Dr Ratka Mari68

UDC 316.346.32-053.6 7.067.6

NEOKI U SVETU MLADIH

Saetak: U ovom tekstu razmatrala sam osoben odnos aktera mladalake scene prema nainu opaanja sveta i izboru stvari koje uestvuju u oblikovanju potkulturnih stilova. Osvrtom na medijski prodor neokia, analizirala sam upotrebu napadnih izgleda u potkulturnoj dinamici panka, stilske odrednice minkera, rejvera, rokera i darkera, kao i potkulturne stavove dizelaa i etnopopa. Prezir sladunjavih sadraja domae mlade publike usledio je nakon pomame neo ratnikih fascinacija i promiljenih otklona post graanskih potkultura sa ikom preduzetnikog uitka. U radu sam referirala ki situacije naglaavane u neofolku. Pokazala kako akteri nekih stilova razlau ki odnose i odolevaju izazovima pseudovrednosti. Rekonstruisala sam okolnosti u kojima se stilski paketi potkulturnih grupa uklapaju u prostore neokia. Takoe, obrazloila sam postmoderne projekte stilova ivota koji ne slue kiu, ve njegov mentalni algoritam prilagoavaju potrebama mladih. Kljune rei: ki, stil, potkultura, ki odnos, genijalan ki, obrasci sree, komfor srca, formule uitka, greh stvari
Vragolija ulnosti je beskrajna Pol Valeri

Fenomen estetskog karta ini se da je ilav i prilagodljiv. Stalni su pokuaji analitiara da izdvoje najpogodniju kategoriju uz pomo koje bi uspeno objasnili viestranu pojavu kia. Masovna kultura umnoila je profane obrazce odnosa ljudi prema stvarima, uslugama i drugim ljudima, dok je pojava pop-arta izmenila kriterijume vrednovanja umetnosti. Savremeni komentari bujanja kia, u uslovima razliitih ideolokih transformacija, ekonomskih potresa i drutvenih tranzicija, oslanjaju se na teorijska razmatranja Broha, Dorflesa, Grinberga, Mola, Gitca. Domai autori, koji su se posvetili izuavanju ovog fenomena, blagovremeno su upozorili da je pokrenut fatalni talas pseudovrednosti. Ki oblici su izopaili umetniki izraz spaavajui savremenu publiku od stvaralakog naina ivota. ilo Dorfles tvrdi da ki opstaje u umetnosti i zato to publika ne razume modernu umetnost, nije upuena u nju, niti je navikla na nju.

68 Docentkinja,UniverzitetuBeograduFakultetpolitikihnauka. E-mail:ratka.maric@fpn.bg.ac.rs

398

FPN | Godinjak 2009 | II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

SLIKA NEOKIA U MEDIJIMA MASOVNOG KOMUNICIRANJA Kasna moderna se prepoznaje kao doba velikog plagiranja identiteta. Uspene kilije privlae nove sledbenike zadravajui panju upuenih. Autoritarni prepadi trita i masovnih medija preoblikuju senzibilitet mladih negovan u porodici, koli i sportu. Podloni virtuelnim ishodima atre i cirkusa, devojke i mladii ne sumnjaju u svoje svakodnevne izbore. Ubrzano prianjaju uz snalaljive aktere i slede diktate pulsirajuih scena. Razigrana atmosfera vaara i zoo-vrta doprinosi burnoj smeni najrazliitijih stilova.Televizijski i radio programi unose poeljne vrednosti u svakodnevni ivot masa. Rasprostiru prijemive retorske figure i vladajui aksioloki kod. Umetniki kart opstaje zatien bombastinim najavama obilja trivijalnih umea. Banalni dogaaji se ukrtaju sa scenama glamuroznog ivota zvezda. Napadna ponuda uzbuenja objavljuje zonu svakodnevnog kia. Reklamira se neodoljiv partner, udesan susret, jedinstven ugoaj, vrhunski doivljaj, lagodan uinak, oaravajui svet, sladak tren, lak plen. Tako su, sredinom devedesetih godina, obeleena dodatna podruja gde se, na marginama drutva, okuplja neoki podmladak, stasao u stilskim previranjima potkultura. Svakodnevni ukus mlade urbane i ruralne publike mogue je odrediti u skladu sa principima estetske komunikacije. Pojavni svet svakodnevice sainjen je od stvari, predela, osoba i odnosa. Dnevni ritam ispunjavamo prepoznatljivim izborima izgleda, zvukova, ponaanja suoavajui se sa odreenim znaenjima. Prenoenjem i izraavanjem oaravajuih slojeva oseajne strukture, ki se pojavljuje kao sredstvo koje podupire svakodnevni prostor. Umnoavanjem poznatih figura spaava aktera od odgovornijeg upliva u neizbene odnose. Ki je pre ovekov odnos sa stvarima nego to je stvar, pre je pridev nego imenica On je upravo estetski oblik odnosa sa okolinom Ki-umetnost Abraham Mol razume kao nain na koji se ovek odnosi prema stvarima (Mol,1973:59). Ovaj autor odreuje ki kao umee sree. U nainu posmatranja predmeta sadrani su odgovori na pitanje kako biti srean. Estetska percepcija poiva na iniocu udesnosti. Molova rekonstrukcija autoritarne sheme osnovnog stava prema svetu predoava spektar stavova od asketizma, hedonizma, preko agresivnosti i prisvajanja do nadrealizma i funkcionalizma koji posebnim sklopom oblikuju ki nain. Konkretne analize pokazuju da u gotovo svim relacijama, situacijama, doivljajima, susretima, scenama i procesima deluju principi kia: neadekvatnost, nagomilavanje, sinestezija, osrednjost i konfor. Kulturna maina prerauje autentine ivotne stavove u obrasce sree. Proizvoai kulturnih roba poseu za surogatima stila, a masovna publika prijanja uz lagodnu upotrebu umetnosti zabave. Novine i asopisi ohrabruju povran pristup klasinim vrednostima. enska tampa i urnali za mukarce obeavaju itaocima formule za zanimljiv i uspean ivot. Filmska industrija uveava zavisnost mlade publike od komfora srca. Mnogobrojni nosai zvuka provode ih kroz nove obrede oseajnog poistoveivanja. Svakodnevni rituali pop-kulture slave uitak gledanja, a ugodni zvuci obnavljaju oseajni svet slualaca. Emitovani doslovno na svakom pedlju urbanog prostora, od stepenita i lifta, do ulice, kafia, plae, kupatila, dvorana, hodnika, prodavnica, stepenica, sala, uionica, holova, galerija, bati i aerodroma, pop slike, zvuci i gestovi uvode podmladak u hipnotiki trans. Bune ispovesti junaka simbolikog sveta

Dr Ratka Mari | NEOKI U SVETU MLADIH

399

preporuuju masovnoj publici uzbudljive ivotne izbore. Osnaujui retoriku sree obeleavaju putanje neprekidne ulne ekstaze. Savremeni projekti stila ivota upuuju devojke i mladie kako da savladaju dihotomije modernog sveta. Preporuke za njihove svakodnevne vizuelne, auditivne i taktilne izbore proete su utiskom bliskosti i stilizacijom sree. Reklame Marlboro stava, izbor Koka-kole, linije Porea i Lankom paketi trezveno se preporuuju, nude radosne izglede, isputaju uzbudljive zvuke, upriliavaju zanimljive susrete, preporuuju upeatljive mirise - oznaavajui formule uitka. Mediji masovnog komuniciranja rasprostiru utisak da stvari zrae blaenstvom a osobe raspolau vetinama zadovoljavanja potreba. Uvoenje devojaka u ulogu zavodnica uniformisalo je stranice veernjih listova, zabavnih magazina i politikih dnevnika. Modeli izazivanja elje ispunjavaju emisije I rubrike dravnih medija, kao i talase privatnih radio programa i TV kanala. Armije turbodekoratera, zaputenog duhovnog pejzaa u Srbiji, nale su svoje medijske sponzore. tampa i elektronski mediji su lansirali junake potronje novih roba i oiveli prostore potkulturne obnove elja nacije. Patrijarhalni znak aktera turbofolka projektovan je u novo okruenje - na scenu brzine, moi i radosti. Tritima stila zavladala je etnominka. Imid narodnjaka presvuen je turbo navlakama, a zvuk je obojen orjentalnim konstantama. Nacionalna euforija usporava razvoj kulturnih modela, dok medijske popkampanje prerauju oseajne povrede kolektiva. Pokretanjem pogona autoritarnih raspoloenja lokalne fabrike suza i smeha prisvojile su licencu uznoenja slavne, uspene prolosti. Raspoloeni (anti)junaci ratnikog ika unovili su osvetoljubive osude aktuelnih ozleda I nepravdi. Trini poslenici pomeali su epsko i svetsko raspoloenje, dobar i lo ukus, banalne i bajkolike perspektive narodnog veselja. Nova turbo pesma optereena je tradicionalnim simbolima. Modernizovani junak pokuava da prepeva drevne oseajne naslage narodnih poraza da bi erotizovanim ispovestima ublaio bolna seanja kolektiva. DEBITANTI NEOKIA I VRAGOLIJE STILOVA Oslobaanje stvaralake igre potkulturnih aktera stila unosi nova znaenja u svakodnevicu mladih. Postmoderna stilska zavetanja uvaju tradiciju zajednitva. Primenom retro trikova povratnici u modernu unapreuju izvorna znaenja kolektivnog ivota. Debitanti pokuavaju da dostignu eskluzivni status na urbanoj sceni. Protivrene tenje kilija da obnove folk kako bi se pribliili popularnom ritmu savremenosti, komercijalizuju oseaj zapostavljenosti. Iskustvo sveopteg uitka preuzima mesto svetskog bola koji je decenijama proimao doivljaj stvarnosti i besa koji su muziki spot, pop kultura i rok scena oivljavali meu mladima. U kaleidoskopima stilova akteri doivljavaju udljive promene trenutaka. Vragolija ulnosti je beskrajna - tvrdio je Valeri. Pejzae neokia mogue je sagledati u koordinatama potkulturnog stava pankera, minkera, rokera i aktuelnoj stilskoj ponudi dizelaa i rejvera. Potkulturnom stilizacijom identiteta, mlade osobe istrauju raspoloivu simboliku grau, spremne da promene dotrajala znaenja sveta. Svakodnevni rituali pop-kulture upuuju ih da simboliki obrade raspoloenja i skladnije uestvuju u uzbudljivom zajednitvu razliitih stilskih scena. Domai

400

FPN | Godinjak 2009 | II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

rokeri ve nekoliko decenija prevode simbolike zavete zavaenih svetova patnje i uitka, razmenjujui suprotstavljene doivljaje podeljene mladei: oduevljenje aktera stasalih u istonjakim despotijama i ogorenje zapadnjakih slobonjaka. minkeri oponaaju, stvaraju, izlau i usvajaju vrednosti koje ih privlae. U elji da izazovu podrku lokalne zajednice, potkulture skinheda navlae proveren simboliki oklop za svoj javni nastup. Darkeri uspevaju da vampirskim bledilom skrenu panju na sebe. Izazivaka pojava pankera, krajem osamdesetih godina, uznemirila je gotovo sve kako vaspitae i roditelje, tako i vrnjake. Diberi se suoavaju sa izrugivanjem okoline zbog oskudne moi simbolikog izraavanja. Agresivne pretenzije dizelaa nadivele su skromnu najavu estetske obrade skrivenih elja. Rejveri su osavremenili hipi iskustvo ezdesetih, ovladavi tehnolokim zahtevima urbane scene. Pokretai turbofolka poduavaju sledbenike kako da uloe sebe u slike sree i oive figure moi. Uesnici pop-kulture fascinirani su akterima i akcentima ki odnosa. Privrenici turbo-folk scene zaslepljeni su ki ponudom. Savremeni stilovi proeti su kiem zahvaljujui akterima izuzetim iz celovitog stvaralakog iskustva. Devojke i mladii ulau svoja simbolika umea u stil, nastojei da zadovolje unutranji podsticaj i umaknu zamkama pseudo doivljaja. Rok muziari, modni stilisti i akteri potkultura okupljeni su oko stvaralakog iskustva panka, uzbudljivih reenja artminke i razigranih vrednosti rejv scene. Koketne devojke i elegantni mladii nastoje da osnae oseanje da su oni dragocena bia u krugu privrenika stila. Oni slue stvarima i odravaju odnose koji ih uveravaju da su izuzetna bia, znaajna sebi i akterima scene kojoj pripadaju. Stalo im je da oblikuju pojave i ponaanja koja ih preporuuju onima koje cene. minkeri se istiu bljetavim izgledom. Pojaanim pokazateljima stila projektuju svoju izuzetnu pojavu, smiljaju eme uspeha za prodor na scenu odraslih, pribliavaju se nagovorima superiornog sveta, koketno se opirui paternalistikom zagrljaju zvaninih institucija. Umesto sumornog naglaska na teinu egzistencijalne drame, domaa rejv scena nudi vedar snimak ivota. Rejver spaava sebe priklanjajui se matovitim zamislima izgleda, tehno zvuku i skladnim kretnjama. Humor rejvera je luckast, doivljaj hiperbolian, a dizajn psihodelian. Beogradska rejv scena ne trai rtvu, ne izruguje se nikome, niti kritikuje postojei svet. Snanim vibracijama razdraganosti osveava uesnike i privlai nove sledbenike. Rejveri oivljavaju euforinu atmosferu bezrazlonog i neophodnog ludiranja. Oponaanje agresivnog izgleda i potvrda pobunjenikog znaka svojstveni su potkulturnim scenama mladih ljudi. Upadljiv izgled panker postie umeem preterivanja. Nametljivo dranje skinheda, krenje normi rokera, pribliavanje svetskim standardima minkera stvaraju upeatljive utiske. Panker se prepoznaje u izgledu kojim izaziva urnebesan odgovor sredine. minker nastoji da ostavi lepi utisak i obezbedi unosniju ivotnu isplatu od neposrednog simbolikog uloga. Oskudna stvaralaka mo aktera stilskih scena nazire se u pokuajima potkulturnih sledbenika da obezvrede prisustvo drugih aktera na sceni ili pak osujete uspon drugaijih stilskih izdanaka. Strategije potkulturnih aktera dolaze do izraaja u zonama pomerene svesnosti i pojaane oseajnosti. One svedoe o simbolikim namerama devojaka i mladia da usavre ludiki karakter scene i matovito upotrebe stvari. Kada mladi aktivno oblikuju

Dr Ratka Mari | NEOKI U SVETU MLADIH

401

sopstveni stil, oni izraavaju sebe upadljivim izgledima, otkaenim dranjem, posebnim rekvizitima, matovitim argonom. Graom prepoznatljivog i udesnog, oni pobuuju oseanja (Grinberg, 1972: 279) i najavljuju svoje prisustvo u okruenju. Stav potkulturnih aktera prema umetnikim dogaajima oblikuje se pod prinudom traganja za grupnim uzbuenjem. Potkultura panka osnaena je iskustvima moderne umetnosti. Parodija i ironija, kao deo stilske strategije prisutni su da bi akteri ovladali zadovoljstvima pokrenutim na sceni. Umeem subverzije i upotrebom brikolaa pankeri obrauju elje urbanih pobunjenika. Svakodnevni ritual poklonika panka ukraen je gestovima agresije. Savlaujui putanje izmaknutog postignua prepravljao je znake izostavljenog zadovoljstva. Odbojan stav i provociranje okoline, nakon tri decenije od pojave panka, ostali su zatitni znak scene. Energija anarhije ukraava jo uvek prostore svakodnevne pobune, sauvane u post, neo i roto-panku. Tvrda, samosvesna objava estetike runog doprinela je svetskoj slavi stila, a napadni izgledi zatitili su pobunjenika uverenja pank pokreta. Pankeri su upotrebom ironije izlazili na kraj sa vulgarnim objavama sveta oko sebe. Naglaavanjem greha stvari oni su svedoili o nainu zloupotrebe sveta. Pripadnici stila izazivali su okolinu upotrebom zabranjene simbolike. Isticanjem svastike, lanca i tampona, pank je uspevao da izokrene postojeu hijerarhiju vrednosti. Javnim izlaganjem simbola podreenosti ukazuje na zaloge preobraaja svoje oseajnosti. Samosvesnom upotrebom odbaenih predmeta, panker je spretno naglaavao nizove estetskih omaki od kojih je pravi kilija zazirao. Kulturni establiment je preuzeo od panka nadmonu upotrebu ironinog stava prema odei i nakitu. Butici visoke mode, krajem osamdesetih godina, nudili su matovite poderotine, a vrhunski kreatori ukraavali su nove modele zihernadlama, lancima i nitnama, osveavajui svoje kolekcije pornoironijom. Pokuaji uglaenog drutva da otkupe matovite izraze anarhije i utiaju vrisak pank pobune pripitomili su stvaralaku erupciju scene. Rok koncerti, folk muzika, psihodelija, acid jazz, ulini teatar i pop avangarda, nizom estetskih skandala, udaljili su omladinu od javne mape malograanskog neukusa. Ivan Foht nas suoava sa zbirkom atributa kao to su: vulgarno, prosto, plebejsko, banalno, obino, prostako, nisko, neuko, beznaajno, bljutavo, uproeno, promaeno, prazno, otrcano, glupo, jeftino, primitivno, neproivljeno, lano koja se odnosi se na bie kia i oznaava pretpostavke ki odnosa. Ki se razotkriva odbacivanjem neeljenih svojstava. Sa zonom kia se poistoveuje: lenjost duha, srozavanje ideala, neuspelo zastupanje vrednosti, lano predstavljanje, postojanje kliea, pribegavanje prevari, prekomerno ukraavanje, fanatino preruavanje, fatalno prilagoavanje i naporno samovelianje. Meutim, ve svest o pretencioznosti nastupa - oslobaa aktere grubih atributa neukusa. Uvidi u isprazne gestove i izlizane vrednosti ponitavaju preduslove ki komunikacije. Odricanje ganutljivog stava i uzdravanje od sentimentalizma svode putanje lanih izbora. Javno obeleavanje patosa izaziva doivljaje koji iz osnova menjaju ponaanje sredine. Dobrovoljnim oponaanjem stilskih matrica gneva pankeri obezbeuju autentian ishod svojih susreta sa vaeim kulturnim obrascima u opte prihvaenoj hijerarhiji vrednosti. Pankeri se dosledno slue efektima - oka smiljajui alternativnu upotrebu predmeta, oponaajui odnose koje su iskusili a poivaju na uincima zastraivanja, posramljivanja i podreivanja.

402

FPN | Godinjak 2009 | II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

Demistifikacijom obeleenih objekata otkrivaju se stilska reenja koja devojke i mladii koriste u potkulturnoj atmosferi udaljenoj od kia. ilo Dorfles je predvideo mogunost pretvaranja potpuno bezvrednih predmeta u umetniki prihvatljive predmete, ako se budu koristili na odreen nain, u sredinama koje ele da proiste atmosferu upravo devalorizacijom - revalorizacijom takvih predmeta Novi krug fetiizacije jednom mistifikovanog, potom stilski ublaenog predmeta uvlai aktere u hiperki, ki na kvadrat, ki klevetnika malograanskog kia, ki stvaralaca kia za super snobove. Potkulturne zajednice mladih primaju na sebe itav niz estetskih oiljaka profanog sveta. Nakazno, vulgarno, nepristojno, runo, bezobrazno, skaradno, gnusno, nezgrapno - to su etikete koje po pankerima, skinhedima, dizelaima lepi uljudan graanski svet. Obian malograanin sa zadovoljstvom etiketira lane, prazne, morbidne, bezvezne likove i otkriva nametene, uobraene izglede prisutne u stilovima moda, rokabilija, glitera, minkera, darkera. Rasprostiranjem razdragane igre, smirenim raspoloenjima ili odbijanjem lanih uloga i zastarelih ideala - poklonici potkultura se posveuju uivanju u stilu, radi stila. Emotivnom strukturom omladinskih potkultura upravlja energija suprotstavljanja, a preovlauje stav unutranjeg, tvrdog otpora - inat. minkeri ne ele da ive bez umetnosti. U strategiji ulepavanja sveta oni su se zaverili protiv runoe, divljatva i vulgarnosti. ivot je za njih umee prilagoavanja, neprekidna parada osoba, vrteka poeljnih osobina i zbirka dogaaja. Vidljivim uvaavanjem umetnosti oni obnavljaju duh vrednosti i vraaju znaaj posedovanju. Strah od runog, prljavog i zlog zatvara oi pred neprijatnim dimenzijama stvarnosti i potpomae doslednu upotrebu kia. Pretenciozni nastup minkera esto pretvara aktere stila u podanike neukusa. Pank je ironiju pretvorio u aktivnu komponentu omladinske potkulture. Preoblikovani efekti stila menjaju ritam i smisao svakodnevice i tako privlae nove nizove uesnika. Pompa etnopopa suoila je zagovornike delimine proizvodnje svesti sa snagom kolektivnog pripadnitva. Emotivni profit rtava garantuje kultne navike gospodara. Rep oponaa crnake hip modele isprepletanih glasova koji se nadmeu u domaem kontekstu. U skromnom estetskom okruenju postsocijalizma nude se zastarele vrednosti etno zajednice. Velianjem ki nastupa debitanata simbolika scena pokree nova znaenja. Otvorena rejv scena postavila je nove estetske standarde. Obnovila je poluge spontane igre obeleavajui putanje pregrejanih doivljaja. Ples na trgu, u parku, na obali, u umi, otkriva obrasce razneenog predstavljanja rejvera i razvija profanu simboliku vedrine. Stilisti rejva prihvataju stvaralake zahteve psihodelinog sveta. Namerno preispituju poznate formule kia, oslobaajui matu uesnika. Rejveri se bezazleno igraju simbolima malograanskog sveta. Svesno istiu etikete sree kao znak fatalne privlanosti kolektivnih doivljaja. Izvetaeni likovi i urbani uinci plene panju publike. Scenu rejva pokreu zupanici sretnog trenutka. Pastelni fetii oivljavaju ki prostor. Anelii, cvetii, oblaii, balonii, trubice - podupiru mehaniku scene. Velianstveni doivljaji rejv naroda trae vrhunsku tehno obradu. Razvoj lokalnih rejv scena u srpskim gradovima podudario se sa zvaninom navalom uzvienih oseanja usmerenih na moderni mit o samovanosti naroda i velelepne izlive kolektivnog uzbuenja u javnosti.

Dr Ratka Mari | NEOKI U SVETU MLADIH

403

Igrankama koje traju itavu no, ugodnim trenucima ovde i sada, rejveri ukraavaju urbani pejza. Pastiima neokia zakrivaju svakodnevne promaaje a optereenost aktera obrazlau izazovima savremenog ivota. Tehnologija ki doivljaja obavezuje mlade da savladaju najvee prepreke da bi prepoznali ponudu neuporedivih i izdrali odustvo pravih izazova, da bi rasteretili svoj svet od pogrenih, suvinih i mrskih izbora. Ki devojke i mladii nepogreivo pronalaze ba ono to je patvoreno, uvino, lano i naporno u vremenu u kome ivimo. Abraham Mol nas upozorava da ki imitira rezultate koje umetnost postie. Na prvi pogled se ini da su pank potkulture zarazile stilom itavu planetu oponaanjem londonske verzije njujorkog originala. Istina je da su pankeri sami proizveli klasine vizuelne tosove smislivi trikove za uzbuivanje lokalnih punktova scene u Americi, Rusiji, Sloveniji, Nemakoj, skandinavskim zemljama, paniji, ekoj, Maarskoj, Australiji. Domai pankeri uspeli su da prokrijumare ideju stila u uslovima gde je preovlaivala simbolika svedenost vladajueg sloja. Uvoenjem pobunjenikog, vulgarnog i nakaznog izgleda okirali su roake, vaspitae i prolaznike. Potkulturna tehnologija zamene neuspelih simbola radnikog carstva ratnikim i preduzetnikim zatekla je roditelje, komije, aparatike i vrnjake. Stilizovana pank uniforma revolta ismejala je mentalni obrazac represivnog obraanja bilo kome, pogotovo stilski obeleenim mladima. Dokazali su da je uravnilovka prevaziena. Da su razlike poeljnije, izazovi prirodniji a obrti vrednosti, simbolika pripadnitva i novi akteri na potezu. minkeri su ustro prijanjali uz poznate marke. Potvrdu internacionalnih standarda vlastite kulturne tradicije velikoduno su prepustili autsajderima i lokalnim ekspertima. U elji da doive odobravanje na domaem terenu, podvrgnuli su se rigoroznom testu unutranje profinjenosti i svetske prohodnosti. Spremni da prisvoje retke, otmene stvari, minkeri su simultano preureivali zateeni svet. Oni su istovremeno prednjaili u hajci na vulgarnu obradu simbolike grae drugih urbanih potkulturnih grupa. Privlani likovi neofolka razvodnjavali su doivljaje zakletih minkera, nastojei da unove teme topline, sree i ljubavi. Simpatini izgledi pokretaa i proraunati maniri sledbenika scene gospodarili su lepljivim prostorima kia. POTKULTURNA INOVACIJA DUHA Prezir sladunjavih sadraja domae mlade publike usledio je nakon susreta sasvim novih, ratnikih i preivelih graanskih potkultura sa ikom preduzetnikog uitka. Naglaavanjem greha stvari neofolk je jo jednom obelodanio novonastale previde neukog, a pretencioznog izbora vrednosti iz okruenja. Mediji su ponudili, a zvezde su primenile nove formule oseajne mudrosti narodnjaka, Masovna razgaljenost lepravim modelima turbofolka potkrepila je iskustva kolektivnog ispunjenja. Kritiari kia su priredili zamku ije efekte su oprobali zagovornici novog marketinga univerzalne genijalnosti. Propisivanjem granica tuim izborima, trini poslenici zalaze u podruje neukusa. Prepoznavanjem niskih pobuda u uitku drugog, na prilino krut nain, sputana je neposrednost i razvoj individualnog doivljaja. Ponuda trivijalnih zapleta, bezbojnih lica i neukusnih stvari porie radost empatije, sputava izvorne izlive izazvane spontanim ritmom razmene razliitih doivljaja, pa i neokia. Ki situacija zasiena sentimentima osujeuje izraavanje utisaka i krivotvori oseajnost aktera.

404

FPN | Godinjak 2009 | II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

Ki devojkama i kilijama (ki mladiima) upuuje se zamerka to ne slede bolje uzore, ne tee finijem svetu i ne usuuju se da odgovore na izvedenije izazove. Birajui ki, oni pokazuju da nastojei da za sebe obezbede samo najbolje trenutke ivota zanemaruju umea da ih samostalno uoblie i ponude. Zakazuju u stvaralakim trenucima i cenzuriu doivljajni svet. Zastupnici pravih vrednosti strepe od posledica pogrenih izbora. Oni, iako znaju ta je dobro za njih, ta je najbolje za druge, sami se uzdravaju od autentine stvaralake sudbine. Progonitelji kia sa zadovoljstvom razotkrivaju lane vrednosti u ukusima neupuenih i igou tvrdou drugaijih izbora. Zagovornici autentinog stava previaju kreativni uinak greke. Trajne oznake duhovnog karta skrivile su svoj udes ba u nemoi stvaraoca da empatiki, na trenutak, preuzime sudbinu nevoljnika. Poput alhemiara, spravljaju pragmatini zaborav kunih likova, nude garancije optimalnog uitka steenog u paketima usluga koje ine statusne simbole slavnih. Poluivot masovne kulture izaziva dosadu ozbiljne publike i rasejanu panju poetnika. Globalno rasprostiranje lanih situacija zasitilo je najvie predstavnike mlade generacije. Ubrzalo je progon banalnog stava, ali i osudu potkulturnog oponaanja duha. Dvostruki su motivi mnogobrojnih analitiara da stigmom kia obelee vrhovno zlo dvadesetog veka. Oni, najpre, brane stvaralake principe ivota. Tek potom, otkrivaju prazne efekte kulture srca. Obeleavajui pogrene izbore oni nastoje da osnae razliku izmeu jeftinog efekta lienog stvarnog delovanja i uzbudljivih zastoja u skladnom toku dogaaja. Vrhunske naprave duha priznaju uinak simbolike obmane, potuju ulne granice i pripremaju aktere na sloene estetske zahvate. Osuda bezvrednog materijala manje je uverljiva od suda koji vraa ki na mesto algoritma svesti - izjednaava ograniene mogunosti linosti sa prolaznim osobinama pojave. Ironija kojom su akteri novih scena prionuli uz svoje izbore parafernalija I znaenja stilova skrenula je panju na nove pojave. Zagovaranjem duhovitog odnosa prema svakodnevnom kiu, izmenjen je stav prema skromnoj simbolikoj praksi najljuih kritiara pojave. Novi projekti produhovljavanja scene razrauju detalje iskupljivanja uravnoteenog senzibiliteta i predviaju razvedravanje osrednjih likova. Estetski nanosi umetnikog dela potvruju se izvornim uincima stvaralatva, skladnim odnosom prisutnih delova, trajnim pokazateljima smisla, uzvienim oseanjem dobrobiti i otkriem posebnih znaenja. Poklonici umetnosti se oslanjaju na klasine parametre vrednovanja kada razdvajaju kart od remek dela. Padovi mladalakih potkultura u ki pokreu novu estetiku promaaja, a neuspesi kilija da dostignu egzistenciju umetniki lepog ozlojeuju manje pronicljive stiliste i preosetljive due. Oba izbora podstiu represivna oekivanja sredine i aktiviraju beznadeno afektivan ton kritiara. Bezpogovoran prezir ogranienih naznaka ulne konstrukcije stvarnosti je uzaludan. Svedoi o oskudnom stvaralakom repertoaru sredine. Umesto hiperprodukcije vrednosti deluju bazini principi simulacije - uivo. Neprekidna najava najboljih sadraja uspostavlja kriterije ki egzistencije na najviem nivou. Ponueno tumaenje koncepta kia upotpunjeno je opisima ivota masa pokrenutih metabolizmima pop-kulture. Potkulture oivljavaju mentalni algoritam odnosa lica i stvari. Stilska igra novim modelima razumevanja sveta razuslovljava mlad svet obaveze da se prepusti lanim projektima i da zagovara sumnjive vrednosti. Oseaj mere je poguban za ki devojku

Dr Ratka Mari | NEOKI U SVETU MLADIH

405

i kiliju a slobodna stilska igra skrauje ivotni vek kia. Prolazna sudbina potkulturnog stila upoznaje podmladak gospode sa neminovnim ishodima upotrebe pravih vrednosti i prednostima uzdravanja od sumnjivih zahvata. Suoava ih sa izeznuem i ponovnim oivljavanjem i jednih i drugih. KOREOGRAFIJA SLINOSTI Vizuelni, zvuni, taktilni, kinetiki, semantiki uinci potkultura kultiviu lini ukus aktera. Devojkama i mladiima dostupan je samostalan izbor doivljaja. U simbolikim zonama potkultura, oni se poistoveuju sa najbliim stilom, slinim raspoloenjem i istovremeno nastoje da se odvoje od preteranih zahteva roditelja, rodbine, vaspitaa, svetenika, poslodavaca i suseda. Sledbenik rokabili stila proverava kult pojaanog oseanja sebe, vezujui se za grupu bliskih oseajnih navika. Skinhedi dokazuju proveren ukus svakodnevnim izborima odee, muzike, drutva, sastajalita i prie. Pankeri, minkeri i rejveri posveuju se vrednostima stila. Skinhedi i dizelai odani su navikama grupe. Mod umesto da samosaaljeva svoj egzistencijalni udes osmiljava nove izglede. On se ne iscrpljuje sriui tubalice zbog skromnog porekla roditelja, ve uzbudljivim imidom, na trenutak premoava oiljke klasne hijerarhije drutva. Mod izmilja svoje otmeno poreklo u stilu. Pojedinana ulaganja u izgled, javno izlaganje razlike i osmiljavanje grupnih raspoloenja u stilu pribliava potkulture tajnama modernog izraza, a mlad svet umetniki proivljenom iskazu. Potkulturna igra domaeg minkera iri, unutar stila, podruje alternativne upotrebe ruiastih kolaa kia. Svest o izboru grenog predmeta u panku neutralie ogranienu vrednost stila. U trenutku kada rejver obznanjuje bezazlen stav prema mrskom kiu - on najavljuje drugaiji sled znaenja unutar postojeih mentalnih algoritama. Za razumevanje kia kao ogranienog odnosa i promiljanje promenljivih doivljaja meu raznovrsnim nainima posmatranja stvari, presudan je nain interakcije subjekta i objekta. Najvaniji element ovako tvrdo postavljenog odnosa je suena svest aktera o tome ta radi, koju vrednost bira i sa kojim razlogom joj se posveuje. Upravo odsustvo svesti o tome ta se zbiva, objanjava fatalnu vezanost aktera za ki doivljaj. Aktuelni pojmovnik lokalne mitologije kia otkriva da je ki doivljaj zagospodario razliitim zonama stvarnosti. Agresivne medijske kampanje udovoljavale su udima artfolk zvezda. U prvoj polovini devedesetih godina izazvale su hiperprodukciju novog srpskog zvuka. Domai mit o zloduhu kia pretio je da uniti unutranji ivot graana. Podsticao je bujanje sumnjivih raspoloenja sledbenika turbo folka. Ratnici su postali junaci neobuzdane potronje simbolikog karta, a populistiki neoorijentisani politiari zatitnici i podstrekai razbuktale ponude simbolikih izraza moi. Minulih decenija domaa kulturna javnost uporno je ozloglaavala pojavu umetnikog smea. Krajem osamdesetih godina najavila je buenje nacije. Grandiozna oekivanja nacionalnih lidera izazivala su ganutost masa nad ulepanim slikama tradicije. Isto tako, autoriteti kulturne politike nisu hteli da zaustave ki mainu, niti su uspeli da osujete irenje agresivnih elja aktiviranih u medijima masovne komunikacije. Preutnim

406

FPN | Godinjak 2009 | II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

pokroviteljstvom dravnih medija modernizovano je oglaavanje svenarodne napaene due. Zvanini autoriteti su se naknadno suprotstavili lanim zakletvama narodnjaka. Prenemaganja folk biznismena, lekara nacije i terapeuta drutva, pokazala su se uzaludnim. Kao to predstavnici kulturne politike nisu ozbiljno promislili projekt objave neofolk euforije, isto tako nisu posebno obrazloili ni dokaze o tetnoj kampanji fabrikovanja nacionalnih raspoloenja. Novokomponovana muzika scena obelodanila je izmenu strukture oseanja. Pojaala je prisutne modele rasprostiranja matrice uoseavanja masa. Utiala je motive osetljivih potkulturnih sledbenika i umnoila pokuaje aktera da umaknu lanom svetu. Uesnici masovnog toka kulture nisu pokazali interes da se priblie umetnicima, niti prisvoje znaajna umetnika dela. Niti su se zaletali u posed, a zagonetnom svetu umetnosti divili su se izdaleka, kao publika. Naprotiv, osnaena je potreba mlade publike da uestvuje u masovnom spektaklu. Oseajne uputnice, zvune potapalice, vizuelni obredi i pohodi masovne publike na novokomponovanoj sceni simulirali su eksploziju ivota. Prekomerna zastupljenost popularnih junaka i replike novopokrenutog stila ivota otkrivaju banalne strategije aktera kulturne politike. Ponuda modela patnje u sapunskim operama nametnula je posmatraima - teke misli, a sledbenicima elju da uivaju u posedu, izgledaju otmeno, razviju ukus za luksuzne objekte uitka I ovladaju zakonima zadovoljstva. Globalni obrasci prepravke slike nacije umnoili su vulgarna nadmetanja etno-ratnika. Izlaganjem strahote gubitaka napaenih delova zajednice, obnovljeni su rituali prevoenja muenika u gospodare i krunisanje obanica i obana u kraljice kabarea i kraljeve biznisa. Osuda lokalnog ukusa, progon simbolikih falsifikata i oporezivanje prodaje lanog naina ivota - deluju kontraproduktivno. Bezoni, junaci troe u stilu ik ratnika. Novi bogata prihvata glamur bez obzira na uverljive dokaze da su iznevereni principi estetskog stvaralatva. Novi gazda se ponosi kuom-tvravom. Urbani ratnik se zavlai u raskono vozilo - brzu mainu uspeha i sree. Politiar se kree okruen linom-gardom, a poslovni ovek odabira folk pevaljku da bi upoznao enu, poslovnu partnerku, prijateljicu i majku. Ratniki ik pomerio je oseaj line odgovornosti aktera i posmatraa. Kvazi umetnost je zloupotrebljena u politike svrhe. Napadaki izgled i osvetoljubivo ponaanje zainili su nove ponude. Masovni mediji oiveli su borbeni duh po uzoru na ratnike osobine, a neofolk oblanda starih pesama izazvala je pometnju na sceni, naruivi trini sklad postojeih kriterija. Govor ozleenog nacionalnog bia komercijalno su obradili umetnici, koreografi i kostimografi. Turbo ubrzanje je osavremenilo zaputen izgled folk scene, a ki odnos je obezvredio zalog tradicionalnog iskustva. Disko-folk je izazvao nelagodu meu znalcima i svedocima procvata scene, kao i oduevljenje sledbenika nove estetske komunikacije. U poreenju sa potkulturom dizela, u turbofolku se nadmenim gestovima, preterivanjem, grubom pojavom, nagomilanim pokazateljima snage, potvruje uticaj aktera i bogatstvo pripadnika stila. Brzina kretanja i vanost pojave prate nain optenja novih slojeva sa okolinom. Odravanjem udovinih napora da se stilizuje energija scene, ki doivljaj sveta uverava aktere da je komfor srca najpovlaeniji. Sugestibilno navodi uesnike da se prepuste izabranom stilu kako bi doiveli zaslueno rastereivanje.

Dr Ratka Mari | NEOKI U SVETU MLADIH

407

Svakodnevna doza upotrebe agresivnih simbola podstie dizelaa da se posveti drutvenom usponu i da uloi deo svog sveta u kontrolu umetnikih apetita mase. Kult suprotstavljanja tuinu trai rtvu izvornog izgleda. Svakodnevni omoti roba i osoba slave pokret, sjaj, a domiljati paketi razlike izmeu svetskog i seoskog, i kod nas i u svetu, uzdignuti su do mitske slike. Mnogobrojni primeri se mogu pronai u rasponu od novosadskog Eksita do Sabora u Gui. Ohrabrivanje tuposti i stilizovanje divljatva domaeg aktera ini izlinim napore da produhovi ivotni stav. Uukan u luksuznu opremu scene, snienih kriterijuma vrednosti, domai junak nazdravlja zapadnjakim svetinjama poseda, moi, uticaja I uspeha. Turbofolk odbrojava svoje potkulturne dane svodei svetski znak brzine na lokalnu pohlepu za simbolima prestia. Zaetnik stila, Rambo Amadeus je ironini pokrovitelj scene na kojoj caruje seljaka neotesanost, ulna otvrdlost, oseajna nezgrapnost i megalomanija identiteta. Arogantnim simuliranjem neofolk menataliteta, pokretai stila se obraaju neutaivim eljama mase. Potkulturni stilovi provociraju simboliki odgovor sredine. Lokalna scena stiava sopstvenu nezgrapnost i ulepava svoje muke. Pokuaji simulacije nacionalnih kalupa izdvojili su nedovoljno ubedljive potkulturne obrasce koji ne mogu da stignu do svetskog trita stila. Stvaralaki spoj globalnog reenja i lokalne potrebe, smisleno je potvren na sceni rejva. Oigledna privlanost izgleda pobeuje u zoni gde akteri uspevaju da prevaziu postojei ideoloki omot i sklop vrednosti. Zvanini mediji oponaaju sladunjavi nastup pop-scene. Osim bezbroj verzija muzike televizije, odomaene na gotovo svim kanalima, prisutni su znaci fascinacije dark objektima, fank mestima, pank pojavama i tehno zvukom. Pankeri, minkeri i darkeri iz osamdesetih, kao i rejveri s kraja devedesetih godina, naeli su barokni mit o originalnosti i samodovoljnosti nacionalnog habitusa. Skinhed i dizela, isto kao i rejver i sledbenik rokabili stila, stalno uigravaju neophodnu koreografiju razlike u odnosu na suprotstavljene potkulturne grupe. Tako, medijski podomaeni izgledi stranaca, stilizuju drugaije izglede devojaka i nastupe mladia, skrivajui ki iskuenja i skromna etno-svedoanstva mita o izvornosti. Neopankeri su postali svesni potrebe dela drutva da obelei i izloi potisnuti gnev i prodube stvaralaki protest. Potkulture suprotstavljanja potisnule su minkersko foliranje - prisilile su istaknute aktere scene da usavre postojee modele oponaanja viih slojeva u periodima kriza. U isto vreme, putanje dodvoravanja iku potronje osvajaa, ratnika, zavodnika I gospodara, svojstvene komformistikim potkulturama, preuzeli su novi slojevi. Povici da su se dizeli pribliili ki egzistenciji i tvrda oprema turbofolka obavezali su pokretae i pripadnike potkultura da oplemene sebe usavravajui stil. UMEA DUHOVNE TAUTOLOGIJE Svaki akter potkultura nastoji da postigne ontoloki minimum zastupljenosti sopstvenog selfa u stilu. Pojedinanim izlaganjem, pripadnik temeljno izvia teren, a grupa procenjuje izgled, odreujui tako odnos mladih prema onom to vole, to ne cene i to smatraju da je zastarelo. Planovi pojavnog, prikazivakog, promiljanje doivljenog i zamiljenog, ukrtaju se u omladinskim potkulturama. Potkulturne scene Amerike,

408

FPN | Godinjak 2009 | II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

Engleske, Rusije, Skandinavije, Slovenije i Srbije ovladale su aporijama vrednovanja stvaralakog doivljaja. Akteri minkerskog stila nastoje da zatite klasine interese duha. Art minka je poznaje zahteve estetske recepcije. Standardi privrenika ovog stila prisutni su u ispovestima svedoka autentinih porinua u priu postojanja. Ki devojka i kilija programirani su da se zapute svetlucavim putanjama sveta. Svest o izabranom prostoru i najpoeljnijim eksponatima odreena je znaajnim sentimentalnim motivima. minkerski pejza je zainjen kultom bljetavog izgleda. Svakodnevno se sklapa na omiljenim sastajalitima najue gradske zone. Doterivanjem sebe i ukraavanjem sveta, minker oekuje rastereenje uroenog nagona za ulepavanjem. Potragom za savrenstvom, obezbeuje dokaze o suvinom divljatvu egzemplara ije drutvo i usluge nastoji da izbegne. Reenje aporije prolaznosti postie osudom suprotnih stilskih izvora. Ki stav umnoava modele ushienosti kao naine posmatranja stvari. Pokretanjem posebnog mehanizma doivljaja u osobama, maina elje prisvaja snane uinke. Kopije uzora iz sveta i originalni stav prema nezgrapnoj runoi sveta preplavile su domae potkulturne arene. Replike svetske visoke mode zaokupile su lokalne potkulturne aktere. Mesto kia u stilu ivota mladi minker otkriva kada pokua da preuzme eme, pozajmi etikete, lakira korice na skicama za sopstveni ivot, posveujui se diskretnoj pozlati izgleda. Masa banalnih uinaka je posledica retro zahvata u minkerski materijal etno-stila i masu folk-junaka. Razvojem pank pokreta i izmenama rejv scene uesnici beogradskih stilskih tranzicija prevazili su banalna iskliznua kia. Matovita igra rejvera sa ikonama kia nudi primer upotrebe plastinih objekata bez oekivanih efekata. Iako ples rejvera u ambijentu ukraenom srcima od satena iznosi prizore iz deije sobe na podijum, u rejvu nema klasinog zaborava osobe. Panker se namerno poigravao sa odbaenim predmetima sklapajui umetniko smee. Isto tako, panker je kaio na telo tampone, ogrlice za pse i progonjene objekte da bi iveo zabranjene izglede. Rejv scena se oprema pozajmicama plastificiranog sveta i recklira uspena reenja izgleda pripadnika i nastupa grupe. Akteri beogradske urbazone osnauju ironian stav prema pseudovrednostima. Dizelai se gue u slapovima ki ponude. Citiranjem sportskog i opasnog izgleda zaokupljeni su lokalni dizel akteri. Beogradska verzija planetarnog pank stila jo uvek zbija ale sa sveprisutnim ki mentalitetom malograanski orijentisane sredine. Utiskujui fizionomije straha i maske uasa u okruenje, psihodelija i hevi metal scena doprinele su buenju svesti o postojanju drugaijih izgleda. Umnoene su neophodne strategije izraavanja razlika u ukusima. Upotreba modela uivanja i raskonih likova za podsticanje ula, izazvali su pomamu korisnika i zavisnost domae scene od lanih odnosa. Nivoi uticaja loeg, dobrog i genijalnog kia (Broch) su neogranieni. Ki stav aktera je obeleen kao agens koji pogreno usmerava nostalgiju. Devojke i mladii izneveravaju umetnost da bi se priklonili zarazi duhovne tautologije. Savremeni ik potroai zastraeni su pretnjom da im brzoplet dodir sa sumnjivim vrednostimaukida reputaciju za kojom ude. Sami uvebavaju nadzor nad primitivnim porivima, otkrivajui kart na prostoru koji ih izaziva i ubre meu junacima drugaijih scena. Organizuju se hajke

Dr Ratka Mari | NEOKI U SVETU MLADIH

409

na nosioce vulgarnog stava u najuem okruenju. U ambijentu koji podstie otvorene egzistencijalne prevare, mesto kia postaje bezbedno. Opta omiljenost surogata vrednosti opominje koliko su pogubni uinci zanemarenih potreba. Povrinsko preruavanje osoba u uloge i napadno udvaranje stvarima skriva elju aktera da ive u drugaijem svetu i drue se sa drugaijim ljudima. Ma koliko optuivali podmladak neokia da umeem tautologije uniava i unakaava original, ne moemo prevideti niz uzbuenja pokrenutih na sceni. Ruralna nostalgija aktera uvruje odnose koji nastoje da zadre izvornost narodnjakog sveta ohrabrujui znalaku medijsku rekonstrukciju izvornog obiaja. Industrija zaslaenog doivljaja sveta zarauje na zamiljenim priznanjima ili poricanju neposredne povezanosti aktera sa lokalnim izrazima. Objava profane idile stvari I rei otkriva slabosti onih koji su je prihvatili. Broh je opazio da se ovo dobrovoljno priznanje lai povezuje sa izvesnom asnom zabavom (Broch, prema Mol, 1973: 6). Masovni mediji su oblikovali potkulturu ratnikog ika. Usijana dinamika najnovijih ratnih dogaanja na lokalnom prostoru simulirala je potroaki ik brzopletih izbora. Razmetljivim preureenjem izgleda ljudi, mirnodopski predeli postali su predmet trinih transakcija. Nasuprot pokazateljima ratne destrukcije, simulirane su prepravke dogaaja, poboljanja objekata i usavravanje odnosa sa suptilnim predznakom. Paralelna scena slavila je model neobuzdane potronje. Parcijalne prednosti i vrlo vitalni razlozi postojanja (Mol, 1973: 5) ovakvog ivotnog dranja projektovali su se u stil. MIT BEZNADENE FATALNOSTI Autentini stvaraoci oivljavaju svet kulture i obnavljaju dostignua civilizacije. Osporavanja potkulturnih stilova i revolt aktera razliitih scena poremetili su dotadanja shvatanja i doivljaje kia. To novo nije bilo sasvim novo. Borba protiv kia zabranila je uitak u ravom, a odobrila je progon povrnog, preteranog. Neuka uzurpacija simbolikog sveta, oslonjena na slabane estetske moi, projektuje ki odnos prema stvarima, osobama, dogaajima i znaenjima. Pokuaji subverzivne upotrebe kia su najvidljiviji u potkulturama. Ki odnos namee dokaze o povoljnoj razmeni - ulaganju, obrtu, potronji i isplati simbolikog zahvata. Vulgarna presvlaka pokriva znoj, zamor, zadovoljstvo i zebnju aktera. Kultura protesta i stilovi suprotstavljanja nude naknadno zadovoljavanje zanemarenih potreba kolektiva i prikladnu odtetu zaputenog bia. Bratstva i sestrinstva aktera unutar naznaka stilova poivaju na ki doivljaju. Analiza okolnosti koje odreuju domete duha vremena smeta aktere savremenosti u carstvo osrednjosti. Mit o kiu mogue je rastvoriti na sastavne elemente. Obznana kia je korisna, jer zastupa zanemarene potrebe povreenog bia. Poiva na serijama povreda izbora i obezvreivanja autentinog stanja. Spirala ki situacija povezuje estetski neuspeh, delimine ulne potvrde, komercijalne usluge, vrednosne poremeaje i snane doivljajne epizode producenata i aktera ki odnosa. Namerna komunikacija sa pseudovrednostima osnauje svesne uvide potkulturnog aktera koji se igra sumnjivim elementima stila, bez obzira na konani izbor. Svest o vrednostima prisutnim u odnosu neutralie ki stav, predoava nove perspektive i donosi nova tumaenja. Izmenjen poredak oseanja izaziva

410

FPN | Godinjak 2009 | II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

ponudu novih kulturnih roba. Obnavljanjem nezaboravnih situacija, ponavljanjem uspelih scena, uspostavlja se drugaiji poredak vrednosti u okruenju. Emotivni uinci uesnika stila su razliiti: radoznalost svedoka, bes kritiara, smelost autora, zadovoljstvo trgovaca i zadivljenost sledbenika. Odvane devojke i smeli mladii odupiru se vladajuem simbolikom poretku. Izmiu principu dobra, zavodljivoj hijerarhiji kritike svesti. Objektivna ironija panka predstavlja vitalnu strategiju, nasuprot histerinom odricanju virtuelnog zla. Prihvatljiva, ugodna, bezazlena i poeljna umea suprotstavljena su vitalnoj iluziji smisla, smetenoj u centar prie o umetnosti. Mit o kiu ostvaruje se polovinom potragom za razlikom. Luksuz bajkolike naracije o otpornoj matrici uzvienog odnosa prema sopstvenoj prirodi iskljuuje popustljiv odnos aktera urbane scene. Savremeni ambijent sainjen je iz obilja pseudo situacija. Ki pojava Moderne oliena je u grozniavom gomilanju stvari. ivot savremenih junaka odvija se na povrini69. Devojke i mladii prepakuju fatalne sudbine, smiruju oznake ozbiljnog sveta, nastojei da umaknu od svega to je naporno. Preruavanjem i preudeavanjem proizveli su etnotrans. Ostraujui svet nedostojnih uesnika u drami inferiornih uinaka, trini prikazi izazovnih izgleda istiu zadovoljstvo u prvi plan. argon lagodnog ivota oponaa posebne muzike meavine raspoloenja. Ki situacija, kao deo stila ivota, odobrava one odnose u kojima je odsutan duhovni zamor. Ki nain ivota svakodnevno oivljava sumnjivo okruenje, uveavajui prisutnu napetost u nametnutim izborima. U odnosu na izvedene vrednosti moralnog ivota, oseajne navike i kulturne obrazce svesti, u ki nainu kulminiraju prevare, nesporazumi i zabune. Igrajui se, mladi prepoznaju zvuk koji ih odobrovoljava i izgled koji ih privlai. Saznaju kako da opstanu u razlici, kako da trae drugaiji muziki podsticaj. Obeleavanje svetog mesta, velianje drugaijeg oseanja, glasa i znaenja, ouvalo je ki potrebu. Prepoznavanje elje i imenovanje svesnih izbora otvara podruje alternativne kulture. Jezik kia opisuje navike opaanja aktera i posedovanja neodoljivog objekta, atributa, uinka. Veliajui manir linog doivljaja, plaevni stav i tugaljivi doivljaj- boleiva duevnost prenosi kriterijume uitka. Obuzetost prejakim oseanjima za slabi povod materijalizuje povrne senzacije kilije. Mol, Gitc i Grinberg opisuju svet ki osobe. Lice kia i kulturno bie sredine su u dosluhu, iako ih poimamo razliitim kategorijama. Kilija uzvraa nalijem stvari, a umetnik brine o posledicama svog izbora. Ki devojka

69 Prepoznatljiviartefakti kia i pretenciozan nastupvinovnikaodreuju fenomenkia.Umestosadraja,umetnikiomotutiskujeznakeljenamestoznanja,sklada,smisla,dobroteilepote.Zabrana kiapodravaosuduprevare,progonuitka,igosanjepseudovrednosti.DubravkaUgreiusvom ljubiu tefica Cvek u raljama ivota uspevadavratikinaracijiistuonuneophodnukoliinusvestikoja nedostajejunacimainaratorimaklasinihhercmodelaivota.Ki nain predviapostojanjedobrovoljnihnosilacadeliminihvrednostiisledbenikaoseajnihizlivanadsurogatimavrednosti.Svedociigre akterasauesnicima(licimaistvarima)zamiljeneestetskekomunikacijepredstavljenisuufilmuRajka Grlia-U raljama ivota.Svakodnevniukusmladeurbaneiruralnepublikemoguejeodreditiuskladu saprincipimaestetskekomunikacije.

Dr Ratka Mari | NEOKI U SVETU MLADIH

411

i ki mladi usmeravaju se na pojaanu prijatnost70. Odreujui najpoeljniju sliku sebe, minker, na primer predoava svoje usreujue prisustvo u ulepanoj slici sveta. Sledei izazov uitka, on nastoji da prenese tragove minulih vremena i pojaa nagovetaje sree, unosei ih u sadanji trenutak. Svesni uvid u odnos koji ostvaruje junak ki naina parazitira na manjkavostima osoba i nedostacima okruenja. Svest o relativnoj poziciji aktera i prolaznom delovanju objekta ugroava apsolutnu nameru ki sveta. Ki stav uspostavlja mit beznadene fatalnosti izbora odreenog objekta, opsluuje kult jednom uspostavljenog odnosa, zagovarajui bezpogovorni monolog jednom odreene linosti. IVAHNI PODUHVATI MLADALAKIH POTKULTURA Izloenost i obuhvaenost mladih ki odnosima nije neposredno vidljiva. Mogunosti konstrukcije identiteta mladih ulaganjem u svet kia veoma su izazovne. Provuene kroz aktuelne ivotvorne miljee, buni i ivopisni stilovi mladih otkrivaju znaajne izvore sree, naspram i izvan kia. Shvatanje muzike igre, plesa, svakodnevnog moralnog kodeksa, proeto je drugaijim principima od onih koje oblikuje ki odnos. Nova muzika publika oblikuje profani svet svakodnevne potronje duha. Izbor odreenog zvuka u stilu naglaava uinak poeljnih emocija. Zvuni znak prisutan u stilu podstie jezik odabranih raspoloenja. Savremene devojke ne nalaze svoj ivotni skript u ljubiu, niti su podstaknute ivotom junakinja trivijalne umetnosti. Kao pripadnice masovne publike, one oseaju ta im se dopada, prepoznaju odnose koji ih troe i zamaraju, koje osobe i kakve stvari su im oigledno suvine, kakve vrednosti tue, i kakvo ponaanje tetno i odbojno. Potkulturni stil nije do kraja odreen spoljanjim nagovorima sredine, niti namerama pokretaa. Dovoljno prostoraje je preputeno samim akterima. Pankeri, tako, konstruiu zastraujui izazivaki izgled ne samo da zapanje svet, ve i da oraspoloe sebe. Umee mladih da komuniciraju sa unutranjim svetom potkulture suava prostor ki odnosa. Bliskost potkulturnih gladijatora sa globalnom slikom stila oivljava pojavu sumnjivih, lokalnih vrednosti, granica i simbola igre. Autentino uoseavanje mladih odbija surogate zadovoljstva, stvarajui vitalne strategije susreta i delovanja. Projekat svakodnevnog ivota razlikuje se od niza uputstava za postizanje ekstatikog ritma. Subkulturni generacijski identitet pankera poiva na visokom stepenu samosvesti. Stil se moe razumeti kao svakodnevna doza svesti o neposrednoj razlici, lini udeo u neoekivanim ishodima etikih i estetskih zahvata senzibilnih pokretaa. Pozitivna korelacija rejva i artminke predvia estetski komformizam u graanskom drutvu.

70 Ki oseanjeizgraenojenanostalgijisvestizaonimtojespoljanjeulno,tosevedesilo. Ki tvorevine,surogatiumetnostiiautentinogstvaranjaizazivajuprijatnost.Predmetimaovladava materijalnastranabia,apotroauivauoseajurastereenja.DraganuniistiedanajpoznatijisvetskiistraivaiIteoretiarikiasmatrajudajeneadekvatnasentimentalnostjednoodglavnih obelejakierskoguivanja(uni,1994:25).

412

FPN | Godinjak 2009 | II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

Ukrasni rituali kia povezani su sa sferom brutalnog i neproduhovljenog zadovoljstva. Zadovoljstvo i lo ukus pratee su odrednice kia. Ki je drutveno prihvatanje zadovoljstva putem potajnog uestvovanja u loem, odmarajuem i umerenom ukusu. Prijatnost, ugodnost, lagodnost jesu preovlaujua oseanja kia, koja suprotstavljaju vrednosti sree - vrednostima transcedentne lepote. Ki je prihvatljivo umee, koje ne mora svojom uzvienou da vrea na duh. Unutranji sadraji ki odnosa ukazuju na izmenjene taktike omladinske potkulture suprotstavljanja. Nerazumne koliine potisnutog straha od vulgarnog ukusa usmerile su bezrazloni prezir na stanja, procese, odnose i uinke bezazlenog klonua duha. Povrni dodiri osoba, umnoili su delimine estetske komunikacije. Saimanjem estetske komunikacije ubrzana je zamena aktera Moderne posmodernim nosiocima stilova. Mapa svakodnevnih oseanja iri se na podruja agresije i nenosti. Susreti bezonog i uviavnog postupanja podjednako su upeatljivi. Spojevi krajnjih razlika su neizbeni. Umetnost ulno prevodi viestruku razmenu oseajnih frekvenci. Utilitarna upotreba uznosi obeanje estetizovanog susreta do statusa globalne robe. Kritiari ki produkcije prepoznaju naine na koje sentimentalni zov mladalakog sveta okuplja ganutljive potkulturne aktere. Simbolikom recepcijom devojke i mladii rekonstruiu svoj svet, osmiljavajui nove odnose. Ogranieni doseg elje za uzvienim prinosi stvari koje ohrabruju oseajnost. Mesta uzbuenja i putanje elja uvode aktere u spiralu ki doivljaja. Delimini uinci kia predviaju presudan udeo zlobe i arogancije posmatraa u svakodnevnom vrednovanju. Prisutan strah simultano pokree pogon revana. Masovna upotreba opsene olakava odricanje od alternativnih vrednosti i poricanje znaaja drugog. Protivrene mree potkulturnih vrednosti odreene su linim uvaavanjem odreenih likova, stvari, zvunih i oseajnih odnosa i grupnom saglasnou o tome da su neke osobe odbojne, a raspoloenja suvina. Raznoliki stilski izbori urbane omladine usmeravaju metaboliki protok simbolike energije. Postembargo stilizacija potkulturnih izgleda osveila je zaputen urbani ambijent Srbije. Isto tako, provereni znaci estoke rokerske oseajnosti, obnovili su vitalnost domae protestne scene. Oblikovanje potkulturnih izraza pokrenulo je znaajan kulturni kapital. Nasuprot argumentima o suvinosti, tuosti i prolaznosti uvezenih obarazaca sa Zapada, domaa mlade je prihvatila stilska reenja nastala na savremenoj evropskoj potkulturnoj sceni.

Dr Ratka Mari | NEOKI U SVETU MLADIH

413

LITERATURA:
1. Boovi, R. (1996) Ogled o kiu, Iskustva, br. 1, Beograd 2. Broh, H. (1979) Pesnitvo i saznanje, Gradina, Ni 3. olovi, I. (1985) Divlja knjievnost, Nolit, Beograd 4. Dorfles, . (1972) O prirodi kia, Savremenik, br. 10 5. Dorfles, . (1989) Ki, Mit i ki, Knjievnost, br 3, 4, 5. 6. Dragievi - ei, M. (1994) Neofolk kultura - Publika i njene zvezde, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad 7. Focht, I. (1976) Ki-djelo i ki-ukus u: Tajna umjetnosti, kolska knjiga, Zagreb 8. Gitc, L. (1979) Fenomenologija kia, BIGZ, Beograd 9. Grinberg, K. (1972) Avangarda i ki, Savremenik, br. 10 10. Gluevi, Z. (1990) ivot u ruiastom - Antologija svakidanjeg kia, Prosveta, Beograd 11. Hebdid, D. (1980) Potkultura - znaenje stila, Rad, Beograd 12. Mari, R. (1996) Znaenja potkulturnih stilova - istraivanja omladinskih potkultura, doktorski rad, Fakultet politikih nauka, Beograd 13. Ili, M. (1973) Ki kao umetnika dilema, predgovor u: Mol, A. Ki - umetnost sree, Gradina, Ni 14. Mol, A. (1973) Ki - Umetnost sree, Gradina, Ni 15. Petrovi, S. (1991) Kultura i umetnost, Prosveta, Ni 16. Prica, I. (1991) Omladinska potkultura u Beogradu - simbolika praksa, Etnografski institut SANU, Beograd 17. uni, D. (1994) Svakidanji ukus - Kritika moi svianja, Prosveta, Ni 18. uni, D. (1995) Sociologija umetnosti, Filozofski fakultet, NI

414

FPN | Godinjak 2009 | II DEO: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija

Ratka Mari NEOKITSCH IN THE YOUTH WORLD Abstract: In the article Neokitsch in the Youth World I propose a particular relationship created by actors of subcultural styles as their way of perceiving the world and choosing things and values to incorporate into their lifestyles. With reference to the mass media invasion of new kitsch I analyse the use of provocative images in the subcultural dynamics of punk, stylish distinctions of phonies (local version of mods), ravers, rockers and darkers, as well as the attitudes of diesel and ethnopop representatives. Contempt for sugary sweet contents among the local youth public set in after the appearance of neo-warrior fascination and a series of reflexive moves, distancing post-bourgeois subcultures. In this article I comment effects of kitsch situations developed in neofolk. I also give an idea of how stylised packages of youth subcultural groups are accommodated in neokitsch spaces, while at the same time manage to deconstruct kitsch-relations and resist the challenges of pseudovalues. Finally, I explain postmodern lifestyle projects, in which actors do not behave as slaves to kitsch, but use its mental algorithm flexibily to serve authentic youth needs. Key words: kitsch, style, subculture, kitsch relation, genius kitsch, patterns of happiness, comfort of the heart, formulae of pleasure, sin of things