Poljoprivredni fakultet u Zemunu

Univerzitet u Beogradu

SEMINARSKI RAD
Karakteristike i značaj prisustva vitamina u hrani

Jovana Marković Predmet – Biohemija hrane

MH180309 Profesor: Dr Slađana Stanojević

BEOGRAD – 2020.
1
Sadržaj
1.UVOD........................................................................................................................3
2.PODELA VITAMINA...............................................................................................4
2.1. LIPOSOLUBILNI VITAMINI...........................................................................4
2.1.1. VITAMIN A.................................................................................................4
2.1.2. VITAMIN D.................................................................................................6
2.1.3. VITAMIN E..................................................................................................7
2.1.4. VITAMINI F.................................................................................................8
2.1.5. VITAMIN K.................................................................................................9
2.2. HIDROSOLUBILNI VITAMINI.....................................................................10
2.2.1. VITAMIN B1 - TIAMIN.............................................................................11
2.2.2. VITAMIN B2 – RIBOFLAVIN..................................................................12
2.2.3. VITAMIN B3 – NIACIN............................................................................13
2.2.4. VITAMIN B5 – PANTOTENSKA KISELINA..........................................15
2.2.5. VITAMIN B6 - PIRIDOKSIN.....................................................................15
2.2.6. VITAMIN B9 – FOLNA KISELINA..........................................................16
2.2.7. VITAMIN B12 – KOBALAMIN.................................................................18
2.2.8. VITAMIN C – ASKORBINSKA KISELINA............................................19
2.2.9. VITAMIN H - BIOTIN...............................................................................21
3. ZAKLJUČAK.........................................................................................................22
4. LITERATURA........................................................................................................22

2
1.UVOD
Vitamini su organska jedinjenja koja sadrže C, H, O, N, i/ili S, raznovrsne strukture,
neophodna za pravilno funkcionisanje organizma. Reč vitamin potiče od latinske reči "vita"
što u prevodu znači "život" i reči "amin", pa se smatra da je to "amin neophodan za život",
iako svi vitamini ne sadrže amino grupu naziv je zadržan.

Ljudski organizam od vitamina može da sintetiše samo D, A, i Niacin(B2), dok se ostali

moraju unositi putem hrane.
Za normalno funkcionisanje organizma, vitamini su potrebni u minimalnim količinama, pa je
raznovrsna ishrana dovoljna da zadovolji potrebe organizma. S obzirom na to da su zalihe
vitamina u organizmu vrlo male, nephodno je unositi ih konstantno, na svakodnevnom nivou.
Pored unosa vitamina putem hrane, ljudske potrebe za ovim jedinjenjima se mogu zadovoljiti
i unosom tzv. provitamina, koja predstavljaju jedinjenja koja se u organizmu pretvaraju u
vitamine.

Biološka važnost vitamina je prvi put uočena nastajanjem nekih teških bolesti.
Vitamini učestvuju u procesu rasta i bitni su za zdravlje i bolje raspoloženje svakog čoveka.
Vitamini ne predstavljaju izvpre energije niti gradivne materije već imaju ulogu da regulišu ili
aktiviraju metabolizam. Međutim, neki vitamini se mogu smatrati i važnim izvorom biološke
energije, jer su važni učesnici u reakcijama u kojima se stvara energija neophodna za
funkcionisanje organizma.

Poremećaje u organizmu izazvane smanjenjem količine vitamina nazivaju se hipovitaminoze,

potpuni nedostatak vitamina se naziva avitaminoza, dok povećane količine vitamina
izazivaju hipervitaminozu (veoma je retka pojava, a nastaje pri terapiji vitaminima, posebno
liposolubilnih koji se teško izlučuju.
Nedostatak vitamina najveće posledice ima po imunitet, jer njegova snaga tada opada
omogućujući štetnim bakterijama koje napadaju organizam da izazovu oboljenja.

Za vreme intenzivnog rasta čoveka, trudnoće, dojenja, jakih fizičkih i umnih napora, kod
iscrpljenosti organizma i kod nekih bolesnih stanja (hipertireoza), potreba organizma za
pojedinim vitaminima se povećava.

3
Najveći broj aktiviranih vitamina u ćelijama učestvuju u ćelijskom metabolizmu
kao kofaktori enzima (faktori koji aktiviraju enzime vezujući se za njih) i nazivaju se
biološki katalizatori. Pored njih neki vitamini imaju druge uloge.
Vitamin D,tj. njegova aktivna forma ima ulogu hormona koji je začajan za regulisanje nivoa
kalcijuma u organizmu i stvaranje belih krvnih zrnaca (leukocita).

2.PODELA VITAMINA
Kako su vitamini po svojim osobinama, hemijskoj strukturi, ulozi u organizmu, načinu i
mestu na kome deluju međusobno veoma različiti, oni se kao takvi se ne mogu svrstavati na
osnovi ovih osobina. Podela vitamina je izvršena na osnovu njihove rastvorljivosti na:
1.Liposolubilne vitamine – rastvorljivi u mastima
2.Hidrosolubilne vitamine – rastvorljivi u vodi

Vitamini rastvorni u mastima Vitamini rastvorni u vodi

Vitamin A Vitamin B1 Vitamin B9
Vitamin D Vitamin B2 Vitamin B12
Vitamin E Vitamin B3 Vitamin C
Vitamini F Vitamin B5 Vitamin H
Vitamin K Vitamin B6

2.1. LIPOSOLUBILNI VITAMINI

Osnovne karakteristike:

 rastvorljivi u lipidima, nerastvorni u vodi

 termostabilni i stabilni na promenu Ph sredine
 učestvuju u funkciji i strukturu ćelijskih membrana, rastu i razvitku embriona,
koagulaciji krvi,....
 organizam ih uopšte ne sintetiše
 višak se ne izlučuje iz organizma, već se deponuje u jetri i masnom tkivu
 apsorbuju se u tankom crevu

Liposolubilni vitamini se apsorbuju putem limfotoka, putuju u krvi pomoću proteinskih

nosača, pošto deponuju se u lipidima i masnim tkivima te mogu da se naprave toksične
koncentracije, a kuvanjem i pranjem se gubi manje ovih vitamina u odnosu na hidrosolubilne.
Ovi vitamini nalaze se u hrani bogatoj lipidima, kao što su jetra, mlečna mast, jaja i ulja.

2.1.1. VITAMIN A
Po hemijskoj strukturi spada u grupu alkohola. U namirnicama i nekim lekovima se javlja u
raznim oblicima koje nazivamo retinoidi, kao što je retinal, 3-dehidroretinol, retinoična
kiselina, tretinoin, izotretinoin, od kojih su najznačajniji i najaktivniji retinol (vitamin A1) i
3-dehidroretinol (vitamin A2).

Vitamin A2
Vitamin A1
4
Važan oblik vitamina A je i beta karoten jer se on u organizmu pretvara u vitamin A, pa ga
nazivamo i provitamin A.
Pretpostavlja se da je ovaj vitamin potreban svim kičmenjacima za njihov život, rast,
razmnožavanje, vid, održavanje ćelija i slično.

Uloge vitamina A:

 normalan rast i zdravlje,

 vid (pre svega noćni vid),
 reprodukciju,
 sekrecija sluzi,
 održavanje diferenciranog epitela,
 razvoj ćelija,
 porast imuniteta (i time utiče na skraćivanje bolesti),
 antioksidativna uloga

Ovaj vitamin ima i anti-tumorska svojstva, istaknute imuno-stimulirajuće efekte u organizmu

kao i lekovite i okrepljujuće efekte na kožu.

Vitamin A se nalazi u ribljem ulju,

mesu, telećoj džigerici, jajima, mleku i
mlečnim proizvodima kao i drugim
namirnicama životinjskog porekla.

U povrću se vitamin A nalazi kao

provitamin u obliku β-karotena, žutih
pigmenata prisutnih u šargarepi,
krompiru, spanaću, lubenici, paradajzu,
aroniji i raznom voću i povrću.

Od poremećaja vezanih za vitamin A mogu se javiti:

Hipovitaminoza vitamina A koja se javlja u nerazvijenim zemljama kod dece i dovodi do
anoreksija, zastoj u rastu, osetljivost na infekcije. Nedostatak vitamina A izaziva kokošje
slepilo, nemogućnost adaptacije u mraku, a ako duže potraje ovaj deficit može doći do
orožnjavanja epitela. Usled nedostatka vitamina A koža postaje suva i grupa.
Kako se vitamin A deponuje u jetri, može doći do akutne ili hronične intoksikacije (trovanja)
kao posledica unošenja prekomernih količina vitamina A u dužem vremenskom periodu. Kao
posledica toga mogu se javiti glavobolja, zamagljen vid, mučnina, dijareja, opadanje kose,
svrab očiju, bol u kostima, povrede i perutanje na koži, neredovne menstruacije kod žena,
umor i drugo.
Preporučena dnevna količina vitamina A za odraslog čoveka iznosi oko 5000 IJ
(internacionalnih jedinica), koja varira kod pušača, diabetičara, bolesnika koji se oporavljaju

5
od operacija i osobe koje su izložene visokim koncentracijama toksičnih materija.

2.1.2. VITAMIN D
Pod vitaminom D podrazumeva se grupa jedinjenja biljnog i životinjskog porekla koja
pokazuju antirahitično dejstvo u organizmu.

Ovi vitamini su relativno stabilni na visokim temperaturama, ali se brzo razgrađuju pod
dejstvom oksidacionih sredstava i mineralnih kiselina.

Za čoveka su najznačajniji oblici vitamina D2 i D3 koji nastaju u koži iz provitamina

ergokalciferola i D3 koji nastaje iz 7- dehidroholesterola.

Organizam ljudi prima dovoljnu količinu vitamina D preko kože koja je izložena suncu.
Kod ljudi koji nisu izloženi sunčevoj ishrani vitamin D je neophodan sastojak hrane.
Prirodna hrana sadrži malo vitamina D.

Osnovni izvor vitamina D u ishrani predstavlja

mleko sa dodatkom vitamina D. Takođe se
najviše nalazi u ribljem ulju, ribama, jetri, jajima,
maslacu, kvascu i gljivama.

Vitamin D je važan za metabolizam kalcijuma i

fosfora. On omogućava njihovu apsorpciju u tankom crevu i odlaganje u koštanom tkivu.
Takođe je značajan u razvoju i diferencijaciji svih ćelija u organizmu. Smatra se da vitamin D
pozitivno deluje i na imunitet organizma, pa su se, pre upotrebe antibiotika, tuberkulozni
bolesnici smeštali u sanatorijume u planinama kako bi bili izloženi suncu i tako olakšali
simptome.
Pored toga smatra se da aktivna forma vitamina D inhibira metastaze ćelija tumora debelog
creva, a takođe i da ima određen pozitivni efekat i kod retinoblastoma i humane leukemije.

6
Poremećaji metabolizma kalcijuma i fosfora u procesu građenja kostiju javljaju se pri
nedostatku vitamina D. Dolazi do smanjnje čvrstine kostiju, njihovog razmekšavanja,
narušavanja čvrstine mišića i mišićnog tkiva. Bolest koja se javlja kao posledica je rahitis, a
često se sreće u predelima sa dugim zimama gde su deca malo izložena suncu.

Ukoliko se vitamin D unosi kao dodatak ishrani i to u većim dozama može doći do
intoksikacije, i tada dolazi do heperkalcijemije što se manifestuje stvaranjem mekih kostiju.
Takođe se javljaju i glavobolja, povraćanje, umor, pospanost, bolovi u očima, a zbog
taloženja kalcijuma na zidovima krvnih sudova, jetre, plućima, bubrezima, može doći do
povećanog krvnog pritiska, poremećaj bubrega, pa čak i koma.
Kod dece može doći do prevremenog okoštavanja i skraćivanja rasta koji se nikad ne može u
potpunosti korigovati.

Dnevne potrebe za ovim vitamin variraju zavisno od uzrasta ili ako se koriste kao tretman
lečenja. Za odraslog čoveka dnevna doza je oko 400 IJ.

2.1.3. VITAMIN E
Vitamin E se naziva i tokoferol što u prevodu znači „nositi potomstvo“, njegova uloga je
nezamenljiva za razvoj ploda kod životinja.

Pod terminom vitamina E podrazumeva se grupa hemijskih jedinjenja, od kojih su

najrasprostranjeniji α-, β- i γ- tokoferoli, od kojih najveću biološku aktivnost pokazuje α-
tokoferol. Zbog svojih antioksidativnih svojstava mediji su ga prozvali “eliksirom mladosti”.

Vitamin E je zastupljen u obliku ulja otpornog na dejstvo kiselina, termostabilan je na

visokim temperaturama, ali na temperaturi od 00C gudbi aktivnost. Na aktivnost utiču i
gvožđe, hlor i mineralna ulja.

Ovaj vitamin se takođe odlikuje visokom antioksidativnom aktivnošću, zbog čega je vrlo
značajan za sprečavanje oksidativnog stresa kod polinezasićenim masnim kiselinama koje se
nalaze u membranama ćelija imunog sistema, eritrocita, motornih neurona i mrežnjače.

Pored antioksidativne uloge vitamin E ima i ulogu u stvaranju energije, zaštiti organizma od
kardiovaskularnih bolesti, snižavanju nivoa holesterola, kao i za lep izgled i zdravlje kože.
Prema istraživanjima pokazano je da ima ključnu ulogu u normalnom funkcionisanju nervnog
sistema, a takođe igra i određenu ulogu u sprečavanju nastanka tumora (posebno tumora
pluća)

7
Nakon apsorpcije vitamin E se nakuplja u hipofizi, jetri, mišićima, srcu, materici, krvi, a kod
trudnica u placenti.

Vitamin E se može naći u

različitim uljima, mesu, jajima,
ribi, semenkama
Nedostatak pšenice,
vitamina E može pirinča,
izazvati
pamuka, pšeničnim klicama,
degeneraciju jetre, narušavaju se mnogi
lisnatom
Iako povrću,
nedostatak kikirikiju,...
vitamina E ima uticaja
na fertilitet i opstanak ploda kod
životinja ( zbog čega je i dobio naziv
tokoferol), još uvek nema pouzdanih dokaza da je neophodan za fertilitet ljudi.

U velikim količinama vitamin E može da bude štetan, pri čemu dolazi do krvarenja i sporog
zarastanja rana, a ukoliko se nađe u previsokim količinama može doći do ozbiljnih
hormonskih poremećaja i poremećaja metabolizma lipida.

Dnevne potrebe za ovim vitaminu su do 400 IJ, mada neki ljudi unose i 600-1200 IJ bez
posledica.

2.1.4. VITAMINI F
Vitamini F su polinezasićene alifatične masne kiseline biljnog porekla: linolna, linoleinska i
arahidonska kiselina

Omega-6

Omega-3

Arahidonska kiselina
(Omega-6)

Ove masne kiselini spadaju u

esencijalne masne kiselini ondosno organizam ne može da ih sintetiše pa se unose hranom.
U organizmu ova jedinjenja imaju veliki broj funkcija, a za svaku od njih je bitan odnos
između unetih omega-3 i omega-6 masnih kiselina.

Esencijalne masne kiseline deluju na:

 Ikozanoidne signalne molekule i na tako utiču na zapaljenske procese i mnoge druge

ćelijske funkcije;

8
  Endokanabinoidne supstance koje deluju na određene receptore. Na taj način utiču
na raspoloženje, ponašanje i zapaljenske procese;
 Lipoksine koji imaju imunomodulatornu i antizapaljensku ulogu posebno u prisustvu
aspirina;
 Izofurane, neurofurane, izoprostane, hepoksiline, itd.
 Osim toga esencijalne masne kiseline stvaraju lipidne strukture koje imaju uticaj u
ćelijskoj signalizaciji i deluju na neke funkcije DNK molekula.

Izvori masnih kiselina su riba (posebno haringa, losos,

tuna), školjke, laneno seme, ulje konoplje, sojino ulje,
ulje od uljane repice, semenke bundeve i suncokreta,
lisnato povrće, orasi, piletina, jaje, avokado, cerealije

Nedostatak esencijalnih masnih kiselina dovodi do dermatitisa, kao i do pojave osteoporoze,

akni i ekcema, slabljenja imunog sistema.

Negativni efekti esencijalnih masnih kiselina se najčešće javljaju zbog povećanog odnosa ω-6
u odnosu na ω-3 masne kiseline koji se javlja usled zagađenja vazduha, pušenja i pasivnog
pušenja.
Povećani odnos može da dovede do pojave artritisa, zapaljenskih procesa i kancera.

Savremen način ishrane doveo je do potpunog dizbalansa u odnosu masnih kiselina.

Dominacija omega-6 u odnosu na omega-3 je od 15:1, a nekada i više dok je normalan odnos
1:1, eventualno 2:1.

2.1.5. VITAMIN K
Vitamini K su antihemoragične supstance. Postoje dva glavna oblika ovog vitamina i to
vitamin K1 (filohinon, fitomenadion, fitonadion) i K2 (menahinon), dok je vitamin
K3 (menadion, kanon, kapaksin, tilokinon), veštački sintetisan.

Vitamin K1

Vitamin K2

9
 Vitamin K3

Vitamin K1 je uljana tečnost, koja ključa na 20°C i potiče iz hrane, dok je Vitamin K2
kristalna supstanca, koja se topi na temperaturi od 50 do 52°C i sintetiše se u crevima.

Na vitamin K negativno utiču X-zraci, radijacija, aspirin, zagađenost vazduha, mineralna ulja,
dok u zamrznutim namirnicama gubi aktivnost.

Vitamin K1 je biološki najaktivniji.

Funkcija vitamina K je u tome što učestvuje u mehanizmu koagulacije krvi (aktivira faktore
koagulacije u jetri).

Pored toga vitamin K ima ulogu i u mineralizaciji kostiju, pa je jako važno da se unosi radi
zarastanja povređenih kostiju. Takođe može da se koristi za prevencija ili lečenje osteoporoze
jer smanjuje gubitak kalcijuma iz kostiju, pa se može smatrati da ima ulogu i u kalcifikaciji
kostiju.

U eksperimentalnim uslovima je otkriveno da vitamin K3 može da inhibira razne tumore

(tumore dojke, jajnika, debelog creva, bubrega, pluća) i može se uporediti sa nekim
hemoterapijski sredstvima.

Vitamina K1 ima dosta u biljnim uljima , zelenom

lisnatom povrću, lucerki, ribljem ulju, morskim
algama, žumancu i u mekinjama od pšeničnog
brašna.

Nedostatak vitamina K je izuzetno redak pri normalnoj ishrani, pogotovu jer ga sintetišu
mikroorganizmi u debelom crevu.
Ukoliko se nedostatak javi kao simptomi se javljaju masnice po telu, celijačna bolest, kolitis,
takođe može doći do spoljašnjih i unutrašnjih krvarenja.

Preterane količine vitamina K mogu dovesti do alergijskih reakcija, kao što su svrab, crvenilo,
osip na koži. Potencijalna toksičnost vitamina K postoji i može da izazove hemolizu kod
novorođenčadi.
(hipervitaminoza se javlja samo kod veštački sintetisanog vitamina K)

Dnevne potrebe ovog vitamina variraju, ali se preporučuje za muškarce 80 mikrograma, a za

žene 65 mikrograma.
10
2.2. HIDROSOLUBILNI VITAMINI
Osnovne karakteristike:

 ne rastvaraju se u mastima i termolabilni su

 ne depunuju se u tkivima
 sastavni su delovi enzima i koenzima
 neke sintetišu mikroorganizmi, a u organizmu čoveka se delimično sintetišu
delovanjem bakterija
 višak se izlučuje putem mokraće

Vitamini rastvorljivi u vodi obuhvataju vitamine B-kompleksa i vitamine C i H.

Većina vitamina B-kompleksa ulazi u sastav koenzima ili su sami prostetične grupe enzima.
Pošto se izlučuju iz organizma nema opasnosti od hipervitaminoze i intoksikacije, ali se zato
moraju hranom unositi svakodnevno.

2.2.1. VITAMIN B1 - TIAMIN

Čist tiamin je organska supstanca u obliku belog igličastog kristalnog praška.

Osnovna uloga tiamina je metaboličkoj kontroli energetskog metabolizma.

Oko 90% od ukupne količine tiamina se nalazi u obliku tiaminpirofosfata (TPP) koji
predstavlja koenzim u ključnim reakcijama razgradnje glukoze i pretvaranju glukoze u masti.

Struktura tiaminpirofsfata

Ovaj vitamin je vrlo stabilan u kiseloj sredini gde ni na temperaturama od 130 do 140°C ne
gubi svoju biološku aktivnost, međutim, u baznoj sredini je vitamin B1 znatno nestabilniji i
brzo se inaktivira već na temperaturama između 80 i 100°C, tako da se pri termičkoj obradi
hrane lako raspada.

Pored soje glavne uloge vitamin B1 učestvuje i u nekim ključnim metaboličkim putevima u
nervnom tkivu, srcu, stvaranju eritrocita.
Zbog svog blagotvornog dejstva na nervni sistem naziva se i „moralnim vitaminom“.

11
Vitamin B1 se apsorbuje u duodenumu, ne deponuje se u organizmu već se izlučuje putem
mokraće.

Vitamin B1 je prisutan skoro u svim biljnim i životinjskim tkivima, koji se koriste kao hrana,
ali je njegov sadržaj obično mali.

Naročito ga mnogo ima u kvascima, i proizvodima u

čijoj proizvodnji učestvuje kvasac (npr. hleb,
pivo, ...), u mekinjama, crnom hlebu, nerafinisanom
zrnevlju žitarica, plodovima mora, kikirikiju. Od
proizvoda životinjskog porekla najbogatiji ovim
vitaminom su jetra i bubrezi.

Loša strana kod vitamina B1 je u tome što se veoma lako raspada na povišenoj temperaturi, a
osim toga kofein, alkohol i mnoga druga jedinjenja mogu da smanje njegovo dejstvo.

Deficit vitamina B1 javlja se kod osoba sa lošiom ishranom, kod siromašnih, kod odoba kod
kojih često izostaje raznovrsnost ishrane, ali i kod pacijenata koji pate od organskih oboljenja,
naročito od alkoholizma.

Bolest koja se javlja pri nedostatku vitamina B1 naziva se Beri-Beri koja pogađa nervni
sistem. Kao simptomi mogu se javiti mentalne konfuzije i poremećaja u vidu, mišićne slabosti
što može dovesti do paralize.
Osim nervnih poremećaja kod nedostatka tiamina javljaju se i kardiovaskularni poremećaji.
Javlja se nepravilan rad srca, nepravilno i kratko disanje, otok stopala i noge, padkrvnog
pritiska, javljaju se bolovi u stomaku i poremećaji u bubrezima. Najteži simptom je oslabljen
rad srca koji ukoliko se ne leči može dovesti do smrti.

Dneve potrebe se razlikuju. Preporučuje se 1,2-1,5mg ali te količine su veće pri intenzivnom
radu ili bavljenju sportom, kod decu, žena u trudnoći i majki koje doje. Povećane kolicine
vitamina B1 su neophodne i pri različitim bolestima, pre svega onih, koje se manifestuju
povećanjem temperature.

2.2.2. VITAMIN B2 – RIBOFLAVIN

Vitamin B2 ili riboflavin je vitamin izolovan iz mleka. Ima jasno žutu boju.

12
Veoma je stabilan na povišenoj temperaturi. U kiseloj sredini se ova stabilnost povećava, dok
se u baznoj sredini smanjuje. Osetljiv je i na delovanje vidljive svetlosti i ukoliko je izložen
duži vremenski period, može doći do njegovog razlaganja.

Riboflavin se uglavnom apsorbuje u početnom delu tankog creva, a manje količine se

skladište u jetri i bubrezima.

Osnovna metabolička uloga riboflavina je u kontroli energetskog metabolizma i u procesu

deaminacije preko flavoproteina.

Riboflavin ulazi u sastav dva važna koenzima: flavin-mono-nukleotida

(FMN) i flavinadenindinukleotida (FAD).

FAD

FMN

Flavinski nukleotidi deluju kao prostetične grupe flavo-enzima ili flavoproteina.

Vitamin B2 je uključen u aktivnost enzima glutation reduktaze, koja učestvuje u održanju
nivoa glutationa, molekula koji štiti organizam od slobodnih radikala. Ovaj vitamin ima i
antioksidativnih osobina.

Vitamina B2 se nalazi u mnogim proizvodima biljnog

(zrno pšenice, šargarepa, povrće sa zelenim lišćem,
voće), a naročito životinjskog porekla (jetra, bubrezi,
jaje, meso), kao i u kvascu.
Najbogatiji izvori ovog vitamina su mleko, sir i jogurt.
Ukoliko se mleko nalazi u neodgovarajućoj ambalaži ili
se skladišti nepravilno, može doći do gubitka vitamina
B2 usled razlaganja pod uticajem sunčeve svetlosti.

Deficit vitamina B2 nastaje obično udruženo sa nedostatkom ostalih vitamina B-kompleksa

tako da je i simptomatologija slična.

Karakteristični simptomi koji prate nedostatak ovog vitamina su promene na ustima i usnoj
duplji, kao i sporo zarastanje rana. Taj poremećaj se zove ariboflavinoza.
Nedovoljnim unosom riboflavina može doći do razvoja kožnih bolesti.

13
Riboflavin može pomoći kod opekotina, hronične groznice, gastrektomije, bolesti jetre,
bolesti žuči, hiperbilirubinemije kod novorođenčadi, hipertireoidizma.

Dnevne potrebe su oko 1,7mg, ali variraju i definišu se u skladu sa kalorijskim potrebama.
Povećan unos je takođe u trudnoći i za vreme laktacije.

2.2.3. VITAMIN B3 – NIACIN

Termin niacin se obično koristi za dva oblika vitamina B3, a to su nikotinska kiselina i
nikotinamid.

Nikotinska kiselina
Nikotinamid

Niacin u ljudskom organizmu može da se formira iz esencijalne aminokiseline triptofana, i to

u odnosu: 60:1mg. Ovaj kvantitativni odnos predstavlja niacin ekvivalent (NE).

Niacin se apsorbuje specifičnim mehanizmima iz tankog i debelog creva. Ne skladišti se u

organizmu pa je neophodan svakodnevni unos.

Amid nikotinske kiseline sadrže dva oblika koenzima nikotinamid-adenin dinukleotida

(NAD), koji ima značajnu ulogu u kataboličkim procesima, i nikotinamid-adenin
dinukleotid fosfata (NADP) (slika 22), značajan za odvijanje anaboličkih reakcija

NAD
NADP

Ovaj vitamin ima ulogu u snižavanju nivoa holesterola u krvi, kao i u zaštiti od raznih
kardiovaskularnih bolesti, pomaže kod dijabetesa, a olakšava i migrene. Takođe je bitan za
sintezu seksualnih hormona (estrogena, progesterona, testosterona), kao i kortizona, tiroksina
i insulina. Ovaj vitamin je nephodan za zdravo stanje nervnog sistema i funkcionisanje
mozga.

14
 Čovek zadovoljava potrebe za nikotinskom
kiselinom unošenjem visokoproteinske hrane,
koja sadrži triptofan (kao što je posno meso,
jetra, riba, pivski kvasac, bubrezi, belo živinsko
meso), ali isto tako i materije koje sadrže i samu
nikotinsku kiselinu (kao što su kvasac, mleko,
pečeni kikiriki, lisnato povrće).

Nedovoljan sadržaj ovog vitamina u hrani kod ljudi izaziva bolest koja se naziva pelagra.
Najveća karakteristika ove bolesti je promena na koži koja postaje grublja, a u teškim
slučajevima se pojavljuju i čirevi. Pri ovoj bolesti dolazi i do promene u sluznoj opni usne
duplje, zatim narušavanju se funkcije crevnog trakta.
U teškim slučajevima narušava se i funkcija nervnog sistema, a slabe i umne sposobnosti.
Ukoliko se nikotinska kiselina (ne odnosi se na nikotinamid) unosi u velikim dozama dolazi
do "niacinskog crvenila". Tada dolazi do pojave crvenila, svraba, peckanja najčešce na licu,
rukama i u gornjem delu grudnog koša, i do gastrointestinalnih poremećaja. Ovo se dešava
zbog sposobnosti nikotinske kiseline da širi krvne sudove.

Dnevne potrebe variraju zavisno od starosti a za odraslog čoveka iznose oko 15 do 20mg
dnevo.

2.2.4. VITAMIN B5 – PANTOTENSKA KISELINA

Pantotenska kiselina je bela kristalna supstanca koja se u ljudski organizam unosi hranom, a
značajan deo sintetišu crevne bakterije. Sa fosfornom kiselinom stvara koenzim A (CoA).

Veoma je nestabilna na povišenim temperaturama pa se gubi prilikom termičke obrade hrane.

Vitamin B5 se apsorbuje u tankom crevu putem proste difuzije, potom se fosforiliše pomoću
ATP-a. Vitamin B5 se pretvara u aktivan koenzim A.
Neophodan je za aktivnost čoveka, različitih životinja, biljaka, kvasca, mlečnokiselinskih
bakterija i insekata. Ima važnu ulogu u proizvodnji hormona adrenalnih žlezda i stvaranju
energije.
Vitamin B5 snižava nivo holesterola u krvi i štiti organizam od kardiovaskularnih bolesti.
Nije potvrđeno, ali se smatra da ovaj vitamin stimuliše ćelijski rast i proces zarastanja.

15
 Najveće količine pantenonske kiseline se mogu naći u
kvascu, jajima i iznutricama

Deficit ovog vitamina obično je udružen sa deficitima drugih vitamina iz B kompleksa i

zapaža se samo u ekstremnim uslovima posle davanja specifičnih antagonista.
Nedostatak kod čoveka izaziva stomačne tegobe, povraćanje, grčeve u stomaku, jake bolove u
petama, zamor, nesanicu. Ponekad može da dođe do smanjenja imuniteta na neke infektivne
agense.

Dnevne potrebe za vitaminom B5 se kreću oko 10 mg, a maksimalna preporučena doza je oko
10g.

2.2.5. VITAMIN B6 - PIRIDOKSIN

Pod terminom vitamin B6 podrazumevaju se tri hemijski slična jedinjenja, koja se javljaju u
prirodi. To su: piridoksin, piridoksal i piridoksamin.

PIRIDOKSIN PIRIDOKSAL
PIRIDOKSAMIN

Sva tri jedinjenja se u biološkim sistemima pretvaraju jedan u drugi.

Vitamin B6 je prilično stabilan vitamin. U jako kiseloj i jako alkalnoj sredini ne gubi svoja
biološka svojstva ni pri zagrevanju, ali se brzo razgrađuje pod dejstvom svetlosti, kao i pri
oksidaciji.
Piridoksin se dobro rastvara u vodi, alkoholu, a slabo u etru i hloroformu.

Sva tri oblika vitamina B6 su podjednako aktivna i deluju kao prekursori koenzima
piridoksalfosfata, koji učestvuje u metabolizmu aminokiselina (u procesima fosforilacije,
dekarboksilacije i racemizacije), metabolizmu masti i ugljenih hidrata.

Vitamin B6 se apsorbuje u tankom crevu uglavnom u obliku piridoksala koji se zatim pretvara
u piridoksamin. Velika količina vitamina B6 se nalazi u jetri, a manje u mišićima, bubrezima,
mozgu i drugim tkivima.

16
Ovaj vitamin je neophodan za rad više od šest enzima i za nesmetanu sintezu proteina i
nukleinskih kiselina. Važna uloga ovog vitamina se ogleda i u njegovoj ulozi u umnožavanju
svih ćelija i stvaranju belih krvnih zrnaca i ćelija imunog sistema. Takođe se može koristiti za
skidanje akni i bubuljica i za sušenje kože. Pored ostalih takođe je primećena uloga u
sprečavanju katarakte.
Ovaj vitamin je od svih vitamina grupe B
najvažniji za razvoj imunog sistema.

Vitamin B6 nalazi se u semenkama, žitaricama,

pšeničnom i kukuruznom brašnu, susamu, aroniji,
pivskom kvascu, jetri, bubrezima, mesu, a u nekoj
meri i u mleku, jajima i povrću sa zelenim lišćem.

Nedostatak vitamina B6 može izazvati anemiju, nervne poremećaje i razne kožne probleme.
Kako stvaranje nikotinske kiseline zavisi od piridoksal-fosfata, onda je i pelagra čest pratilac
deficita piridoksina.

Vitamin B6 može biti i toksičan ukoliko se unosi u velikim dozama i tada može izazvati
ozbiljne nervne poremećaje. Ovo je primećeno kod ljudi koji unose više od 2g ovog vitamina
dnevno.
Simptomi, koji se mogu javiti pri uvećanom unosu ovog vitamina su: nestabilan hod,
ukočenost stopala koje je praćeno i nezgrapnošću ruku, kao i noćna uznemirenost.

Dnevna potreba u vitaminu B6 za odraslog čoveka je 1-2 miligrama.

2.2.6. VITAMIN B9 – FOLNA KISELINA

Naziv folna kiselina potiče od latinske reči folium, što u prevodu znači list, a prvi put je
izolovana iz spanaća, a zatim i iz jetre.
Folna kiselina se sastoji od pteridinskog prstena, para aminobenzoeve kiseline i glutaminske
kiseline.

Vitamin B9 je slabo rastvoran u

hladnoj vodi i etanolu, ali se veoma
dobro rastvara u vreloj vodi. Lako se
razgrađuje pod dejstvom sunčeve svetlosti, pri preradi hrane (naročito prokuvavanje),
toplotom i dejstvom estrogena.

17
Ovaj vitamin učestvuje u biosintezi azotnih baza, nukleinskih kiselina (samim tim i u sintezi
DNK), kreatina, metionina, u građenju aminokiseline serin i slično.
Ima ulogu u zaštiti od pojave raznih tumora, pre svega tumora pluća.
Vitamin B9 je potreban i za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, a ima važnu ulogu i u prevenciji
od urođenih defekata.

U organizmu čoveka i životinja vitamin B9 se deponuje u jetri, a iz organizma se izdvaja

mokraćom.

Vitamin B9 se u znatnim količinama nalazi u višim

biljkama i mikroorganizmima , susamu, aroniji,
crnom ražanom brašnu, pivskom kvascu, jetri,
žumancu, pasulju, pomorandži, šargarepi, kajsiji,
bundevi, avokadu i raznom drugom povrću i voću.
Od proizvoda životinjskog porekla najbogatije su
jetra i mišići srca.

Avitaminoza vitaminom B9 može nastati usled neuravnotežene ishrane, kod alkoholičara, žena
u trudnoći, starijih osoba, kod osoba koje su na niskokaloričnoj dijeti. Deficit se može javiti i
kod osoba sa poremećajima u krvi, kod osoba koje imaju probleme sa slabom apsorpcijom u
tankom crevu i kod osoba koje koriste razne lekove.

Nedostatak ovog vitamina izaziva smetnje u rastu, a od ostalih simptomi mogu se javiti opšta
slabost organizma, lako zamaranje, razdražljivost i stomačni bolovi.
Takođe kod deficita razvija se poremećaj imunog sistema i nastaje smanjena otpornost na
virusne i bakterijske infekcije.
Kao znaci hipovitaminoze mogu se javiti i akne, perut, suva kosa, slabi nokti.

Vitamin B9 je toksičan u prevelikim dozama i može izazvati ozbiljne neurološke probleme.

Dnevna potreba čoveka za vitaminom B9 je oko 400 mikrograma.

Ženama u trudnoći se preporučuje uvećani unos ovog vitamina (do 800 mikrograma dnevno)
zbog zaštite ploda od raznih defekata i mentalne zaostalosti.

2.2.7. VITAMIN B12 – KOBALAMIN

Kobalamin je složeno kristalno jedinjenje
crvene boje koje sadrži prostetičnu grupu sa

18
atomom kobalt. To je jedan od najsloženijih vitamina po svojoj hemijskoj strukturi.

Neki lekari kao i altermnativni medicinari tvrde da ima efekat u podmlađivanju i da je veliki
izvor energije. Oni su tvrdili da ovaj vitamin povećava moć pamćenja i sposobnost
rezonovanja i koncentracije, tj. leči mentalne poremećaje i uopšteno čini jedan organizam
mlađim.
Danas je na primer poznato da je vitamin B12 nezamenljiv u metabolizmu nervnog tkiva kod
čoveka.
Kobalamini su esencijalni za normalni rast i ishranu svih ćelija, za normalnu eritropoezu, za
regeneraciju epitelnih ćelija i za održavanje funkcije nervnih mijelinskih omotača.
Bez vitamina B12 nije moguća ni funkcija folne kiseline koja je neophodna za sintezu DNA.

Vitamin B12 je prilično stabilan pri visokim temperaturama samo na pH od 4,5 do 5,0 dok u
jako kiselim i jako baznim sredinama gubi svoju aktivnost.
Takođe ovaj vitamin se veoma brzo razgrađuje na svetlosti i zbog toga je neophodno čuvati ga
na tamnom mestu.
Na vitamin B12 nepovoljno utiču i alkohol, pilule za spavanje, estrogen, i drugo.
Dobro se rastvara u vodi, etanolu i metanolu.

Pod ovim vitaminom objedinjuje se nekoliko jedinjenja koja su slična po svojoj hemijskoj
strukturi, a koja se još nazivaju i korinoidima. U takva jedinjenja se svrstavaju:
cijankobalamin, oksikobalamin, nitrokobalamin, akvakobalamin i slično.

Vitamin B12 povećava energiju čoveka, što je posebno uočljivo kada se vitamin B12 unosi u
periodu većih stresova, zamora i zaštite od raznih bolesti.
Takođe se smatra da ovaj vitamin znatno pomaže pacijentima u lečenju od bakterijskih i
virusnih infekcija.
Ovaj vitamin olakšava i neuropsihijatrijske poremećaje.
Vitamin B12 ima i zaštitnu ulogu od tumora, pre svega onih oblika, koji nastaju usled pušenja.

Vitamin B12 učestvuje u mnogim biohemijskim procesima. Njegova funkcija je pvezana sa

vitaminom B9 , a učestvuje i u gradenju kreatina, adrenalina, azotnih baza, nukleinskih
kiselina, proteina i drugih biološki aktivnih supstanci.

19
Vitamin B12 se apsorbuje iz tankog creva u krv pomoću apoeritrina, tzv. unutrašnjeg faktora,
odakle se raznosi u tkiva gde se vezuje sa vitaminima i drugim azotnim jedinjenjima gradeći
razne komplekse.

Vitamin B12 ne sintetizuju ni biljke ni životinje već samo neke vrste bakterija.

Za čoveka su osnovni izvori vitamina B12 proizvodi

životinjskog porekla: jetra, bubrezi, srce, mišići, govedina i
svinjetina. U ovim delovima organizma se nagomilava
vitamin B12 koga su proizvele bakterije.Dobar izvor
vitamina B12 su i ribe i jaja.

Plodovi mora, soja, razna zrnevlja i cerealije NISU dobri izvori ovog vitamina, što je posebno
važno za vegetarijance.

Nedostatak vitamina B12 je tesno povezan sa pogoršanjem mentalnog funkcionisanja, tj.

dovodi do neuroloških i brojnih fizioloških poremećaja.
Usled nedostatka ovog vitamina može doći i do megaloblastne anemije.

Što se tiče hipervitaminoze nema mnogo dokaza o toksičnosti ovog vitamina, jer ukoliko se
unosi oralno, jako se malo apsorbuje. Međutim, ukoliko se vitamin B12 unosi intravenoznim
injekcijama može doći do problema sa kožom. Ovaj vitamin se odstranjuje iz organizma u
roku od 1-2 nedelje.

Preporučuje se unos od 5 do 50 mikrograma dnevno štoje dovoljno i za ljude na

vegetarijanskoj i makrobiotičkoj ishrani.

2.2.8. VITAMIN C – ASKORBINSKA KISELINA

Vitamin C je najpoznatiji vitamin. Još se naziva i askorbinska kiselina. Najjače je redukujuća
supstanca u ljudskom organizmu.Vitamin C je u čistom stanju dobijen iz soka limuna. po
strukturi je veoma sličan glukozi.

Ime askorbinska kiselina došlo je od saznanja da se njome može lečiti skorbut, bolest koja
nastaje od nedostatka vitamina C.
Vitamin C je beli kristalni prašak. Vitamin je inače jako nestabilan, raspada se pod uticajem

20
vazduha, svetlosti, baza, gvožđa i bakra. Zato se napici koji sadrže vitamin C ne smeju mešati
metalnim kašičicama.
Aktivnost vitamina C se uglavnom uništava termičkom obradom hrane, ali je zato otporan na
zamrzavanje. U odsustvu kiseonika askorbinska kiselina može izdržati zagrevanje i do 100°C.

Vitamin C se lako apsorbuje u crevima, pa do deficita ovog nutrijenta dolazi neadekvatnom

ishranom.

Ovaj vitamin se u organizmu čoveka može pretvoriti u oksalat, koji se izlučuje mokraćom, ali
kalcijumova so askorbinske kiseline, koja lako nastaje iz oksalata, je potpuno nerastvorna u
vodi, pase može stvoriti kamenje u bubregu.

Biološka uloga askorbinske kiseline se vezuje za učešće u oksido-redukcionim procesima,

koagulaciji krvi, regeneraciji tkiva, građenju steroidnih hormona, pretvaranju folne u
tetrafolnu kiselinu i aktivaciji mnogih enzima.

Vitamin C takođe deluje na funkcije centralnog nervnog sistema, stimuliše funkciju

endokrinih žlezda, pojačava funkciju jetre, omogućava usvajanje gvožđa u crevu i učestvuje u
građenju krvi. Takođe snižava nivo holesterola u krvi, kao i mogućnost razvoja
kardiovaskularnih bolesti.
Pored ovoga smtra se da usporava starenje, stvaranje bora na koži i opšte starenje organizma,
odstranjuje toksične metale iz organizma, pruža zaštitu od stresa i jača opštu fizičku kondiciju

Ne manje važna uloga vitamina C je i učešće vitamina C u čišćenju organizma od opojnih

sredstava, duvanskog dima i alkohola, a pomaže i u lečenju šećerne bolesti..

Jedna od veoma važnih uloga vitamina C je i njegova antioksidativna aktivnost. Ovaj vitamin
vezuje slobodne radikale i time igra značajnu ulogu u prevenciji raznih teških oboljenja, kao
što su tumori. To se pre svega odnosi na stomačni tumor, tumor jednjaka i debelog creva, a
kod pušača i alkoholičara i tumor grkljana. Postoje podaci, da vitamin C sprečava rast ćelija
leukemije kod ljudi.

Najveća količina askorbinske kiseline se nalazi u jetri i nadbubrežnim žlezdama.

Vitamin C se nalazi u voću i povrću. Najbolji

izvori vitamina C su citrusno voće (limun,
pomorandža), bobičasto voće (crna ribizla),
šipak, paradajz, nekuvan kupus, aronija, zelena
paprika i zeleno voće.

21
Unošenje vitamina C u kombinaciji sa aspirinom se ne preporučuje, pošto može izazvati
krvarenje i crevne smetnje.

C-avitaminoza se javlja uglavnom kod starijih osoba, alkoholičara i kod hroničnih bolesnika,
ali i kod nekih drugih bolesti. U nerazvijenim zemljama je C-avitaminoza relativno česta
bolest zbog slabe ishrane.

Usled nedostatka vitamina C javlja se bolest pod nazivom skorbut i to kod ljudi koji dugo
vremena u svojoj ishani nisu uzimali sveže voće i povrće. Bolest se odlikuje opštom slabošću,
sporijim zarastanjem rana, krvarenjem desni i koža postaje grublja.
Pored toga, posledice nedostatka ovog vitamina u krvi su i smanjeni imunitet, sklonost ka
krvarenju, obolenja desni, opšta slabost organizma, malokrvnost i depresija.

Toksični efekti vitamina C nisu česti, ali potencijalne komplikacije dugotrajnog predoziranja
obuhvataju stvaranje oksalatnih kamenaca, giht i štetno dejstvo askorbata na
biotransformaciju ili apsorpciju drugih vitamina.

Dnevne potrebe za ovim vitaminom variraju od osobe do osobe, za odrasle osobe iznose od
50 do 70 miligrama, a za decu do deset godina od 80 do 90 miligrama. Povećane količine su
potrebne takođe u trudnoći.

2.2.9. VITAMIN H - BIOTIN

Ovo jedinjenje je u kristalnom obliku, nazvano je biotinom (od grčke reči bios, što u prevodu
znači život), ili vitaminom H.
Vitamin H sadrži kondenzovan imidazolov i tiofenov prsten. Za tiofen se vezuje valerijanska
kiselina, pa se ovaj vitamin može smatrati jedinjenjem karbamida sa tiofen valerijanskom
kiselinom.

Vitamin H je stabilan na visokim temperaturama, dobro se rastvara u kiseloj i baznoj sredini,

etanolu i vodi.

Vitamin H proizvode bakterije u tankom crevu čoveka. Jedan deo ovog vitamina se unosi i
hranom.

Vitamin H funkcioniše kao koenzim specifičnih enzima, koji katalizuju reakcije prenosa
ugljendioksida (karboksilaciji). Na taj način vitamin H učestvuje u sintezi masnih kiselina,
purinskih nukleotida i u metabolizmu razgranatih aminokiselina.

22
Vitamin H takođe doprinosi zdravijoj kosi i sprečava njeno opadanje.

Biotin je poznat kao factor rasta

bakterija kvasca. Veoma je
rasprostranjen u prirodi, i to u biljkama,
životinjama i mikroorganizmima.
Najbogatiji izvori biotina su iznutrice,
žumance, žitarice i pečurke, paradajz,
pivski kvasac, lešnik, mleko.

Pošto bakterije crevnog trakta proizvode vitamin H nedostatak ovog vitamina u hrani ne može
izazvati vitamin H avitaminozu. Međutim nedostatak ovog vitamina uočen je kod ljudi, koji
konzumiraju velike količine sirovih jaja. Razlog toga je taj što sirovo belance jajeta izaziva
nedostatak vitamina H, jer sadrži protein avidin, koji specifično vezuje vitamin H i tako
sprečava njegovu resorpciju u ishrani.
Nedostatak ovog vitamina se pre svega ogleda u promenama na koži i kosi. Mogu se javiti
simptomi kao što su ćelavost, suva i perutava koža, kao i osipanje kod nosa i usta.

Dnevna potreba za vitaminom H za odraslog čoveka iznosi do 300 mikrograma.

3. ZAKLJUČAK
Jedno od najvećih i najznačajnijih dostignuća 20. veka je otkriće vitamina, kao i njihove
biološke uloge u organizmu i uticaja na zdravlje ljudi. Nakon brojnih godina istraživanja i
dalje se pojavljuju novi podaci o ulozi i uticaju vitamina na organizam.

Jako je važno poznavanje struktura, fizičkih i hemijskih osobinama vitamina, njihove biološke
uloge, kao i namirnica u kojima se nalaze i bolesti koje uzrokuju.

Na ovaj način svi ljudi, od naučnika do „običnih“ građana, mogu biti upoznati sa važnošću
vitamina koju oni predstavljaju za normalno funkcionisanje organizma i posledicama koje
nedostatak ili pak preteran unos mogu izazvati, kao i njihovim izvorima kako bi se obezbedile
dnevne potrebe organizma za vitaminima.

Sve to pozitivno utiče na podizanje nivoa zdravstvenog vaspitanja, a samim tim na zdraviji
život, pa čak i produžetak istog.

4. LITERATURA
https://www.mineravita.com/vitamini.php

https://farmaceuti.com/tekstovi/

http://hranomdozdravlja.com/

https://www.mojpedijatar.co.rs/

https://sr.wikipedia.org/sr/Vitamin

23
https://zdravljeza21vek.com/vitamini/

24