Tema: Fragmentacija geopoliti kog prostora: Separatizam kao bezbednosni rizik i izvor me unarodnih konflikata

lanak: Pe ujli , M. (2001). Lavirinti politi ke globalizacije. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, godina XLIX, br. 1-4, 2001, str. 413-436: UDC 34/35 ISSN 00032565 Sa etak: Politi ka globalizacija iz temelja preoblikuje politi ku mapu sveta. Ona ozna ava objektivan planetarni proces stvaranja sve gu e mre e povezanosti, me uzavisnosti dr ava, kao i rasprostiranja demokratije i ljudskih prava. Na jednoj strani se proklamuje ,,kraj nacionalne dr ave, a na drugoj strani dolazi do stvaranja legija novih nezavisnih dr ava. Globalizacija je nastojanje i ostvarenje interesa vladaju eg, neoliberalnog, krila globalne elite mo i. Osvajanjem komandnih pozicija u me unarodnim ekonomskim institucijama, njena doktrina, utire put stvaranju globalne ekonomije, i istovremeno presudno opredeljuje karakter poretka u nastajanju. Globalna elita mo i stremi stvaranju transnacionalne ,,paradr ave, sa embrionalnim elementima klasi ne Veberovske dr avnosti: legitimnog monopola sile na odre enoj teritoriji. Alternativu autoritarnoj politi koj globalizaciji ne predstavlja izolacija, antiglobalizacijski fundamentalizam, nego demokratizacija globalnog politi kog poretka. Klju ne re i: Globalizacija. -- Globalne elite mo i. Nadnacionalne institucije. Demokratizacija. Komentar: Miroslav Pe ujli bio je redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i jedan od osniva a Fakulteta politi kih nauka i dugogodi nji ef Katedre za politi ku sociologiju. Biran je za rektora Beogradskog univerziteta u dva mandata i na toj funkciji je proveo etiri kolske godine, od 1977. do 1981. godine. Posebno va an doprinos dao je u oblasti izu avanja op te sociologije i socijalne teorije, dru tvene strukture, politi ke sociologije, metodologije dru tvenih nauka i globalnih dru tvenih procesa, U ovom lanku, objavljenom u Analima Pravnog fakulteta u Beogradu, Pe ujli se bavi fenomenom politi ke globalizacije na po etku 21. veka kao planetarnim procesom koji se mo e uporediti sa epohom stvaranja modernog dru tva, epohom formiranja nacionalne dr ave i Vestfalskog me unarodnog sistema. Ovi procesi preobra avaju nacionalnu dr avu i ukupan svetski poredak, koji sada karakteri e visok stepen povezanosti i me uzavisnosti kao i stvaranje nadnacionalnih politi kih institucija ije delanje neposredno uti e na ekonomski i politi ki ivot lokalnih zajednica. Me uzavisnost sama po sebi, automatski, ne odre uje karakter globalizacije koja mo e da zadobije potpuno razli ite, demokratske ili autoritarne forme. Su tinsko obele je globalizacije predstavlja rasprostiranje superiornijih formi politi kog ivota - demokratije i ljudskih prava - na lokalitete na kojima nisu cvetali. No, istovremeno na svetskoj politi koj areni nastaju i simptomi autoritarne svetske vladavine (Pe ujli , 2001). Autor isti e da alternativu autoritarnoj svetskoj vladavini ne predstavlja antiglobalizacijski fundamentalizam ve stremljenje za demokratizacijom globalnog politi kog poretka kako na nivou lokalnih zajednica tako i na nivou dr ave i globalnom nivou.

S obzirom da je tema rada fragmentacija geopoliti kog prostora, pitanja koja se odnose na su tinu me unarodnih odnosa u eri globalizacije, zna aj koncepta nacionalne dr ave i ulogu nadnacionalnih institucija u stvaranju realnosti u geopoliti kom prostoru imaju karakter prethodnih pitanja, koja se moraju razjasniti i objasniti kako bi se predmet istra ivanja stavio u odgovaraju i injeni ni i teorijski okvir.