FAKULTET ZA POSLOVNI MENADzMENT - BAR

FINANSIJSKE INSTITUCIJE,FINANSIJSKE STRUKTURE I

OSNOVE BANKARSKOG UPRAVLJANJA

PROFESOR: STUDENT:
Prof.dr Ivan Samardzic Radoncic Jasmin 157/07

BAR, 2008
 UVOD

Finansijski sistem kao jedan od najvažnijih segmenata ekonomskog sistema , može da

se definiše kao skup institucija i instrumenata preko kojih se vrši prikupljanje
,koncentracija , transformacija i alokacija finansijskih resursa .
Pod finansijskim institucijama podrazumevamo posrednike u prenosu sredstava
između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora.

FINANSIJSKE
INSTITUCIJE

KREDITNE INSTITUCIJE INSTITUCIONALNI INVESTITORI BERZANSKE FIRME

DEPOZITNE NEDEPOZITNE OSIGURAVAJUĆE DILERSKO-

KOMPANIJE BROKERSKE KUĆE

BANKE FINANSIJSKE
KOMPANIJE PENZIONI FONDOVI INVESTICIONE BANKE

ŠTEDIONICE
INVESTICIONI FONDOVI

2
 FINANSIJSKE INSTITUCIJE KAO FIRME I POSREDNICI

1. Finansijske institucije kao firme . Finansijske institucije su preduzeća i

mozemo ih smatrati proizvođačima različitih oblika zajmovai novca koji su ljudi
voljni da plate. One prisvajaju profit koji raste kao rezultat naplaćivanja kamate od
zajmoprimca , po tarifi koja je veća od kamate koja se plaća zajmodavcu .
Maksimiranje profita se se postiže u tački kada je ostvarena najveća razlika
između ukupnih prihoda i ukupnih troškova .Finansijska preduzeća naginju da
budu velika zato što je ekonomija obima veoma bitna pri proizvodnji finansijskih
proizvoda .
2. Finansijske institucije kao posrednici . One posreduju između dve strane ,pri
čemu jednu stranu čine zajmodavci(štediše-SSUs) ,a drugu zajmoprimci
(potrošači-DSUs).Razlikujemo tri načina na kojise novac prenosi na firme:
» direktni transferi – štediše mogu direktno kupiti akcije ili obveznice tako što
novac konvertuju u HOV firme .
» indirektni transferi (kroz firmu za bankarske investicije)-firme za investicije imaju
za ulogu da spoje štediše i firme . One najpre kupuju HOV firme a onda ih
prodaju štedišama .
» indirektni transferi (kroz finansijskog posrednika)-finansijsko posredništvo je
proces u kome se štedni ulozi pojedinaca akumuliraju u finansijske institucije I
naizmenično pozajmljuju ili investiraju.

DIREKTNI TRANSFERI

NOVAC
ŠTEDIŠE ILI FIRME ILI
ŠTEDNE JEDINICE- INVESTICIONE
SSUs JEDINICE-DSUs
HOV

INDIREKTNI TRANSFERI
(preko firme za bankarsko investiranje)

NOVAC NOVAC
ŠTEDIŠE ILI INVESTICIONO FIRME ILI INVESTICIONE
ŠTEDNE JEDINICE- BANKARSTVO JEDINICE -DSUs
SSUs
HOV HOV

INDIREKTNI TRANSFERI
(preko finansijskog posrednika)

NOVAC NOVAC
ŠTEDIŠE ILI ŠTEDNE FIRME ILI
FINANSIJSKE INSTITUCIJE INVESTICIONE
JEDINICE-SSUs
JEDINICE-DSUs
HOV HOV
INSTITUCIJA FIRMI

Proces štednja-investiranje od individualnih štediša-štednih jedinica,do poslovnih

firmi -investicionih jedinica

3
 KREIRANJE AKTIVE I PASIVE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Finansijski posrednik ima minimalne zakonom utvrđene transakcione troškove

pozajmljivanja i uzimanja zajma .Oni preuzimaju i rukovode rizikom mnogo efikasnije I
jevtinije što bi to bilo moguće individualno.

a)direktno pozajmljivanje

ZAJMODAVAC ZAJMOPRIMAC

AKTIVA PASIVA AKTIVA PASIVA

200.000€ 200.000€
200.000€ 200.000€

b)pozajmljivanje preko posrednika

ZAJMODAVAC POSREDNIK ZAJMOPRIMAC

AKTIVA PASIVA AKTIVA PASIVA AKTIVA PASIVA

50.000€
100.000€ 200.000 € 200.000€ 200.000€
30.000€
20.000€
200.000€(A) 200.000€(B) 200.000€(C) 200.000€(D)
UKUPNA AKTIVA (A+B)=400.000
UKUPNA PASIVA (C+D)=400.000

Pri direktnom pozajmljivanju sredstava ,aktiva i pasiva iznose po 200.000 evra ,ali uz
učešće finansijske institucije (posrednika) kreira se ukupna zajednička aktiva i pasiva od
400.000 evra.

Kreiranje aktive koja je primamljiva za zajmodavce dovodi do kreiranja aktive koja je

likvidna. Likvidna aktiva je ona koja se možebrzo pretvoriti u novac , jevtinije I za
poznatu valutnu vrednost.Likvidnost ima tri dimenzije.

DIMENZIJE LIKVIDNOSTI

VREME RIZIK TROŠAK

je brzina kojom se neka mogućnost da aktiva može novčani i ostali oblici

aktiva može zameniti izgubiti vrrednost,ili da troškova koji se stvaraju
novcem. emisar ne ispuni obavezu u tokom razmene.
određenom roku.

Posrednici zadovoljavaju uajmodavca I zajmoprimca po principu roka plaćanja. To

podrazumeva da oni prihvataju depozite sa datim krajnjim rokom ćtj.depozite za koje

4
imaju obavezu povraćaja zajmodavcima u dogovorenom roku , iako ih transformišu u
zajmove sa sasvim drugačijim krajnjim rokom.

DRUŠTVENE INSTITUCIIJE I STRUKTURA PASIVE I AKTIVE

AKTIVA od ukupne % PASIVA od ukupne %

vrednosti vrednosti
Hipoteke na 200.900 78 Depoziti I HOV 185.500 73
imovinu
Ostale vrednosti po 6.700 3 Obaveze trgovine 45.000 17
osnovu sredstava na veliko
Ostale pozajmice 4.300 2 Ostalo 25.000 10
Likvidna sredstva 39.700 15
Ostalo 4.400 2
Ukupno 256.000€ 100 Ukupno 256.000€ 100

EKONOMIJA OBIMA,RIZIK,TRANSAKCIONI TROŠKOVI I POTRFOLIO

RAVNOTEŽA FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

1. Ekonomija razmere (obima).Mogućnost finansijskih institucija da obezbede

poželjni tok transformacije sredstava uz poželjni stepen likvidnosti podrazumeva
objedinjavanje sredstava više investitora ,kako bi se mogli iskoristiti efekti
,ekonomije razmere. Finansijski posrednici su veoma stručni za realizaciju
ekspertize ,koja omogućava svim klijentima kvalitetne usluge,kao što su:
dobijanje besplatnih informacioja, korišćenje tekućih računa,.Pored ovih prednosti
obezbeđuju visok stepen likvidnosti usluga čime klijenti lakše obavljaju
transakcije.

2. Rizik.Druga funkcija koju posrednici rade u stvaranju likvidnosti je rizik od

transformacije ili , tačnije , smanjenja rizika.Rizik moze značiti neizvršavanje
novčanih obaveza –kada se ne mogu izvršti plaćanja kamata,ili vraćanje glavnice
zajmodavcu u roku dospeća.Postoje razni načini u kojima se neizvršene obaveze
mogu pojaviti:
» kapitalni rizik (glavni rizik) - kada zajmodavac raspoređuje aktivu
drugačije nego što je očekivano
» dohodovni rizik –mogućnost da aktiva plaća (obezbeđuje) zaradu
(dohodak) koji se razlikuje od onogta što je stvarno bili očekivano.
Finansijski posrednici smanjuju rizik po dva principa:
a)unošenje raznolikosti ili diversifikacije
b)uspešno upravljanje fondovima

3.Transakcijski toškovi.Doprinosi koji popsrednici omogućavaju kroz likvidnost

utiče na smanjivanje transakcijskih troškova.Opadanjem obima kupovine troškovi
pojedinačnih akcija dramatično rastu.

5
 4.Portfolio ravnoteža finansijskih institucija.Još jedna karakteristika finansijskih
institucija svih vrsta je potreba da urade svoj portfolio aktive I pasive tako da
maksimiraju neke ciljeve ,uslovno predpostavljamo –dobit ,odnosno profit.
Troškovi finansijskih institucija uključuju primanja zaposlenog osoblja, održavanje
prostorija i troškova privlačenja (ulaganja) depozita. Prihodi prevashodno zavise od
ostvarene kamate, dividende i ostalih prinosa njihove aktive, zajedno sa naplatama
ostalih usluga koje nude korisnicima.

PROBLEM POLOVNIH AUTOMOBILA – TRŽIŠTE «LIMUNOVA» I KAKO

NEGATIVNA SELEKCIJA UTIČE NA FINANSIJSKU STRUKTURU

1. Tržište limunova. Princip potpunog otkrivanja pomaže da se reši dugotrajni

paradoks zašto nova kola obično gube veliki deo svoje tržišne vrednosti onog
momenta kada izađu iz prodajnog salona. Razlog za to je prisutnost asimetričnih
informacija o njihovom kvalitetu. Prodavac polovnog automobila zna mnogo više
o kvalitetu svog automobila nego kupac, i to je razlog zašto se automobil star
nekoliko nedelja prodaje za nekoliko hiljada evra ispod cene. Sličan je problem i
na tržištu HOV.

2. Negativna selekcija. To je problem koji se javlja na tržištima na kojima

prodavac zna više o HOV koje se prodaje nego kupci. Zato svaki kupac rizikuje
da mu se proda HOV lošeg kvaliteta. Drugim rečima, selekcija HOV koje se
prodaju može biti negativna sa stanovišta nedovoljne informisanosti kupaca.
Tržište automobila je primer negativne selekcije.

KAKO MORALNI HAZARD UTIČE NA ODABIR IZMEĐU DUŽNIČKIH I

VLASNIČKIH UGOVORA: PRINCIPAL – AGENT PROBLEM

Moralni hazard je problem asimetričnih informacija koje se javljaju kada je finansijska

transakcija završena, kada prodavac HOV može da prikrije informacije i upusti se u
aktivnosti koje kupac HOV smatra nedopustivim.
a) Moralni hazard u vlasničkim odnosima: principal – agent problem. Vlasnički
ugovori kao što su obične akcije podrazumevaju pravo učešća u raspodeli profita i
imovini firme, srazmerno uloženom kapitalu. Ti ugovori su predmet posebnog tipa
moralnog hazarda koji se zove principal – agent problem. Na primer, u mnogim firmama
menadžeri su vlasnici samo malog dela kompanije za koju rade tako da oni zapravo
predstavljaju agente vlasnika kompanije, tj.akcionara, odnosno principala koji su vlasnici
većeg dela akcija kompanija. Ta razlika između vlasništva i kontrole podrazumeva

6
moralni hazard. Problem principal – agent ne bi uopšte postojao da su vlasnici
kompanije imali potpune informacije o namerama menadžera i da su mogli sprečiti
bespotrebne troškove ili prevare.
b) Mogućnosti rešavanja principal – agent problema. Jedan od načina kako
akcionari mogu rešiti svoj problem moralnog hazarda jeste da se uključe u prikupljanje
informacija, tj.monitoring ili praćenje aktivnosti kompanija. To se može vrlo jednostavno
ostvariti čestom revizijom i kontrolom kompanije i praćenjem rada menadžera.
c) Moralni hazard u dužničkim ugovorima. Dužnički ugovor ima uzanse kojim se
zajmoprimac obavezuje da plaća fiksne iznose u periodičnim intervalima. Kada
kompanija ostvaruje visoke profite zajmodavcu se ispunjavaju obaveze i on nema
potrebu da se interesuje za profit. Ali ako menadžeri sprovode aktivnosti koje im donose
ličnu korist, a da se ne poveća profitabilnost, zajmodavac neće reagovati dokle god
dobija svoje uplate uredno. Tek kada kompanija nije u stanju da izmiri svoje obaveze,
zajmodavac mora proveriti stanje profita koje kompanija ostvaruje, i tako ostvari pravo
na svoj udeo.
d) Sredstva koja pomažu u rešavanju problema moralnog hazarda.
Mogućnosti rešavanja problema u dužničkim ugovorima su:
- neto vrednost: predstavlja razliku između imovine i obaveza. Ako zajmorimci više
rizikuju, trebalo bi da imaju veću neto vrednost, da bi izbegli velike gubitke.
- monitoring i sprovođenje restriktivnih klauzula. Da biste bili sigurni da se vaša sredstva
investiraju u siguran projekat potrebno je u dužnički ugovor uvesti klauzule koje
ograničavaju aktivnosti kompanija kao što su: klauzule koje zabranjuju nepoželjno
ponašanje, klauzule kojima se podstiče poželjno ponašanje, klauzule kojima se koleteral
održava vrednim, klauzule u vezi sa davanjem informacija.
- finansijsko posredovanje pokušava osujetiti moralni hazard, ali je nemoguće uraditi
klauzule koje ga u potpunosti isključuju.

Problem asimetričnih informacija i mogućnost njihovog rešavanja

Problem asimetričnih informacija Mogućnost rešavanja problema
Privatno prikupljanje informacija
Vladine regulativne mere radi povećanja
Negativna selekcija informacija
Finansijsko posredovanje
Kolateral i neto vrednost
Prikupljanje informacija - monitoring
Moralni hazard u vlasničkim odnosima Vladine regulativne mere radi povećanja
(principal - agent problem) informacija
Finansijsko posredovanje
Dužnički ugovori
Neto vrednost
Moralni hazard u dužničkim ugovorima Plaćanje i sprovođenje restriktivnih
klauzula
Finansijsko posredovanje

Asimetrične informacije I mogućnosti njihovog rešavanja.

7
 VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Finansijski posrednici su institucije koje sakupljaju štednju pojedinaca,

korporacija, vlade i iz inostranstva i prosleđuju sredstva firmama, vladi, stanovništvu i
inostranstvu koji koriste taj novac da finansiraju svoje investicije u postrojenja, opremu,
razvoj, potrošnju itd.

Kategorija finansijskih institucija Primarni izvori finansiranja

Depozitne institucije
Komercijalne banke Štednja građana
Štedno-zajmovne asocijacije Štednja građana
Štedionice Štednja građana
Kreditni sindikati Štednja građana
Ugovorno-štedne organizacije
Osiguravajuće kompanije (životno i neživotno osiguranje) Premije plaćene na polise
Penzioni fondovi (privatni i javni) Doprinosi zaposlenih
Firme koje trguju hartijama od vrednosti
Investicioni (zajednički) i fondovi (novca, obveznica i akcija) Štednja građana
Investiciono bankarstvo Druge finansijske institucije
Brokersko - dilerske kuće Druge finansijske institucije
Finansijske posedničke kompanije
Finansijske kompanije Druge finansijske institucije
Hipotekarne institucije Druge finansijske institucije

Vrste finansijskih institucija

►Depozitne institucije primaju depozite ili štedne uloge od pojedinaca ili SSUs,
a zatim ta sredstva preusmeravaju na preduzeća, pojedince, vlade i druge DSUs.
Depozitne institucije su komercijalne banke i institucije koje se bave štednjom.
Komercijalne banke igraju veoma važnu ulogu u finansijskom posredovanju
prikupljanjem depozita od pojedinaca radi pozajmljivanja preduzecima I pojedincima.
U tom smisluje potrebno bliže definisati:
a)Aktivnosti banaka na finansijskim tržištima . Banke obavljaju veoma
značajan broj aktivnosti na finansijskim tržištima. Te aktivnosti mogu se svrstati u tri
grupe:
» Prikupljanje sredstava u osnovi podrazumeva različite vrste depozita, kao što
su depoziti po viđenju, po osnovu tekućih I žiro računa, štednih I slično. Oni se
prikupljaju od svih subjekata. Izvori sredstava se mogu podeliti na kreditne
(razne vrste pozajmica) I sopstvene izvore (akcijski kapital I akumulirani nivo
dobiti ).
» Plasiranje sredstava se vrši prevashodno u različite vrste kredita, investicije u
realnu aktivu ili različite finansijske instrumente. Banke mogu da odobravaju
različite vrste kredita: krediti za nekretnine, komercijalni I industrijski krediti,
krediti stanovništvu za trajna dobra, lizing, krediti za poljoprivredu.

8
 » Pružanje usluga od strane investicionog bankarstva se prevashodno odnose
na emisiju HOV za privredne subjekte. Spektar ovih subjekata obuhvata:
konsalting, pripremu prospekata za javnu ponudu HOV, pokroviteljstvo u
emisiji HOV, plasman HOV, davanje garancije ili jemstva I slično.
b) Preuzimanje rizika je za banke bitno posebno sa stanovišta aktivnosti na
finansijskom tržištu , jer mogu da ugroze posredničku ulogu banaka ,kao što
su:opadanje značaja komercijalnog bankarstva I rast univerzalnog
bankarstva,povećanje I širenje konkurentnosti usluga na unutrašnjem I spoljašnjem
tržištu, konvergencija u finansijskom sektoru koja podrazumeva ulazak banaka na
područje osiguranja, penzija, investicija, konsaltinga, ali I ulazak drugih finansijskih
institucija u bankarstvo, velika koncentracija finansijske moći, tehničko – tehnološke
inovacije, rast likvidnosti, rizik kamatne stope Itd.
c)Komercijalno, investiciono I univerzalno bankarstvo. Komercijalno
bankarstvo prima depozite u zamenu za HOV, a zatim prikupljena sredstva pozajmljuje
firmama. Investiciono bankarstvo štedišama prodaje svoje HOV, ili vrši pretprodaju HOV
koji je firma već pustila u opticaj.

INDIREKTNI TRANSFERI (POSLOVNE) KOMERCIJALNE BANKE

NOVAC NOVAC

ŠTEDIŠE KOMERCIJALNA POSLOVNA

SSUs PRENOSIVI BANKA MENICA FIRMA DSUs
BANKARSKI CDs FIRME

INDIREKTNI TRANSFERI INVESTICIONE BANKE

NOVAC NOVAC

ŠTEDIŠE NOVAC POSLOVNA

SSUs INVESTICIONE FIRMA
BANKE DSUs
OBVEZNICE OBVEZNICE
BANKA FIRMI

Komercijalno bankarstvo i investiciono bankarstvo u funkciji posredničkih aktivnosti

Univerzalne banke svoju delatnost zasnivaju na funkcijama obezbeđivanja plaćanja ,

prikupljanja I kreiranja depozita ,kreditiranja i sveukupnih aktivnosti sa HOV.
Komercijalne banke zasnivaju svoje delatnosti na plaćanju ,prikupljanju kreiranju
depozita ,obezbeđivanju obaveznih novčanih rezervi ,kreditiranja,u novije vreme
,investiranju ,trgovini I prodaji HOV.
Investicione banke obavljaju veliki broj poslova , kao što su :organizacija emisije
HOV,otkup i distribucija HOV , trgovina HOV , rekonstruisanje i promena vlasničke
strukture preduzeća , konsalting usluge , itd.
Štedne institucije akumuliraju štednju građana i omogućavaju kreditiranje najčešće
pojedinaca.

9
 Štedionice i kreditni sindikati daju potrošačke i hipotekarne zajmove pojedincima
,kojima su oni potrebni za kupovinu stvari (automobil , kuća).

►Ugovorno-štedne organizacije u obliku osiguravajućih društava i penzionih fondova

igraju važnu ulogu u prikupljanju premija i doprinosa .

KOMERCIJALNE
BANKE

PRAVE PRAVE ZAJMOVE I KUPUJU HOV

DEPOZITE

ZAJEDNIČKI
FONDOVI
KUPUJU
AKCIJE
INVESTICIONE POSLOVNE FIRME
INDIVIDUALNE KUPUJU HOV BANKE I DSUs
ŠTEDIŠE I BROKERI
INVESTITORI SSUs
OSIGURAVAJUĆE
KOMPANIJE

PLAĆAJU
PREMIJE

PENZIONI
FONDOVI
KUPOVINA DUGOVNIH I VLASNIČKIH
INSTRUMENATA

STVARAJU
DOPRINOSE

Uloga finansijskih institucija u usmeravanju štednje prema poslovnim firmama.

a)Osiguravajuće kompanije obezbeđuju finansijsku zaštitu pojedincima i preduzećima

preko životnog osiguranja , osiguranja imovine , osiguranja od odgovornosti i
zdravstvene nesigurnosti .
b)Penzioni fondovi primaju doprinose od zaposlenih i poslodavaca i investiraju prihode
u korist svojih radnika.Svrha ovih fondova je obezbeđivanje dohotka u periodu
penzionisanja. Mogu biti privatni i državni.

►Firme koje trguju hartijama od vrednosti. Imaju nekoliko finansijskih funkcija .

a)Investicione kompanije svoje aktivnosti sprovode preko investicionih kompanija
(zajedničkih fondova ) , investicionih banaka I brokerskih firmi .One prodaju akcije u
svojim firmama pojedincima i drugima i Investiraju objedinjene prihode u korporacijske i
državne HOV. Mogu biti u obliku otvorenog I zatvorenog fonda .
b)Zajednički fondovi tržišta novca (MMF) investira u kratkoročne HOV ,sa malim
rizikom od neizvršenog plaćanja .

10
c)Investicione banke prodaju ili kupuju nove HOV puštene u oopticaj od strane
poslovnih firmi , jedinica ili institucionalnih investitora .
d)Brokerske firme pomažu pojedincima koji žele da kupe postojeće HOV puštene ui
opticaj , ili koji žele da prodaju predhodno kupljene HOV.

►Finansijske komapnije su uglavnom usmerene na obezbeđivanje zajmova

pojedincima zarad kreditnih potreba i kupovine trajnih dobara i kuća.
a)Finansijske kompanije obezbeđujudirektno zajmove potrošačima ,preduzećima ili
pomoć stanovništu u dobijanju pozajmica .Zastupničke i potrošačke finansijske
kompanije pozajmljuju finansijska sredstva stanovništvu , a komercijalne finansijske
kompanije obezbeđuju zajmove preduzećima koja ne mogu da ostvare pozajmice iz
komercijalnih banaka.
b)Hipotekarne institucije ili hipotekarna preduzeća ,povezujući pozajmljivače i
institucionlne investitore , pomažu pojedincima u dobijanju hipotekarnih zajmova .

BANKARSKO POSLOVANJE I UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM

INSTITUCIJAMA

Bilans stanja banke je i lista izvora sredstava (pasiva) i njihovog plaćanja (aktiva).
Pasiva
» banka dolazi do novca prodajom dužničkih instrumenata
» sredstva do kojih se na taj način dođe koriste se za kupovinu aktive koja donosi
zaradu
» depoziti mogu biti transakcioni (računi u banci koji vlasniku omogućavaju da
ispiše ček u korist trećeg lica ) i netransakcioni (osnovni izvor srdstava banke)
» banke dolaze do sredstava zaduživanjem kod Centralne banke (eskontni
krediti),federalnih hipotekarnih banaka ,drugih banaka i kompanija .
» poslednja stavka u pasivi je kapital banke.To je neto vrednost banke ,koja je
jednaka razlici ukupne aktive i obaveza .
Aktiva
» sve banke deo svojih sredstava drže kao depozite na računu Centralne banke
» mnoge manje banke ostavljaju depozite u velikim bankama kako bi im zauzvrat
bile pružene mnoge usluge (naplata čekova , devizne transakcije i pomoć pri
kupovini HOV).Ovaj aspekt se naziva korespodentsko bankarstvo.
» HOV čine važan deo aktive banaka , kao i zajmovi .Tu je još i fizički kapital koji
banka poseduje (zgrada banke ,računari ,ostala oprema).

OSNOVE BANKARSKOG UPRAVLJANJA

11
 Banke ostvaruju profit prodajom dužničkih instrumenata određenih karakteristika ,a
potom ulaganjem dobijenih sredstava u kušpovinu onih koja imaju drugačije
karakteristike .Ovaj proces se naziva transformacija sredstava .Kada banka dobije
dodatne depozite ,ona ostvaruje i jednak izvor rezervi , kada gubi depozite ,ona gubi i
jednak izvor rezervi.

Menadžer ima tri zadatka

-održavanje likvidnosti I odliv depozita
-upravljanje aktivom
-upravljanje pasivom

MENADŽMENT I STRUKTURA PORTFOLIO HOV

Menadžment portfolio HOV. Portfolio HOV predstavlja sposobnost investitora da

diversifikuju nesistemski rizik , držanjem više portfolia sastavljenih od većeg broja
različitih akcija.Cilj svake kompanije (a to znači I banke) i akcionara je minimiziranje
rizika sa kojim se suočavaju u odnosu na očekivani prinos koji oni primaju.Procedure
koje se primenjuju u menadžmentu aktive i pasive obuhvataju upravljanje :maržom ,
likvidnošću ,kapitalom , fizičkim kapitalom , porezima i vanbilansnim operacijama .

Aktiva Pasiva
I nivo Upravljanje pasivom
Upravljanje aktivom upravljanje kapitalom
II nivo (posebni deo)
Upravljanje rezervama gotovine u aktivi Upravljanje rezervama gotovine u pasivi
Upravljanje likvidnošću Upravljanje opštom ili kreditnompasivom
Upravljanje potrfolio ulaganjima Upravljanje dugoročnim kreditima
Upravljanje kreditima
Upravljanje fiksnim ulaganjima Upravljanje kapitalom
III nivo(bilans stanja→ bilans uspeha )
Profit (Π)=ukupni prihod (TR)-ukupni troškovi(TC)

Struktura portfolija HOV. Banke konstituišu portfolio HOV da bi održavale sekundarne

rezerve likvidnosti ostvarivale prinose u obliku kamate , kapitalne dobiti i dividende.Ovde
je reč o investicionom bankarstvu.Upravljanje portfoliom HOV podrazumeva :
-utvrđivanje opštih kriterijuma ciljeva

12
-elementarne projekcije kretanja privrede i kamatnih stopa
-definisanje strukture portfolija
-određivanje strategije i procedura upravljanja portfoliom
-delegiranje upravljanja portfolijom , uz zadržavanje instrumentarija kontrole

Aktiva Pasiva
Primarne rezerve i efektiva 5 Depoziti po viđenju 9
Sekundarne rezerve (kratkoročne HOV) 25 Netransakcioni depoziti ( oročeni) 42
Krediti:komercijalni , privredni ,potrošački i dr. 56 Druga pasiva (nedepozitna zaduženja) 14
Ulaganja(dugoročne HOV) 8 Pozajmice 28
Fiksna aktiva (fizički kapital) 6 Kapital banke 7
Ukupno: 100 Ukupno: 100

Struktura bilansa banke

Banka , u okviru sekundarnih rezervi , u aktivi drži kratkoročne finansijske

instrumente ,čime obezbeđuje likvidnost. U okviru stavke ulaganja formira portfolio
dugoročnih HOV. Pasiva se formira putem emitovanja HOV (obveznice , CDs, repo i sl.)
u okviru druge pasive , dok kapitalnu osnovu čine emitovane akcije banke ili drugi
finansijski instrumenti .Upravljanje pasivom znači držanje HOV do dospeća , a
upravljanje aktivom podrazumeva oslobađanje od HOV iz portfolia ,saglasno proceni
menadžmenta i novih ulaganja u portfolio.Osnovni parametar profitabilnosti je prinos
(prihod) na aktivu, koji pruža informacije o efikasnosti upravljanja bankom , zato što
ukazuje na to ,koliki se profit dobija u proseku po jednom dolaru/evru/dinaru aktive .

neto profit posle poreza

ROA=
aktiva

Ipak , vlasnika akcija banke najviše zanima koliko banka zarađuje od investiranja , a ova
informacija se dobija izračunavanjem prinosa (prihoda) na akcijski kapital :

neto profit posle poreza

ROE=
akcijski kapital

Odnos između prinosa od aktive I prinosa od akcijskog kapitala određen je tzv.

akcijskim multiplikatorom.

aktiva
EM=
akcijski kapital

Iz čega sledi da je

ROE=ROA*EM

U pogledu prinosa od akcija , što je manji kapital banke , viši je prinos za njene vlasnike.

13
Aktivno upravljanje portfoliom definiše rokove dospeća HOV.Stuktura dospeća je
predodređena strateškim coljevima ,okruženjem I kretanjem kamatnih stopa .Postoji tri
metoda utvrđivanja strukture :
» ciklični metod
» segmentirani metod
» stohaistički metod

Adekvatno upravljanje portfoliom HOV doprinosi efikasnosti upravljanja aktivom I

pasivom .Da bi se obezbedilo efikasno upravljanje portfoliom HOV i poželjne pozicije
u bilansu , banke primenjuju proceduru transformacija kredita u hartije od vrednosti ,
poznate pod nazivom sekjuritizacija.

SEKJURITIZACIJA I FIDUCIJARNI (TRAST) POSLOVI NA

FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

Sekjuritizacija ili dezintermedijacija predstavlja direktno finansiranje potreba

kompanija na tržištu kapitala korišćenjem finansijskih instrumenata kao što su
kratkoročne HOV , akcepti , emitovanje obveznica umesto uzimanja kredita od
komercijalnih banaka.Kod banaka je to prodaja kreditnih potraživanja radi kreiranja
HOV , odnosno transformacija kredita ili nelikvidne aktive (hipotekarni krediti , krediti
za kupovinu automobila i potraživanja po karticama ) u utržive HOV i njihovu prodaju
na tržištu.
ISPLATA UPUTNICA I
DRUGIH HIPOTEKARNIH
DERIVATA

PLAĆANJE AKCIJA EMISIJA AKCIJA

GARANCIJA INVESTITORI INVESTICIONA TRAST KOJI

DRŽAVE BANKA SPROVODI
OSIGURANJA SEKJURITIZACIJU

EMITOVANJE
UPUTNICA

AKCIJE

PLAĆANJE

OTPLATA KREDITA

ORGANIZATOR DUŽNIK
HIPOTEKARNOG
KREDITA

14
 Proces sekjuritizacije

Fiducijarne poslove obavlja banka u ime i za račun komitenta , sa obeležjem

dobrog i poštenog domaćina –ne sme biti zloupotrebe fondova koji su joj povereni na
čuvanje i upravljanje.
Banke obavljaju aktivnosti za stanovništvo i za preduzeća . Za stanovništvo obavljaju
sledeće poslove:
» upravljanje imovinom i zaostavštinom ,čuvanje i naplata HOV
» upravljanje portfoliom HOV
» upravljanje zadužbinama i
» poslove u vezi sa predstavljanjem vlasnika obveznica prema emitentima itd.

Banke za preduzeća obavljaju sledeće poslove :

» upravljanje aktivom
» čuvanje i naplata HOV
» emitovanje finansijskih instrumenata
» prijem i čuvanje specijalnih depozita i
» upravljanje investicionim i privatnim fondovima

Da bi se sprečio moralni hazard ,trast poslovi su strogo odvojeni od poslova

komercijalnih banaka .

RIZICI SA KOJIMA SE SUOČAVAJU FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Kada finansijski posrednici kupuju finansijske proizvode sa jednom grupom

karakteristika ,a prodaju ih sa drugom vrstom ili grupom karakteristika , ta razlika u
karakteristikama izlaže finansijske posrednike različitim rizicima . Da bi minimizirale
rizike , finansijske institucije moraju da uzmu u obzir : kreditni rizik , rizik promene
kamatnih stopa , rizik likvidnosti , rizik izvoza i uvoza (deviznog kursa) I politički rizik .
1. Upravljanje kamatnim rizikom. Kreditni rizik se zasniva na mogućnosti da
zajmoprimac neće uspeti da ostvari svoj interes ili ispuni obaveze .Da bi se
osujetio kamatni rizik trebalo bi da se ispoštuje nekoliko pravila :
a)provera i monitoring-prikupljanje pravi informacija o potencijalnim kupcima
b)banka treba razvijati dugoročne odnose sa klijentima,naročito klijente koji već
dugo godina imaju otvoren račun , ili su uzimali kredite
c)kreditno obavezivanje
d)kolateral i kompenzacioni bilans.Kolateral bi banci omogućio imovinu kao
kompenzaciju za neizmirenje obaveza ,dok kompenzacioni bilans znači držanje
minimalnog iznosa sredstava na računu banke.
e)racionalisanje kredita –omogućava borbu protiv negativne selekcije i moralnog

15
 hazarda
2. Menadžment kamatnog rizika. To je rizik koji oscilira u obezbeđenju cena ili
ponovnog ulaganja sredstava ,što je uslovljeno promenama na tržištu kamatnih
stopa.Najbitniji je odnos aktive i pasive sa stanovišta promenljive i fiksne kamatne
stope. Ako banka ima više obaveza sa promenljivom kamatnom stopom nego
aktive ,porast kamatne stope će smanjiti profit banke ,dok će pad kamatne stope
povećati profit banke .
3. Rizik likvidnosti-platežne sposobnosti.Nastupa kada jedna finansijska
institucija ne može da sakupi dovoljan priliv svežeg novca da bi pokrila potrebe
odliva svežeg novca .Likvidnost je kritična za finansijske institucije :
-bankama i štedioniocama je potrebna likvidnost da bi bile spremne da isplaćuju
depozite I druge obaveze sa dospećem za naplatu ,
-penzionim fondovima , za isplatu penzija po ugovoru
-kompanijama životnog osiguranja da bi vršile isplate u slučaju smrti , i sl.
4. Rizici deviznih poslova.To je rizik promene u zaradama ili vrednosti jedne
finansijske institucije , koji proizilazi iz oscilacija deviznih kurseva .Posledice ovih
oscilacija su potencijalne zarade .
5. Politički rizik ,je rizik oscilacija u vrednosti finansijskih institucija ,koji proizilazi iz
delovanja domicilne valute i drugih stranih valuta koje diktirau stanje na tržištu
transakcija.Ako vlada menja pravila sa kojima se suočavaju finansijske institucije ,n
njihove zarade trpe određene posledice .Problemi su dramatičniji na
međunarodnom planu .Vlada može da otpiše obaveze spoljnih dugova ali se to .
retko dešava.Da bi napredovali i bili uspešni nea internacionalnom planu ,
menadžeri moraju da znaju kako da odmere I da se nose sa ovim rizicima.

16
 LITERATURA

Prof. Dr Jovo Jednak Finansijska tržišta,2007

17