Izvori I Delotvornost Vitamina 2007

INSTITUT ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE-BEOGRAD
Prof. dr Mirjana Savi
IZVORI I DELOTVORNOST VITAMINA
Monografija
Beograd, 2007.
Monografija
Beograd, 2007.

Monografija
Urednik:
Prof. dr Drago Cvijanovi
Recezenti:
Prof. dr Dragica Obratov-Petkovi
Prof.dr Ljubo Vraar
Izdava:
Institut za ekonomiku poljoprivrede-Beograd
Volgina 15, Beograd, tel: 29-72-858, 29-72-848
Za izdavaa: Prof. dr Drago Cvijanovi, direktor
tamparija:
DIS PUBLIC D.O.O. Beograd
Beograd, Brae Jerkovia 111-25, tel-fax (011) 39-79-789
ISBN 978-86-82121-40-4
tampanje monografije je u celini finansirano od strane

Ministarstva nauke Republike Srbije
1. PREDGOVOR
Vitamini (na latinskom vita=ivot) su kompleksne organske materije.

Esencijalni su u malim dozama za niz metabolitikih proseca.
U organizmu oveka svi vitamini, izuzev vitamina C, deluju kao
koenzimi i to u preko dvesta enzimskih sistema.
Nain ivota stanovnitva, esto pod stresom, metode primarne
proizvodnje i tehnoloke prerade hrane uz globalnu zagaenost ivotne
sredine iz razliitih izvora sve vie uslovljavaju neophodnost unosa u
organizam dodatnih koliina vitamina, ali uz obavezne laboratorijske
pretrage krvi i urina, odnosno uz konsultacije sa lekarima. Ova
konstatacija se odnosi i na zdrave i organizme pogoranog zdravstvenog
stanja kao i u sluaju pravilne, raznovrsne svakodnevne ishrane, a
posebno kod primene reducirane ishrane zbog sprovoenja raznih dijeta.
U mnogim situacijama terapijski efikasno mogue je delovati samo
unosom odreenih vitamina. Njihova primena najee nije
kontraidikovana sa uzimanjem drugih hemioterapeutika, naprotiv
neeljena dejstva lekova na taj nain se svode na minimum, a pozitivni
efekti se pojaavaju.
Vrlo je vano da se zna da se ni jedna vitaminska terapija ne sme
naglo obustaviti, jer to dovodi do odreenih potresa u organizmu.
Monografija Izvori vitamina i njihova delotvornost napisana je sa
namerom da se kompletiraju podaci o vitaminima svetskih i domaih
autora i da se iznesu, u okviru tabelarnih pregleda koncentracije i
potrebe za vitaminima, i vlastiti rezultati, dobijeni u okviru istraivanja
na projektu Zatita umskih podruja i proizvodnja prirodne hrane na
principima odrivog razvoja, koji finansira Ministarstvo nauke
Republike Srbije. Namenjena je irokom krugu italaca - naunim
radnicima, strunjacima, studentima i svim ostalim, koji ele da se
edukuju iz ove oblasti te da primene steena saznanja u svakodnevnom
ivotu.
Beograd, 2007. godine Autor
1
2. UVOD
Vitamini su organska jedinjenja, koja se prirodno nalaze u biljnom i
ivotinjskom svetu. Esencijalni su i neophodni u malim koncentracijama
za pravilno odvijanje biohemijskih procesa u organizmu oveka i drugih
ivih bia.
U prirodi se nalaze ili kao vitamini ili kao provitamini, koji se u
organizmu trasformiu u vitamine (vitamin A i D). Neki vitamini se
nalaze u sastavu enzimskih sistema kao koenzimi (vitamini B1 i B2).
Najvei znaaj vitamina je u odravanju dobrog zdravlja u doba rasta,
ali i kasnije u zrelom i starijem dobu. Ova jedinjenja imaju i preventivnu
ulogu zatite i funkciju oporavka obolelog organizma.
Veinu vitamina organizam oveka ne moe da sintetizuje pa ih treba
unositi putem hrane i dodataka, po mogunosti, iz prirodnih izvora.
Do deliminog ili potpunog nedostatka nekog vitamina u organizmu
moe da doe usled:
* nedovoljnog unosa hranom;

* poremeaja resorpcije;
* velikog gubitka ;
* kombinacije dva ili sva tri prethodna sluaja.
U novije vreme utvrena je tana hemijska struktura veine vitamina.

Mnogi su izolovani iz prirodnih izvora u istom obliku, dok se neki
proizvode sintezom (vitamini B kompleksa i vitamin C).
Potpuni nedostatk nekog vitamina u organizmu oveka poznat je pod
nazivom avitaminoza.
Hipovitaminoza je skup simptoma, koji se javljaju usled
pomanjkanja nekog vitamina. Hipovitaminoze su ee, a avitaminoze
ree posledice nedostatka vitamina, mada se i za hipovitaminoze moe
konstatovati da su retko izolovane, obino se radi o udruenim
hipovitaminozama.
Hipervitaminoze su stanja prouzrokovana preteranim dozama
pojedinih vitamina i esto su uzrok nepoeljnih poremeaja zdravlja.
Potrebe organizma za pojedinim vitaminima zavise od vie faktora
kao od: starosnog doba oveka, zdravstvenog stanja, naina ishrane,
fizikih i intelektualniuh aktivnosti i dr.
U literaturi su navedene razne podele vitamina. Jedna od njih,
najee primenjivana, bazira se na njihovoj rastvorljivosti pa se dele na
2
liposolubilne (rastvorljive u mastima i rastvaraima masti) i
hidrosolubilne (rastvorljive u vodi).
Vitamini se obeleavaju velikim slovima abecede i svojim hemijskim
imenima.
3
3. VITAMINI
3.1. VITAMIN A
Vitamin A-akseroftal se esto naziva i vitamin rastenja i

antiinfektivni.
Osobine
Vitamin A je ciklini jednovalentni alkohol. Javlja se u dva oblika -
funkcionalni vitamin A poznat kao retinol, nalazi se iskljuivo u
namirnicama animalnog porekla, i provitamin A poznat kao karotin,
nalazi se u hrani animalnog i biljnog porekla. Betakarotin ili provitamin
A se transformie u vitamin A u jetri i crevnom zidu. Najveim delom
nastaje konverzijom betakarotina iz hrane.
Vitamin A je u formi bledoutog ulja, a dobijen je i u obliku kristala
(ploice), koje se tope na 5 do 6o C.
Ovaj vitamin je nerastvorljiv u vodi, a rastvorljiv je u organskim
rastvaraima i mastima. Nije postojan na viim temperaturama i pod
dejstvom ultraljubiastih zraka. Podloan je autooksidaciji, jer je
nezasieno jedinjenje.
Deponuje se u jetri, bubrezima i pluima. Izluuje se u znatnoj
koliini preko ui i mleka.
Dejstvo
* Uestvuje u stvaranju vidnog purpura oka;
* Potpomae rast, jaa kosti, doprinosi zdravlju
koe, zuba, kose, desni;
* Spreava pojavu nonog slepila;
* Potpomae odravanje imunolokog sistema;
* Spreava infekcije organa za disanje;
* Upotrebljen spolja ublaava bore, pomae leenje
akni, impetiga i dr;
* titi od gama zraenja;
* Kljuni je inilac u antikancerogenoj odbrani, jer
jaa aktivnost timusa;
* Neophodan je za pravilnu funkciju srednjeg uha;
* Nezamenljiv je u formiranju kolagena.
4
Deficit
Nedostatk vitamina A se moe uoiti, izmeu ostalog, po bledilu
koe, suvoi kose i suvim, lomljivim noktima. Drastinije posledice se
ispoljavaju u zastoju razvoja dece i u pojavi teih, hroninih bolesti
disajnih puteva, plua, mokranog mehura, ui i dr. Deficit u dugom
periodu moe da dovede do displazije plua, to je stepenica do pojave
karcinoma.
Suficit
Hipervitaminoza vitamina A ima za posledicu niz nepoeljnih
promena u organizmu: gruba koa, svrab, opadanje kose, poveanje jetre
i slezene, anemija, smanjenje leukocita, promene na kostima uoljive na
rengenu, razdraljivost i dr.
Izvori
Ovaj vitamin se nalazi u namirnicama animalnog i biljnog porekla i
to u: ribljem ulju, ivotinjskim mastima, ribljoj i jetri uopte, umancetu,
mleku, maslu, siru, graku, spanau, zelenoj salati, perunu, kelju,
mrkvi, marelici, suvoj ljivi, vinji, breskvi itd.
Dnevne potrebe
Dnevne potrebe ovoga vitamina su: za odojad i dete do godine dana
1500 I.J., za odrasle 3500-5000 I.J., za trudnice i dojilje 6000-8000 I.J.
Jedna I.J. ekvivalentna je 0,6 mikrograma vitamina A.
Toksinost
Ako se vie meseci uzima svakodnevno vie od 18500 I.J. kod dece,
odnosno vie od 50000 I.J. kod odraslih moe da doe do toksinih
efekata.
Upozorenje
Da bi se pravilno apsorbovao vitamin A u probavnom traktu,
neophodno je prisustvo masti i minerala. Najbolje deluje sa mineralima
kalcijumom, fosforom i cinkom, ali i u kombinaciji sa B-kompleksom,
vitaminom D i E.
5
3.2.VITAMIN D
Vitamin D-kalciferol je poznat i pod nazivom antirahitini.
Osobine
To je vitamin koga nema u dovoljnoj koliini ni u jednoj namirnici
nae svakodnevne ishrane. Nalazi se u koi u vidu provitamina, koji se
pod dejstvom ultraljubiastih zraka transformie u vitamin D. Deponuje
se u jetri odakle ga organizam koristi po potrebi.
Poznato je nekoliko provitamina, a najpoznatiji su ergosterol i 7-
dehidroholesterol. Po svom hemijskom sastavu vitamin D je sterol, koji
spada u grupu visokomolekularnih alkohola. Moe da se proizvede
sintezom.
Razlikuju se vitamin D1 animalnog porekla i D2 biljnog porekla.
Kristali vitamina D su bezbojne prizme ili iglice, bez mirisa. Tope se
na oko 115oC. Lako je rastvorljiv u mastima, uljima i organskim
rastvaraima. Kiseline ga lako razgrauju, a otporan je na povienim
tepmperaturama u prisustvu alkalija i oksidacionih sredstava.
Dejstvo
Uestvuje u metabolizmu kalcijuma i fosfora, a time i u
formiranju kostiju;
Potpomae leenje konjuktivitisa;
Poboljava resorpciju ovih elemenata iz creva i fiksiranje
u kostima.
Deficit
Nedostatak vitamina D dovodi do pojave rahitisa; kosti omekavaju i
krive se, a zubi se nepravilno razvijaju. Osim toga, posledica
pomanjkanja ovoga vitamina je i pojava tetanije-greva celog tela.
Suficit
Javlja se, uglavnom, kod preterane upotrebe preparata bogatih
vitaminom D u medicinske svrhe. Hipervitaminoza ima za posledice
gubitak apetita, muninu, zatvor, jaku e nou, taloenje kalcijuma u
bubrezima i u drugim organima i tkivima, preterano izluivanje mokrae
i dr.
6
Hipervitaminoza ovoga vitamina se moe spreiti konzumiranjem
namirnica bogatih vitaminom A ili korienjem preparata oba vitamina u
pravilnom odnosu.
Izvori
Vitamin D se nalazi u ljudskoj koi kao provitamin i u namirnicama
animalnog porekla; morske ribe, (tuna, sardina, bakalar, haringa),
umance, maslac, margarin, svinjska jetra i dr.
Dnevne potrebe
Kod nedonoadi neophodno je 1400, kod male dece 700, kod
odraslih 300-600 i kod trudnica i dojilja 600-2000 I.J vitamina D
dnevno.
Jedan mg vitamina D ima 40000 I.J.
Toksinost
Toksinost nastupa kod doza, koje prelaze 18000 kod dece i 20000
I.J. dnevno kod odraslih ako se koristi u duem periodu.
Upozorenje
Stanovnici visokozagaenih gradova treba da unose hranu bogatu
vitaminom D.
Ovaj vitamin najbolje deluje u sadejstvu sa kalcijumom i fosforom i
vitaminima A, C i holinom.
3.3. VITAMIN E
Vitamin E-tokoferol naziva se i antisterilitetni.
Osobine
Postoji vie supstanci, koje poseduju aktivnost vitamina E. To su:
alfa-tokoferol, beta-tokoferol, zeta-tokoferol i dr. Najbolji efekat
ispoljava alfa-tokoferol, jer je bioloki najaktivniji.
Biljke mogu da sintetizuju tokoferole, dok ivotinje ne mogu, kao ni
ljudski organizam.
Tokoferoli su osetljivi na oksidaciju, a otporni su na temperaturi do
100oC u prisustvu hlorovodonine i sumporne kiseline. Otporni su pri
zagrevanju do 200oC u odsustvu vazduha (kiseonika). Postojani su i u
prisustvu alkalija.
7
Vitamin E je nerastvorljiv u vodi, a rastvorljiv je u rastvaraima masti
i u mastima.
Taloi se u jetri, masnim tkivima, srcu, miiima, krvi, materici,
nadbubrenoj lezdi i hipofozi.
Resorpcija vitamina E odvija se u sistemu za varenje, a potpomau je
prisutne masti (nikako uegle) i pravilno luenje ui.
Iz organizma se izluuje preko mleka i stolice.
Dejstvo
Odrava mladalaki izgled, jer je jak antioksidant;
Spreava oksidaciju loeg holesterola;
Uestvuje u pravilnom razvoju ploda;
Potpomae luenje mleka;
Primenjuje se u prevenciji spontanih pobaaja;
Uestvuje u snabdevanju organizma kiseonikom;
ini organizam zdravijim i izdrljivijim za svakodnevne
napore;
Ispoljava zatitnu mo pri trovanju tekim metalima,
naroito olovom;
U sadejstvu sa vitaminom A titi disajne puteve, posebno
plua od produkata zagaenog vazduha;
Spreava nastajanje krvnih ugruaka;
Pomae u prevenciji raznih oblika kancera;
Potpomae suzbijanje nastanka grubih, debelih
unutranjih i spoljanjih oiljaka;
Spreava greve u miiima kao i ukoenost;
Smanjuje rizik od visokog pritiska, isheminih sranih
oboljenja i modanih udara kao i od
Alzheimerove bolesti:
Neophodan je i za pravilnu funkciju nervnog sistema
ueem u metabolizmu nukleinske kiseline i u stvaranju
jedra elija.
Deficit
Nedostata vitamina E moe da uzrokuje degenerativne procese u
miiima, razaranje crvenih krvnih zrnaca, neke vrste anemija,
poremeaje plodnosti i funkcije nervnog sistema kao i poveanje oseaja
umora.
8
Suficit
Hipervitaminoza Vitamina E dovodi do pojaanog delovanja
antikoagulanata tako da dolazi do oteanog apsorbovanja vitamina K,
koji ubrzava zgruavanje krvi, do dijabetesa, poveanja krvnog pritiska,
pogoranja reumatske srane groznice.
Izvori
Vitamin E se nalazi u relativno velikim koliinama u biljnim uljima
(sojino, laneno, ulje kikirikija, peninih klica i dr). Dosta je zastupljen u
peninim i kukuruznim klicama, pirinu, jemu, kikirikiju, glaviastoj
zelenoj salati. Manje koncentracije ovoga vitamina nalaze se u
namirnicama animalnog porekla kao u: svinjskoj masti, goveem mesu,
mleku, maslacu, umancetu i dr.
Dnevne potrebe
Osobe mlae od 40 godina treba da unose u organizam od 400-1200,
preko 40 godina 800, a ene u menopauzi i do 1200 I.J. vitamina E .
Kod vitamina E jedna I.J. odgovara 1 mg.
Toksinost
Potpuno je netoksian.
Upozorenje
Ovaj vitamin treba oprezno da se koristi kod osoba, koje imaju
hiperaktivnu tiroidnu lezdu, dijabetes, hipertenziju ili reumatsko
oboljenje srca. U ovim sluajevima treba da se pone sa uzimanjme
malih doza od 100 pa ih poveavati do 400 I.J.
Poveavanje kao i smanjivanje doze vitamina E treba da bude
postupno kako ne bi dolo do neeljenih poremeaja u organizmu.
9
3.4. VITAMIN K
Vitamin K-filoholin se naziva i menadion, faktor dugovenosti i

antihemoragini.
Osobine
U prirodi su pronaena dva vitamina K i to: K1 i K2, a sintetiki je
proizveden vitamin K3.
Rasprostranjen je u prirodi u biljnom i ivotinjskom svetu, a stvaraju
ga u crevima coli bakterije.
Vitamini K su rastvorljivi u mastima i organskim rastvaraima.
Stabilni su na povienoj temperaturi, a neotporni u alkalnoj sredini, u
prisustvu svetlosti i x-zraka.
Vitamin K1 je ulje ute boje koje fluerescira, a vitamin K2 je u obliku
kristala, koji se tope na 53,6 - 54,5oC.
Resorbuje se u crevima sisara, pa prema tome, i oveka.Resorpcija iz
creva moe da se odvija samo u prisustvu ui.
Manje koliine ovoga vitamina izluuju se preko majinog mleka, a
velike koliine preko stolice.
Dejstvo
Neophodan je za normalno zgruavanje krvi stvarajui
protrombin i odravajui njegovu optimalnu
koncentraciju u krvi;
Pomae u prevenciji unutranjeg krvarenja i
krvoliptanja.
Deficit
Deficit moe da bude uzrokovan bolestima jetre i ui i poremeajem
resorpcije masti.
Pomanjkanje ovoga vitamina moe da dovede do bolesti celiakije, to
je jedna vrsta digestivnog poremeaja, kolitisa, dijareje idr.
Suficit
Preteran unos vitamina K moe da dovede do razaranja crvenih
krvnih zrnaca, talasa preznojavanja i pojave intenzivnog crvenila.
10
Izvori
Vitamin K je u velikim koncentracijama zastupljen u lisnatom povru
kao to su: kelj, zelje, karfiol, kupus, zelena salata, kopriva, zeleni
paradajz. Znaajna koliina ovoga vitamina nalazi se i u animalnim
proizvodima: svinjskoj jetri, ribljem ulju, jajima, mleku, jogurtu, siru.
Alge su, takoe, bogat izvor filoholina.
Dnevne potrebe
Do danas nisu utvrene pouzdane potrebne doze vitamina K. Neki
autori navode da je dnevna potreba novoroenadi 1-2, trudnica do 20,
dok drugi preporuuju dnevnu dozu od 65-80 mikrograma.
Toksinost
Nije utvrena toksinost vitamina K, izuzev to se ne preporuuje
uzimanje vie od 500 mikrograma sintetikog vitamina.
Upozorenje
Ovaj vitamin potire delovanje antikoagulanata.
Ako je organizam u duem periodu podvrgnut delovanju antibiotika
irokog spektra, potrebno je ishranu obogatiti veim unosom namirnica
bogatih vitaminom K.
3.5. VITAMIN F
Vitamin F-esencijalne masne kiseline i to: linolna, linoleinska i

arahidonska.
Osobine
Esencijalne masne kiseline linolna, linoleinska i arahidonska su
polunezasiene masne kiseline.
U ljudskom organizmu se ne mogu sintetizovati.
Vitamin F je rastvorljiv u mastima i rastvaraima masti.
Dejstvo
Ovaj vitamin je promotor rasta;
Pomae transport kiseonika i kalcijuma u elije;
Podrava normalnu funkciju lezda;
11
Veoma je znaajan za odravanje elasticiteta vezivnog
tkiva;
Od sutinske je vanosti za stvaranje zglobne tenosti;
Od izuzetnog je znaaja za normalno funkcionisanje
sluzokoe gastrointestinalnog sistema;
Povoljno utie na smanjenje loeg holesterola;
Vaan je za smanjenje agregacije trombocita, a time
uestvuje u prevenciji tromboze;
Smanjuje i ublaava kod dijabetiara tegobe na oima i
kardiovaskularnom sistemu;
Preventivno deluje na virusne i bakterijske infekcije;
Dobar je preventivni inilac u spreavanju pojave
karcinoma;
Odrava zdravlje koe i kose;
Pomae pravilno funkcionisanje jetre;
Primenjuje se u leenju steriliteta oba pola;
Potpomae leenje ekcema;
Sagoreva zasiene masti pa utie na smanjenje telesne
mase.
Deficit
Nedostatak vitamina F destabilizuje odbrambeni sistem organizma.
Hipovitaminoza dovodi do pojave akni, peruti, slabih noktiju, suve kose,
dijareje, kamena u ui, virusnih i bakterijskih infekcija. Koa moe
izgledati i dvadeset godina starije. Dugotrajan deficit uzrokuje
poremeaje funkcije jetre (masna jetra), infarkta miokarda,
arterioskleroze, neotpornosti na x-zraenje.
Suficit
Megadoze mogu rezultirati neeljenim efektima-poveanjem telesne
mase.
Izvori
Bogati izvori ovoga vitamina su: biljna ulja (peninih klica, lanenog
semena, suncokretovog semena, afranike, soje i kikirikija), orasi,
bademi, soja, kukuruz.
Napomena: biljna ulja moraju biti ceenja hladnim postupkom kako
bi se ouvala vitaminska aktivnost vitamina F.
12
Dnevne potrebe
Preporuuju se doze od 10-20 g na dan, to odgovara koliini od dve
supene kaike hladno ceenog ulja od suncokretovih semenki.
Toksinost
Nema podataka o toksinom dejstvu vitamina F.
Upozorenje
Dodatak vitamina F uvek treba da bude u kombinaciji sa vitaminom
E, jer se na taj nain najefikasnije asimilira.
Preterano konzumiranje ugljenih hidrata treba da se kompenzuje
unosom odgovarajue koliine vitamina F
3.6. LIPONSKA KISELINA
Liponska kiselina-tiooktanska kiselina naziva se i protogen i faktor

prenosa acetata.
Osobine
Ovaj vitamin je u hemijskom pogledu 6,8-ditiooktanska kiselina.
Spada u grupu masnih kiselina i veoma je znaajna za odvijanje
pravilnog metabolizma. Ispoljava veliku aktivnost u vrlo malim
koliinama.
Uestvuje u oksidativnoj dekarboksilaciji piruvata u acetat iz tiamina.
Liponska kiselina ima neprijatan miris i ukus.
Dejstvo
Intenzivira sintezu ATP-a;
Uestvuje u asimilaciji mlene kiseline;
Aktivira enzime ciklusa trikarbonske kiseline;
Stimulie rast bakterija mleno-kiselinskog vrenja
zamenom acetata (faktor prenosa acetata);
Stimulativno deluje na sintezu COA (utilizacija masnih
kiselina);
Spreava oteenje jetre raznim toksinima;
Normalizuje aldolaze i transferaze;
Koristi se u terapiji metabolike acidoze;
Vrlo je znaajan u terapiji toksinog i infektivnog
hepatitisa;
13
Deficit
Nisu dovoljno prouene posledice nedostatka ovoga vitamina u
organizmu oveka.
Suficit
Nisu dovoljno prouene posledice suficita ovoga vitamina u
organizmu oveka.
Izvori
Nisu utvreni prirodni izvori ovoga vitamina.
Dnevne potrebe
Ne navode se zvanine dnevne doze ovoga vitamina.
Toksinost
Nisu poznati toksini efekti liponske kiseline.
Upozorenje
Primena liponske kiseline u terapijama preporuuje se samo uz
konsultacije sa lekarom.
3.7. VITAMIN B1
Vitamin B1-aneurin ili tiamin poznat je kao vitamin morala zbog

njegovog pozitivnog uticaja na nervni sistem i duhovno stanje oveka.
Naziva se i antineuritiki i antiberiberi.
Osobine
Ovaj vitamin je bela kristalna materija, rastvorljiva u vodi i
alkoholu. Topi se na 221oC.U namirnicama se nalazi u formi estra
pirofosforne kiseline. U neutralnom i alkalnom rastvoru kuvanjem se
brzo razgrauje dok u kiseloj sredini ostaje stabilan i na 120o C. Veoma
je osetljiv na oksidaciju i redukciju; kod fiziolokih uslova oksidacije
nastaje disulfid, a blagom redukcijom formiraju se dihidro-jedinjenje.
Ima karakteristian miris na kvasac.
14
U tankom crevu ga sintetiu bakterije i obavlja se njegova brza i
potpuna resorpcija. Ne deponuje se u organizmu. Ako se unesu vee
doze vitamina B1, izluivae se preko urina, stolice, znoja i kod dojilja
preko mleka.
Dejstvo
Uestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata;
Spreava nagomilavanje pirogroane i mlene kiseline;
Znaajan je u prenosu nervnih impulsa;
Pozitivno utie na odravanje tonusa eludano-crevne
muskulature;
Povoljno utie na rast;
Poveava otpornost na infekcije;
Pozitivno deluje na apetit, varenje i asimilaciju;
Povoljno utie na srani mii;
Pomae u leenju herpes zostera.
Deficit
Potpuni nedostatk ovoga vitamina dovodi do avitaminoze poznate
pod nazivom beri-beri. Javljaju se drastini metabolitiki poremeaji:
paraliza, eludano-crevni poremeaji i promene na srcu. Zavisno do
toga da li je nastupio suvi ili vlani oblik bolesti, javlja se jako
mravljenje, otoci, proirenje srca, poputanje funkcije srca. Zbog
uticaja na nervni sistem deficit vitamina B1 dovodi do jake
uznemirenosti, a potom i do paralize. Krajnji ishod je smrt.
Suficit
Dugotrajno i predozirano unoenje ovoga vitamina dovodi do
pomanjkanja vitamina B6, ali i ostalih iz grupe B.
Prevelike doze negativno utiu na tiroidnu lezdu i luenje insulina.
Dolazi do pojave drhtavice, otoka, herpesa, ubrzanog rada srca, alergija,
nervoze i dr.
Izvori
Tiamin je najzastupljeniji u namirnicama biljnog porekla. Kvasac je
najbogatiji izvor ovoga vitamina, a potom itarice (pirina, penica,
kukuuz, ra). Nalazi se i u orasima, kikirikiju, graku, soji, spanau,
pasulju, a od ivotinjskih namirnica u umancetu, jetri, mesu,
bubrezima, mleku.
15
Dnevne potrebe
Dnevne potrebe su u uskoj vezi sa unosom ugljenih hidrata; ukoliko
se konzumira vea koliina ugljenih hidrata, potrebna je vea doza
aneurina.
Odraslim osobama je potrebno 1-2 , u trudnoi do 2, a u toku dojenja
i do 2,5 mg ovoga vitamina dnevno.
Toksinost
Nije poznato bilo kakvo toksino dejstvo vitamina B1.
Upozorenje
Poto se ne deponuje u organizmu, mora se svakodnevno ishranom ili
dodacima unositi.
Da bi dejstvo ovoga vitamina bilo efikasno, najbolje ga je koristiti u
koliinski uravnoteenoj dozi sa vitaminima B2 i B6, jer su sinergisti.
3.8. VITAMIN B2
Vitamin B2-riboflavin ili laktoflavin je jedini vitamin, koji je prvo

izolovan vetaki, a potom je opisana bolest usled avitaminoze nazvana
ariboflavinoza. Poznat je i kao vitamin G.
Osobine
Pripada grupi flavina. Kristalie se u formi iglica uto-narandaste
boje. Odlikuje se relativno visokom takom topljenja oko 280oC. Mada
pripada grupi vitamina rastvorljivih u vodi, proces rastvaranja tee
sporo, a rastvorljivost je slaba. Rastvor je gorkog ukusa.
Nepostojan je u alkalnoj sredini. Veoma je postojan u kiseloj sredini.
Ostaje stabilan i kod poviene temperature, prisustva kiseonika i
oksidacionih sredstava. Nestabilan je u prisustvu ultraljubiastih zraka,
koje ga razaraju.
Ulazi u sastav enzima oksido-reukcije.
Riboflavin se resorbuje u crevima vezujui se sa fosfornom
kiselinom.
16
Jedan deo uneenog vitamina B2 deponuje se u jetri, bubrezima i
srcu, a jedan deo se izluuje preko urina, stolice, mleka, a manje znoja.
Dejstvo
Uestvuje u procesu elijskog disanja, jer je sastavni deo
utog disajnog fermenta;
Uestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i
proteina kao deo enzimskog sastava;
Potpomae plodnost i rast;
* Doprinosi zdravlju koe, kose i noktiju;
* Ublaava zamor oiju i poboljava vid;
Ubrzava zarastanje ranica u usnoj duplji i na usnama.
Deficit
Nedostatk riboflavina uzrokuje pojavu bolesti ariboflavinoze; javljaju
se ranice na usnama, jeziku i genitalijama, crvenilo oiju, suvoa koe sa
pukotinama. U teim sluajevima dolazi i do jako oteanog gutanja.
Manjak ovoga vitamina moe da dovede do pojave vrtoglavice,
nepravilnog varenja i poremeaja luenja ui.
Suficit
Prekomerne doze vitamina B2 mogu da izazovu preosetljivost na
suneve zrake ako se unosi u organizam bez antioksidanasa.
Izvori
Riboflavin je zastupljen u znatnim koncentracijama u velikom broju
namirnica animalnog i biljnog porekla i to u: ikri nekih riba, mleku, siru,
kvascu, jajima, mesu, bubrezima, jetri, peninim klicama, mekinjama,
bademu, pasulju, karfiolu, ljivama i dr.
Dnevne potrebe
Doze riboflavina zavise od brojnih faktora. Za zdrave, odrasle osobe
dnevne potrebe su 2-3 miligrama. Vea doza je neophodna trudnicama i
dojiljama, kao i ljudima u stresnim situacijama i tokom obavljanja tekih
fizikih poslova.
Toksinost
Nije utvreno toksino delovanje ovoga vitamina.
17
Upozorenje
Ako je ishrana siromana ili apsolutno deficitarna u crvenom mesu i
mlenim proizvodima, potrebno je poveati unos riboflavina.
Sva stresna stanja zahtevaju poveane doze ovoga, ali i ostalih
vitamina B-grupe.
Ovaj vitamin je najefikasniji u sadejstvu sa vitaminima B6, C i
nijacinom.
3.9. VITAMIN B3
Vitamin B3-niacin naziva se i niacinamid, nikotinska kiselina,

nikotinamid i antipelagra vitamin, odnosno faktor PP.
Osobine
Vitamin B3 je sastavni deo dva fermenta kao koferment I i koferment
II. Ova dva koenzima uestvuju u procesu dehidrogenacije i prenoenja
vodonika. Nalaze se u onim elijama u kojima je metabolizam
najintenzivniji.
Nikotinska kiselina kristalie u iglicama iz vode i alkohola. Kristali
su bezbojni ili beli, take topljenja oko 228oC.
Nikotinska kiselina je najstabilniji vitamin. Vrlo je otporan prema
visokim temperaturama, ak i pri sterilizaciji, tako da ostaje sauvan i u
toplotom konzerviranoj hrani. Stabilan je i na vazduhu (kiseonik), ali i u
prisustvu mnogih oksidacionih sredstava.
Kako pripada vitaminima B-grupe, rastvorljiv je u hladnoj, a znatno
bolje u toploj vodi.
U organizmu se sintetizuje iz triptofana u prisustvu vitamina B6.
Dejstvo
Daje koi zdraviji izgled;
Pomae u odravanju normalne funkcije probavnog
sistema i ublaava kod obolelih crevno-eludane
poremeaje;
Pomae u prevenciji migrenoznih glavobolja;
Poboljava cirkulaciju krvi;
Potpomae smanjenje krvnog pritiska;
Utie na eliminisanje vrtoglavice kod Menijerovog
sindroma;
18
Ima vanu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, a
posebno onih u mozgu, ime se spreavaju nervni i
duevni poremeaji;
Ima znaajnu funkciju u proirenju krvnih sudova;
Poveava mo zgruavanja krvi;
Nezamenljiv je u sintezi hormona (estrogen, progesteron,
testosteron), kao i kortizona, insulina, tiroksina;
Pomae pokretljivost zglobova i u velikim dozama
potpuno eliminie bolove u njima (tri do etiri puta po
100 miligrama dnevno);
Utie na poboljanje stanja bolesnih od hepatitisa, angine
pektoris, glaukoma, depresije, oka,kolapsa, kome.
Deficit
Pomanjkanje ovoga vitamina moe da izazove bolest pelagru, ali je
ustanovljeno da to moe da bude i usled nedostatka belanevina
animalnog porekla, odnosno, usled manjka aminokiseline triptofana.
Posledice deficita dovode, u okviru pelagre, do dijareje, poremeaja
pamenja, zapalenja koe.
Suficit
Nisu poznate negativne posledice predoziranja kod zdravih ljudi.
Megadoze niacina mogu da ometaju kontrolisanje mokrane kiseline
i da dovedu do gihta kod osoba sklonih ovom poremeaju. Visoke
koncentracije niacina mogu da prouzrokuju nesposobnost organizma da
se oslobaa vika eera, a i da doprinesu pojavi anomalija u
funkcionisanju jetre.
Izvori
Vitam B3 je jako rasprostranjen u prirodi. Najzastupljeniji je u: jetri,
posnom mesu, belom pileem i uopte ivinskom mesu, integralnim
itaricama, pivskom kvascu, ribi, jajima, kikirikiju, mahunastom povru,
suvoj ljivi.
Dnevne potrebe
Preporuena dnevna doza za odrasle je 12-19 miligrama.
19
Toksinost
Ovaj vitamin nije toksian, izuzev to megadoze preko 100
miligrama izazivaju crvenilo i svrab.
Upozorenje
Bolesnici, koji boluju od dijabetesa, glaukoma, ira na elucu, gihta i
slabih funkcija jetre, treba da konsultuju lekara i vrlo paljivo koriste
niacin.
3.10. VITAMIN B5
Vitamin B5-pantotenska kiselina spada u vitamine B-kompleksa.

Poznat je i kao faktor filtriranja, dekspantenol, pantenol i kao antistresni
vitamin.
Osobine
Ovaj se vitamin odlikuje kiselim i bazinim karakterom. Osetljiv je
na kiseline, baze i toplotu.
Pantotenska kiselina je viskozno, bledo-uto ulje. Rastvorljiva je u
vodi.
Moe da se sintetizuje u organizmu uz pomo crevnih bakterija.
Dejstvo
Od vitalne je vanosti za pravilnu funkciju lezda, koje
lue adrenalin;
Pretvara eere i masti u energiju;
Uestvuje u izgradnji elija;
Potpomae razvoj centralnog nervnog sistema;
Neophodan je za iskoriavanje vitamina PABA i holina;
Uestvuje u sintezi antitela, ime spreava infekcije;
Potpomae zacelivanje rana;
Spreava umor;
Lei posoperativni ok;
Sniava koncentraciju loeg holesterola i triglicerida.
Deficit
Nedostatak pantotenske kiseline u organizmu oveka moe da
uzrokuje hipoglikemiju, ir na dvanaestopalanom crevu, obolenja koe
i krvi.
20
Suficit
Nisu poznati negativni efekti predoziranja.
Izvori
Ovaj vitamin je iroko rasprostranjen u prirodi. Nalazi se u
namirnicama animalnog i biljnog porekla i to najvie u: mesu, jetri,
bubrezima, piletini, integralnim itaricama, peninim klicama,
mekinjama, zelenom povru, pivskom kvascu, kotunjavim plodovima i
u sirovoj melasi.
Dnevne potrebe
Zvanina dnevna doza pantotenske kiseline je 10 miligrama.
Toksinost
Nema podataka o toksinom dejstvu pantotenske kiseline.
Upozorenje
Visoke doze pantotenske kiseline, uz konsultovanje lekara,
preporuuju se osobama, koje moraju da smanje nivo holesterola ili se
lee od alergije. U tim sluajevima unos ovoga vitamina moe da bude i
1000 miligrama dnevno u odreenom periodu.
Kontraindikovana je primena vitamina B3 kod bolesnika, koji imaju
hemofiliju.
3.11. VITAMIN B6
Vitamin B6-piridoksin je poznat i kao adermin.
Osobine
Vitamin B6 je, zapravo, grupa supstanci, koje su blisko povezane i
zajedniki deluju. ine ga piridoksin, piridoksal, piridoksamin i
adermin.
Vitamin B6 je slobodna baza u formi bezbojnog praha, gorkog ukusa.
Lako je rastvorljiv u vodi, acetonu i alkoholu. Taka topljenja mu je na
160oC.
Neki autori navode da se moe sintetizovati pomou crevnih bakterija
uz dijetu sa mnogo povra bogatog celulozom.
21
Dejstvo
Jaa imunoloki sistem;
Utie na prevenciju pojave kamena u bubrezima;
U sadejstvu sa folnom kiselinom potpomae razgradnju
aminokiseline homocisteina, ime se znatno umanjuje
rizik od sranih obolenja;
Ublaava oseaj munine;
Dobro asimiluje masti i proteine;
Potpomae stvaranje crvenih krvnih zrnaca i antitela;
Uestvuje u transformaciji aminokiseline triptofana u
niacin;
Pomae u prevenciji mnogih konih i nervnih oboljenja;
Uestvuje u pravilnoj sintezi nukleinskih kiselina, ime se
usporava starenje organizma;
Vaan je za pravilno odvijanje metabolizma nezasienih
masnih kiselina (linolenske i arahidonske);
Povoljno deluje u zatiti od jonizujueg zraenja;
Deluje kao prirodni diuretik;
Ublaava suvou usta, nono grenje miia, greve u
nogama, ukoenost ruku.
Deficit
Nedostatk piridoksina dovodi do seboreinih promena na koi,
promena na jeziku, usnama i oima. Javljaju se i psihiki poremeaji,
munina, povraanje, vrtoglavica, slabost, grevi, nervna razdraljivost i
mikrocitna anemija.
Suficit
Uzimanje veih doza piridoksina, naroito u kontinuitetu, moe da
ima negativne posledice: neuroloke poremeaje, nonu uznemirenost i
preterano jasno seanje dogaaja iz snova. Moe se javiti i grenje
stopala i utrnulost.
Doze preko 500 miligrama se ne preporuuju.
Izvori
Vitamin B6 je veoma rasprostranjen u prirodi. Nalazi se u
namirnicama animalnog i biljnog porekla. Najvie je zastupljen u:
kvascu, goveoj jetri, goveem mesu, bubrezima, jajima, penici,
kukuruzu, krompiru, pasulju, graku, bananama, kikirikiju i dr.
22
Dnevne potrebe
Preporuuje se da odrasle osobe uzimaju ovaj vitamin u dozama od
1,6-2,0, a trudnice i dojilje i 2,2 miligrama dnevno.
Toksinost
Nisu poznati toksini efekti ovoga vitamina, osim to predoziranje,
posebno u duem periodu, moe da prouzrokuje neeljene promene u
organizmu.
Upozorenje
Osobe, koje boluju od Parkinsove bolesti i artritisa, moraju da se
konsultuju sa lekarom kako dodatak ili manjak ovoga vitamina ne bi
proizveo nepoeljne posledice.
3.12. VITAMIN B11
Vitamin B11-folna kiselina naziva se jo i citrovorum inilac,

leukovorin, folacin i folat, vitamin L i M.
Osobine
Radi se, zapravo, o materijama, koje imaju slino bioloko dejstvo, a
izgleda da je jedini pravi vitamin citrovorum inilac.
Vitamin M pripada vitaminima B-kompleksa. Slabo je rastvorljiv u
hladnoj, a vrlo dobro u vruoj vodi. Kristali su mu uto-narandaste
boje. Bez mirisa je, a kiselog ukusa.
Dejstvo
Ima sutinsku vanost u formiranju crvenih krvnih
zrnaca;
Potpomae metabolizam proteina;
Izuzetno je bitan u proizvodnji nukleinskih kiselina
(RNK i DNK);
Uesnik je u deobi telesnih elija;
Potpomae iskoritavanje eera i aminokiselina;
Smanjuje rizik od sranih oboljenja;
Pomae u prevenciji anemije i nepoeljnih promena na
sluzokoi i koi;
titi od trovanja hranom;
Ublaava bolove;
23
ini kou zdravom i lepom;
Odlae pojavu sede kose u sadejstvu sa pantotenskom i
paraaminobenzojevom kiselinom.
Deficit
Nedostatak ovoga vitamina uzrokuje pojavu makrocitne anemije.
Suficit
Moe da bude veoma opasan stoga to unos veih koliina folne
kiseline u duem periodu moe da prikrije simptome makrocitne
anemije.
Izvori
Bogati izvori ovoga vitamina su: lisnato povre, argarepa, bundeva,
dinja, kajsija, pasulj, ra, kvasac, jetra.
Dnevne potrebe
Zvanino preporuene doze vitamina M su za odrasle osobe 180-200
mikrograma, a dvostruko vie za trudnice i dojilje.
Toksinost
Toksino dejstvo ovoga vitamina nije poznato, izuzev pojave osipa
na koi kod malog broja ljudi.
Upozorenje
Velike doze folne kiseline mogu da ometaju dejstvo lekova protiv
kancera. Osim toga, megadoze mogu da dovedu do konvulzije kod
epileptiara, koji se lee fenitoinom (supstanca srodna barbituratima).
3.13. VITAMIN B12
Vitamin B-kobalamin, naziva se i cianokobalamin, cianokobemin i

kobemin. Poznat je i kao crveni vitamin.
Osobine
U prirodi se ovaj vitamin nalazi u vie razliitih oblika, ali svi imaju
identino bioloko dejstvo.
U sastav vitamina B12 ulazi i atom kobalta. Kristalie se u formi
ruiastih iglica. Boja potie od kobalta.
24
Ovaj je vitamin rastvorljiv u vodi i alkoholu, a nerastvorljiv u etru,
acetonu i hloroformu. Nestabilan je i gubi aktivnost u jako kiseloj i
alkalnoj sredini, a stabilan je u fizioloki sterilnom rastvoru i do godinu
dana. Osetljiv je i pod uticajem suneve svetlosti. Higroskopan je.
Sintetizuju ga samo mikroorganizmi i to nie gljive.
Ne asimiluje se dobro kroz eludac. Asimilacija se normalizuje
jedino u prisustvu kalcijuma. Zdrava tiroidna lezda potpomae
asimilaciju ovoga vitamina.
Jedinstven je medju vitaminima, jer jedini sadri esencijalni
mineralni element, a meu liposolubilnim, po tome, to moe da se
deponuje u organizmu i da njegove zalihe traju i do tri godine.
Dejstvo
titi od anemije poto uestvuje u formiranju i
regeneraciji crvenih krvnih zrnaca;
Poveava energiju organizma;
Obezbeuje pravilan metabolizam belanevina, a
posebno aminokiselina metionina, tirozina i triptofana;
Uestvuje u sintezi nukleinske kiseline;
Neophodan je za ispravno funkcionisanje elija
centralnog nervnog sistema;
Potpomae rast i razvoj;
Poboljava koncentraciju, pamenje i ravnoteu;
Predstavlja dobru zatitu od kancera indukovanog
puenjem.
Deficit
Nedostatak ovoga vitamina prouzrokuje lupanje srca, nervozu,
probleme sa kosom, neprijatan miris tela, pernicioznu anemiju.
Suficit
Nisu poznate neeljene posledice delovanja ovoga vitamina ak ni u
reimu megadoza.
Izvori
Vitamin B12 se nalazi u svim ivotinjskim tkivima, dok ga u biljkama
nema ili ima u neznatnim koncentracijama. Bogati izvori kobalamina su:
jetra, govee meso, svinjsko meso, jaja, mleko, sir, riba.
25
Dnevne potrebe
Delotvoran je u veoma malim koncentracijama. To su koliine
najmanje od svih dosada poznatih kod ostalih vitamina.
Preporuene doze ovoga vitamina za odrasle osobe je 2, za trudnice
2,2 i za dojilje 2,6 mikrograma dnevno.
Toksinost
Do sada nije registrovan ni jedan sluaj toksinog delovanja vitamina
B12.
Upozorenje
Osobama, koje su se opredelile iskljuivo za vegeterijansku ishranu,
neophodan je dodatak ovoga vitamina. Isto tako, neophodno je da se
povea unos kovalamina osobama, koje konzumiraju vee koliine
tekih proteina.
Poto se teko asimiluje, naroito kod starijih osoba, poeljno ga je
unositi putem injekcija.
3.14. VITAMIN H
Vitamin H-biotin naziva se i bios II i koenzim R.
Osobine
Biotin je jo jedan lan vitamina B-kompleksa.
Prisutan je u svim elijama organizma. Rastvorljiv je u vodi i
alkoholu. ist vitamin H se topi na 230oC. Stabilan je na povienim
temperaturama i u alkalnoj i kiseloj sredini.
Mogu da ga sintetizuju crevne bakterije i kvasne gljivice.
Dejstvo
Utie na normalno odvijanje metabolizma masti proteina
i ugljenih hidrata;
Dobar je u prevenciji gubitka pigmenta kose;
Nezamenljiv je u tretmanima leenja elavosti;
Ublaava dermatitis i ekcem;
Potpomae eliminaciju bolova u miiima.
26
Deficit
Usled nedostatka vitamina H moe da doe do ekcema lica i tela,
gubitka kose, pogoranja metabolizma masti i proteina, anoreksije,
alopecije, depresije i krajnje iscrpljenosti.
Suficit
Nisu poznate eventualne posledice predoziranja.
Izvori
iroko je rasprostranjen u hrani animalnog i biljnog porekla. Najvie
je zastupljen u: kvascu, jetri, umancetu, sojinom branu, mleku,
bubrezima, integralnom pirinu.
Dnevne potrebe
Smatra se da je svakodnevno potrebno unositi 25-300 mikrograma
vitamina H, zavisno od uzrasta i stanja iorganizma.
Toksinost
Nije dokazano toksino delovanje biotina.
Upozorenje
Konzumiranje sveeg belanceta uzrokuje anuliranje dejstva telesnog
biotina.
3.15. VITAMIN H
Vitamin H-paraaminobenzoeva kiselina, PABA je noviji lan

vitamina B-kompleksa.
Osobine
Ovaj vitamin nije u potpunosti prouen. Zna se da ga ljudski
organizam sintetizuje u crevima uz pomo izvesnih bakterija. Neki
autori navode da je, verovatno, koliina ovoga vitamina, koji se
sintetizuje, dovoljna te da ga ne treba dodatno unositi u organizam.
Dejstvo
Uestvuje u stvaranju folne kiseline;
27
Od posebnog je znaaja za pravilno iskoriavanje
proteina;
Potpomae asimilaciju i delotvornost pantotenske
kiseline;
Ublaava bolove od opekotina;
Doprinosi zdravlju koe i lepem izgledu (glatka koa);
Sudeluje u prevenciji bora;
Pomae u obnavljanju prirodne boje kose.
Deficit
Nedostatk patraaminobenzojeve kiseline moe prouzrokovati
ekceme, probleme sa kosom (bez sjaja, gubitak pigmenta, lomljivost),
anemiju, opstipaciju, digestivne poremeaje, duevni zamor.
Suficit
Prekomerne doze vitamina PABA mogu kod nekih osoba da dovedu
do negativnih reakcija jetre, bubrega i srca.
Izvori
Najbolji izvori paraaminobenzojeve kiseline su: jetra, pivski kvasac,
bubrezi, integralni pirina i itarice, mekinje, penine klice i melasa.
Dnevne potrebe
Nisu ustanovljene zvanine dnevne potrebe vitamina PABA.
Toksinost
Zvanino nisu utvrene toksine posledice unosa vitamina PABA pa
se, stoga, ne preporuuju tretmani sa visokim dozama. Simptomi, koji
mogu da ukau na predoziranje ovoga vitamina su munina i povraanje.
Upozorenje
Primena paraaminobenzojeve kiseline je kontraindikovana sa nekim
lekovima protiv kancera.
3.16. VITAMIN I
Vitamin I-inozitol je jo jedan lan vitamina B-kompleksa. Poznat je

i kao bios I.
28
Osobine
Ubraja se u lipotropne inioce kao holin i metionin. Dobijen je u
kristalnom stanju iz siretne kiseline i vode. Ovaj vitamin je ciklini
estovalentni alkohol. Rastvorljiv je u vodi. Slatkog je ukusa.
Sintetizuje se u organizmu uz pomo crevnih bakterija.
Dejstvo
Lipotropna funkcija ogleda se u metabolizmu masti i
holesterola;
Odrava zdravlje kose i spreava njeno opadanje;
Formira lecitin u sadejstvu sa holinom;
Uestvuje u prevenciji ekcema;
Neki autori navode da ovaj vitamin upravlja gastro-
intestinalnom pokretljivou;
Deluje umirujue.
Deficit
Deficit ovoga vitamina uzrokuje pojavu ekcema.
Suficit
Nisu poznati neeljeni efekti predoziranja.
Izvori
Inozitol se nalazi u skoro svim biljnim i ivotinjskim tkivima kao
normalan elijski sastojak. Nejvee koliine su utvrene u liu biljaka.
Bogati izvori su: citrusno voe, srce, bubrezi, plua, mozak, jetra, krv,
jaja i mleko.
Dnevne potrebe
Prema nekim autorima dnevna doza inozitola je 250-500, dok drugi
navode i koliinu od 1000 miligrama obzirom da organizam moe da
iskoristi svega 50% ovoga vitamina.
Toksinost
Bios I nema poznatih toksinih efekata.
Upozorenje
Osobe, koje piju mnogo kafe, trebaju da unose vee doze ovoga
vitamina. Treba ga uzimati u kombinaciji sa holinom i ostalim
vitaminima B-kompleksa.
29
3.17. VITAMIN C
Vitamin C-askorbinska kiselina naziva se jo i cevitaminska kiselina i

antiskorbutni vitamin.
Osobine
Askorbinska kiselina je beo, kristalni prah, kiselog ukusa. Veina
ivotinja sintetie vitamin C, ali ljudski organizam nema tu sposobnost
tako da se ovaj vitamin mora unositi sa hranom ili, po potrebi, putem
dodataka.
Ovaj vitamin spada u grupu rastvorljivih u vodi.
Vitamin C je jednobazna kiselina, jako osetljiva u vodenim
rastvorima na svetlost, ultraljubiaste zrake, toplotu i kiseonik. Svetlost i
ultraljubiasti zraci potpuno razaraju vitamin C. Askorbinska kiselina se
degradira u prisustvu vazduha na 60oC, a na 100oC i bez prisustva
vazduha. Oksidacijom u vodenom rastoru brzo se oksidie gubei dva
atoma vodonika pri emu se transformie u dehidroaskorbinsku kiselinu,
koja ima identine karakteristike kao askorbinska kiselina. Ako se
oksidacija nastavi, vitamin C u potpunosti gubi svoju aktivnost.
Rastvor askorbinske kiseline je stabilan u prisustvu nekih vonih
kiselina (vinska i limunska). U neutralnom i alkalnom rastvoru
postojanost askorbinske kiseline je vrlo mala.
Askorbinska kiselina se moe reverzibilno oksidisati i redukovati, a
da pri tim reakcijama ne izgubi svoja svojstva, odnosno aktivnost.
Resorpcija vitamina C se deava, uglavnom, u gornjem delu tankog
creva. Nalazi se u svim tkivima i tenostima organizma, a u najveoj
koncentraciji u onima u kojima se odvijaju intenzivni metabolitiki
procesi.
U izvesnoj meri se deponuje u organizmu, ali najvea koliina se
izluuje putem urina, stolice, znoja, a kod dojilja i preko mleka.
Dejstvo
Pomae u leenju infekcija urinarnog trakta;
Omoguava zaceljivanje rana, opekotina i spreava
krvarenje desni;
30
Ima glavnu ulogu u stvaranju kolagena, koji je znaajan
za rast, regeneraciju telesnih tkiva, krvnih sudova,
kostiju, zuba, desni, hrskavica i dr;
Spreava oksidaciju loeg holesterola;
Utie na smanjenje nivoa holesterola u krvi;
Potpomae apsorpciju gvoa u organizmu;
Prua zatitu od agenasa, koji dovode do nastanka i
razvoja malignih elija;
Jaa imunoloki sistem, jer je izvanredan u prevenciji
raznih virusnih i bakterijskih infekcija;
Delotvoran je u prevenciji nastajanja tromba;
Pomae u suzbijanju nastanka supstanci, koje izazivaju
kancer (nitrosamina);
Spreava pojavu bolesti skorbuta;
Pomae u spreavanju degenerativnih bolesti
kardiovaskularnog sistema;
Ima vanu funkciju u stvaranju hormona nadbubrene
lezde;
Uestvuje u formiranju steroidnih hormona
(korti-, proge- i dezoksikorti-kosterona);
Pomae detoksikaciju organizma otrovanog zlatom i
olovom;
Aktivno uestvuje u smanjenju pigmentacije koe.
Deficit
Usled nedostatka askorbinske kiseline dolazi do avitaminoze poznate
pod nazivom skorbut. Karakteristini simptomi ove bolesti su: krvarenje
desni, rane na koi i na unutranjim organima, otoci zglobova, slabost
moia, a sve praeno bolovima.
Suficit
Prevelike doze askorbinske kiseline mogu kod trudnica izazvati
prevremeni poroaj. Megadoze mogu da prouzrokuju i sledee negativne
posledice: oteenje eluca, poveanje krvnog pritiska, naruavanje
funkcije bubrega, muninu, dijareju, uznemirenost, nesanicu i
glavobolju. Osim toga, predoziranjem moe doi do vezivanja vitamina
C sa kalcijumom iz kostiju i njegovog izluivanja putem urina.
31
Izvori
Askorbinska kiselina je veoma rasprostranjena u biljnom svetu.
Najbogatiji izvori ovoga vitamina su: limun, pomoranda, paradajz,
perun, zeleno lisnato povre, kopriva, ren, paprika, karfiol, ipurak,
gloginje, crne i crvene ribizle, kupine, jagode i dr.
Dnevne potrebe
Odraslim osobama treba dnevno 50-60, a trudnicama i dojiljama i
70-90 miligrama askorbinske kiseline.
Toksinost
Ne postoje megadoze, koje bi mogle prouzrokovati fatalne posledice i
smrt.
Upozorenje
Nagli prekid uzimanja vitamina C moe da bude opasan zbog
rebound effect-a, koji traje dve nedelje.
Vitamin C ponitava svojstva i efekte peroralno uzetih
antikoagulanata.
Visoke doze ovoga vitamina se ne preporuuju osobama, koje boluju
od genetskih poremeaja usled kojih dolazi do taloenja gvoa. Efekti
nekih lekova, koji se koriste u leenju eerne bolesti, znaajno se
umanjuju kod bolesnika, koji unose prevelike doze vitamina C.
3.18. VITAMIN J
Vitamin J-holin je lan B - kompleksa. Naziva se i lipotropik.
Osobine
Vitamin J se ubraja u grupu lipotropnih faktora, jer smanjuje
nagomilavanje masti u elijama jetre.
Holin je u hemijskom pogledu alkohol. Veoma je rasprostranjen u
ivotinjskom svetu, ali i u ljudskom organizmu. Nalazi se kao sastavni
deo lipida, u obliku estra siretne kiseline, ali i u slobodnoj formi.
Sintetie se u organizmu oveka.
32
Dejstvo
Sa inozitolom ovaj vitamin deluje sinergistiki na
iskoritavanje masti i holesterola;
U stanju je da probije krvno-modanu barijeru, koja titi
mozak od dnevnih varijacija u ishrani i odlazi direktno u
modane elije, ime potpomae pamenje;
Najverovatnije (prema nekim autorima) pretvara
holesterol u emulziju i spreava da se ovaj taloi na
zidovima arterija i ui;
Potpomae mobilizaciju i prenoenje masti iz jetre u
masne depoe organizma, ime deluje preventivno na
pojavu ciroze ovoga organa;
Pomae odailjanju nervnih impulsa, naroito onih, koji
se koriste u mozgu za formiranje pamenje;
Deluje umirujue na nervni sistem;
Pomae odstranjivanje toksina i lekova iz organizma.
Deficit
Deficit holina uzrokuje nagomilavanje masti u elijama jetre, to
dovodi do ciroze jetre. Usled pomanjkanja ovoga vitamina dolazi do
zastoja u rastu, a esto i do hemoragine nekroze u bubrezima, zatim do
zakreavanja arterija i Alchajmerove bolesti.
Suficit
Dugotrajno uzimanje preteranih doza holina dovodi do pomanjkanja
vitamina B6. Holin se ne sme unositi u organizam ako se osoba nalazi u
depresivnim fazama (manino depresivno stanje), jer ovaj vitamin moe
dodatno da otea i produbi ovaj teki poremeaj.
Izvori
Ovaj je vitamin najvie zastupljen u namirnicama bogatim
fosfolipidima. Nalazi se u namirnicama animalnog i biljnog porekla i to
u: jajima, jetri, modanom tkivu, bubrezima, mesu, kvascu i soji.
Dnevne potrebe
Dnevne doze holina su 500-1000 miligrama. Toliko se ovoga
vitamina svakodnevno unosi hranom, koja sadri i dovoljne koliine i
drugih lipotropnih supstanci.
33
Toksinost
Nije poznato da je holin u bilo kom sluaju ispoljio toksino dejstvo.
Upozorenje
Vee ili stalno konzumiranje alkohola trai da se u organizam unosi
poveana doza holina.
Kod intenzivnog intelektualnog rada (naprezanja) i u situaciji kada je
potrebno poboljati pamenje, preporuljivo je da se hranom unosi vea
koliina ovoga vitamina.
3.19. VITAMIN P
Vitamin P-citrin naziva se i C-kompleks, citrusni bioflavonoid, ruten,

hesperidin i faktor propustljivosti.
Osobine
Vitamin P je sastavljen od citrina, rutena, hesperidina, flavona i
flavonala.
Ovaj vitamin je rastvorljiv u vodi. Nestabilan je na povienim
temperaturama.
Dejstvo
Neophodan je za pravilno funkcionisanje i apsorpciju
vitamina C;
Potpomae efikasnost vitamina C u odravanju zdravlja
vezivnog tkiva;
Spreava degradaciju i potpunu razgradnju vitamina C u
prisustvu vazduha (kiseonika);
Doprinosi jaanju zidova kapilara, ime spreava pojavu
modrica;
Jaa otpornost organizma prema infekcijama;
Uestvuje u preveciji i leenju krvarenja desni;
Pomae u leenju edema;
Izuzetno je vaan za leenje vrtoglavica, koje se javljaju
kao posledica oboljenja srednjeg uha.
Deficit
Pomanjkanje ovoga vitamina dovodi do poveanja propustljivosti
kapilara i pojave sitnih, takastih krvarenja po koi i sluzokoi.
34
Suficit
Nisu poznate posledice predoziranja vitaminom P te treba izbegavati
unos prekomernih koliina.
Izvori
Bogati izvori vitamina P su: bela kora citrusa, kajsija, kupina, trenja,
ipurak, heljda.
Dnevne potrebe
Zvanino nisu ustanovljene dnevne potrebe ljudskog organizma, ali
se mnogi strunjaci za dijetetiku i nutricionizam slau da je
preporuljivo uzimati 100 miligrama vitamina P na svakih 500
miligrama vitamina C.
Toksinost
Nije utvren ni jedan toksini efekat ovoga vitamina.
Upozorenje
Pojava krvarenja iz nosa i desni upozorava na nedostatak ovoga
vitamina.
4. PSEUDOVITAMINI
U ovu grupu spadaju supstance, koje imaju svojstva vitamina, ali u
naunom svetu jo uvek izazivaju kontradiktorna miljenja, jer nisu u
potpunosti prouene. To su: vitamin B13, vitamin B15, vitamin B17,
vitamin T i vitamin U.
4.1. VITAMIN B13
Vitamin B13-orotinska kiselina
Osobine
Vitamin B13 se proizvodi u formi kalcijumorotata. Veoma je
nestabilan pod uticajem svetlosti, a potpuno se razara kuvanjem.
35
Dejstvo
Uestvuje u metabolizmu folne kiseline;
Uesnik je i u metabolizmu vitamina B12;
Potpomae leenje multipleksskleroze;
Uestvuje u terapije poremeaja funkcije jetre;
Koristi se u prevenciji preranog starenja.
Deficit
Nisu ustanovljene posledice pomanjkanja ovoga vitamina.
Suficit
Nisu istraeni ni efekti predoziranja ovoga vitamina.
Izvori
Bogati izvori ovoga vitamina su: korenasto povre, surutka, tena
faza ukieljenog mleka.
Dnevne potrebe
Nema zvaninih preporuka u pogledu dnevnih doza ovoga vitamina.
Toksinost
Nisu do danas registrovani toksini efekti vitamina B13.
Upozorenje
Terapija u kojoj ima uea vitamin B13 treba da se sprovodi uz
preporuku i kontrolu lekara.
4.2. VITAMIN B15
Vitamin B15-pangaminska kiselina je derivat glukonske kiseline.
Osobine
Ovaj vitamin spada i u vrlo efikasne antioksidanse. Normalizuje
metabolizam lipida i donator je metil-grupa u biosintezi kreatina.
Delotvorniji je u kombinaciji sa vitaminom A i E.
Razaraju ga svetlost i kuvanje.
Dejstvo
Uestvuje u deponovanju glikogena u miiima i jetri;
36
Poveava koliinu kreatininfosfata u organizmu;
Potpomae sintezu proteina;
Ima vanu ulogu u imunolokim reakcijama;
Umanjuje toksinost etilalkohola ubrzavanjem oksidacije,
to je od posebne vanosti, obzirom na tetnost ovoga
jedinjenja po zdravlje oveka;
Povoljno utie na produetak ivota elija;
Pomae u prevenciji i leenju arteroskleroze;
Veoma je delotvoran kod ublaavanja angine pektoris;
Pomae u leenju astme;
Zatitnik je jetre od nastanka ciroze;
Zatitni je vitamin u sluajevima zagaenja;
Izuzetno je efikasan u sluajevima okcipitalnih
neuralgija.
Deficit
Pomanjkanje vitamina B15 moe da prouzrokuje poremeaje funkcije
lezda kao i nervnog sistema. Moe da doe i do pojave sranih
oboljenja.
Suficit
Nema podataka o tetnim efektima megadoza, ali je poznato da treba
biti izuzetno oprezan kod upotrebe ovoga vitamina kod pacijenata, koji
boluju od dijabetesa.
Izvori
Bogati izvori vitamina B15 su: pivski kvasac, nepolirani pirina,
integralne itarice, semenke susama i bundeve.
Dnevne potrebe
Preporuene doze ovoga vitamina su 50-150 miligrama na dan.
Toksinost
Nema podataka o toksinim posledicama unosa ovoga vitamina u
organizam oveka.
Upozorenje
Kontraindikovan je kod osoba, koje boluju od glaukoma.
37
4.3. VITAMIN B17
Vitamin B17 - leatril naziva se i nitrilosid i amigdalin.
Osobine
Glavni sastojak vitamina B17 je amigdalingglukozid, koga ine dva
molekula glukoze, jedan molekul benzaldehida i jedan molekul
cijanovodonika.
Dejstvo
Preporuuje se za prevenciju i leenje malignih tumora,
ali se mora naglasiti da je ova njegova uloga jo uvek
diskutabilna; u fazi je daljih naunih ispitivanja.
Deficit
Obzirom da efekti ovoga vitamina predstavljaju jo uvek predmet
naunih istraivanja, nisu do danas poznate posledice njegovog
pomanjkanja u organizmu oveka.
Suficit
I ovde je vaea ista konstatacija kao pod deficitom.
Toksinost
Do danas nisu utvrene toksine doze ovoga vitamina.
Upozorenje
Obzirom na nepoznanice u vezi deficita, suficita i toksinosti, nema
ni odreenih upozorenja vezanih za vizamin B17 i njegovu upotrebnu.
38
4.4. VITAMIN T
Vitamin T-termitin
Osobine
O ovome vitaminu se zna vrlo malo; to je materija sa osobinama
vitamina. Prvi put je izolovan iz termita, a potom i iz kvasaca i gljiva.
Dejstvo
Smatra se da utie na ubrzavanje rasta;
Povoljno utie na koagulaciju krvi i stvaranje trombocita;
Primenjuje se u suzbijanju nekih oblika anemije i
hemofilije;
Potpomae leenje distrofije i atrofije miia dojenadi.
Deficit
Nema podatak o posledicama nedostatka vitamina T.
Suficit
I za predoziranje nisu utvrene posledice.
Izvori
Sadre ga: semenke susama, umance, termiti, neki kvasci i gljive.
Dnevne potrebe
Nisu objavljene zvanine dnevne potrebe ovoga vitamina.
Toksinost
Nije poznato nikakvo toksino dejstvo vitamina T.
Upozorenje
Nema podataka o kontraindikaciji sa nekim lekovima, niti saznanja o
sinergizmu sa ostalim vitaminima ili drugim sastojcima, koji se unose u
organizam oveka.
39
4.5. VITAMIN U
Vitamin U - metilmetioninsulfonij
Osobine
O ovome vitaminu se zna vrlo malo; nauna istraivanja su u toku.
Dejstvo
Ubrzava izleenje od ira na elucu, ali se mora
napomenuti da miljenja strunjaka nisu usaglaena;
Neki autori navode da se moe primeniti u leenju
gastritisa i duodenuma.
Deficit
Poto je u fazi naunog prouavanja, kako njegovih osobina, tako i
dejstva, jasno je da nema podataka o posledicama deficita.
Suficit
Ista konstatacija kao za deficit vai i za suficit.
Izvori
Do dans je pronadjen u sveem kupusu.
Toksinost
Dosadanja ispitivanja vitamina U ukazuju na njegovu potpunu
netoksinost.
Upozorenje
Smatra se da unos ovoga vitamina hranom (sirovi kupus) ne moe da
proizvede negativne efekte u kombinaciji sa lekovima i sastojcima hrane
poto njegov izvor nije deo svakodnevne ishrane.
40
5. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Sa nauno-strunog stanovita vitamini su organske materije
neophodne za pravilno funkcionisanje organizma. Pomou njih se odvija
veina biohemijskih i fiziolokih procesa u periodu rasta, razvoja i
pravilnog funkcionisanja organizma sve do duboke starosti.
Vitamini su materije, koje na organizam, uglavnom, ne moe

sintetizovati (osim vitamina D). Stoga se unose hranom ili dodacima
hrani. ovekov organizam je zahtevan u pogledu unosa i funkcionalne
apsorpcije hranljivih i nutritivnuih sastojaka; potrebno je unositi
vitamine, ali i ostale materije, u precizno odreenim odnosima, jer je to
vrlo osjetljiv balans. Svi se vitamini i minerali u naem organizmu
nalaze u svojevrsnom antagonistikom i sinergistikom odnosu.
Danas se koristi, uglavnom, tehnoloki visoko obraena hrana, hrana

uzgojena u staklenicima s vetakim ubrivom pa kad stigne do stola,
vie ili ne sadri ili sadri u minimalnim koncentracijama materije
nuno potrebne organizmu. Uz to, veina vitamina su vrlo nestabilna
jedinjenja osetljiva na visoke temperature, svetlost, neadekvatan
transport, skladitenje i nain pripremanja hrane. Sve te indikacije
ukazuju na injenicu da moderan ovek nije u mogunosti da samo
hranom osigura organizmu sve ono to moe kvalitetna vitaminizacija
adekvatnim suplementima.
Obzirom da je svaki ovek/organizam individualna celina, potrebno je

pre vitaminizacije uraditi detaljne laboratorijske analize krvi i urina kako
bi se utvrdile razine pojedinih elemenata.
Nae stanovnitvo je postalo tipino potroako drutvo, pa se jede u

prolazu, s nogu i na brzinu. Neredovitost i preobilnost obroka kao i
nedostatak unosa potrebne koloine vode najei su uzroci niza
poremeaja u funkcijama sistema u organizmu.
Pravilna svakodnevna prehrana treba da se bazira na namirnicama

lokalnog podneblja, to je u skladu sa osnovnim naelom nutricionizma
organizam eli i najlake apsorbuje hranu svog podneblja.
Tokom osamdesetih i devedesetih godina desio se vitaminski bum, a

rezultat toga je bila nekontrolisana primena razliitih, od lekara
41
nepreporuenih, vitaminskih preparata, dok je danas trend povratka
prirodi i upotrebi prirodnih izvora, ne samo vitamina, nego i hranljivih i
nutritivno vrednih i neophodnih materija za pravilni razvoj i
funkcionisanje organizma.
Kontinuitet u edukaciji graana je neophodan kako bi raspolagali

kvalitetnim izvorom informacija, koji je zasnovan na naunim
istraivanjima. Tako stanovnitvo ne bi pribegavalo izboru
neodgovarajuih vitaminskih preparata zasnovanom na saznanju iz
reklama i propagandnih tekstova. Zato je bitno da se graani edukuju na
pravi nain i u svim formama - putem knjiga, naunih i strunih tekstova
itd.
Suplemente hrani trebaju uzimati svi oni kojima je dijagnosticirano

pomanjkanje ortomolekularnih tvari. Pravilno odreena vitaminizacija
potrebna je u toku cele godine. Naalost, mnogi smatraju da je dovoljno
konzumirati multivitame u jesen i tokom zime i da su na taj nain
zadovoljili svoje potrebe. To je najvea zabluda, jer vitamini nemaju
"hallo-efekt". Naime, treba proi odreeno vreme da bi se postigli prvi
rezultati vitaminizacije, najmanje tri, etiri nedelje, a za odravanje
optimalnog stanja obavezno je nastaviti terapiju. Izuzetak su
liposolubilni vitamini (D, E, K, A, F i H), koji se deponuju u telesnim
masnoama, odakle ih organizam po potrebi crpi. Kod uzimanje tih
vitamina potrebno je nakon tri do est meseci, u dogovoru s lijenikom,
napraviti kratku pauzu.
42
6. LITERATURA
1. Brodarec Ana, Tablice o sastavu i prehrambenoj vrijednosti
namirnica i pia, III izdanje, Zavod za zatitu zdravlja SR
Hrvatske, Zagreb, 1976.
2. Danii, V, Vitaminologija, Novi dani, Beograd, 2002.
3. Dimitrijevi, B, ivoti Vanovi Mirjana, Savi Mirjana,
Biohemijski oporavak u sportu ili rehidratacija i mineralno -
energetska ravnotea, monografija Savremeni trendovi u
prehrambenoj tehnologiji, Beograd, 15-19, 1995.
4. edovi, N, Savi Mirjana, Uljarevi, M, Fiziko hemijske
promene jabuke skladitene u hladnjaama, Radovi
Poljoprivrednog fakulteta, Sarajevo vol.XXXV, 39, 103-109,
UDK:634.11.631.563,1986.
5. Grli, Lj, Samoniklo jestivo bilje, Prosvjeta, Zagreb, 1980.
6. Hakkinen, S, Karenlampi, S, Heinonen Marina, Mykkanen H,
Torronen Riitta, Content of the Flavonols Quercetin,Myricetin
and Kaempferol in 25 Edible Berries, J. Agric. Food Chem,47
(6), 2274-2279, 1999.
7. Jankovi, B, Savi Mirjana, Suitability of scab resistant
apple varieties for organic fruit production and processing,
XXIV IHC, Kyoto, P-24-21, 1994.
8. Jovii Jelena, Savi Mirjana, Hemijske, biohemijske i
mikrobioloke promene vonih sokova posle postupka
pasterizacije, Zbornik izvoda Jugoslovenskog kongresa
prehrambenog, farmaceutskog i hemijskog inenjerstva sa
meunarododnim ueem, 99, Novi sad, 1999.
9. , , , ,
,
, , vol. LIII, br/No 3, UDC
338.43:63, YU ISSN 0352-3462, 767-785, Valjevo, 2006.
10. Mann, D, 1997, www.sweetdarling.com/lfiapp/Nutritional.cfm
11. Mijajlovi Nada, Savi Mirjana, Vraar, LJ, Svojstva
samonikle borovnice sa Stare planine, Zbornik radova XII
Savetovanju o biotehnologiji,Vol.12. (13), 47-51,aak 2007.
12. Mijajlovi Nada, Savi Mirjana, Kati, B, Zastupljenost
borovnice, brusnice i maline u fitocenozama Stare planine -
mogui izvozni potencijal, Ekonomika poljoprivrede,Vol.LIII,
br./No TB,533-541, UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462,
Beograd/Mali Zvornik,7-8.2006.
43
13. Mileti Nadeda, Savi Mirjana, Kvalitet prehrambenih
proizvoda u robnim rezervama, Zbornik radova Naunog
skupa poljoprivrednih inenjera B i H, 22-26, Neum,1990.
14. Mratini Evica, Koji, M, Samonikle vrste voaka Srbije,
Beograd, 1998.
15. Muratovi, A, Scorza Ralph, Savi Mirjana, Mii, N,
Vanije bioloke osobine KA-BEST i SUB - M LJU
stabala ljive (selekcionisanih), ,
. 22, 86, 331-336, , 1988.
16. Pirija, O, Savi Mirjana, Introdukcija chayote u
Mediteransko podruje Jugoslavije u cilju poboljanja
ishrane, Zbornik radova Tehnolokog fakulteta Novi Sad, 35-
38, Jugoslovensko voarstvo, vol. 22,86,331 336,aak, 1988.
17. Risti Gordana, Jorga, V, Savi Mirjana, Uticaj koktela
jabuka - celer na nivo hidriranosti i izdrljivosti organizma
sportista u toku treninga, Journal of agricultural sciences,
Beograd, vol. 45, No 2, UDK:663.813:796.015.54, 131-137,
ISSN 1450- 8109, Beograd, 2000.
18. Savi Mirjana, Prilog prouavanju procesa rehidracije suve
ljive, Hrana i ishrana, 11-12, 487- 492, YU ISSN 0350 -
0160, Beograd, 1975.
19. Savi Mirjana, Uticaj tehnolokih operacija na stabilnost
antocijana vinje u toku prerade u bistri koncentrat, Doktorska
disertacija, Poljoprivredni fakultet, Sarajevo, 1983.
20. Savi Mirjana, Uticaj temperature blaniranja na stabilnost
antocijana vinje, Radovi Poljoprivrednog fakulteta Sarajevo,
vol. XXXII, 36, 123-129, UDK 663.81:634.2, 1984.
21. Savi Mirjana, Kvalitativne karakteristike nekih sorti vinje,
Poljoprivredni pregled, 71-76, Sarajevo, 1984.
22. Savi Mirjana, Terzi Amarela, oki Slavica, Uticaj
temperature blaniranja na redukciju fermenata,
mikroorganizama i antocijana vinje, Zbornik radova
Tehnolokog fakulteta, Novi Sad, 60-65,1987.
23. Savi Mirjana, Vukalovi Branka, Negativni efekti primene
aditiva u proizvodnji prehrambenih proizvoda, Zbornik
radova Naunog skupa poljoprivrednih inenjera B i H, 31-36,
Neum, 1990.
24. Savi Mirjana, Elezovi Milena, Dimitrijevi,D, Ispitivanje
tehnoloke vrednosti nekih varijeteta jabuke, Zbornik naunih
radova VIII savetovanja agronoma i tehnologa, Smederevo,
44
164-167, 1994.
25. Savi Mirjana, Kontrola kvaliteta proizvoda od voa i povra i
osveavajuih bezalkoholnih pia, Potez, Beograd, 1995.
26. Savi Mirjana, Radievi Nada, Lekovita svojstva belog luka,
Zbornik radova XI Savetovanja agronoma i tehnologa, vol. 3.
1, UDK 167.7.63, 149-153, Aranelovac, 1997.
27. Savi Mirjana, Jovii Jelena, Nikitovi Dragica,
Komparacija hemijskog sastava sokova sa propisima A.I.J.N.
(Association of the Industry of Juices and Nectars from Fruits
and Vegetable of the European Union), Zbornik naunih
radova XII Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa,
Vol. 4, br. 1, 273-278, Aranelovac, 1998.
28. Savi Mirjana, Jovii Jelena, Enrichment of apple juice
mineral content by adding celery juice, XXV International
Horticultural Congress (IHC), Bruseles, 354, 1998.
29. Savi Mirjana, Smilji, S, Odrivi razvoj i proizvodnja
organske hrane,Zbornik saetaka nauno-strunog savetovanja
agronoma RS sa meunarodnim ueem Proizvodnja hrane
u uslovima Evropske zakonske regulative,29, Jahorina, 2005.
30. Savi Mirjana, Kanaki, Z, Mijajlovi Nada,Quality and Food
safety, Zbornik radova Conferenta InternationalaDezvoltarea
complexa spatiului rural-marketingul si procesarea produselor
agricole , Vol. II, 189-197, Bukuret, 2006.
31. Savi Mirjana, Kanaki Lidija, Kanaki, Z, Kontrola
poljoprivredno - prehrambenih proizvoda i efekti na
konkurentnost,Ekonomika poljoprivrede, vol. LIII, br/No 3,
UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462 , 575 - 583, Valjevo,
2006.
32. Savi Mirjana, Mijajlovi Nada, Kati, B, Zakonski okvir za
proizvodnju i promet organske hrane u EU i SCG,Ekonomika
poljoprivrede, vol. LIII, br/No 3, UDC 338.43:63, YU ISSN
0352-3462, 719-725, Valjevo, 2006.
33. Savi Mirjana, Vraar, Lj, Mijajlovi Nada, Properties of
Wild Strawberry (Fragaria vesca L.) on Stara planina,
Savremena poljoprivreda, Vol. 5-6, (3-5), 236-242, Novi Sad,
2007.
34. Stites , D. P, Stobo, J. D, Wells, J. V, Osnovna i klinika
imunologija, Savreneba administracija, Beograd, 1989.
35. Tomi, D, Farmakoterapija, Medicinska knjiga, Beograd -
Zagreb, 1989.
45
36. Tucakov, J, Leenje biljem, Rad, Beograd, 1990.
37. Uljarevi, M, Savi Mirjana, Obezbeenje kvaliteta
prehrambenih proizvoda, Radovi Poljoprivrednog fakulteta
Sarajevo, vol. XXXVI, 40, 195-201, UDK:
38. Uljarevi, M, Savi Mirjana, Uticaj naina filtriranja na
obojenost soka borovnice, Prehrambeno tehnoloka revija
apstrakti, 99, Zagreb, 1989.
39. Vraar, LJ, Savi Mirjana, iri, D, Promene boje koncentrata
vinje u toku uvanja zavisno od obrade soka, Prehramebno -
tehnoloka revija - apstrakti, 13, Zagreb, 1989.
40. Vukalovi Branka, Savi Mirjana, Toksine materije u hrani,
Zbornik radova Naunog skupa poljoprivrednih inenjera
BiH, Neum 26-31, Neum, 1990.
41. Zari, J, Miloevi, A, Savi Mirjana, Uticaj sorte i tipa sunice na
kvalitet i ekonominost suenja, Tehnologija voa i povra, 10,44-
54, Beograd, 1975.
42. Zari J, Zrni - Savi Mirjana, Kvalitet vonih sokova
"Doypack ambalai, Hrana i ishrana, 3-4, 156-160, YU ISSN 0018-
6872, 1977.
43.Zari, J, Savi Mirjana, Prilog istraivanjima kvaliteta vonih
sokova pakovanih u razliitu ambalau, Radovi
Poljoprivrednog fakulteta, Sarajevo, vol. XXVII, 30, 121-129,
YU ISSN 0033-8583, 1978.
44. Zari, J, Miloevi, A, Savi Mirjana, Atribution to Study of
quality and economy of drying different Kinds of Prunes,
Symposium on Plum genetics, breeding and pomology, Acta
Horticulturae, N 74, 213-222, 1978.
45. Zari, J, Savi Mirjana, Prilog izuavanju uticaja prerade
toplotom na promene rastvroljive suve materije i vitamina
C u kai vinje, Radovi Poljoprivrednog fakulteta, Sarajevo,
vol. XXVIII , 32, 141 - 149, YU ISSN 0033-8583, 1980.
46. Zari, J, Savi Mirjana, Izuavanje nekih sorti vinje
namenjenih smrzavanju, Tehnologija voa i povra, 6, 41-46,
1983.
47. Zari, J, Savi Mirjana, Izuavanje nekih sorti vinje
namenjenih smrzavanju, Tehnologija voa i povra, 16, 41-
46, Beograd,1983.
46
7. PRILOG
7.1. SADRAJ VITAMINA U NAMIRNICAMA

7.2. POTREBE VITAMINA ZA POBOLJANJE
ZDRAVSTVENOG STANJA ORGANIZMA
47
7.1. SADRAJ VITAMINA U NAMIRNICAMA
(podaci iz literature 5, 6, 8, 14, 16, 21, 36 i podaci autora)
Tabela 7.1.1. Meso, organi i preraevine

(na 100 g jestivog dela)
Vrsta namirnice A B1 B2 B3 C
IJ mg mg mg mg
Govedina mrava 30 0,07 0,17 4,0 0

Govedina srednje 40 0,06 0,16 3,7 0
masna
Govedina jako 70 0,05 0,13 3,0 0
masna
Teletina mrava 20 0,14 0,26 6,5 0
Teletina srednje 20 0,13 0,25 6,3 0
masna
Teletina masna 20 0,14 0,25 6,2 0
Svinjetina mrava 0 0,42 0,12 - 0
Svinjetina srednje 0 0,49 0,14 3,2 0
masna
Svinjetina jako 0 0,34 0,10 2,3 0
masna
Slanina svea 0 0,36 0,11 1,8 0
Jagnjetina mrava 0 0,16 0,22 5,4 0
Jagnjetina srednje 0 0,14 0,19 4,7 0
masna
Konjsko meso 0 0,07 0,10 4,2 0
Kozje meso 0 0,17 0,32 5,6 0
Jezik govei 0 0,12 0,29 5,0 0
Jezik telei - 0,38 0,34 4,6 -
Jezik svinjski - 0,30 0,23 4,4 -
Srce govee 20 0,53 0,88 7,5 2
Srce telee 30 0,63 1,05 8,1 1
Srce svinjsko 30 0,43 1,24 6,6 3
Jetra govea 43900 0,25 3,26 13,6 31
48
IJ mg mg mg mg
Jetra telea 22500 0,20 2,72 11,4 36
Jetra svinjska 10000 0,30 3,03 16,4 23
Jetra jagnjea 50500 0,40 3,28 16,9 33
Bubrezi govei 690 0,36 2,55 6,4 15
Bubrezi svinjski 130 0,58 1,73 9,8 12
Bubrezi jagnjei 690 0,51 2,42 7,4 15
Plua telea - 0,22 0,16 2,0 4
Plua svinjska 0,26 0,24 3,0 1
Svinjetina suena 0 0,70 0,16 3,5 0
unka dimljena 0 0,54 0,21 4,2 0
Slanina suva 0 0,18 0,08 0,9 0
Mesni doruak 0 0,31 0,21 3,0 -
Peenica svinjska 0 0,22 0,19 3,0 -
Virle - 0,16 0,20 2,7 -
Jetrena pateta 6350 0,20 1,30 5,7 -
Kranjska kobasica - 0,10 0,13 3,0 -
Srpska kobasica - 0,07 0,10 1,6 -
Mortadela - 0,70 0.17 7,0 -
Govea kobasica 4 0,08 0,16 4,3 -
Sremska kobasica 0 0,48 0,12 2,6 0
Zimska salama 0 0,69 0,16 3,7 0
Meso jelena i srne - 0,23 0,48 6,3 -
Koko 1080 0,06 0,19 8,2 -
Pile 400 0,10 0,16 8,1 0
Pile prsa 80 0,05 0,16 7,9 -
Pile batak 120 0,06 0,32 4,3 -
Guska 0 0,08 0,19 6,7 -
Patka 0 0,08 0,19 6,7 -
uran - 0,19 0,16 9,0 0
Golub 400 0,10 0,16 9,0 0
aran 100 0,08 0,21 2,7 0
tuka 0 0,07 0,07 4,0 0
Jegulja 1800 0,28 0,37 1,4 0
Zubatac 0,26 0,53 4,5 -
Ugor - 0,18 0,29 3,4 -
49
IJ mg mg mg mg
Osli - 0,12 0,50 1,3 -
Plava riba 0 0,12 0,09 1,9 0
Tuna - 0,15 0,28 7,5 -
Lokarda - 0,13 0,90 2,0 -
Skua - 0,22 0,11 1,8 -
Papalina - 0,16 0,14 4,5 -
Bakalar suvi 0 0,08 0,45 10,9 0
Haringa dimljena 30 - 0,28 3,3 0
Kokoije jaje 1180 0,11 0,30 0,1 0
Kokoiji belanjak 0 trag 0,27 0,1 0
Kokoije umance 3400 0,22 0,44 0,1 0
Kokoija jaja u 4290 0,33 1,20 0,2 0
prahu
Kokoije umance 5980 0,41 0,86 0,1 0
u prahu
Kokoiji belanjak u 0 0,04 1,99 0,7 0
prahu
Paije jaje 1230 0,18 0,30 0,1 0
Guije jaje 1100 0,10 0,30 0,1 0
Maslac 3300 - - - -
Maslo 4080 - - - 0
Maslac kikirikija 0 0,12 0,13 16,2 0
Margarin 4000 - - - -
Majonez 210 0,04 0,04 0 0
Loj govei 170 0,02 0,03 0,9 0
Loj oviji - 0,04 0,05 1,3 0
Ulje bakalara 80000 trag trag trag trag
50
Tabela 7.1.2. Mleko i preraevine
IJ mg mg mg mg
Mleko kravlje 0,04 0,18 0,1 1 -
Mleko kravlje 20 0,04 0,18 0,1 1
obrano
Mleko ovje 200 0,06 0,25 0,3 1
Mleko kozje 160 0,05 0,11 0,3 1
Jogurt 140 0,03 0,16 0,1 1
Surutka 10 0,03 0,14 0,1 0
Mlaenica 20 0,04 0,18 0,1 1
Pavlaka kisela 320 0,04 0,19 0,1 1
Pavlaka slatka 950 0,03 0,14 0,1 1
Mleko u prahu 1130 0,29 1,46 0,7 6
punomasno
Mleko u prahu 30 0,35 1,80 0,9 7
obrano
Mleko evaporirano 320 0,04 0,34 0,2 1
Mleko sojino 40 0,08 0,03 0,2 0
Sir kravlji svei 110 0,03 0,25 0,1 0
Sir polutvrdi- 130 0,09 0,91 0,7 0
obrano mleko
Sir posni-15% 280 0,02 0,24 0,1 0
masti na SM*
Sir polumasni-25% 1400 0,10 0,45 - 0
masti na SM
Sir trapist, edamer- 950 0,02 0,61 0,2 0
35% masti na SM
Sir emental, gauda- 1140 0,01 0,40 0,1 0
45% masti na SM
Sir punomasni-55% 1310 0,03 0,46 0,1 0
masti na SM
Sir ovji punomasni 1600 0,07 0,30 - -
Sladoled mleni 210 0,05 0,22 0,1 1
51
Tabela 7.1.3. - itarice i preraevine
IJ mg mg mg mg
Pirina nepolirani - 0,33 0,05 4,6 0
Pirina polirani - 0,16 0,04 2,5 0
Pirinano brano 0 0,08 0,03 1,6 0
Jeam 0 0,46 0,12 5,5 0
Jemena kaa 0 0,15 0,08 2,5 0
Zob 0 0,57 0,21 0,4 0
Ra 0 0,59 0,19 0,5 0
Raeno brano 0 0,41 0,16 1,3 0
Proso-brano 0 0,73 0,38 2,3 0
Heljda 0 0,60 - 4,4 0
Heljdino brano 0 0,58 0,15 2,0 0
Kukuruz u zrnu i 450 0,45 0,11 2,0 0
brano
Kukuruzni griz 400 0,35 0,09 1,3 0
Penica trag 0,57 0,19 4,4 0
Penine klice trag 1,41 0,40 6,0 0
Penine mekinje trag 1,31 0,42 10,1 0
Penini griz 0 0,36 0,12 4,2 0
Penino brano trag 0,40 0,11 1,6 0
tip 1000
Penino brano 0 0,26 0,07 2,0 0
tip 600
Penino brano 0 0,08 0,05 1,2 0
tip 400
Makaroni 0 0,09 0,06 1,7 0
Testenina bez jaja 0 0,13 0,04 1,1 0
Testenina sa 200 0,20 0,11 2,3 0
jajima
Hleb meani-1/3 0 0,18 0,07 1,4 0
ra i 2/3 penica
Hleb kukuruzni 150 0,13 0,19 0,6 1
Hleb penini 0 0,13 0,07 1,3 0
crni
Hleb penini 0 0,10 0,04 0
polubeli 0,07
52
IJ mg mg mg mg
Hleb penini beli 0 0,10 0,04 0,7 0
Hleb penini 0 0,10 0,11 0,7 0
mleni
Mrvice od belog 0 0,27 0,22 3,1 0
hleba
Kreker 130 0,04 0,10 0,3 trag
Keks II klase - 0,18 0,13 0,9 trag
Biskvit 0 0,04 0,03 0,5 0
53
Tabela 7.1.4. Leguminoze i preraevine
IJ mg mg mg mg
Pasulj beli 0 0,65 0,22 2,4 -
Pasulj crveni 20 0,51 0,20 2,3 -
Soja 80 1,10 0,31 2,2 -
Sojino brano 110 0,85 0,31 2,1 0
punomasno
Sojino brano 40 1,09 0,34 2,6 0
nemasno
Lea 60 0,37 0,22 2,0 -
Graak 120 0,74 0,29 3,0 -
Bob 70 0,50 0,30 2,0 -
54
Tabela 7.1.5. Konditorske sirovine i preraevine
Vrsta namirnice A B1 B2 B C
IJ mg mg mg mg
Kako prah 20 0,11 0,46 2,4 0
okolada za 40 0,03 0,17 1,0 0
kuhanje
okolada 19 0,02 0,14 0,3 trag
okolada 270 0,06 0,34 0,3 trag
mlena
okolada 230 0,08 0,41 0,8 trag
mlena sa
lenicima
okoladni trag 0,03 0,06 0,1 trag
foundant
Med 0 trag 0,04 0,3 1
Badem preni 0 0,05 0,27 1,0 trag
u eeru
Puding trag 0,02 0,07 0,4 0
okoladni
55
Tabela 7.1.6. Voe i preraevine
IJ mg mg mg mg
Ananas 90 0,08 0,03 0,2 40
Preni kikiriki 0 0,32 0,13 17,1 0
Badem suvi 0 0,24 0,92 3,5 trag
Badem suvi 217 0,11 0,35 3,5 -
oljuteni
Banane 200 0,04 0,05 0,7 11
Breskva 880 0,02 0,05 0,9 8
Borovnica 100 0,03 0,06 0,5 14
Brusnica 40 0,03 0,02 0,1 11
Zovine bobice 600 0,07 0,06 0,5 36
Datule 50 0,09 0,10 2,2 0
Dinja narandasta 3400 0,04 0,03 0,6 33
Dinja zelena 280 0,04 0,03 0,6 33
Dud 100 0,03 0,04 0,2 29
Dunja 30 0,03 0,02 0,2 15
Grejpfrut 10 0,04 0,02 0,2 37
Groe 100 0,05 0,03 0,3 4
Groe suvo 20 0,11 0,08 0,5 1
Jabuka 90 0,03 0,02 0,1 4
Jagoda 60 0,03 0,07 0,6 59
Kesten - 0,22 0,22 0,6 -
Kokosov orah 0 0,05 0,02 0,5 3
Kruka 20 0,02 0,04 0,1 4
Kupina 200 0,03 0,04 0,4 21
Limun 20 0,04 0,02 0,1 53
Lubenica 590 0,03 0,03 0,2 7
Lenik - 0,46 - 0,9 trag
Malina 130 0,03 0,09 0,9 25
Mandarina 170 0,08 0,03 0,2 31
Marelica 2700 0,03 0,04 0,6 10
Naranda 200 0,10 0,04 0,4 50
Narandina kora 420 0,12 0,09 0,9 136
56
IJ mg mg mg mg
Ogrozd 200 - - - 33
Orah 30 0,33 0,13 0,9 2
Ribizla crna 230 0,05 0,05 0,3 200
Ribizla crvena i 120 0,04 0,05 0,1 41
bela
Smokva svea 80 0,06 0,05 0,4 2
Smokva suva 80 0,10 0,10 0,7 0
ljiva 400 0,10 0,04 0,7 5
ljiva suva 1800 0,10 0,16 1,7 3
ipak-nar trag 0,03 0,03 0,3 4
ipurak suvi 1000 0,03 0,01 1,0 800
Trenja 620 0,05 0,06 0,4 8
Trenja slatka 110 0,05 0,06 0,4 10
Vinja 1000 0,05 0,06 0,4 10
Kompot od 430 0,01 0,02 0,6 3
bresaka
Kompot od trag 0,01 0,02 0,1 1
kruaka
Kompot od 1740 0,02 0,02 0,4 4
marelica
Kompot od ljive 1210 0,02 0,02 0,4 2
Kompot od vinje 60 0,02 0,02 0,2 3
57
Tabela 7.1.7. Povre i preraevine
IJ mg mg mg mg
Artioka 270 0,18 0,01 0,1 5
Bob 220 0,28 0,17 1,6 30
Boranija 370 0,07 0,11 0,5 15
Bundeva 100 0,06 0,04 0,5 20
Blitva 6000 0,09 0,19 0,8 70
Celer 0 0,05 0,04 0,4 7
Cvekla 20 0,02 0,05 0,4 10
Graak 580 0,34 0,19
Ren - 0,07 - - 81
Kelj 1667 0,10 0,15 0,3 50
Keleraba 0 0,06 0,05 0,2 61
Krastavci trag 0,03 0,04 0,2 11
Krastavci kiseli 100 trag 0,02 trag 7
Krompir 0 0,10 0,03 1,4 10
Kukuruz mladi 350 0,15 0,09 1,7 14
uti
Kupus beli 100 0,06 0,05 0,3 50
Kupus crveni 25 0,13 0,05 0,3 80
Luk crveni 50 0,03 0,04 0,2 9
Luk crveni mladi 2000 0,05 0,05 0,4 32

sa listovima
Luk beli-enjak trag 0,25 0,08 0,5 15
Maslaak 6000 0,19 0,26 - 35
Mrkva uta 2000 0,06 0,04 0,7 6
Mrkva crvena 10000 0,06 0,04 0,7 6
Paprika crvena 940 0,08 0,08 1,0 108
Paprika zelena 290 0,04 0,05 0,9 107
Paprika kisela 420 0,06 0,07 0,5 96
Paradajz crveni 900 0,06 0,04 0,7 24
Paradajz zeleni 270 0,06 0,04 0,5 20
Paradajz-sok 800 0,05 0,03 0,8 16
Pasulj neosuen 280 0,21 0,11 - 32
Patnjak 0 0,08 0,12 0,2 18
58
IJ mg mg mg mg
Patlidan 10 0,05 0,05 0,6 5
Peurke svee 0 0,10 0,40 6,0 5
Perun 8500 0,12 0,26 1,2 172
Poriluk 50 0,06 0,04 0,5 18
Repa 20 0,03 0,05 0,4 10
Rotkvica 30 0,03 0,02 0,3 24
Rotkva crna - 0,10 - - 5
Salata glavica 200 0,04 0,08 0,2 24
Salata zelena 800 0,04 0,08 0,2 25
pargla 1000 0,16 0,19 1,4 33
pinat 9420 0,11 0,33 0,1 59
Tabela 7.1.8. - Voni sokovi

(na 100 g soka)
IJ mg mg mg mg
Sok od ananasa 60 0,10 0,03 0,3 10
Sok od breskve 430 0,01 0,02 0,4 trag
Sok od borovnice 40 0,01 0,01 0,2 7
Sok od grejpfruta 10 0,03 0,02 0,2 31
Sok od groa - 0,04 0,02 0,02 trag
Sok od jabuke 40 0,02 0,03 trag 1
Sok od jagode 40 0,01 0,03 0,4 20
Sok od kruke trag trag 0,02 trag trag
Sok od kupine 150 0,02 0,03 0,3 10
Sok od limuna 20 0,03 0,01 0,1 46
Sok od marelice 950 0,01 0,01 0,2 3
Sok od narande 200 0,09 0,03 0,4 50
Sok od trenje 60 0,02 0,02 0,2 3
Sok od vinje 680 0,03 0,02 0,2 5
Sirup od limuna 20 0,02 0,03 0,3 3
Sirup od maline - 0,01 0,06 0,3 5
Sirup od narande 960 0,39 0,12 1,7 229
59
7.2. POTREBE VITAMINA ZA POBOLJANJE
ZDRAVSTVENOG STANJA ORGANIZMA
(Literaturni podaci 2 i 35)
7.2.1.Nervni sistem
Poremeaj/obolenje Potrebni vitamini

Agresivnost A, B6, C, E
Alchajmerova bolest H
Alkoholizam A, B1, B3, B6, B11, B12, C, E
Amiotrofina lateralna B-kompeks, C
skletoza
Anksioznost B1, B3
Anoreksija B1, B3, B12, C, H
Ataksija B1
Autizam B-kompleks, C, biotin,
PABA, inozitol
Bol, snien prag nadraaja B1, B3, B11, C
Demijelinizacija B6, B12, E
Depresija B3, B6, B11, B12, D
Emotivna nestabilnost B1, B3, B6, B11, C
Encefalitis St.Luis P
Encefalomalacija E
Encefalopatija B1
Epilepsija A, B1, B2, B3, B5, B6,
B11,B12,C,E
Glavobolja B3, D
Govor otean B12
Hiperaktivna deca B5, B6, H
Manijakalno-depresivni sin. B1, B3, B11, B12, H
Poremeaj/oboljenje Potrebni vitamini
Mentalna zaostalost A, B1, B2, B5, B6, B11, E
(posle analize krvi i tkiva)
Migrena B3, C, E
Modani udar B3, C, E
Multipla skleroza B-kompleks, C,C, E, F, G, J
Nervoza B1, B3, B12, D, PABA
Neurastenija B1
Neuropatija E
* dijabetika B12
60
Nesanica B1, B3, B6, B11, B12, D
Neuritis B1, B6, B11, B12, PABA, H
Opsesivno prisilni poremeaji B-kompleks
Pamenje (pad memorije) B1, B3, B6, B11, B12, C, H,
holin
Parkinsova bolest B6 ili L-dopa
Plexitis brachialis B1, B3, B5, B15, C
Polineuritis B1
Poliomijelitis P
Premor B5, B12, C
Psihotini poremeaji B3, B11, B12, H
Radikulitis B6
Refleksi oslabljeni ili ugaeni B11, B12
Senilnost B1, B3, B11, B12, C, biotin
Sindrom smrti deteta C, H
Shizofrenija (akutni napad i B1, B3, B6, C
paranoidna)
krgutanje zubima B-kompleks
Tetnija (I u dece) D
Vertiginozni sindrom B1, B2, B3, B11, B12, C, P
Zavisnost od droga C
e (preterana) F
61
7.2.2. Kardiovaskularni sistem

Abeta-lipoproteinemija E
Agranulocitoza B6
Anemija B2, B5, B6, C, E, P
Anemija sa dosta gvoa u A, B6, B11, E
serumu
Anemija kod bubrenih C
bolesnika
Anemija kod cistine fibroze E
Anemija sa intramedularnom B6
hemolizom
Anemija srpastih elija E
Anemija sa vakuoliziranim B2
eritrocitima
Anemija hemolitika E
(novoroene)
Hipo-I hiperhromne anemije C
Homocistinurija B6
Makrocitna, megaloblastna B11, B12
anemija
Metilmalonska acidurija B12
Mikrocitna hipohromna B6
anemija
Perniciozna anemija B1, B12,
Promijelocitna leukemija A
Talasemija E
Tiamin zavisna megaloblastna B1
anemija
Zgruavanje krvi K, T
62
7.2.3. Krvni sudovi
Atero- i arterioskleroza A, B6, C, E, F, H, P

Bolovi u toku E
hoda(intermitetna klaudikacija)
ir na potkolenici C, E
Embolije B6, E
Eritromeralgija C
Gangrena ekstremiteta (poetni E
stadijum)
Kapilarna krvarenja B11, C, P
Mikrotromboze B3, B6, C, E, F, P
Povien arterijski krvni pritisak A, B3, B5, E,J,P
* labilan krvni pritisak B1
Proireni kapilari E,P
Proirene vene C, E, F, P
Raynaudov fenomen E (lokalno I oralno)
Spazam perifernih krvnih B1
sudova
Thromboangitis obliterans E
Tromboze B6, C, E, F
Vaskulitis sa krvarenjem C, P
7.2.4. Srce

Angiozni bolovi A, B1, B2, B3, B5, B6, C, E,
* bol u grudima neobjanjive F,P
prirode B1 i/ili B12
Kardiomiopatija B6
Pluno srce B-kompleks, E
Reumatsko obolenje srce E
Ritam poremeen B1, B5
Slabost sranog miia B1, B6, C, D, E
63
7.2.5. Respiratorni sistem

Astma A, B-kompleks
Bronhopulmonalna displazija E
Chediak-Higashiev sindrom C
Disanje oteano (smog) D
Emfizam A, E
Faringitis,laringitis i bronhitis A, C
Infektivna mononukleoza C
Kartagenov sindrom C
Kijavica B5, C, H, E, F
Pluna embolija E
Pneumonija C
Recidivantne respiratorne C, F
infekcije
Sinuzitis A, F
Tuberkuloza B6 ,C, D,
64
7.2.6. Ginekologija i trudnoa

Abortus B5, B6, C, E, P
Abruptio placentae B11, C, E
Anemija u trudnoi B2, B6,
Amenoreja B12
Cervikalna displazija B11
Desni upaljene u trudnoi B11
Graviditetna toksemija B6, B11, E
Hlamidijalna infekcija E
Krauroza A, E
Krvarenje u mrenjai u B11
trudnoi
Laktacija smanjena ili prekid B6
Megaloplastna anemija u B11
trudnoi
Menopauza, valovi toplote C, P
Modrice u trudnoi B11
Neuritis u trudnoi B1
Postpartalna depresija B6, B11
Sindrom nervoznih nogu u B11
trudnoi
Ui, bubnjanje u trudnoi B11
Varikozne vene u trudnoi P
65
7.2.7. Urologija

Anemija bubrenih bolesnika C
Atonija mokrane beike B5
Degenmerativna oboljenja B5, C, D, E
bubrega
Diuretska svojstva B1, B6, E
Infekcije A,C,E
Kamen u bubregu A
* kalcijum-oksalatni B6
* Ca-fosfatni,Mg-
amonijumfosfatni i Ca-
karbonatni C
* nefrokalcinoza-
hiperkalcemija D
Kreattininurija E
Krvarenje u bubrezima J
Ksantinurija B6, B12
Mokrana kiselina C
Prostata uveana E
Uremija B11
7.2.8. Sterilitet

Kod oba pola B6, B11, C, E, F
Samo kod mukaraca A, B12
Samo kod ena B5, B12
66
7.2.9. eludano-crevni trakt

Desni upaljenje A, B2, B3, B6 C, D, P
Distendirana creva B5
Enterokolitis B1, B3, B5
Gastritis B2,B5, B6, B12,C
Hemoroidi C, E I F (lokalno)
Hronina insuficijencija
egzokrinog pankreasa E
Hronini pankreatitis E
Jezik malinast B2,B6
Kronova bolest A, B3, B5, B11 B12, B17,C, E, F,
P, U
Masti, loa apsorpcija ili
nepodnoenje E, J
Nadimanje B3
Parazitarne bolesti B11
Spru-ne tropski B3, E, K
Ulkus A, B1, B5, C, F, J, P, U
Zadah iz usta B3,
Zatvor B1, PABA, B11, B15, F, I
Zubi A, C, D
eludana distenzija B3
eludana nervoza A, B5
67
7.2.10. Jetra

Ciroza A, B-kompleks,C, J, E, F
Distrofini poremeaji B1, B5, B6, E, J
Hepatitis B3,B11,B12, E F,J
Holecistitis I kamenci une B6, B11, C, F, J
kese
Masna jetra B5, B6, E,F,J
Nekroza E
7.2.11. Ostale lezde

Dijabetes melitus B1, B2, B3, B5, B6, c, e, f, h,
PABA, P
Fibrinocistina bolest dojke A, E
Gojaznost B1, B6, B12, C, F
Hipofiza B6, E
Hipoglikemija A, B-kompleks, C, D, E, F
Mravost B11, B12
Nadbrubena lezda A,B2, B5, C, E
Pankreas E
Paratireoidna lezda-pojaana D
funkcija
Placenta E
Rast A, B-kompleks, H, I, J, T
Stres A, B5, C, E
Tiroidna lezda
smanjena funkcija B3, B6, D
pojaana funkcija A, B1, B2, B5, C, D, E, I
68
7.2.12. ula

Blefaritis B2, H
Fliktena D
Fotofobija B2
Giraciona atrofija B6
Glaukom A, B1, B3, C
Govor otean B12
Gubitak ili smetnje sa ulom A, B3
mirisa
Gubitak ili smetnje sa ulom A, B2, B3, B6, B12
sluha
Gubitak vida B2, B12, E
Infekcija oka C
Iritis B-kompleks, C
Katarakta B2, E, C, P
Konjuktivitis A, B2, B6, H, C, D
Kratkovidost C
Krvarenje u mrenjai B11, J, P
Krvarenje iz nosa P
Luenje suza pojaano B2
Nono slepilo A
Paraliza onog nerva B-kompleks, C, D
Retinopatija aterosklerotina A, B3, E
Tinitus B11
Ulkus ronjae A, B5, C
Upala srednjeg uva A, C, P
Uveitis C
69
7.2.13. Koa

Akne A, B6, E, F
Bore A, C, PABA
Bradavice E
ir C, E, F, H
Dermatitis A, B2, B3, B5, B6, F, H
Dishidroza B2, B5, C
Ekcem A, B5, C, D, F, I, PABA
Herpes simplex C, E, P
Herpes zoster B1, B12, C, E
Hydroa aestivalis B3
Impetigo A, C, D, E
Keratosis follicularis C
Kolagenoze E, F, P
Koprivnjaa C, F
Kosa
seda B5, B11, H, PABA
suva slaba E
suva perutava F, H
intenzivno opada B5, B6, B11, E, F, H, I, J
Koa
za dobru obojenost A, B2, B3, B5 , B6 , B11, H
perutanje B2, F, H
gruba sa modricama B11
gruba i crvenkasta B3, F
pege B11
sivkasta H
F
starakog izgleda
A, E, F
suva
Milijarija B3, C
70
Opekotine A,, B1 , B2 , B3 , B5, C, E,
H
Oiljci A, B1 , B11 , C, E
Pelagra B1 , B2 , B3
Psorijaza A, B5 , B11, C, E, F, G, P
Rane (dekubitus, ulkus i dr) A, B1, B5, B11 , C, E
Sklerodermija B6, E, F
Sunanje preterano B2 , B5, B6, B11, B12, C, E
Svrab B-kompleks, C, E
Toplotne ospe C
Tuberkuloza D2
Usne (prskotine u uglovima) B2 , B6
Vezivno tkivo
atrofino E
poveana
rastegljivost C, E
ovravanje
vezivnog tkiva aka E
kalcifikacija E
Vitiligo B5, C, D, PABA
71
BIOGRAFIJA
Dr Mirjana Savi roena je 7.1.1947.godine u Zagrebu. Gimnaziju je
zavrila u Bihau, a 1971. godine diplomirala na Poljoprivrednom
fakultetu u Beogradu - Odsek za preradu biljnih proizvoda.
Doktorsku disertaciju odbranila je na Poljoprivrednom fakultetu u
Sarajevu u oktobru 1983. godine, pod naslovom: Ispitivanje uticaja
tehnolokih operacija na stabilnost antocijana vinje u toku prerade
u bistri koncentrat.
Zaposlila se kao asistent-pripravnik na Poljoprivrednom fakultetu u
Sarajevu na predmetu Tehnologija voa, povra i bezalkoholnih pia
1971.godine. Od 1974.godine je asistent, a od 1985.godine docent na
istom predmetu.
Godine 1989. izabrana je u zvanje vandredni profesor na navedenom
predmetu, a povereni su joj i predmeti Prerada voa i Osnovi tehnologije
ratarskih proizvoda.
Od 1986. do 1992. godine bila je ef Katedre za preradu i kontrolu
biljnih proizvoda Poljoprivrednog fakulteta u Sarajevu.
Od 1987. do 1992. godine bila je direktor Instituta za tehnologiju i
kontrolu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u okviru koga i
rukovodilac kontrole kvaliteta agrarnih sirovina i prehrambenih
proizvoda za potrebe inspekcijskih slubi.
Od 1986. do 1992. godine bila je predava na postdiplomskim
studijama - Prerada i kontrola prehrambenih proizvoda.
U Komisiju matiara za pripremne radnje za osnivanje
Poljoprivrednog fakulteta u Banja Luci imenovana je kao vanredni
profesor u avgustu 1992. godine.
Od januara 1993. godine angaovana je na Poljoprivrednom fakultetu
u Banja Luci i Lukavici na dokolovavanju studenata Poljoprivrednog
fakulteta iz Sarajeva.
U HK Agroekonomik-u, Beograd radila je od 1992. do 1995. godine.
Od 1994. do 1995. godine bila je direktor Eko-lab-a, akreditovane
laboratorije.
Na funkciji direktora Eko-lab-a, u okviru PKB-a radila je od 1995.
do 1999. godine.
72
U Institutu za ekonomiku poljoprivrede, Beograd radi od 2005.
godine.
Saraivala je sa veim brojem naunih institucija u zemlji, kao to su:
Poljoprivredni fakultet u Zemunu i Novom Sadu, Tehnoloki fakultet u
Novom Sadu, Biotehnoloki fakultet u Zagrebu, Prirodnomatematiki
fakultet u Beogradu i Sarajevu, Bioloki fakultet u Beogradu, Institut za
botaniku i Botanika bata Jevremovac u Beogradu, Farmaceutski
fakultet u Beogradu, umarski fakultet u Beogradu, Institut za umarstvo
u Beogradu, Institut Tami u Panevu, Institut za istraivanja u
poljoprivredi u Beogradu, Institut za kukuruz u Zemunu, Poljoprivredni
fakultet u Banja Luci, Institut za ekonomiku poljoprivrede u Bukuretu.
Posebnu saradnju je ostvarila sa tadanjim Saveznim zavodom za
standardizaciju; uestvovala je na zasedanju Svetskog tehnikog
podkomiteta ISO/IEC JTC/SC 30-informaciona tehnologija-otvoreni
EDI kao predstavnik dvolane delagacije nae zemlje u Seulu, 1997.
godine.
Od prvog zaposlenja do danas u kontinuetu se bavi nauno-
istraivakim radom.
Objavila je 120 radova u meunarodnim i domaim asopisima.
Uestvovala je na velikom broju meunarodnih i nacionalnih naunih
skupova: Meunarodni kongres prehrambenih tehnologa, biotehnologa i
nutricionista Hrvatske, Zagreb, 1989; XXIV IHC, Kyoto, 1994; XXXVI
International Horticultural Congres (IHC) Brusseles, 1998; 7 th
International Working Conference on stored-product Protection, Peking,
1998; 8 Europian nutrition conference, Lillelhammer, Norway, 1999;
Conferenta Internationala Dezvoltarea complexa spatiului rural-
marketingul si procesarea produselor agricole Bukuret, 2006;
Meunarodni nauni skup Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni
razvoj i (razvoj lokalnih zajednica), Mali Zvornik, 2006.
Objavila je 1 praktikum i 6 monografija.
Ima 6 tehnikih reenja, za koja je dobila i priznanja i nagrade, a
proizvodi su uli u industrijsku proizvodnju HK Agroekonomik u okviru
programa Mo prirode; svi su nagraeni zlatnim i srebrnim medaljama
na Poljoprivrednim sajmovima u Novom Sadu.
Citirana je u 12 meunarodnih asopisa i 14 domaih radova.
Izvrila je brojne recenzije naunih i privrednih projekata te naunih
radova.
73
Bibliografija znaajnijih radova
1. Savi Mirjana, Prilog prouavanju procesa rehidracije suve

ljive, Hrana i ishrana, 12, 487 -492, YU ISSN 0350 - 0160,
1975.
2. Zari, J, Miloevi, A, Savi Mirjana, Atribution to Study of
quality and economy of drying different Kinds of Prunes,
Symposium on Plum genetics, breeding and pomology,
Acta Horticulturae. N 74, 213-222, 1978.
3. Zari, J,Savi Mirjana, Prilog izuavanju uticaja prerade
toplotom na promene rastvroljive suve materije i vitamina
C u kai vinje, Radovi Poljoprivredno fakulteta, Sarajevo,
vol. XXVIII, 32, 141 - 149, YU ISSN 0033 - 8583, 1980.
4. Savi Mirjana, Kvantitativno ispitivanje antocijana nekih
sorti vinje, Hrana i ishrana, 26, 135-139, UDK:547.973:543.
o62:634.22, 1985.
5. Savi Mirjana, Antocijani, Margo, Sarajevo, 1992.
6. Savi Mirjana, Zaini, Margo, Sarajevo, 1992.
7. Jankovi, B, Savi Mirjana, Suitability of scab resistant
apple varieties for organic fruit production and processing,
XXIV IHC, Kyoto, P-24-21, 1994.
8. Savi Mirjana, Radievi Nada, Investigation on the
Inhibitory influence of Garlic preparation on selected
test Microorganisms, XXV Roumanian Biotechnological
letters an international journal, vol.3 No 3, 359-366, 1998.
9. Proti Nada, Savi Mirjana, krinjar Mapija,The presence of
mycotoxins Originated from Fusarium species in Wheat,
Stored product protection, Vol.1, ISBN5364-4098-7/TD.15,
285-292, Peking, 1998.
10. Savi Mirjana, Proti Nada, Use of gold sterilization in
production of preparations based on mentha piperita,
XXXVI International Horticultural Congres (IHC), Brusseles,
383, 1998.
11.oli,M,Savi Mirjana,Garlic extracts stimulat proliferation
of rat Lymohocytes in vitro by increasing IL - 2 and IL
- 4 production, Imunopharm and Imunotoxicol, vol. 221,163-
181, 2000.
12. Risti Gordana, Jorga, V, Savi Mirjana, Uticaj koktela
jabuka-celerna nivo hidriranosti i izdrljivosti organizma
sportista u toku treninga, Journal of agricultural sciences,
74
vol. 45, No 2, UDK:663.813:796.015.54, ISSN 1450- 8109,
131-137, Beograd, 2000.
13. oli M, Vuevi, D, Kilibarda,V, Radievi Nada, Savi
Mirjana, Modulatory effects of garlic extracts on
proliferation of T lymphocytes in vitro stimulatesd wit
concavalin A, Phitomedicine, 9 (2), 117 - 224, 2002.
14. Savi Mirjana, Kanaki, Z, Mijajlovi Nada, Quality and
Food safety, Zbornik radova Conferenta Internationala
Dezvoltarea complexa spatiului rural - Marketingul si
procesarea produselor agricole, Vol. II, 189 - 197, 2006.
15. Kati, B, Savi Mirjana, Mijajlovi Nada, Regulativa
ouvanja i unapreenja bioloke i genetske raznovrsnosti,
Ekonomika poljoprivrede, Vol. LIII, br./No TB, 616-627,
UDC 338.43:63,YU ISSN 0352-3462, Beograd/Mali Zvornik,
7-8. 2006.
16. Mijajlovi Nada, Savi Mirjana, Kati, B, Zastupljenost
borovnice,brusnice i maline u fitocenozama Stare planine-
mogui izvozni potencijal, Ekonomika poljoprivrede, Vol.
LIII, br./No TB,533-541UDK 338.43:63,YU ISSN 0352-3462,
Beograd/Mali Zvornik, 7-8, 2006.
17. Savi Mirjana, Beki Bojana, ivotna sredina u
zakonodavstvu EU i RS, Ekonomika poljoprivrede, Vol.
LIII, br./No, 655-661, UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-
3462, Beograd/Mali Zvornik, 7-8. 2006.
18. Savi Mirjana, Kanaki Lidija, Kanaki, Z, Kontrola
poljoprivredno prehrambenih proizvoda i efekti na
konkurentnost,Ekonomika poljoprivrede, vol. LIII, br/No 3,
UDK 338.43:63,YUISSN 0352-3462, 575-583,Valjevo, 2006.
19. Kati, B, Savi Mirjana, Mijajlovi Nada, Mogunost
plasmana umskih plodova, lekovitog i aromatinog bilja,
Ekonomika poljoprivrede, vol. LIII,br/No 3, UDK 338.43:63,
YU ISSN 0352-3462, 767- 785, Valjevo, 2006.
20. Mijajlovi Nada, Savi Mirjana, Vraar, LJ, Svojstva
samonikle borovnice sa Stare planine, Zbornik radova XII
Savetovanja o biotehnologiji, Vol. 12. (13), 47-51, aak,
2007.
21. Savi Mirjana, Vraar, Lj, Mijajlovi Nada, Properties
of Wild Strawberry (Fragaria vesca L.) on Stara
planina, Savremena poljoprivreda, Vol. 5-6, (3-5), 236 - 242,
Novi Sad, 2007.
75
SADRAJ
Strana
1. PREDGOVOR 1
2. UVOD 2
3. VITAMINI 4
3.1. VITAMIN A 4
3.2. VITAMIN D 6
3.3. VITAMIN E 7
3.4. VITAMIN K 10
3.5. VITAMIN F 11
3.6. LIPONSKA KISELINA 13
3.7. VITAMIN B1 14
3.8. VITAMIN B2 16
3.9. VITAMIN B3 18
3.10. VITAMIN B5 20
3.11. VITAMIN B6 21
3.12. VITAMIN B11 23
3.13. VITAMIN B12 24
3.14. VITAMIN H 26
3.15. VITAMIN H 27
3.16. VITAMIN I 28
3.17. VITAMIN C 30
3.18. VITAMIN J 32
3.19. VITAMIN P 34
76
4. PSEUDOVITAMINI 35
4.1. VITAMIN B13 35
4.2. VITAMIN B15 36
4.3. VITAMIN B17 38
4.4. VITAMIN T 39
4.5. VITAMIN U 40
5. ZAKLJUNA RAZMATRANJA 41
6. LITERATURA 43
7. PRILOG 47
7.1. SADRAJ VITAMINA U
NAMIRNICAMA 48
Tabela 7.1.1. - Meso, organi i preraevine 48
Tabela 7.1.2. - Mleko i preraevine 51
Tabela 7.1.3. - itarice i preraevine 52
Tabela 7.1.4. - Leguminoze i preraevine 54
Tabela 7.1.5. - Konditorske sirovine i
preraevine 55
Tabela 7.1.6. - Voe i preraevine 56
Tabela 7.1.7. - Povre i preraevine 58
Tabela 7.1.8. - Voni sokovi 59
7.2. POTREBE VITAMINA ZA

POBOLJANJE ZDRAVSTVENOG
STANJA ORGANIZMA 60
7.2.1. Nervni sistem 60
7.2.2. Kardiovaskularni sistem 62
7.2.3. Krvni sudovi 63
7.2.4. Srce 63
7.2.5. Respiratorni sistem 64
77
7.2.6. Ginekologija i trudnoa 65
7.2.7. Urologija 66
7.2.8. Sterilitet 66
7.2.9. eludano-crevni trakt 67
7.2.10. Jetra 68
7.2.11. Ostale lezde 68
7.2.12. ula 69
7.2.13. Koa 70
BIOGRAFIJA AUTORA 72
Bibliografija znaajnijih radova 74
78

Izvori I Delotvornost Vitamina 2007

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Izvori I Delotvornost Vitamina 2007

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

INSTITUT ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE-BEOGRAD

Prof. dr Mirjana Savi