Među hranljive sastojke sa uočenim pozitivnim efektima na kognitivne funkcije spadaju

neki vitamini grupe B (B6, B12 i folna kiselina) i antioksidansi (vitamin C, E, karoteni,
flavonoidi, D vitamin i omega-3 masne kiseline). Mozak je vrlo osetljiv na oksidativni
stres, pri čemu neadekvatna antioksidantna odbrana mozga može biti posrednik
patogeneze i progresije demencije. Postoji i značaj elemenata kao što su selen, cink i bakar
koji služe kao kofaktori za proteine i enzime sa antioksidantnim efektima. Folnu kiselinu
sadrže tamno zeleno lisnato povrće, mahunarke, narandže i grejpfrut, kikiriki i bademi,
iznutrice (jetra i bubreg) i pekarski kvasac. Izvori bogati flavonoidima su voće (uglavnom
citrusno voće, banane i bobičasto voće), povrće (peršun i luk) i crni čaj. Vitaminom D su
bogati: riba i riblja jetra, punomasni mlečni proizvodi (ili obogaćeni nisko-masni), žumance
jajeta, meso i mesni proizvodi, kao i iznutrice (posebno jetra). Omega-3 masne kiseline se
nalaze u ribi i nekim biljnim uljima (lan, soja), kao i u orašastim plodovima. B6 vitamin
se nalazi u žitaricama kao što su kukuruz, smeđ pirinač, kinoa i pšenične klice, mahunarke,
orašasti plodovi i semenke, meso, jetra i proizvodi od mesa i riba. Izvori vitamina B12 su:
proizvodi životinjskog porekla (mlečni proizvodi, jaja, meso, riba i jetra), kao i hrana koja
sadrži kvasac. Vitaminom C su bogati: voće (bobičasto voće, citrusno voće, kivi), povrće
(prokelj, karfiol, kupus, paprika i paradajz), kao i začinsko bilje (peršun, kiseljak, i vlašac).
Biljna ulja i masni namazi iz biljnih ulja, orašasti plodovi i semenke, neke masne ribe
(npr. sardine, losos, haringa, sabljarka i pastrmka), žumance jajeta i žitarice od celog zrna
su izvori bogati vitaminom E. Ž uto ili narandžasto povrće (slatki krompir, šargarepa i
bundeva), tamno lisnato povrće (spanać, brokoli, endivia salata), kao i žuto ili narandžasto
voće (kajsije, breskve, mango i dinje) sadrže karotene.
Analizirajući protektivna svojstva određenih grupa hranljivih namirnica je utvrđeno da na
primer konzumacija ribe i morskih plodova, naročito kod nosioca APOE ε4 ima pozitivan
učinak na kogniciju. Izvesni pozitivni učinci na kogniciju su utvrđeni i za konzumaciju voća
(naročito bobičastog) i povrća (naročito lisnatog). Utvrđena su potencijalna protektivna
svjstva umerene konzumacije alkohola i kofeina, iako rezultati istraživanja koja se bave
ovom temom nisu u potpunosti konzistentni.
Mediteranska ishrana ima pozitivan učinak na neurodegenerativne procese koji su
povezani sa oksidativni stresom, neuroinflamacijom i inzulinskom rezistencijom.
Mediteranska ishrana je bogata antioksidansima (antocianini, beta-karoten, flavonoidi,
katehini, karotenoidi, indoli, lutein), vitaminima i mineralima (magnezium, kalium,
kalcium, jod, cink, selen), vlaknima i mononezasićenim masnim kiselinama. Ovaj obrazac
ishrane podrazumeva balansiran unos nezasićenih masnih kiselina kao i razumno visok
unos omega-3 masnih kiselina i nizak unos zasićenih masnih kiselina. U medteranskom
načinu ishrane su visoko zastupljene grupe namirnica kao što su voće, žitarice sa celim
zrnom, maslinovo ulje, svakodnevna je konzumacija fermentisanih mlečnih proizvoda ,
zrnevlja, orašastih plodova i začina. Mediteranska ishrana ističe značaj unosa biljnih
proteina iz mahunarki kao i prednosti morskih plodova nad crvenim mesom. U
mediteranskoj ishrani je zastupljen umeren dnevni unos vina i konzumacija biljnih čajeva.
MIND (Mediterranean-DASH Intervention for Neuro- degenerative Delay), ishrana
usmerena odlaganju neurodegenerativnih bolesti, je obrazac ishrane za koji je takođe u
istraživanjima pokazana povezanost sa sporijom progresijom oštećenja kognitivnih
funkcija, kao i sa smanjenim rizikom od Alchajmerove bolesti. Ovaj obrazac ishrane
podrazumeva veću konzumaciju zelenog lisnatog povrća, orašastih plodova, bobičastog
voća, leguminoza, žitarica sa celim zrnom, ribe, živinskog mesa, maslinovog ulja, uz
umerenu konzumaciju vina. Kod ovog obrasca ishrane je smanjen unos crvenog mesa,
putera i margarina, sira, kolača, slatkiša i pržene i brze hrane.

Mentalna zamagljenost i problemi sa memorijom su zapravo dva glavna znaka za

uzbunu da kod vas postoji nedostatak vitamina B12, što takođe ukazuje na njegovu važnost
za zdravlje mozga.
Vitamini iz grupe B, a posebno, folati (vitamin B9, to jest, folna kiselina u svojoj sintetičkoj
formi) i vitamini B6 i B12, imaju moćnu ulogu u prevenciji kognitivnog propadanja
i ozbiljnijih vrsta demencije kao što je Alchajmerova bolest.
B vitamini i omega 3 — važna kombinacija za zdravlje mozga
Pored B vitamina, žitotinjske omega-3 masnoće su takođe važne za smanjenje demencije.
Niska koncentracija omega 3 u plazmi i visoki nivoi homocisteina se povezuju sa
atrofijom mozga, demencijom i Alchajmerovom bolešću. Vitamini B6, B9 i B12 pomažu da
se homocistein konvertuje u metionin, koji je sa svoje strane važan gradivni materijal za
stvaranje proteina.
Ako ne dobijate dovoljno B vitamina, ovaj proces konverzije je otežan i zbog toga se nivoi
homocisteina uvećavaju. I obratno, kada unosite dovoljno folne kiseline, vitamina B6 i
vitamina B12, vaši nivoi homocisteina se smanjuju.
U jednoj studiji objavljenoj 2015. godine, 158 starijih osoba koje su imale dijagnozu blagog
kognitivnog poremećaja dobijale su ili placebo pilule ili suplemente u vidu 0.8 mg folne
kiseline, 20 mg vitamina B6 i 0.5 mg B12.
Treba napomenuti da su ovo prilično visoke doze – daleko iznad preporučenih dnevnih
doza. Svi učesnici su bili podvrgnuti magnetnoj rezonanci pre i nakon studije, dve godine
kasnije.
Efekat vitamina B je bio analiziran i upoređivan sa njihovom koncentracijom omega 3
masnih kiselina kao repera u studiji. Interesantno, samo oni koji su imali visoke nivoe
omega-3 su mogli iskoristiti korisne efekte vitamina B.
B vitamini značajno usporavaju smanjenje mozdane mase
Kako smo ranije rekli, uvećani nivoi homocisteina se povezuju sa degeneracijom mozga, a B
vitamini potiskuju homocistein.
Jedna studija iz 2010., u kojoj su učesnici dobijali visoke doze B vitamina, je našla da su
ljudi koji su dobijali vitamin B imali manje smanjenje moždane mase od placebo grupe.
Ovde su učesnici dobijali ili placebo, ili 800 mikrograma folne kiseline, 500 mikrograma
B12, i 20 miligrama B6. Ova studija je bila bazirana na pretpostavci da ako se kontroliše
nivo homocisteina može da se uspori smanjenje moždane mase a time uspori i pojava
Alchajmerove bolesti.
Zaista, nakon dve godine, oni koji su dobijali vitamin B su imali manje smanjenje od placebo
grupe. Oni koji su imali najviše nivoe homocisteina na početku studije imali su manje
smanjenje moždane mase na kraju studije za 50% od onih koji su uzimali placebo.
Istraživanja pokazuju da vitamin B usporava Alchajmerovu bolest
Studija iz 2013. godine nastavlja ovo istraživanje korak dalje, pokazujući da ne samo da
vitamini iz grupe B usporavaju smanjenje moždane mase već posebno usporavaju
smanjenje u oblastima mozga koji su najviše pogođeni Alchajmerovom bolešću. U tim
specifičnim oblastima smanjenje moždane mase je manje do sedam puta!
Snimci mozga jasno pokazuju da postoji razlika između ispitanika sa placebo pilulama i
vitaminskom suplementacijom. Svi učesnici koji su uzimali visoke doze folne kiseline i
vitamina B6 i B12 su smanjili svoje nivoe homocisteina i u nekim slučajevima smanjenje
moždane mase je usporeno za 90 procenata.
Hrana bogata vitaminom B12 smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti u kasnijim godinama
Druga istraživanja podržavaju ove zaključke, kao na primer jedna mala Finska studija
publikovana 2010. godine. Oni su našli da ljudi koji konzumiraju hranu bogatu vitaminom
B12 smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti u svojim poznijim godinama.
Za svaku jedinicu uvećanja u markeru vitamina B12 (holotranskobalamin), rizik od razvoja
Alchajmerove bolesti je bio smanjen za 2 procenta. Ovo je jak pokazatelj da u svojoj ishrani
treba da uključite dosta namirnica koje sadrže vitamin B, kao što su meso, jaja, mlečni
proizvodi i riba ulovljena u divljini.
Lisnato zeleno povrće , pasulj i grašak takođe obezbeđuju nešto od B vitamina, ali ako ste
na vegetarijanskoj dijeti, postoji značajan rizik nedostatka vitamina B12, pošto je vitamin
B12 u prirodi prisutan u namirnicama koje dobijamo od životinja, u ribi, mesu, jajima,
mleku i mlečnim proizvodima.
Zato, ako ste vegetarijanci, suplementacija vitaminom B je veoma bitna. Drugi razlog za
brigu je sposobnost vašeg tela za adekvatnu apsorpciju vitamina B12. Radi se o najvećem
molekulu među vitaminima za kojeg znamo, i zbog svoje veličine, ne apsorbuje se lako.
To je razlog zašto većina oralnih B12 suplemenata ne mogu da vam donesu nameravanu
korist. Vitaminu B12 je neophodan spcijalan protein u digestivnom traktu koji se zove
unutrašnji faktor da bi se vezao za njega, što omogućava apsorpciju u delu pri kraju tankog
crva (terminal ileum). Unutrašnji faktor se apsorbuje prvo, a zatim povlači sa sobom i
molekul B12.
Kako starite, vaša sposobnost da proizvedete unutrašnji faktor se smanjuje, a time se
povećava rizik od nedostatka vitamina B12. Upotreba leka metformina (Glucophage,
Glucophage XR, Fortamet, Riomet i Glumetza) može takođe sprečiti apsorpciju B12,
pogotovo pri većim dozama.
Četiri ili više šolje kafe dnevno mogu da smanje zalihe vitamina B u vašem telu za 15
procenata, a upotreba antacida će takođe sprečiti sposobnost vašeg tela da apsorbuje
vitamin B12.
Ostali korisni vitamini za zdravlje mozga
Osim vitamina B, vitamini C i D su važni za optimalnu funkciju mozga (6). Vitamin C igra
ulogu u stvaranju neurotransmitera, uključujući i serotonin, koji ima antidepresivnu
sposobnost. Vitamin C takođe povećava kojeficijent inteligencije, memoriju i omogućava
zaštitu od drugih oblika degeneracije mozga i šloga.
U jednoj studiji, kombinacija vitamina C i E (koji rade zajedno) je pomogla da se smanji
rizik od demencije za 60 procenata. Vitamin C takođe ima i svojstvo detoksifikacije, a zbog
svoje sposobnosti da prolazi moždanu krvnu barijeru, može pomoći u otklanjanju teških
metala iz mozga.
Vitamin D, steroidni hormon koji se proizvodi u vašoj koži kao odgovor na izloženost
sunčevim zrakama ima takođe veoma bitan efekat na mozak. Trudnice bi posebno trebale
biti svesne ovoga, pošto nedostatak vitamina D u toku trudnoće može da spreči pravilan
razvoj mozga fetusa, i donese još puno dodatnih problema. Nakon rođenja, deca trebaju
vitamin D za dalji razvoj mozga, a u odraslom dobu, optimalni nivoi vitamina D sprečavaju
kognitivno propadanje mozga (8,9).
Gde Pronaći ove vredne nutritivne materije za mozak
Ne postoji ništa “normalno” kada se radi o kognitivnom propadanju. Kao po pravilu, radi se
o lošim životnim izborima, počevši od ishrane koja je siromašna nutritivnim materijama,
a bogata šećerom, ugljenim hidratima koje ne potiču od zelenog povrća, nezdravim
masnoćama kao što su trans masnoće, i toksinima (pesticidi, veštački aditivi, itd.).
Kao opšte pravilo, preporučuje se da većinu nutrtitivnih materija, ako ne i celokupne
nutrtivne materije, dobijate od STVARNIH NAMIRNICA, u idealnom slučaju ORGANSKI
gajenih namernica od lokalnih proizvođača, da biste izbegli toksične pesticide. U zavisnosti
od vašeg realnog stanja, možda ćete morati da dodate jedan ili više suplemenata.

Nova studija potvrdila je vezu između nedostatka vitamina D i razvoja demencije,

uključujući i Alchajmerovu bolest. Istraživanja ukazuju da postoji duplo veći rizik da se kod
starijih osoba, sa ozbiljnim nedostatkom vitamina D razvije demencija

Alchajmerova bolest je oboljenje koje lišava pojedince intelektualnih sposobnosti. Jedino

je od deset najdominantnijih oboljenja koje nema postupak lečenja, način izbegavanja i
zaokreta toka bolesti. Alchajmer nije jasna i očevidna bolest, ona predstavlja grupu
simptoma za koje postoje različiti uzroci. Nekoliko razloga koji izazivaju Alchajmerovu
bolest su sledeći:
Ogromne količine mikroorganizama u tijelu koji izbacuju  visoko kisela izlučenja koja služe
za opstrukciju sistema u mozgu koji sluzi za slanje i primanje impulsa tj. poruka
Teški metali kao što je živa, olovo, aluminijum itd.
Potrebno je i spomenuti da su izvori žive zubni amalgami (amalgamske plombe),
konzumiranje ribe i školjki {koje skladište živu u svojim telima u obliku metil žive koja
predstavlja visoko otrovno jedinjenje žive}, vakcinacije, itd. Olovo je prisutno u
čokoladama dok drugi teški metali mogu poteći iz bunarske vode.
Aluminijum potiče od imunizacije ili drugih resursa.
Istraživanje sa olovom
U četverogodišnjem istraživanju je posmatrano 535 osoba, koje su imale osam godina
kontakta sa olovom na poslu. Ne samo da su nivoi olova u krvi i kostima izmereni, nego su
sprovedena i neurološka istraživanja koja su kasnije upoređena sa rezultatima 118 osoba
(sa istog lokaliteta) koji su bili izloženi olovu. Pronađeno je da su ljudi čiji su poslovi
povezani sa olovom, imali veća pogoršanja ocena na testovima kao i pogoršanja u
normalnim degeneracijama performansi mozga povezanim sa starenjem
Ostali uzroci nastanka Alchajmerove bolesti
Pronađen je još jedan uzrok bolesti a to su protiv-lekovi i hemikalije (posebno Aspirin i
Tilenol)
Moždani udari
STEP (Strijatalno-obogaćena protein tirozin fosfataza) je neuron-specifična fosfataza koja
kontroliše rad N-metil-D-aspartat receptora (NMDAR) i receptora  α-amino-3-hidroksi-5-
metil-4-izoksazolpropionske kiseline (AMPAR), kao i druge aktivnosti. STEP je previše
uzbuđen u mnogobrojnim neuropsihijatrijskim i neurodegenerativnim poremećajima,
uključujući i Alchajmerovu bolest.
Bilo šta što ometa signale mozga
Hipertenzija (povisen krvni pritisak)
Izmorenost sistema telesne otpornosti od strane mikroorganizama i ostalih mikroba u
organima
Nezakoniti lekovi
Određeni preporučeni lekovi
Hrana bogata lošim mastima (kao što su trans-masne kiseline) i siromašna dobrim (kao što
su omega-3).
Ishrana koja sadrži obilje prerađene hrane i sećera. U suštini Alchajmerovoj bolesti je
neodlučno dat nadimak Dijabetes melitus tip 3. Iako naš mozak proizvodi insulin potreban
za opstanak naših moždanih ćelija, ipak smrtonosni protein poznat kao ADDL (amiloid
beta-izvedeni difuzni ligandi) eliminiše receptore insulina na nervnim ćelijama, i u tom
procesu čini neurone otporne na insulin i kako se ADDL proteini skupljaju, naše pamćenje
poćinje da opada.
Aspartam, Monosodijum Glutamata, Humani Papiloma Virus, cistein i ostali kontaminati;
Nedostatak magnezijuma i drugih minerala/vitamina.
Dodaci ishrani (suplementi) bi trebalo da se uzimaju svakodnevno kako bi se izbegla
Alchajmerova bolest i zaboravnost

Alchajmerova bolest se može preuprediti. Ovde se nalazi lista dodataka ishrani ili
suplemenata koje bi trebalo uzimati iz dana u dana kada prisećanje predstavlja osnovnu
brigu.
Kokosovo ulje i suplementi cinka: Ljudsko telo zahteva zdrave masti
Mineralna voda: Ljudskom mozgu su potrebni minerali
Dva jajeta svaki dan: Ljudskom mozgu je neophodan dobri holesterol na dnevnoj bazi, a
žumance predstavlja najbolji izvor dobrog holesterola
Kurkuma: Potvrđeno je da ojačava moždane ćelije
Sok ljubičastog grožđa: Poželjan je sok od organski uzgajanog grožđa jer kao takav je još
bolji  za zdravlje mozga
MSM: Mozgu je potreban MSM (Metil Sulfonil Metan)
LIPH:  Uništava mikroorganizme
Vitamin C i D: Mozgu su takođe potrebni vitamini C i D
Ginko Biloba:  Ne samo da popravlja intelektualne funkcije nego i štiti od Alchajmerove
bolesti.
Dodaci joda, kao što su alge, kalijum jodid itd.
Suplementi ribljeg ulja
Jetreno ulje bakalara: Jedna kašika svaki dan je dovoljna.
Folna kiselina: Čisti „smeće“ iz ćelija.
Koloidno srebro:  Uklanja mikrobe iz krvotoka
Suplementi magnezijuma: U obliku Kalcijum, Magnezijum i Cink suplemenata
Hrom pikolinat:
Vitamini B-kompleks porodice: Primeri su vitamin B1, B2, B3, B12
Bakopa: Biljka koja služi kao tretman za probleme sa sećanjem
Beta-1.3 glukan (veoma dobro za jačanje imunog sistema)
Terapije koje možemo upotrebiti
Klorox kupka: To je domaća kupka za detoksikaciju i koristi se kao lek koji može potpomoći
radikalno smanjenje infekcija (posebno onih izazvanih aureus stafilokokama) kao i
značajno smanjiti potrebu za antibioticima.
Znojenje: Takođe može ukloniti toksine iz tela, pod uslovom da se koristi tehnika koja je
bezbedna za pacijenta.
Ozonoterapija: Nenadmašiva tehnika oksigenacije; u suštini, ozon ponovo uspostavlja
prodiranje kiseonika do tkiva u telu. Sa bilo kojom vrstom bolesti nivoi kiseonika padaju i
ako se isprazne za 40% manje nego što je normalno, mnogo zdravstvenih problema će se
pojaviti. Ne samo da je ozonoterapija nenadmašiv način oksigenacije već je i
partner hiperbaričnog tretmana kiseonikom.
Alergije na hranu: Poznat uzrok moždanih oštećenja jesu alergije na hranu. U cilju
utvrđivanja neke alergije, potrebno je veoma ograničiti ishranu na onu koja sadrži
prehrambene proizvode koji se ne troše uobičajeno. Razlog leži u tome što jedna vrsta
hrane ili više njih koje želite, se mogu ispostaviti kao uzroci oštećenja.
Helacija: Tehnika uklanjanja teških metala iz krvotoka koja se posebno koristi u slučaju
trovanja olovom ili živom. Posebni pristup je helacija žive i aluminijuma iz mozga s obzirom
na to da oni predstavljaju glavne uzroke demencije i Alchajmerove bolesti u najvecem broju
slučajeva.
Sledi lista ovih supstanci:
Hlorela
Korijander
I hlorela i korijander su u stanju da otklone čak 80% štetnih materija, npr. teški metali.
Litijum orotat – soli orotične kiseline i litijuma
Helacija sa EDTA (Etilendiamintetraoctenom kiselinom)
Memorijski zastoji

Naučnik koji je istraživao malignosti je višestruko proveravao sigurnost istraživačkih

materija na samom sebi. Međutim, dok je to radio, potpuno je podcenio snagu jedne
materije čiji je zadatak bio da iskoreni mikroorganizme u fabrikama za preradu vode.
Analizirao je njenu ulogu u borbi protiv upale sinusa, pa je s toga stavio 9  kapi te materije u
kvart bocu (32 unca,~1 litar) misleći da je to premala doza i da će mu biti potrebno više od
9 kapi pre nego što postane funkcionalna. Pogrešio je, jer se ispostavilo da je pomenuta
količina ovog proizvoda bila dovoljna da uništi milijarde mikroba.
Neidentifikujući kako je snažna ova materija, stavio je nešto vode iz kvart boce u nazalni
raspršivač  i raspršio unutar svog nosa. Ono što je iskusio nakon toga bila je ogromna
količina prekomerne zaboravnosti kao i osećaj da je njegov mozak beživotan. Ono što
se zapravo desilo je ustvari to da je on usmrtio značajan broj mikroorganizama (koji su se
raspali tokom umiranja ispunjavajući njegov mozak ostacima i izmetom mikroba). Ne samo
da su se ovi ostaci pokazali kao izuzetno kiseli nego su i zagušili njegov mozak.
Takođe je otkrio da mozak ne prenosi signale samo putem hemijskih reakcija nego se
povezuje i kroz električne uticaje. Izmet mikroba pospešuje štetu tako što ostaje u krvi i
veoma je bitan za kočenje moždanih signala i čak ide i do toga da topi nerve. Pa čak i kad
telo rekonstruiše ove nerve, nedostajuće sećanje se nikada ne vrati.
Kriminalni mikroorganizmi
Hlamidija, upala pluća i heliko bakterija su kriminalni mikroorganizmi koji takođe mogu
pokrenuti Alchajemrovu bolest. Takođe, Herpes simpleks virus 1 je povezan sa
Alchajmerovom bolešću kod ljudi koji zadržavaju APOE4 oblik APOE gena (APOE4
dozvoljava herpes virusu da ode u mozak). Izlučenje protozojske Taksoplazme gondi se
takođe povezuje sa Alchajmerovom bolešću.
Ovi mikrobi uglavnom opstaju u jetri koja služi kao područje za njihovo uzgajanje. Njihova
odbačena izlučenja se raznose putem cirkulacije krvi i tako dospevaju do mozga. Zapravo,
mozak obolelih od Alchajmerove bolesti je praktično natopljen nesagledivim izlučenjima. U
prisustvu svih ovih smrtonosnih supstanci, ništa manje od čuda zapravo nije činjenica da je
mozak uopšte u mogućnosti da funkcioniše.
Vitamin D u vezi sa Alchajmerovom bolešću i ostalim oblicima demencije

Tokom studije, istraživači su posmatrali 1658 odraslih sa 65 godina i vise I pratili ih 6

godina. Niko od njih nije bolovao od demencije, kardiovaskularnih bolesti i moždanog
udara kada je istraživačko ispitivanje počelo.
Utvrđeno je da:
Oni kojima je nedostajao vitamin D, imali su 53% veću mogućnost za dobijanje demencije
bilo koje vrste; takođe za njih se više očekivalo da dobiju oboljenje.
Opasnost je strmo porasla za 125% među onima koji su uzimali rigorozno manje vitamina
D nego što je potrebno. Istraživanje je objavilo da unos vitamina D pomaže inhibiciji
demencije I Alchajmerove bolesti.
ALDEHIDI i Amiotrofična lateralna skleroza
Aldehidi su organska jedinjenja koja se formiraju oksidacijom alkohola, npr. Etanal takođe
poznat kao acetaladehid (bleda impulsivna tečnost aldehida stečena oksidovanjem
etanola) izgleda da jača simptome amiotrofične lateralne skleroze – obolenje koje napada
nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini.
Vaša ishrana je u izuzetno bitnoj vezi sa borbom protiv Alchajmerove bolesti
Navedeno bi trebalo biti potpuno uklonjeno iz Vaše ishrane, kao i iz ishrane osoba obolelih
od Alchajmera:
Aspartam
MSG
Hidrolizovani biljni protein (HBP)
Cistein
Drugo
Probiotici i Alchajmerova bolest
Alchajmerova bolest je povezana sa crevima. Pored eliminisanja loših mikroorganizama i
njihovih odbačenih izlučenja, takođe je obavezno i akumuliranje dobrih mikroorganizama u
telu. Ubrzo posle eleminisanja loših mikroorganizama, treba koristiti probiotik kako bi se
povratili dobri mikrobi u telu. Iako odbačena izlučenja dobrih mikroba nisu nužno alkalna,
ipak prave dobru sredinu u mozgu.
Aluminijumske posude i plastične flaše
Sve aluminijumske posude i lonce bi trebalo iskoreniti iz vaše kuće; sve plastično bi trebalo
eliminisati. Takođe, budite svesni činjenice da na dnu svih palstičnih posuda se nalazio trio
sa  brojem. Nikada ne treba piti iz plastične boce sa brojem 3 ili više. Samo 1 ili 2 su korisni
za vas.  U slučaju da ne postoji trio sa brojem, nikada to nemojte koristiti. Pored svega
ovoga, plesan i buđ bi trebalo savladati korišćenjem brojnih suplemenata. Trebalo bi da
odstranite sav šećer, polirano brašno i mlečne proizvode iz vaše ishrane.
Zaključak
Mediji rade na tome da opšta javnost  bude slepa I sprečava je da identifikuje šta se dešava
iznutra.
Š to se tiče Alchajmera (ili bilo koje druge bolesti u kojoj je intelektualna funkcija
ometena), nešto služi da ometa ćelijsku živost u moždanim ćelijama. To nešto može biti
aluminijum, živa, mikroorganizmi u jetri itd. Indentifikuj to nešto I pokušaj da ga izbegneš.
U istraživanju objavljenom 2016. godine navodi se da visok nivo hemocisteina u krvi
povećava rizik od dva uobičajena tipa demencije, a taj faktor rizika je pod našom
kontrolom.
Visok nivo hemocisteina ukazuje na nedostatak vitamina B12. Ujedno je to faktor
rizika drugih ozbiljnih poremećaja, naročito kardiovaskularnih oboljenja, jer može da ošteti
zidove krvnih sudova. Nivo hemocisteina se lako može regulisati. Nekim ljudima svest o toj
činjenici može izmeniti život.
A, jeste li ikada čuli za hemocistein?
Ako mislite da se ovo tiče samo starijih ljudi, razmislite još jednom. Gubitak pamćenja
može se dogoditi i mladim ljudima usled nedostatka vitamina B12.
Godine 2013. u Žurnalu neuropsihijatrije i kliničke neuronauke (The Journal of
Neuropsychiatry and Clinical Neurosciences) zabeležen je slučaj dvadesetsedmogodišnjeg
muškarca koji je tokom šestomesečnog perioda doživljavao promene u ponašanju, koje
uključuju deluzije i tendencije da odluta. Dijagnostikovana mu je psihoza i prepisana mu je
terapija, ali nije bilo rezultata. Nakon mesec dana se vratio prijavljujući dodatne simptome:
agresiju, inkontinenciju, probleme s pamćenjem.
Dalja ispitivanja pokazala su atrofiju određenih delova mozga, kao i ekstremno nizak
nivo vitamina B12. Umesto antipsihotika dobijao je injekcije B12 – prvo dnevno, potom
nedeljno, onda mesečno. Problemi s pamćenjem i bihejvioralni simptomi su u potpunosti
prestali.

Dakle, šta je hemocistein?

Hemocistein je aminokiselina čiji je nivo obično u određenim granicama, ali kada se
metabolički procesi ne odvijaju kako treba, nivo hemocisteina raste.
Visok nivo hemocisteina utiče na atrofiranje mozga, naročito na hipokampus, deo
mozga koji je usko povezan sa pamćenjem. Što je viši nivo hemocisteina, veći je nivo
atrofije.
Određena sužavanja moždanih regija su uobičajena tokom starenja, ali brzina atrofiranja
može biti znak da nešto nije u redu.
Normalan nivo hemocisteina regulišu tri B vitamina zajedno: B12, B9 (folna kiselina)
i B6. Da bi se smanjio nivo hemocisteina, treba redovno unositi ova tri vitamina.
Nedostatak vitamina B6 nije uobičajen kod većine ljudi, jer se ovaj vitamin lako unosi
putem hrane.
Nedostatak folne kiseline je nešto učestaliji. Da bi se obezbedile dovoljne zalihe folne
kiseline, treba konzumirati lisnato zeleno povrće, kao što su spanać i brokoli.
Vitamin B12 često nedostaje u ishrani. Većina ljudi ne zna da se B12 nalazi samo u hrani
životinjskog porekla, pa svi oni koji izbegavaju životinjske namirnice treba da unose
odgovarajuću zamenu.
B12
: sve vrste mesa, riba, školjke, živina, jaja
lisnato zeleno povrće (spanać, brokoli), šparoge, cvekla, kikiriki, leblebije, sočivo,
B9: lešnik, goveđa jetra
Uzrok nedostatka vitamina B12 nije samo u načinu ishrane. Oko 6% ljudi starijih od 60
godina nema dovoljno vitamina B12, a ovaj procenat raste s godinama.
Nedostatak vitamina B12 kod starije populacije pripisuje se učestaloj atrofiji želuca.
Atrofija želuca je stanje koje nastaje usled upale sluzokože stomaka, obično kao rezultat
infekcije helikobakterijom.
Još neki od uzroka nedostatka vitamina B12 mogu biti anemija, pušenje, određeni
medikamenti (metformin i antacidi). Metformin smanjuje B12 i do 30% ako se uzima duži
period, a obično ga koriste osobe koje imaju dijabetes tipa 2.
Kod mladih ljudi nedostatak vitamina B12 obično je prouzrokovan neadekvatnom
ishranom i može izazvati simptome demencije, ali je stanje promenljivo ako se otkrije
uzrok.
U slučaju dvadesetsedmogodišnjeg mladića, otkriveno je da nije konzumirao namirnice
životinjskog porekla.
B12 je neophodan vitamin za funkcionisanje mozga i nervnog sistema. Njegov
nedostatak može prouzrokovati gubitak pamćenja, delirijum, depresiju, zbunjenost.
Kod starijih ljudi je problematično to što se simptomi demencije obično ne povezuju sa
nedostatkom vitamina. Ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, kao ni za druge oblike
demencije, ali nedostatak vitamina B12 se može nadomestiti. Jedino je pitanje
uspostavljanja odgovarajuće dijagnoze, u pravo vreme.
Prošle godine zabeležen je slučaj šezdesetosmogodišnje žene koja je imala probleme s
pamćenjem. U nekoliko navrata nije mogla da prepozna članove sopstvene porodice. Imala
je izrazito nizak nivo vitamina B12 i visok nivo hemocisteina. Nije imala istoriju
psihijatrijskih bolesti, niti je konzumirala lekove koji bi mogli prouzrokovati nuspojave.
Nakon što je primila dovoljnu dozu vitamina B12, primećeno je znatno smanjenje
simptoma. Bila je potpuno orijentisana i pamćenje joj se poboljšalo.
Iako tretman B vitaminima može smanjiti stopu atrofiranja mozga kod ljudi koji
imaju povećan hemocistein, tretman je efikasan samo pre nego što demencija
zapravo nastupi, odnosno, u fazama blagog kognitivnog oštećenja.
Zašto bismo čekali da oštećenje nastupi? Možemo primeniti odgovarajući režim ishrane
kako bismo osigurali dovoljan unos B vitamina kao celoživotnu naviku.

Da li znate kojih sedam namirnica može da pomogne u sprečavanju

demencije?
Ovu bolest, koja izaziva probleme sa pamćenjem i drugim kognitivnim veštinama, ima oko
50 miliona ljudi, a gotovo 10 miliona novih slučajeva se dijagnostifikuje svake godine, kažu
podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Poslednja istraživanja ukazuju da bi ishrana mogla da bude ključan faktor u održavanju
mozga zdravim i zaustavljanju demencije. Ipak, postoji samo nekoliko studija zasnovanih
na dokazima koji povezuju hranu sa ovom bolešću.
Crno vino, kafa, čokolada, pa čak i šampanjac našli su se u novinskim naslovima kao
„čudesna hrana protiv demencije" u proteklih nekoliko godina.
Ali, ima li istine u ovim tvrdnjama?
Novinarka BBC Šila Dilon je razgovarala sa stručnjacima u ovoj oblasti i podelila njihova
saznanja.
Izostavlja se da vam hrana može biti saveznik - uprkos tome što nema magičnih sastojaka,
zdrava ishrana u mediteranskom stilu ima najpozitivnije efekte na vaše telo i um.
1. Morski vitamini

Visoko proteinska, nisko-masna i hrana prepuna omega masnih kiselina

Jedan ili više ribljih obroka nedeljno se čini značajno korisnim.
2. Dobre bobice
Ne zaboravit, smrznute su podjednako dobre.
Jagode i borovnice sadrže različite elemente anti-oksidanata za koje se pokazalo da
usporavaju razvoj kognitivne degeneracije.
3. Orah voćka čudnovata
Orašasti plodovi i zrnevlje mogu biti odličan izvor energije i savršena hrana na mozak
Smatra se da svega 30 miligrama orašastih plodova dnevno pomaže u borbi protiv
demencije - kao i da su sjajan izvor proteina, minerala i vlakana.
Isto važi i za žitarice kao što su zob, kukuruz, smeđi pirinač, raž i proso.
4. Jedite zeleniš
Ti preslatki tamno zeleni listovi mogu učiniti čuda za vaš mozak: kelj, spanać, kineski
brokoli, keleraba ... pronađite ono što raste u vašoj okolini
Spanać - zapravo, i bilo koji zeleniš - može da uspori kognitivna oštećenja. Popaj je,
očigledno, znao neku tajnu.
5. Budite zdravi
Vitamini B - morate da uzimate sve! B
Uzorak ispitanika sa blagim kognitivnim oštećenjem, uzimanjem vitamina B, pokazao je
ohrabrujuće rezulate.
6. Kakao
Možemo da zahvalimo drevnim Olmecima - današnji Meksiko - za božanstveni dodatak
kakaoa našoj ishrani
Smatra se da kakao ima neuroprotektivno dejstvo - drugim rečima, može imati sposobnost
da spasi, oporavi ili regeneriše ćelije, strukturu i funkciju nervnog sistema.
Ali, nemojte da preterujete. Ako ste ljubitelj čokolade, probajte da se držite proizvoda koje
imaju visok nivo kakaoa, ali nizak nivo šećera.
7. Avokado
Avocados can now be found nearly everywhere in the world
Avokado - pored toga što je popularna zdrava hrana ovog vremena - takođe ima visok nivo
masnoća za koje se zna da su zdrave za mozak.

Dakle, sada znate sve.

Nije posebno teško nabaviti ni jednu od ovih namirnica niti pronaći adekvatnu zamenu koja
uspeva u vašoj zemlji.
I ne zaboravite - ova namirnice nije dobra samo za vaše kognitivne veštine - već sve one
imaju ogromne koristi za zdravlje koje prevazilaze mozak.
Plus, sada znate da možete da jedete kvalitetnu čokoladu bez najmanjeg osećaja krivice!

Nedavno sprovedeno istraživanje „Oksford prodžekta“ pokazalo je da je kod obolelih od

Alchajmera koji su dobijali visoke doze vitamina B6 i B12 kao dodatak ishrani, demencija
usporena za 30, pa čak i do 50 odsto.
Odavno je poznato da vitamin B, odnosno vitamini B-kompleksa, zatim vitamini C i E mogu
biti korisni kod lečenja Alchajmerove bolesti, ali do sada nije bilo sistemskih istraživanja.
Prema studiji koje je nad 186 osoba sproveo „Oksford prodžekt", smanjivanje mozga
obolelih od Alchajmera usporeno je za 30, pa čak i do 50 odsto kod bolesnika koji su
dobijali povećane doze vitamina B6 i B12 kao dodatak ishrani.
„Bilo bi vrlo pozitivno kad bi vitamin B zaista bio toliko delotvoran, jer bi to bila vrlo jeftina
terapija", prokomentarisao je istraživanje za Večernji list docent dr Ninoslav Mimica,
psihijatar i predsednik Udruženja za Alchajmerovu bolest Hrvatske.

Međutim, on je istakao da se vitamini prepisuju tek kad su simptomi bolesti vidni, što je
prekasno za preventivu.
Rezultati istraživanja koji su premašili sva očekivanja lekara, revolucionarni su upravo
zbog preventive. Naime, mozak bi se mogao unapred zaštititi od propadanja, a upravo to
rade ovi vitamini.
Brže izumiranje moždanih ćelija povezuje se s visokim nivoima homocisteina, materije koja
se nalazi u krvi, a određeni vitamini B-kompleksa kontrolišu nivo te materije.

Vitamini B-kompleksa mogu se naći u mesu, ribi, jajima i zelenom povrću. Uz sve
navedeno i s obzirom na to da je reč o vitaminima, a ne o lekovima, prevencija od
Alchajmerove bolesti mogla bi započeti već pri dijagnostici blagog kognitivno oštećenja
mozga, tj. početnom stadijumu demencije.
Posle 60. godine mozak se prirodnim putem smanjuje za pola odsto godišnje, ali blago
kognitivno oštećenje brzinu udvostručuje, a s Alchajmerovom bolešću je čak 2,5 odsto
godišnje. Smanjenje od 50 odsto bilo bi veoma značajno.

Lečenje senilne demencije u domenu je psihijatra, ali i lekari opše medicine mogu da
ordiniranjem pojedinih lekova olakšaju tegobe obole- lom i porodici. Lekovi za lečenje
demencije mogu se svrstati u tri grupe:
neuroprotektivni lekovi: (vitamin E, Selegilin - inhibitor MAO, podiže nivo dopamina u
mozgu),
inhibitori holinesteraze: (povećavaju nivo acetilholina u mozgu),
simptomatska terapija: (antipsihotici, npr. Largactil, kao i anksiolitici, antikonvulzivi,
antidepresivi.)

U nastavku pročitajte kojih to 9 prirodnih namirnica pomaže u suzbijanju i ublažavanju

demencije.
1. Kokosovo ulje
U brojnim istraživanjima kokosovo ulje se je pokazalo kao "čaroban lijek" za demenciju.
Sadrži ketone - supstance koji su jedna od najboljih hrana za mozak. 
Zdrave masti sadržane u kokosovom ulju također pomažu obnoviti oštećenja na mozgu i
tako ublažiti simptome demencije.  
Svjetski poznati stručnjak za kokosovo ulje, dr. Bruce Fife, potvrđuje snagu kokosovog ulja
u sprečavanju i ublažavanju Alzheimerove bolesti, a njegove stavove potvrdile su i neke
vrlo ugledne studije. 
U jednom od svojih intervjua dr. Fife je izjavio: "Kokosova terapija ketonom ima potencijal
da zaustavi progresiju Alzheimerove bolesti, a u nekim slučajevima i da je potpuno
eliminira". 
U jednoj studiji pacijenti oboljeli od Alzheimera podijeljeni su u dvije skupine. Jedna
skupina konzumirala je napitak koji je sadržavao MCFA (srednjelančane masne kiseline) iz
kokosovog ulja, dok je druga skupina dobila napitak koji je sadržavao vrste masnih kiselina
koje se obično nalaze u prehrani. 
Devedeset minuta kasnije svi sudionici su podvrgnuti kognitivnom i memorijskom
testiranju. Rezultati su pokazali da su bolesnici koji su konzumirali napitak s MCFA postigli
značajno bolje rezultate na testovima.
2. Cimet
Istraživači su došli do spoznaje da su uzroci demencije poput Alzheimerove bolesti zapravo
jedan oblik dijabetesa. 
Prema toj spoznaji Alzheimerova bolest se i naziva dijabetes tipa 3. Ovu bolest
karakterizira otpornost mozga na inzulin, što dovodi do smanjenja razine glukoze u mozgu.
Poznato je da ekstrakt cimeta ima vrlo povoljne učinke na dijabetes tipa 1 i 2, a novija
istraživanja su pokazala da podjednako dobre koristi ima i kod demencije, osobito kod
Alzheimerove bolesti. 
Naime, cimet regulira inzulinsku aktivnost mozga, što doprinosi njegovom normalnom
funkcioniranju.  
U istraživanju objavljenom u časopisu Journal of Alzheimer's Disease, istraživači su otkrili da
dva spoja u ekstraktu cimeta zaustavljaju raspadanje i disfunkciju tau proteina. Ovaj
protein prevenira stvaranje neurofibrilarnih čvorova, koji se smatraju jednim od krivaca za
odumiranja moždanih stanica. 
Kod korištenja cimeta svakako budite na oprezu i upotrebljavajte pravi cejlonski cimet ili
ekstrakt kore cimeta (kapsule ili prah) isključivo porijeklom iz Cejlona (Šri Lanka).
3. Chia sjemenke i chia ulje
Chia sjemenke kao i ulje chia sjemenki su bogat su izvor omega 3 masnih kiselina.
Omega-3 masne kiseline su nevjerojatno zdrave za mozak i živčani sustav. 
One sadrže EPA i DHA esencijalne masne kiseline koje pomažu u sprječavanju oštećenja
mozga i održavanju živčanog sustava u vrhunskoj formi. 
Dokazano je da omega 3 masne kiseline značajno pridonose smanjenju rizika od pojave
demencije, ali i da usporavaju napredovanje Alzheimerove ili Parkinsonove bolesti.
4. Kurkuma
Kurkuma je poznata kao super hrana i super začin, a već tisućama godina se koristi i kao
lijek, osobito u tradicionalnoj indijskoj i azijskoj medicini.
Brojna istraživanja ukazuju na to da kurkumin, glavni sastojak kurkume, osim ostalih
brojnih dobrobiti koje ima za ljudski organizam, može imati i višestruke koristi za mozak,
pa čak i prevenirati pojavu demencije,
Studija objavljena u časopisu Stem Cell Research & Therapy, u rujnu 2014., izvijestila je da
kurkuma doprinosi regeneraciji živčanih matičnih stanica. 
Prema tom izvješću, kurkuma ne samo da štiti od pojave neurodegenerativnih poremećaja
kao što je Alzheimerova bolest, već pomaže i u obnovi moždanih stanica koje su kod osoba
oboljelih od ove bolesti već oštećene. 
Smatra se da bi brojna važna otkrića povezana za pozitivno djelovanje kurkume u
budućnosti mogla dovesti do značajnog napretka u liječenju Alzheimerove bolesti, piše
NCBI (National Center for Biotechnology Information) u članku "The effect of curcumin
(turmeric) on Alzheimer's disease".
5. Gingko
Drevni kineski medicinski rukopisi ukazuju na to da se biljka Ginkgo biloba već stoljećima
koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini za liječenje različitih medicinskih stanja,
uključujući astmu, gluhoću, depresiju, bolesti krvožilnog sustava (osobito Raynaudov
sindrom), bolesti mozga, srca i pluća te gubitak memorije.
Posljednjih godina ova biljka se sve više primjenjuje i u liječenju oboljelih od demencije i
drugih neurodegenerativnih bolesti.
Novije studije su pokazale da Ginkgo u značajnoj mjeri poboljšava mnoge kognitivne
simptome povezane s cerebralnom vaskularnom insuficijencijom, uključujući smanjenu
koncentraciju i gubitak pamćenja. 
Ipak, istraživanja su zabilježila njegovu daleko veću djelotvornost kod pojedinaca s
dijagnozom vaskularne demencije, u usporedbi s oboljelima od Alzheimerove bolesti.
6. Ginseng
Ginseng je još jedna od biljaka koja se koristi u kineskoj narodnoj medicini već 1500
godina, u svrhu sprječavanja bolesti i usporavanja starosti.
Posljednjih godina i medicinski stručnjaci sve više vjeruju da bi ova biljka mogla biti
efikasno prirodno sredstvo za liječenje demencije. 
Još prije 10 godina, skupina kineskih istraživača provela je istraživanje koje je potvrdilo
pozitivne učinke ginsenga na demenciju. 
U istraživanju je sudjelovalo 40 bolesnika s blagom do umjerenom vaskularnom
demencijom. 
25 osoba, koje su primale ekstrakt ginsenga pokazale su značajno poboljšanje memorije, za
razliku od preostalih 15 sudionika istraživanja koji nisu koristili ginseng. 
Novije istraživanje korejskih istraživača na Sveučilištu Kyung Hee utvrdilo je da ginseng
štiti od neuralnih i kognitivnih poremećaja uzrokovanih ishemijom, ali i da je djelotvoran u
ublažavanju simptoma vaskularne demencije. 
S. Q. Hu, autor članka "Neuroprotective effects of water extracts of American Ginseng on SH-
SY5Y cells apoptosis induced by Abeta25-35",  objavljenog još 2008. godine, tvrdi da ginseng
ekstrakt smanjuje postotak odumiranja stanica kod Alzheimerove bolesti. 
Osim toga, ginseng je vrlo učinkovit i kod mnogih drugih zdravstvenih tegoba poput
primjerice prehlade i gripe, dijabetesa pa čak i raka, potvrđuju znanstvenici.
7. Koenzim Q10
Koenzim Q10 je moćna tvar koja je neophodna za održavanje svih bioloških procesa u
ljudskom tijelu.
Istraživanja su potvrdila da količina od 60 mg koenzima Q10 na dnevnoj bazi, uvelike
doprinosi usporavanju starenja stanica, uključujući i stanice mozga.
Rezultati jednog istraživanja pokazali su da koenzim Q10 usporava razvoj Parkinsonove
bolesti za čak 40%.
Upravo zbog njegovog visokog stupnja djelotvornosti mnogi stručnjaci ga preporučuju
oboljelima od ove bolesti jer on za razliku od konvencionalnih lijekova nema štetan utjecaj
na organizam i ne izaziva neugodne nuspojave.
Preporučena količina Koenzima Q10 kod Parkinsonove bolesti iznosi 1200 mg dnevno.
Namirnice bogate ovim dragocjenim sastojkom su u prvom redu špinat, soja, krumpir,
kikiriki, orasi, brokula, špinat, cjelovite žitarice te maslinovo, sojino i sezamovo ulje.
Koenzim Q10 možete unositi i u obliku dodataka prehrani.
8. Klorela i boraks
Klorela i boraks pospješuju eliminaciju teških metala iz mozga i tako pomažu u prevenciji,
ali i liječenju demencije.
Nije tajna (barem u prirodnim zdravstvenim krugovima) da je akumulacija teških metala u
mozgu, posebice žive, aluminija, olova i fluorida, jedan od glavnih uzroka demencije. 
Toksičnost ovih teških metala pogađa živčani sustav, zbog čega ih se povezuje s nastankom
bolesti poput Parkinsonove i Huntingtonove bolesti.
Zbog toga je eliminacija tih teških metala iz živčanog sustava i mozga prioritet za
sprječavanje i liječenje demencije. 
Jedno od vrlo dobrih prirodnih rješenja za to su klorela i boraks. 
Klorela je snažan detoksikator, vjerojatno najmoćniji do sada otkriven. Ima jedinstvenu
sposobnost izvlačenja teških metala kao i otrova poput kemikalija i pesticida iz organizma. 
Ruska studija je utvrdila da klorela, u kombinaciji s korijanderom, može uspješno ukloniti
sve teške metale iz tijela, uključujući živu, a sve to bez štetnih nuspojava. 
Boraks, koji je nepravedno proglašen opasnim otrovom, također je vrlo djelotvoran u
eliminaciji teških metala iz cijelog organizma, uključujući mozak i živčani sustav. 
Walter Last, ugledni biokemičar, toksikolog, istraživač i autor nekoliko knjiga o liječenju
prirodnim sredstvima, veliki je zagovornik liječenja ovim prirodnim mineralom i smatra da
on može biti od velike pomoći za oboljele od demencije. 
On napominje da je boraks siguran za organizam, ukoliko se pravilno koristi te da je, unatoč
strahovima mnogih, zapravo dvostruko manje toksičan od kuhinjske soli koju svakodnevno
konzumiramo.
9. Vitamini i minerali
Nutritivno bogata prehrana igra važnu ulogu u prevenciji demencije kao i u ublažavanju
njezinih simptoma. 
Istraživanja su pokazala da kod većine oboljelih od Alzheimerove bolesti postoji deficit
određenih nutrijenata, poput primjerice minerala cinka i selena. 
Budući da cink i selen sudjeluju u procesu eliminacije teških metala iz organizma,
znanstvenici vjeruju da je upravo njihov nedostatak jedan od razloga pretjeranog taloženja
toksina i razvoja demencije. 
Folna kiselina (vitamin B9) te vitamin B12 su također od ključne važnosti u prevenciji
oštećenja moždanih stanica i razvoja demencije. Studije su pokazale da redovita
konzumacija vitamina B skupine može umanjiti proces odumiranja moždanih stanica za čak
7 puta.
Vitamin E, snažan antioksidans, ne samo da usporava progresiju ove bolesti, već i štiti
stariju populaciju od razvoja demencije, pokazalo je istraživanje provedeno na University
of Maryland Medical Center. 
Prema tom istraživanju, starije osobe s većim razinama vitamina E u krvi imaju tendenciju
poboljšanja pamćenja i funkcionalnosti mozga kao i smanjeni rizik od razvoja demencije. 
Velike količine ovog vitamina prisutne su u namirnicama poput badema, lješnjaka, zelenog
lisnatog povrća i suncokretovog ulja.
Vitamin C se također smatra super hranom za mozak. Prema tvrdnjama znanstvenika on
može spriječiti razvoj Alzheimerove bolesti za više od 60%. 
Ovaj vitamin je izuzetno dobar borac protiv slobodnih radikala na čije štetno djelovanje je
osjetljiv cijeli organizam, a posebno mozak. 
Nedostatak vitamina D  je povezan s problemima mozga kao što su slaba memorija i
koncentracija. 
Vitamin D, ne samo da prevenira oštećenja stanica mozga, već može pomoći u regeneraciji
oštećenih neurona, tvrde znanstvenici.
Ovaj vitamin je dobar borac protiv upala, a budući da su upale i oslabljen imunitet snažni
čimbenici u nastanku i razvoju demencije, vitamin D može biti od velike koristi za sve
oboljele od demencije.
Probiotici su neophodni za zdravu funkciju crijeva, što doprinosi boljoj apsorpciji hranjivih
tvari, a time i zdravlju i funkcionalnosti mozga. 

Kokosovo ulje. U brojnim istraživanjima kokosovo ulje se pokazalo kao pravi lek za
demenciju. Sadrži ketone – supstance koje mozak može da koristi za ishranu kada njegove
ćelije otežano koriste glukozu (što se u slučajevima Alchajmerove i Parkinsonove bolesti i
dešava). Posebne srednjelančane masne kiseline sadržane u kokosovom ulju također
pomažu da se “poprave” oštećenja na mozgu i tako ublaže simptomi demencije.  
Cimet. Neki istraživači su došli do zaključka da su uzroci demencije, poput Alchajmerove
bolesti, zapravo slični uzrocima dijabetesa. Kod Alchajmerove bolesti dolazi do rezistencije
ćelija mozga na insulin, što dovodi do smanjenja nivoa glukoze u mozgu. U istraživanju
objavljenom u časopisu Journal of Alzheimer’s Disease, obelodanjeno je da dva jedinjenja
sadržana u ekstraktu cimeta zaustavljaju raspadanje i disfunkciju tau proteina. Tau protein
sprečava stvaranje neurofibrilarnih čvorova, koji se smatraju jednim od krivaca za
odumiranje moždanih ćelija. 
Čia seme. Bogat je izvor omega 3 masnih kiselina. Veliki broj istraživanja je već pokazao da
su omega 3 masne kiseline izuzetno zdrave za mozak i nervni sistem. Dokazano je da
omega 3 masne kiseline značajno doprinose smanjenju rizika od pojave demencije, ali i da
mogu da uspore progresiju Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Kurkuma. Brojna istraživanja ukazuju na to da kurkumin, glavni sastojak kurkume, osim
ostalih brojnih dobrobiti koje ima za ljudski organizam, može doneti i višestruke koristi za
mozak, pa čak i prevenirati pojavu demencije. Istraživanje objavljeno u časopisu Stem Cell
Research & Therapy, (2014. g), izvestilo je da kurkuma doprinosi regeneraciji matičnih
nervnih ćelija. Prema tom istraživanju, kurkuma ne samo da štiti od pojave
neurodegenerativnih poremećaja kao što je Alchajmerova bolest, već pomaže i obnovi
moždanih ćelija koje su kod obolelih od ove bolesti već oštećene. 
Ginko. Poslednjih godina ova biljka se sve više primenjuje i u lečenju oboljelih od
demencije i drugih neurodegenerativnih bolesti. Novije studije su pokazale da ginko u
značajnoj meri poboljšava mnoge kognitivne simptome povezane sa cerebralnom
vaskularnom insuficijencijom, uključujući smanjenu koncentraciju i gubitak pamćenja.
Daleko je efikasniji kod vaskularne demencije nego u slučajevima Alchajmerove bolesti.
Žen šen. Pre desetak godina, grupa kineskih istraživača je potvrdila pozitivno dejstvo žen
šena na demenciju, posebno vaskularnog tipa. To je potvrdilo novo istraživanje
Univerziteta Kjung Hee, koje potvrđuje da je žen šen dobar u prevenciji neuralnih i
kognitivnih poremećaja uzrokovanih ishemijom, ali i da ublažava simptome vaskularne
demencije. 
Koenzim Q10. Rezultati jednog istraživanja pokazali su da koenzim Q10 usporava razvoj
Parkinsonove bolesti za čak 40%. Upravo zbog tako velike efikasnosti mnogi stručnjaci ga
preporučuju obolelima od Parkinsonove bolesti jer za razliku od konvencionalnih lekova
nema štetan uticaj na organizam i neželjene efekte. Namirnice bogate ovim dragocenim
sastojkom su u prvom redu spanać, soja, krompir, kikiriki, orasi, brokoli, integralne žitarice,
maslinovo, sojino i susamovo ulje. Takođe se može naći i u obliku suplemenata.
Cink i selen. Istraživanja su pokazala da kod većine obolelih od Alchajmerove bolesti
postoji deficit određenih nutrijenata, npr. minerala cinka i selena. Nije poznato da li je to
uzročno-posledična veza, ali se pretpostavlja da bi uzimanje ovih materija u obliku
suplemenata verovatno bilo korisno. 
Vitamini B9 i B12. Folna kiselina (vitamin B9) i vitamin B12 su od ključne važnosti u
prevenciji oštećenja moždanih ćelija i razvoja demencije. Istraživanja su pokazala da
redovna konzumacija vitamina B grupe može umanjiti proces odumiranja moždanih ćelija
za čak 7 puta.
Kod prirodnih preparata je veoma bitno to što za razliku od lekova oni nemaju štetnih
nuspojava!

Terapija podrazumeva inhibitore enzima acetilholin-esteraze, NMDA antagoniste i ekstrakt

ginka bilobe.

Inhibitori holinesteraze su se pojavili 1997. godine i deluju tako sprečavaju razlaganje

acetil-holina neurotransmitera  koji je odgovoran za pamćenje, time što inhibiraju enzim
acetiholin esterazu,

Donepezil je inhibitor holinesteraze koji je registrovan u terapiji blage i umerene teške

Alzheimerove demencije. Donepezil se pokazao i kao efikasan lek za terapiju vaskularne
demencije koja je drugi najčešći uzročnik demencije.

Rivastigmin je noviji lek koji ima selektivnije dejstvo na centralnu holinesterazu, u odnosu
na perifernu, a ima i selektivnije dejstvo u moždanoj kori i hipokampusu.
Osim inhibicije acetilholinesteraze, rivastigmin ima inhibitorno dejstvo i na
butirilholinesterazu, što postaje značajno u uznapredovaloj bolesti.
Memantin je najnoviji lek koji je odobren za lečenje umerenog do težeg oblika
Alzheimerove bolesti. Deluje tako da smanjuje delovanje glutamata na određene receptore
u mozgu i time smanjuje simptome Alzheimerove bolesti.
Memantin kontroliše Alzheimerovu bolest, ali je ne leči. Efekat memantina vidi se u
poboljšanju kognitivnih i psihomotornih sposobnosti i obavljanju dnevnih aktivnosti, i
dobroj toleranciji i kod duže primene.
Memantin je slab do umereni nekompetitivni antagonist N-metil-D-aspartat receptora.
Blokadom receptora, smanjen je ulaz kalcijuma u ćeliju i postiže se neuroprotekcija.

Tokom uzimanja ovog leka potreban je oprez pri vožnji i pri radu sa mašinama, zbog
moguće vrtoglavice, pospanosti, slabosti. Ako se pojave značajne alergijske reakcije,
primena se prekida. Neke od nuspojava su i pospanost, povišen krvni pritisak, glavobolja,
kašalj, konfuznost, umor.

Ginkgo drveće (Ginkgo biloba) potiče iz Istočne Azije. Prvi put je preneto u Evropu iz
Japana u 18. veku, a u današnje vreme se koristi kao ukrasno drvo u Evropi i Severnoj
Americi.

Plod ginkgo drveta, kao i njegovo seme, se koristilo u medicinske svrhe u Kini pre više od
2000 godina. U tradicionalnoj kineskoj medicini, gingko se koristi za lečenje astme, a
ekstrakt napravljen od lišća ginkgo se koristi za isceljivanje rana.
Danas se ginkgo preparati prave od osušenog lišća ove biljke. Listovi se skupljaju u mesecu
maju, kada je njihov sastav bogat flavinoidima, jednom od aktivnih supstanci.
Smatra se da flavinoidi imaju antioksidantno dejstvo, a da ginkoglidi (druga aktivna
supstanca) sprečavaju zgrušavanje trombocita.
Antioksidantna svojstva biljke, pretpostavlja se, usporavaju starošću uslovljeno opadanje
broja receptora moždanih ćelija hipokampusa odgovomih za memoriju i na taj način
poboljšavaju saznajne sposobnosti onih koji boluju od Alchajmerove demencije.
S druge strane, efekat ginkgo ekstrakta na trombocite sprečava razvoj tromba u moždanim
krvnim sudovima, smanjujući rizik od razvoja vaksularnih demencija.
Pročitajte još: Interakcija ginko bilobe sa lekovima
Rezullati raznih studija vezanih za korišćenje ginkgo ekstrakta u lečenju demencije
nagoveštavaju da je optimalna doza preparata 120mg/dan podeljena u 2-3 dnevne doze. Za
sada je pokazano da ovaj preparat može da uspori razvoj demencije, ali ne i da poboljša već
postojeće stanje.
Registrovani lekovi
donepezil – ARICEPT (Pfizer Manufacturing Center USA), YASNAL (Krka Slovenija),
rivastigmin – EXELON (Novartis Švajcarska),
galantamin – REMINYL (Janssen Pharmaceutica Belgija),
memantin – EBIXA (H.Lunbeck A/S Danska),
ginko biloba – TANAKAN (Beaufour Ipsen Industrie Francuska), BILOBIL (Krka Slovenija),
BILOBIL FORTE (Krka Slovenija).