Vitamin B12

Predavanja iz klinike hemije

4 Eritropoeza i vitamini:
Vitamin B12 i folna kiselina
prof Violeta Dopsaj

Farmaceutski fakultet u Beogradu

2010/2011

5-dezoksiadenozil

Kobamid

5,6-dimetil
benzimidazol

Struktura
Cijanokobalamin-vitamin B12 rastvorljiv u vodi
Neophodan za sazrevanje Er
Pripadada grupi kobalamina (korinoida):
protoporfirinska struktura sa Co umesto Fe
Derivati vitamina B12 (transkobalamini) u krvi
1. metilkobalamin
2. 5-dezoksiadenozilkobalamin (adenozil-kobalamin)
3. Hidroksikobalamin
1 u serumu i 2 u citozolu su fizioloki dominantne forme

Izvor vitamina B12

sinteza u mikroorganizmima
sadre ga ivotinjske namirnice (meso, mleko, jaja), nema
ga u biljkama
dnevne potrebe 2 g (deficijencija zbog nedovoljnog
unosenja retka)
u jetri (metilkobalamin, adenozilkobalamin i
hidroksikobalamin) rezerve za nekoliko godina
Deficijencija B12
Mehanizam
Vreme potrebno za pojavu
klinikih simptoma
Vegeterijanstvo
10-12 godina
Nedostatak IF
1-4
Disfunkcija ileuma
brzo

Metabolizam B12
Apsorpcija vitamina B12 odigrava se u ileumu, u vie faza
Uestvuje vie faktora i transportnih proteina
U eludcu: pepsin i HCl oslobaaju kobalamin iz veze sa
proteinom (R-protein iz salivarnih zlezda i parijetalnih elija)
Unutranji faktor (IF)
glikoprotein
sintetiu ga parijentalne elije eludca
neophodan za apsorpciju vit B12
1 mol vit B12 vezuje 1 mol unutranjeg faktora
Luenje unutranjeg faktora
Stimulacija hrana, histamin, gastrin
Inhibicija vagus
Antitela na IF najei uzrok perniciozne anemije

- kobalaminu iz hrane u duodenumu se pridruuju i

kompleksi kobalamina i R-proteina nastali u ui
- enzimi pankreasa u duodenumu razlau kompleks B12R protein
- osloboeni B12 vezuje se IF, dolazi do distalnog ileuma,
vezuje se za receptore mukoznih celija i ulazi u eliju
Samo B12 vezan za IF moze da ue u cirkulaciju kroz zid
intestinuma
- u eliji se B12 oslobaa iz kompleksa sa IF i vezuje za
transportni protein transkobalamin TCII
- kompleks B12-TCII izlazi iz elije i ide u cirkulaciju
- B12 se transportuje do jetre portalnim krvotokom,
preuzimaju ga hepatociti, rezerva u jetri oko 1 mg
(dovoljno za 5 god.)

1. B12 iz hrane oslobaa se delovanjem pepsina i HCL u elucu

2. vezuje se za R-protein i dolazi u interstinum
3. dejstvom tripsina B12 se oslobaa iz kompleksa i vezuje za IF
4. IF se vezuje za specifine receptore enterocita ileuma, B12 se apsorbuje i prelazi u krv
5. U cirkulaciji B12 se vezuje za transportne proteine (transkobalamine), deponuje se u
jetri, kostnoj sri, i drugim tkivima

Transport vitamina B12

Vrste transportnih proteina:
1. Unutranji faktor: IF
2. Traskobalamin II: TCII
3. R proteini:
Transkobalamin I
Transkobalamin III
Osobine transportnih proteina:
jedan polipeptidni lanac ( 340-375 aminokiselina)
jedno mesto za vezivanje kobalamina
glikoproteini

Metabolizam B12 u eliji

B12 je kofaktor neophodan u metabolikim procesima:

1. izomerizacija metilmalonil-CoA u sukcinil-CoA
2. konverzija homocisteina u metionin (neophodan i derivat folne kis)

1.U nedostatku B12 nema izomerizacije, nagomilava se metil-malonil

CoA, dolazi do tekog metabolikog poremeaja, acidurije i metabolike
ketoacidoze
Sintetiu se aberantne AK koje se ugrauju u elijsku membranu nervih
elija (razlog neuropatija koje prate deficit B12)
2. B12 je internedijer u transferu metil-grupe sa 5- metiltetrahidrofolata
na homocistein pri sintezi metionina
Kongenitalni defekt u sintezi metionina ili B12 dovodi do teke
hiperhomocisteinemije (nagomilavanje 5-metiltetrahidrofolata I
nesposobnost formiranja folatnih kofaktora: tzv metil-folatna klopka)

Deficijencija B12 - perniciozna anemija

Deficijencija zbog smanjenog unosa je retka
Kod starih se uestalost deficijencije poveava: 0.5% starijih od 60
god. ima deficijenciju, i moe razviti pernicioznu anemiju
Nedostatak B12 dovodi do nastanka perniciozne anemije
Najei uzrok su antitetela na unutranji faktor i antiparijetalna antitela, koja
blokiraju vezivanje kompleksa B12-IF za receprore mukoznih elija ileuma
Drugi uzrok perniciozne anemije je malapsorpcija B12:
- spru, celiakia, inflamatorni procesi u tankom crevu
- gastroktomija, resekcija ileuma, kancer
- intestinalna staza - bakterije kolona troe vit B12

Deficijencija B12 dovodi do:

Sinergizam B12 i folna objanjava zato se megaloblastna anemija zbog
nedostatka B12 moe delimino korigovati terapijom sa folnom
kiselinim, ali se neuroloki poremeaji ne mogu korigovati folnom kiselinom

-megaloblastne anemije (peniciozne anemije)

-neurolokih poremeaja, tzv kombinovana sistemska bolest
Pacijenti sa pernicioznom anemijom imaju atrofini gastritis, i veu
verovatniu za nastanak gastrinog karcinoma

Dnevne potrebe za vitaminom B12

Preporuene vrednosti prema 2 g/dan
Hranom se unosi 3-30 g, 1-5 g se apsorbuje
RDA reccomended Dietary Allowance
Odrasli
2,4 g/dan
Deca 1-3 godina
0,9 g/dan
Deca 4-8 godina
1,2 g/dan
Deca 9-13 godina
1,8 g/dan
Deca 14-18 godina
2,4 g/dan
Poremeaj u produkcija timidin nukleotida za sintezu DNK u
nedostatku B12 i folne kiseline
U nedostatku B12 dolazi do nagomilavanja homocisteina zbog
nemogunosti konverzije 5-MTHF u metionin
Deoba elija usporena, liza elija i apoptoza, DNK nefunkcionalna

Trudnice
2,6 g/dan
Dojilje
2,8 g/dan
Viak B12 izluuje se urinom

Folna kiselina
- sinergistiki deluje sa B12 u metabolikim reakcijama
- uloga kofaktora, nosioca jedinjenja sa jednim C atomom koja su
neophodna za sintezu mnogih jedinjenja u organizmu
- hidrosolubilni vitamin iz B grupe, derivat pteroinske kis na koju je
vezana jedna ili vie molekula glutaminske kis

Struktura folne kiseline i njenih derivata

Bioloski aktivne forme folne kis:

- Dihidrofolna kis (DHF)
- Tetrahidrofolna kis (THF)
U serumu glavna forma 5-metiltetrahidrofolat (5-MTHF)
Glavni izvori folne kis su namirnice biljnog porekla (spana, graak,
drugo mahunasto povrce)
U iznutricama, ali i bakterijskom sintezom u GIT-u
ivotinje ne mogu da sintetiu p-amino benzoevu kis, pa folnu kis
uzimaju iz biljaka (folium-list)

Pteroinska kiselina
Pteroinska kiselina + L-glutaminska kiselina

Pteridin + p-aminobenzojeva kiselina

Folna kiselina

Folna kiselina

Biohemijska funkcija folne kiseline

Aktivni redukovani derivati folne kiseline:
Dihidrofolna kiselina: DHF
Tetrahidrofolna kiselina: THF
Glavna forma 5 -metiltetrahidrofolat

Biohemijska funkcija folne kiseline

Osnovna funkcija folata u metabolizmu je transfer
funkcionalnih grupa sa jednim C atomom
metilen, metil, formil, metenil, forimino
1.Konverzija serina u glicin
2. Katabolizam histidina
3. Sinteza timidina
4. Sinteza metionina
5. Sinteza purina

Metabolizam folne kiseline

Glavni izvor folne kiseline je zeleno povre
Apsorbuje se u vidu monoglutamata
U eliji se redukuje i metilira u 5-metiltetrahidrofolat
Dnevne potrebe : 500 ug
Veza folata i vitamina B12
kobalamin-zavisna metionin-sintaza

tetrahidrofolat

5-metilTHF

metilkobalamin

kobalamin

homocistein

Uzroci deficijencije folne kiseline

1. Neadekvatan unos (bogat izvor zeleno povre,
pomorande, iznutrice, crveno meso)
2. Poveane potrebe (trudnoa, laktacija, deca)
3. Oteena apsorpcija (50% iz hrane se apsorbuje normalno):
spru, glutenom izazvana enteropatija, inflamatorne bolesti
creva, posle resekcije
4. Terapija nekim lekovima (sulfonamidi, metotrksat) koji
blokiraju metabolizam folata:
5. Povean gubitak (normalno se izluuje urinom), kod dijalize
Terapija
Suplementacija i unos folne kiseline u vidu oralnih preparata
koriguju deficijenciju

metionin

Dnevne potrebe za folnom kiselinom

Bioraspoloivost folne kiseline iz hrane je 50 %
Preporuene vrednosti prema RDA su:
Odrasli
400 g/dan
Deca 1-3 godina
150 g/dan
Deca 4-8 godina
200 g/dan
Deca 9-13 godina
300 g/dan
Bebe 0-6 meseci
65 g/dan
Bebe 7-11 meseci
80 g/dan
Trudnice
600 g/dan
Dojilje
500 g/dan

Odreivanje B12 i folne kiseline

1. Mikrobioloke metode-referentne metode
2. Kompetitivni protein-vezujui RIA, odreuju se istovremeno
3. Imunohemijske metode
4. Test apsorpije B12-Schilling-ov test
Pacijent dobije istovremeno malu dozu radioaktivno-obeleenog
B12 oralno i parenteralno 1 mg B12 (apsorbuje se ako ima IF)
Sakuplja se urin i serum u vremenskim intervalima
Meri se koliina izluenog obeleenog B12: u nedostatku IF ne
apsorbuje se obeleeni B12 i ima male vrednosti u urinu (normalno
> 8% doze B12; perniciozna anemija <7% (0-3%)
Za dijagnozu perniciozne anemije prvo se rade hematoloki testovi:
krvna slika, leukocitarna formula (hipersegmentacija granulocita)
Biohemijski testovi: bilirubin, LDH