rijih komunikacijskih tetu Gvelf u Kanadi.

sabrao u devet seru, optidka vlahna, sistemi, Iokalne sega (lokalna antenna television], stojeiih telefonskih za g1as, kasnlje za a ve ,,oflajn" spraveza obave5tenijim bibli

je postojeCihdevet tehnologija sateliti, prenos bazirun na ladigitalni terminalni mreZe, druge veze iirokog op-

- biblioteke.na Univerzi-

perspektivnih
tehnologijama na

primer), proiirene upotrebe pocelularni radio (u podetku i mnogo toga drugog), i noBlek je bio meilu najkoji su se, poput veiine muzeja, sukobl.iavali s novim mada kontroverzni, nadin.

TV mreZaICATV community

elektronike, pogotovu i,,veoma uvedana moi radunara" omoguiila ve6inu proniena ostvarenih do tada. U Londonu, reoiganizovani Savet za nacionalnu elektroniku u godi5njem izveStaju opisao je Spdinu od jula 1984.do jula L985.kao ,iednu od najaliivnijih" u svojoj kratkoj petnaesiogodi3njoj istoriji. Te godine, naglasakje prebaden na ipodsticanje deceda u ikoli pohadaju kurseve koji bi mogli da ih dovedu do karijere u tehnologiji". Prateii dlanak elektronici i Feranti radunarske Bazila de Ferantij4 kompanije,bio je ,,Elektronik4 energijai opnapravio i prodao prve radustanak". Feranti je

Shvatioje, kao i ostalilkomentatori,daje razvoj mikro-

Sliha 27 aparat za de6ifrovanje-iz Drugog svetskog Kolos elektronski lata, izloZeu u parku Bleili, Bakingem$ajr (Bletchley Park TmsvScience aud SocietyPictue Librory) desetih eotlina - 5to je omogudilo da razliiite usluge' ne

nare koji Cedospetina svetskotrZiite, desetraiunara I". Medutim,tada senije mnotipa ,,manchester
medije, njihovu i proizvoilnju programa.

tipa, poprime nove oblike' Mesmanje"*""i""t"-*""if.u"i:skog A"ii-, au li ." to posiiglo, morali su da buduprednjazadataka ovih iii a.'-i"rti""' e,u poJtizanju -SeO, a ne Britanija ili Evrgp1 - . cile su Prvi operativni elektronski digitalni raunan na' nravlieni su sa obe strane Atlantika u sYrhehladnog Kao i u ranijim periodima.istorije i"t^ ""pste. a ne profrt, madaje i profit mogao oodsticaiie bio rat, bi]i "ri"l niilec i usrvAC(1953) su [ri"*o#Li. Corossus,

;;;i";ki ;-;;n;

Raiunari
nije jedini ogranak istojer napokon viSe nisu smatrani za ma5ine za radunanje ili za korisna kancelarijska pomagala - i to tek sedamI an9 :

pionir radr:rrarstva,1950'taino ih ii"ri"ilttt*ttl ma5ine",zahvaljujuii-kojima il,G"irzalne il; bi I'JiJ't oJit"t"" praviti tlruge nove maiine.kako " iazlidite radunarskeprocese"' 1]] nJnov.or: obavljale po6tosu vent r zain iadikalnosepromenio "-":::

r3urmg' DrrAmerici nazivanih vakuumske cevi' Alan je

masine'-koje su go;orili trIonstruozne' ventila' u oa nitjia" ne uvek pouzdanih.

joi nestabilniji od su neophodnu

tranzistorima. U

fazi tazvq4 tranzistori su bili

ali na duie staze omogu6ili u pogledu velidine. od'na-

predaka u fizici
nom i Volterom nagradu tri godine dvrstom stanju od

posletimski sprovokoji su dobili Nobelovu napravio je pojadivade u - liiili su na dva matranzistoranadmalilaie

dijabrka. Tek 1959.

Davanje imena iriteresantna je pojava koja desto otlaiva rrnogo toga, nd sarno u istoriji medija zagatlenoj akronimima, vei i g tehnologiji koja stoji iza nje. Ma3toviti izbor imena ponekad nadvlada funkcionalni opis predmeta. Medutirr, u ovom konkretnom sludaju, to je bilo maqje intereSantno od daljih razvoja tehnologije, za koje je bio odgovoran veliki broj razliditih fi-

zidarai radunarskih don Til, geranijumje u potpuno drugadije

Prvi metlu njima, Gorsilikonom i taj predmet ,,autsajdersku"frrmu,

usluga, a oktobla 1945. prodavala je male silikonske dipove, velidine nokta.'Posle ilrugih tehnolo5kih napredaka u Ferdajld za poluprovodnike, koja je uvela u proces proizvodnje 6ipova, je jeftinija, a tranzistori pouzminijaturizaciia daniji, ali, kao i kada sir trarrzistori. pronadeni, potraZnja joS nije bila dovoljho velika da podstakne poslovno poverenje.Vaina je bila potra.Zqia vlade.

Ni poverenie niie poraslo odmah poito se saznalo da se DZeklfiibi, inZenjer koji je radio za Teksas instruments, 1959. prijavio za patent integrisanog kola, ,,telo od poluprovodnog mate.rijala"' .u kojeri su sve komponente elektronskog kola potpuno integrisane". Jul,a 1958. u svom dnevniku je zqp]sao ila ,,"ekstremno smanjivanje mnogih eiektriinih kola moie da se postigne stavljanjem otpornika, konden' zatora, tranzistoia i dioda na jedno parie s']ift6na"' Roberiu Nojsu, jednom od osnivada Ferdajlda' a kaje snge i Intela (iO;68),patent je vei bio odobren' On diancinaiisao jedan od nqjpoznatijih medu ranim rnu o ,ttaeujo milooeiektronike, koriste6i red ,,revoiuciia". da bi ie 197?' opisao u posebnom izdaniu Ameri\hog norbnog casopisa.Dve godine ranije, u dasoDi$7 Bogatstuo (Fortune), pojavio se prvr kompletnl hanak i* ovu temu. Ovaj i ostali poslovni dasopisi dobri su izvori za istoridare, mada njihove prognoze treba da se ditaju kritidki i da se o njima sudi u sve' tlu iskustva koje 6e uslediti. S pojavom integrisanog kola, jedan silikonsli eip, veliiine jedne Seitine puta jedne osmine inda, je kiii ie saAtzao 2.250 smanjenih tranzistora, sada koji je zauzimao celu imao istu snagu kao ENIAC, sobu. Sa ugratlenim logidkim koiima, novi diB 9mosuiio ie ra-zvoi radunaia u razliCite swhe' Njihove itittiiut t"tt" centralne jedinice za procesiranje.informaciia dobiiale bi instrrrkcije od posebno Eprsanrn ROM-ova (read-only memory). Ipak, pokazalo se da su te prve upotrebe bile veoma ogranidene' $amo de' set procenaia integrisanih kola koja su bila u prodatipl. . ji 1063. bila su integrisano_g Ideju o integrisanonr kolu dobroJe englesK zrjo! 1952, ali dak i poito je istowedar Dt. V A. Damer, meno patentiran, reakclja raCunarske industrije bila je ,,bezkomentala" (po Nojsovim retima): ova sprava Liie se odmah tlopala-afrrmisanim strudrqjacima' A kadi ie Mar5an (Ted) Hof 1971. napokon napravio miklolprocesor koji e se kasnije nazivati srcem radunara, irvi put je primenjen, kao Sto bi bilo i sa nekim

3751

1374

da ga je Intel proizveo i izbacio na trii5te, omoguCio je ne samo ogromno pciveianje snage raiunara veCi decentralizaciiu njegov6upotrebe. Intelov RAM (random-access memory) ii[, napravljen 1970, kasnije je snizio cenu memorijsklh komponenti, a od tada e Narodito se Japancinastati ,,generacije" ma svideo ovaj baratao velto koliko je bio Nojs, koji je

i sposoban da

je stvari, najte56e minijaturni

. :

Stotine hiljada kompondnti moglo je da stane u mikroprocesox, a kada je njihova raznowsnost prepoznata, prednost je data digitalhoj nad analognom tehnologijom u svim medijima koji de ubrzo postati njihovi glavni korisnici - itampa, filhn, snimaqja, radio i televizija i sve wste telekomunikbcija, sada su sve vi5e smatrani za deo jedne celine. pno 5to je nazvano ,,digitalna kompresija" - eliminis{inje podataka, uk}juiujuii audiopodatke, iz fajla da bi se oslobodioprostor - bilo je nosebnovaZno za radioii televiziiu. ' Gordon Mua hem'idarkoji je bio joS jedan od saosnivadaIntela i njegoviprvi predsednik,joB L964.formulisao je ono Sto de postati poznato kao Murov zakon, manje-viSe vaLett od tad4 da Cese broj tranzistora koji mogu da se stave na jedan dip udvostrudavati wakih osamnaest mesbci. Mur, poput Sokl$a, Tila, Kilbija, Hofa i mnogih drugih fizidara koji su se bavili poluprovodnicima, radib je u Silikonskoj dolini, u Katifornlji. Tu su donedav.nobili voinjaci, ali ta oblast je sada podela da se izdvaja na novoj globalnoj mapi komunikacija, istiduCi se ikao Ajfelov toranj, Centar za radiodifuziju u Londonrl i Televizijski centar, Bel laboratolije ili - bliie kuii -iHolil'ud, koji je i sam izgraden u pomorandZinim vodnjacima. U istoriji komunikacija od izuzetne vainosti bilo je to Bto su nove kompanrje - inovativnije, neformalni je strukturisane, viie ,,cidozdonagore" i manje hijerar'

hiiske u odnosu na one ve6 utvrdene - ukazivale na orit napred u finans{iski riskantnom razvo;u racu-nUprvoj fa' iJ. saJi" pot"uzo:abila manlaod ponude' (International Business ,i' ii"iii"' raeunlara,IBM Herman Holerit iiuJrri"J co-pu"v), koji je osnovao kulturu koja,mu industrijsku ibe6,-it""" :" posebnu ie dobrosluZilau radu sa vladamai velrkrmmuster.r'i;;:i.;"k, njegoviproizvodipripadalisu' kako ga proi" graiutt Vilson,iitoridal medlja,oswiu6i se na Sta:npar prvim godinama. tiosi au Ui ga uporedios inkunabula"u istoriji raiuna.tuu, ,,periodu neklasifrko"ut"uo-, .r.t"" t" ,i"ii,to 1952'demonshacijom, ?01 radunara'koji su prvo nazvanr vanog,IBM-ovog .,odbiambeni digitroni", zajedno sa'tErantuevlm lliiJt i;"ua""#ma. Do 1961'IBM je na trzi6te.izlinija raiunara' ali ni tu.L nui*u":" ."dam odvojenih na.onoSto6emikroproce' i"a", oa ":itt-"U" ukazivala radunar' *' sor udiniti moguiim - personalni razlike-izmedu ved bile definisane il;td^'* ameridke i britanske istorije radunara, a !'apan Je utoe" u internacionalnom scenariju' tt;;;-;;; "e"u na sietu koji su napravljenii izbaieni it""i "^e""""i na tt'Ziite 1950'bili su' kao Stosmovrdelr'brltansKr' -i"k" je Kompanija Ferali naplavila i ild";i-, veiiku pa;;;; ,,ailas" radunarfkoji je izazv-ao industrijski naslednlo' Uiiu. ona i njeni bl'itanski za. IcL (1980),nisu imali jemstv-o nasJatrii5ta' "rli,ie"i"ei kojeje davalavelidinaameridkog ;"li;";j" -pristup ogromnim ameridkim vojnim' i-"t" tilil t, i svemirs-kimfirmama' U meduwemenu' ;;;;t;kit" tako skupimfirmama'nije postao tt"opte"eeen 5upuo, vei p.olr"oeaemikrodipova, i veliki igradu ce"uito irri komunikacija' Ioi toi " 'Inleresantanprikazjapanskog pouEestvovan;a iavio se u sveobuhvatnojstudiji o mikroelektromcl' lnsuiuf, za Japanskinacionalru koiu ie 1985'ob-javio (NIRA)' U njemu r"*'tzivanj; -je-odrede"l"p,i!a"qi. p"tioau poslereitaulacijeCarstva1868;detvr"ol-".i bio je od 1955.do 1964 i obuhvatro eKoJe ti period t"r""i p"sle Korejskograta i osnivanjevladine ""'-tii
I

377,

ameridkih proizvodadA. radunara, najvi5e IBM-a.,, Pojav[ivanje tranzistor:i. dovelo je do proizvodqje teievizora sa tranzistorima 1964, koje je napravio Sony, nova kompanija. (Davanje imena ovdeje bilo vaZno i s paZnjom je odluienri kako 6e se pisati ime koje de postati priznato u celom svetu.) Sony je proizveo i vokmen (Walkmen), p'ersonalni, prenosivi iadio, koji je traasformisao nadin slu5anja i preorijentisao gi mahom na snimljenu'muziku. Bio je to pokretni instrument, a lidna pokiettjivost (hodanje ulicom kao i voinja automobilom) uticaie na pravac velikog dela budu6eg tehnoloSkog razvoja, najvi5e mobilnog telelbna (v str. 449). ,,Pop muzika" je sada bila lako do-

,,Japan, po svet'skim standardima, nije kasno u-{ao u pofie radunabskog istraZivanja,,,pisalo je skromno izve5taju,,ii mnogo je zavisilo odiaradnje skromno u izve5taju, ,!i mnogo zavisiloodiaradnie ie

Agencije za nauJ<ui odu, ,,poslednjih de dak, a zemlja je bila cijativama ciiativama SAD". M: tan. Kasetofoni i ,,gotovojapanski

godina", video se dalji napreda ,,uzwati udarac inivedi ponos sadaje bio prisu-

1956.U Sestom oeri-

rikorderi (v. str. 406) bili su

stupna kud god i51i. i Ameridki izveltaj iz 1977,pod naslovom,,Komunikacije za mobilno dniStvo", odnosiosena ,,dugosaobraCaaje mestastanbva4ia radnog*"sia ui,re.'eod do dim velegradskimoblastima", ,,veliki broj putovanjau okviru gradakoja seob'avljaju naprednimsistemomautoputeva" i ,,visokstep6nzavisnostiod kamionaza prevoz robe". Biio je otprilike 105miliona automobilai 2b miliona kamiona i autobusa- ve6ina je bila onremlicng miliona kamiona autobusa,ve6inaie bila opremljena ,,standardnimjedinicaina za radio-prijem". Ovaj izveStajbavio se sistemom", kojije povedaokaaciie, FM celularnom tehnolo-

pacitet mobilne gijom i upotrebom

glasovnih sistema

uzanog opsega". Tadajo5 nfre podeloizraieno promovisanje ,,mobilnih da ih je u upotrebi bilo 100.000- ali CB radio popularnim setoliko DoDularnim da se skoro milion [udi prlfaviloFCC-uza 1977. CB dozvole. Prema redima autora ovog izvetstaja, Rej-

je monda Bauerza, ,,sveveia upotreba CB imala impliprevazilazile domen same usluge " kaciie koie su ' Meilu ..druitvenim i kulturoloSkim faktorima koii su podrlavali tehnoloihi razvoj" u Japanu, za' t U""te"o j" u japanskom ispitivanju, bili su -,,dru5tvo jiaitakosti",,,specijalizovana tehnologija tu"i"uno "akompanijama srednje velidine", ,,tradicrJa u malim i postovanja ijud;kih odnosa" i na kraju, mada isto toiit o Ulttto, ,,kulturoloiko po5tovanjetehnologfre", p-risutno u Doznom XIX veliu, kada su uvedeni telefon (1890) i leleeraf (1893) - ne tim redom - kako su se vlailine sluZ6e Sirile i kako je ,,kulturoloika spremusvoje nove ideje" postala odigledna'-,,Veno"t at "" Stina smaujivanja" dosla je na kraju' Qvi f3l!91i je ionkcionisaii su u okviru pacifidkog konteksta koji pozitivan nadin poretlen sa evropskim' Kosada na nadni faktor bio je brzi razvoj velike japanske automobiiske inalustrije izmedu 1965. i 1973' Iz ovog kratkog prikaza jasno se vidi da istorija evolucije .ad.tn*a, posmatrana iz ugla ponude, .ne poglavlje po poqlavljg, a". isprida je-dnostarmo po". korak, ili dak ,,stranicu" po ,,stranicu"' a da -oZ" korak Poput istorije razvopreviEepojednostavljena. ne butli ia Zeleznice(v. Jtr. tzg), obuhvatala je razne dinioce"dizajn, memoriju, jezik, Iogidku elekhoniku' softver ooveiprave, poput modema (modulator/ dei "urli8ite modulator), neoihodnog za prenoienje radunarskih po' rlataka pomoCuieiefonskih linlja i miSa, ulazne naprave za ktntrolisaqje pokazivada na ekranu radunaxa' Razliditi ljudi i mesti imati su svoje uloge u.ovoj istoriji. Bila ji to istofija evolucije, ne revoluciie' tu red da i" Noi", ali bio;e u pravu kadaje naglasio "io*"tio nije ,,pravolinijska". Dizq'n je uvek bio od preistorija Stosu-i shvatili svi koji su bili uk{jude""a"eposlovaniesa radunarima, starim ili novim' ni u "uZ:"oiil, 'Poieci l,memoriie" seZu do detrdesetih godina )O( veka, iak i pre nego 5to je DZej Forester na MIT-ju podeoda radi na proiektu ,,vltlog", u vezi sa stabilnoliu auiona. Foresterje 1953. osigurao ubacivanje memorije sa magnetnim jezgrom u raiunare rrogramsKl
I

3?91

jezici imali su kra6u i gloieniju istoriju; DZon Bakus, dok je radio u IBM-u, rezvio je 1957. novi radunarski jezik za ,,unutra5nji program", FORTRAN (formula translating system). Prvi od mnogih tahvih jezika, plankalku, osmislio je riemadki inienjer Konrad Zuse, koji j_e_ priliino zaboravljen. DZozef Likiajder, psiholog na MIT-ju, autor znadijnog dlaaka iz 1960. na temu ,,simbioze dovekai radunara", nije zaboravljen. On je napisao i knjigu Bibliotbhe bud,u1nosti (Libraries of the Future) i prw poktenuo A-RPANET (v. str. 411). Liklajderovu vizijlr ,,ljudskog mozga i maBine radunara... spojenih...dwlto" deliiaje grupa pionira raiunarstva zaposlenih u iKseroks laboratoriii u Palo A1tu, koju je 1970. osnovaodrugi psiholog Bob Tejlor, a vodio ju je Alan Kej. Oii su izmislili mi6a - u podetku se zvao ,,indikator X-Y poloZaja pokazivada na elu.anu''. Kseroks, koji se iskljudivo bavio kopiranjem, nije poku5ao da na komercdalan nadin iskoristi njihove pionirske radove: njihove ideje preuzele su druge kom-

iavmirske knjige destomogu objasniti sa stanoviita trzina promenliiviprocesi neprestano d"i.tJ"it, "i-f-t

1Gffi;i,;;;d"u!adiji

:ru::lm*ln'r;*r$m"f-5
poranadin'eak i nrevelikog
u ubadena,-usla novo razdob]je' [t#j;ftli;"udl sluZili kao instrumentl na li"zuiiart saia nisu samo

iTfi""1'1"'.lji *:.{;:3?iti*;.it''"tefi l*l;$:l;: i"l"ft lii"tmXi*g:",'r'.1"i:t'ffi n:*ii*g :i"ff:ii:'fltff'#:tf;'ii': i"*lllil-"l1m :#lmlT;'+lili*l*fff #J.i;;,;;'d.t"""t'i"t":re-',5;i";it",S
51 dizajnirane, 5esu uredivane, Ponekadsu omoguiail#;;;;;k;-';tinama-

teligencije", a 1962. po'stavioje ,,konceptualni okvir,, za umreZene radunare.: Koristio je ,,alat", kako ga je nazvao, da bi svoj oNline System (NLS) 1968. prikazao u San Francisku. : Te5ko je odati priana4je svim brojnim provajderirna softvera diji se br<ij uve6avao posle izuma mikroprocesora, a koji su bili vrlo svesni da predstavljaju ,,kreatimu stranu" uove tehnologije. Oni su da-li novo znadenje samoj redi ,,s6ftver", koja je vei bila u upotrebi, suprotnog znadenjaod hardvera. Nijedan radunar nije mogao da funkcioni5e bez iste wste programskog softvera. Kao ito 6e Rid Hunt, Klintonov prvi predsedavajuii FCC, reii, bez softverskih progrima radunad bi sedeli ,,pofut nepokretnih bi6a, dekajudi da im Stvoritelj udahne Zivot". RazmiS$anjeo pieciznim hronolo5kim obeleZjima u istoriji radunarstta rnoZe da odvede na krivi put. Dok seu periodu hladnog rata vojne, mornaridke i sve-

panije,ukljuiuju6i EpI i Majkrosoft(v.str.386).U meduwemenu, Daglas t, koji setokom rata speje izraz ,,pove6avanje cijalizovao za radare, in-

:#;HT}:r*"ffx'iT,ii,*'"'""l uvodnoe ;;;;;1I o;;l e;ionasiov

medanih sredstava"' ***ntri"u razvoja neie zavisiti samo od napretka i.od preduzetnidkog podsti ,""tj""' tuh"i;Sk;; ""c

;]Sil.ff tri g*'J""lJJf;*:5;illTi",?ll:erekao,,,um

*t"r"*iluirruXi"ii;::T'H ess?:,)i""Jl};'j,ir"ii,Ipak, r.adunara. u zbitj'i nog

elektronici, a prvo su razmatrani video-rikorderi' su nl""g"-rt"i"piriterizovane naorave odbacivane
ptim"ttji"uii na stvari nego na ljude' na sve - od lra-

'v=!ii!!:#H:?xrlrr i."i#i'",:t

ffi rui,:l*r"ix5:Ht#i'r;
I

o.per ."rorpogravrja "* ?HT';s:i,tl"f;n*.iq iz 1979' smatrao ;ela u zbilci sonalnim radunarima

budete sticali vi5e iskustva.,, Korisno je uporediti ovaj pogled iz doma sa po_ , ugotn y laboratorue ili biblioteke, ili, n4jpre, kanieF l8rU9, gd.ece ,,obradivanjeredi,,postati glavna radu_ narsEa a.Ktrvnost, pisaCa a maBina,koja je do tada.bila veoma sofisticirani predmet, ubrzo 6j zastareti. Ipa.k, obradlvanje reii, sa razliditim uticajima na sadriai i stil pisanja, destoje smatrano delom iste celine koioiie pripadao i faks, _pre nego kompjuterizo"ane tehnJl6_ sxe.celrne;a kada su se pojavili prvi personalni radu_ nar. b r su, po miSljenju Fli Noam, ,,proizvodikoji su r, naJneugodnur korisienje posle unicikla,,. za Znja za njim jeste u Olsenovoj su,aneuSilikonskoj obrazorme institucije vi5e obedavajuu

je ,,Potrebno ce kao i kada kupujete muzidki stub.,,Induslrijale brzo.ra_zvijala ,,vaielnanje, t uo t i i"toi" Zu ie "p.J, Jasfi.."VLsepotlebe,neminovno se pove6atikako

nlje predvidelakaho ie
kao na klijente koji najkada su novije kompanij; im;-

. _Prva radroja sa rddunarskom opremom otvorena u Ijgs Andelesu 192b, a prvi dasopiso radunar.ima, * rJalt (Byte), pojavio se mesecdana kasnije. ,,Bajtovi.,i

,,bitovi" i51i su zajedno, a 1973. Antoni Smit objavi6e knjigu pod naslovom Od hn'jiga d'o bajtova (From Boohs to Bytes). Red ,,bit", koju je 1946. ,,nanizao" DZon Stjuki, statistidar sa Prinstona, nije imala bu-lrvalno znadenje.Bilaje to skradenicaod'binary digit', najmanje jedinice digitalizovane informacije. (Digitalni si stem, suprotno analognom sistemu snimanja i pxeno6enja reEi, slika i muzike, mora samo da odredi koji bitovi su nule (O), a koji jedinice (1).) Ipak, razgovori o tehnici nisu bili jedina ahakcija kada bi se posetile radnje sa raiunarima ili ditali dasopisi o radunarima. Jedan od uspeha Interneta biie prodaja miliona knji ga, kako novih, tako i starih, pomodu Arnazona. Nje' gov tvorac, DZef Bezos,nije mogao da omane' Njegov iu'ednik, DZejmsMarkus, pleselio se iz Njujorka u Si jetl kako bi mu se pridruZio i svoje iskustvo opisaoie ttknjizi Amannija: Pet godina u epicentru neumoljiue sile po imenu dot.corn (Arnazonia: Fiue Years at the Epiienk'e of the Dot.Com Juggernaut) (2004). U istoriji personalnih radunara vaZnija od knjiga - iii obrazovanja- bila je zabav4 direktno pred odima preduzirnadapoput Nikolasa Buinela, jednog od izumitelja video-igrica, koji je 1974. podeo da prodaje pong, igadku koju je pokletao mikroprocesor i kojaje mogla da se prikljudi na televizor' Njegova kompanija Atari do L980. prodala je video-igrice i jednostavne kudne radunare u vrednosti od sto miliona dolara. Vesa Iiki broj odraslih osoba,kao i dece,podede zadovoijda igra kompjuterske igrice, ali iz marketin5kih stvom razloga painja je bila usmerena ka deci i mladim ljudima, kao i u filmskoj industrlji Generaciju ranije redeno je da ,,dete rodeno u weme podetka emitovanja radlja i televizije toliko ih uzima zdravo za gotovo da ne moZe da zamisli prethodno doba - o r{emu razmi5lja kao o na5em wemenu". Isto vaZi i za decu rodenu u I'reme prvih kompjuterskih igrica. Ipal, nisu sva deca odgovarala na ovu novu tehnologiju, a geniji poput Vutera Kuzijna, dedka iz Holandije, kojegje Tajms spomenuo1996,bili su izuzeci. On je napravio robota od Zutih lego kocki sa

l 3S2

383 |

: instalisanim raiunarom, koji je mogao da hoda i govori. Sa trinaest godina napravio je sopstveni laptop sa dvanaest paralelnih procesora, koji su mogli istowemeno da rade ili da izmealu sebe dele jedan zadatak. Stampa i televizija rlole da promovi5u vunderkinde, ukljudujuii i mlade kompjuterske hakere: takotle poklanjaju veliku paZnju i video-igricama. TYebalo je vreqrena da se stabilizuje relativna ,,prioritizacija" (nova red) u okviru doma6instva sa teievizorima i radunarima, a podjednaku ulogu u tome imale sir i ekonomija (cene) i tehnologital<ozvane nove njenica na podetku ito je bila i na smatra se da ju je MIT-a. Ranih jedna od prvih U knjizi koju je godina: Totalna The Total Equation) napredne - a do

ja. Meitutim, kada sq posmatra istorija,jasnoje da je sa obe strane elementigre u popularizaciji

personalnih radunara kao razvoja telefona (v str. 204). godina napravio student godina DunT (Doorn) je bila
lgTrca-

BBC, Teleuizija osamdesetih (Tekvision in the Eighties: ), igrice, koliko god tehnidki godina postale su samo je-

dan segment razvoju raiunara - opisanesu kao ,,priu rodni naslednicieiektronskih ma5inau zaba\ryrim Da.rkovima", koje su i sameimale dugu tladiciju. Meduiim, njihova ulogau ku6i,igdeie istisnuti svedrugeigre, biie drugadlja. Video-igricesu se 1983.igrale na televizorima u petnaestmilipna ameritkih domova,a samou jednomod petnaestbio je i personalniradunar.Igrice sa loptomsazvudnim i rezultatimakoji su seprikazivali na ekranu su postale popularne, a mijeftinijim i raznowsnijim, te je kroprocesorih je ta.ko ianr plo5iren. iNasilje je bilo prisutno koliko i sport. Imajuii u vidir sve bolje organizovano ,,triiSte slobodnogwemena",lu kojem su mediji bili prisutni, Sto direktno, StourlruZeni, neminovno je bilo da ie poslovanje traZiti nove Bu5nel je svoju kompaniju Atari prodao komparriji komjunikejins.

U Britaniii, karaktelistidno je bilo neslaganjeu noeledu mozuiih efekata igxanja video-igrica, pogotoi^"* a"*."ei*er je 1982. objavio knjigu pod naslovirn Vid'eoeroznica ffid'eo Feuer), a sa podnaslolom Zabaua, obiazouanie,zauisnost (Entertainment' E-d'u-. xt3iga, koliko praltidna,. tolikc i "Joi,'eaairno"l. je inl,eresantna sa istorrJskemcKe teoretska, narodito Prvi' ni"ai"t", ,n"g dva- razlidita kratka dodatka' i vicleo-igrica", bio je suvi5e.u-** liir"ti*l i.i"r:tit malo hronoloikih detala da bl blo llo' imao ie suviie u l*ei, ,,Na koji nadin igrice funkcioniSu"' toga' naplsanJe "i.t"tikojem-ie objainjena tehnika iza svega personal' iaino isaZeto, bolje od ve6ine prirudnika za """ luE""*". u glavnom tekstu' u kojem su Pogiavlje pltt:qia wednosti, nazvanoje ,,PorodiEne ilf" *.'- ""ltu"t akti'r'nosti: sveZPogled". &,igidije dinjenicemogu.se.izloZitikada dr "e"i ili hitikuje radunarska ElJlfi7Ta' no'ano se oslasava (Rad'io Etectronics) jula 1974'.predstavio "irii*"ii," ie radunar zajedno sa uputstvom pod naslovom "v'F "nersonalnimini'radunaf', dok je Popularn-aetehfi'onl-. svo; iza (Popular Electronics) januala 1975' oglaSavao prvi mini-radunar na svetu iro"i p'toi"uoa mo ,,alat za uspe' iioiie-" titi .i"A tomercljalnirn modelima"' Prvi model lostao je dostupan jula 1976' 3"i-i."-"Ga* I Duv kada su Stiv Voznijak, koji je radio za llusnela' ]ansirali p"t"t to* ii Sifikonske doline' i!"ut-, j.e ,,eplI" (AppleI), t<oj! ri qocejfu il-tJAti "t"ji.u "d'p.ttt:"n zaluden icima u lokahrm xru' prodavan ru6unarskim i"t" godine lansilan je ,,epl II" (Apple II) sa ;;"i*t. nJegoun kapacitetom da obavi niz zadataka' Jedan od *o:" Majk Markata, koji je ranije bio. hrteo"i.lJi"t iov direktol marketinga, a napustio.-gaJe uJndeset drueoi eodini kada je vei postao mlhoner' uzoos Je imio dv:atlesetdve godine' -----je javna Epl Makinio5lApple Macintosh) postao t*o*putiiju, 1980. procenjivalo se da wedi 1'2 milijar-

i"-Il"ti,

reklama svih wemena - televizljsku-reklamu' "lvb+ ' kojaje, zapravo,emitovana samojednom u toKu ura-KI

najznadqffiih L iss+. Iansirao iednuod. ie

3851

: : mice na Superboulu. Epl nije Zeleo da je iskoristi, ali njeno pravlienje kodtalo je 500.000 dolara, a emitova-

nje 600.000 prvovideokruZnitunel dolara.Giedalacje u kojem su mar$iralerninijaturne ljudske prilike. Bili su to zatvorenici koji 5u nosili teSkedizmesa debelim
donovima. Orvelov Veliki brat ,,isprao im je mozgove". Gledalacje taj proces, a u toku njega, pojavila se i lepa plava ojka koja je predstavljala otpor. Ova reklama imala jeimnogo nivoa znadenjai zato se naila u centru kultubolo5kog konteksta koji je briljantno ispitao Asa t Snaranju ielje (Manufac-

niia d.veqodinekasnije, Bil Gejts, kojijuje osnovao.trapostao.mltloaa ie imao devetnaestgodina, odmah ie kada Jeu svetu o o ne;. Tadaje ved postalo oEigledno, zu nett arri" oa *iUo" r'adunara, mnogi od njih bili i svi su brzo zastarevali, da Je sollver komtatibilni upotrebu svih radunara, personalnih iill-"c';;;;;;"c" malih i velikih, a Majkrosoft je ulril;ih ; f;;t, zo postao najveii prodavac,kako se nlegov op9r'TrvT je domisisfem Winal*s raii.rio svetom' Pa ipak, iako naro*i'uo t"ZlStu*, postojala je i rana konkurencija'

il;-lilt"k;fifi"tscape), ".ifit"t

turing Desire)(1996).lU komercijalnom znadenju, Veliki brat je bio IBM, a zatvorenici su bili ili zaposleni u IBM-u IBM-u ili ameridkajarrnost, ameridkajarrnost, Plava devojka predstavljaPlava devojkapredstavlja-

Dato je i jednoi lqatko usmeno ,,obave5tenje": kompjuters Ce24. januara predstaviti Makintod i ,,Epl videiete za5to 1984.neie biti poput 1984." Da li je ovo bila ,,stvarnost"? Epl 6e zailrZati svoju mistidnost, ali, ironidno, IBM, stabikia firma koja de polako razvijati personalne radunare, i2rva 6e povezati pridev ,,virtuelni" sa ,,realno5iu" krajem Bezdesetihgoalin4 kada bude podela da se bavi nelizidkim vezama izmedu procesa i maiina, a 1983. objariide Operatit'ni sistem virtuelnog wemira, OS/VU, u svoju reklamu uklludiv5i redi ,,planetarni sistem" i ,,galal<sfje".Takode, 1983. tridesetjednogodiinji Zaron Lanije lgovorio je o virtuelnoj realnosti kad je radio na novim istupima upotrebi radunara,a je 1985.njegova proizvela raznowsnudodat

ia je EpL Kontrast je bio binaraa, a reklama je vi5e liju juje dila na umetnidkodelo- reZirao je Ridli Skot. u vl u - rez!4u JUJ

je za pretraiivanje ,,Mosaic"jo5^dok ."r. ."""1" je Gejts 7' decernbrarvvo' na bio na falultetu. Kada i";t Harbura, objavio da Majkrosoft "iiis"i*" shvata Internet" i da de predstavrtl svoJ,Plozbiljno Naiormaciiski server,Intelnet Explorer' NetskeJpov vieator vedie bio u Prodaji' ""-" posle ot" tt"go sto i" ovo objavljeno' 'iti ",jai"" i ilruStvenih promena u svetu - a I velikih politidkihu o^ ttZlSt,t radunara vodile su se velike rasprave objavljeFtr;; en1al tajtnsu oktobra 1992' i;;;;=k"* 'i" Ono je tt lt-ftJl""tii" ,,Raiuiari i homunihaciie"' "*rie"i" nei.zbeLrra se deiava ,,spora-ali Ga4jlm'da (zapakonvergencija radunarstva i telekomunikacr1a" prideve i imenicu)' Dodato je da ie ,iti oo6t""bir"ttu obezbediti,,motivaciju" 1a ;,;;;;;;u; -"implo.?li"u nadina i iehnologija za preradu rntormacrJa' novih proizvodadam ffoclpova Tada ie medu deset najvedih

MarkAndreeiilje osnivad'

i Tosiba Hitadi fii" p"tiapanlkihkompanij-a' trFilips'ewopsha mestu' "iirlt" a."go* itreCem lit. "u "" t** oi"i"voile, bio je deseti,a Korejaje ved pot* r"
stala deo ove slike. ""*sa ii ooe"tt" su se proizvodili kompakt diskovi su,mogh da se snr(CD'Romovi), na koje en-e*orii-o* ne samo novinskih ilanaka vec r celr'n me sadrZaji

Stogaje postojala bliskh veza izmedu istraiivanja wemi-

ra i onoga5to6esenazvati unutrainji svemir. Medutim, IBM se 1980.okrenuojednoj maloj firmi, Majkrosoftu, kako bi nabaviooperativni sistem.U roku od tri godine- do sudbonosne 1984.- ietrdeset procenata personalnih radunara imaloje Majkrosoftojalrra kompave programe. Kadaje Majkrosoftpostao

pregledaju i,iri"i"a:G,i; dasekasnije !9-,T::::\: da se igraju' U poctku lm Je

niima su-mogle i igrice nlma' kanacilet bio ograniden na plikazivan;e ';ednogt; prenos i distribucij" $":ill: (or;;";;-;"dili -y"l!9 i pop. Uskoro ie na trZiste biti izbadent'uvrjjel'r
I

387

1386

gital video versatile disb) sa Sest puta veiom memorije bila kljudni faHor u ogladajom od CD-Roma. vanju. Kao i sami je bilo optimizma u pogleMedutim,1992. proizvoda nego lto de du prodaje svih ovih ratsunara je nebila biti dve godine kasnije.

'#:Ji t*?#m";"1:"1il"1,"-'#;1

ie da reaguje Sto nenadenja" ameriika vlada.morala

',T-g:l*:f i,b)-, il:3'"{i"ffJlffi 'slii*',:i[H blaeainik Britanskog meduplanetarnogtttg{u

sigurna, poput
ekonomske depresije,

drugih industrija, u periodu

ji;:,lili: ifei'i'i'i.'l"i't""F,*ti5:,.ti""1111"

je usledila posie clramatid-

'#ffi1xfi:**:i";fu b*i;fsliq$

izgledao je opravdano

Fl;::hiilix1'TiHii--Ti"fi^?l

$::i*9ltlrr*rinit;:iir{nije-p-osdoYala =usruJid M;kooijeva kompanija' and Wirelesssasetompanija Cable i?"s*Jt"i"; ""eo

koj ,,Istoriji

lh;;:im:liffi:L:?t":jKtl""'T
;ff#fi ;;fti',, I ti,g::l3 5e, l,Hlil|iitlfi*stalo iasno da satelitl' KoIlKo.
"""t*,r. odvijati komerc1 koiom ie se

bez daha da piBuo novom ,,duu dasopisu Vcjerd, gom talasu" (v. stt 162 ,,najvedem napretku u istoriji je kao Sirenje personalnih ra6usveta".Ono Sto ema dobilo je novu snagu, a nara i raspad Belovog bili su voljni i orlludni da uz novi ,,industrijski gurnu napred. Inflacijaje sapodrbkutaj vlarlinu a globalizacija je we .l'reme da driana pod ila podsticana. Predvitlalo lse da 6e posle milenijuma biti jo5 inovati'rmih Liujuii u}'ijuiujuii i pronalaienje alna Mars. ternativne energije i

i"*"r*::lJilT"fi.,tji, o suh'"i"o, uolu !31i1e fe vta-

#j*"illltHfldtf,tft" U"ffi

'#iiil:{q#,5ti*+ aprva kabla, *'.?.f*iffilJ::;:5i:ff:f

Sateliti
Mogudnost

j+1;lt,,i:'-11*"1,1J"*'"tl il%T;t

na Mars zavisilaje od nau svemlru. a ove su vec i tarno mi sada moramo da

pretka u 1960.imale svoju

se watimo. U wlo

'r"f*rH'illf"#fi ##+f,;g

komunikacijski

budu lansirani bez od samih radunara.

privladili su viie paZnje su bili najglamurozniji (neki su rekli ,,seksi")proizvotli tehnologije po5to je Sputnjik. Posleovog ,,izoktobra1957. SSSR

periodu svetskeistorije, ,,komsat", koji nisu mogli da

'.'"'i;r'*'*tlt3pj ::rnff

r.uu'u *h;ffAxjji.lljlR}***.* B8

':

Prva probna emitovanja televizlje pomoiu Telstaraostvarena 11.jirla 1962, su kadaje obavljen onaj poznati prvi dijalog koji su duli mfioni ljudi. Jedan ameridki vodite!' prekirilo je ,,tlramu" da bi objavioda su Britanci ,,spremni ila prenesu program pomoiu Telstara". GledaociCelotom videti i duti Britance koji su sedelizajednimstolomna drugojobaliAtlantika. ,,S moje desnestraneje onaj ozbiljni Skotlantiarein, Robert Vajt. S moje levb strane je DZon Brej, koji rukovodi organizacijomna5egsvemira. Sadaje pola tri qiutru. Sre6no,"Ova emisija,kojaje trajala samodvadesetminuta, bilaje manjepoznata mnogihdrugih od kasnijih, izmedu ostalih i Cerdilovog primanja poiasnogarreriikog driavljirnstva. Telstar je bio jedair od mnogih takvih poketnih satelita, skupih za proizvodnju,koji su obavljali funkcije radija iz perioda pie podetkaradio emitovaqja a zamenjivali su kabloveii emitovanje televizije. AT&T je predvodiosadapoznatosuparni5tvoizmedukompanija i sistema,qli Kenedijevaadministraclja, posveiena programu ,,Covek Mesecu", nb nije ielela da se u potpunostioslanja Atr&T; tako,dokje Sovjetski na Savez planirao dvanaestodasovni orbitni sistem(Orbita), u VaSingtonu su se rbzmatrale druge mogu6nosti. Kontrolni okvir napravljenje u prvom zakonu o satelitima za komunikacijuiiz1962,Btoje dovelodo osnivanja novekompanije,Korporacijesatelita za komunikacije, diju su polovint deonica posedovaliAT&T i drugi prenosioci komui.rikacija,a preostala polovina bila je otvorenazajavnuprodaju.Niie to bio ni privatni monopolni jama agencija,ali postojaloje triiEte za ovedeonice, i[jaje weclirost ubrzanorasla. Sinkomi I i II ladsirani su 1963,kao i Telstar je II, a sledeiegodineTel5tarIII prenosio Olimpijske igre iz Tokija (v. str. 327).Utakmicesa Svetskog kupa u fudbalu 1966.prenosiloje Sesttransatlantskih televizijskih satelita. Medutim, televizijaje bila povremena, a ne stalnai muSterija: ,,slike dostupne istog trenutka" koje sri gledaocivideli zavisile su od novinarskih - i finansijskih - prioriteta. I Stampaje :

t,.

.:

je stekla do tacla nevitlenemoguinosti - 1982' bilo t o.'" t-""iEku ihevne novine sAD ;;;"'i;;"ti Toitav), koie su istowemeno Etampane a"ii-fise ilmoeri aomae*t s-atelitasa malom potrosnjom enerna one ie biti podeljene grad.ova' li;.;;"4;"."st dttjima je mogloda sebavi i u "zi#;;";bl*iii votu",i u,,biznisu", u,,sportu",pa i u ode[I(us.ve.je U svakojzernljiStampa pretvarala"meorJe stima. o redovmmemrsrjama u glavnevesti, a informacije t"ul""i, .u" vi5e o ,,slavnim lidnostima"' a ffii; SeD, ozui5nekritike, sliine kqiiZev' ;;;4"d, tA; " na meri oslanjajudi teoriju' poli"t.t"iio t" "elikoi " filmskoj kritici' sotovu u zane'--- U istoriii satetitanikada nile bilo mogude i prepreke.- .a marivati medunarodnemoguinosti avzusta1964,pet godinapre negostoJr'u.lj lDJan9 nebom"'urganl' ,,otvorenim u ool-ise vezisa doma6im satelite za komunikaciju (In' i""i:" t"lii"i*tonalne i"Gitl o.t o"utuje na osnovumeduvladinih dogovora' je poteti,"iiJ" rgiS. poti"t d"f*iti'toi' Vlasniitvo u 1964' telefona: SAD su t Uito oat'"Aunoupotrebom a 'i 61 Xo*"utu a"Zdle procenat, Britarrija8'4 pro"r"Xo Sovjetski Saveznije uiestvovao- ovoJe blo vrcenta. - i on je 1e68'stvorio alternativ' ;;;;;i;e;d."ta telo,Inteisputnjik, koji je tunkcioni;;;;d;;d"" U saosamou sedamzema-lja' meduvremenu'rntesa[ broj zemalja, mnogesu bile n-eswveliki i" devetdrzavacenr""i""L"" itane, i do 1975'bilo je osamdeset za.telekopotrebama i". illtrJ i*a*t, sa razliditim sategeostacioruranrn munikacijama.Prvi od njegovih (1965), samo40'5 kg, koJr naJe teZine lita. Inteliat I Hjuz' zvao se *tif" NeSn a napravila Korporacija. u:pSSP oa Bio (Ranoranilac)' je dovolJno Earlv Bird gedalje ugovoreovoj kompaniji za^sledecu obezbedi 1967' f"tJt utovihsatelitalansiranih ^'"'*b;;;l;;;ni ""t".ii" sateliti postavljeni sr111q{1e{ejer nu i oganidenuorbitu iznadekvatora' Jeto DrraJestalnu komunikaciju f.":" :" omogudavala aill"-"Tllt. i iumo ludtte stanice na Zemlji' .Broj f,#;;;;"ffi uio je ogranideni za njih se cerkalo' " "ti1ii -JJti

seil

1390

) : najdSde pozadini, u okviru Unije za medunarodne u telekomunikacije (Interrrational Tilecommunications U__nionj i Svetskihadministrativnih radio konfereociia (World Administrative Radio Conference) aWARC; Svastara mestaimalalsu, kako seto zvalo,.otiske,;na Zemlji i oli su u-velikoj meri odrettivali cenu koia se postizala.Drugi faktor bio je sadrZai koii su moeii da ponude.Ponekad njihovadodela je iinenatlivala.-Tako je 1985.WARCdodelib sedam orbitalnih mestaTongi, luci" u Paiifiku, koja ih je potom izdavala "usputnoj tirmamakoje su Uelele zarade, nisu irnalenikakve da a v-eze.sa vladom.Monro Prajsje t deluMediji i ulast -daleko (Media and Souereignity) (2002)pogledao u pro5losti uporedioputevesatelitakroz vazduhsa tr._ govadkimputevima iz XVII i XWII veka. Ujledile su potdrde ,,generacije,, satelita, sva}a . je nudila vedi kapacitet, pouzdanosti snagupo niZim cenama usluge.U ugovorima svemedunarlodne za sa_ telite stajalojeda morajuda obezbede ,,podiedna-k nri_ st3p" :vlm korisnicinia,ali bilo je nekotikoogranid"_ nja kod domaCih satelita. Prvi domaii satelit sa-malom

viziie) (satellite instrrctional television experiment) nredlozi za emitovanjeobrazovnihprograma u Eestraziiditih obl^ti i ou teliri jezika' Emitovanje pomoiu jednos Nasinos satelita podeie 1975.i baviie se zilravljem, je hifrjenom izemlioradniom' AlZirski SITE postigao znakonkretan, ali ograniden uspeh' a kasnije 6e imati dainu ulozu u svim prikazima novije istorije obrazovaistoriii satelitske komunikacije' Indija, U "ju. ie""j*"ljoj obrazac radiodifuzije formiran pod uticajem ede Lnogih zemalja, ukljudujuii i Britaniju, devedesetih godina-D( veka nastojalaje da ne uvozi medunarodne satelitske plenose zabavnih programa i vesti. -SAD, uspeino koriBienje domadeg satelitskog U sistema podelo je tek posle ujedinjavanja interesa satelitskjh i kablovskih kompanija, ove druge su seu potpunosti razvile za vreme Reganovog mandata' U meduwemenu, razvoj satelitske televizije u Ewopi, uprkos visokim tro5kovima, sanostalno je napredovao i stoga u okviru Droiekta Coronet, finansiranom iz Amerike, nije bilo moguee hnsirati komunikacijski satclit i upravljafi niimJiz baze u Luksembulgu. Francusko-nemadkim clogivorom iz 1974. o izgratlnji viSenamenskogkooperatiiog satelitskog sistema, Simfoni (Symphonie), pomoiu-koiee bi se emitovao zvuk i uspostavile telefonske veze izmeEu Evrope i nekih delova Afrike, a kasnije i Latinske Amerike, zapodetje proces koji 6e kulninirati 1988. bezuspe5nim lansiranjima nemadkog TV-Sat i francuskog 'iDF-l. Deset godina kasnije, Evropska svemirska ageucija (Er:ropean SpaceAgency) osnovala;e aa bi ,,ispitali svemir i lansirala i uprav$ala satelitima", a 1983. lansirala je svoj prwi satelit' Ewopska zajednica je \982. izjavia da Sirenje evropske kulture pomodu ewopske televizdske politike predstavija kljui ujedinjavanja Ewope: slika i informacljabiie najefikasniiesredstvo Razmena razumevanjamedu nalodipoveCa4je medusobnog za dui" i- jadi oseiaj pripadnostidrultvenoj i lrulturoloikoj uniji. -.-E-'opJi

3e3l

Tako je te iste gcidine postavljen prvi isprar.ni ewopski satelitski sistein za prenoBenje kablovske televizije, SATV a Ewopska radiodifuzna unija (European Broadcasting Unibn) podela je ambiciozno kao Ewopska sluZba, Eurikon, kasnije nazvana Europa, koristeii orbitalne probne satelite OTS-2 Ewopske svemirske agenclje. Prvi veEernji program sastojao se od govora, sat i po ,,visokekulture" (mahom H4jdna), jedne epizode Koronej{i strita, emisije Sue/ u akciji i pedeset minuta pop muiike. Ovo je bilo prvi put da se smatralo da je sadrZaj vredan koliko i tehnologija. Nije bilo verovatno da ie sve zemlje u proBirenoj Ewopskoj zajednici u potpunosti prihvatiti principe integracije pomoiu ewopske televizije, kojaje bila ponovo izloZena u znadajnbj direktivi, Teleuizija bezgranica (Teleuision Without Frontiers), prihva6euoj 1989,

j"frxi"""#:-i'"i iil6:T^\:"*#""Tliii';:i" jf
it ;"i;;k bi;M;rdok, koji je do tada postaomoina

: #'il':i"iffi fri,*n';rm;"Hh1? ]:1"*:l*: :::*ln*""*kgtl; u:Y"]t:,t im "ii#:l;Tiilf l*nH:]ra',l,tt":,:;* ; :r*t:ll'x,i*";x#,Ti"lllTi'"'fl

e;;"-ii"; Tada sa sedi5temu Australiii novirtje "-""2*. sslvb-a imala visestruke lii ttii,"".** -medijske (Fox)inovine' Merdok je po;;;;]r.i.;iie.luii"frlm

::$; ;:;:"m*ff fru1""l3.Hili,T"'lfm#"fi;ff oo,,,di'.ii"odBBC-ja,o"t""l$nt,ill',1'i'

?gm"Hn*::*"::i1# ;;a
viie odtridesetprofra:"J" "t *taitski piogram,a

u godini kada su pali

418), a primenjenoj damentalan za se da je komercij alno je, uprkos redi u onome sto se

zid i komunizam (v. str. iako je ovaj princip bio fun". Umestotoga, dinilo

se radaprei.

f l1".1:

tr[iumfovalo 1989, mada ", bilo znadajnih razlika na radiju i televiz{i i u tele-

*tr'n'?"T5d'*"""'xti"i i:H:"".f
rai Svaicarskevei Posedovala

komunikacijama. U oblhsti telekomunikacija, britanska vlada, koja je 1980.iL:nenovala prvog ministra svog za informacijsku tehnologiju, krdilaje put dajuii poverenje poslovnom sektoru;a polto je vei prodalasvoje privatizovala u and deonice kompaniji.Cable Wireless, je Britanski telekom. Za neke politidare, ovoje bilo pitanje principa. Medutim, za ve6inubila je to tal<mi6arska efikasnost. Biie iskori5den New Investment da podstalne konkurenclju. Medutim, 1988. propali su planovi za razvijanje satelitske radiodifuzije
rrzr&, raKo su ga sacrnJakonzorcijumom koji bi Britanskog telekoma, Britil vali moini igradi i BankeRotSild. aerospejs, Britansko satelitsko emitovaNovi BSB), koji je ukljunje (British Satellite kompanija, Pirson, kondivao nekoliko glomerat koji je novinske firme Vestminster pxes,Fajnenial tajms i Ehonomisf i znadajnu iz-

ti.ii?ihfi?r* F,rui':r'ruu'fr
je slusa-la radio1939'), ip"i"*i" rta#askih domova Kaoro"u, Odnosizmeduupotrebesatelitat broJeva prri poiJ p.it*u, zahieva analizu'U Finskoj'na

nrl*ftlxli+r;*mi ";"?"ii,:l?
i"" is55. ""r"-iJt da' jei je ,smatrao akosenekorttro"iett"la,

*k-,1.-*"x*:::::"f#"ffi :": iiiinJ'f, l#,:.Tfl'ffi'll.XT:*il;:X-.tr preZidanog uvodenju Csc sesupiotstavio

j::.ii"'" [::;'r:l*"trir"i'$H;lt";i"1il:J pomoiu satelita'a1iuzalud' Ju'""iilju i pt""oiene

3e5

Kabl
Razlike u blu bile su znaiajne fuznih sistema i Zelja ga su ukupne cifre u

r pristupima satelitu i kai ranije varijac[je radiodiraniie variiaciie radiodil koie su odraZavali. Stokoje zemlji bile interesantne, tokom odretlenog we-

iezdesetih Na listama novih tehnologija sadinjenih

pogotovu kada se koja su se menskog perioda. domadinstva pretplaiivala na satelitske usluge iinilo je gotovo
Sestprocenata ih je jedanaest

-:*amet**3f"%';ffi*e"w ffi;F;;Fi#u''"-J'::*SJfJi"f$"ffi
kablwske televiziie, gde god se ni oi'dil.t gledaocima izbor do dvanaest p"t'*i ;firJm bilo je znadajno' bar Droqrama. Obecanle bolJegpnlema isto'ptogt;;u' u *"ost* zernliama t'"iil'ffi4-iri* iiEanog rapoput i" k"blourkog p""ttosa sezalaje daleko programa'

mentalni satelit Juri

on prvi koji je ,,

1991.preuzeo

U Japanu, gde je eksperi1978,govorilose da je komunikaeijama, NHK je " u novom napretku time 3to je
kabla direktno do ku6e, a stopama krenulo je i sate-

1993: tri godine kasnije bilo

emitovao program kasnije te godine

prograiitsko emitovanje bilo viSeod dva miliona pretma. U Japanuje platnika za televiziju. Do 1997. tada ameridki gradanin, prodaoje svoj ameridki saitelitskipoduhvat,ASlryB, kojije osnovaojanuara 1996,kada je Amerika:rcima obedao
dve stotine kanala.

oonude iu:"^ti:ri" dd"Wao priiembezSiroke ra'",i:.ao kako ses"d*moe""'- godittu Medutim, !tt-3.i1,i tiGt. t"ii su smatrali daje to centarrevolucl""li ""t j;;"bil;""ikdl1,k;ll*tffji;m

;; d"sl" (u PodetkuJe to oorc i"' .;;;;Fi"."::tlf.htrutJii'Jill Drosrama

i3l'?? i' #tr;:"
larnom dlarku t NactJLlrne ito*or" *&n",,u'

tere'rlijoq

5"i:""Jtii'"i"is.e)dt.onoe,kffi tal-asakroz vazduh' Jedan od I i;J#*T'f"i1T1? slogan

nekim ii'Jl o"J r."*.1 tili su nesigurni'a usu kao sumnpva p""a"itlanjaod6acivana #l'3iii"". toga dokazae,se

kao slavni EIoCorporation, zamislilii su to kao glavni element u glokontrolu balnoj strategiji. Obeibedio je kontro. Star TV-a u balnoj strategiji. rl decembra1996,lanHong Kongu 1993,a u Japanuje decer :idki poduhvat sa japanskom sirao JSkyB, kao Sonyje na scenustupio ubrzo kompaaijom Soft je Merdok napustio ASlryB,jeposletoga.Stoga, kao ,,uiivanje za teoreiidaxa,a no6nu moru za praktitadno,daki podelimidno 6ara".Ipak je ovobilo:samo ito je Merdok prodao6vojkontrolni udeou Star IV Do azijskim Sat-2 povezano sredine devedesetih je jedaaaest miliona BBCje iansirao a 1991.
World Service da ima milione kojaje ubrzo poCelada tvrdi u Aziji, Australiji, Americi i dan direktor opisao je ovaj satelitski poduvat

i 4iegova kompanija, News

; ,N;ij ;;*;" il":-q",*Ti#,f, LHTei;$; krugovi

o-tflf; ;li ff""5'i.i;rt-'"' toiisu-cov,of$ flll,; katro se. sre$ili, bar delimiino'
;ffi;*5##t;tk;,
Vrlo brzo Posle

nalf Liz Smit' koji je osmislio

ii'R:til?}i;;f, 8'7procenata $:?3i;"'.1f1"r"*f ameri6oa"o.''o

bl!-i"-.3:5r0: kih domadinstavasa tereuzoromt i??.5: procentaoo' g,S pretplatnika'14'3 ii.i"-. * redom nr-iliona JJnstava; a pet godina kasnije cifre istim

ffi

tici rb-da,-"t<oii, ia se suprotita"i interesimakablov;;; ;itft; oareaig 1e5enpc.i^e ;il;J;;-otj". JoE {'^-ry,slf pt,ia"tu"$ao ni radiodifuznuni komercrJariiuiioii"

aupo,! :$T"JJf;.nitanj h'i%il';#i':13'f vodstvaKongresa'nrye bez ikakvog

3e7

nu komunikaciju, ova institucija nema nikakvu nadleZnost nad njim. Kasnije, kada su u krugovima mreLa izraLeni strahovi da bi razvoj kabla mogao da ostavi bez posia ,,slobodnu" televizijsku mreZu ili da od nje preuzme prenbieqje popularnih javnih dogadaja, pogotor.u sporteikih debavanja,FCC je 1968. direktno uticao na kablovski posao, otiiav6i dak toliko daleko da ogranidi liablovske stanice da ne uvoze ,,udaljene sigrrale", odnosno sve sig:rale koji su bili izvan njima dodeljenih oblasti. To ,,zamrzavanje" pokazalo se nepopularno u mnogim krugovima, paje 1972, kao nevoljni kbmpromis, posle rasprava zbog razliditih interesa, ECC dozvolio kablovskim sistemima da mogu da uvoze bar dva udaljena signala. Meilutim, oni ie tek kasnije biti regulisani, ukliudujuCi i zahtev da se neki kanali izdvoje za obrazovanje, loJlalnu vlast i ,,op5tu publiku". Cetiri godine kasnije - i posle nebrojeno sudskih tuibi - ukinuta su urune wa ova ogTarucenJa za kablovsku televiziju. Ni to Cak nije bilo dovoljno za sve

veii broj onih koji su

u ukidanje zakona.Od-

izmedu kabla i " i da, po Prvom amandmanu, kablovskatelevizija nb spadapod radiodifuziiu. Do tada su podeleda seizraiavaju i drugewste strahova,pogotovu to da ie se sa we ve6omkonvergenciiomelektronskih i Stampanih Stampauplesti u zakone imed[1'a slidneonima kojeje FCC primenjivao na radiodifuzil'u. U ovim okolnostima,dok Kongresjo5 nije ieleo ili nije bio u mogudnostida s'emeia, javili su se advokati koji eu insistirali na tome da mali obim spektraviSene treba da se tretira kao rdzlog za uredenleradiodifuzije. VaZnijapraktidna dinjenicaod takvog zakonskog argumenta bio je porast upotrebekabla u Americi. Izmedu ranih Sezdesetihpoznih sedamdesetih i godina procenat domadinstava koje je uvedenkabl skoiio je u sa dva na dvadeset,a igledaoci nekim delovimaSAD u ima-lisu na raspolaganjudo dvadeset, kasnije i tridea

bor apelacionogsudaisa trojicom sudlja u oblasti Kolumbije proglasio je '. nevazeiimsvazaEtitnaograniienja na kabl i da ne postoji ,,ustavnarazlika

je set kanala. IJbrzo, u gradsqm oblastima, moglo da se sleda do pedeset kanala. iinilo se da pravi izbor postaie dostupan lokalno, jer je kabl, iako podelivgi masovr:u publiku, dozvo|avao da se neki kanali koriste za oise od ,ubuu". Sadaj-epostojaoprostor, kao i prilikom obiavliivania dasopisai knjiga, za specijalizovane kanale. noput Histori (History) ili Diskaveri (Discovery),a Ll'anieena totAna publika mogla je da se pro5iri' NeC6se svi takvi kanali pokazati uspe5nim ili isplativim' niti ie veii izbor obezbedio raznovrsnost koju ie mogao' Po irajanu Vinstonu, koji je pisao 1998, ameriiki ka' blovski kanali ,,gotovo uopite nisu uspeli na neki znataian nadin da izmene utvrdene Zanrove i forme emitovinia televiziie"' Medutim, finansiiski, teievizija sa oruipluto* sJ ustalila i pruZala je isplativi izvor zaraie viasnicima kablovskih televizija. Otvorila je takotle mogudnost za ,,kupovinu iz fotelje". - Prva veiika promena u Americi u orijentaciji na kabl i profit nastala je L976,kada je Home Box Offrce' povezin sa Time Inc', odludioda svoju buduCnostpoveZe sa RCA-ovim Satcom I, i stekav6i na taj naiin moeudnosti nacionalne distribucije koje 6u mogle da se poieale s mogudnostima tri velike televizdske mreie, aii po manjoj'cenl. Druge kompanije brzo su kre-nule stopama HBO-a, a neke kompalije su postale vrserElu"nr Loerateri. sDecijalizovaliza ,,frlmove" i sport' Usledo ie ooznati piocel koncentracije biznisa, neke stanice su "se^ transfonnisale u kablovske ,'superstanice", medu nji:na WOF.TV (Njujork) i WTBS (Atlantd Ulaiteno viasni5tvo bilo je uobiiuietto. Isto je bilo i sa-poslovima u Holivudu. Oni su donosili veCi profit od bilo kog specijalizovanog programa. Medutim' neki lokalni programi aavati sti.reklatttt e poklone", a mnogi nisu ni zavisili od ogla"Savanja. U nijaktivnijim eradskim oblastima' pletpJatni ci na kabiovsku ielwiziju irnali su pristup velikom koliko god da je njihov saclrZajbio t"oio otoo*u, i potraZnja je rasla. Zbog toga-je Nacionalogra"iee"l nI ffattanski komitet za radiodifuziju (National Citizen-s' Committee for Broadcasting), orgarizacija koju

see

je blagoslovio potroiadki guru Ralf Nejder, preilloiio da gradani treba da traZe dva puta viBe lokalnih kanala nego ito je neka kablovska kompanija nudila njihovoj zajednici i da od nje zahtevaju visoku nadoknadu fran5ize. Tlebalo je da isaznaju ita je bilo dostupno za finansiranje nalboljih kablovskih kompaaiia koje su tada postojale - a ondal da tra.ZeviSe. Cene za korisnike varirale su i u podetku je desto bilo skupo napraviti kablovske sisteme. To je bio deo radunice. Procenjeno je, na primer, da bi ir: Dalasu, sa 400.000 domaiinstava, takav podetak koStao sto miliona dolara. Meilutim, frnansijski izgledi biii su prilidno privladni, bar

Sestgrupa nadmetalo se za ovaj posao,tako da je jedna lokalna kompanija

Gradski odbor dao Dalas,ime

referendum kada ga je ejmeksu.

levizije, ve6 je imao dvg puta vi5e kompanija za pret-

u celomsvetuzbogte-

platnidkutelevizijuodlbilo kog drugoggradau SAD. On je pokazaoput kojim je trebalo idi. Do sredine I godina, osamdesetih Dolovina domaiinstava u Americi kablovsku televiziju. Neke
ameridke kablovske milijarde dolara i vih deset gotovo polovinu zaradile su do tada se po celoj drZavi, Properatera tada je opsiuiivalo

kablovske televizije u
u Kanadi ta cifra iznosila je

zemui. Poredenja

godina, distribucija kablovske televizije izvan SAD bilaje nejednaka. U ltaliji, gde se kabl smatrao samo zajoS jednu verziju radiodifuzije, vei 1971. osnovanaje kompanija Teie Biella. U Holandiji, opEtine su posedovalevi5e od polovine kablovskog sistema. Francuska sve do 1982. nije usvojila zakon-koji bi cibuhvatao kablovsku televiziju. U Nemadkoj i Svedskoj napredakje bio spor. U Britaniji se kablovska teievizija takode razvijala sporo, dak i poBto je vlada 1983Ju ime konkurencije i izbora, odobrila jedanaest pr6tplatnidkih kablovskih franiiza. Sedam od njih radiloje ved od 1985, neki samo delom radnog wemena. Deset godina kasnije radilo ih je

trinaest. Pojedine je obrazovao transatlantski konzorciium s najvedim ameridkim kompanijama-' Kako iz programerskih, tako i iz poslovmh razloga destoje nosl,oja! ped3ngrgdna - kao r lokarna - cuirenziia razvoja kablovske televizije' Kompanija CNN r't iCatie Uew Network) Teda Tarnera, stacionirana je bila globalna po obimu, a posle iiti*ii. sa Time,{flarnerom 1995, koji je- i sam imao spajaqia "u-u*o oi"huo-'ode irglede, vrednost ovogno'r'oglronglomerar'1ta procenjena je na trideset Sest miliJardl dolar-'a i"u- bio proizvod sp?janja 1990' N9.9de*"'/W".o".;" kivano novo spajanjesa CNN'om doneie vecrgodrsnJr prihod od kompan'je Walt Disnev.poz"?i"."j91"T^"1: tu, koja je u skorije weme kuprla uaprtal ulues/"uf,w' a::reridke mreze' TimeAflarner je uii."iluiuaa "ujveie oiamuaest procenata CNN-a, a smatra vei posedovao tiSe puia pokuiavao da kupi-CBS'.Pod all.-i*"* "" CNN-", on ie tsr9s.vodio dva kanala na koji,Li.ioiesti i dva sa frlmovima, jedaa od m. * je ""-o"if.*lale ti" i" Cartoon Networ*. Takode, posedovao je sada mogla "iif-r n* rr"Iivudskog MGM-a, koja ii-"f." da stale"irame uz rame s Vornerovom arhlvom' filerdoSi.-pi p"minjali kao jednog od Tarnerovihtutr "" " 1995.pridluZio se savezuamerieke ,,cetvorocraZilaca: i brazilskog Globoa,Telwisae iz Meksika i ;;;4"" United States Telecommunications lnc' Sve ovo ruJe oreilstavlialo tehnolo5ku, vei poslovnu konvergenciju' illobo i felevisa bili su veliki koncerni u LatinskoJ Americi, koji su pipke pruZali svuda'

Viewdataj poKablovska televizijaje odiglednobila unosatz kako je Timoti Holins napisao u dobl'o potsao. Ipak, f.ouutio; tt"aiji"n atje od. radiodifuzije: U hablousho
---t ,asnovani mr'eini inforrracioni sistemi' u da_ T"-t "to"trro viewdata' - Prin prev' ljem tekstu

4011
I

1982,isti, mali, broj ljuziva za telegram ili obe strane Atlantika da Ce on ,,predvoditi

tehnoloSku
na informacijama"

nervni sistem druitva baziran

Hogart, u novoj ulozi

koriBdenjempreostalih linija koje nisu pretiodno upo-

za istraZivanje radiodifuzije, napisao je Holinsovojstudlji, zapaziv5i da jama r?lpravq u Britaniji o rim pit;njim; njje mnogo odma}Ia, e strane, od ,,poluutopijskih spekulacija", a s od ,,Kasandrinih katastrofrdtome, u SAD, dodaoje je Holins, postojalo ,,mno5tvo superlativa,;, mai; ali oseCaja proporciju. za : Ovq' komentar imaoje op$tiju primenu ne samo u pogledusamekablovske televiziievedi u pogledu Bi_ onogaSto_se _ opisivalokao ,,vie#data,, lo\" l"p9rg KaoaJe uveden onoStojenazvano,,poro_ ,,tetetel{st" u dica novih razvoja povezanihsa televizi;skim prijemnikom". Teletekstje bio sistem za prenolenie siralrica sa podacima(redimaiicrteZima) ni tetevizgski ekran,

predsedavaju6eg

trebljene za obiino emitovanje.Videoteks,sveoiu_ hvatniii.termin,predstavljao prenosinformacija o_ nyquuaJ l. uqu u u , je p l J r t u s l a v r Ja u Je p r e n o s u u o r m a cu a zovanom videoteks Zbog pristupa deoteksomogudoi agencijeza pruZa4ie

hranJemh u radunaru pomo6u telefonske veze ili kabla da bi se prikazale na elranu ili speciialipodacima koji je vina koji su ga obezbettivale

medij pojedinca ili, kao Sto Japanci kaiu, medlj za pouJ jedince u masi?", upitao se neki pisac19?9_ tasnr iealince masi?". oisac 1979.rr iasopisu u IntermedLJa.Jedart od. Intermedij a. Jedanod njegovih sloganabioje ,,Svetinlbrmacija vam je sadana illanu", ali tehnologija na ko_ joj je podivao bilaje anaiogna, ne digitalna --,,tehrroio-

usluga,mnogoton prednostima- i problemiSto 6e se re6i za Internet i Worf$ Widg W9b.Isto je bilo i sa pitanjima koja su postavljena. Da li 6e postati ,,masovnimedf ili
ga Sto je red6no o ma - najavljivalo je

gija dana5njice, a ne sutra3njice ". Po mi5ljenju ovog pisca, interesi u distribuiranju videoteksa poiivali su, u velikoj meri, na njegovoj mogu6oj ,,evoluciii identiteta". Kako su razlidite elektronske usluge rasle, ovaj autor i neki drugi posmatradi nadali su se da 6e se ,,pribliziti ravnoteii". Do takve ravnoteZe nede dodi. Umesto toga, doBlo je do slede6eg naleta novih tehlologija, koje ne6e sve poiti ala rade u onome ito ie se vei 1970. nazvati ,,druStvo koje podiva na diDjenicama". Neke su ostale na oalredenim tadkama razvoja, iak i u fazi prototipa. Televizija visoke rezolucije (HDTT), kojaje pruZala bolju boju i jasnu sliku sa preko 1.125 linija (umesto 526 ili 625) i na Sirem ekraru, nalik na bioskopsko platno, narodito je uspe5no demonstrirana u SAD i na drugim mestima, ali na nesreiu Japanacq koji su naporno i dugo radili na njenom razvijanju, iz mnogo razloga nije predstavfiala veliki napredak. Niti su veliki napreci bili,,kinorarna",,,senzorama" ili,,holografija", madaje Denis Gabor, koristeii lasere, u Moskvi 1976. napravio fiIm u trajanju od etrdeset sedam sekundi, na kojem je u celosti prikazana Zena kako nosi buket cveia' Nije se raiunala diqjenica da je HDTV mogao da prenosi video-siike sa pet puta viie informacija od standardnih slika. Bilo je jo5 izuzetnih dinjenica' Za promenu sistema, pored velikih ulaganja, bilo bi potrebno novo raspodeljivanje spektra. Tehuidki standardi u razliditirn zemljama bili su druga6iji i, 6to je bilo najvaZnije, a i spomenuto je ranije, tehnologija je bila analogna, a ne digitalna. Tokom osamdesetih godina smatralo se da je digitalizacija, ili digitizacija, kako su neki ljudi nastavili da je nazivaju, rnoguda osnova za ve6i deo nove tehnologije, ali proces prelaska na nju bio je spor. Do preokreta je do5lo 1997, kadaje britanska vlada, u svojim planovima za digitalnu radiodifuziju, odludiia da nastavi sa obez' bedivanjem vedegbroja kana-lapre nego da uvede televiziju visoke rezoluc$e. Pre te prekretnice flagrnentirani sistem telekomunikacija, a telekomunikacije i ladiodifuzija imale

4031

a savetodavnia. kao BBC-jev Ceefaxi IBA-ov Oracle; podigaoje viewdata posu Potpuno rodicu. PoBte, u saradnji sa privai;nim fumama, pogotol'u u Ewopi, bile su ambiciozni roditelji. Po izjavama iz britansl<epo5te,porodica koju su podizali bila je napredna, ali i pod budnim okom Stampe. Bai britanska po5ta, koja ie ubrzo izgubiti telefonsku stranu svog poslovanja, dala je ponudu 1979. za prvi operativni viewdata sistem na svetu, Prestel, posle eksperimentalnog perioda, zajednidkogza ostala nova tehnolo5ka dostignuia. Ovo je bila ,,godina videoteksa" i tada su posmatrridi mogli da opiiu te nove usluge kao ,jednu od mahifestacija mnogo najavljivane konvergencije radunafa i komunikacijskih tehnologija". O njima se rasprrivljalo u Londonu u martu iste godine na, kakoje red6no, ,,prvom medunarodnom forumu o video-nodacirria". Prestel bi dobio haziv ,,viewdata" da je Podta bila u moguinosti da zaititi to ime, ali to nije bio jedini viewdata sistem koji sb tada lazvijao, U Britaniii IBA imalaje Oracle, Francuska Teletel, Finska Telset, CBS America Teietext, a KArrada Telidon. U svim ovim sludajevi:na, obeleZje sistma ,,nije bila tehnolo5ka magrja, vei druitveno jedinstvo"; a Prestel, ,,pionir", koji u svoje ter:ninale nije stavljao mikroprocesore, nikada nije bio jedini koji nijeliskori56avao novu tehnologiju. Potonju hronolo$ju razvoja viewdata njje jednostavno razlu6iti, jer bilo je vremenskih neslaganja izmetlu demonstracija i instalacija, i praznina izmedu govora i dela. Joi dok bi planiranje bilo u raaoj fazi desto su se iula ambieio2na najavljivanja. Aparati su bili skupi, a naplata koniplikovana i sporna za izradunavanje i sprovotleqje. U Francuskoj ie doCi do unakr' snog dotiranja, ali u Britaniji ga nije bilo. U SAD bilo je teSkopodstaii narodno interesovauje.Jedan lokalni eksperiment, poput ohog koji je sproveo dasopisZos Andeles rniror (Los Arigeles Mirror), zapoiet u Kaliforniii 1984, zaustavljen je nekoiiko godina kasnije jer je donosio samo subitkei PostojalJsu dve iwste viewdata sistema; na bazi telefona, kao Prestel i iTeiidon i na bazi radio emitova-

*,t:r,:rl,fl'r#i#rJ*ii*
';;ffiilii'"li
ieinostavan, oslaajala se -na ; bi do5iidopodataka'koje

3i'i'"ir!i-.,i;;tl'i"c"":""11':-cS:#filf :;tgtil?; tora sadrZaja. Stoga je uloga. '

da ,,str'anice"

,r#ri$nxti,:wr'*$i, ;;;;tq
;'i, i"r";;;ij
jr?"ffi*"jtffi 5T':ilk6iP"fi;tk je"aanailf tao
;'#f;il;il;rnets'of t"eram9.sa9.

:ii".g:l. : iiJi:#Jiliil"Alffi eza kompanij

: f #;S,ll*'Wn:fl':,{::"3iiT'''i1 t',;'m iltlJ*Ta:H.ffi i:**:tm;i*if I'i''Ti *i****;**:i;;::z:"'T;2"::;:'il provajdepostanu

;#il, ;;ilJ;clbrarirbenom' da

ii'!lH*rut*;3'i'.r$':"i"x o'qT:
"""'.l"ff "I;Jfff ;ritanskitrprovajdgl'i"f
u weme. naJvece it"o"" ttii" po"tojuta ,,tiranija.prenosa

;:w:1n"*J#i'H1"Jl"' ilr;liif titti,*ice.Pwo'ni zaprovajdera z1-g^le ni t"ui" ii" *Tl*if itt##il'iffi1T;;""rffilr; il"iffi
s9 pr:je potrebno $a norlacimabio je ogranideni.bilo

#iffi::"+i:1 i*xi:""m*m:*"fi
kada ie stavio akcenat na Po: to it"n"t"og p"ikaz ivanja informacija'

jt""?':;#itl*? :'f" H,*f "i:Ug*:r',,t""ti:f

40b l

;""1'#i"t:HEil #Ln*it::fi

koje vodila se bitka izmedu standarda - i finansijama Video-rikorder i movi, predstavJj ali su

usledi6e CD-Boi

#;"d;;;;;;

ogranak sredstava za vinisu imali niita sa poitama i vladama. Tehnologije su bile razlidite, video-rikorderi ie ubrzo podeti da se baziraju na laseru, ali njihova upotreba postaviielpitanja autorskih prava i pira-

deokomunikaciju,

*liH #H?f i rasprostranieniie-od " 'TP"i'ffi"i:H:*;i;'knjiza-

o dueu'\ju u"m" li3iilX??;Ljg"'ae';

muzike, koja je u XWII i

;; ;;;;&i"k""iije su'taI ;;:i,ffi;" ;;;"davale obaproizvoda'trafike neke gmpe' Etnidke i.la". i"iui-tii"ae video'kasete' ii""i,r, iitriJi- a;"ko od svogmestarodenja'sada-su

lmir5*ri'f*U'-Fr#r#
dom bududnosti

rnis;llls"ig:ft 6fii"jqfaii,.dr
audio i viindustrijama koje so p'o"oem'" "-uhvaljujuii dujei snida se itaa je muzika mogla i"i*r.t.il"*-, *ltF iri iot gpf"1f.a,i sama poztlravij""t F" fY

na upotreba biio je puitanje prethodno snimljeDih komercijalnih filmovai kuplenih ili iznajr jenih, ito je bio izvor zarade filmskim interesima, pogotovu Holilrrdu. Video sniniljen u kudi razvio se kasnije i javne zabavekojije dospeo naposletku je postao

.-dobrostoie6i fi;e;Jei;1-i*;i;4::9*rl?:',?-" utoiu :i:?llih?"'} #;fr;,;,'o"o;truty"Uf*t;*"f """'"J"1"*sl,?i;i;;;*ai -#f.fl*"-

na mreZui kablovske Statistika je bila

bilo vi6e prodavnica tlu 1980.i 1995,broj

U SAJ)je do 1985. negobioskopa.Izmeu SAD poveiao se

;r,"iru;:u;lt'":*1"'i::#;
video-kamera.iz Sonijeva bila je ^od ,riauo-t polaroida"'A doba "t"te", "rroi" *Jiiu.k;'al", i;;;, "tV-u"";iu

;"friil'"1 ::tr*i? li:l';#"**d;:iTfftakozvanih"nusproi Najuspesniji 1;;;; k;;

d"'Y"},ffi
i"'"r,
veo - videotbn -

Kuini vi posle Ste1972,

ma i diskovima, a paDske kompanije

prvi put su izneti na triisu u trku za osvajanje novog

skove. Philips je video disk bio je u

u Holandiji prikazao laselsku U Americi. prwi laserski disk

'gi:*$m1**:*lu'*:1"''"i ::1 lir,*nrl'xinix":T.":i"'"'J j:si*?Hl3i:J:

"t"ili"'.qT&T tla podeo izba' E"'a"ti'titt godina

;:i ;:;"I l**h 11uq.siie \ojr. z.ii1 klasidnogteleod mnogo

,,napadniji"

lll"J"t*:","4.Y1"":Tl"J:

BoZii 1980.

H*ffi :if lml"**'xr'"rmffi :fl'"k*"

I

4011

ffiii;#:X":ref;ri"piokrde

pi-v i:ll:U:"n:f H"::1,'+" #illffii':.i;11 li" c" pur uric., na r?"

"ej.

v,Jleofonima,bogato ogtaSavani. IL.::-*",poziv^i razgovo", t""t"-rJi"i# i ll,j-l"zi, "t lqt"fonskih oesetputa Eiri opses. skuptji ,^_ _ ,Yid",glo* "u bil-irnnogo ronar k'a.lter im-niiebio pJuzdan, od mobiinihtele," qjifil" i"i,:J_ J-l: i?"no ogrgli-ieno trzi6te, kao i "ti rfl:9" 1994,-ImagiNation,"a "iaei_tlnier"oqieai".ieni poJut iui lJ,;.; .+r e I' r sierra.On_Line, j" zabeleiio +O.OOO i"ileir,] st?valkoia su.ptaiata vi-{eod 400.0d0 r""iii" iii" #J_ secnfi pretplata. predvidani s

,,Pojedan u svake dve sekulde". Ovaj ,n l .pogledu prodaje podsta_ kao je naslov u ,,srolovlna zemlje poludela je za mobilnim D*gr &omentator Tajmsa Leleoje to da onGe ..__, prekao Ia mnogo ispred SAD, gdeje uven ".*Jffl ouo mnogo vise fik_
I

ulr snije, izmettu aorila i po miliona mobilnih I

na bili najvidoviti.li. Prednjadioje CB radio, a .r i lovci krenuii su za vozacrma kamiona. prvi telefonski sistem dobio je licencu u SAD desetgodinapo o."jr";ildB: a poslenaftne krize i nryegogranidenja brzine na ameridkim putevima. rvuv. u Americi je bilo m! lion korisnika telefona, uti u"tit u ef.sfa"ri .1amobilnih telefona kasnije, uprkoj 6esto siabom prihvatanju nedostatkupiivatnosti tne[J korisnikeovoniie alo iJ-isu se pona5ali otvo_ reuo egzibicionistiiki su obavljali razgovore). U Ewopi i Aziji, kao i u \f], ovaj broj stalno se uveda_ vao. Takoje u Bri do 1996. bilo viSe od Sestmi_ .lrona korisnika

knajuii u vidu bud,udnost mobilnogtelefona, koji Cebiti kor: u swhe koje nisu pr"i"iae_ ne u podetku, i. posedovanjedigitalnihGmera (.ustr. 44g), sa proilosti, baSiu njaci koji su se bar komunilracijama ti strud_ i koji su se usredsredivali

t.l

telefona,a detiri eodinetaF 2000,prodatoj; bar tri i

,,mobilnq vezu". liubavnu Britri,fl.i"

snih telefona, a u Ewopi, Finska i Italija bile su ispred Britaniie. U Japanu, gde je posle 1996. dodlo do velikog porasta u rasprostiranju mobilnih telefona, najve6a grupa kupaca imala je izmedu dvadeset i dvadeset detili godiue. Oni su svoje mobib:e telefone koristili mahom da bi bili u kontaktu s malom grupom prijatelja, na japanskom ,,mobilnih prijatelja". Ovo lrji5te, koje se razvijalo uz pomoCmasovnog ogla,iavanja,sagladeno je na osnovu jedne usluge - glasovne komunikacije - aii postojao je implicitni nagove5taj da 6e se to ubrzo promeniti. Wireless applications protocol (W\P) pretvori6e podatke i multimediju za mobilne telefone u glavni izvol prihoda ovih kompanija. Ve6su postojalei nove usluge, poput obezbedivanja kratkih servisnih poruka koje su smatraue ,,prelaznim", stara red u istoriji radio-tehnologije. Ipah, one su se ubrzo pretvorile u neito drugo. Iako su tretilane kao ,,hi::", wlo stara red u istoriji tehnologije, tinejdZeri su se ,,navukli" na slanje tekstualnih poru_ka.Samo u Britaniji do marta 2000. poslatoje detiri stotine poruka. Marta 200 L, w Sand,ej tajrnsu objavfen je dlaaah (sa fotografijama) o tinejdZerki kojaje slala viie od h! ljadu poruka svakog meseca.U tim porrkama, koje nisu mogle da budu duZe od 160 karakiera, biio je i velikog broja ,,smajbja" i simbola. Gramatika i pravopis postali su potpuno nebitui. Kada je ovaj fenomen opisan u Btampi, frnansije su ukrale veiinu naslova, ali neki od njih (kao i emisije) ukazali su na mogude platede efekte ove nove tehnologije. Da li radio-talasi blizu uha predstavljaju pretnju po zdravlje? Da li deca treba da koriste mobilne telefone? Da li kompanlje mobilne teiefonije imaju pravo da podiiu odaiiljade bez prethodnih dozvola i plariranja? Da ii bi korisnici mobilnih teiefona trebalo da se kontroliSu u putniikim vozilima, kao Sto se to dini u avionima? U svakoj zemlji ialili su se oni koji ih nisu kolistili. U odelcima za pisma iitalaca u novinama uvek je bilo mesta za pr.ituibe, kao i u r.adioprogramima sa ukljudenjima slu5alaca,koji su sada predstavljali glartri dinilac u programiranju medija. iinje-

1408

40el

nic-ada_su,,strudnjaci,,imali razlidita misljenia dala ie podsirek_onima koji sir postavljali pitr"j",;, ; ;;ti; malo ie5ie i onima koji su ispitivani.
l I ..

i
.

Internet

'Inrerner. suserJri Niti J$lT. :."....p"-gjao *j: qgb"i[,ls9J.berwemir,' nalazit" ira"Lri"#oria lp"r., J4/.i9e iste godine "
u I?ji se bave tehnologijom, Suetoui ogIed,LI; (Mbror worLds), idtraZivanje u kojem je predska_zadtv_IJajuie zaolvrrezu,(web), koristeii tu red;a do kraja devene So{]n1,_ M. Noam,upravnik InstituL za re_ fgsejih relnrormacue !. Univerziteta Kolumblja,mogao da za_ je kljudi da ie ,,kada istorija medija* n"t" sana,Inte_rnet viden kao njen glavni dinilac... ""d biti "J_ rrodor Jedo5ao izmeduseptembra 1gg3.i mar_
Dejvid_Gelernter objavio je k"jie";";;

narstua i hornunihacija (Technology 2001: The Futut e o[__uonTpukng of Cornputing and Uornnunicafjons), koju je obiavio and,

sti u radunarstvu, Tehnologija200-1: Budu1nost raii_

JoB 1991, u knjizi koju su napisal.e voileie lidno_

riodu, javni pristup koji je u poslovnim

bra 1993. opisankao

omoguiio je je je poreklo ve6

nih adapteri i

pionira u oblastisoftvera, di-

Njujorh tqjmsa decemprozor u sajbersvemir,,, u to weme nazva-

U periodu

Ta+?tle:.C.ovorilo da je to ,,granicaDivljeg zapase le:. da" u oblasti komunikacija. Brzo ostaviv5ifizilnr-izaie_ be, on Je razvio svoju posebnu psihologiju, kao ito .ie

udinila i granica, a zajedno s tim i ono Sto ie biti nazvano,,ekologija". JoS znadajnije, od 1997. biie tretirart kao paradigma (v str. 354). Medutim, njegovi koreni bili su u frzici i u odbrambenoj politici tokom trajanja hladnog rata, generaci;'u ranije. Inicijalno je postavljen 1968/69, uz neophodnu finarsijsku podriku vlade, u okvbu ARPA, Administracije naprednih istraZivadkih projekata Ministarstva odbrane SAn, kojaje osnovana 1957, kao deo vladinog odgovora na Sputnjik" U podetku je to bila ogranidena mreia (ARPANET), u kojoj su se razmenjivale informacjje izmedu ,,hi-tech" (oS jedna nova red) univerziteta i drugih istraZivadkih institucija - do 1975. bilo je 2'000 korisni' ka - a zbog prilode tih informacija, osnovni uslov njenog postojanja bio je da moZeda preZivi otklanjanje ili uniBtenje bilo kog svog radunara, pa i nuklearno uniBteuje svih komunikacijskih ,,infrastruktura". To je bilo glediSte Pentagona. S tadke gledi3ta univelziteta, Net je nudio ,,besplatanpristup" akademskirn i istraZivadkim korisnicima i oni su bili komunikatoi'i. Koje god gledi5tebilo, odozgoili odozdo,od presudne vaZnosti bilo je i tada, kao i za buduinost, da se ,,arhitektura sistema" (ovaj termin je iesto kori5ien) razlikuje od sistema telefonske mreZe. Svaki radunar svudaje mogao da se uloguje na Net, a informacije koje su razmenjivane bile su ,,isedene"u ,,pahete". Si stem koji ih je slao razbijao je informacije u kodirane delove: sistem koji ih je primao ponovo ih je sklapao poito bi stigle na svoje odredi5te. Ovo je bio prvi sistem paketa podataka u istoriji. Ideja rastavljanja poruka na ,,pakete informacija", ,,blokoveporuka", bila je na umu radunarskih istraiivada joB od sredine Sezdesetihgodina. Medu r4'ima bio je i Donald Vat Dejvis iz britanske Nacionalne labolatorije za frziku, kojije upotrebio termin ,,prornena paketa". On je, takode, shvatio da Ceza umre1avanje raiunara razliditih ,,lica" i razliditih radunarskih jezika biti neophodno koriBdenjemikroradunara koji bi imali ulogu ,,interfejsova", poznatih u SAD kao IMP-ovi (interface message processors). Prvi od njih 411 | ---l

stigaoje u kompleks Kalifornijskog univerziteta u Los Anttelesujanuara 1969, kada ih je profesor Leonard Klajnrok instalirao i podeo koristi u svojojlaboratoda riji; dve godinekasnijeiARPANET6epostati u potpunosti funkcionalan. E-mail poruke bi6e njegov osnovni vid komunikaciie. llisu svi interfejsovi bili namenjeni pitanjima odbrarie. Do tada su pravila buduieg
Interneta mahom bila Takoje@uatlresama

(Atlantic dan nadin u 0lanku u Aflozfshom meseinihu

#""iiJil

'"ir'::ii r##i*$i*441ffi "".a:'*fu i:fl-:cT;;;;3"?i t=",H:ffi piinii a" ""stui9 ,.*e uL

"ririJ "il"ai ni usotog obezbetleqja radi stvaran3a
da MreZu odrZi bez vlasruka,

jednu fotomehaniEku lsi{lrada je osmislio

postaostandard,a
ce ,,com" (

tary) za vojni i ,,e" ( Vrednost Neta je ta zavisila od iire moguinosti,a 1979. vajder komercijalnih opsluZujudisamo,

. uvedenesu bududeskraieniza komercijalni, ,,mil' (miliza obrazormi. vojnih jedinica i univerzite.

njegovih komercijalnih je da radi prvi onlajn proa, CompuServe, u podetku

koji preduzetnike zu razvili iJJ,"r.''i,t r "iJ;;;ridke u svojoj biografijil<r'a-tko l:zarade iffJ;;;dt je f: Kana- i njega porsepi Cerfa Boba ;;;;;;fi;" s.lob.alnu il?*to t'"rou-ie u potencijalnu "poq:l-o je

irr'J*
Lk"i*

j-iil",,-ip"rurrtoua,saobeleZavanjemreT
qToeit napredef: budu6i fitut;"]io1" kijudza ceo roditeljaMreZe' iedinoe 7"ii, ioii ei P i,ztlravio kao""skorJ gutenberskim" '
tazvao je njegovo dostrgnuce sistem koji je samo O., iu or"o ,"siaZni komunikacijski doko*"oata tako Sto t

i-trebalodaiih';'rTJ"':::T: mogla """:" svetu" {,,wo-rld njena po celom

koji je delimi6no posedovao TimeA['arneru (v. str. 401). Zatim je nastao

su ga nazvali, ,,privatni klub",

parnici, 1993.imali su zajeilnidku bazu pretplatnika

koja se u toku dve Imaju6i u vidu njihovu ta pro$losti, uvideti poveiala na 3,5 miiiona. mogudeje, bar sa aspeknalik logidnim fazama u slo-

;ril'[tlrJij]:crti:i*:;:*:'xi"#

Zenojistoriji
je komunikacija, a vukao poslorme

kao i u veiini ogranakaistori je fazapodela kadaje Net pria upotrebe su mu proBirene.

ARPANEaa'pride-v 'marj. d;;ilp;;totitrrftu kao iste konotacije i kadase t. sobom it#iX Sto """i"1" . t'"iar"difuzijom' je vi5ekorisnika-In-ternjih' bila-i.s3rgd pista zemlja t" i" """""rit"l i"iu tifo, -M3""ia
provajdera soffiera smatrala.

Ekologija World ne iz bazeSAD,vediz

Weba(www) promeni.la se, -a Ewopskoginstitt*,a za

istrqiivanje fizike iestica, koji se ugnezdio u planinama Svajcarske, gde je jedan Englez, Tim Berners-Li, 1989. osmislio ono Btoje nazvao ,,MreZa" (world wide web). ,,Pretpostavimo 1ia mogu da programiram svoj radunar da napravi me5to u kojem bi we moglo da bude povezanosa svim di"ugim", razmiSljaoje. ,,Pretpostavimo da su informacije pohranjene u radunarima svuda u svetu povezane." Berners-Li tada nlje znao da je Vanevar Bud iz MIT-ja, koji je bio u uskoj vezi sa ranom istorljom radunara i vodio Ured SAD za razvoj istraiivanja tokom Drugog svetskog rata, mislio na sli-

*l*:i5'iP;i""":H-xl*ul; lxiia:'"'""'*:lm't"i:**r* T"{:y;[xt'E::;Ei#tlH"Y

naPosletku - a to lreme nrJe

iH:ilii i:n:ar:,;:",5iffi"? rn:m;lff ,ffliffi l'#:i'trHilfr#lir'Tli"#"'fii

[:rlitl*11Hi;*-"m'r;t:

413

centracije modi. Nil Postman iz SAD skovao je red ,,tehnopol" da bi okarakterisao ono Stoje nazvao ,,predavanje kulture tehnologiji". Iz ovoga vidimo da su postojali ostro suprotstavlieni stavovi u pogledu buduinosti Interneta. Poput Zeleznice,on ie spojiti strance: nikada niste znali koga iete tamo sresti, Poput medlja - i sa medljima - on ie ponuditi zabavu i obrazovanje.Medutim, suprotno i medijima, on ie se razvijati odozdo,njime ne6eu; vlada. Ovo je dak i lcitiarima bilo privladno. da li ie Internet opstati u takvom poloZaju?Za Parkera, ameridkog p$ca sa premademokratlji", ,,straI6u pojavljivali su se novi Itani telekomunikacija, Zeljni

da steknu

jainim dobrima, uglia, nafte, deiikai Zeleznica, ved i nad osnovnim vlasti u civilizaciji koja se bazirala na Jedna od upotreba Interneta, kao i kod je slanje e-mail poruka napisanih ARPANET-a, ,,realnim" jezikom, a mnoge su biJe namenjene odre, tlenoj osobi. Ovo je bila tema j ednog izd.anji Njujorhera, ,,Digitalno doba", decembra 1999,u kojem je bio i dlanak pod nazivom ,,P,ametna kola, tehnologija u pokretu". U pristupu u o1'omdlanku biloje maSte,ali ne i fantaziraaja, ne mnogo zbog toga Btoje pisac opisao e-mail kao ,,povratak riedi" posle dugog vizuelnog doba, vet zbog zapai,anjaj da reakcionarni e-mail ne Eleda samo unazad. On ie gledao ,,dalekou proBlost"-ka Sviftu, Poupu i lordu CesterfiIdu, a svakom od njih posvetio je po jednu Web-stranicu. Izuzevii ma5tu, email je imao odiglednu wednost u direktnoj komunikaciji u okviru porodica, pogotovu razdvojenih porodica, kojimaje mnogo viJe pomogaoda se ponovo okupe nego Stoje to polta uEinila. Takode, ovo je udiqjeno u weme kada su se ljudi Zalili na uticaj zavisnosti porodica od Interneta, ,,prayementalne bolesti", od koje ie mahom njeni mladi dlanovi patiti. ,,Meteorski" razvoj Mr:e2ezasenjujeveiinu drugih aspekataistorlje medija, a u martu 1996. desidese

kontrolu ne samonad materi

znadajni simbolidni dogatlaj za predsednika Klintona i Dotpr;dsednika Gora, kada su se pddruiiii ostalima, ukfiuiuiuii i predsedavajuieg FCC-a - republikanci Ni;ta Ginsliha Zeleli su da ukinu om komisiju - da bi -telefonske Zicekako bi udioniceu Kaliforniinstalisali ji povezali sa Internetom. Predsednik je obe6aoda 6e ive udionice u Americi biti povezane na ovaj nadin do podetka siedeieg veka pomoiu Nacionalne infrashukiure informacija (NII). Ovo se de5avalo u Yleme kada je Klintonov ministar obrazovanja opisao Intelnet kao ,,ki6mu buduinosti". Tom prilikom obrazovanje njje spomenuto, kao ni televizija - a ni politika, mada je biia potrebna delikatna politidka ve5tina i pretnja predseAnidkim vetom da bi se osiguralo kompromisno usvajaAie Zakona o reformi telekomunikacija te iste poslednji zakon iz 1934. godine. Raniji poku5aji da s-e osawemeni uvek su propadaii, a novi zalon imao je dvostrrrku ulogu, da se deregulacijom dalje otvara konkurencija i podstidu nova ulaganja' U stvari, ovaj novi zakon dopiineo je zamrdenosti propisa, a konkurencija nije prosirena. Pov'ezivanjeuiionica sa Intexnetom bila je simbolidna prilika i metafore koje su tada koriEiene joS su bile weZe, najvile ona o autoputu, koju su voleli Klinton i Gor, ali se rede nalazila u Stampi tokom po' znih devedesetih godina nego u prethoduoj deceniji. Redi koje su podinjale slovom e, poput e-trgovine' sacla su postale aktuelnije, veiina se vi5e odnosiia na posao ;ego na obrazovanje. E-trgovina je sada desto videna kao kulminacija potroiadke revolucije' raj za kupce koii ie, po reEima Bila Gejtsa u knjizi Put na' pria OnL Wai Ahead) (1995),omoguiiti da ,,svaroba na svetu [bude] dostupna vama da je ispitate, uporedite, a desto i da je prilagodite"' ali ono sto je GLjts sam govorio o tehnologiji - i radio s njom - moslo ie. takode, da se vidi kao kulminacija starue reiolucije u proizvodnji. Da bismo stvari videli iz istorijske-perspektive, morali bismo da se vratimo, kao Sto smo udinili i u prethodnim poglavljima ove knjige, do Boltona i Vata.

1414 t ---

415 |

': Sam govorio je drugadijim jezikom, sma_ , -Gejts traju6i masine_oslobodiocima, oi" j" t !"-""J_ ayale da-se bave kreativnim poslovima. "iirioui_ l,:T.a,9m9Cue J9 znaaaian deo sv_og ogromnog, iiEnog, ste_ ::::r]r:i9bogatstvaj cenog dao ga u obrazovneprojekte. ii me_ dly"up"lu, o Majkrosoftu _ i njegovjm _ iat""ti"o

TimeAd.arnerom.dlanku,,tVli.tt"t"" U
:gTijt1:' "

ianu izgubilipetinu svojewednis"tir;V"l;;i;:;i: rerl cekaJu talasesa Amazona,., glasioje jedan od naslovau. novinama.Suprotnotome,jedan naslov iuL zuur. gtasro ,,Amazon nadma5uje Je: odekivaqia poi staJ'e profitabilan:.- T_adq ostvarendogovorsi AOL, je Eho.nomisttt, aprila 2000.njj; e;-;isl:i; "8Jie-t"] "_"# iz

nosu deonlca Ama3onq,jedne od najpoznatijih Inter_ koia prodaje knjige: oni su u i:l- 1?*p31l14 lednom

firma Bo-o-com u.leto.2000,usiedio ,""tlj"" prJi,ilil je a

raps..Jedanod ranih kolapsa doZivelaje Svedska

k{l s! 1 pre 1".!b lij.! egvcil'te vestimla, i posle-miei Jgb,ilo sFInternetom je zi manje koji od H^y11!li doZiveo i oeser izuzetni razvoj i dramatid* ko*godrna

ma deonicana Vol stritu berzamau a'An'r-^-^+:x ma deonica na Vol sfritu i her"e'no rr svetu, dramatid_ nil'e-bile izloZene usponima padovi-, a*.ii"" fr"ii"i i ,.li:-i^q-1 koje su 1998. SAD podete se izdvaja_ u da gTupa. Ju rraoposebna h,ip,*: ekonomijaiza tehnologijeInterneta , p-regstavUata samojednu dimenzijutadasnjedeba_ Je p,olitika iesro je privladilapaZnju,kao 11 f:epr:1e3a r posrupci skandalipolitidara.Tako,DZefii Malgan i u svojoj knjizi Komuiikacija i hontrola (Co**irii uo"" 1?d Uontrot)Qggl), ispitav5iono Stoje nazvao svetsklhmreZa.,, ,,rese[Ka razmotrioje ,,tehnikenadgl3"u"?"J.u,'triziranje'informacija,nepripisivu laZ i kao po_ 111li Io{"..."od ",",-oZe'odgovoriti, deoprocesa sredovar\1a", kojih su se sve,po njegovom miiiie_ nJu,razvrle ,,u sponi sa tehnologijama koje ih nose...

::*\t:1"1.:,!: fu*italizma, udu "e "tJr"o 111191:i "ee"a ".;e"a"otoeiffi; Sudbine sajber zajedno o'."d s;;jt li!! .g.*ta* kada odima, lidnostima", ";;l;ff; su, tokomnaglth-p;;"dffi;#:

eko.nomije,-ova ret

poi-uuli

Znadajnoje da je uloga itampe u ovim procesima dobila ve6u painju kritidara tokom devedesetih godina sa obe strane Atlantika nego uloga drugih medija i novih tehnologija na kojima su podivali; zaista, vi5e od uticaja Interneta na novinare i novinarstvo. Samo iz ovog razloga, izostavljajudi svako pitanje ,,agresivnog oglaBavanja", Interr:et ne moie da se smatra whuncem poslednjeg perioda u dru5tvenoj istoriji medija. Bio je to period, kao i uvek, kada su postojale razlidite niti. Stoga je slede6e,i posiednje, poglavle ove knjige, u kojem je pokriven period od 2000. do 2004, naslovljeno,,Multimedija". U multimeclijskom dluitvu nlje ,,tehnopol" najvi5e zabrinjavao savremenike, vei uspon onoga Sto ie amelidki kritidar Dejvid Halberstam nazvao ,,kultula i4java i tvrdnji na radun stalije kulture dokaziva:rja". Ou je napisao uvod za studiju Vorp brzina ftVarp Speed) (L999), diji su naslovi poglavlja, izmedu ostalih, bili: ,,Pove6anje broja anonimnih izvora", ,,Ovdenema watara" i ,,Kultura argumenta". Bil Kovad i Tom Rozenstil, autori ove knjige, citirali su Lipmanov komenlarr iz L92O:,,Javni, kao i privatni, raziog zavisi od [znadaja posedovanja preciznog, pouzdanog prikaza Merilo zdravog razuma nije ono 5to neko ,dogatlaja'1. kaZe ili ono 6to neko Zeli da je istinito, ved ono Sto to jeste." Habermas bi se sloZio.

Zahljuici
Takvi sudovi, poput osude Stampe Sto se oslanja na anonimne poiitidke izvole, televizijskih producenata koji ne uspevaju da predstave ,,prave vesti" ili Interneta 5to prikazuje ,,tlubre", ukljudujuii pornografiju, viSe nego Sto omogu6avarazmenu miiljenja i ideja, morqju da se stave u istorijski kontekst, Stoga se u zakljudku vledi vratiti sudbini do tada vei poznatog trojstva informacija, obrazovanja i zabaveposlednjih godina )O( veka.

l4t6

4L7l

StinuZU Tghlol.oqia glrazovaqie komunikac[ju: zg i ^ DaciSkole VembliSluiqjuridio program, 1-988. . .U informacijamalsupostavljanaista pitanja kao i.ranij,ei nastavljala se rasprava o odredenimdogadajima, kao i o ,,informacijskoj ekonomiji,, ,,inforiacij_ i dr95!*", mada;jejedna nova kqiiga iz 2000, "joT Druitueni Ziuot inforntacija (The SocialLife of Infur_ mation), poslaJa interebantnazbogtoga Stolejedan ocl njena dva autora, Dion Sili Braui, imao zvaale glavmrrnikacijske tehnologije i,,depresiii potro5adai ve_ u Iikoj meri-na_stao ;,uskogrude zbog vizije,,, koju podstiCu ,,tehnologije koje polre6u". Odretleni neki od r{ih dramatidni, bili su ruBenje,,zida" u 1989.i raspad Sovjetsrrog Daveza; skog Saveza;trg l)enahmen; swgavade CauBeskua rgava4ie u Rumuniji; ,,Irangejt"; Rat u zalivu; SAf bombardqju zalivu; SAD Libiju; raspad Bosna i napad NATO-a na Srbiiu;i padMilo6evi6a,-komepotom,a je ,ioei"utne ne sutlenou Hagu. Sve ove dogadaje kasnile su opisanog lauCnika u kompaniji Kseroks. Njegov komentar gtasr.daJerascep rzmedu ,,agresivnog oglariava4ia,, ko_ Sliha 28b univerziteta,na prwiprorektor Otvorenog Volter Peri, pl"voeGBc) studija za produkciju ot-v---*1r1nj'egovos - - o PalatiAleksandra, 1970 (@BBC Worldwide) I i tumaiili, na razlidite nadine, istoridari, a mnogi od taila5nje novinarske opise tih -a"onua"lu. su se na "t"a" ":it ""t"ti"tt msnie, nezavisno od tehnologije koi ia ie o*ozueila donolenje redi - i jo5 vaZnije,slika - u iom, izeiedalo je da je ugroZena istinitost kao neop-

41e
I

hodna wednost iza inskih i televizijskih,,prida,,. Takotle, deiavalo se se dogatlaji i pitanja ponekad pretvore u dramu, sa elementima. Shodno tome, granice zabave i obrazovanja postale su do tada. U deceniji poslei povladenja Amerikanaca iz Vijetnarna, razvojem sitelitske i radunarske komuni_ -s Kacue (rehnotoEki kacije (tehnoloEkifirktor), vesti su putovale brie nego ranije,, a. iz-ve6tavanjeiiz Zalivskog rata Ted Tarneri_ vog ,,globalnog" CNNra osvojilo je paZ{u sveta. Kad'a ladam Husein 1990. izvr5io invazlju na Kuv4jt, Je_

DZordZBul Stariji i Srdan Huseil. S;a: rao se oseiajda sete stvari de3avaju istog trenutka, ali uz pomoi video-kaseta gledaoci." a" poei"Eaio ono ito se deBava god su Zeleli_"ir"""-,i-"JJ6i kad -ogli yrlT9:a-..ljobtjale su;se powatneinformacije. i je CNN,dobiiao,,e-mailove-mrZnje..: eri"t, Tair6 piter f.";f -n-"ffid"X je za m''ngegledaoce pobeda tlusel " nai bio,jenegativac. inom bide opisana ali ,,3"ptju,,, mediji ." lgb sopstvenu pobedu.U tponovljenoj "a""ji predstavi2008. (v dalje, 43t) uloga medija tiee irititno d*g.d-ij;. ' -str. Imajudi u vidl predstavljeneinformacije, ione_ kad.po_greino, ponekadzaobitteno toLo- po.fia"i" j"cenije)fr veka, ita semoZeredi za ob"r"o.rraol" iirbu_ vu u ovirn godinamaniuttimedija, kad" t ddost"m_ pary, i elektronski mediji destobili "l, istim rut;u

bjloi! j.es\oro p;;hs""; mi.liona. :?,ij 1991, .9iibori sedam sa svim p:$iry,'". g" vestid t;j" j; ;i-ii"; koristecivideo-tra.ke i briiinge- i kao ,*iii,j u tomei uspeo ali riportaZe ",JUfl"i M;"deaa["su CNtrt_a g-"J T.".:"1_9oT{"!"1" i putiovniirCaaae,tao i predsednik

p bNrv imuo kd.."-rl:uyq?"i9k9 snirgebombardovale -an3il;li;;;##1."o',1""H,i#'; Bagdadsvake

izve5tavao ,,nep.rijateljske sa ti"ito.i;"

-t.ako mal.Ubrazovanje je obidno bilo pod lupom; zabava ie oomtnrala strategiiama planiranja. U svim vremenije ma.. zabava- bila gla.mi proizvod vizuelnih medija, madaJe pnkazivanje vesti uvek imalo znaiainu u-loeu elaniranja BBC-ja u Vehkoj eijranitil; X_s,tJ,atggrjama ur\N Je razmatrao ztrbavu u tom obliku.

Uvek se dinilo da postoje jedinstvene obrazovne prilike u digitalnoj konvergenciji, uprkos strahovima od ,,digitalnih rascepa" u svim drustvrma r Rullurama,'ao"maein i metlunarodnih, rascepa izmedu -onih koii su noznavali jezik ove nove tehnologf'e i onih koii nisu. a. verovatno, nikada i nede.Ipak, isti kritidari "koii su naparlali ilevalviraau zabavu mogli su, takotle' da'se Zale'daradunarska pismenost moZeda bude zamena, ne dopr:na, za verbalnu i vizuelnu pismenost' Nisu ivi koji su raspravljali o njemu ovaj rascep.direktno povJzivali, kio Bto to mora da se dini, sa ekonomskim neiednakostima. Kacla ji driava oclludila da se tokom pedesetih i Sezilesetih godina )O( veka clirektno umeSa u Sirenje oristupa viikom obrazovanju u interesu, kako su njeire vode smatrale, ne samo pojedinaca ved i druitva, njena intervencija poklopila se sa pojavom televizjje, a rid ,,konvergencija" tada je koriB6ena u duhu nade' iste nade kG je bila odiglednau ranim godinamaistoriie radiia. 'iada je do5lo i do ohrabrujuieg pomeraaja u rednihr, pa je ied ,,uienje" podelada se koristi uopStenije, poneliad, ali nikad univerzallo, umesto redi (ili, ..noaudavanie" tahode,redi ,,znanje")' Kao deo ove pto-"ttu, iziazi poput ,,uditi nadin na koji treba uditi" i ..udenietokom celog Zivota" podeli su ila se uzimaju zi ozbtiino. dak se govorilo i o ,,dru5tvu koje uti" , .ovaj izraz u-ootrebio je drrrgi rektor novog Univerziteta je Uiedidenih nacija, IndoneZanin Soejatmoko' koji (v' str' 348) u Tokio da se pripo"uuo ndii" Plomana hruZi nieeovom timu kao prorektor kako bi predvodio novu ,,diiziju znanja". Redi ,,dru$tvo koje uCi" kasnijednog zvaniEnog izve5taie su upotrebljene u naslovu ia Evropske zajedniceiz 1995' Biitanski Otvoreni univerzitet osmiEljenje paZliivo. ali maStovito tokom Sezdesetihgodina i pokazio ie out ka regn:tovanju studenata koji ie uditi na aliinu. To ie u prvi mah bila politidka inicijativa bri' tanskoe prerniiera Harolda Vilsona, koji je bio odludan kaf,o da plo5iri pristup visokom obrazovanju, ta' ko i da angaZujenove tehnologije: govorio je, prvi bri-

42Ll I

: .tanski politiEar koji 6e to uraditi, o velikoj tehnoloSkoj revoluciji, .vr'lodobro svestan da se ona mahom odigrava van Britanij6. Pri upisu na Otvoreni univelzitet nisu bile potrebne formalne kvalifikacije. po redima njegovog podadnogrektora DZefrija Kraudera, bivleg urednika Qhonomista, koji je pozdravio Vilsonovu inicijati.r,'u,bio je otvoren za studlente,icleje i metode. Na ovaj uiiverzitet prva generacija studenata upisala se 1"9?1.a stohijjaditi ltudenf diplomirao je 1989. Ovaj uriiverzitet u veiikoj meri pro5irio je svoju ponudu serhinara tokom osamdesetih Eodina, tokom devedesetih proiir.io je oblast radal a 1999. osnovaoje ogranak u SAD. Udenje na daljinu lansiranoje pre 1971.u Kanadi, Australiji i na Novcim Zelandu, a 1989. stvoren je ,,komonvelt znanja", sd glavnom kancelarijom u Vankuverrr, da bi podsticaci,,kanalisanjeizvora za projekte i programe u udenju na daljinu u zemljama Komonvelta". Izve5taj kojije doveodo njegovogosnivaqja zatraiili su karipski generalni sekretar Komonvelta Soni Ramfal i njegov prwi izwsni delnik DZejms Maraj, koji je takode bio sa KAr.iba. Finansijski izvori bili su ograniieni, ali poduhvat je bio globalnih razmera. Do tada, otvoreni su dr.ugi otvoreni univerziteti, metlu njima i Nacionalni otvoreni univerzitet ..Indira Ganzitet, zajedno sa mega oEvorenlmunlver-

broj studenata.U

1984. i napravljen po na Otvoreniuniverzitet, kolistio je drugi kanal NHK-a. U ovo je bilo ukljtdeno viSe od do5lo je do znadajnih protnena u percepciji. ,,Tradicionalni" univerziteti i sarni su do5li do toga da sprovodeudenjena daljinu u ime svog ,,otvar.anja".Neki od njih tal<ode su pxomenili nadine podudavanjau okviru sopstvenih kau:pusa, kao odgovoi na pove6ani br.oj studenata, Stoje bio opiti fenomen. S pojavom Internbta, nasta-le i veie moguinosu sti za udenje tokonr celog Zivota, formalno i nef6rmal-

Univerzitet Er, osnovan

no, kad god bi iskustvo ili odekivanja to zahtevali' da Twdilo s-e 6e MreZa, ako pristup bude otvo-ren,za '' mnoge imati ulogu ,,univerziteta bez zldova caK I oa J" u-firni"i=uti ui"ionicu. Ipak, u publikaciji Ewopske zaiedniceiz 1995, podeljenoj na pragu evropske ,,Godiire doZivotnogudenja" - i u vlad'-a dlanicama,poeoto*t Ititu""io.; - iehnologije informacijskog dru3it'a vise su uzimane u obzir zbog svojih uticaja na radno mesto nego zbog uticaja na udionicu ili univer' zitet. U metluwemenu, Cisco Systems,jedna od najznadainijih Internet kompanija, koju je 1984' osnovanaudnika sa Univerziteta Stantu e.rbu "uf"tt*skih ukljudena u obrazovanjei poslofoftl u velikoj meri vanie sa hald"erom, softverom i uslugama, traZilaje' oo nienim redima, sa istim naglaskom, da pomogne u i ;;;i;" ,,nadinana koji radimo, Zivimo, igramo se za njene strategi.ie' Ozo" Cejmbers,nadleZan "ei*o". ."ttlo saradnje sa ostalim obraiut oA";" "Lophodnost zovnirn institucijama. Jedan izudavalacInterneta, indirektno povezan po"Io*, kao Etoje bio dejmbers, koristio je-drugadiji " ri"-"-o i otouokutivni jezik. Kada je Dejvid Gelernter 1991. objavio Suetoueu ogleddlu, predvidajui.nastafU"""2"(v. str. 410), 1992' njegovafotogxafija poia' ""1 sena naslovnojstrani poslormog dela nedeunoglzvila juna 1993'. bio.le danja Njujorh- tajmsa' NalalosL, u ozbilino povrealen eksploziji teroristidke bombe' Stoia ii Snaini sud (Secoid Coming) bio adekvatan-na' niegov manifest objavljen 2000, mada se octnoiloi' "a*e,i"*, a ne na njega iidno' Njegov stav bio-je ri" u prvom dobu i'adunara glavne teme bile l"f.o a., "" do"" t"e" i,.a cena, r'adunati za sve, u drugom """ f.":" -"e,.lft pribliZavalo, bi6e ,,radunarstvo nad[", ". maiuie laiunaren' U ovom drugom dobu,- "c=e9 Yal elektionski Zivot" biCedeljen u,,sajbertelu" ,,zrvotnl tok" zamenidedesktoP. ---Jeri"l oet*uuania i obrazovanjamogu da se kon' -verzija,,konvergencij-e", naslov u""g.rjo - po."tl"doiu ouo! iogtuutju - t uo Eto suto udinili na konferenciji za Stampu, na kojoj je najavljeno objavljivanje Euridike'
I

4231

1422

zn Eu,rope) (2000). Konferenciia za St-ampu;;;tt;:; konvergenir.lu u evropskim siste_ :Y"^":_.{lgt:d,"a

o,lr1liQy"^D^":*_"_ofRef otm.i"Hi;i;;;;;"1;r;

jnformaciiske m reLe^za obrazovanje.,Ewopske komi_ s\e, D.ue^d,ecenije reforme u uisohom obrirouaniul

ga :::'f#::J;""*""::Jj"i ryilil "r,iz; i"*,'^*'.. ji J #r{::, iff 1",f"Y"6.l:'i#HI l-1',f "XTff l1t_1,:,:F-Z"$y,'.r"ii*.t"".eiil;1b?11!:,lf lil ga preletite na bilo koni
izmetlu radunara i rerroreka naiti ispod _ stotaz. n;du"*t ." ." ,iiltirj skr razlikovali od kartot"t i6- .,, r_
"" -^_r: --

[tlffi , Hlili-1."";k"".9,:!f:""."i"".,lir"ei,lifi Geternterasuizgt"a"risilt"""."i"rJi:1il6";'fff;

osamdesetih godina i svoju ,,umetnidku,, ulogu u njihovom stvaranju. Njegov moderni er;firzTiazam za multimediju zasniva se na verovanju da ,,ona nije izum, vei neprekidno otkrivanje nadina na koji se um i univerzum, koji on zami31ja, uklapaju i medusobno saracluju" .

!aD'.'u,vana pogresnoj analogiji na

nivou_

o|_Vagnera uirt""t"" do t- o* Wager to Vi,tuaI Re ""iJi"ii ffiff_ o, n ali4,| (ioO;; ; ;; _ Y" ! t Jem Je opisao
,,sajberstvari koje nejednako
i
j

metaforaizvedena sfereaviona. iz *..,_._,Preietanje,,, d.ru.gagija vazduSn metafor;; J;;;# a ::t_1Jej/,eoTa lj..l.,.,9$lz"qi".r.oje ste nadletali(iti s" ; ;;i;sp; bitoje ,,sajbersverhir,,, koju je pr"i pit red :tr1r) aDangardni uio_ trEbto pisac nauene fantaetik" Villll* Lirbson, zamisliGi ,,sajbersver_, komeje u zemaliske r".".nr.o,,mafriks,,,ln ::_lit:"g svm raeunarskih "d"."b;;;";;';#;; mreZana svetu. upisujuii neboiznad luke nad kojomje ._ tada le_ teo u.-sp_ecrjalnom izdanju dela t :""p.iri"aJiiri"i" fantastikN"iri^i"ii-fu"ii_ l": l1],*l naudne objavljenom X984, " put.ie ;rneo snalnu prvi K::"r),, :,"tT ,1"b1 :a ?b.gjommrtvog teievizijsk"g k;;;;:i ,.l"giit-, televizijanije umrla u ranom )O("veku bi_ i c,e. malo mrtyih }anala. Naprotiv,ostah J.e,"J.i'i statlo pgpularni rned{j,kao I Stamparslia ;;;'ri r dibs;;: Jr"ir:tej SllllT"ar.i'rorn"kruZenju.sam. rane radovedvadeset godinakasnijJ,potpu_ :1 :]oJ: ov-ogd._ Napisao preogovor ;e zbirci l,?J-!,:i_9,":",.ii" pakerai X"ni OZ""a""r. Rertdala isjo,?sr<rl. leks_tgva u.uttimedija:

".!trr;:,

2DesI (engl.) sto, top !(engl.)\1.h.- pin. preu,