VITAMINI Definicija vitamina Vitamini su bioloki aktivne supstace sa regualatornom i zatitnom funkcijom, kako u bolesnom, tako i u zdravom organizmu.

Organizam se bez vitamina ne moe normalno razvijati. Nedostatak vitamina dovodi do poremedaja u organizmu, prouzrokuje odreene smetnje (zamor, glavobolju, neuralgije, smetnje vida i dr.) hipovitaminoze ili bolesti avitaminoze : rahitis, skorbut, beri beri, pelagra itd. Dnevna potreba za pojedinim vitaminima je razliita krede se od nekoliko pg do nekoliko mg, a zavisi od uzrasta, godinjeg doba, geografskog poloaja, a postoje i stanja (post operativna, graviditet, laktacija) kada treba unositi vie vitamina. Nedostatak vitamina se javlja zbog neadekvatne ishrane, poremedaja resorbcije iz digestivnog sistema ili povedane potrebe za vitaminima (rastenje, graviditet i sl.) i manifestuje se kao avitaminoza ili hipovitaminoza. Hipervitaminoza povedana koliina vitamina u organizmu se javlja uglavnom kod liposolubilnih vitamina, jer se viak hirosolubilnih izluuje putem bubrega. Hipervitaminoze uslovljavaju smetnje u metabolizmu i u ekstremnim sluajevima mogu izazvati smrt. Vitamini su po svojoj stukturi vrlo heterogene supstance, a imaju razliito i farmakoloko i bioloko dejsvo : uestvuju u procesu rasta i diferencijacije, epitelizacije, hematopoezi, koagulaciji, antioksidativnoj zatiti, deluju kao regulatori mnogih metabolikih reakcija, esto deluju katalitiki pri emu ulaze u sastav enzimskih sistema bilo kao prostetina grupa ili kao koenzim omogudavajudi pravilno i potpuno iskoridenje hranjivih materija. Vitamini se dobijaju : iz biljnog i ivotinjskog materijala, biosintezom (mikroorganizmi) i sintezom. Podela vitamina Zbog znatne razlike u hemijskoj strukturi i farmakolokom dejsvu, ne mogu se klasifikovati ni po hemijskom ni po farmakolokom kriterijumu. Kao osnova za podelu najede se uzima njihova rastvorljivost u vodi ili mastima, na osnovu ega su vitamini podeljeni u dve grupe: Hidrosolubilni vitamini (vitamini rastvorljivi u vodi: vitamini grupe B i vitamin C), Liposolubilni vitamini (vitamini rastvorljivi u mastima: vitamini A, D, E, K). Nomenklatura. Vitamini dobijaju nazive prema : slovima abecede avitaminozi koju lee (PP faktor, PPF vitamin, skorbut-askorbinska kiselina ) namirnicama iz kojih se dobijaju ( hepatoflavin, laktoflavin, ovoflavin i dr. ) strukturi (piridoksal ) HIDROSOLUBILNI VITAMINI Hidrosolubilni vitamini su polarne supstance zbog ega se i rastvaraju u vodi. Njihovu sitezu vre biljke i mogu se obezbediti u ishrani koridenjem povrda i voda. Zbog rastvorljivosti u vodi ne mogu se u organizmu deponovati na dui

rok, jer se nepotrebni viak eliminie putem bubrega. Zbog toga se kod hidrosolubilnih vitamina po pravilu ne javlja hipervitaminoza. U hidrosolubilne vitamine spadaju vitamini B kompleksa i askrobinska kiselina (vitaminC). Vitamini B grupe su u pogledu hemijske strukture, kao i u pogledu hemijskih funkcija heterogeni. Izraz kompleks vitamina B se odnosi na vitamin B1, B2, B6, B12, nikotamid, pantotensku kiselinu, biotin i folnu kiselinu. U prirodi se najede sredu zajedno, a esto se tako i koriste (kao kompleks vitamina B), jer ishranom nastala deficijencija bilo kog vitamina B je povezano s nedostatkom vie od 1 lana grupe Vitamin B1 (Tiamin, aneurin) Vitamin B1 se nalazi u skoro svim biljnim i ivotinjskim tkivima u minimalnim koliinama. Nalazi se u klicama itarica (pirina, penica, ra, mekinje), u mahunastom povrdu (graku), kvascu, kikirikiju, mesu, jajima, iznutricama (jetra, mozak).
CH 2 HN N N S CH 2CH2OH CH3

CH 3

NH2

3-[4-amino-2-metil-pirimidin-5-il)metil]-5-(2hidroksietil)-4-metiltiazolijum hlorid Tiaminhlorid-hidrohlorid

Dnevna potreba: 1-2 mg vitamina B1 to zavisi od pola, starosnog doba i fiziolokog stanja (graviditet, laktacija). Avitaminoza vitamina B1: beri-beri, poremedaj krvotoka, nervni poremedaji, polineuritis (zapaljenje nerava) bilo koje etiologije Beri-beri se javlja u Istonoj Aziji zbog ishrane pirinem iz koga je ljutenjem odstranjem vitamin. Kod manjeg deficita vitamina B1 javlja se umor, glavobolja, vrtoglavica i gubitak sna. U kasnijim stadijumu bolesti javlja se periferni neuritis, atrofija miida, paraliza nogu i ruku, proirenje srca. Ako se bolest beri-beri ne lei dovodi do smrti ljudi i ivotinja Tiamin se koristi kao hlorid ili hloridhidrohlorid, a najede u kombinaciji sa drugim vitaminima B (B kompleks). Daje se per os i parenteralno (i.m.), nikada i.v. , jer dovodi do smrtnog anafilaktikog oka naroito kod osoba sklonih alergijskim reakcijama (kod ena u premenopauzi i menopauzi i osoba koje pate od alkoholizma). Vitamin B2 (Riboflavin) Sinonimi: Laktoflavin, Ovoflavin

N N

N
flavin (benzopteridin) Vitamin B2 je iroko rasprostranjen u biljnim i ivotinjskim tkivima. Nalazi se u kvascu, itaricama,

povrdu, jetri, jajima, mleku. Otuda i razna imena za ovaj vitamin: laktoflavin, ovoflavin, hepatoflavin. Danas se ovaj vitamin dobija sintetskim i biosintetskim putem. Deo potreba za vitaminom B2 se postie biosintezom pomodu crevnih bakterija (Clostridium bakterije), a za biosintezu se koriste Candida kvasci i gljivice Eremotlecium ashbyii.. Slobodan riboflavin se nalazi samo u mleku, a u drugim ivotnim namirnicama je vezan u obliku flavoproteina

Riboflavin je sastavni deo brojnih kombinovanih vitaminskih preparata koji su od znaaja za rast i regeneraciju tkiva. Deficit riboflavina izaziva pojavu fisura u uglovima usana, poremedaj vida s peckanjem u oima i osetljivost na svetlost (fotofobija), dermatitis u predelu nosa i lica, a moe dodi i do zaostalosti u rastu kod dece. Dnevne potrebe: organizma za vitamin B2 je 2-3 mg. Riboflavin se primenjuje peroralno i parenteralno u obliku riboflavin-natrijum-fosfafa (Riboflavinis natrii phosphas).

Vitamin PP (Vitamin B3) (Nikotinska kiselina, nikotinamid, niacin) Ovaj vitamin se u prirodi nalazi u malim koliinama kao slobodna kiselina, a vedinom kao amid O kiseline. Prisustvo ovog vitamina u hrani spreava pelagru i otuda naziv PP faktor (Pelagra Preventiv C NH2 COOH Factor, Antipellagra factor), vitamin PPF. Nikotinska kiselina (piridin-3-karboksilna kiselina) koja je ved ranije izolovana iz kvasca se u N N organizmu prevodi u amid i ima isto vitaminsko dejstvo. Nikotinamid Nikotinamid i nikotinska kiselina su iroko zastupljeni u Nikotinska kiseina Vitamin B3 Niacin biljnim i ivotinjskim tkivima. Naroiito je visok sadraj u kvascu, ljusci pirina, jetri, bubrzima, ribi, mleku, vodu, povrdu, prekrupi heljde, duvanu itd. Nikotinamid se mora otprilike 1/3 unositi spolja, a preostale 2/3 od potrebne koliiine se sintetiu u organizmu iz razliitih aminokiselina, pri emu triptofan ima naroiti znaaj Dnevne potrebe organizma za vitaminom B3 je 15-20 mg. Bolest pelagra (Ital. pelle agra hrapava koa) koja se javlja u predelima gde se stanovnitvo hrani iskljuivo namirnicama sa poliranim pirinem, uslovljena je avitaminozom nikotinamida i drugih vitamina B kompleksa. (Juna Evropa, Juna SAD). Najvaniji simptomi pelagre su dermatitis (hrapava koa koja podseda na riblju krljut na mestima gde je izloena svetlosti), dijareja, demencija, anoreksija. Vitamin B6 (adermin, pirodoksin) Pod pojmom vitamina B6 obuhvadene su 3 supstance koje se meusobno malo razlikuju po strukturi i koje u ogranizmu mogu lako da se prevedu jedna u drugu. Sve tri supstance su derivati piridina.
CH2OH HOH2C OH HOH2C HC O OH HOH2C CH2NH2 OH

CH3

CH3

N piridoksamin

CH3

piridoksin (piridoksal)

piridoksal

Vitamin B6 je u prirodi veoma raprostranjen. Nalazi se u kvascu, mekinjama itarica, iznutricama (jetri), krompiru, mleku, povrdu, a sintetie ga i crevna flora. U biljnom svetu je uglavnom zastupljen piridoksin, a u ivotinjskom piridoksal i piridoksamin i to ede u fosforilisanoj formi. Dnevne potrebe za vitaminom B6 iznosi 1.5 mg.

Deficit vitamina B6 se javlja zbog nedovoljnog unoenja, loe apsorpcije i interakcije s nekim lekovima (izonijazid, penicilamin, etanol, estrogeni i oralni kontraceptivi). Na koi se javljaju lezije sline seboreji oko oiju, nosa i usta. Javlja se iritabilnost nervnog sistema, depresija, neuropatije i dolazi do pojave greva. Ove pojave se objanjavaju ulogom piridoksina u sintezi -aminobuterne kiseline kao i u procesu mijelinizacije. Moe se javiti hipohromna mikrocitna anemija zbog uloge piridoksina u sintezi hema. Vitamin B5 (pantotenska kiselina) Pantotenska kiselina je iroko zastupljena u prirodi, od ega potie i njen naziv (gr. pantoten-svuda). To je amid nastao iz pantoinske kiseline i -alanina.

HO C C
CH3

H2

CH3 OH C H

O H H2 C N C H2 O C C OH alanin

(+)-pantoinska kiselina
Pantotenska kiselina R(+)-2,4-dihidroksi-3,3-dimetilbutiril--alanin

Pantonenska kiselina je prisutna u skoro svim namirnicama. Naroito je ima u velikim koliinama u ivotinjskim tkivima (posebno jetri), kvascu, zrnevlju ceralija, leguminozama, umancetu jajeta. Kod ljudi je retka avitaminoza prouzrukovana nedostatkom pantotenske kiseline. Deficit ovog vitamina je obino udruen s deficitom drugih vitamina grupe B. Pantotenska kiselina se takoe sintetie u crevnoj flori. Dnevne potrebe: za vitamin B5 je oko 10 mg. Pantotenska kiselina i dekspantenol su neophodni za normalno stanje koe, kose, sluokoe. U nedostatku ova dva jedinjenja koa ne moe da obnovi epidermis, te lako moe dodi do zapaljenja koe i sluzokoe (dermatits). Avitaminoza dovodi do nastanka dermatitisa. Dekspantenol-mast se koristi za epitelizaciju. Poto je dekspantenol mali molekul lako prodire u kou i u organizmu se oksiduje u pantotensku kiselinu. Vitamin H (biotin), vitamin B7 Vitamin B7 je prvo upoznat kao sastojak kompleksa (nazvan Bios) supstancija koje utie na radenje kvasca. Najvie ga ima u umancetu jajetu, a u znatnijim koliinama se nalazi u kvascu, jetri, bubrezima. U malim koliinama se nalazi u biljnom svetu (penici, detelini, kikirikiju, orasima, povrdu) slobodna ili u obliku kompleksnih jedinjenja koji su u vodi rastvorljivi. U ivotinjskom organizmu i kvascima biotin se nalazi u obliku proizvoda nerastvorljivog u vodi
O

2
HN 1

3 d

NH

3a H * *4 6 5
S H2 H 2 H 2 H 2 C C C C COOH

6a *
H

5-[(3aS,4S,6aR)-2-oksoheksahidrotieno [3,4-d]imidazol-4-il]pentanska kiselina

Mada je poznato da biotin vri esencijalne metabolike funkcije kod oveka, minimalne dnevne potrebe nisu odreene, jer je teko odrediti koliine vitamina koje intestinalne mikroorganizmi ine dostupnim. Biotin-hipovitaminoze su kod oveka retke i mogu biti izazvane antibakterijskim lekovima, koji smanjuju crevnu floru. Stanja nedostataka vitamina H mogu nastati zbog produene ishrane sirovim belancetom. Sirovo belance sadri avidin, protein koji gradi kompleks sa biotinom i smanjuje njegovu apsorciju u GIT-u. Simptom nedostatka biotina su dermatitis (Hautfaktor = faktor koe, vitamin H), seboreju, alopeciju, usporen rast, smanjen imunitet. Biotin se ne daje kao mono preparat, nego je sastavni deo multivitaminskih preparata FOLNA KISELINA Folna kiselina za oveka ima karakter vitamina, a za neke mikroorganizme deluje kao faktor rasta. Dobijena je kao koncentrat iz lida spanada (lat, folium-list). Folna kiselina je iroko rasprostranjena u prirodi. Nalazi se u lidu biljaka, povrdu (spanadu, pargli, zelenom kupusu), kvascu, jetri, bubrezima.Crevne bakterije sintetiu folnu kiselinu.

metilenski most
OH

5 5
N O H2 C COOH H N H N

3
N

4
CH H2C H2 C COOH

6 1
N N

10 p-aminobenzojeva kiselina

2
H2N

7 8

2 1 L-glutaminska kiselina

6-metilpterin pteroinska kis.

folna kiselina

N-4[[(2-amino-4-hidroksipteridin-6-il)metil]-p-aminobenzoil]-L-glutaminska kiselina (2S)-[4-[[(2-amino-4-hidroksipteridin-6-il)metil]amino]benzamido]glutarna kiselina Dnevne potrebe: su 0,1-0,2 mg. Potrebe su povedane u periodu rasta, trudnoe, dojenja, hemoliznim anemijama, leukemijama i drugim malignim bolestima. Rezerve folata u organizmu su 5 mg. Glavni rezervoar je jetra, a nalazi se u bubrezima i intestinalnoj mukozi.Deficit folne kiseline dovodi do pojave megaloblastne anemije, poremedaja koji se karakterie redukovanim brojem eritrocita i pojavom megaloblast Folna kiselina sama nije aktivna, nego se u organizmu prevodi u redukovani oblik tetrahidrofolnu kiselinu, THFK. THFK je neophodna za sintezu mnogih molekula. Vitamin B12 (cijanokobalamin, antipernicin)

H2NOCH2 CH2C H2NOCH2 C

CH3

H3 C

CH2CONH2 CH2CONH2

H3 C H3C

Co
N H2 NOCH2C N CH3 CH3 H3 CHCH2CHNOCH2CH2C CH3 CH3 CH2CH2CONH2

O O P O

N OH

O
O CH2OH

KOBALAMINI

Poto vitamin B12 ima veliku molekulsku masu (Mr=1500) njegova resorpcija je moguda jedino ako se vee za odreene glikoproteine (apoferitin ili Castle-ov unutranji faktor tzv. intrinsic factor u crevima), pri emu daje antiperniciozni kompleks. Posle resorpcije antiperniciozni kompleks se deponuje u jetri, kostnoj sri i drugim organima. Intrinsic factor se lui u sluzokoi eluca i eludanom soku i ako je njegova produkcija, zbog otedenja sluzokoe eluca, poremedena dolazi do perniciozne anemije, koja je ranije bila smrtonosna. Za pernicioznu anemiju je karakteristino smanjenje broja eritrocita u krvi, dolazi do njihovog uvedanja (megalociti). Sadraj hemoglobina je povien (hiperhromna, makrocitna anemija). U tekim formama perniciozne anemije dolazi do degenerativne promene CNS-a, kao i atrofije sluzokoe eluca i creva. Vitamin B15 (panganska kiselina) Vitamin B15 ini panganska kiselina (starogrki. pan-svuda i gami-seme) i njena so kalcijum-pangamat.
COOH H HO H H CH2O OH H CH3

Vitamin B15 bis(diizopropilamino)acetilglukonat

CH
CH3 CH3 CH CH HC N CH CH3 CH3 CH3 CH3 N

OH OH O

O C

Prvi put je izolovana iz semena biljaka (1915.), a kasnije iz jetre konja, kravljeg mleka i mesa, kokojih jaja. Nalazi se koticama kajsija, kvascu

CH3

Indikacije za davanje vitamina B15: arteroskleroza, ciroza jetre (alkoholizam), hronini hepatitis, skleroza modanih sudova. Vitamin C ( L(+)-askorbinska kiselina ) Otkriven i izolovan 1932.godine, a sintetisan 1934.godine. Organizam ovaka sadri od 2 do 4 g. Prema dnevnim potrebama mogude je ove rezerve troiti u toku 3 meseca bez pojave simtoma deficita. Vit C je izolovan iz citrusa plodova (limun, naranda, mandarina, grejpfrut) u kojima se nalazi u velikim koliinama. Nalazi se i u ipurku, borovnici, paprici, kupusu, jetri. Danas se dobija sintezom.. Fizioloko delovanje poseduje samo L-(+)-askorbinska kiselina. Daskorbinska kiselina je 40 puta manje aktivna od L(+)askorbinske kiseline. Askorbinska kiselina se moe sintetizovati u skoro svim ivim organizmima (biljkama i ivotinjama)

osim primata, zamoraca, slepih mieva i nekih drugih vrsta. Dnevne potrebe oveka za vitaminom C su 50-100mg (oko 70 mg je optimalna). Vede unete koliine se izluuju urinom. Askorbinska kiselina: smanjuje toksinost nekih lekova (PAS, jedinjenja As), inaktivira neke bakterijske toksine, ubrzava zaradivanje rana. Deficit vitamina C se manifestuje kod odraslih kao skorbut. Kod ovog poremedaja dolazi do pojaane sklonosti organizma ka infekcijama, pojave anemije, pojaane fragilnosti krvnih sudova (takasta krvarenja), dolazi do kladenja i ispadanja zuba. Kod dece se javljaju i subperiostalna krvarenja (Moler-Barlow-ljeva bolest)

10