Knjiga je zatiena u zavodu za intelektualnu svojinu. ZABRANJENO je kopiranje, pretampavanje I umnoavane bilo koje vrste!!!

Svako ne ovlaeno posedovanje ovog dela u bilo kom obliku je zabranjeno.

Principi prve pomoi za pse su slini onima koji se koriste i kod ljudi. Va pas, ili neki drugi pas moe biti rtva manjih nezgoda koje zahtevaju vau pomo, a povremeno i neke vee nezgode, pa je zbog toga potrebna HITNA PRVA POMO, dok ivotinja ne stigne veterinaru. U sluaju ozbiljne nezgode pokuajte zadrati hladnokrvnost duha i upotrebiti zdrav razum za pomo i smirenje ivotinje. Vaa prva pomo moe psu spasiti ivot, spreiti pogoranje stanja i ubrzati oporavak. Osnovni pribor prve pomoi drite u kui i pokuajte zapamtiti postupke u sluaju saobraajne nezgode, kao i za vetako disanje jer u hitnom sluaju neete imati vremena da pogledate ovu knjigu. Ako psa vodite u lov, ili vodite psa sa sobom na putovanje obavezno ponesite i pribor za prvu pomo.

NEZGODE I HITNI SLUAJEVI

Jedna od najgorih stvari koja se moe dogoditi Vaem psu je saobraajna nesrea. Pruane pomoi psu na mestu nezgode obino je posao za veterinara psa moda treba izvaditi ispod automobila, ili je on postao preopasan (zbog straha ili bola) da sa njime postupaju neiskusni. Uopte, ipak, najbolje je ne gubiti vreme ekajui da veterinar stigne. Malo je veterinara koji na Va poziv mogu hitno stii. Oni su ili na terenu, ili je prolo njihovo radno vreme, ili jednostavno ne mogu da dou ili stignu odmah na mesto nezgode. Dakle Vi ste tu i Vi morate HITNO pruiti prvu pomo, pa tek onda traite veterinara. Veterinara odnosno veterinarsku ustanovu pozovite odmah i upozorite na Va dolazak, kako bi veterinar bio spreman da prui dalju nephodnu pomo.

POSTUPAK KOD NEZGODA

1) Ne paniite. Oprezno prilazite psu, umirujue mu govorei ( to e najbolje uiniti vlasnik). 2) Blago sveite psa uzicom napravljenom od pojasa ili komada konopca. Napravite petlju (vor) i prebacite je psu preko glave. 3) Improvizujte brnjicu (vidi sliku - brnjica). SLIKA 4) Proverite da li je pas prikljeten. 5) Pruite potrebnu prvu pomo. Pripazite na: *Kucanje srca ( na levoj strani grudnog koa). *Pokrete disanja. *Vea krvarenja. *Teko disanje. *Blede desni. *Nemogunost stajanja. *Oite prelome.

6) Telefonirajte veterinaru navodei nakove kojui su prisutni. 7) Oprezno pomaknite psa ( vidi sliku pomeranje povreenog psa) SLIKA Vidi (u knjizi): Zaustavljanje krvarenja. Stavljanje zavoja, ok

OSNOVNI PRIBOR ZA PRVU POMO

Mada su mnogi delovi Vaeih sredstava za prvu pomo pogodni za psa, bolje je da za njega imate posebana sredstva odnosno pribor za prvu pomo i to: 1) Zaobljene makaze, 2) Kratak termometar ( ne porodini), 3) Pinceta, 4) Zavoje irine 5 i 10 cm, 5) Flaster irine 5 cm, 6) Gaza, 7) Vata, 8) arape, 9) Plastine kesice za uvanje zavoja na nogama suvim, 10) Antiseptika mast, 11) Antiseptiki rastvor, 12) tapii sa vatom, 13) Kaolinske tablete ili rastvor, 14) Cinkova mast (Cinkvitaminska mast), 15) Sredstvo za ispiranje oiju, 16) Sredstvo za ienje uiju, 17) Medicinski teni parafin

IMPROVIZOVANJE BRNJICE
Preplaeni pas koji trpi bol, moe pokuati ugristi, pa je improvizovana brnjica jedna od mera predostronosti. Brnjica se moe napraviti od zavoja, konopca, kaia, kravate i td. Pripazite da pas ne poplavi ili teko die. Dogodi li se to, odveite brnjicu, otvorite psu usta i povucite jezik prema napred. Zatim nemojte stegnuti brnjicu, a glavu psa drite u krilu. -NIKADA NE STAVLJAJTE BRNJICU PSU SA OZLEDOM GRUDNOG KOA ILI AKO TEKO DIE. -NIKADA ne ostavljajte psa s brnjicom samog jer je moe da pokua da je skine. -NIKADA ne stavljajte brnjicu psu kratke njuke jer e te mu oteati disanje.

Na sredini zavoja ili kravate vrsto sveite vor tako da visi Drugi labavi vor napravite oko 20 cm iznad prvog.

Petlju stvorenu izmeu vorova prebacite to dalje preko njuke. Stegnite drugi vor tako da se prvi uhvati ispod vilice.

Dva kraja pustite da vise sa svake strane. Ukrstite ih ispod vilica. Stavite ih iza glave i zaveite dvostrukim vorom koji se lako odvezuje.

OK I KOLAPS
Ako je pas kolabirao, vae brzo delovanje moe znaiti razliku izmeu ivota i smrti. U koliko je pas pri svesti, moda je doiveo ok. Mogui uzroci kolapsa ukljuuju: - epileptini napad, - akutnu onfekciju, - bolesti srca, - trovanje, - dijabetes, - sunanicu, - toplotni udar, - povrede u nezgodama, - krvavljenje. NEMOJTE *Davati alkoholna pia, *Pomerati (pomicati) psa vie nego to je potrebno, *Podizati glavu psa i podupirati je, *Bilo ta davati psu na usta. VIDI (u knjizi): *Puls, *Savladavanje psa, *Grenje.

POMERANJE POVREENOG PSA

Povreenog psa pomerajte to je mogue nenije. Potrebno Vam je improvizovano nosilo koje e te napraviti od pokrivaa, ili nekog drugog materijala. Psa treba premestiti na pokriva ( nosilo ). U idealnom sluaju potrebne su tri osobe da dre glavu lea i zadnjicu. Ako nema tri osobe, paljivo psa premetajte na prekriva deo po deo.

POSTUPAK U SLUAJU KOLAPSA 1) Postupak kod oka.

Stavite psa na tiho i toplo mesto (ne pretoplo) i pokrite ga pokrivaem. Pored njega stavite topao ( ne vru) termofor, kako bi se ok smanjio.

2) Proverite disanje.
Ako je nepravilno ili ga nema: - popustite ogrlicu, - psu otvorite usta - iz usta odstranite strane stvari, slinu, krv ili povraenu hranu. - dajte psu vetako disanje.

3) Proverite puls.
U koliko ne moete osetiti puls, postavljajui jagodice prstiju na levu stranu donjeg dela grudnog koa, odmah iza lakta, pokuajte napipati kucanje srca. Ako nita ne oseate a pas ne reaguje, potrebno je da uradite masau srca energinim stiskanjem leve strane grudnog koa, ba iza lakta oko jedan pritisak u sekundi. (Ako srce stane vie od tri do etiri minuta doi e do nepopravljivih oteenja mozga.) Takoe treba da mu date vetako disanje.

4) Zaustavite krvarenje.
Zaustavite svako vee krvarenje. Da biste zaustavili krvarenje, na ranu stavite jastui od gaze, i vrsto ga poveite zavojem.

Ako se krvarenje nastavi jastui i zavoj primenite na ovim takama pritiska: Prednja noga Brahijalna arterijatamo gdae prelazi preko kosti na unutranjoj strani lakta. Zadnja noga Femoralna arterija na mestu gde prelazi bedrenu kost na gornjoj unutranjoj strani bedra. Rep Trtina arterija pod repom. Glava i vrat vrsto gurnite prst gde karotidna arterija dolazi na rame ( to se ne moe uiniti jastuiem ni zavojem.

5) Imobilizacija slomljene kosti

Postavljanje imobilizacije nije lako, ali ako sumljate na prelom noge, treba pokuati sa postavljanjem imobilizacije. Potreban Vam je veliki paket vate, daice i zavoj. Pokuajte namestiti nogu psa u normalan izduen poloaj, a mesto obloite vatom to vie to bolje .

6) Pozovite veterinara
Dogovorite se za hitan veterinarski pregled.

VETAKO DISANJE
1) Proverite da li su disajni organi slobodni, jesu li usta otvorena i ista, da li je jezik napred. 2) Stavite obadve ruke na grudni ko, preko rebara i vrsto ali neno pritisnite ka dole kako bi isterali vazduh iz plua, odmah popustite pritisak da se grudni ko rairi i uvue novi vazduh. 3) To ponavljajte svakih pet sekundi.

GREVI
Najei uzrok je epilepsija.

Ona obino poinje uznemirenou psa, posle ega ponu napadi grevi. Znakovi su: - mljackanje i vakanje, - povuene usne, - pena na ustima, - kolaps i nesvestica, - nesvesno obavljanje nude, - mlataranje nogama, Postupak: 1) Ne znate li da li je pas epileptiar, odmah pozovite veterinara 2) Proverite da li je pas na sigurnom daleko od elektrinih vodova. 3) Proverite da li mu je udobno, popustite ogrlicu i ako je potrebno pokrite ga prekrivaem. Posle toga nemojte ga dirati sve dok napad ne proe. 4) Soba (prostorija ) u kojoj je pas treba da bude zamraena i tiha. 5) Napad ne bi smeo trajati due od pet minuta. Kada se zavri obriite psu usta. 6) Dajte psu da pije (vode) ali ne mnogo hrane sve dok se ne oporavi. 7) Pratite uputstva veterinara, odvedite psa na kontrolu u ordinaciju.

DAVLJENJE
Poto psa izvadite iz vode, ispraznite mu plua to je pre mogue. Mali pas Uhvatite ga ipodignite za zadnje noge. Vrlo paljivo ga vrtite oko sebe. Posle toga pomaga bi trebao da otvori usta psu, i da pritiska grudni ko (naravno kao kod vetakog disanja) Veliko pas Uhvatite ga ispod rebara, jednom rukom oko stomaka. Stavite ga preko ramena dok mu otvarate usta i pritiskate grudni ko. Teke pse ne pokuavajte vrtiti jer postoji mogunost da mu iaite zglobove ili pokidate tetive.

TOPLOTNI UDAR
U koliko se pas ostavi u neprovetrenom automobilu po vruem vremenu, pas moe pretrpeti toplotni udar. Bie u razliitom stanju klonulosti, teko diui ako je pri svesti, sa penom oko usta. Postupak 1) Oistite penu sa usta 2) Celo telo polite hladnom vodom, 3) Pourite kod veterinara koji e ga leiti sa jo hladne vode, Stimulativnim lekovima i kortizonom.

STRANO TELO U USTIMA

vrsto drite psa . Ako je mogue , otvorite mu usta kao da e te davati tabletu i pronaite strano telo.

Ako moete to da uradite sigurno odstranite ga prstima ili malim kljetima. Ako ne uspete, pokuajte nainom opisanim za pranjenje plua (vidi gore davljenje). Ukoliko ni to ne uspe ne oklevajte odmah pozovite veterinara.

STRANO TELO U OKU

Spreite psa da ee oko. Ako je potrebno na svaku prednju apu stavite arapu napunjenu sa vatom. Savladajte psa (pogledajte u dodatku kako se pas savladava - dri), i otvorite kapke kaiprstom i palcem, kako bi ste mogli da vidite strano telo. Ako je ulo u oko NE DIRAJTE GA, odmah pozovite veterinara. U koliko se strano telo nalazi na povrini one jabuice, pokuajte da ga odstranite ispiranjem.

STRANO TELO U GRLU

tap ili lopta se mogu zaglaviti u grlu ili disajnom putu psa. Ako je zaepljen grkljan pas teko die, a moe i uginuti ako mu se odmah ne pomogne. Pokuajte ukliniti predmet koristei isti postupak kao i kod psa koji je se davio (vidi gore). Ne uspe li to, predmet e pod anestezijom ukloniti veterinar.

TROVANJA
Psi mogu pojesti razliite otrovne stvari. Takoe mogu polizati i progutati otrove koji su se nali na njihovom krznu. Znakovi trovanja su: - akutno povraanje - kolaps - jako grenje miia - napadi - slabost (malaksalost) - krvarenje Postupak: 1) Spreite dalje gutanje ptrova, sperite ga sa dlake, 2) Hitno pozovite veterinara, 3) Ako mislite da znate ta je pas progutao, ponesite to veterinaru zajedno sa posudom u kojoj se progutani *predmet* nalazio. 4) Ne gubite vreme pokuavajui da sami izleite psa jer su mu moda potrebni posebni lekovi. 5) Veterinar Vam moe rei da naterate psa da povrati to vredi pokuati samo u koliko je pas progutao otrov pre manje od pola sata. Pogodna sredstva za izazivanje povraanja su, soda bikarbona (natrijum karbonat) komadi tablete veliine graka dat kao tableta, a ne kaustina soda (natrijum hidroksid), so u toploj vodi, gorica u hladnoj vodi.

RANE I OPEKOTINE
Najee povrede na psu su ugrizi (ujedi) drugih pasa i posekotine na nogama. Vidite li krv na dlaci psa, prvo ustanovite izvor. U koliko nije uoljiv, rukom potraite slepljenu dlaku, priljubljenu uz kou. Postupak: 1) Ako je potrebno odsecite dlaku tako da ranu jasno vidite. 2) Zaustavite krvarenje 3) Po mogunosti zavijte ranu, 4) Leite ok. Pozovite veterinara.

LEENJE OPEKOTINA
Opekotine su obino prouzrokovane prskanjem (polivanjem) vrue ili nagrizajue tenosti na psa. Drugi uzroci ukljuuju: - pad u kadu sa vruom vodom - grienje elektrinih vodova - jaku hladnou itd Postupak: 1) Ako je izvor opekotine (vrua voda, ulje, hemijsko sredstvo idr. ) jo uvek na psu isperite ga hladnom vodom 2) Stavite mast poput vazelina (u koliko nemate nikakvu mast dobro e doi jestivo ulje). 3) Leite ok. Pozovite veterinara.

PREVIJANJA

Zavoj e zatititi ranu i odrzavati je istom dok ne stignete do veterinara. Trebae Vam jastui koji dobro upija. Ako Vam je pri ruci upotrebite laneno platno, gazu, kuhinjsku krpu, ak i istu maramicu, ali nikada na ranu ne stavljajte vatu jer ona ostavlja dlaice. 1) Pokuajte to bolje zatvoriti ranu i na nju stavite jastui.

2) Zamotajte zavoj etiri ili pet puta, koristei delove pseeg tela za uvrivanje. 3) Osigurajte zavoj flasterom. Nikada ne upotrebljavajte elastine zavoje jer mogu zaustaviti dotok krvi. Previjanje oka Vrlo je vano da se povrina oka nikada ne osui, zbog toga ne upotrebljavajte suvi zavoj. Koristite jastui natopljen toplom vodom ( ali ne da iz njega kaplje voda) Kako bi ostao na mestu jastui uvrstite zavojem, obmotan oko glave i uiju. Previjanje noge 1) Postavite vatu izmeu pretiju psa, a posle toga obloite itavu nogu. Time se otklanja opasnost zaustavljanja cirkulacije prejako stisnutim zavojem. 2) Vatu osigurajte zavojem, zalepljenim flasterom. 3) Pokrite zavoj plastinom kesom a potom arapom. Sve to osigurajte sa jo nekoliko flastera iznad ^runog zgloba^. Previjanje trupa Postoji nekoliko naina za postupanje sa ranama na grudnom kou i stomaku. # Zavoj sa jastuiem se obino moe uvrstiti previjanjem oko grudnog koa i jedne prednje noge. # Ako to ne uspeva, od veeg komada platna izreite pravougaonik sa ^draima^ koji se veu preko lea. # Ako nemate nita drugo pri ruci, moe se upotrebiti pekir (ili neto slino) vezan preko lea. Pridravajte ga na mestu dok ne stignete do veterinara.

LEENJE UGANUA
Psi a naroito velike rase, skloni su uganuima. Istegnuti ili oteeni miii takoe se lee na isti nain. Najvanije je dugotrajno mirovanje koje moe trajati nedeljama pa ak i mesecima. 1) Odmah stavite hladan oblog (vatu ili tkaninu natopljenu to hladnijom ledenom vodom). Svakih 20 minuta menjajte oblog. 2) Posle nekoliko sati preite na vrue (tople) obloge. Te obloge treba da budu toliko tople koliko dlan Vae ake moe da izdri. 3) Nogu podravajte zavojem.

IMOBILIZACIJA SLOMLJENE NOGE

Postavljanje imobilizacije nije lako, ali u koliko sumljate na perelom noge, dobro je to uraditi Potreban Vam je veliki paket vate, daice i zavoj.

Postavite nogu psa u normalan izdueni poloaj a mesto obloite vatom to vie to bolje. Da bi ste smanjili oticanje i ubrzali zaceljivanje, kao zavoj upotrebite vatu, omotavajui je oko noge, to je mogue dalje od mesta preloma sa pbadve strane. Kada je noga pokrivena vatom, sa obadve strane noge postavite vrste daice i poveite ih zavojem. Zatim stupite u kontakt sa veterinarom.

DODATAK
Savladavanje psa
Stepen savladavanja potreban za vreme pregleda i leenja zavisi od psa i postupka koji treba obaviti. U svakom je sluaju uobiajeno da se pas stavi na sto. Sami drite psa jer je manje verovatno da e prouzrokovati tekoe. Ako oseate da moe ujesti, upotrebite brnjicu. Savladavanje malog psa. vrsto uhvatite vrat zajedno sa ogrlicom. Ne pokuavajte ga uhvatiti za njuku jer bi Vas mogao ujesti. Savladavanje psa srednje veliine. Stavite glavu psa na nadlakticu jedne ruke, a drugom rukom psa obuhvatite oko tela i uhvatite jednu od njegovih prednjih nogu. Savladavanje velikog psa. Jednu ruku stavite pod vrat, a glavu uvrstite drugom rukom hvatajui psa za spoljnu prednju nogu i naginjui svoje telo preko njegovog ramena. esto bi neko drugi morao drati zadnji deo psa.

ODGAIVANJE PASA
U odgaivanju pasa mnogo se grei, zbog toga krenimo od poetka. Kada dobijete , kupite, (nabavite) tene za njegov smetaj je najbolji boks (kavez) sa kuicom. Kuicu treba zimi napuniti sa slamom, jer malo telo teneta ne odaje dovoljno toplote da bi zagrejalo celu kuicu. Slama mora iz higijenskih razloga da se esto menja.Po dolasku teneta prvo se sami upoznajte sa njim.

Dajte mu priliku da osmotri svoju novu sredinu, a ako ga uz to odmah jo i hranite, prvi kontakt je ve ostvaten. Ako se poigrate sa njim nekoliko puta na dan pre e zaboraviti svoju majku i pravie manje galame u svojoj novoj sredini. Postepeno treba dovoditi i ostale lanove porodice da ga gledaju i upoznaju se sa njim, jer tene mora da vrati svoju psihiku ravnoreu posle uzimanja od majke, brae i sestara. Veoma je vano sada pobrinuti se da psu nebude dosadno. Dajte mu na primer jednu drvenu kuglu za igranje,specijalnu kost napravljenu od bikove koe, ili neko pare stare koe. tenetu ne treba davati premale predmete koje lako moe da proguta i koji se lako zaglave u grlu. Pre svih tih stvari vano je da se vi to vie igrate sa njim. Preporuujemo vam da se osigurate od tete koju pas moe eventualno da napravi. ivotinje su nepredvidljive i mogu da naprave veliku tetu zbog koje odgaivaa neko moe da tui. Od jednog teneta ne moemo da se samo jevlja kad mora da izvri malu ili veliku nudu. Creva i mokrena beika jo su preslabi da bi mogli da izdre vei pritisak. Moramo se zato pomiriti sa tim da ono u poetku izvri nudu tamo gde mu nije mesto. Moe se pri tome desiti da ono isprlja i tepih u dnevnoj sobi. Naravno da to nije dobro, ali bi bilo potpuno pogreno kanjavati ga zbog toga. Bolje je da od poetka posmatramo psa i pokuamo da predvidimo kad treba da izvri nudu. Kada se uznemiri i pone da cvili izvedite ga ispred vrata ili na odreeno mesto. Vrlo brzo tene e se priviknuti da vri nudu na odreenom mesto, najbolje na travnatu povrinu. ISHRANA Pas netrai neku specijalnu hranu. Meutim moramo da se uskladimo sa njegovim prirodnim potrebama, jer je on mesoder i lovac. Pas ima dakle potrebu da kao i njegovi preci pored miia jede i ile, manje kosti kao i iznitrice sa svim fermentima i sadrajem uglavnom biljnog porekla. Nedovoljno minerala i vitamina dovodi u zastoja u rastu, poremeaima metabolizma, veoj podlonosti raznim infekcijama i bolestima. Minerale, kao to su kalcijum, fosfor,natrijum, kalijum, magnezijum ali i minerale u tragovima kao gvoe , bakar, mangan, jod, cimk, kobalt kao i sve vitamine morate psu pruati svakodnevno. Raireno je miljenje da su kosti idealan izvor mineralnih materija. To je samo delimino tano jer se kosti teko vare u stomaku, a u njima nema uvek potrebnih elemenata. Iako pas po prirodi jede iz navike i hranu koju voli uvek prima, trebalo bi ipak menjati sastav i nain ishrane. Nije vana koliina ve kvalitet hrane. Potrebno je znati da prazan eludac teneta ima veliinu oko 30 do 45 milimetara u preniku. A odraslog psa otprilike veliinu pesnice. to znai da psa treba hraniti sa merom i to kvalitetnom hranom. Ako pas ima premalo miia na rebrima onda mu fali snaga i izdrljivost. A ako je predebeo i preteak onda je trom, lenj i nevoli da redi. tene od 3 meseca treba hraniti 5 puta dnevno, tene od 5 meseci treba hraniti 3 do 4 puta dnevno. Mladog psa od 6 do 12 meseci 2 do 3 puta dnevno. Odraslog psa treba hraniti jedamput dnevno a jedan dan u nedelji ne davati nita Kada tene

uzmemo od odgaivaa potrebno je da ga hranimo sa onim to je do tada jelo,i postepeno menjati nain ishrane. Nagla promena hrane moe da dovede do stomanih smetnji. Dve treine dnevne hrane treba da ini meso sa dosta belanevina, junetina, srce, iznutrice crna digerica, eludac i dr. Dok jedna treina hrane treba da bude biljnog porekla.Radi dobrog varenja biljni deo hrane treba da se sastoji od specijalnih pahuljica za pse, obinih pahuljica, pirina ili griza. Specijalni kola za psa ( od kukuruznog brana ali bez eera ) sirovo jaje bez belanca ( znai daje se samo umance sa pauzama od po jedan ili dva dana) upotpunjavaju obrok psu. Psu treba davati ribu (samlevenu tri puta ). Sir, mleko, i ostalu kvalitetnu hranu, Moe se povremeno dodavati u hranu i malo rendane angarepe, ili jabuke. Trebamu davati vitemine ADE i minerale kalcijum i fosfor u tabletama prema uputstvu veterinara. Psu povremeno treba davati i kosti zbog razvitka glave i eljusti, a ime on isti i zube . Najbolje su telee kosti. Psu NETREBA davati ( VRLO OPASNO JE DAVATI ) cevaste kosti ivine i divljai, belance od jajeta, okaladu i okoladne proizvode. eer i slatkie treba izbegavati sa davanjem. SVINJSKO MESO (i svinjske iznutrice)SE MORAJU OBAVEZNO SKUVATI ILI ISPEI ( nesme se davati sirovo ). OD PREVELIKE KOLIINE KOSTIJU PSI MOGU DOBITI VRLO JAK ZATVOR , OPASTAN PO SAM IVOT PSA . A MOE DOI I DO ZAGLAVLJIVANJA DELOVA KOSTIJU U CREVIMA. ZBOG TOGA KOSTI TREBA DAVATI PSU TEK POSLE OBROKA ( KADA NIJE GLADAN. ) NETREBA PRETERIVATI NI SA TABLETAMA KALCIJUMA, (jer i kod davanja veih koliina tableta moe doi do predoziranja,- hiperkalcemije ili do zatvora. Umesto AD kapi ( kod kojih moe da doe do predoziranja ) bolje je davati riblje ulje gde nemoe doi do predoziranja ako se daje u razumnim koliinama. Psu se nesme davati stalno kaasta hrana. Ona treba da bude to raznovrsnija. Pas posle hranjenja treba da miruje 1 do 2 sata jer pas vari hranu u fazi mirovanja. ( Suprotno kod oveka u fazi pokreta ) U koliko pas ne pojede ponuenu hranu za pola sata hrana ispred njega se uzima, zatim baca u smee, pre i denzifikuje posuda. DESET ZLATNIH PRAVILA PONAANJA SA PSOM. # Pas je uvek tvoj prijatelj. # On ne poseduje ljudsko razumevanje, ne moe logino da razmilja i ne razume na jezik. # Veoma vano za zajedniki ivot je,da ste bliski sa psom. # Psi su razliiti prema nama, u volji da ue i prilagoavaju se. # Svi psi nisu za sve upotrebe. Neki su bolji za odbranu, traganje, vodia slepih itd . ovek mora otkriti sklonost svoga psa i u tom smeru ga obuiti. # Pas ui samo preko ponavljanja radnji. # Kad radite sa psom ne smete nikad izgubiti ivce. Razum i ljubav moraju uvek da postoje. # Pas je vrlo pokretan. Da bi ostao zdrav potrebno mu je dosta kretanja. # Pohvala i kazna, upotrebljeni u pravom trenutku dovode do cilja. # Nepotrebno kanjavanje psa je tetno i pogreno.

DRANJE, NEGA, ISTOA I HIGIJENA PASA. Za vee pse nega u kavezima je neophodna. U prostoru kaveza mora da postoji jedna prostorija bez promaje. Kavez mora da bude uvek ist i bez insekata. Vlasnik psa bi trebao da uvede psa u svoj stan , jer to poboljava kontakt izmeu njegove porodice i psa. Mesto psa u kui nesme da bude blizu pei, na hladnom betonu ili kamenom podu. Ispravno dranje pasa podrazumeva svakodnevno etkanje. Zalepljene oi treba oistiti istom krpom, ne vatom i upotrebite ya to blage rastvore koji se primenjuju i kod ljudi. U koliko psa bole ui ili okree glavu u stranu obavezno psa hitno odvedite veterinaru. Psa redovno rteba izvoditi u etnju, kako zbog normalnog razvoja tako i zbog zdranlja. Pse redovno treba *istiti * od crevnih parazita i to naroito vai i obavezno je za mlade pse da bi se normalno razvili. Osim toga i ivek a najee deca mlgu se zaraziti crevnim parazitima preko pasa. To isto vai i za spoljnje parazite buve i krpelje. VAKCINE Vakcine protiv teneaka, hepatitisa, leptospiroze i parvoviroze daju se kao prve u starosti od 7 do 9 nedelja, a druga u starosti od 12 do 14 nedelja. Vakcine protiv teneaka i hepatitisa ponavljaju se svakih 1 do 2 godine, a protiv leptospiroze svake godine. to se tie vakcine protiv besnila koja je zakonom obavezna, prva vakcina moe se dati tenadima preko 3 meseca starosti ( mada neki odgaivai izbegavaju rano vakcinisanje tenadi protiv besnila zbog navodno normalnog razvoja tenadi , pa ih ovom vakcinom vakviniu tek posle zavretka rasta tj. Sa godinu dana starosti). ZONOZE Postoji nekoliko pseih bolesti koje napadaju i ljude. Njih nazivamo zonoze a najvanije su: - Besnilo - Liajevi - Buve - Gliste Jednostavne mere predostronosti e spreiti sve njih. Redovna primena preparata protiv glista, upotreba sredstava protiv buva za vreme letnjih meseci i pranje ruku nakon dodira sa psom su uobiajeni postupci. Redovna vakcinacija psa protiv besnila je obavezna. A u koliko se desi da Vas pas ujede i pored toga to je on vakcinisan obavezno treba da se javite lekaru pa makar rana izgledala i bezazlena.

UJED KRPELJA - Piroplazmoza

Moe biti veoma opasan, po sam ivot psa u koliko krpelj u sebi sadrzi parazita babesiu canis, koji izaziva bolest zvanu Piroplazmoza. Krpelji dolaze sa prvim lepim prolenim danima, ima ih najee u travi i bunju. Danas posoje razliita sredstva za preventivnu zatitu pasa od krpelja. Koji i kakav preperat e te izabrati za Vaeg psa najbolje je da se konsultujete sa strunim licem veterinarom. Meutim bilo koje sredstvo da upotrebite uvek postoji mogunost da krpelji napadnu Vaeg psa. Zbog toga ga redovno pregledajte. (Prepipajte svaki deli koe psa, to ee to bolje naroito u prolee.) Krpeljima odgovara toplo vreme i vea vlanost. U koliko pronaete krpelja na psu ne vadite ga odmah, im ga ugledate jer je potrebno da ga izvadite celog sa njegovom glavom. Prvo je potrebno da telo krpelja namaete uljem (neki strunjaci preporuuju alkohol). U koliko krpelja premaete uljem saekkajte izvesno vreme pola minuta do minut, zbog nedostatka vazduha, krpelj e sam poeti da vadi svoju glavu iz koe psa, tada je trenutak da izvadite krpelja (najbolje pincetom, mada to neki rade i prstima) i to upanjem na gore uz okretanje suprotno smeru kazaljke na satu. Ne zaboravite da obavezno izvrite denzifekciju mesta uboda povidon jodom ili alkoholom. U koliko psa ujede krpelj koji u sebi ima parazita, krpelj sie krv psa a u krv ubacuje ovog parazita. Parazit veoma brzo napada crcena krvna zrnca, gde se i veoma brzo razmnoava usled ega dolazi do raspadanja crvenih krvnih zrnaca i njihovog izluenja putem mokrae. Bolest poinje naglim skokom temperature, odbijanjem hrane , neveselou i iznemoglou. Pojaana je e i uestalo mokrenje. Mokraa postaje sve tamnija i tamnija. Oni kapci su poluzatvoreni, a sluzokoe oiju su zacrvenele i oteene. Drugog i treeg dana pojavljuju se krvava mokraa i utica. Koji nastaju kao posledica velikog raspadanja crvenih krvnih zrnaca. To se moe videti na sluzokoi usta koja je bleda i uta. Bolest je istovremeno praena ubrzanim radom srca, tekim disanjem i kaljuckanjem. Sve ovo dovodi do brzog mravljenja i iznemoglosti psa koji jedino moe da lei. Ubrzo dolazi do uginua psa Zbog toga na oklevajte svaki minut pa i sekund bitan. im primetite bilo koji od poetnih siptoma bolesti odmah odvedite psa kod veterinara. NE EKAJTE NI TRENUTAK, jer bolest ima brz tok i zbog toga se i tee lei, svaki minut je bitan. U koliko na vreme odvedete psa kod veterinara (odmah) postoje velike anse da mu se ivot spase.