost i redovnost ra7anja, na kvalitet plodova, ali i na vegetativnu aktivnost stabala vo!aka. Kod navodnjavanih vo!aka plodovi su po pravilu krupni i znatno ujedna3eniji, li!e je intenzivnije zelene boje, a formiranje rodnih pupoljaka obimnije. Iz navedenih razloga vo!kama u svin fazama rasta i razvoja treba da stoji na raspolaganju dovoljna koli3ina vlage. Usled slabog snabdevanja vodom vo!ke zaostaju u porastu i ne dolazi blagovremeno do formiranja odgovaraju!e rodne povrine. Navodnjavanje treba obaviti pre nastupanja deficita vlage u zemljitu. Suvino navodnjavanje moe da pogora osobine zemljita. Neblagovremeno i nedovoljno navodnjavanje moe da ostavi trajne posledice na kulturu jabuke. Trenutak zalivanja moe da se odredi prakti3nim putem ili merenjem. Prakti3nim putem to moe da se uradi na jedan od slede!ih na3ina: 1. Kad u toku 2 do 3 nedelje padne manje od 25 mm padavina, 2. Kad li!e jabuke usled nedostatka vlage prestane da raste i po3ne da dobija bledu zelenoutu boju, 3. Koristiti zalivni reim po turnusima, a u vezi sa kriti3nim fenofazama u godinjem ciklusu stabala jabuke. U klimatskim i agrotehni3kim prilikama nae zemlje, potencijakni kriti3ni periodi vegetacije su: - desetak dana posle precvetavanja, - period najve!eg porasta vegetativnih organa i po3etak obrazovanja cvetnih pupoljaka, intenzivnog rasta plodova (po3etak jula), - dvadesetak dana pre nastupanja botani3ke zrelosti ploda i - dvadesetak dana pre prestanka rastenja.

Norma zalivanja je koli3ina vode ( u m3 / ha ) koja se dodaje u jednom zalivanju da bi zemljina vlaga u rizosferi dola do granice zadovoljavaju!eg kapaciteta. Zbir svih normi zalivanja utroenih u toku vegetacionog perioda predstavlja normu navodnjavanja. Norma zalivanja zavisi od visine i rasporeda padavina, od osobina zemljita i na3ina njegovog odravanja, od sorte i podloge jabuke, od gustine i starosti zasada, kao i od visine prinosa. Za jedno zalivanje potrebno je 45 do 55 mm vode. U naim uslovima, u zavisnosti od klime u odre7enim podru3jima, godinji manjak padavina kre!e se od 50 do 350 mm, a u ekstremnim slu3ajevima i preko 500 mm. Kriti3ni meseci su jul i avgust, a zatim dolaze jun i septembar. Mesec Maj Jun Jul Avgust Septembar Ukupan nedostatak padavina (norma navodnjavanja) u mm Orijentacioni rokovi i norme zalivanja jabuke Rokovi i norme zalivanja ( u mm ) 1 x 50 1 x 50 100 2 x 50 2 x 50 200 1 x 50 2 x 50 2 x 50 1 x 50 300 1 x 50 3 x 50 3 x 50 1 x 50 400 1 x 50 2 x 50 3 x 50 3 x 50 1 x 50 500

U zasadima jabuke mogu!i su razli3iti na3ini navodnjavanja. Izbor na3ina navodnjavanja zavisi od pedoklimatskih karakteristika, od koli3ine vode i njenog kvaliteta, od konfiguracije terena, ekonomi3nosti sistema i raspoloive radne snage. Osim toga na taj izbor mogu uticati i neki posebni zahtevi agrotehnike kao to su na primer, primena zalivnog sistema u zatiti od niskih prole!nih temperatura. Navodnjavanje brazdama. Zalivanje brazdama mogu!e je na zemljitima sa padom od 2%, Na poravnatom zemljitu u zasadu jabuke prave se zalivne brazde pomo!u pluga brazda3a. U njih se puta odre7ena koli3ina vode, koja se zatim infiltrira i vlai zonu korenovog sistema jabuke. Struktura zemljita pri navodnjavanju brazdama dobro se 3uva, a uslovi za razvoj gljivi3nih bolesti se ne poboljavaju. Navodnjavanje moe da se kombinuje sa unoenjem mineralnih 7ubriva. Voda malo isparava, rad te3e brzo, a povrina u zasadu neposredno posle navodnjavanja moe po potrebi da se obra7uje. Nedostatak navodnjavanja brazdama ogleda se u neravnomernom vlaenju brazda po duini. eona strana se vie natopi od suprotne. Navodnjavanje veta kom kiom (oroavanje). Pri oroavanju voda se izbacuje u vazduh kroz rasprskiva3e u vidu mlaza koji se razbijaju u kapljice. Ure7aji za veta3ku kiu mogu da se upotrebe za zasade na svim tipovima zemljita i na terenima sa razli3itom orografijom. Naro3ito su pogodni za peskovita zemljita i za ve!e nagibe podlone eroziji. Utroak vode je ekonomi3an, vlaenje je ujedna3eno, kod stacionarnih ure7aja nije potrebno angaovanje radne snage, a zalivanje se moe obavljati danju i no!u. Ure7aji za veta3ku kiu se mogu upotrebiti i u borbi protiv mraza. Navodnjavanje oroavanjem, me7utim pokazuje i niz nedostataka. U vetrovitim i toplijim klimatskim uslovima gubici vode isparavanjem su veliki, voda moe da izazove oegotine li!a, veta3ka kia pove!ava zakorovljenost zemljita i osetljivost prema prouzrokova3ima bolesti.

Podzemno navodnjavanje (subirigacija). Kod subirigacije voda se dodaje na odre7enu dubinu ispod povrine zemlje podizanjem ili sputanjem nivoa podzemne vode ili sistemom podzemnih perfofriranih cevi. Navodnjavanje subirigacijom zasniva se na kapilarnim osobinama zemljita koje omogu!avaju ascedentni tok vode. Dobre strane podzemnog navodnjavanja su te to se voda ekonomi3no koristi i to nije potrebno da se zemljite u zasadu nivelie. Nedostaci su visoka investiciona i eksploataciona ulaganja. Navodnjavanje kapanjem. Javlja se 60 tih godina da bi u poslednjoj deceniji zauzelo u celom svetu vrlo zna3ajno mesto. Primena ovog sistema kod nas vezana je za uvo7enje guste sadnje jabuke, dakle novijeg je datuma. U sutini navodnjavanje kap po kap je oblik povrinskog navodnjavanja kojim se pomo!u mree plasti3nih cevi sa ugra7enim kapaljkama, kontinuirano i lagano kvasi zemljite u zoni korenovog sistema. Ovim na3inom navodnjavanja u zemljite se lokalno stalno odrava vlanost na nivou poljskog vodnog kapaciteta i primenjuje svakodnevno zalivanje sa onoliko vode koliko se utroi na nivou biljaka. Prednosti navodnjavanja kapanjem u odnosu na ostale sisteme su: utede u vodi, niski trokovi eksploatacije, nije potrebno ravnanje terena, mogu!a je upotreba mineralizovanih voda loijeg hemijskog kvaliteta. Zatim, mogu!a je fertirigacija, manja je opasnost od bolesti, vetar ne ometa zalivanje, mogu!a je potpuna automatika. Nedostaci ovog sistema su: velika ulaganja i opastnost od za3epljivanja kapaljki koje moe biti mehani3ke, hemijske ili bioloke prirode.