ODRAVANJE TEHNIKIH SISTEMA

Odravanje tehnikih sistema (maina i ureaja), odnosno sredstava za rad, kao deo procesa proizvodnje zauzima danas vano mesto u proizvodnom sistemu svake kompanije. Odravanje se definie kao stalna kontrola nad svim sredstvima za rad, kao i vrenje odreenih popravki i preventivnih radnji, iji je cilj, stalno, funkcionalno osposobljavanje i uvanje proizvodne opreme, postrojenja i drugih maina i ureaja. Osnovni ciljevi koji treba da se postignu procesom odravanja su: 1. Minimiziranje trokova zbog zastoja u radu usled neplaniranih kvarova na sredstvima za rad. 2. Smanjivanje trokova rada i materijala u proizvodnji, koji nastaju usled poveanih kvarova i zastoja u procesu rada. Odravanje direktno utie na postizanje pozitivnih poslovnih rezultata. Dobro sprovedeno odravanje direktno utie na smanjenje trokova proizvodnje i poslovanja. Zastoji usled neispravnosti i nunog vrenja remonta, naruavaju tehnoloki proces proizvodnje, a isto tako utiu i na ekonomiku proizvodnje. Zbog toga odravanje i remont zahteva pre svega racionalnu organizaciju odravanja i remonta i dobro opremljenu sredstvima i ljudima. Organizacija remonta i tehnikog odravanja, da bi ispunjavala svoje zadatke, treba da bude uvek usklaena sa mainskim parkom o kome se brine, a to znai da treba biti podlona i estim promenama. Inenjerstvo odravanja i sigurnost funkcionisanja I n e n j er st vo od r av a n j a j e te h n ik a d i sc i p li n a us m er e n a n a po ve an j e l ako e od r av a n j a m a i n a i u r e a j a . Odravanje sistema se moe definisati na mnogo naina, jedan od njih je, da je odravanje "sprovoenje svih mera nunih da bi jedna maina, postrojenje ili cela fabrika funkcionisala na propisan nain, bez otkaza i uz propisano obezbeenje ivotne okoline". Da bi jedan tehniki sistem ispravno radio u odreenom vremenskom periodu, neophodno je da se na odgovarajui nain odrava. Funkcija efektivnosti odraava ukupna svojstva jednog tehnikog sistema, daje odgovore na pitanja: Da li moe da se ukljui u rad, Koliko moe da radi i Kako izvrava zadatak. Funkcija efektivnosti se izraava kao

gde su: R(t) - pouzdanost, verovatnoa rada bez otkaza u toku vremena t,
A(T) -

raspoloivost ili gotovost, verovatnoa raspoloivosti u bilo kom trenutku T, odnosno da e biti u stanju da radi ili da se ukljui u rad ukoliko je sistem bio u skladitu, i FP - funkcionalna pogodnost, stepen zadovoljenja funkcionalnih zahteva, prilagoavanja okolini.

Efektivnost sistema moe se prikazati kao na sledeoj slici

Gotovost - verovatnoa da e sistem uspeno stupiti u dejstvo u datom vremenu i u datim uslovima Pouzdanost - verovatnoa da e sistem uspeno vriti funkciju kriterijuma u projektovanom vremenu rada i datim uslovima okoline i Funkcionalna pogodnost- sposobnost sistema za uspeno prilagoavanje uslovima okoline u projektovanom vremenu. Svojstva tehnikog sistema su: Pouzdanost tehnikog sistema je jedno od osnovnih svojstava, koje neposredno utie i na sistem odravanja. Ne postoji apsolutno pouzdan tehniki sistem, koji ne bi nikada, ni pod kakvim uslovima mogao da otkae, i za takav sistem ne bi ni bio potreban sistem odravanja. Pogodnost odravanja utie na ukupnu sigurnost funkcionisanja, obuhvata osobine tehnikog sistema u pogledu mogunosti sprovoenja potrebnih postupaka odravanja, odnosno prilagoenost sistema za obavljanje preventivnih i korektivnih postupaka odravanja. Koncepcija sistema odravanja odreuje u kom trenutku treba da se sprovode postupci preventivnog ili korektivnog odravanja. Tehnologija sistema se deli na mikrotehnologiju (na samom radnom mestu) i makrotehnologiju (sistem odravanja u celini).

 Organizacija sistema odravanja predstavlja odnose izmeu radionica za odravanja, u smislu podele nadlenosti, koordinacije, funkcionalne i informatike integracije. Objekti, ureaji i alati su elementi bez kojih odravanje nije mogue. Personal i dokumentacija struktura, starost, obuenost radne snage; uputstva, katalozi, prirunici, norme. Snabdevanje je jedan od najsloenijih inilaca sistema odravanja (snabdevanje rezervnim delovima, energentima, vodom, potronim i drugim materijalima; snabdevanje informacijama, dokumentacijom itd.).

Odravanje i ivotni ciklus tehnikog sistema ivotni vek jedne maine, postrojenja, ure aja ili bilo kog drugog tehni kog sistema ima sloenu strukturu, on zahvata niz posebnih, ali meusobno povezanih i vremenski usklaenih grupa aktivnosti. Odnos ovih segmenata odreen je dejstvom velikog broja inilaca. ivotni vek obuhvata pet vremenskih faza: Koncepcijsko i idejno reenje, Razvoj i projektovanje, Proizvodnja i putanje u rad, Koritenje i odravanje i Rashodovanje.

Slika 3.5 grubo razrauje sadraj svih pet faza ivotnog ciklusa i osnovne odnose izmeu njih, ali na dobar nain ilustruje ovu sloenu problematiku.

Proces odravanja Proces odravanja je skup postupaka i aktivnosti koji se tokom vremena sprovode na tehnikim sistemima u cilju spreavanja pojave otkaza ili radi njihovog otklanjanja. Proces odravanja ima karakteristike izrazito sluajnog procesa, sluajnu veliinu predstavlja vreme rada tehnikog sistema do trenutka u kome treba da se sprovede postupak odravanja (odreeno osobinama pouzdanosti) i vreme potrebno da se postupak odravanja sprovede (odreeno kvalitetom sistema odravanja), da bi se sistem iz stanja u otkazu, vratio u stanje u radu. Stanja tehnikog sistema Kada se tehniki sistem proizvede i ukljui u eksploataciju, moe biti u jednom od dva mogua stanja: stanju u radu i stanju u otkazu. Ako je tehniki sistem ispravan i izvrava propisani zadatak, na propisan nain i u propisanom vremenu, on je u stanju u radu. Ako nije ispravan, zadatak se na izvrava na propisan nain, i nalazi se u stanju u otkazu. Postojanje samo dva stanja, stanja u radu i stanja u otkazu, odgovara binarnoj logici, na kojoj se zasniva dananja tehnika. Pojmovi koji blie opisuju stanja sistema su: Radno stanje - operating state, Neradno stanje - non-operating state, Neplanirani zastoj - standby state, neradno stanje u vremenu rada, Funkcionalni zastoj - idle state, neradno stanje u vremenu nerada, Stanje radne nesposobnosti - disabled state, stanje sistema u kojem on ne moe da izvrava zadatke iz bilo kojih razloga, Stanje u otkazu - down state, neradno stanje usled otkaza ili sprovoenja obimnijeg preventivnog odravanja, Stanje u radu - up state, sistem izvrava svoje zadatke ukoliko je logistiki obezbeen i podran, Aktivno stanje - busy state, sistem izvrava svoje zadatke na propisan nain, Kritino stanje - critical state, sistem izaziva neeljene posledice, ozlede i materijalne tete. Vremenska stanja sistema Ukupno kalendarsko vreme korienja jednog tehnikog sistema obuhvata: vreme u radu tri, vreme u otkazu toi i vreme u kojem se sistem nalazi u skladitu tsi.

ti - pojedinani segmenti vremena korienja, tsi - pojedinani segmenti vremena skladitenja Osnovni tok promene stanja jednog tehnikog sistema moe da se objasni pomou vremenske slike stanja (slika 3.8).

Za analize efektivnosti, sigurnosti funkcionisanja i posebno procesa odravanja tehnikih sistema, treba razmotriti vremenske intervale. Vreme u kome se sistem nalazi u stanju u radu tr, nije isto to i vreme u kojem je sistem u aktivnom stanju tra.

Sistemi odravanja Varijanta sistema odravanja, odreene koncepcijom, organizacijom i karakterom postupaka odravanja, kao i odnosom izmeu pojedinih nivoa na kojima se vri odravanje, naziva se strategija odravanja. Postoje dva prilaza metodologiji odravanja: Odravanje prema pouzdanosti OPP (Reliability Centered Maintenance - RCM), Totalno produktivno odravanje TPO (Total Productive Maintenance - TPM). Odravanje prema pouzdanosti je metodologija zasnovana na postavkama teorije pouzdanosti. Osnovni ciljevi i metode metodologije OPP su: Obezbeenje pouzdanosti i bezbednosti postrojenja, odnosno objekta koji se odrava na nivou koji odgovara njegovim ugraenim svojstvima (odnosi se na uspenost konstrukcije i kvaliteta izrade); U sluaju pojave otkaza, kvara ili bilo kakva funkcionalne greke, vraanje postrojenja na pretodni nivo pouzdanosti i bezbednosti; Dobijanje informacija nunih za poboljanje konstrukcije, odnosno za poboljanje onih elemenata ija je inherentna pouzdanost nedovoljna i Ostvarivanje svih onih zadataka uz to manje trokove, porazumevajui i trokove odravanja i trokove posledica otkaza koje se ne mogu otkloniti.

Totalno produktivno odravanje TPO je metodologija koja se zasniva na proceni trenutnog stanja sistema koji se odrava, a ne na znanjima o njegovom prethodnom radui. Ova metodologija se sprovodi u trenutku kada je dovoljno jasno da e do otkaza doi. Osnovni zadatak i cilj ove metodologije je smanjenje zastoja zbog iznenadih otkaza na mainama i potrojenjima. Metodologija TPO podrazumeva: Organizaciju proizvodnog sistema usklaenu sa potrebama odravanja Ukljuivanje u proces odravanja svih sektora, uz sektor proizvodnje i sektor razvoja, prodaje i menadmenta, Ukljuivanje u odravanje svakog pojedinanog radnika, poev od najvieg rukovodstva do radnika na maini Realizacija proizvodnog procesa i poslovanja bez gubitaka zbog otkaza maina i ureaja, odnosno proizvodni sistem bez greaka. Koncepcija odravanja Jedno od najvanijih obeleja svake strategije odravanja, odnosno svakog sistema odravanja. Od koncepcijskih reenja u velikoj meri zavisi i ukupni kvalitet odravanja. Koncepcija odravanja se zasniva na naelima na osnovu kojih se donose odluke o svim elementima bitnim za sprovoenje postupaka odravanja, posebno u odnosu na njihov sadraj i vreme. Postoje dve osnovne koncepcije:

Preventivno odravanje Korektivno odravanje.

Koncepcija preventivnog odravanja trai da se postupci odravanja sprovode pre nego to doe do pojave otkaza, dok je sistem u stanju u radu. Postupci preventivnog odravanja imaju zadatak da spree ili odloe pojavu otkaza. Koncepcija korektivnog odravanja trai da se postupci odravanja sprovode samo ako do otkaza doe. Postupci korektivnog odravanja popravljaju sistem i obavljaju se iskljuivo samo ako se sistem nalazi u stanju u otkazu. Ove dve koncepcije odravanja su u stvari razliite varijante kombinovanog odravanja. Tehnologija odravanja Tehnologija odravanje odreuje kako se sprovode postupci odravanja, na koji nain, kojim alatom, po kom redosledu, kako se proverava kvalitet izvrenog odravanja i slino. Postupci odravanja predstavljaju aktivnosti i operacije koje treba sprovesti da bi se sistem iz stanja u otkazu vratio u stanje u radu. Postupci odravanja se dele na: Osnovno odravanje, Nadzor, Pregled stanja - bez rasklapanja i sa potpunim rasklapanjem, Popravke i Inovacije - poboljanje tehnikog sistema.

ili deliminim

Modeli odravanja Modeli odravanja se dele na modele preventivnog i na modele korektivnog odravanja, kao i na modele koji predstavljaju kombinaciju ove dve vrste. Modeli preventivnog odravanja najee se zasnivaju na kriterijumu trokova, a manje na kriterijumu gotovosti. Kriterijum optimizacije na osnovu koga se vri izbor najbolje varijante strategije odravanja se iskazuje kao: Minimum trokova, do koga se dolazi uporeivanjem neposrednih i posrednih trokova koji se stvaraju razliitim koncepcijama odravanja; Maksimum profita, ili drugih pokazatelja poslovanja, do koga se dolazi uporeenjem ekonomskih efekata, razlike dobijenog i utoenog za razliite koncepcije odravanja.

Osnovne karakteristike sistema odravanja Karakteristike sistema odravanja predstavljaju veliine ili obeleja pomou kojih se moe opisati ili blie odrediti sistem odravanja. Dele se na: Raspoloivost, Gotovost i Pogodnost odravanja.

Raspoloivost predstavlja verovatnou da e sistem u bilo kom trenutku vremena biti u stanju da ispravno radi ili da se uklju i u rad. Razlikujemo dva sluaja ukljuivanja u rad: ako se sistem koristio i ako je bio u skladitu. Ako se sistem nalazi na koritenju, njegovo ukljuivanje nije praeno dodatnom neizvesnou; a ako se nalazi u skladitu, njegovo stanje nije poznato, pa postoji neizvesnost da li e moi da se ukljui u rad ili ne. Gotovost predstavlja odnos vremena stanja u radu i ukupnog vremena koritenja, ukoliko se sistem nije nalazio u skladitu. Gotovost predstavlja zbirnu meru kvaliteta sistema u pogledu odravanja i pouzdanosti. Gotovost je slu ajnog karaktera. Gotovost se definie kao:

gde je: G(t) - funkcija gotovosti do vremena t, tr - vreme u radu (od 0 do n, do vremena t), to - vreme u otkazu (od 0 do n, do vremena t), t - ukupno vreme posmatranja.

Meutim, najbolje je gotovost definisati (odrediti) preko vremenske slike stanja koja je data na slici 3.19.

Pogodnost odravanja predstavlja verovatnou, da e se potrebni postupci odravanja obaviti do odreenog vremena, pod odreenim uslovima.