, . , : ''' , , ''. , - , , , , . : ; ; ; ; . - , : , , , , ... , , .... , , , . .... , , , , , , . , , . , , . . . , , . , , . - , , , , , . , . , , , , . , . , , , , - , - , , . : ; '' ''; - ; ; - , . , ; , . , , ; . , , , , , . , . : - , , , , , '' ''. , - . - . : , , , , , , .

, , . , , . - , , , , , . , . , , , , . , . , , , , - , - , , . : ; '' ''; - ; ; - , . , ; , . , , ; . , , , , , . , . : - , , , , , '' ''. , - . - . : , , , , , , . Zona Zamfirova Prvi sumrak bee kad se ote glas niz Divan Jol sokak... - Zone pobegulja... Zone Zamfirsko! Ugrabi gu Maksim, Koste kujundije sin. arija prostruja. Pritinu glas obie i vrati se odakle je i krenuo, u isti Divan Jol sokak na kapidik orbadi Zamfira. Istina, Zonu mu, miljenicu, Maksim ne ugrabi, al' na ast i obraz udari. Lele, pa zar cela Pritina da bruji o sramoti koja pade na kuu uglednog orbadi Zamfira da apue. Sve se dogodilo kao i u romanu Stevana Sremca, ali ne u Niu, nego u Pritini. Jer Zona, ona prava Zona, nikada nije nikim sokacima gazila niti je svog "oca" Stevana Sremca poznavala. to je postala slavna i svog pisca slavom nadmaila, Zona duguje naem najveem komediografu Branislavu Nuiu, te daleke 1895. srpskom konzulu u Pritini, jo u sastavu Turske carevine. -Nui i srpski ivalj

Pritina toga vremena liila je na sve turske varoi, sa krivudavim sokacima, kaldrmom, kuama pokrivenim eramidom, avlijama sa visokim zidovima u kojima se za enski deo porodice odvijao i sav ivot. Varo je imala svoje nepisane zakone. Ugled se teko sticao, a od nanete sramote jo tee se branilo. Oseajui i na pukomet blizinu slobodne Srbije, pritinski Srbi sve se ee povezuju s njom. Naravno, Turci su na sve naine to spreavali. Branislav Nui, konzul, inio je sve da te veze olaka. Ranjeni lav za Bosfora, kako se za Tursku govorilo, klecao je na Balkanu. Srbi u varoi su to oseali. U to da veruju, zasluan je i Nui. Druei se sa uglednim trgovcima i zanatlijama on je uivao velike simpatije. Bio im je est i drag gost. Jedan od najuglednijih domaina bio je i orbadi Zamfir Kijametovi, trgovac liferant, poznat sve do Soluna. Voleo je Nui kod njega na slatko i kafu da svrati. Ukuani bi ga odmah okruili, naroito mlaarija. Uoio je jedno devoje kako izrasta u lepoticu. Bee to Jefrosima Zona, kako su je od milja zvali, jedno od trinaestoro dece orbadi Zamfira. Njen gizdav hod i vragolast osmeh odvajali su Zonu od ostale enske dece u porodici. -Zona U svilenoj koulji i alvarama, jeleku srmom optoenom i tesnom da jedre grudi zadri, mamila je uzdahe gazdinskih sinova i mladih kalfi kad bi mahalom do tetaka dola. esnaestu kad napuni, u Pritini se o njenoj lepoti prialo. I bi prvo begenisanje. On, Maksim, sin Koste Gapia, kujundije i prijatelja porodice orbadi Zamfira. Satima bi Zona stajala na penderu da ga ugleda kad proe. A on je prolazio sve ee. O tom aiku u Pritini ve se aputalo, a i njihove porodice naule. I neka. Lep su par. Dogaaji koji su sledili ili su u prilog tome da srpska knjievnost bude obogaena za jednu "Zonu Zamfirovu". Ali, o tome kasnije... Jednog popodneva orbadi Zamfir svrati do svog prijatelja Koste kujundije. Doneo pitolj (altiju) da mu ovaj posrebri. Dobri prijatelji zapoeli su razgovor uz kafu i rakiju i zbog sasvim beznaajne stvari nisu ga prijateljski zavrili. I tada orbadi Zamfiru izlete ona re da e Zonu pre za siromaha, ali za njegovog Maksima nikad. Dve porodice, poznate i ugledne u Pritini, jdna drugu zamrzee. Na ljubav Zone i Maksima pade senka. Otac je morao da se slua, Maksim je to dobro znao, ali nije mogao da se pomiri da Zona ne bude njegova. I smisli da Zonu otme, kobajagi. Da je osramoti, da niija ne bude. Bilo je to vreme kad su osioni i bogati Turci otimali lepe devojke pa ak i udate ene, ako bi im za oko zapele. To je bila velika sramota za svaku kuu. Ako bi porodica saznala da se sprema kakva otmica, preko noi bi pobegli u Srbiju. Naravno, uz veliku pomo konzula Nuia i njegovih poverljivih ljudi. Nui, svadok mnogih otmica srpskih devojaka, bio je svedok i ove lane, Zonine. -Muka pobegulja Sa svojim drugom Zakom Cincarinom Maksim ubrzo ostvari svoju nameru. Obue Zaku u alvare, bundicu od crvenog atlasa i stavi mu zar preko lica. Koristei mrak potra kroz Divan Jol sokak zagrlivi druga. Tu vikne da ga uju sluajni prolaznici: "Ugrabih Zonu orbadi-Zamfirovu!" I, kako je i eleo, glas pue Pritinom. Stariji Zonin brat Serafim u novost u ariji. Dotra sa drugom do kue i u avliji nalete na majku: - Dado, pa zar Zona pobegulja nasta? Kuu osramoti! - Kako bre, sinko? Tu je Zone, nije izlazila! Bratu Zoninom bi jasno. Dograbi oruje i uz lelek majin izlete u mrak. Maksimu da se osveti. Ali, zbog uzaludne pucnjave po sokacima zaradio je od turskih pandura samo po 25 batina po tabanima. I drug isto tako. Posle ovog dogaaja, netrpeljivost izmeu porodica Kijametovi i Gapi dostigla je vrhunac. Ali, vrhunac je dostigao i emer u dui Zoninoj. Prosci navalili, ak je i bogatih udovaca bilo. Nee Zona. Ali, bi kako je orbadi Zamfir rekao. Udade je za lepog, ali siromanog mladia iz kue Grbia. Zvao se Aleksa. Zona sa njim izrodi sedmoro dece, ali negde u dui osta al za onom prvom vatrom, neugaenom. Maksim se ubrzo oenio nekom Cincarkom, ali nije dogo poiveo. Umro je mlad. -Nui i Sremac Nui, prijatelj porodice orbadi Zamfira, nije mogao ovaj dogaaj da opie, a eleo je! Zar da im povredi rane zbog kojih su napustili Pritinu i iveli u Prokuplju, gde je orbadi Zamfir ubrzo i umro. Ova dogaaj Nui je podrobno opisao Stevanu Sremcu I tako Pritina izgubi Zonu i slavu da se po njoj prouje. Naravno, Sremac je u svom romanu malo izmenio linosti i dogaaje. orbadi Zamfir je hadi Zamfir, Maksim je Mane kujundija... Ljubav Zone i Maneta je pobedila. iveli su dugo i sreno. Zona Zamfirova, u stvari Jefrosima Grbi, doselila se sa decom u Beograd 1943. godine gde je doivela duboku starost. , . , : ''' , , ''. , - , , , , . : ; ; ; ; . - , : , , , , ...

 , , .... , , , . .... , , , , , , . , , . , , . . . , , . O ROMANU-Veciti Mladozenja -Da bi to slikovitije pokazao te meuljudske odnose u Sentandreji, Jakov ignjatovi, u roman uvodi i razne scene sa puta u Krakov; put koji traje danima, nedeljama i mesecima. Put do krakova obeleen je i nizom drugih slika i situacija, u kojima, naravno, dominira ama, sa svojim poznavanjem poljskog jezika i velikim smislom za alu. *Stari Sentandrejci, vidimo, stalno na umu imaju profit.A steeno bogatstvo znali su i da pokau.elja im je bila da u svemu budu vidjeni,ali u tome nije bilo, niti je smelo biti rasipnitva.Takav je Sentandrejski svet o kome Jakov Ignjatovi pripoveda do desetog poglavlja. -O drugoj generaciji Sentandrejaca Jakov Ignjatovi poinje da pripoveda od jedanaestog poglavlja, od trenutka kada Sofra Kiri sa svojim prijaeljima vraa sa puta iz KrakovaSofra Kiri je zadovoljan uinkom... -Za stariju generaciju karakteristina je energinost i spretnost u sticanju bogatstva,ali ne na bezoan nain.Prema blinjima su ozbiljni i strogi,u kui gostoljubivi a izvan kue odvani i preduzetni. -Pisac Jakov Ignjatovi je, razvijajui roman Veiti mladoenj, pokazao u stvari odnos izmeu starog i novog,pruajui jasnu sliku zato je stari svet uspevao i bio zadovoljan i srean, i zato mladi svet propada.On sa simpatijama gleda na staro, ali se ne podsmeva novom.Odgovor bi bio u sledeem :stari svet je sticao i imao hrabrost da se uhvati u kotac sa svim problema. U tome je bio racionalan, dok mlai svet nita ne stie, ve staro rasprodaje, uteeno rasipa, nemoan da odredi sebi smer i nae pravi cilj. -Sofra Kiri Trgovac,vrlo imuan i od ugleda ovek.On na najbolji nain oliava vreme ekonomskog uspona i procvata Sentandreje.On pripada onom tipu ljudi koji do imetka dolazi neprestanim radom,trgovinom.Njegovo bogaenje poelo je ezdesetih godina XIX vijeka;stekao je kue,zemlju,vinograde, ducane,mehanu,steeni novac ulagao u imanje i nekretnine i tako se sauvao od inflacije koja u ratu jede sve to je zaraeno.Oenio se i ubrzo postao udovac.Zahvaljujuisvojoj vrednoo,dobrom imetku i ugledu koji je brzo rastao,u trideset i petoj godini se oenio osamnaestogodinjom Sofkom,sa kojom e dobiti dva sina-Peru i amiku i kerke Lenku Pelagiju i Katicu.Najvie nada je polagao u sina amiku.Umro je od upale plua. -SOFRINE KERI I STARIJI SIN Lenka se udala za nekog sudiju i to mimo oeve volje,Pelagija je umrla,a Katica,razoarana,povukla se u sebe i tako neudata ivi.Pisac o njoj kae "Bila je cvet koji je netaknut uveo."Ona je potovala oevu volju i nije se udala za onog kojeg je voljela. Pera je postao bedan.Otac mu je dao jednu kuu i neto para-izdvojio se.Sve se vie udaljavao od oca govorei:Zar od pauka oca sin ba mora pauk biti?Tako je amiki postalo jasno da:Od Pere naeg nee nita biti,ne slua,bekrija,karta,valjda i pijanac...Svoju surovost prema ocu pokazao je u trenutku kada hoe zbog novca da ga objesi.To je ujedno bio poetak kraja porodice Kiri. -AMIKA amika, u koga su polagane sve nade, postaje posebna pria u romanu. amika je bio maen i voljen kako od sestara tako i od roditelja. Namenjeno mu je kolovanje i svi su u njemu gledali budueg advokata. Stalno u drutvu sestara i drugih djevojaka, razvijao je razneenost i "ensku" finou, lien deakih nestaluka i igara koje jaaju duh i podstiu na akciju. Tako je gubio energinost, muko dranje i ponaanje. Kao ak i student, materijalno bezbedan i uvek odevan po poslednjoj modi, oliavao je mladia koji ne zna za bilo kakve nevolje i prepreke, za ije su ovladavenje potrebni volja, zaricanje, snaga i vrsta reenost. Sve je to izostajalo kada je bilo najpotrebnije, kada se uveliko formira ovekova individualnost.Bio je obuzet kao nikop drugi izgledom i odevanjem. Imao je mnogo kaputa, pantalona, frakova....Bilo je vano da ostavlja utisak, da ga svi trae i da se svima dopada. Danga Danga je kratka pripovjetka, labave kompozicije i fragmentarne strukture. Fabula je jednostavna - to je niz epizodnih situacija koje se ne osjecaju kao jedinstven i uzrocno - posredicni tok zbivanja. Prica je data kroz dvije slike: naratorova stvarnost i naratorov san. To je uslovilo specificnu kompoziciju: naratorova stv arnost je predocena u okvirnoj ili spoljasnoj prici, a

naratorov san je predocen u unutrasnoj prici. Narator nije imenovan, niti je dovoljno individualizovan i prilicno je pasivan. Njegova je uloga kao kazivaca spoljasne price da uvede u zbivanja koja se odvijaju u nekom drugom, nepoznatom svijetu. U unutrasnoj prici on je samo posmatrac koji predocava i povremenim pitanjima provocira ispoljavanje drugih aktera prica. Iskaz domanovicev je zbijen, recanica je krcata informacijama, a pojedinosti emituju doslovno i preneseno znacenje: slika ili iskaz su obojeni ironijom ili satirom. Naglaseno ironiski ili satirican odnos prema stvarnosti i prikazanim pojedinostima ima kohezionu funkciju i ponistava mane fragmentarne strukture pripovjetke. Meta veoma ostre i ljute satire su obest i osijonost vlasti: podlost, podanistvo i servilnost gradjanstva (naroda): pokvarenost i nevaljalstvo: pomjerane (degradirane) vrijednosti - jahanje i zigosanje: sramni cinovi, kojima se atakuje na cast i ljudsko dostojanstvo uzimaju se kao zasluga, pocast, vitestvo i rodoljublje. Struktura ove pripovjetke moze se predstaviti na slijedeci nacin. Prolog (java) Narator o sebi i svom narodu. Sjajno dugme sa policijske uniforme. Cackanje zuba, pijuckanje vina i citanje knjige. Prica iz sna Putovanje kroz noc. Razgovor sa gostijonicarem. Jahanje. Zbor. Clanak. Zigosanje. Razgovor u mehani. Poslije nekoliko dana Lear ponosno seta gradom. Narator pred sudnicom. Epilog Budjenje. Primjecuje se da je ova nevelika pripovjetka sastavljena iz velikog broja epizoda i scena. Imamo li u vidu da je svaka scena u funkciji alegorisko - satiricnog predocavanja stvarnosti i satiricnog sibanja prilika i naravi, kao i da se ostvaruje velikim brojem pojedinosti, dolazimo do zakljucka da je potpuna analiza pripovjetke u svim pojedinostima nemoguca. Zato cemo u ovoj interpretaciji zadrzati samo na nekim segmentima pripovjetke i nekim umjetnickim slikama - onim za koje smatramo da su bitni za razumjevanje pisceve intencije i sustine pripovjetke. Citaocu ostaje dosta prostora da analizuje situacije, umjetnicke slike, aktere price, dijaloske replike, iskaze i pojedine rijeci. Nasa analiza se usredsredjuje na tri segmenta pripovjetke: prolog (spoljasna prica), jahanje i zigosanje (unutrasnja prica). Ova tri segmenta isticu se sveobuhvatnom slikom odnosa vlalsti i podanika, predocavanjem poremecenih moralnih vrijednosti i naglasenim i ironicno - satiricnim tonom.