Frida Kalo i Tina Modoti

Na marginama
Andre Breton (Andr Breton) je otiao u Meksiko, kao da je to
zemlja snova, da bi tamonaao arobnu "taku presecanja linija politike
i umetnosti iznad koje se nadamo da e se
onem o d a u j e d i n i t i u j e d n u re v o l u c i o n a r n u s v e s t , a p r i t o m s
a u v a t i n e o t e e n e i d e n t i t e t e odvojenih motivacionih snaga koj
e njima teku".
1
Fatalna taka, moemo pomisliti, dok razmiljamo o
istorijama u ovom veku: politika je nagrizla i unitila
umetnost; a umetnost jezaguila i zasladila politiku. Pa
ipak, nada je neophodna. Breton je tu nadu naao u
slikama
da postigne. Obe umetnice su bile pod uticajem radikalnih tendencija u
savremenoj meksikoj politici i kulturi. Obe su bile politiki
militantne. Obe su nale, ili razvile, svoju estetiku u senci mukarca,
umetnika meunarodne reputacije. Obe implicitno dovode u pitanje
"visokuumetnost" dominantne tradicije. Zbog toga njihova
umetnost u ovom trenutku uzbuuje i izaziva
interesovanje.Fe m i n i z a m s e u v e k z a n i m a o z a p i t a n j a
p re d s t a v l j a n j a , z a p o l i t i ku s l i k a , z a t o k a ko s u m u k a rc i u
s v o m p re d s t a v l j a n j u ko r i s t i l i " e n e " i ( n e o p h o d n a d r u g a
s t r a n a m e d a l j e ) , z a problem potiskivanja ena u marginalna
podruja kulture i njihovo iskljuenje iz domena "visoke umetnosti".
Moe se rei da se rad na enskoj umetnosti odvijao na dva fronta, a
obasu ovde relevantna. Prvi podrazumeva proces arheolokih
iskopavanja, tj. otkrivanje
enas l i k a r k i z a b o r a v l j e n i h i l i z a p o s t a v l j e n i h o d k r i t i ke ko j o m
d o m i n i r a j u m u k a rc i . D r u g i podrazumeva konfrontaciju sa
pitanjima vrednovanja koja su uspostavila rascep
izmeuv i s o k e u m e t n o s t i i p r i m e n j e n i h u m e t n o s t i - i i s p i t
i v a n j e r a z l o g a k o j i s t o j e i z a o v o g nepremostivog jaza koji,
izgleda razdvaja ove umetnosti. U datom kontekstu, ova poslednjaopaska
se udruuje sa otkriem popularnih tradicija meksike umetnosti tokom
ovog perioda(to predstavlja osnovu dela Fride Kalo), i sa eljom
avangarde da dovede umetnost u dijalogs a m o d e r n i m s v e t o m i
n j e g o v o m t e h n o l o g i j o m ( f a k t o r ko j i ko d Ti n e M o d o t i
d o p r i n o s i upotrebi fotografije kao politike reportae).Frida Kalo i Tina
Modoti upotrebljavale su umetnike "dijalekte", a ne jezik visoke
umetnosti.Modotijeva je uila fotografi ju od Edvarda Vestona ija se
estetika zasnivala na elji da se fotografija, kao umetnost nie vrste,
uzdigne i da joj se d status visoke umetnosti. Tinin
rads e n e p r e k i d n o u d a l j a v a o d o v o g p r i n c i p a . O n a s e v r a
t i l a d o k u m e n t a r n i m a s p e k t i m a fotografi je. Kako se njen rad
razvijao, sadraj se menjao ali ona nikada nije izgubila
svojuformalnu estetsku poziciju niti ju je kompromitovala. "Dijalekat" Fride
Kalo je zasnovan nanarodnoj umetnosti i naivnom slikarstvu koji su bili deo

savremenog kretanja ka popularnom,ali i izvor slika i emocija bliskih

njenim preokupacijama. Da bi se razumeo rad Fride Kalo iTine Modoti
neophodno je poznavanje politike i kulturne pozadine vremena u
kome sustvarale. Sadanje zanimanje za radikalnu estetiku, za
slom visoke umetnosti, za raspadumetnosti pod uticajem drugih
medija (kao to je fotografi ja), daje njihovom meksikom zaleu
neposrednu vrednost.Odnos izmeu ivota i rada ovih ena
postavlja pitanje kako ene postaju umetnice. Meksikarevolucija je tome
dala poseban kontekst, stimulans. To je doprinos istorije. Ali, u oba
sluaja jedan arbitrarni element je uao u njihove ivote, promenio
normalan tok i usmerio ih premaneobinim izborima. Ovaj arbitrarni
element uvodi pitanje enskog tela, njegovog mesta
u predstavljanju i odnos ene umetnice prema enskom telu u
predstavljanju. Kalo je kaotinejderka doivela saobraajnu
nesreu, stalno je imala bolove i nije mogla da ima decu. Njene
slike vizuelno belee posledice te nesree. Modotijeva je bila
izuzetno lepa; EdvardVeston se zaljubio u nju, bila mu je model.
Njihovo putovanje u Meksiko promenilo joj
je i v o t . O n s e v r a t i o u S j e d i n j e n e D r a v e , a o n a j e o s t a
l a u M e k s i k u , p o s t a l a j e l a n komunistike partije i samostalni
fotograf. Perspektiva koju nudi feminizam naglaava telo,ensko telo kao
osobiti
problem,
kao sredstvo za raanje i objekt lepote.
5
Ova perspektiva ponovo vraa arbitrarni element ili element sluajnosti u
politiki kontekst istorije. Njihov odnos prema kontekstu meksike
kulture morao se razlikovati. Frida Kalo je bilaznaajna meksika
umetnica, a njen znaaj je bio utoliko vei to je bila udata za
DijegaRiveru (Diego Rivera), vodeeg slikara murala. Modotijeva je
bila stranac i Meksiko ju je(kao i mnoge druge) privukao
dogaajima koji su se u toj zemlji odigravali. Dola je sa 156
Vestonom, a ono to je u Meksiku zatekla u potpunosti ju je
promenilo. Ali ove injenicesamo pojaavaju kontraste i razlike, i daju
osnova za argumenate koji su ovde drugorazredni.Ovde je sutinsko
uporedno postavljanje ove dve umetnice. Svojim razlikama one mogu
da podstaknu nova razmiljanja ili argumente (to se deava u filmskoj
montai kada spoj dveslike moe, u mislima gledalaca, da proizvede treu
ideju).Kada posmatramo radove Tine Modoti i Fride Kalo, jedne pored
drugih, a sa ovim naknadnimuvidom, odmah uviamo koliko su
meusobno razliiti. Mada su im radovi prepoznatljivoenski
(radovi Tine Modoti ponekad manje nego radovi Fride Kalo),
stavovi koje one, kao
umetnice
, zauzimaju veoma su razliiti. Rad Fride Kalo usredsreuje se prvenstveno
na lino,na unutranji svet, dok Modotijeva gleda ka spolja, na spoljni
svet. Fotografisala je ulicu, enei decu na ulici, mukarce na javnim
politikim skupovima. Nasuprot tome Frida Kalo jeslikala sebe.
Slikala je svoj lini svet, svet emocionalnih odnosa, nala je likovni

izraz zasvoje lino iskustvo bola i munog odnosa prema

sopstvenom telu, za opsesiju sopstvenimlikom. Radovi koje su
proizvele, naizgled su suprotstavljeni i sugeriu dva razliita
putafeministike umetnosti: bavljenje drutvenim problemima, na jednoj
strani, i zagledanost u privatne probleme na drugoj. Kako bi se prevazila
ova prividna polarizacija, mogu se uvestidve bitne stvari. Prvo,
feministiki slogan "lino je politiko" pokazuje privatni svet
FrideK a l o u n o v o j s v e t l o s t i . D r u g o , r a d Ti n e M o d o t i k a o
f o t o g r a f a m o e s e r a z u m e t i s a m o u kontekstu
njenog
privatnog ivota i poloaja koji je kao ena imala. Naa namera je da
ovdedoe do zamene, ili bolje reeno da se zamagle razlike nastale
oprenostima koje meu njima postoje, i da se iznese nain gledanja po
kome je rad Fride Kalo politiki, a Tine Modoti lini.Po s m a t r a j u i
s t v a r a l a t v o Fr i d e K a l o i Ti n e M o d o t i u s v e t l u n j i h o v i h i v o t a
- n j i h o v o g enskog iskustva, jasno je da su svesne odluke o
umetnikom stavu samo donekle rezultatsvesnog i kontrolisanog
izbora. Druga dva elementa su od prevashodne vanosti:
istorijskonaslee i pojedinani sluaj. Odnos meu njima se moe opisati
kao odnos izmeu nunosti imogunosti. Postoje razlike izmeu italijanske
emigrantkinje radnikog porekla koja je dolau Kaliforniju, i meksike
buroaske intelektualke. Ovi drutveno-istorijski uslovi doprinoses t a v u
u m e t n i c a - e l j i Fr i d e K a l o d a k ro z s v o j u u m e t n o s t i s t r a u j e
samu sebe i
s v o j e ko l o n i z o v a n e ku l t u rn e ko re n e , i e l j i Ti n e M o d o t i d a p r o
m e n i u s l o v e e k s p l o a t a c i j e i ugnjetavanja koje je videla oko sebe,
i da se posveti internacionalnom radnikom pokretu. Ove razlike su
jasne i vidljive i kada je re o mestu roenja i smrti ove dve ene.(...)
Unutranjost i spoljanjost
Slogan "lino je politiko" potie iz vremena kada je enski pokret radio na
podizanju svestiena. Sama fraza je nedvosmislena i drska. Objavljujui
ono to sada
jeste,
ova fraza u sebisadri ostatke pepela, seanje na ono ega
prethodno
nije bilo
. Ovaj argument je ponovosnano izreen u delu
Preko fragmenata.
..."Pre pojave enskog pokreta, izgledalo je kao da su socijalistika
politika, kao i druge politike, neto odvojeno od svakodnevnog ivota,
to nema veze sa brigom o deci, brigom oi s h r a n i i ku n i m
p o s l o v i m a , z a b a v o m s a p r i j a t e l j i m a i t a ko d a l j e . Po l i t i ku s u
m u k a rc i profesionalno upranjavali sa drugim mukarcima, bilo
oni prodavci ili partijski aktivisti.Aktivistkinje enskog pokreta su,
bar to se ena tie, to stanje poele da menjaju, ali to
jez n a i l o d r u g a i j i n a i n o r g a n i z a c i j e , n a i n ko j i n e o g r a n i a
v a p o l i t i ku a k t i v n o s t n a profesionalce....
6
157

Fraza "lino je politiko" odbacuje tradicionalno iskljuivanje i potiskivanje

linog u politicikojom dominiraju mukarci. Ona afirmie
politiku
prirodu enske line, individualizovane potlaenosti. Glavno dostignue
rada enskog pokreta na prosveivanju ena bilo je u tome da je
obezbeena struktura u kojoj su ene mogle da otkriju kako njihovi
problemi nisu vie"problemi"; da nije vie u pitanju niija "krivica", ve
da su to sve politika pitanja. Iz ovogneposrednog iskustva feminizam je
ponovo vrednovao privatno i lino, osporavajui podelu polova na
odvojene
sfere.O v i p o l i t i k i a rg u m e n t i u t i c a l i s u n a f e m i n i s t i ku e s t e t i k
u i b i t n i s u z a s v a k i p o ku a j transformisanja iskustva potlaenosti u
teoriju o potlaenosti. Osnovno pitanje je: u kakvomodnosu treba da bude
nova feministika estetika sa kulturom potlaenosti i marginalnosti
koja j e t r a d i c i o n a l n o o b l i ko v a l a u m e t n i k i r a d e n a ? O v a m a r
g i n a l n o s t , k a d a s e p o v e e s a ideolokim konceptom enskosti i sa
"enskom sferom", ima odreene posledice. Ovde u igruulazi
metonimijski lanac znaenja i rezonanci koji sputava kulturne
mogunosti ena. Tajlanac je niz labavih asocijativnih karika: ena,
stabilnost, dom, line emocije, porodica, rad ukui i dekorativne
umetnosti. Ove karike stiu znaenja samo kada se suprotstave
drugomlancu: mukarac, pokretnost, posao, transcendentcija,
politika, produktivni rad i umetnost.Tako se razvija suprotnost
izmeu unutranjeg i spoljanjeg, onog to je privatno ensko
ionog to je javno muko, kao da enska sfera postoji da bi, pre
svega, dala smisao i znaajsvojoj suprotnosti.
7
Valter Benjamin komentarie institucionalizovanje razlike izmeu javnog i
privatnog u vezisa domom:"U doba Luja Filipa, roen je graanin kao
privatna linost... Tada je prvi put dolo do togada se ivotni prostor
graanina razlikuje od njegovog radnog mesta. Ovo prvo se
konstutisalokao enterijer
*
. Kancelarija je njegova dopuna. Graanin koji je u kancelariji iveo
u
svetur e a l n o s t i , z a h t e v a o j e o d e n t e r i j e r a s v o g s t a n a d a
g a p o d r i u n j e g o v i m i l u z i j a m a . Neophodnost ovog razdvajanja
bila je tim vea jer on nije imao nameru da svojim poslovimadodaje
drutvene preokupacije. U stvaranju svog intimnog prostora on je potisnuo
poslove idrutvene preokupacije. Iz ovoga su izale fantazmagorije
enterijera."
8
.Benjamin ne spominje da su ove fantazmagorije mogle da postoje
jedino pod nadzoromsupruge. Dom, u razmerama koje je graanin
zamislio, moe se materijalizovati samo kao posledica braka.M o g l o
b i s e z a k l j u i t i d a , ka o t o s u e n e b i l e " p r o g n a n e " t a ko s e
p r o g a n j a l a i n j i h o v a kreativnost. ene su ukraavale svoj ambijent
delima primenjenih umetnosti; lino, privatno
id o m a e p re d s t a v l j a s i r o v i m a t e r i j a l n j i h o v o g s a m o i z r a a v a n

j a . Po s t o j i o p a s n o s t d a s e kreativnost koju proizvode drutveni uslovi

(rascep unutranje/spoljanje) teoretizacije kaoneto to je
specifino
za ene, to je prirodni izraz "enstvenosti" kao takve. Bitna je
razlikaizmeu "enstvenosti kao takve" i prouavanja sfere koja ne
samo da je dodeljena eni udrutvenoj podeli rada, ve su je
mukarci omalovaavali i prezirali. U tom smislu, onodomae kao i
privatni ivoti koji iz njega proistiu, podseaju na teritorije koje
jo nisukolonizovane, ili na jo neobraenu zemlju koju mukost
nije dodirnula. Postoji nekoliko pozicija koje, kao odgovor na ovo,
feministike estetiarke mogu da usvoje. ene umetnicemogu da prigrle
domae i lino, prihvativi njihove sfere i koristei ih kao izvor slikovitosti
iiskustva, a da istovremeno odaju potu istorijskom proganjanju ena. Ali
ova pozicija moe itreba brzo da dovede do analize poloaja u kojem se
ene nalaze, a ne da ga velia.158
Slikarstvo Fride Kalo proizlazi upravo iz njenog ivota - iz njenih fizikih i
psihikih patnji.Po t o j e i v e l a i r a d i l a u o k v i r i m a d o m a u ko j e m
j e o d r a s l a , p o s t a l a j e g l a v n i s u b j e k t sopstvene umetnosti, slikala
je svoj lik i svoje odnose sa drugim ljudima. Umetnost joj je bilavidljiva
manifestacija unutranjih iskustava, snova i fantazija, a kao da je bila i
"dekoracija"njenog ivota i odnosa sa drugima, na slian nain kao
to je ukraavala samu sebe i svoju kuu bojama i predmetima
meksike narodne umetnosti. Slikala je portrete svojih prijatelja idavala im
svoje autoportrete (kao onaj to ga je naslikala za Trockog).Ovaj privatni,
personalizovani svet, koji je bio ishodite njene umetnosti, izgleda uauren
jer je esto slikala leei u krevetu, najprivatnijem delu privatnog sveta
svoga doma. Frida Kalo je neprekidno odavala utisak da svesno
osvetljava preseke enske umetnosti i domaeg prostora, kao to je
svojim ivotom (i odeom) skretala panju na nemogunost da se te
dvestvari odvoje. tavie, njena umetnost deluje kao ironian i gorak
komentar enskog iskustva.U enskoj sferi nema uvek utehe. To utoite
muke fantazije zamenjeno je iskustvom bola,a l i i b o l o m ko j i j e
u z ro ko v a l a fi z i k a n e s p o s o b n o s t d a i i v i s v o j u e n s ku u l o g u
k ro z materinstvo. On je vidljiv ne samo na slikama
Poroaj
(1932) i
Bolnica Henri Forda
(1932),nego i u temama "maske" uvek prisutnim u autoportretima. Maske
spadaju otkrivajui ranenanete boleu i udesom (njena povreena kima i
polomljeno stopalo), zajedno sa ranamakoje joj je zadao Rivera, bolom
prouzrokovanim njegovim neverstvima, kao na primer u slici
Nekoliko malih uboda
,(
Unos Cuantos
Piquetitos,
1935), gde je prikazan mukarac kojinanosi rane enskom telu. Na
slici
Autoportret sa odrezanom kosom

(1940), naslikanoj nakon to ju je Rivera napustio,nainila je jo jedan

korak napred - od unutranjeg bola izazvanog ljubavlju prema Riveri,
dorane koja je kastracijom nainjena na enskom telu. Ovde, sasvim
sigurno, postoji direktnareferenca koja ukazuje na Frojda. Slikarstvo Fride
Kalo kao da prolazi kroz proces u kome seuklanjaju slojevi koe koji
pokrivaju ranu, slojevi maske lepote koja pokriva stvarnost bola, aonda kao
da u jednom beskonanom uzmicanju, izlazi iz fizikog i zaranja u
unutranji svetfantazije i nesvesnog. Moda je najvaniji aspekt ovog
uklanjanja bezuslovno odbacivanjesvakog odvajanja realnog i
psihoanalitikog, potvrivanje realnosti snaga i fantazija koje suizuzetno
znaajne upravo zato jer se ne mogu videti. Upotreba metafore i
ikonografi ja jesusredstva koja joj omoguuju da u umetnosti oblikuje
konkretnu formu unutranjeg iskustva. Utom smislu, ona uzima to
"unutranje" koje se nudi kao enska sfera, mesto gde
mukaracnalazi utoite kada se povlai iz javnog ivota, i otkriva
drugo "unutranje" nainjeno odenskih patnji, ranjivosti i sumnji
u sebe. Frida Kalo je ovu sferu snabdela retkim izrazom, mada, po
definiciji, toj sferi nedostaju sredstva izraavanja, ili jezik.Tina Modoti se od
lepog objekta koji su drugi koristili za potrebe svoje umetnosti,
postepenotransformisala u profesionalnog fotografa. Poto je bila
Vestonov model, asistenti na kraju u m e t n i k i e g r t , n j e n
ko n c e p t u f o t o g r a fi j i p r v o b i t n o j e b i o p o d d o m i n a n t n i m
u t i c a j e m njegovog esteticizma. Bavljenje politikom menjalo je njen
pogled na svet, pa se postepeno i unjenom radu ogledalo sticanje
samopouzdanja i traenje sopstvenog umetnikog pravca. Kaofotograf nije
izgubila smisao za formu ali su se prioriteti izmenili.Tinine fotografije, iz
vremena kada je svesrdno uestvovala u meksikom politikom
ivotu,o t k r i v a j u d v a r a z l i i t a p r i s t u p a . O v i r a z l i i t i p r i s t u p i k a
o d a o d r a a v a j u i o b j a n j a v a j u drutvene i politike podele izmeu
polova, i, istovremeno, Tinin lini poloaj ene-fotografa.Po l i t i k a j e , p re
s v e g a , b i l a s f e r a ko j a j e p r i p a d a l a m u k a rc i m a . U s n i m c i m a
m e k s i ko g politikog ivota, Tina je, da bi proizvela sreenu i apstraktnu
retoriku revolucionarne slike,koristila pozadinu formalnog esteticizma. Ovaj
vid njenog rada odraavaju njene fotografije -159
"slogani", a isti pristup pokazuju i snimci radnika i politikih sastanaka.
Primena formalnihobrazaca daje utisak odvojenosti od ljudi koje je
snimala i predavanje politikim idejama izraenim na snimcima. Ona
je, po svoj prilici, esto bila jedina ena na sastancima koje jesnimala. S
druge strane, razliit pristup dovodi do drugaijeg toka rada na njenim
snimcima e n a i d e c e . Pr i z o r i g l a d i , p o t l a e n o s t d e c e i
p o r o a j i , g o v o re s a m i z a s e b e . L i ko v i s u postavljeni
i komponovani, ali oni koji su snimani netreminim pogledima gledaju u
kameru isa
snimka.Ti n i n e f o t o g r a fi j e s u p re t e n o s n i m c i l j u d i n a j a v n i m ,
o t v o re n i m p r o s t o r i m a . B i l a j e neprekidno u pokretu: bila je
imigrant u jednoj zemlji prihvativi politiku i kulturu
drugez e m l j e , a z a t i m j e k a o i z g n a n i k i b o r a c ko m u n i s t i ke p a
r t i j e , p u t o v a l a E v ro p o m . N i j e ukraavala prostore u kojima je ivela.

Manuel Alvarez Bravo se sea: "Zidovi njenog ateljea bili su beli i isti.
Kasnije je na njima poela da ispisuje neke Lenjinove i Marksove parole."
9
injenica da se opredeljenja Fride Kalo i Tine Modoti nisu razvila
unutar svesti o enskojumetnosti, ublaava polemiku ili antagonizam
meu njima. tavie, izbori koje su svesno
ilin e s v e s n o n a i n i l e , j a s n o s u p o v e z a n i s a u s l o v i m a n j i h o v e e
gzistencije, klasom, polom,i s t o r i j o m , p a a k i p r i l i ko m ko j
a i m s e u k a z a l a , p o k a z u j u i t a k o d a s l u a j n i v i d o v i umet
nikovog stvaralatva lako mogu nestati pod oblakom genija. Dakle, to to
su elele daostvare i ono to im je bilo mogue da ostvare, njihove elje i
ogranienja, bilo je odreenoinjenicom da su ene, ma koliko razliita bila
dela koja su proizvele. (...)
Diskurs tela
Umetnost Fride Kalo i Tine Modoti zasnivala se na njihovim telima: u
sluaju Fride Kalo na povredi, bolu i invalidnosti, a u sluaju Tine
Modoti na njenoj lepoti. Frida Kalo je traila ikoniki renik koji bi
mogao istovremeno da izrazi i maskira realnost tela. Tina Modoti, koja je
karijeru zapoela kao fi lmska glumica i model, kada je postala
fotograf, preusmerila je p r a v a c g l e d a n j a ko j i j e b i o f o ku s i r a n
n a n j e n u s p o l j a n o s t . U m e t n o s t Fr i d e K a l o b i l a
je p r e v a s h o d n o u m e t n o s t a u t o p o r t re t a , d o k j e u m e t n o s
t T i n e M o d o t i b i l a u s m e r e n a n a prikazivanje drugih - preteno
ena, ali vienih okom koje je sasvim razliito od oiju koje sugledale
nju.Od 1925. kada je doivela saobraajnu nesreu, do smrti 1954. godine,
Frida Kalo je imalaoko trideset operacija. U udesu je zadobila
frakturu kime, karlica joj je bila zdrobljena, a stopalo polomljeno.
Dugo vezana za postelju, imala je jake bolove i bila je nepokretna.
Zbogspontanih pobaaja i abortusa iz zdravstvenih razloga, nije mogla da
rodi toliko eljeno dete.Slikarstvo joj je bilo terapija, nain da se pomiri sa
bolovima, da se zatiti od oaja i povratikontrolu nad izgledom svog
izlomljenog tela. Slikanje joj je donelo zadovoljstvo, nadu i moda vlada
sobom. Kroz slikarstvo je mogla da iskae svoj trijumfalni narcizam i
simbolizacijusvojih bolova i patnji. Prvobitno je slikala za sebe, i tek kada je
Breton uoio vrednost njenihradova i oduevljenje koje su iskazali drugi,
prihvatila je mogunost da pravi izlobe i prodajesvoje slike.Umetniki
renik koji je Frida Kalo pronala i koristila, pripadao je primarno
tradicionalnojmeksikoj katolikoj umetnosti, naroito prikazima patnji
muenika i Muke Hristove. Tu
jee k s p l i c i t n a u p o t r e b a l i k o v n o g p r e d s t a v l j a n j a M u k a H r i
s t o v i h : r a n a o d b i e v a n j a i razapinjanja, ue sa vorovima, trnov
venac, istovremeni sjaj sunca i meseca u vreme sutona.Stil i ikonografija
pripadaju popularnom baroku, u kojem je snaga izraza imala prvenstvo
nadlepotom i dostojanstvom i, kao to je to sluaj sa veinom popularnih
oblika, tu postoji jedan160
a rh a i a n , g o t o v o s re d n j o v e ko v a n n a i n p re d s t a v l j a n j a , l j u b a
v p re m a s i t n i m d e t a l j i m a , oprenost izmeu figure koja se nalazi
u prednjem planu i ambijenta u pozadini, nepotovanje proporcije i
perspektive. Pokazuje se sistematska sklonost prema slikovnosti, pre nego

premaonom to je perceptivno prihvaeno kao realnost.Frida Kalo

uglavnom koristi postupak "amblema". Na slici
Bolnica Henrija Forda
njeno telona krevetu okrueno je nizom amblemskih predmeta nalik na
one koji, u alegoriji Spasenja,okruuju raspetog Hrista. Amblemi i
atributi su slikovni znaci koji imaju
konvencionalnoz n a e n j e , a e s t o u k a z u j u n a n a r a t i v n i p o d t e k
s t ( a t r i b u t e ) , i l i p o z n a t i s i s t e m v e r o v a n j a (amblemi). Ponekad
je Frida Kalo koristila sloene alegorijske sheme, kao na slici
Mojsije
(1945), sa sebi svojstvenom, vrlo linom likovnom ikonografijom. Koristei
simbole, bila je umogunosti da transkribuje svoj fiziki bol i patnju u
formu likovnog jezika koji je gledalacmogao da proita. To nije bio poziv na
imaginarnu identifikaciju sa njom kao subjektom bolanego na simboliko
itanje nje same kao sredstva koje prenosi oseanje patnje, kao na slici
Mali jelen
(1946).
10
Stoga je i uobiajena reakcija uas - pre nego saaljenje - koja je
vie povezana sa pojmom "niske" nego sa pojmom "visoke"
umetnosti.Drugi nain predstavljanja tela bilo je njeno crtanje detalja
preuzetih iz knjiga o anatomiji. Prenego to je doivela saobraajni
udes nameravala je da studira medicinu, pa su
zadobijene p o v re d e b i l e j e d a n o d p o v o d a d a p r o u a v a
a n a t o m i j u . e s t o j e , ka o a m b l e m e , ko r i s t i l a anatomske prikaze
ljudskih organa - srce koje krvari uzeto iz katolike tradicije, ili
karlicukao na slici
Bolnica Henrija Forda
. Preciznost anatomskih prikaza u kontrastu je sa ostalimstilskim
aspektima njenog slikarstva koje je proizilo iz jedne epohe i
miljea koji nemaju precizna znanja o anatomiji. Efekat, postignut na taj
nain, nije samo fizika fragmentacija iizmetenost, nego i neka vrsta
anahronizma.Le p o t a j e d r u g i v i d s l u a j n o s t i , o n a j ko j i s e c e n i i
o d ko g a s e n e z a z i re , a l i i m a s v o j a optereenja. Posle izgnanstva iz
Meksika, brod kojim je Tina Modoti bila deportovana, pristao je u Nju
Orleansu gde je ona, u imigracionom centru, zadrana osam dana. Pisala
je Vestonu:"Novinari su me pratili i prestigli me sa kurjakom pohlepom ovde u Sjedinjenim Dravamase na sve gleda iz ugla lepote - jedne
novine su pisale o mom putovanju i opisale me kao izuzetno lepu
enu - drugi reporteri kojima sam odbila da dam intervju pokuali su da
meubede da ipak pristanem govorei da e pisati samo o tome kako sam
lepa - odgovorila samda ne vidim kakve veze ima lepota sa
revolucionarnim pokretom, ili sa proterivanjem komunista - oigledno
je da se ene ovde mere filmskim standardima."
11
Ima izvesne ironije u tome to je ovo pismo upueno Vestonu, koji je vie
od ostalih radio
nat o m e d a p r o m o v i e i o d r i l e g e n d u o l e p o t i T i n e M o d o
t i , i t o s v o j i m d n e v n i c i m a i fotografijama u kojima je ona pozirala,

to je kulminiralo u uvenoj seriji snimaka iz 1924.godine na kojima ona

naga lei na
azotei
. Tina Modoti je kao model pozirala i Dijegu Riverikada je slikao murale na
Poljoprivrednom koledu u Chapingu 1926. godine. Pre toga je bilaglumica
- igrala je vatrenu latinsku vamp-enu u ranim holivudskim
vesternima. Kada je postala fotograf, fotografi sala je pre svega
ene, ali kontrast u odnosu na Vestonov pristup nije mogao biti
vei.Veston se proslavio kao fotograf nagog enskog tela. Tvrdio je da ga
zanimaju samo formalnikvaliteti oblika enskog tela, a da su erotski
motivi (koji su sigurno postojali jer je
imaoo d n o s e s a v e i n o m s v o j i h m o d e l a ) , t o ko m s n i m a n j a o d g
o e n i . N j e g o v o s o b e n i o b l i k voajerizma - prikazivanje ene kao
objekta pogleda - bio je opravdan u terminima isto 161
estetske forme. to se tie primedbi u vezi erotskih osobina
njegovog stvaralatva, on jen a p i s a o : " D r u g i m o r a j u i z v u i i z
sebe ono to nose u sebi: oigledno oni to i ine",
12
nagovetavajui da bi erotska interpretacija mogla proistei iz "seksualnog
potiskivanja" odega on nije patio. U svakom sluaju, ostaje injenica da je
nagu Tinu Modoti esto snimaoodozgo, gledajui je kako pasivno lei dok
se suna ili spava, na zemlji, u konvencionalnoj pozi.Fotografije Tine
Modoti nisu snimci "lepotica" ve fotografije seljaka i proletera
obeleenihuslovima njihovog ivota. To su esto majke sa malom
decom, ija su tela
ukomponovanat a k o d a s e n e n a g l a a v a j u o b l i c i n j i h o v i h t
e l a , n e g o n j i h o v o d n o s s a d e c o m . O n e s u predstavljane kako
rade, a ne izolovano pozirajui kameri. Kamera je esto postavljena
ispodvisine glave (samo mukarce snima odozgo, delimino da bi prikazala
okrugle obode
njihovih e i r a ) . U s n i m c i m a e n a , u o l j i v a j e b r i l j i v a o r g a n i z
a c i j a ko m p o z i c i j e ko j o j s e n e dozvoljava neposrednost izgleda.Za Fridu
Kalo lepota je nerazreivo povezana sa maskaradom. Na njenim
autoportretimakoliki god da je bol iskazan, suzama ili ranama,
njeno lice ostaje sasvim bezizraajno, sanepominim pogledom.
Istovremeno lice, nalik na masku, okrueno je bujnim
rastinjem,opremom, ornamentima i poznatim stvarima - magarac,
lutka, pseto bez dlaka. Ornamenti,kao i svaka maskarada granie
se sa fetiizmom, ali izgled likova na njenim slikama
odajesamopotovanje, dakle to je enski, a ne muki i narcisoidni
izgled. Tu nema stidljivosti nisurovosti, ni jedne nijanse onoga to
je potrebno za muku erotizaciju enskim
izgledom.M a s ka r a d a j e t u d a b i s e u k l o n i l o s e a n j e n a z a u v e k
- u p a m e n o , z a u v e k - p o n o v l j e n o traumatino detinjstvo samog
subjekta.U s v a ko m d e l u Fr i d e K a l o p o s t o j i p o s e b n a f e t i i z a c i j a
p r i ro d e , s l i ko v n o p re d s t a v l j a n j e plodnosti, raskono raanje, to je
ista odbrana od saznanja o sopstvenoj jalovosti, do koje jedolo usled
udesa u detinjstvu. Vene, lie i loza, esto se stapaju u samom telu. U
njenomslikarstvu postoje tri vrste autoportreta: oteeno telo, telo

maskirano ornamentima, teloisprepletano i uhvaeno u mreu

sainjenu od bilja. Na nekim slikama su i sunevi zraciupleteni u
tkanje. Voe u mrtvim prirodama postaje deo tela, nalik na ljudsko
meso ili nalobanju sa praznim onim upljinama. Sve to kao da je
kompenzacija za njenu neplodnost iodbrana od trauma koje se
kondenzuju izbijanjem prikaza kosmikih i prirodnih ivotnih snaga
kojima su, ponekad, suprotstavljeni prikazi same neplodnosti: stene lave i
oblici nalik na polomljeno drvo.U njenoj umetnosti priroda je, u izvesnom
smislu, pretvorena u skup znakova, a telo, samo posebi, postaje nosilac
znakova, neki su itljivi, a neki ezoterini. Maskarada postaje
modusupisa kojim su trauma od povrede i njene posledice
negativno upisane u metaforu. Kao da intenzitet traume mora da
prenese telo iz registra slike u registar piktografije. Na taj nain selica
itaju kao maske, a ornamenti kao amblemi i atributi. Ovaj diskurs
tela je upisan kaokodeks prirode i kosmosa gde su sunce i mesec, biljka
i ivotinja - piktogrami, a istovremeno,ovi piktografski efekti de-erotiziraju
samu sliku.Ajden Erera (Hayden Herrera) piui o Fridi Kalo, govori o
"njenom skoro lepom licu uogledalu".
13
Prikladnost rei "skoro" prikriva prepoznavanje oigledne ruevine,
nasuprotkojoj je konstruisana lepota kao odbrana - to se vidi
na slici
Polomljeni stub
. To
lukavstvo,maskarada, stvara neprijatno oseanje zbrke izmeu privi
dnih karakteristika i prividnogsubjekta.162
Tina Modoti je, s druge strane, patila usled lepote koju su drugi upisali u
njeno telo. Uputno jeto to je Frida Kalo zapamena po svom nakitu i
ekstravagantnim kostimima dok je TinaModoti ostala u seanju kao
jedna od prvih ena koja je u Meksiku nosila
farmerke.D i s ku r s t e l a , s a s v o j i m p o l i t i k i m i p s i h o a n a l i t i k i m i
m p l i k a c i j a m a p r u a ko n t i n u i t e t i povezuje nas sa Meksikom
izmeu dva rata. Istorija umetnosti se, kao to je to primetio Viktor
klovski, razvija skokovito, vrludavo i neoekivano, a ne pravolinijski i
predvidljivo.Ako je izgledalo da je umetnost Fride Kalo i Tine Modoti izvan
glavnih tokova svog vremena,t o i m n i u ko m s l u a j u n e u m a n j u j e
v re d n o s t . I m a m n o g o r a z l o g a z b o g ko j i h j e
njihovos t v a r a l a t v o z n a a j n i j e o d o s n o v n i h p r a v a c a m o
d e r n i z m a u v r e m e k a d a s e , u s v e t l u feminizma, istorija
umetnosti nanovo pie i vrednuje drugim merilima.(Iz: Laura Mulvey and
Peter Wollen,
Frida Kahlo and Tina
Modotti,
London, WhitechapelA r t G a l l e r y , 1 9 8 2 , s t r. 7 - 2 7 , p re t a m p a n o u
knjizi Laura Mulvey
V i s u a l A r t a n d O t h e r Pleasures,
Houndsmills, Macmillan, 1989, strane 81-107)