UDK 005.334:621.

876

SINGIDUNUM REVIJA 2011, 8 (2): 163-167

Pregledni rad/Review paper

ISSN 1820-8819

UPRAVLJANJE RIZICIMA U OBLASTI fUNKCIONISANJA I ODRAVANJA LIfTOVA

RISK MANAGEMENT IN LIfTS OPERATION AND MAINTENANCE
Univerzitet Singidunum, Departman za menadment, Danijelova 32, Beograd, Srbija

Zoran ivkovia*, Milenko Heletaa

Rezime: Liftovi su trajna i pouzdana sredstva transporta, koja se koriste za potrebe linog transporta ili transporta u poslovne svrhe. Upotreba i odravanje liftova prate odreeni rizici, kojima se uz adekvatan pristup moe upravljati, a odravanje liftova predmet je regulative ureenih drava. U radu su predstavljene evropske i nacionalne norme koje tretiraju pomenutu oblast.

Kljune rei: liftovi, norme bezbednosti, upravljanje rizicima.

1. UVOD
U literaturi se definiu i opisuju razliite faze procesa upravljanja rizikom. Paunovi i Zipovski (2010) smatraju da se proces upravljanja rizikom moe podeliti na dve faze: na fazu ocene rizika i na fazu kontrole rizika. Ocena rizika moe se vriti bilo kada, dok kontrola rizika pretpostavlja prethodnu ocenu rizika. Prema Paunoviu (2007) funkciju upravljanja rizikom ine identifikovanje misije, odreivanje rizika i neizvesnosti, kontrola rizika i program upravljanja rizikom. Dakle, upravljanje rizikom se moe definisati kao opta upravljaka funkcija koja nastoji da identifikuje rizike, proceni rizike i pripremi organizaciju na uzroke i posledice rizika (Paunovi, 2007). Ovim procesom se potvruje poslovna opravdanost izbora bezbednosnih reenja i kontrola koje e pruiti dovoljan nivo sigurnosti. Smisao upravljanja rizikom jeste osposobljavanje organizacije da realizuje svoje ciljeve na najdirektniji, najefikasniji i najefektivniji nain. Oblast funkcionisanja i odravanja liftova reguliu Evropske norme bezbednosti, kao i Nacionalne norme bezbednosti, koje su dalje predstavljene u radu.
* E-mail: zoran.zivkovic@stambeno.com

2. EVROPSKE NORME BEZBEDNOSTI

U EU, ve dugi niz godina, postoje pravila kojima se regulie proizvodnja i instalacija novih liftova. (ivani i Badnjar, 2009). Kako se tehnika i tehnologija svakim danom usavravaju, uvedeno je stalno usavravanje i kontrolisanje regulative u ovoj oblasti. Meutim, do pre nekoliko godina nisu postojala opta evropska pravila koja bi bila relevantna za odravanje postojeih liftova koji se nalaze u eksploataciji. Pravila su definisana kao preporuke, koje su u sledeoj fazi prele u formu direktiva. Norme za bezbednost postojeih liftova formulisane su kao Safety Norms for Existing Lifts (u daljem tekstu SNEL) ili EN 81-80. SNEL u sutini pokriva sledee oblasti: Bezbednost korisnika liftova, Bezbednost radnika koji rade na odravanju liftova, Poboljanje pristupanosti liftova osobama sa posebnim potrebama, Zatita liftova od poara, Zatita liftova od vandalizma. U EU SNEL pokree proces primene najnovijih dostignua za identifikaciju i preduzimanje odgovarajuih korektivnih metoda za eliminisanje potencijalnih opasnih situacija pri upotrebi liftova.
163

U okviru SNEL-a definisana su 74 potencijalna rizika, koja su rangirana po uestalosti i ozbiljnosti situacije, kao i odgovarajua reenja za eliminaciju ili smanjenje takvih rizika. Implementacija SNEL-a u Evropi omoguava pojedinanim zemljama da razmotre postojeu regulativu i da odrede prioritete prema statistikama nesrea i drutvenim oekivanjima. SNEL je postao referentna taka za procenu i unapreenje bezbednosti i pristupanosti postojeih liftova, pa EU insistira da i ova oblast bude adekvatno regulisana u zemljama kandidatima za lanstvo u EU.

ivkovi Z., Heleta M. Upravljanje riziciima

3. NACIONALNE NORME BEZBEDNOSTI

Nacionalni propisi koji reguliu bezbednost i radove na opravkama i remontu liftova, datiraju jo iz 1968. godine. Za proteklih 40 godina mnogo se toga promenilo kada su u pitanju liftovi i njihovo servisiranje. Upueni tvrde da e za koju godinu vlasnici stanova u zgradama sa vie spratova morati da finansiraju kupovinu potpuno novih liftova, to e biti teko izvodljivo uzimajui u obzir da stanari mnogih zgrada ne uspevaju da se dogovore oko sakupljanja sredstava za godinje servisiranje. Propisi su donekle izmenjeni 1986. godine, a posle toga nekoliko puta su unoene izmene pravilnika. Da bi se ilo u korak sa evropskim standardima potrebno je mnogo vie, jer je 75% liftova u prestonici starije od 25 godina. Propisi koji se koriste i reguliu oblast projektovanja, montae, atestiranja i servisiranja liftova, pokretnih stepenica, pokretnih kosih i ravnih transportnih traka, obuhvataju 25 zakonskih akata. Jedan od najznaajnijih je Pravilnik o tehnikim normativima za liftove na elektrini pogon za vertikalni prevoz lica i tereta (Slubeni list SFRJ, br. 16/86, 28/89, 22/92 i Slubeni list SRJ, br. 47/95, 14/96). Ovim pravilnikom propisuju se: 1. tehniki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri proizvodnji liftova na elektrini pogon za vertikalni prevoz lica i tereta, u pogledu voznog okna, pri projektovanju, ugradnji, korienju i odravanju liftova; 2. nain oznaavanja i obeleavanja liftova i delova liftova koji je znaajan za bezbednost i zatitu ivota i zdravlja ljudi; 3. tehnike mere zatite od poara i tehniko-tehnolokih nezgoda;

INENJERSKI MENADMENT

4. postupak, nain i intervali vrenja obavezne povremene tehnike kontrole liftova i njihovih delova; 5. nain rukovanja liftovima, nain njihovog odravanja i obaveznost uputstava o rukovanju liftovima i njihovom odravanju; 6. postupak i nain obezbeenja odreenih svojstava, karakteristika i kvaliteta liftova i nain njihovog ispitivanja; 7. isprave koje prate liftove u prometu, odnosno pri isporuci. Posebno je interesantan segment koji se odnosi na tehniku kontrolu i to na sledee kategorije: novoizgraeni i rekonstruisani liftovi, liftovi osposobljeni za upotrebu posle nesrenog sluaja, liftovi na kojima je izvrena zamena delova (nosee uadi, pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzine, upravljakih ureaja, ureaja za koenje ili ureaja za dizanje), liftovi za koje je pri pregledu utvrena neispravnost koja moe dovesti do opasnog pogonskog stanja. U skladu sa ovim Pravilnikom, tehnika kontrola novoizgraenog lifta i lifta osposobljenog za upotrebu posle nesrenog sluaja vri se pregledom celokupnog postrojenja lifta, statikim ispitivanjem lifta kao i dinamikim ispitivanjem lifta. Pregled celokupnog postrojenja obuhvata proveru: ispravnosti rada svih sigurnosnih ureaja i delova lifta, stepena njihove istroenosti i bezbednosti rada lifta. Pored toga, povremena tehnika kontrola lifta mora se izvriti najdocnije po isteku jedne godine od prethodne tehnike kontrole tog lifta. Povremena tehnika kontrola lifta obuhvata pregled celokupnog postrojenja kao prilikom tehnike kontrole pre putanja u pogon i dinamiko ispitivanje kao prilikom tehnike kontrole pre putanja u pogon.

SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 163-167

4. RIZICI U OBLASTI RADA LIfTOVA

Procena rizika podrazumeva procenu preostalih rizika i prihvatljivog nivoa bezbednosti. Procena rizika se moe izraunati po sledeem principu: R=OxU kao to je prikazano na slici 1 (Musabegovi, 2009). Kada je u pitanju kategorizacija ozbiljnosti, razlikuju se etiri kategorije (katastrofalna, kritina, marginalna i zanemarljiva), kao to je prikazano u tabeli 1.

164

ivkovi Z., Heleta M. Upravljanje riziciima

Slika 1. Procena rizika R = O x U (Rizik je jednak proizvodu ozbiljnosti i uestalost).

SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 163-167

UESTALOST (VEROVATNOA) RIZIK se odnosi na predmetni sluaj = OZBILJNOST mogueg incidenta predmetnog sluaja X pojave incidenta predstavlja dejstvo sledeeg: Uestalost i trajanje izloenosti Verovatnoa pojave rizine situacije Mogunost da se izbegne ili ogranii teta

Izvor: Musabegovi I. (2009) Studija - Modernizacija postojeih liftova u Beogradu u skladu sa najnovijim standardima Evropske unije, finansijsko-ekonomski model. Tabela 1. Kategorizacija ozbiljnosti Kategorija ozbiljnosti Definicija Smrt, raspad sistema ili ozbiljna teta po okolinu. Ozbiljna povreda, ozbiljno profesionalno oboljenje, velika teta za sistem ili sredinu. Manja povreda, manje profesionalno oboljenje, manja teta za sistem ili sredinu. Ne bi trebalo da rezultira povredom, profesionalnim oboljenjem, tetom na sistemu ili u okruenju. Tablea 2. Kategorizacija uestalosti Uestalost Definicija

Katastrofalna

A B C D E F

esto

esto se javlja Pojavie se nekoliko puta u toku trajanja sistema lifta Pojavie se barem jednom u toku trajanja sistema lifta Neverovatno, ali moe da se pojavi u toku trajanja sistema lifta

Verovatno

II

Kritina

Povremeno

III

Marginalna

Slabo

INENJERSKI MENADMENT

IV

Zanemarljiva

Toliko neverovatno da se Neverovatno procenjuje da se nee pojaviti u toku trajanja sistema lifta Nemogue Rizina situacija ne moe da se pojavi, osim ukoliko se izazove namernom radnjom

Izvor: Musabegovi I. (2009) Studija - Modernizacija postojeih liftova u Beogradu u skladu sa najnovijim standardima Evropske unije, finansijsko-ekonomski model.

Kada je u pitanju uestalost incidenata, govori se o est nivoa: esto, verovatno, povremeno, slabo, neverovatno i nemogue, to je prikazano u tabeli 2.

Izvor: Musabegovi I. (2009) Studija - Modernizacija postojeih liftova u Beogradu u skladu sa najnovijim standardima Evropske unije, finansijsko-ekonomski model.

Dakle, procena rizika podrazumeva procenu rizika u smislu preostalih rizika i prihvatljivog nivoa bezbednosti. Ukoliko je nivo bezbednosti neprihvatljiv, potrebne su dalje mere smanjenja rizika. Ukoliko se
165

identifikovani rizik ne moe otkloniti, preduzimaju se mere za smanjenje rizika na nivo prihvatljive bezbednosti, kao to je vlasnik lifta propisao uz pomo tehnikih lica. U sluaju preostalog rizika korisnici se obavetavaju i po potrebi obuavaju za upotrebu. Ukoliko procena rizika i dalje podrazumeva da preostali rizik nije u granicama prihvatljivog nivoa bezbednosti, ceo proces se mora ponoviti. Pretpostavljalo se da je vek trajanja lifta u prolosti bio izmeu 20 i maksimum 30 godina. Danas se ovaj vek smatra kraim, zbog promenljive sredine, inovacija u tehnologiji i visokih oekivanja krajnjih korisnika vezano za komfor u vonji, stvaranje buke, optimalne brzine saobraanja, upotrebu energije, bezbednosti i pristupanosti. Rezultat je vea potreba za periodinom nadogradnjom instalacija, aurnije ispunjavanje zahteva korisnika liftova. Prema istraivanju ELA asocijacije (2007) za liftove, najei uzrok povreda servisera liftova u toku rada je upotreba neadekvatne opreme, a potom nebezbedan pristup mainama i prostoriji sa pogonskom uetnjaom. Ne sme se, naravno, zanemariti ni ljudski faktor koji ima znaajan uticaj na rizike svih sistema (Vujovi, 2010).

ivkovi Z., Heleta M. Upravljanje riziciima

SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 163-167

4. ZAKLJUAK

Smisao primene SNEL-a zasniva se na proceni rizika svakog pojedinanog lifta, a primenom navedene metodologije predlau se korektivne metode, bazirane na definisanju visokog, srednjeg i malog rizika. Pored toga, SNEL obuhvata kontrolnu listu bezbednosti koja omoguava i nezavisnu kontrolu svih postojeih instalacija. SNEL se primenjuje kod investicionog odravanja i ugradnje novih liftova u Srbiji, ali kada je u pitanju tekue odravanje jo uvek se ne primenjuje, zato to nai nacionalni pravilnici nisu usaglaeni sa SNELom.

LITERATURA
European Lift Association [online]. Dostupno na: http://www. ela-aisbl.org/intro.htm [pregledano 1.12.2010]. Musabegovi, I. (2009) Modernizacija postojeih liftova u Beogradu u skladu sa najnovijim standardima Evropske unije. Studija finansijsko-ekonomskog modela. Naruilac grad Beograd - JP GS. Paunovi, B. (2007) Proces upravljanja i rizik, Zbornik radova Miloerskog ekonomskog foruma.

Slika 2. Najei uzroci povreda na radu servisera liftova, u periodu od 2001-2006.

INENJERSKI MENADMENT

Izvor: European Lift Association (2010)

166

ivkovi Z., Heleta M. Upravljanje riziciima

Paunovi, B., Zipovski, D. (2010) Poslovni plan: vodi za izradu. Beograd: Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu. Pravilnik o tehnikim normativima za liftove na elektrini pogon za vertikalni prevoz lica i tereta. Slubeni list SFRJ, br. 16/86, 28/89, 22/92 i Slubeni list SRJ, br. 47/95, 14/96. Beograd: Slubeni list SFRJ i Slubeni list SRJ.

Vujovi, R. (2009) Rizik otkaza sistema zbog greke oveka. Singidunum revija. 5 (2), 186-194. ivani, L.M., Badnjar, D.R. (2009). Ispitivanje - kontrolisanje - sertifikacija - kako ih razlikovati?. Menadment totalnim kvalitetom i izvrsnost. 37(1-2), 225-228.

SINGIDUNUM R 2011 8 (2) 163-167

Abstract: Lifts are lasting and reliable means of transport, used for personal transport or for business purposes. The use and maintenance of lifts are accompanied by risks, which can be adequately managed, and their maintenance is subject of state regulations. This paper presents the European and national standards that treat this area.

Key words: Lifts, Security standards, Risk management.

Rad primljen: 28.2.2011. Ispravka: 17.4.2011. Rad prihvaen: 4.5.2011.

INENJERSKI MENADMENT 167