ULOGA HRANE U ORGANIZMU

GRADIVNA

ENERGETSKA

ZATITNA

VITAMINI
Vitamini su esencijelni nutrimenti biljnog porekla ili sintetisani od strane odreenih bakterija gastrointestinalnog trakta. Pojedini vitamini mogu biti sintetisani u organizmu oveka ili odreenih ivotinjskih vrsta. Esencijelne su supstance za oveka.

TA JE VANO?
Opte karakteristike Osobine i stabilnost svakog vitamina U kojim se namirnicama, dijetetskim proizvodima, nalazi vitamin i u kojim koliinama Mogue interakcije odreenog vitamina i lekova

DEFINISANJE VITAMINA
Vitamini su neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Potrebni su u veoma malim koliinama. Postoji 13 vitamina Vitamini su supstance organskog porekla. Specifini simptomi ili oboljenja asocirani su sa deficitom pojedinih vitamina.

APSORPCIJA VITAMINA
Vitamini se loe apsorbuju bez prisustva hrane. Pojedini vitamini se u hrani nalaze u obliku koji organizam moe odmah da koristi, dok su pojedini prisutni u inaktivnoj formi i potrebno ih je prevesti u aktivni oblik. To su provitamini ili prekursori.

DEFICIT VITAMINA
KLASINA SIMPTOMATOLOGIJA DEFICITA

SUBKLINIKI DEFICIT (GRANINI DEFICIT-engl. Border line) RANI NEGATATIVNI BALANS NUTRIJENTA (GUBI SE VIE NUTRIJENTA NEGO TO SE APSORBUJE)

UZROCI DEFICITA VITAMINA

Pojedinani ili zbirni uzrok 1. Neadekvatan unos 2. Loa apsorpcija vitamina 3. Loa iskoristljivost 4. Poveana ekskrecija 5. Poveana destrukcija u organizmu KAPACITET DEPONOVANJA Razliit za svaki vitamin

STABILNOST VITAMINA
Veoma znaajno pitanje kada se radi o nutritivnoj vrednosti Skladitenje-procesovanje namirnica Mnogobrojni faktori: p, t, ph, vlaga Hidrosolubiilni mnogo osetljiviji

BIOISKORISTLJIVOST VITAMINA
Deo unetog vitamina koji ce se biti apsorbovan i iskorien u organizmu. Apsorpcija vitamina zavisi od dijetarnih faktora, neki mogu delovati promotivno, a neki inhibitorno, ali i od toga da li se nalaze u slobodnom ili vezanom obliku Uneti i apsorbovani vitamin moe biti: 1. iskorien za odreenu funkciju 2. preveden u metaboliki neiskoristljiv oblik 3. deponovan do trenutka kada ce biti potreban

ANTIVITAMINI
VITAMINSKI ANTAGONISTI Prisutni su u hrani ili u organizmu, razaraju, vezuju ili zamenjuju vitamine. Termika obrada hrane smanjuje njihovo toksino dejstvo, ali postoje i sluajevi trovanja ovim, prirodnim toksikantima. Prisutni su u ribama, belancu jajeta, odreenoj vrsti povra.

SINTETSKI VITAMINI

Hemijski su uglavnom slini prirodnim vitaminima. Pojedini, npr. vitamin C i E ekstrahovani iz hrane su hemijski drugaiji od onih koji su dobijeni laboratorijski. Odgovor organizma je isti i na sintetski i na prirodni vitamin.

PSEUDOVITAMINI

Pojedine supstance, iako nisu pravi vitamini, povezane su sa vitaminima u svojim aktivnostima. Ove supstance predstavljaju, takoe, esencijelne nutrijente i grupiu se najee sa vitaminima B kompleksa. To su pseudovitamini: INOZITOL, HOLIN, LIPONSKA KISELINA i PARA AMINO BENZOJEVA KISELINA

PODELA VITAMINA

LIPOSOLUBILNI - A,D,E,K HIDROSOLUBILNI VITAMINI B KOMPLEKSA I VITAMIN C

RDA (Recommended Dietary Allowances) tabele (Nac. Ac. Sci. USA) DRI (Dietary Reference Intake) tabele (Nac. Ac. Sci. USA) vrednosti koje zamenjuju RDA za pojedine nutrimente, specifinije su za vei broj starosnih i populacionih grupa MDR (Minimum Daily Requirements) minimalne dnevne potrebe

OPTIMALNO BALANSIRANA DIJETA

HRANA

FUNKCIONALNA HRANA

DIJETETSKA HRANA

DIJETETSKI SUPLEMENTI

EKSPERTSKA GRUPA ZA VITAMINE I MINERALE (EVM)

EVM je nezavisni ekspertski savetodavni komitet Razmatra relevantne podatke za svaki vitamin i mineralnu materiju i vri procenu rizika unosa ovih nutrimenata, koja je bazirana na tim podacima CILJ: formiranje sigurnog gornjeg nivoa unosa svakog vitamina i minerala.

Safe upper level (SUL) siguran gornji nivo

Guidance level

vodi za procenu koliine vitamina i minerala koja verovatno nee delovati tetno

Za procenu su znaajni i nutritivni i toksikoloki podaci. Procena je uraena za 34 nutrimenta. Posebno je potrebno voditi rauna o veoma osetljivim grupama (deca , trudnice, starije osobe).

GENERALNI PRINCIPI ZA USPOSTAVLJANJE SUL

1. Svaki vitamin, odnosno mineral mora biti prouavan pojedinano. 2. Ukoliko nema dovoljno validnih rezultata da se formira SUL odreuje se vodi za bezbedno korienje. 3. Preporueni unos (RDA) vitamina i minerala takoe treba uzeti u obzir.

4. Unos vitamina i minerala iz svih izvora mora se uzeti u obzir. 5 Moraju se odrediti studije o proceni rizika prilikom korienja pojedinih vitamina i minerala.

6. Rezultatima dobijenim iz humanih studija treba posvetiti veu panju od rezultata koji su dobijeni na eksperimentalnim ivotinjama. 7. SUL treba izraziti samo kao ukupan unos svakog pojedinog vitamina ili minerala.

Vitamin B6 Beta karoten Vitamin E

Bor

Silicijum

SUL
Bakar Cink

Nikl

Selen

UPUTSTVO ZA BEZBEDNO KORIENJE VITAMINA I MINERALA

Umesto SUL ustanovi se koliina supstance za koju se na osnovu validnih rezultata veruje da ne izaziva tetne efekte (guidance level). Ova vrednost se ne sme zameniti za/ ili koristiti kao SUL.

VODI ZA SIGURNO KORIENJE biotin, folna kiselina, B3, B5, B1, B2, B12 , C vitamini A, D, K kalcijum, magnezijum, fosfor i kalijum. hrom, kobalt, jod, mangan , molibden, olovo i gvoe

Gornji nivo sigurnog unosa - Safe upper level (SUL)

SUL =

UNOS VITAMINA I MINERALA PUTEM SUPLEMENATA + UNOS VITAMINA I MINERALA KONZUMIRANJEM HRANE I IZ DRUGIH MOGUIH IZVORA

KOME SU POTREBNI DODATNI VITAMINI I MINERALI?

OSOBAMA KOJE IMAJU PROBLEM APSORPCIJE NUTRIMENATA IZ RAZLOGA

HRONINIH DIJAREJA OBOLJENJA GASTROINTESTINALNOG TRAKTA GODINA STAROSTI

OSOBAMA KOJE IMAJU POTREBU POVEANOG UNOSA VITAMINA I MINERALA

DECA U PERIODU RASTA I RAZVOJA ADOLESCENTI TRUDNICE I DOJILJE MLADE ENE KOJE KORISTE KONTRACEPTIVNA SREDSTVA

OSOBAMA KOJE NE UNOSE ADEKVATNE KOLIINE VITAMINA I MINERALA HRANOM IZ RAZLOGA

DIJETE KONZUMIRANJE VELIKIH KOLIINA ALKOHOLA STARIJE OSOBE OBOLELE OSOBE

PUAI STRIKTNI VEGETERIJANCI OSOBE POSLE OZBILJNIH HIRURKIH INTERVENCIJA OSOBE KOJE BOLUJU OD PRODUENIH INFEKCIJA

Hidroslubilni vitamini
Vitamin C i 8 vitamina B grupe Ne stvaraju depoe u organizmu i lako se izluuju ako se unose u veim koliinama od potrebnih. Vitamin C uestvuje u izgradnji kolagana (proteina koji uestvuje u sastav kostiju, koe, nalazi se u noktima i tetivama), kao i u imunim funkcijama organizma i u proizvodnji tiroksina, hormona bitnog za metabolike funkcije. B vitamini imaju ulogu u izgradnji koenzima, malih molekula koji se kombinuju sa enzimima inei ih aktivnim. Enzimi su bioloki katalizatori, proteini odgovorni za mnogobrojne funkcije u naem organizmu (digestija hrane i sintetisanje novih jedinjenja). B vitamini: riboflavin, tijamin, niacin, pantotenska kiselina i biotin uestvuju u energetskom metabolizmu. Vitamin B6 uestvuje u sintezi novih proteina. Folat i vitamin B12 su vani za deobu elija.

VITAMIN C
Otkriven i izolovan 1932 godine Sintetisan 1934 godine ORGANIZAM OVEKA SADRI OD 2-4 g Prema dnevnim potrebama mogue je ove rezerve troiti u toku tri meseca bez pojave simptoma deficita. Avitaminoza skorbut Ljudu nemaju sposobnost sinteze

Vitamin C

CH2OH HO H H O O [O] [H] HO OH HO H

CH2OH H O O

Vitamin C u organizmu prelazi oksidacijom u dehidro-askorbinsku kiselinu, koje takoe pokazuje vitaminsko dejstvo, ali mnogo manje.

Vitamin C
Szent-Gyrgyi I Haworth su dobili Nobelovu nagradu za rad na otkriu vitamina C1937. god..

Enzimska uloga vitamina C

Vitamin C je kofaktor 8 enzima sisara uvajui Fe ili Cu u redukovanoj formi.

VITAMIN C

Hemijska struktura ukazuje na slinost sa glukozom Biljke vre konverziju glukoze u vitamin C Fizioloka funkcija ANTIOKSIDANS Jedna od najaktivnijih redukujuih supstanci u organizmu

VITAMIN C -FIZIOLOKE FUNKCIJE

Poveava apsorpciju neorganski vezanog gvoa, tako to ga helira i potpomae njegovu apsorpciju, jer ga odrava u Fe 2+ Pomae kalcifikaciju i time pravilno formiranje dentina zuba Pomae sintezu neurotransmitera koji prenose impulse izmeu elija Poseban znaaj - sinteza kolagena, hidroksilacija prolina i lizina do hidroksi derivata Kofaktor je 8 enzima kod sisara Znaajan je antioksidans - hvata kiseoninih vrsta u vodenoj sredini citozola elije i ekstracelularne tenosti Bitan je za imuni sistem, u stimulaciji fagocitoze

Vitamin C je bitan u sintezi....

Kolagena imaju oblik dugakih, delimino kristalnih vlakana sastojci vezivnog tkiva, kostiju, ila, hrskavice kuvanjem se rastvaraju, pri emu se hidrolizom oslobaa jedan deo aminokiselina i nastaje elatin koji hlaenjem rastvora prelazi u gel koji se lako vari i dobro iskoriava elatin spada u nepotpune proteine karakteristine aminokiseline: hidroksiprolin i hidroksilizin

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM C

DRI (USA) za ene 75 mg, mukarci 90 mg EU 80 mg SRBIJA 80 mg Velika Britamija 40 mg

GORNJI BEZBEDNI NIVO UNOSA (UL) 2 g

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM C

NOVOROENE BEBE 0-12 meseci DECA
1-10 11-14

RDA (mg) 35
45 50

ENE I MUKARCI 15+ godina

trudnoa i dojenje

60
+20, +40

DEFICIT VITAMINA C
EKSPERIMENTALNA STUDIJA ukoliko se vitamin C ne unosi: - 29 dana: blaga pojava simptoma - 90 dana: svi simptomi skorbuta, od blagih do izraenih Prevremeno roene bebe imaju jako male rezervepotreban unos oko 100 mg dnevno. MLEKO MAJKE SADRI OKO 35 mg.

SKORBUT I TOKSINOST VITAMINA C

Skorbut - krvni sudovi su veoma osetljivi, kapilari pucaju, dolazi do krvarenja desni i ispadanja zuba. este frakture kostiju i malformacije. Toksinost - konstantno uzimanje vitamina C u koliinama veim od 1000 mg dovodi do dijareje, munine i formiranja oksalata u bubrezima kod osoba koje imaju problema sa bubrezima. Poveane doze mogu poveati oksidativni stres kod osoba sa poveanim sadrzaje Fe (hemohromatoza).

SKORBUT

Interakcije sa drugim nutrijentima

Vitamin C povecava apsorpciju ne-hem gvoa u tankom crevu Fe (III) redukuje u Fe (II) Depoi apsorpcija Smanjuje prelazak nitrata u kancerogene nitrozoamine

INTERAKCIJE VITAMINA C I LEKOVA

Ampicilin (leenje bakterijskih infekcija) utie na snienje vitamina C u organizmu. Epinefrin (adrenalin - prirodni hormon dostupan kao OTC proizvod- ublaava simptome astme) sniava nivo vitamina C u plazmi. Oralni kontraceptivi- mogu dovesti do deficita vitamina C

INTERAKCIJE - NASTAVAK
Aspirin - poveava eliminaciju vitamina C Tetraciklini - interferiraju sa aktivnou vitamina C, kod due upotrebe mogu je deficit vitamina C Fenotiazini (leenje razliitih psihoza) - sinergistiko delovanje u leenju izofrenije

NAMIRNICE KAO IZVOR VITAMINA C

Nabogatiji: plodovi citrusa, paradajz, zeleno povre 99% dnevnih potreba vitamina C obezbeuje se konzumiranjem voa i povra, a namirnicama animalnog porekla samo 1%. Veoma je nastabilan pri kulinarskom tretmanu namirnica

UTICAJ TERMIKE OBRADE NA VITAMIN C

Stepen degradacije moe biti i do 100% Blaniranje i UHT je najprihvatljiviji tretman, kratkotrajniji ne dozvoljavju oksidazama da deluju

VITAMINI B KOMPLEKSA
8 vitamina: tijamin, riboflavin, nijacin, pantotenska kiselina, piridoksin, biotin, folna kiselina i kobalamin 4 pseudovitamina: holin, inozitol, PABA, liponska kiselina Grupiu se pod terminom B kompleksa kao posledica njihovog uobiajenog nalaenja u namirnicama i na osnovu sline funkcionalne uloge.

VITAMINI B KOMPLEKSA
Sadejstvuju u brojnim funkcijama: snabdevanju organizma E, odravanju normalnog sranog rada i elijske deobe, normalne aktivnost nervnog tkiva, metabolizmu UH, proteina i masti. Izvori: kvasac, digerica, inetgralne itarice. Ne stvaraju depoe, pa se redovno moraju uzimati.

UZROCI DEFICITA VITAMINA B GRUPE

Neadekvatno tretirane namirnice (itarice) Konzumiranje velikih koliina rafinisanih eera, alkohola i kafe Rizine grupe: starije osobe, vegetarijanci, osobe sa hroninim digestivnim problemima

KOMPLEKS VITAMINA B
I GRUPA VITAMIN B1 VITAMIN B2 PP, NIJACIN

VITAMIN B1, TIJAMIN, ANEURIN

Prvi otkriveni vitamin B grupe. OTKRIVEN 1921, IZOLOVAN 1926, SINTETISAN 1936 god. Podloan oksidaciji, veoma nestabilan na temperaturama iznad 100C, kao i u alkalnoj sredini. Unos ovog vitamina povezan je sa unosom ugljenih hidrata, osnovna uloga je u konverziji ugljenih hidrata u energiju.

DNEVNE POTREBE ZA VIT. B1

0,23 - 0,5 mg/1000 kalorija (x 4,18 kJ) NOVOROENE BEBE 0-6 meseci 6-12 meseci DECA 1-3 godine 7-10 godina RDA (mg) 0,3 0,5

0,7 1,2

DNEVNE POTREBE ZA VIT B1

ADOLESCENTI (11-18 godina) ene mukarci ODRASLI ene (19-22 god.)
23god. +

RDA (mg) 1,1 1,4 1,1

1,0

mukarci (19-22 god.) 23-50 god. 51 +

1,5 1,4 1,2

DNEVNE POTREBE ZA VIT B1

TRUDNOA I LAKTACIJA

Potrebe za vitaminom B1 u trudnoi i laktaciji su uveane za 0,5 mg.

PRAENJE UNOSA VIT B1

Kada je unos vitamina B1 ekvivalentan potrebama, urinarna ekskrecija je 40-90 g dnevno. Kada je dnevni unos manji od potrebe izluena koliina je ispod 25 g . Enzim eritrocit ketolaza je tijamin zavisni enzim. Stabilan unos B1-aktivnost enzima korelira sa urinarnom ekskrecijom tijamina.

FIZIOLOKA FUNKCIJA B1
KOENZIM U METABOLIZMU UGLJENIH HIDRATA, u obliku tiajmin-pirofosfata. Neophodan u oksidativnoj pirogroane kiseline dekarboksilaciji

U REAKCIJI UESTVUJU I LIPONSKA KISELINA, NAD I CoA.

FIZIOLOKA FUNKCIJA B1
Veliki broj biohemijskih procesa u organizmu: -metabolizam nutrimenata i proizvodnja E -normalana reprodukcija, rast i razvoj -funkcija imunog i nervnog sistema (moralni vitamin) -sinteza acetil-holina -normalan srani rad

DEFICIT B1
Deficit se javlja ili usled nedovoljnog unosa ili usled poveane potronje u tkivima. Hronini alkoholizam, malapsorpcija, muka i povraanje u trudnoi mogu dovesti do deficita B1. Rani znaci deficita: depresija, zamor, pad imuniteta, mentalni poremeaji. AVITAMINOZA-BERIBERI MANIFESTACIJE polineuritis, bol i slabost u miicima, gastrointestinalni problemi, mentalni poremeaji, infarkt miokarda..

ANTIVITAMINI VITAMINA B1
Ove supstance mogu biti polifenoli, enzimi ili aditivi. 1. POLIFENOLI su rasprostranjeni u biljnom svetu. mogu da razaraju tiazolov prsten pri emu nastaje tiamindisulfid koji nema vitaminsko delovanje konzumiranje velikih koliina napitaka kafe, aja, moe dovesti do razaranja znatnih koliina vitamina B1

ALLIIN IZ BELOG LUKA I ULJE IZ LUKA MOGU DA NAGRADE KOMPLEKS, ALIITiIAMIN.

2. ENZIMI
tiaminaza I tiaminaza II

N H3C N

+ CH2 N NH2 tiamin S

CH3 CH2CH2OH

tiaminaza I je prisutna u ribama, koljkama, nekim mikroorganizmima, ona prevodi hidroksi-etil tiazolov prsten u tercijerni amin pri emu se gubi vitaminsko delovanje. tiaminaza II je naena u kvascu, bakterijama, gljivama, ona cepa molekul vitamina B1 na metil-piridinski i tiazolov prsten.

3. SULFITI KAO ANTIVITAMINI B1

Dodavanje sulfita vou i povru u cilju spreavanja tamnjenja proizvoda dovodi do potpunog razaranja molekule tiamina na dva dela:
H3C N

NH2 S N+ OH CH3
sulfit

CH3 N

NH2 CH2 SO3H + N

CH3 OH S

INTERAKCIJE B1 SA LEKOVIMA
DIURETICI HENLEOVE PETLJE: Bumetanid, Etakrinska kiselina, Furosemid, Torzemid - koriste se za snienje krvnog pritiska i poboljanje rada srca - kod ovih osoba moze doi do deficita B1. ORALNI KONTRACEPTIVI: Dezogestrel, Etinodiol, Norgestrel - takoe mogu deficit B1.

INTERAKCIJE B1 I LEKOVA
TRICIKLINI ANTIDEPRESIVI: Amitriptilin, Amoksapin,Doksepin, Imipramin, Maprotilin, Trimipramin...

Znaajno poboljanje, posebno kod starijih, depresivnih osoba postie se davanjem oko 10 mg vitamina B1.

NAMIRNICE KOJE SADRE B1

itarice (celo zrno) svinjsko meso, jetra leguminoze mleko jaja veoma osetljiv na kulinarsku obradu namirnica

TOKSINOST ne ispoljava!!!

VITAMIN B2, RIBOFLAVIN

OTKRIVEN 1933, IZOLOVAN 1933, SINTETISAN 1935 god. Otkriven kao uti pigment u mleku (flavus, ut) Stabilan pri zagrevanju Otporan u kiseloj sredini i na oksidaciju Izuzetno osetljiv na ultravioletne i na vidljive zrake suneve svetlosti

Proizvodi fotodegradacije riboflavina

Lumihrom i lumiflavin, jaka oksidaciona sredstva

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM B2

Potrebe za unosom riboflavina prate unos proteina. NOVOROENE BEBE 0-6 meseci 6-12 mes. DECA 1-3 godine 7-10 god. RDA (mg) 0,4 0,6 0,8 1,4

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM B2

DECA (11-14 god.) RDA (mg) devojice 1,3 deaci 1,6 ADOLESCENTI (15-18 god.) enski 1,3 muki 1,7

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM B2

ODRASLI ene 19-22god. 23+ mukarci 19-22 god. 23-50 50+ TRUDNOA I LAKTACIJA RDA (mg) 1,3 1,2 1,7 1,6 1,4 +0,3; +0,5 mg

FIZIOLOKA FUNKCIJA VITAMINA B2

Sastavna komponenta flavoproteina to odreuje njegovo uese u respiratornom lancu i energetsku funkciju. Najbogatija tkiva riboflavinom su metaboliki aktivna tkiva. Visoke koncentracije B2 u jetri, bubrezima. U krvotoku cirkulie vezan za proteine.

Flavin-adenin dinukleotid

DEFICIT RIBOFLAVINA
Rani simptomi deficita B2 vezani su za usnu duplju i oi. Dolazi do zapaljenja usana, jezika. Cheliosis je pucanje uglova usta uz pojavu utih krasta i zapaljenja usana. Glossitis podrazumeva upalne promene na jeziku.

INTERAKCIJE RIBOFLAVINA I LEKOVA

Hemoterapeutik - Doksorubicin utie na snienje nivoa B2. Oralni kontraceptivi mogu izazvati deficit B2. Dua upotreba tetraciklina - deficit B2. Probenecid - koristi se u leenju gihta, smanjuje apsorpciju i poveava izluivanje vitamina B2 urinom. Triciklini antidepresivi i vitamin B2 imaju sinergistiko dejstvo.

NAMIRNICE KOJE SADRE B2

Jetra, bubrezi, srce, miii Mleko Jaja Pojedino lisnato i uto povre Obogaene cerealije i hleb

TOKSINOST
Ne ispoljava ni u visokim dozama jer se smanjuje njegova apsorpcija.

VITAMIN B3
Zajedniki naziv za nikotin-amid i nikotinsku kiselinu. Triptofan (60 mg) nijacin (1 mg)

triptofan

nijacin

VITAMIN B3- FIZIOLOKA ULOGA

Ulazi u sastav koenzima NAD i NADP, uestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina, kao i procesima elijskog disanja. Koa, sluzokoa, formiranje eritrocita Sinteza hormona Normalno funkcionisanje nervnog sistema

Nicotinamide Adenine Dinucleotide (NAD+)

VITAMIN B3-DEFICIT

Pelagra- 3 D sindrom Dijareja, Demencija, Dermatitis Deficit: osobe koje ne unose ni dovoljno proteina, niti nijacina.

POTREBE ZA NIJACINOM
NOVOROENE BEBE 0-6 meseci 6-12 DECA 1-3 godine 7-10 11-14 devojice deaci RDA (mg) 6 8 9 16 15 18

POTREBE ZA NIJACINOM
ADOLESCENTI (15-18 god.) devojke mladii ODRASLI ene 19-22godine 23+ RDA mg 14 18

14 13

POTREBE ZA NIJACINOM
ODRASLI Mukarci 19-22 godine 23-50 50+ TRUDNOA I LAKTACIJA RDA mg 19 18 16 +2;+5mg

INTERAKCIJE NIJACINA I LEKOVA

Ukoliko se istovremeno koriste vit PP i lekovi za snienje nivoa eera u krvi moe se pojaviti potreba za poveanjem nivoa ovih lekova. Sinergistiki deluje sa lekovima koji se koriste u terapiji Parkinsonove bolesti. Izonijazid moe da izazove deficit nijacina. Uzimanje nijacina zajedno sa statinima moe izazvati neprijatnost.

INTERAKCIJE NIJACINA I LEKOVA

Nikotinski flasteri zajedno sa nijacinom mogu uzrokovati pojaano crvenilo i bolove. Oralni kontraceptivi mogu dovesti do blagog deficita nijacina. Nijacin aplikovan zajedno sa tetraciklinima moe pokazati bolju efikasnost leenja. Triciklini antidepresivi deluju sinergistiki sa nijacinom.

IZVORI NIJACINA

Meso Kvasac Pirina, itarice Kikiriki

TOKSINOST: da-crvenilo lica.

Nijacin kao kopmonenta respiratornog lanca, uestvuje u energetskom metabolizmu

Respiratorni lanac U UNUTRANJOJ STRUKTURI MEMBRANE MITOHONDRIJA JE PRVA NAD DEHIDROGENAZA SA NAJNEGATIVNIJIM POTENCIJALOM, NAD, NADP-NIJACIN FMN, FAD-RIBOFLAVIN (B2) A NA SUPROTNOM KRAJU CITOHROM C OKSIDAZA I AKTIVISANI KISEONIK KOJI IMAJU NAJPOZITIVNIJI REDOKS POTENCIJAL.

II GRUPA B KOMPLEKSA
Kasnije otkriveni koenzimski faktori: VITAMIN B6 PIRIDOKSIN, PIRIDOKSAL, PIRIDOKSAMIN koenzim sa a.k. PANTOTENSKA KISELINA esencijelni deo koenzima A ili aktivnog acetata. BIOTIN, VITAMIN H koenzim u fiksaciji CO2 u energetskom metabolizmu.

VITAMIN B6
Otkriven 1934. izolovan 1938. i sintetisan 1939. Tri oblika: piridoksin, piridoksal i piridoksamin. Nestabilan u alkalnoj sredini, osetljiv prema ultravioletnim zracima i oksidaciji, ali je stabilan pri zagrevanju i kiselinama. Iz organizma se izluuje urinom u obliku piridoksinske kiseline.
CH2OH HO H3C N CH2OH

VITAMIN B6
Koliine ovog vitamina u organizmu su veoma male. Potrebe za B6 se poveavaju sa poveanjem unosa proteina. Povoljan odnos B6 i proteina 0.02mg B6 : 1 g proteina Npr. Ukoliko se konzumira 100g proteina dnevno potrebna koliina B6 je 2 mg.

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM B6

NOVOROENE BEBE 0-6 meseci 6-12 meseci DECA 1-3 GOD. 7-10 10-14 RDA (mg) 0,3 0,6 0,9 1,6 1,8

DNEVNE POTREBE ZA B6
ADOLESCENTI 15-18 god. ODRASLI (19+) ene mukarci TRUDNOA I LAKTACIJA RDA mg 2,0 2,0 2,2 +0,6; +0,5mg

FIZIOLOKE FUNKCIJE B6
UESTVUJE KAO KOENZIM U SLEDEIM REAKCIJAMA:

Transaminacija i deaminacija aminokiselina. Koenzim u reakciji transformisanja triptofana u nijacin. Koenzim u reakciji transformisanja triptofana u serotonin (deficit praen konvulzijama).

FIZIOLOKE FUNKCIJE B6
Uestvuje u produkciji antitela (deficit praen problemima na koi). Uestvuje u formiranju porfirina iz hemoglobina, sintezi elastina. Pomae transformaciju linolne kiseline do arahidonske. Uestvuje u degradaciji glikogena.

DEFICIT B6
Piridoksin u malim koliinama proizvode i intestinalne bakterije. Kod zdravih osoba, koje se pravilno hrane, nema bojazni od hipovitaminoze. Problemi nastaju u sluaju malapsorpcije i dejstva antagonista. Hipertireoidizam, alkoholizam poveavaju potronju B6. Simtomi deficita: promene na koi oko oiju, nosa, usta, glositis, infekcije.

INTERAKCIJE LEKOVA I B6

Antikonvulzivi uglavnom dovode do deficita vitamina B6. S druge strane, uzimanje velikih koliina vitamina B6 poveava metabolizam antikonvulzivnih lekova. Potrebno je da pacijenti koji uzimaju antikonvulzive konsultuju lekara o koliinama B6. Eritromicin, kao antibiotik, tokom due primene, moe ometati apsorpciju vitamina B6.

INTERAKCIJE LEKOVA I B6
Oralni kontraceptivi, konjugovani estrogeni mogu dovesti do deficita B6. Gentamicin dovodi do blagog deficita B6. Hidralazin moe kompleksno da vee B6 (antivitamin) i da izazove deficit. Izoniazid i vitamin B6 su kompetitivni antagonisti. Triciklini antidepresivi i vitamin B6 imaju sinergistiko delovanje.

NAMIRNICE KOJE SADRE B6

Meso, jetra, umance jajeta Kvasac, kukuruz, penica TOKSINOST Visoke doze (2000 mg) dovode do oteenja nerava.

PANTOTENSKA KISELINA - B5
PANTOS - grka re, znai svugde Vitamin je iroko rasprostranjen u prirodi. Otkriven 1933., izolovan 1938., a sintetisan 1940. Kada zdrave, odrasle osobe konzumiraju dnevno 5-7 mg pantotenske kiseline, urinom se izluuje 2-7 mg.

H HOOC N O

OH OH
H3C CH3

FIZIOLOKE FUNKCIJE B5

Sastavni deo koenzima A, neophodan u metabolizmu masti, ugljenih hidrata i proteina, doprinosi oslobaanju energije ueem u cilkusu limunskih kiselina, uestvuje u sintezi masnih kiselina, holesterola, formiranju i aktivaciji antitela...

POTREBE ZA B5
Kod zdravih osoba, koje se racionalno hrane, nije poznat deficit. U sluaju odreenih bolesti moe doi do hipovitaminoze koja se manifestuje muninom, intestinalnim problemima, smanjenom otpornou organizma, dermatitisom, grevima (nespecificni simptomi).

INTERAKCIJE B5 I LEKOVA
Pantotenska kiselina moe ometati apsorpciju i aktivnost tetraciklina.

NAMIRNICE KOJE SADRE B5

Svee povre, kvasac, jetra, bubrezi.

TOKSINOST
U nekim sluajevima dnevni unos izmedju 10 i 20 mg moe da izazove dijareju.

BIOTIN, VITAMIN H
Naziva se i mikromikro nutriment. Izolovan 1935., a sintetisan 1942. FIZIOLOKE FUNKCIJE Kao koenzim uestvuje u oksidaciji masnih kiselina, ugljenih hidrata, deaminaciji aminokiselina. Kao koenzim sa aktivnim acetatom uestvuje u reakcijama transferovanja CO2 sa jednog jedinjenja na drugo.

POTREBE
Dnevne potrebe su od 0,18-0,3 mg.

DEFICIT
Avitaminoza biotina poznata kao bolest sirovog belanca. Simptomi su dermatitis, alopecija, depigmentacija dlaka, opadanje dlaka oko oiju, stav kengura.

INTERAKCIJE BIOTINA I LEKOVA

Upotreba antikonvulziva deficit biotina.

moe da izazove

NAMIRNICE KOJE SADRE BIOTIN

Kvasac, govea jetra, bubrezi, okolada, karfiol, jaja, jabuke... peurke,

III GRUPA B KOMPLEKSA

Faktori rasta elija i formiranja krvi. FOLNA KISELINA PABA B12

FOLNA KISELINA
Otkrivena, izolovana i sintetisana 1945. god. Postoji u razliitim oblicima ukljuujui folate, folnu kiselinu i folacin. Stabilna je u kiseloj sredini, a veoma osetljiva u alkalnoj i neutralnoj. Apsorbuje se u gornjem delu tankog creva kada se konjugati hidrolizuju.

DNEVNE POTREBE

NOVOROENE BEBE 0-6 meseci 6-12 DECA 1-3 godine 7-10 ODRASLI

RDA g 30 45 100 200 400

TRUDNOA I LAKTACIJA +400;+100

FIZIOLOKE FUNKCIJE
Kao koenzim uestvuje transmetilacije). Homocistein metionin Glicin serin u prenoenju ugljenika (reakcije

Fenilalanin tirozin Etanolamin holin

Za prevoenje folne kiseline u koenzimsku formu potreban je vitamin B12.

DEFICIT FOLNE KISELINE

Makrocitarna i megaloblastina anemija, dijareja, promene na jeziku, gubitak teine. Deficit se javlja ili usled nedovoljnog unosa ili usled malapsorpcije. Kod zdravih osoba megaloblastina anemija se moe javiti ukoliko se od 3-5 meseci ne unosi ovaj vitamin.

INTERAKCIJE FOLNE KISELINE I LEKOVA

ANTACIDI mogu da smanje apsorpciju folne kiseline. ANTIKONVULZIVI takoe, smanjuju apsorpciju folne kiseline. ASPIRIN dovodi do poveanog izluivanja folne kiseline urinom. DIURETICI mogu izazvati poveano izluivanja folne kiseline. ERITROMICIN moe da interferira sa apsorpcijom folne kiseline. HIPOHOLESTEROLEMICI-ometaju apsorpciju folne kiseline. IZONIAZID moe da interferira sa aktivnou folne kiseline. METOTREKSAT (koristi se u terapiji razliitih karcinoma) kao STRUKTURNI ANALOG FOLNE KISELINE, blokira enzim koji katalizuje prevoenje folne u folinsku kiselinu.

INTERAKCIJE -NASTAVAK

NESTEROIDNI ANTIINFLAMATORNI LEKOVI, ORALNI KONTRACEPTIVI, mogu dovesti do smanjenog nivoa folne kiseline. SULFONAMIDSKI ANTIBIOTICI, kao strukturni analozi PABA, ometaju sintezu folne kiseline. TETRACIKLINI mogu da interferiraju sa aktivnou folne kiseline.

ANTIEPILEPTICI
Pad nivoa folata 6-24 meseci nakon iniciranja terapije fenitoinom, ali i valproinskom kiselinom 27-91 %. Predloeni mehanizmi: pH teorija Interferencija sa intestinalnom konjugazom Inhibicija preuzimanja folata u tkivu Folat kao kofaktor metabolizma fenitoina

1. 2. 3. 4.

HRANA KOJA SADRI FOLNU KISELINU

U hrani se moze nai u vezanom i slobodnom obliku. Sadri je lisnato povre, meso...

VITAMIN B12
Izolovan 1948.god, a sintetisan 1973.god Javlja se u obliku: HIDROKSIKOBALAMINA CIJANOKOBALAMINA NITRITOKOBALAMINA TIOCIJANATKOBALMINA Svi oblici su aktivni. Za apsorpciju potrebno je prisustvo intrinsic faktora mukoprotena. -

Struktura vitamina B12-cijanokobalamina

DNEVNE POTREBE ZA B12

NOVOROENE BEBE 0-6 meseci 6-12 DECA 1-3 godine 7-10 ODRASLI TRUDNOA I LAKTACIJA RDA (g) 0,5 1,5 2,0 3,0 3,0 +1;+1

FIZIOLOKE FUNKCIJE B12

Uestvuje u metabolizmu svih elija, rastu tkiva i odravanju CNS. Kao koenzim odgovoran je za sintezu odreenih komponenata DNK. MALONIL CoA u SUKCINIL CoA Posebno se istie uloga u formiranju crvenih krvnih elija. FOLNA KISELINA-B12-FOLNA KIS.KOENZIM

INTERAKCIJE B12 I LEKOVA

ANTIKONVULZIVI - Mogu dovesti do pojave anemije usled deficita folne kiseline i B12. KOLHICIN (terapija gihta) interferira sa B12. METILDOPA (snienje krvnog pritiska) moe sniziti nivo B12 ORALNI KONTRACEPTIVI, SULFONAMIDSKI ANTIBIOTICI deficit B12

HRANA KOJA SADRI B12

Jetra, meso, ribe, mleko

PSEUDOVITAMINI
Pojedine supstance, iako nisu pravi vitamini, povezane su sa vitaminima u svojim aktivnostima. Ove supstance predstavljaju, takoe, esencijelne nutrijente i grupiu se najee sa vitaminima B kompleksa. To su pseudovitamini. INOZITOL, HOLIN, LIPONSKA KISELINA i PARA AMINO BENZOJEVA KISELINA

HOLIN
Holin i inozitol ine lecitin. Uloga: metabolizam masti, holesterola, sinteza lecitina u jetri.

holin

lecitin

HOLIN
Bitan je za normalno funkcionisanje bubrega i jetre. Izgradnju mijelinske opne, prenoenje nervnih impulsa. Sinteza acetil-holina (neurostransmitera). Deficit: masna infiltracija jetre, srane smetnje, hemoragija bubrega. Izvori: jaja, crveno meso, kavijar, dzigerica, kupus, soja, soivo, pirina. Uobiajeno se unosi od 500 do 900 mg. Toksinost: doze vee od 10 g izazivaju neprijatne efekte.

INOZITOL
Sadejstvuje sa holinom i biotinom Metabolizam masti Dnevne potrebe: unosi se oko 1g dnevno Izvori: iznutrice, citrus polodovi, orasi, pasulj, integralne itarice

ALFA-LIPONSKA KISELINA
Bitan kofaktor u energetskom metabolizmu organizama, od mikroorganizama do oveka. Piruvat - dehidrogenazni kompleks dehidrogenaza -keto kiselina Izvori: meso, krompir, cvekla, argarepa razliitih

PARA-AMINOBENZOJEVA KISELINA

Uestvuje u sintezi folne kiseline Razgradnja i korienje proteina Deficit: iritabilnost, zamor Izvori: digerica, kvasac, penine klice

ta je vano?
Opte karakteristike Osobine i stabilnost svakog vitamina U kojim se namirnicama, dijetetskim proizvodima, nalazi vitamin i u kojim koliinama Mogue interakcije odreenog vitamina i lekova

ta ne sme da se zaboravi?
Da su vitamini esencijelne komponente za organizam oveka, moraju se unositi. Da se mogu unositi hranom, ali i razliitim dijetetskim proizvodima. Da je neophodno voditi rauna o koliinama u kojima se unose u organizam (RDA, DRI, UTL).