Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

Upravljanje rizikom u industriji DIPLOMSKI RAD

Nastavni predmet:Upravljanje rizikom

Nastavnik: Prof. dr. Provulovi Slavica Zrenjanin, 2012.

Student: Stojmenovi Ljiljana IM 115/11

SADRAJ:
1. UVOD 1.1 Pojam rizika 1.1.1 Neizvesnost i rizik 1.1.2 Verovatnoa i stepen rizika 1.2 Definicija osiguranja . 1.3 Veza osiguranja i rizika

2. KLASIFIKACIJA RIZIKA 2.1 Poslovni rizik 2.2 Finansijski i nefinansijski rizik 2.3 Dinamiki rizik 2.4 Statiki rizik 2.5 Fundamentalni rizik 2.6 Posebni rizik 2.7 ist rizik 2.8 pekulativni rizik 3. VRSTE RIZIKA 3.1 Lini rizici 3.2 Imovinski rizici 3.3 Rizici odgovornosti 3.4 Rizici zbog greaka drugih 4. RIZICI U INDUSTRIJI 4.1 Rizik poara i nekih drugih opasnosti 4.2 Rizik loma i nekih drugih opasnosti 4.3 Rizik prekida rada zbog ostvarenja nekog osnovnog rizika 4.4 Rizici odgovornosti greke na proizvodima 4.5 Rizici odgovornosti iz delatnosti 5. RAZVOJ UPRAVLJANJA RIZIKOM U INDUSTRIJI 6. BAZINA PRAVILA ZA RUKOVOENJE RIZIKOM U INDUSTRIJI 6.1 Ne rizikuj vie nego to moe dozvoliti da izgubi 6.2 Mogunost sluajnosti 6.3 Ne rizikuj mnogo radi malo (zbog malo) 7. PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM U INDUSTRIJI 7.1. Ciljevi upravljanja rizikom 7.1.1. Ciljevi pre gubitka 7.1.2. Ciljevi posle gubitka 7.2. Utvrivanje izloenosti riziku 7.3. Procena rizika 7.3.1. Tehnike kvalitativne procene rizika 7.3.2. Tehnike kvantitativne procene rizika

7.4. Izbor metode upravljanja rizikom 7.4.1. Upravljanje rizikom izbegavanjem 7.4.2. Upravljanje rizikom umanjenjem 7.4.3. Upravljanje rizikom preventivom 7.4.4. Upravljanje rizikom zadravanjem 7.4.5. Upravljanje rizikom prenosom 7.4.6. Upravljanje rizikom podelom 7.4.7. Upravljanje rizikom ulaganjem u informacije 7.5. Kontrola programa za upravljanje rizikom 8. METODE ZA UTVRIVANJE, ISPITIVANJE I PROCENU RIZIKA U INDUSTRIJI 8.1. Matrica rizika 8.2. Statistika metoda SEPTRI 9. ZAKLJUAK 10. LITERATURA

1.UVOD
1.1 Pojam rizika Zbog neprestane izloenosti riziku privrednih subjekta usled njihovih poslovnih aktivnosti javlja se potreba da se rizicima upravlja na odgovarajui nain. Rizicima u industriji prevashodno su izloeni imovina i odgovornost privrednih drutava. Upravalje ovim riziciam je od vitalnog znaaja . Pomou poznatih metoda za procenu i upravljane rizikom mogue je obezbediti ekonomsku i pravnu sigurnost organizacije, a rizike umanjiti, izbee , preneti , zadrati. Ako u datoj situaciji postoji neizvesnost u vezi ishoda dogadjaja i mogunost da ishod bude nepovoljan javlja se intuitivni pojam rizika, koji obuhvata nedostatak znanja o budunosti i mogunost neke nepovoljne posledice. Ne postoji jedna za sve prihvatljiva definicija rizika, bilo da je posmatramo sa teorijskog ili pak praktinog aspekta osiguranja. Sam rizik poistoveujemo sa nastupanjem jednog ekonomski tetnog dogadjaja. To je ujedno osnovna i najira definicija rizika. Poar, poplava, sudar, udar, kradja, razbojnitvo su dogadjaji koji asociraju i ine rizik u osiguranju. U stvari, ovde imamo u vidu opasnosti koje ugroavaju imovinu i sam ivot ljudi, bilo da ih posmatramo u kvalitativnom ili kvantitativnom smislu. U osiguranju rizik mozemo posmatrati sa aspekta osiguranika, sa aspekta prava i obaveza i rizik sa aspekta osiguravaa . Da bi rizik postojao u osiguranju, mora da: rizik mora biti mogu, njegovim nastupanjem izaziva ekoiomsku tetu, rizik mora biti neizvestan, rizik mora biti sluajan, Rizici u osiguranju su brojni, u svetu ih ima preko 450 vrsta, njihova teina je veoma razliita u datim trenucima ak i katastrofalna. Iz tih razloga rizik ima i svoju cenu premiju osiguranja. Kolika e biti premija, zavisi od niza faktora, metoda i modela izraunavanja, zasnovano na raznim modalitetima, zakona velikih brojeva, zakona rizika gradobitnih razmera i nizom drugih faktora. Inae, definisanje rizika pa prema tome i upravljanje rizikom je jedna od retkih pojmova u teoriji osiguranja u kojoj nema istog miljenja. Rizik sa teorijskog aspekta nije precizno definisan, nego se u teoriji pod rizikom podrazumeva:

1.Neizvesnost u pogledu ishoda nekog dogadjaja kada postoje dve ili vie mogunosti. 2.Osigurana osoba ili stvar. Naime, rizik je neko budue stanje koje moze a i ne mora nastati, iji su faktori poznati a mogunost nastanka rizika se moze izmeriti (izraunati) odgovarajuom statistikom aparaturom prvenstveno primenom standardne devijacije i koeficijenta varijacije. Neizvesnost, za razliku od rizika, je stanje u budunosti koje determiniu poznati faktori, ali se njihov intenzitet ne zna kao ni njihov nastanak. Ako su determinante neizvesnosti poznate po buduem nastanku onda je to stanje rizika. Iako se teoretiari osiguranja, kako smo ve rekli, nisu saglasili oko univerzalne definicije, postoje zajedniki elementi u svim definicijama, a to su: neodredjenost ishoda je implicitan u svim definicijama rizika, kada postoji rizik, uvek postoje najmanje dva mogua ishoda. Ako sigurno znamo da e nastati gubitak, nema rizika. Ulaganje u kupovinu automobila na primer, podrazumeva shvatanje da automobil podlee fizikoj amortizaciji i da njegova vrednost opada. U ovom sluaju ishod je siguran pa nema rizika. Najmanje jedan od moguih ishoda je nepoeljan, bilo da se radi o gubitku u optem smislu, u kome je izgubljeno neto to je pojedinac ve posedovao, ili to moe biti dobit manja nego to je bila mogua.

Neeljeni dogaaj je nepovoljno skretanje sa eljenog ishoda koji se oekuje ili nada. eljeni ishod koji se ili oekuje ili nada podrazumeva izlaganja kako pojedinanom tako i kumulativnom gubitku. Pojedinac se nada da se neprijatnost nee desiti, i upravo je mogunost da se ova nada ne ostvari ono to predstavlja rizik. Rizik je odstupanje od oekivanog ako postoji vie alternativa a jedna od njih je nepovoljna. Sa teorijskog aspekta rizik se u osiguranju najee posmatra na sledee naine: Rizik je ansa da se izgubi Rizik je neizvesnost Rizik je razlika izmeu stvarnih i oekivanih rezultata Rizik je verovatnoa ishoda razliito od oekivanog

1.1.1 Neizvesnost i rizik Termin neizvesnosti esto se koristi u vezi sa terminom rizik, esto i kao sinonim, pa je potrebno objasniti odnos izmeu termina rizik i neizvesnost. Neizvesnost se odnosi na stanje svesti koje karakterie sumnja, zasnovana na nedostatku znanja o tome ta e se ili nee desiti u budunosti. To je suprotno od izvesnosti, koja predstavlja ubeenje ili sigurnost u pogledu na posebnu situaciju.

Neizvesnost je prosta psiholoka reakcija na odsustvo znanja o budunosti. Postojanje rizika - uslov ili kombinacija okolnosti u kojima postoji mogunost gubitka - stvara neizvesnost kod pojedinaca kada se taj rizik prizna. Neizvesnost varira u odnosu na znanje i stav osobe. Stavovi za razliite pojedince pod jednakim uslovima realnog sveta su razliiti. Mogue je, da osoba oseti neizvesnost u situaciji u kojoj zamilja da postoji mogunost gubitka, iako ne postoji nikakav izgled za gubitak. Mogue je da pojedinac osea neizvesnost u pogledu rizika kada ne priznaje izlaganje gubitku. Bez obzira da li se rizik priznaje ili ne, to ne menja njegovo postojanje. Ako postoji mogunost gubitka, rizik postoji bez obzira da li je osoba izloena gubitku svesna rizika. 1.1.2 Verovatnoa i stepen rizika Verovatnoa i stepen rizika u osiguranju su kategorije na kojima poivaju izraunavanja mogunosti nastanka i intenziteta rizika u budunosti. Ove kategorije zapravo spadaju u metematiku osiguranja. Matematiku osiguranja sutinski ine oblasti koje se nazivaju aktuarska matematika. Ovom granom matematike se reavaju raunski (matematiko-statistiki) problemi osiguranja (pre svega problemi proraunavanja premije). Aktuarska matematika uvaava iste principe koje uvaava i finansijska matematika (pre svega princip ekvivalencije svih isplata i svih uplata svedenih na isti vremenski rok). Od finansijske matematike se razlikuje po injenici da su rauni finansijske matematike bezlini, tj. ne zavise od starosti lica, dok su rauni aktuarske matematike ivotnog osiguranja vezani za starost lica koje se osigurava.

1.2 Definicija osiguranja Osiguranje je institucija koja tete nastale na imovini ili licima nadoknauje drutvu ili licima zbog ostvarenja rizika koje za sobom nose ruilake sile ili nesreni sluajevi. Ono je ekonomska zatita od tetnih dejstava i ekonomskih poremeaja do kojih dolazi ostvarenjem rizika u svim fazama drutvene reprodukcije i u svakodnevnom ivotu ljudi. Osiguranje predstavlja udruivanje svih onih koji su izloeni istim opasnostima, a svrha udruivanja je zajedniko podnoenje ekonomskih posledica tete koja e zasigurno zadesiti barem jednoga od njih u odreenom vremenskom periodu. Osiguranje je nauka koja se bavi prouavanjem delovanja ostvarenja rizika, ekonomskim posledicama ostvarenog rizika, te izuavanjem naina upravljanjem rizikom kako bi se umanjile i eventualno spreile mogunosti nastanka rizika. Osiguranje je institut drutvene reprodukcije koji deluje kao korektiv poremeaja koji nastaju kao posledica dejstva ruilakih sila izazvanih prirodom ili ljudskom destrukcijom.

Osiguranje je institucija koja nadoknauje tete nastale u privredi ili kod ljudi, usled dejstva prirodnih ruilakih sila ili nesrenih sluajeva. Nauna osnova osiguranja poiva na saznanjima da i u pogledu shihijskih dogaaja izazvanih prirodnim ili vetakim ruilakim silama i deavanjima nesrenih sluajeva, postoji odreena zakonitos (aktuarstvo, zasnovano na raunu verovatnoe). U osiguranju se ostvaruje uzajamnost i solidarnost, odnosno aktuarski posmatrano vri se izjednaavanje rizika, odnosno njegovo atomiziranje. To znai da tete koje nastaju dejstvom stihije ili nesrenih sluajeva u odreenom periodu po odredjenim grupama rizika koji su isti ili slini, padaju na teret svih onih kojima preti opasnost od istih rizika, a ne na pojedinca. Dakle svi kao grupa pokrivaju tete koje zadese samo neke od njih, koje kao pojedinci ne bi mogli nikako ekonomski podneti. Tako atomizirane tete su podnoljive za svakoga pojedinano i nisu u stanju da ugroze pojedinca kao lana grupe, a kao pojedinac van grupe bio bi u celosti ekonomski ugrozen. Da bi osiguranje uopte postojalo i da bi postojala potreba za ovom vrstom usluge, potrebno je definisati uzajamnu vezu izmeu osiguranja i rizika. Rizik je svakako fundamentalna osnova osiguranja, bez rizika nema ni osiguranja, ali isto tako ako je rizik sasvim izvestan takoe nema osiguranja. Potreba za zatitom od rizika je zapravo zatita od ekonomskih posledica koje rizik svojim nastupanjem izaziva. Osiguranje je u tom smislu najbolji mehanizam upravljanja rizikom, jer svojom samom funkcijom omoguava reprodukciju u svakom drutvenom ili pojedinanom procesu kada je taj proces poremeen vanrednim dogaajima koji nisu mogli biti predvieni, niti su za njih bili unapred obezbeeni ekonomski instrumenti. Obezbeivanje ekonomskog instrumentarija koji e premostiti prekid reprodukcije zbog ostvarenje vie sile i nesrenih sluajeva (rizika) nije racionalno ni u kakvom samostalnom ili pojedinanom sluaju iz prostog razloga to rizik skoro uvek premauje mogunosti pojedinca da podnese njegov teret. Zbog toga raspodela rizika na grupu, odnosno na sve pojedince u grupi predstavlja zapravo najracionalniji oblik njegovog saniranja, odnosno saniranja ekonomskih posledica tete koje ostvareni rizik prouzrokovao. Osiguranje takoe predstavlja delatnost kojom se bave privredna drutva, to jest drutva za osiguranja ili osiguravajua drutva, radi sticanja dobiti.

1.3 Veza osiguranja i rizika Fundamentalna osnova osiguranja je zapravo rizik. Rizik da e doi do gubitka imovine ili dela imovine usled delovanja nekog neoekivanog dogaaja, kao i rizik da e doi do naruavanja zdravlja ili gubitka ivota, takoe od neoekivanog uzroka. Ostvarenja rizika uvek ili skoro uvek za posledicu ima ekonomski gubitak kod osiguranja stvari i moralni gubitak kod osiguranja lica. Rizik i osiguranje su u uzrono posledinoj vezi. Rizik jeste dogaaj koji izaziva neprijatan oseaj kako na psiholokom tako i na ekonomskom polju. Sam rizik svojom pretnjom izaziva potrebu za zatitom od njega, a ako to nije mogue onda potrebom za otklanjanjem ekonomskih posledica koje ostaju iza njega. Da bi se suprotstavili posledicama ostvarenja rizika smiljen je mehanizam koji se bazira na izjednaavanju rizika u vremenu i prostoru, odnosno disperzija rizika da bi se on lake ekonomski podnosio. Ovaj institut je zapravo osiguranje. Iz izraunate cene rizika koju e platiti svi oni koji su izloeni istom ili srodnom riziku formira se fond koji nazivamo osiguravajui fond". Za obnovu unitenih dobara potrebna su, naravno, novana sredstva. Ekonomska mera se zato sastoji u tome da se unapred namenjuju posebna sredstva potrebna za obnovu onoga to je uniteno u stihiji ili nesrenim sluajem. Sredstva unapred i planski prikupljena za obnovu imovine, ako ona biva unitena u stihiji, poznata su pod imenom osiguravajui fond. Da bi osiguravajui fond uopte mogao da se oformi potrebni su odreeni preduslovi. Bazina sredstva za organizaciju osiguravajueg fonda je premija osiguranja, preduslov formiranja osiguravajueg fonda je da premija osiguranja mora biti plaena unapred, za rizik koji e se naknadno dogoditi ili se nee dogoditi. U ukupan osiguravajui fond ulaze i poetne rezerve sigurnosti kod osnivanja osiguravajueg drutva. uvanje (zatita) imovine je osnovna funkcija osiguranja, to e i da su dve druge uglavnom izvedene. uvanje se ostvaruje na dva naina: neposredno i posredno. Neposredno uvanje sastoji se u predupreivanju, u spreavanju nastajanja tete kroz ta se, u stvari, ide na otklanjanje uzroka za nastajanje stihijskih nedaa i nesrenih sluajeva. To je tzv. preventivna funkcija osiguranja. Tu spadaju i aktivnosti u okviru borbe da teta, i kad ve nastane osigurani sluaj, bude to manja (to je tzv. represija). Posredno, osiguranje uva (zatiuje) imovinu naknaivanjem tete, odnosno isplaivanjem (u osiguranju lica) osiguranih suma iz sredstava prikupljenih (udruenih) uplatama premija. To bi bilo osiguranje u uem smislu.

Funkcija prikupljanja (mobilizacije) novanih sredstava. Proizilazi iz pravila da se premije plaaju unapred. Poto se naknaivanje tete vri sukcesivno, tj. tokom godine kada nastaju tete, u meuvremenu prikupljena sredstva se koriste, odnosno sa njima se upravlja na nain da se ostvari profit koji e biti u funkciji osiguravajueg fonda, poveanja rezervi sigurnosti i u krajnjem sluaju ostvarenju profita osiguravajueg drutva. Ova funkcija dolazi do izraaja, jer se u osiguranju stvaraju i rezerve za kompenzaciju u vremenu. U ovom kontekstu treba naroito podvui opteprihvaeno shvatanje da osiguranje ivota predstavlja najsavremeniji vid tednje (dugorono vezana tednja).

2. KLASIFIKACIJA RIZIKA
Rizici se mogu klasifikovati na mnogo naina. U osiguranju postoje odreene specifinosti koje su posebno znaajne. One ukljuuju sledee rizike: Poslovni rizik Fanansijski rizik Dinamiki rizik Statiki rizik Fundamentalni rizik Posebni rizik ist rizik pekulativni rizik

2.1 Poslovni rizik Poslovni rizik podrazumeva neizvesnost u pogledu ostvarenja misije i cilja preduzea, odnosno rizik neuspeha u ostvarenju dobiti. Ova vrsta rizika nije predmet izuavanja osiguranja. Ukoliko doe do gubitka ili neostvarenja dobiti iz razloga nemogunosti upotrebe imovine koji je prouzrokavao ostvareni osigurani rizik, onda je poslovni rizik stekao karakteristike podobnosti za osiguranje. Meutim poslovni rizik jeste svakako onaj rizik sa kojim je suoeno osiguravajue drutvo. Kod poslovnog rizika drutva za osiguranje moemo posebno istai trini rizik koji proistie iz nepovoljnih promena na tritu, i to pre svega na tritu osiguranja i finansijskom tritu.

Ovaj rizik naroito obuhvata: Rizik konkurencije Rizik neadekvatnog prilagoavanja zahtevima korisnika usluga osiguranja Rizik promene kamatnih stopa Rizik promene cena hartija od vrednosti Rizik promena cena nepokretnosti Devizni rizik Ostale trine rizike koji zavise od prirode, obima i sloenosti poslovanja drutva 2.2 Finansijski i nefinansijski rizik U najirem kontekstu, termin rizik obuhvgta sve situacije u kojima postoji izlaganje neizvesnosti. U nekim sluajevima ova neizvesnost obuhvata finansijski gubitak, dok u drugima to nije sluaj. U svakom aspektu ovekovog stvaranja postoji elemenat rizika, a mnogi od ovih rizika nemaju nikakvih finansijskih posledica. Za osiguravajua drutva su vani za razmatranje rizici koji obuhvataju finansijski gubtak. Ostvarenjem osiguranog sluaja, nastaje unitenje ili oteenje osigurane stvari, a to oteenje ili unitenje u svakoj situaciji izaziva ekonomski gubitak. Da bi gubitak bio nadoknaen potrebni su naravno izvori za finansiranje tog gubitka. U procesu reprodukcije nisu predvieni posebni izvori za finansiranje gubitaka nastalih ostvarenjem rizika nad osiguranom stvari. Iz tog razloga finansiranje ove vrste gubitka vri se iz osiguravajueg fonda. Finansijski rizik predstavljaju i gubici izazvani nemogunou upotrebe imovine zbog ostvarenja rizika nad njom.

2.3 Dinamiki rizik Dinamiki rizici su oni koji nastaju zoog promena u ekonomiji. Promene u nivou cena, ukusu potroaa , prihoda i rashoda i tehnologije, mogu izazvati finansijski gubitak. Dinamiki rizici obino idu u korist drutava tokom dueg vremenskog perioda, poto su oni rezultat prilagoavanja promenama. Dinamiki rizici se mogu podeliti naveliki broj pojedinaca, oni se uglavnom smatraju manje predvidljivim j od statikih rizika, poto oni ne nastaju unutar nekog preciznog stepena regularnosti.

10

2.4 Statiki rizik Stitiki rizici obuhvataju gubitke koji bi nastali ak i kada ne bi bilo promena u ekonomiji . Ovi gubici nastaju iz opasnosti iz prirode i nepotenja pojedinaca. Za razliku od dinamikih rizika , statiki rizici nisu izvor dobiti drutva. Statiki rizici obuhvataju ili unitenje aktive ili promene u njenom posedovanju kao rezultat nepotenja ili greke oveka. Statiki gubici nastaju sa odreenim stepenom regularnosti tokom vremena i uglavnom su predvidivi. Zato zbog predvidljivosti, statiki rizici su pogodniji za korienje u osiguranju nego to su to dinamiki rizici".

2.5 Fundamentalni rizik Fundamentalni i posebni rizici se zasnivaju na razlici u posledici i poreklu gubitka. Fundamentalni rizici obuhvataju gubitke koji su po poreklu i posledici bezlini. To je grupa rizika, izazvanih u nejveem delu ekonomskim, drutvenim i politikim pojavama, iako mogu takoe nastati i izled fizikih pojava. Oni pogaaju velike segmente ili ak celokupnu populaciju. Nezaposlenost, rat, inflacija, zemljotresi i polave su sve primeri fundamentalnih rizika. Poto su fundamentalni rizici izazvani uslovima koji su vie i manje izvan kontrole pojedinaca koji trpe gubitke i poto oni nisu niija posebna greka, zbog uslova nastanka rizika, drutvo pre pojedinca treba da na iste reaguje. Neki fundamentalni rizici reguliu se putem privatnog osiguranja, to je neodgovarajui nain reavanja najveeg broja fundamentalnih rizika. Obino, se koristi neki oblik socijalnog osiguranja ili dravnog programa transfera kojima se reavaju fundamentalni rizici. Nezaposlenost i radne nesposobnosti su fundamentalni rizici koji se reguliu putem socijalnog programa drave. teta od poplave i zemljotresa proizvode razoran uinak u pogoenoj oblasti i tu sanaciju preuzimaju drava i humanitarne organizacije. 2.6 Posebni rizik Ova vrsta rizika se usko povezuje za osiguranje i osiguravajui fond, jer se ovi rizici odnose na one situacije koje prouzrokuju gubitke zbog posebnih uzroka. Posebni rizici se smatraju odgovornou pojedinca, pa drava nije subjekt reavanja problema. Ove rizike reava pojedinac upotrebom osiguranja, spreavanjem gubitka ili nekom drugom tehnikom

11

2.7 ist rizik ist rizik su situacije koje obuhvataju samo mogunost gubitka ili nikakav gubitak. Jedan od najboljih primera istog rizika je mogunost gubitka koji se odnosi na vlasnitvo imovine. Lice koje kupuje automobil, na primer, neposredno nailazi na mogunost da oteti ili uniti automobil. Mogui ishodi su gubitak ili nikakav gubitak. Kod istog rizika ne moemo podrazumevati gubitke vrednosti stvari usled normalne upotrebe, jer habanje stvari nema karakteristike neizvesnosti, koja je neophodna da bi postojao rizik. 2.8 pekulativni rizik pekulativni rizik je situacija gde postoji mogunost gubitka, ali postoji i mogunost dobitka. Kockanje je dobar primer pekulativnog rizika, gde se rizik namerno stvara u nadi dobitka. Preduzima je suoen sa pekulativnim rizikom u potrazi za profitom. Investicija moe biti izgubljena ako proizvod nije prihvaen na tritu po ceni dovoljnoj da pokrije trokove, ali ovaj rizik se preuzima zbog mogunosti ostvarenja profita. Rizlika izmeu istih i pekulativnih rizika je znaajna za osiguravajua drutva, zato to su obino isti rizici prihvatljivi za osiguranje. Osiguranje se ne bavi zatitom pojedinaca od gubitaka nastalih pekulativnim rizicima. pekulativni rizik se dobrovoljno prihvata zbog svoje dvodimenzionalne prirode, koja obuhvata mogunost dobiti.

3. VRSTE RIZIKA
Rizici u osiguranju su brojni i raznoliki. Opti pojam rizika i rizik u osiguranju nisu sinonimi, naime svi rizici se ne mogu osigurati. Da bi rizik bio predmet panje osiguranja, on za to mora biti podoban, zato i kaemo da je rizik podoban za osiguranje onda kada on ima karakteristike koje su sa stanovita osiguranja bitne. Takve rizike moemo svrstati u sledee kategorije ili vrste: Lini rizici Imovinski rizici Rizici odgovornosti Rizik zbog greke drugih

12

3.1 Lini rizici Lini rizici su mogunost gubitka prihoda ili imovine koji nastaju kao rezultat gubitka sposobnosti da se prihod zaradi. Mogunost zarade izloena je sledeim opasnostima: Prevremena smrt Zavisnost usled starosti Bolest ili nesposobnost Nezaposlenost 3.2 Imovinski rizici Svako ko poseduje imovinu suoen je sa imovinskim rizicima prosto iz razloga to se ovakvi posedi mogu unititi ili ukrasti. Imovinski rizici ukljuuju dva razliita tipa gubitka: direktni gubitak i indirektni ili posledini gubitak. Direktni gubitak je najednostavniji: ako je kua unitena poarom, vlasnik gubi vrednost kue. Ovo je direktni gubitak. Meutim, pored gubitka vrednosti same zgrade, vlasnik imovine nema vie gde da stanuje, a tokom vremena potrebnog za ponovnu izgradnju kue vlasnik e biti izloen dodatnim izdacima ivei na nekom drugom mestu. Ovaj gubitak upotrebe unitenog kapitala je indirektni ili posledini gubitak. Jedan jo bolji primer je sluaj poslovne firme. Kada su objekti firme uniteni, firma gubi ne samo vrednost tih objekata ve takoe i prihod koji bi se zaradio njihovom upotrebom. Imovinski rizici obuhvataju dva tipa rizika: Gubitak imovine Gubitak prihoda zbog nemogunosti upotrebe imovine. 3.3 Rizici odgovornosti Osnovna opasnost kod rizika odgovornosti je nenamerna povreda drugih osoba ili teta naneta njihovoj imovini uslud nemara. Odgovornost moe takoe nastati i usled nenamernih povreda ili tete. Onaj ko povredi drugog ili oteti tuu imovinu putem nemara ili na drugi nain , smatra se odgovornim za nastalu tetu. Rizici odgovornosti prema tome obuhvataju mogunost gubitka imovine ili budueg prihoda kao rezultat procenjenih teta ili zakonste odgovornosti nastale ili nemarom ili nenamernim grekama, ili krenjem prava drugih. 3.4 Rizici zbog greaka drugih Kada drugo lice preuzme obavezu da za nekog izvri uslugu, ono preuzima obavezu za koju se vi nadate da e biti izvrena. Kada navedeno lice ne izvri preuzetu obavezu to ima za posledicu va finansijski gubitak , u tom sluaju rizik postoji. Primeri rizika u ovoj kategoriji bi obuhvatali propust izvoaa radova da zavri graevinski objekat po planu, ili odbijanje dunika da izvri plaanje prema dogovorenom.

13

Bez obzira o kom obliku rizika se radi za njega je vezan teret koji se sastoji u tome to e se odreeni gubici zaista desiti. Kada kua strada u poaru, ili kada se automobil ukrade, dolazi do finansijskog gubitka, ili kad neko zbog nemara ima za posledicu tetu na imovini, nastaje finansijski gubitak. Ovi gubici predstavljaju primarni teret rizika i primarni razlog zbog koga pojedinci nastoje da izbegnu rizik ili ublae njegov nastanak. Pored gubitaka kao faktora rizika, postoje i druge determinante rizika. Neizvesnost nastanka dogaaja iziskuje da se pojedinac pripremi na njegov mogui nastanak. Ako nije osiguran, nain na koji se ovo moe obezbediti jeste formiranje rezervnog fonda radi pokrivanja eventualnih gubitaka. Formiranje rezervnog fonda predstavlja odgovarajui troak, jer sredstva moraju biti raspoloiva u vreme gubitka i moraju zbog toga biti u likvidnom stanju. Ako svaki vlasnik imovine skuplja rezervna sredstva, iznos tih sredstava u takvim reze rvama je mnogo vei nego da su sredstva sakupljana kolektivno. Mogunost nastanka rizika ima nepovoljne uinke na ekonomski rast i akumulaciju kapitala. Rast u ekonomiji determinisan je u najveoj meri stopom akumulacije kapitala ali i investicija. Investitori se ne izlau rizicima samo ako je povraaj na investiciju dovoljno visok da kompenzira dinamike i statike rizike. Ulog kapitala je vei u onim situacijama gde je vei rizik, a cene proizvoda ili usluga takve investicije nee biti konkurentne na tritu. Uostalom, neizvesnost vezana za rizik obino stvara oseaj nesigurnosti. Ovo je naroito izraeno u sluaju istog rizika. pekulativni rizik je mnogim pojedincima privlaan. Kockari obino uivaju u neizvesnosti vie nego u izvesnosti ne kockanja inae, oni se ne bi kockali Ovo naravno ne povezujemo i nema veze sa osiguranjem jer ono nije povezano a sreom ili nesreom u optem smislu. Osiguranje, pa prema tome i rizik u osiguranju odnosi se sa isto ugovornim odnosom izmeu osiguravaa i osiguranika gde se njihov odnos zasniva na ekonomskim i pravnim naelima. Ovde pre svega mislimo na pozitivnim zakonima, uslovima i tokovima premija koje odreuju pravila sudionicima na tritu osiguranja

4. RIZICI U INDUSTRIJI
Rizici kod osiguranja industrije su imovinski rizici, meutim pored osnovnih i dopunskih imovinskih rizika, postoje i neki sasvim specifini rizici. Imovinske rizike delimo na : osnovni rizici dopunski rizici Pod osnovnim rizicima podrazumevamo onu grupu rizika kojoj je praktino izloena svaka vrsta imovine. 14

Osnovni rizici su sledei: poara i udara groma, eksplozije, osim eksplozije od nuklearne energije, ukoliko nije drugaije ugovoreno, oluje i grada (tue), udara sopstvenog motornog vozila i sopstvene pokretne radne maine u osigurani graevinski objekat, pada letelice, manifestacija i demonstracija zemljotres. Dopunski rizici, predstavljaju one rizike koji ne prete svakoj vrsti imovine, ti rizici prete samo pojedinoj imovini zbog ili svojstva same imovine ili mesta gde se ta imovina nalazi. Dopunski rizici ne mogu biti predmet osiguranja ukoliko nisu osigurani i osnovno rizici. Za dopunske rizike, plaa se i dopunska premija, koja e biti izraunata prema teini dopunskog rizika. U dopunske rizike ubrajamo: poplavu i bujicu, klizanje tla i odronjavanje, snenu lavinu, iscurenje tenosti i gasa (lekau) izlivanje vode iz instalacija, samozapaljenje zaliha, industrijske organizacije koje proizvode, obrauju ili prerauju tenu rastopljenu masu mogu, uz poveanje premije, ugovoriti proirenje zatite i na rizik izlivanja uarene tenosti i rastopljene mase. Posebna specifinost se ogleda u riziku loma maina, jer ovog rizika nema u drugim granama osiguranja. Osiguranjem industrije prue se pokrie za rizike koji mogu dovesti do oteenja ili unitenja stvari sa posebnim osvrtom pored fundamentalnih rizika i za rizike koji su svojstveni odreenoj vrsti stvari, ili odreenoj vrsti industrijske delatnosti. Rizici kod osiguranja industrije su sledei: rizik poara i nekih drugih opasnosti, rizik loma i nekih drugih opasnosti, rizik prekida rada usled poara i drugih opasnosti, rizik odgovornosti iz delatnosti, 15

rizik odgovornosti za greke na proizvodima.

4.1 Rizik poara i nekih drugih opasnosti Pod rizikom poara i nekih drugih opasnosti obuhvaeni svi osnovi rizici. Prilikom osiguranja ako se plati dodatna premije mogu se usigurati i posebni rizici. Poarni rizik smatra se bazinim , ne samo u imovinskim osiguranjima , nego u osiguranju uopte. Zakljuivanje mnogih drugih vrsta osiguranja oslovljeno je time da se predhodno zakljui osiguranje od opasnosti poara kao osnovno osiguranje. Nije potrebno posebno naglaavati da posledice ostvarenja ovog rizika mogu da budu katstrofalne. Iz te injenice ovaj rizik se gotovo uvek osigurava. 4.2 Rizik loma i nekih drugih opasnosti Pod rizikom loma maenia i drugih opasnosti pre svega podrazumevamo rizike oteenja ili unitenja maina usled nezgode u pogonu. Pod rizikom loma ne podrazumeva se unitenje ili oteenje svih vrsta alata koji slue za obradu materijala, stezni pribor, delovi maine koji neposredno slue za lomljenje i sitnjenje itd. Specifinost rizika loma se ogleda kod njegovog sledeeg ostvarenja: greke u konstrukciji, materijalu i izradi, neposredno delovanje elektrine struje: kratak spoj, atmosferski ili drugi prenapon, elektrini luk i sl., raspadanje zbog delovanja centrifugalne sile, nedostatak vode u parnim kotlovima i aparatima s parom, osim u sluajevima koje prati eksplozija, mraz, pritisak leda ili snega, odnosno neposredno kretanje leda, natpritisak i potpritisak (implozija), zatajivanje ureaja za zatitu i regulisanje ili automatsko upravljanje kojima je maina opremljena, nespretnost, nemar ili zle namere radnika ili neke druge osobe, pad osiguranog predmeta, udar ili upadanje stranog tela u osigurani predmet,

4.3 Rizik prekida rada zbog ostvarenja nekog osnovnog rizika U sluaju ostvarenja nekog osiguranog osnovnog imovinskog rizika, dolazi do direktne tete na osiguranoj stvari, meutim ako ta teta moe da prouzrokuje prestanak rada nekog preduzea ili njegovu znatnu redukciju, onda imamo i posredan gubitak koji je prouzrokovao ostvareni rizik. To su gubici imovinskog interesa kao to su dohodak, bruto dobit, kao i odreene trokove poslovanja osiguranika u sluaju prekida rada zbog poara i nekih drugih opasnosti. Pod dohotkom se podrazumeva samo onaj dohodak koji se ostvaruje obavljanjem registrovane privredne delatnosti kao i prihoda vezanih za tu delatnost. Ne smatra se dohotkom onaj deo dohotka koji se mimo toga ostvaruje kao, npr. poslovanjem u 16

prometu novanih sredstava, prihodom od kamata, poslovanjem jedinica u inostranstvu, ispravkom finansijskog rezultata i sl. Pod trokovima se podrazumevaju samo oni trokovi koji su fiksnog karaktera i nastaju nezavisno od toga da li se privredna delatnos odvija ili ne. Trokovi koji su direktno vezani za obavljanje privredne delatnosti (npr, proizvodnje) kao to su trokovi sirovina i materijala, utroena energija i sl. ne mogu biti predmet osiguranja. Rizikom prekida rada (omana teta) smatra se onaj rizik koji je prouzrokovan osnovnim rizicima. 4.4 Rizici odgovornosti iz delatnosti Obavljajui neku profesionalnu delatnost mogue je priiniti tetu neijim stvarima unitenjem ili oteenjem, odnosno naruavanjem zdravlja povrede ili smrti lica. Ovde se zapravo radi o riziku nepanje i greke kod obavljanja neke delatnosti 4.5 Rizici odgovornosti greke na proizvodima Ovi rizici se javljaju kod garancijskog osiguranja za koje odgovara osiguranik u garantnom roku, a koje su posledica neispravnosti ili nedostatka u samoj osiguranoj stvari, i to: konstrukcione greke, greke u materijalu, odnosno proizvodne greke i pogrene tehniko-raunske kalkulacije, neispravnosti i pogreke uinjene u radionici ili montai. Pokrie ovog rizika traje samo u razdoblju garantnog roka iz ugovora o kupoprodaji predmeta. Za obavezu iz osiguranja potrebna je ugovorna obaveza osiguranika. Ovu vrstu osiguranja ne odlikuje samo specifinost u ekonomici i tehnici ocene rizika. Problem je i u samom riziku (opasnosti) pokrivenom garancijskim osiguranjem. Za sklapanje ugovora o ovom osiguranju potrebno je da postoji naglaeno uzajamno poverenje i panja ugovornih strana. U protivnom, osiguranje ovog proizvoakog rizika prua mogunosti da se u osiguranje uvrste samo najtei rizici, esto nedovoljno ispitanih proizvoda.

5. RAZVOJ UPRAVLJANJA RIZIKOM U INDUSTRIJI

Upravljanje rizikom obuhvata skup upravljakih metoda i tehnika koje se koriste da bi se smanjila mogunost ostvarenja neeljenih tetnih dogaaja i posledica i time poveala mogunost ostvarenja planiranih rezultata. esto se za ovu oblast koristi termin risk management, koji potie iz engleskog jezika, dok je kod nas najadekvatnije znaenje upravljanje rizikom. Kao to ne postoji jedinstvena definicija rizika, isto tako ne postoji ni jedna definicija za upravljanje rizikom. esto se definie kao sistematski proces koji obuhvata utvrivanje i merenje rizika kojima su izloena preduzea i pojedinci; kao i izbor i implementaciju najadekvatnijih metoda za upravljanje ovakvim rizicima. 17

Rizici se umnoavaju i uslonjavaju sa razvojem tehnologije i porastom opteg drutvanog standarda. To nai da se mora iveti zajedno sa rizikom, i zato pojedinci i drutvo iznalaze naine za upravljanje njima. Sve do 1929. godine sva tenja je bila usmerena na upravljanje istim rizikom u nekom preduzeu. Te godine kupci osiguranja za preduzea neformalno su se susreli u Bostonu da bi razmotrili zajednike probleme. Ameriko udruenje menadera je 1931. godine osnovalo odeljenje osiguranja, da bi menaderi mogli izmeu sebe da razmenjuju informacije vezane za kupovinu osiguranja preduzea. 1932. godine formirano je Udruenje kupaca osiguranja Njujorka, koje je kasnije postalo Institut za istraivanje rizika. Zatim je osnovano Nacionalno drutvo kupaca osiguranja 1950. godine, koje kasnije prvo prerasta u Ameriko drutvo za upravljanje osiguranjem, a zatim u Drutvo za upravljanje rizikom i osiguranjem. Na samom poetku razvoja upravljanje rizikom je sa svojim teorijskim postavkama, da pored osigurnja postoje i druge metode za upravljanje rizicima, nailazio na velike otpore u osiguravajuim krugovima. Naime, osnivanje udruenja kupaca osiguranja doekano je sa nepoverenjem od strane osiguravajuih drutava, jer je postojao strah da e ova udruenja imati naklonost prema nekoj novoj praksi, tetnoj za osiguravajua drutva. ak se jedno vreme ovo shvatalo kao pretnja u poslovima trita i osiguranja, da bi vremenom sva velika osiguravajua preduzea u svetu upravljanju rizikom posveivala sve vei znaaj; u smislu sagledavanja njegovih mogunosti i prednosti i uvoenjem posebnih odeljenja za upravljanje rizikom u svojim organizacionim strukturama. Period od 1955. do 1964. godine je bio period raanja modernog upravljanja rizikom i to, kako sa akademske tako i sa profesionalne take gledita. Formalno upravljanje rizikom je postojalo i pre ovog perioda, ali termin upravljanje rizikom nije bio zvanino usvojen. Kao i mnoge upravljake funkcije i funkcija upravljanja rizikom je imala svoje funkcije pretee, a meu najuticajnijim je bila kupovina osiguranja. Isto tako, i veina modernih naina upravljanja rizikom nastala je iz funkcije kupovine osiguranja, tako da oblast osiguranja ak i danas ima veliki uticaj na pojam upravljanja tizikom. Isto ovo vai i za akademsku oblast upravljanja rizikom, a najbolje se vidi iz injenice da je asopis za rizik i osiguranje sve do 1964. godine nosio naziv asopisa za osiguranje. Mada je jasno da je kupovina osiguranja bila osnov za dananje upravljanje rizikom, drugi uticaji su takoe bili veoma bitni. Pravnici u raznim organizacijama imali su glavni uticaj na upravljanje rizikom od odgovornosti. Strunjaci za upravljanje operacijama uticali su na to, da se razviju strategije koje mogu da odgovore rizicima koji su posledica aktivnosti u nekoj organizaciji. Drugim reima, u zavisnosti od karakteristika rizika kojima je neka ogranizacija izloena razliite oblasti (marketing, planiranje, istraivanje, javna bezbednost itd.) su uticale na upravljanje rizikom u nekoj organizaciji. Tradicionalno upravljanje rizikom bilo je ogranieno samo na iste rizike, koji su obuhvatali: imovinske rizike, line rizike i rizike od odgovornosti. Tokom devedesetih godina mnoga preduzea su poela da proiruju obim upravljanja rizikom, tako to su uzimala u obzir i pekulativne finansijske rizike, a to je dovelo do novih nastojanja u oblasti upravljanja rizikom. Upravljanje rizicima se razlikuje od upravljanja rizikom u oblasti osiguranja. Upravljanje rizikom u okviru osiguranja podrazumeva upotrebu svih tehnika vezanih za osiguranje i ogranieno je na podruje onih rizika od kojih se moemo osigurati. To ne znai da osiguranje danas ima manju ulogu u kontroli rizika nego ranije, ve znai da sada

18

zauzima drugaije mesto u ukupnom upravljanju rizikom i da jo uvek ini znaajan i vitalan deo procesa upravljanja rizikom. Bez takvog pristupa osiguranju, upravljanje rizicima bi bio teak zadatak uzimajui u obzir sve rizike sa kojima se svet suoava danas. Osiguravai poinju da shvataju vanost uloge koju moraju da imaju u procesu upravljnja rizikom, tako to sve vie prepoznaju preduzea sa dobrim upravljanjem rizikom i uz ponudu usluga osiguranja nude i snienu visinu premije osiguranja. Osiguravajua preduzea i brokeri osiguranja sve ee nude usluge upravljanja rizikom zajedno ili odvojeno od funkcije osiguranja. Upravljanje rizikom je mnogo iri koncept od upravljanja osiguranjem, jer se upravljanje rizikom bavi rizicima od kojih se moe osigurati i rizicima od kojih se ne moe osigurati, kao i izborom odgovarajuih tehnika za upravljanje rizikom.

6. BAZINA PRAVILA ZA RUKOVOENJE RIZIKOM U INDUSTRIJI

Sa razvojem menadmenta rizikom kao specifinom funkcijom u poslovanju, sve vea panja se posveuje postavljanju njegovih principa i tehnika da obezbede smernice u procesu odluivanja. U teoriji osiguranja ima razliitih definisanja pravila. Jedno od prvih pravila u ovoj oblasti bio je definisanje garniture pravila rukovoenja rizikom. To su bile smernice za odluivanje kod upravljanja rizikom bazirana na principima zdravog razuma primenjenog na situaciji istog rizika. Autori Mer i Hedzis definisali su sledea tri bazna pravila kod upravljanja rizikom. Ova pravila mogu se definisati ovako: ne rizikuj vie nego to moe dozvoliti da izgubi, imaj na umu mogunost sluajnosti, ne rizikuj puno, radi malo (zbog malo). Ova tri pravila, na prvi pogled jednostavna, obezbeuju dovoljan okvir za donoenje odluke o upravljanju rizikom. 6.1 Ne rizikuj vie nego to moe dozvoliti da izgubi Ovo je, bez sumnje, najznaajnije od tri pravila. Ono ne kae ta treba raditi u pogledu odreenog rizika, ve pokazuje u vezi kojih se rizika neto mora uraditi. Stav je da ako se nita ne uradi po pitanju rizika, pojedinac ili firma zadravaju mogunost gubitaka koji nastaju na osnovu izlaganja riziku, istovremeno odreuje u vezi kojih rizika se neto mora uraditi, odnosno utvrivanje koje rizike ne moemo zadrati. Nemoj rizikovati vie nego to moe da dozvoli da izgubi. Najznaajniji faktor u determinisanju za koji rizik se neto treba uraditi je maksimalni potencijalni gubitak koji moe nastati iz rizika. Neki rizici mogu biti finansijski preveliki, bukvalno unitavajui za kapital pojedinca ili firme, dok drugi imaju samo manje finansijske posledice. Ako je maksimalni potencijalni gubitak pri datom izlaganju riziku tako veliki da moe dovesti do bankrotstva, mora se smanjiti mogunost na nivo koji se moe kontrolisati ili se rizik mora preneti.

19

Veliinu rizika koji se bezbedno mogu zadrati je komplikovano utvrditi. Nivo zadravanja kod specifinih oblasti izlaganja je direktno povezano sa ukupnom sposobnosti firme da snosi rizik, on zavisi od prihoda organizacije, gotovine, likvidnih rezervi i raspoloivosti likvidnih sredstava u sluaju hitnosti. Postoje gubici koji se mogu pokriti gotovinom, ali za veinu je potrebno obezbediti rezerve gotovine, ili obezbediti kredite. Neki gubici mogu biti vei od svih onih koji ove mere mogu apsorbovati. Iznos koji pojedinac ili organizacija moe dozvoliti da izgubi varira od osobe do osobe i od firme do firme. Nivo gubitka koji se moe dopustiti e varirati zavisno od resursa koji mogu biti na raspolaganju u momentu nastanka gubitka. 6.2 Mogunost sluajnosti Kad pojedinac moe determinisati verovatnou nastanka gubitka, on je u situaciji da se uspenije nosi sa rizikom. Verovatnoa da e gubitak nastati ili nee nastati odreuje mogunost njegovog nastupanja. Ako je verovatnoa gubitka mala, primarni faktor sluajnosti je ipak potencijalna mogunost gubitka. To ne znai da verovatnoa odreenog (mogueg) izlaganja riziku nije element u determinisanju stava ta treba uraditi. Kao to ansa potencijalnog velikog gubitka ukazuje na rizike kod kojih se neto mora uraditi, saznanje o tome da je verovatnoa gubitka neznatna, umerena, ili gotovo sigurna pomae strunjaku za rizik u odluivanju kako sa rizikom treba postupati. Vea ili manja verovatnoa gubitka je korisna indikacija za izbor sredstva najpogodnijeg za regulisanje rizika. Rizik se moe posmatrati s vie stanovita: sa stanovita osiguranika, sa stanovita osiguravaa, sa stanovita prava i obaveza strana u ugovoru itd. Jedan od najbitnijih elemenata osiguranja je i premija. Ona je cena rizika za koji osiguravajua drutva obezbeuju osiguravajuu zatitu. Izmeu rizika i premije osiguranja postoji veoma uska povezanost. Nivo premije odreuje se prema prosenom intenzitetu rizika i svaka promena rizika mora da se iskae u promeni premije. Sem toga, premija mora odgovarati riziku i u odreenom vremenskom razdoblju, tj. treba da je srazmerna duini perioda u kome se pokriva rizik. Polazei od neto ireg pristupa, moe se izneti da je premija i cena osiguranja zbog toga to pored rizika na nju utiu i drugi inioci kao to su suma osiguranja, trajanje osiguranja, kamatna stopa na uloena sredstva osiguranja, opti trokovi i sl. Tehnika osiguranja ima zadatak da utvrdi ekvivalentnost premije prema riziku. Moe se rei da je premija novana svota koju je osiguranik, odnosno ugovara osiguranja duan platiti kao naknadu za izvrenje obaveze osiguravaa iz osiguranja. U uslovima osiguranja naih osiguravajuih organizacija premija se jednostavno oznaava kao iznos koji ugovara osiguranja treba da plati za osiguranje.

20

6.3 Ne rizikuj mnogo radi malo (zbog malo) Tree pravilo ukazuje da postoji razumni odnos izmeu trokova prenosa rizika i vrednosti koja narasta prenosiocu. Ovo pravilo upozorava na: rizici ne treba da budu zadrani kada je njihov mogui gubitak veliki u odnosu na premije uteene zadravanjem, postoje mnogi sluajevi u kojima je premija neproporcionalno visoka u odnosu na prenet rizik. U ovom sluaju, premija predstavlja mnogo, dok mogui gubitak predstavlja malo. Pravilo nemoj rizikovati vie nego to moe dozvoliti da izgubi" upuuje na maksimalni nivo zadravanja, dok pravilo nemoj rizikovati puno radi malo"preporuuje da bi neke rizike, ukljuujui gubitke ispod ovog maksimalnog nivoa zadravanja, trebalo takoe preneti. Ovo znai da, dok maksimalni nivo zadravanja treba da bude isti za sve rizike, stvarni nivo zadravanja kod nekih izlaganja riziku moe biti manji nego ovaj maksimum. U stvari, poto postoje razlike u strukturama cena za razliite tipove osiguranja, verovatno je preporuljivo da se utvrdi stvarni nivo zadravanja pojedinano za svaki rizik na bazi povoljnih trokova.

7. PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM U INDUSTRIJI

Sam proces upravljanja rizikom u osnovi je multidisciplinarni proces u kome se u cilju reavanja problema vezanih za rizik zajedno koriste razliita: znanja, discipline i metode. Naime, to je sistemski proces za: identifikaciju, ispitivanje i procenjivanje mogunosti nastanka teta sa kojima se suoava neka organizacija ili pojedinac; kao i sistemski proces za odabiranje najboljeg naina za obradu svih moguih rizika koji je u skladu sa ciljevima odreene organizacije ili pojedinca. Osnovni koncept procesa upravljanja rizikom tei da se rizik prevede iz okvira neizvesnosti i nepoznanice u okvire spoznaje i verovatnosti. Tome doprinosi: prikupljanje, obraivanje i skladetenje informacija koje su potrebne za razumevanje moguih pozitivnih i negativnih aspekata svih inilaca koji mogu uticati na realizaciju nekog dogaaja. Takav proces poveava verovatnou uspeha i smanjuje kako verovatnou neuspeha, tako i neizvesnost oko postizanja ukupnih ciljeva organizacije. Razlukujemo sledee faze u procesu upravljanja rizikom: 1. utvrivanje izloenosti riziku, 21

2. procena rizika, 3. izbor odgovarajue metode i istrumenata za upravljanje rizikom i 4. kontrola programa za upravljanje rizikom

Grafik br.1: Faze procesa upravljanja rizikom Pre poetka vrenja samog procesa upravljanja rizikom neophodno je da se utvrde ciljevi programa za upravljanje rizikom, odnosno da se precizno odlui ta neko preduzee oekuje od svoga programa za upravljanje rizikom. 7.1 Ciljevi upravljanja rizikom Utvrivanjem ciljeva obezbeuje se efikasno upravljanje rizikom. Inae ovaj korak se esto zanemaruje, pa je proces upravljanja rizikom manje delotvoran nego to bi mogao da bude. Ciljevi upravljanja rizikom mogu da se posmatraju kao: ciljevi pre gubitka i ciljevi posle gubitka.

22

7.1.1 Ciljevi pre gubitka Utvrditi ciljeve upravljanja rizikom pre gubitka znai utvrditi ta preduzee tano oekuje od svoga programa upravljanja rizikom. Najvaniji ciljevi upravljanja rizikom pre gubitka jesu: ekonomska spremnost preduzea za potencijalne tete, smanjenje zabrinutosti od posledica tete, zadovoljenje zakonskih obaveza. Ekonomska spremnost preduzea, kao cilj, zahteva da se preduzee pripremi za mogui gubitak na najekonominiji nain. To znai da odeljenje za upravljanje rizikom, na prvom mestu, treba da vodi rauna o onim rizicima koji najvie prete opstanku preduzea. Iz tog razloga, potrebno je preuzeti odgovarajue mere zatite uz optimalne trokove (sigurnosti, primene metoda za upravljanje rizikom i trokove primene metoda maksimalnog umanjenja teta). Npr. efikasni sistemi za dojavu i gaenje poara, sistemi pouzdane ventilacije, detektori koncentracije opasnih materija i sl. mogu da spree ili da svedu tete (od poara, eksplozija ili havarija) na najmanju meru. Kod smanjenja zabrinutosti od posledica tete menader za upravljanje rizicima mora planovima i programima rada, kod glavnih menadera i ostalih izvrnih menadra, da stvori uslove za najmanju zabrinutost i strah. Inae te brige su povezane sa mogunou ostvarenja rizika koji za posledicu imaju katastrofalne tete i velike finansijske gubitke. Zadovoljenje zakonskih obaveza ogleda se u tome, da menader za upravljanje rizikom mora da prati obaveze preduzea nametnute van preduzea i da obezbedi njihovo ispunjenje. Npr. banke pri odobravanju hipotekarnog kredita mogu zahtevati da imovina koja se zalae kao hipoteka mora da bude osigurana ili se od nekog preduzea moe zahtevati da: postavi sigurnosne uteaje da bi se zatitili zaposleni od povreda, paljivo odlae tetni otpad, pravilno oznaava proizvod i sl. 7.1.2 Ciljevi posle gubitka Menaderi koji upravljanju rizikom moraju, tekoe imati jasne ciljeve i kada se gubitak dogodi. Tu spadaju sledei ciljevi: opstanak preduzea i njegove poslovne aktivnosti, nastavak poslovanja, stabilnost prihoda, stalan razvoj preduzea, socijalna odgovornost.

23

Opstanak preduzea i njegove poslovne aktivnosti je najvaniji cilj posle gubitka i podrazumeva stvaranje uslova za oporavak preduzea. Sposobnost da se nastavi poslovanje nakon gubitka je veoma vana za neka preduzea. Npr. javna preduzea (gradski prevoz i komunalno preduzee) moraju da nastave sa pruanjem usluga graanima ili npr.: banke, pekare, mlekare takoe moraju nastaviti sa radom da ih ne prestignu konkurentska preduzea. Socijalna odgovornost se mora imati u vidu iz razloga to, posledice nastalih teta pored direktne materijalne tete imaju esto i negativne uticaje na: zaposlene, klijente, poslovne partnere i na iru drutvenu zajednicu. Zato je socijalna odgovornost jedan od vanijih ciljeva, kojom se postie svoenje na najmanju meru uticaja tetnih dogaaja na pojedince i drutvo. Npr. pojedini gubici mogu biti toliki da preduzee prestane sa radom, to moe izazvati ekonomsko siromatvo na dui period u mestu u kojem se nalazi preduzee (ako je mesto manje). Inae, stabilan razvoj i socijalna odgovornost su ciljevi koji se postavljaju i pre nego to dodje do gubitka. 7.2 Utvrivanje izloenosti riziku Ne postoji opte prihvatljiva metoda za utvrivanje izloenosti riziku zbog same sloenosti postupka i specifinosti poslovnog sistema. Neke metode koje se najee primenjuju su: ek liste, ema toka, poseta preduzeu, korianje eksternih informacija, korienje internih informacija i razgovor. ek liste su upitnici o izloenosti riziku, koje nude potencijalne izvore teta koji mogu biti uzrok fizikih razaranja i zakonske odgovornosti. Postoji vie vrsta ek lista. Jedna vrsta su one ek liste koje su posebno namenjene za: industriju, veleprodaju, obrazovne institute i sl. Njih, posebno u SAD, esto objavljuju pojedinani osiguravai ili udruenja menadera rizika. Druga vrsta ek lista se usmerava na mogue izvore rizika ili na odredjenu kategoriju rizika (pr. rizik od auto odgovornosti). Trea vrsta ek lista slui za utvrdjivanje: hazarda, faktora rizika i mogue izloenosti riziku. Ova vrsta ek liste je vie usmerena na samu organizaciju nego na karakteristike njenog okruenja. ema toka je pogodna za utvrdjivanje izvora rizika u proizvodnom procesu nekog preduzea. Celokupan pregled izloenosti riziku moe da se dobije samo ako se izvri paljivo ispitivanje celokupnog proizvodnog procesa kroz tok: operacija, sirovina, poluproizvoda i distribucije robe.

24

Posetom preduzeu se obezbeuje raspolaganje potpunim informacijama vezanim za kvalitetno utvrdjivanje rizika. Poseta preduzeu se konkretno odnosi na uvid na licu mesta i na razgovor sa zaposlenima. Menaer za upravljanje rizicima se na taj nain direktno upoznaje sa stanjem: objekata, tehnoloke opreme i maina, tokovima materijala i informacija, preuzetim merama u oblasti kontrole rizika (protivpoarnom merom, merom zatite na radu, merom zatite okoline, merom snabdevanja energijom...). Veoma je korisno prikupljati eksterne informacije, tj. statistike podatke o tetama dobijenim izvan preduzea. Korienje statistikih podataka o tetama koje su se desile u slinim preduzeima pomae da se utvrde rizici koji prete odreenom preduzeu. Korienje internih informacija jeste upotreba informacija dobijenih u samom preduzeu. Tu se imaju u vidu saznanja vezana za: plan proizvodnje, plan nabavke, plan prodaje i raunovodstvenu dokumentaciju (inventarne vrednosti objekata, opreme i zaliha, prometa i stanja prihoda preduzea, elemenata finansijskog poslovanja i sl.). Pri ispitivanju teta posebno je vano obratiti pajnju na uzroke koji se ponavljaju, kao i uzroke koji se mogu izbei ili ublaiti merama za smanjenje rizika. Razgovor se obino vodi sa rukovodiocima organizacionih jedinica preduzea. Njegov kvalitet zavisi od kvaliteta pitanja koja se sastavljaju na osnovu saznanja o riziku iz prethodnih koraka i svaki razgovor zavisi od: vrste, oblasti i naina rada samog preduzea. 7.3 Procena rizika Pored utvrivnja i ispitivanja izloenosti riziku potrebno je i izmeriti rizik, odnosno proceniti uestalost i veliinu izloenosti riziku. Merenjem rizika se utvruje vanost koju rizik ima za neku organizaciju ili pojedinca. Od menadera za upravljanje rizikom se zahteva da razvije postupak za merenje vanosti rizika za organizaciju i da ove mere primeni na rizike koji su utvreni. Ne postoji jedinstvena metoda koja se koristi za sve oblasti gde postoji rizik, ve zavisi od oblasti u kojoj se primenjuje. Cilj objektive procene rizika je da se nejasni utisci zamene injeninim tvrdnjama i brojanim podacima. Mogunost postizanja ovog cilja ograniena je stepenom kvaliteta informacija koje su na raspolaganju u toku pripreme date procene. Obino nikada na raspolaganju nema dovoljno informacija na osnovu kojih moe da se utvrde tana predvianja, ta vie i ako bi mogla da se utvrde ne bi bile u okvirima upravljanja rizikom. U sluajevima kada postoji dovoljno kvalitetnih i pouzdanih informacija, takoe su mogua samo predvianja, ali sa velikom verovatnoom da e se ostvariti. Prevoenju ne obraenih podataka u ovakvo predvianje prethodi dugotrajno i produbljeno ispitvanje, jer samo tane i vane informacije obezbeuju realna predvianja i efikasno alociranje resursa. Sistemska analiza je najbolja metoda za procenu rizika imajui u vidu: da se veliki broj problema u proceni rizika svodi na analizu pojedinanih i globalnih rizika, da se rizici opisuju razliitim kvalitativnim i kvantitativnim podacima i da je potrebno posmatrati

25

dimaniku rizika sistema u celini. Njen osnovni akcenat je na analizi sveobuhvatnih i integrativnih svojstava: objekata, pojava i procesa. Sistemski pristup se zasniva na pretpostavci da je celina vie nego prost zbira njenih delova. Na ovaj nain je mogue sjediniti tradicionalno odvojene predmete istraivanja iz razliitih naunih oblasti. Drugi model za procenu rizika je procena uticaja rizika, iji je zadatak da se obezbede potrebne i pouzdane informacije za samu kontrolu rizika. Procena rizika se vri u pravcu odreivanja visine tete i verovatnoe nastupanja. Merenje rizika, tj. procena buduih finansijskih trokova koji su posledica rizika, je sloen proces koji zahteva stalnu proveru predvianja u odnosu na stavrne rezultate. 7.3.1 Tehnike kvalitativne procene rizika Tehnike kvalitativne procene rizika se primenjuju u sluajevima kada se procena rizika vri opisno u verbalnim kvalifikacijama (veliki rizik, umereni rizik i sl.). One se koristi se u sluajevima kada se ne raspolae numerikim podacima. Ove tehinike se u veini sluajeva koriste za rizike koji se retko deavaju ili se nisu nikada dogodili, kao to su: rizici novih tehnologija i novih proizvoda, rizici industrijske pijunae, rizici raunarskog (sajber) kriminala itd. Kod ovih rizika nema podataka o ranijim tetnim dogaajima, njihovim uzrocima i posledicama. Ko kvantitavnih tehnika se problem je u tome kako prevesti postojee podatke u oblik koji se moe koristiti za merenje rizika. Tanost procene uestalositi i veliine tete moe da zavisi i od toga da li su razmatrani odnosi opasnosti i predmeta koji je izloen riziku, to opet vraa na pitanja vezana za koliinu informacija potrebnih za utvrivanje prirode rizika. Skoro svaka odluka menadeta rizika se poboljava dodatnim informacijama, na taj nain to one omoguavaju preciznije procene mogueg ishoda i njegovu verovatnou. 7.3.2 Tehnike kvantitativne procene rizika Tehnike kvantitativne procene rizika zasnivaju se na statistiki obraenim podacima o radu odreene organizacije i na satatistiki obraenim podacima o svim dogaajima koji su bili znaajni za pojavu odreenih tetnih dogaaja (podacima iz iskustva odreene organizacije). Pored toga potrebno je poznavanje dinamike (jaine) nastanka tetnog dogaaja, u iju svrhu se razvija odgovarajui model (npr. kod rizika od poara treba obuhvatiti: model poarne dinamike objekta, model produkcije i kretanja dima, model produkcije i kretanja toksinih gasova, model ponaanja ljudi). Korienjem statistike metode stvaraju se dobri rezultati, ali moraju biti ispunjeni sledei uslovi: Mora da postoji veliki broj posmatranja; Mora da postoji u najmanju ruku slian odnos izmeu sadraja obuhvaenog statistikim podacima i sadraja koji se odnosi na rizik koji se procenjuje; Uz rezultate teta koji se mogu koristiti treba sastaviti i iskaze o verovatnoj najveoj teti.

26

Kada se koriste statistiki podaci potrebno je shvatiti: Da je neophodno znati osnovne statistike metode; Da se mora razumeti glavni problem rizika koje se procenjuje; Da treba rezviti jedinstveni lako razumljiv model, koji e se koristiti kao osnova za prikupljanje odgovarajuih podataka i za procenu trokova buduih moguih i vetovatnih rizinih dogaaja; Da se uvek ima na umu da je u razvijenom modelu zamiljeno i uproeno stvarno stanje odreenog sistema; Da je potrebno biti svestan promenljivih inilaca koji mogu da utiu na to da i metodli i statistiki prorauni budu netani. Statistika moe dovesti do pogranih zakljuaka ako se: statistiki podaci ne pripreme na odgovarajui nain, paljivo ne razmotri njihov znaaj i ne obrati panja na sve uticajne inioce. Meutim, ako se zbog ponekad dobijenih pogrenih rezultata statistika ne koristi, ne koriste se ni prednosti jedne veoma dobre alatke za procenu rizika. Kada se iz sadraja statistikih podataka koriste neki od njih vano je imati otvoren pristup, a ne traiti potvrdu postojeeg gledita. Uvek se mora imati na umu da vidljivi odnos nekih faktora moe biti sasvim sluajan, a ne uzroan. 7.4 Izbor metode upravljanja rizikom Sledea faza procesa upravaljanja rizikom je izbor metode upravljanja rizikom. Do najprimerenije metode upravljnja rizikom dolazi se na osnovu rezultata procene rizika u smislu izloenosti riziku, uestalosti gubitka i veliine gubitka. U zavisnosti od dobijenih rezultata rizikom se moe upravljati sledeim metodama: Metode fizike kontrole Izbegavanje Preventiva Umanjenje Metode finansijske kontrole Zadravanje Prenos Metode unutranjeg smanjenja rizika Podelom Ulaganje u informacije

27

7.4.1 Upravljanje rizikom izbegavanjem Rizik se izbegava kada pojedinac ne eli da prihvati rizik. Ovo se postie ne angaovanjem u akciju koja moe dovesti do rizika. Ako neko eli da izbegne rizik vezan za vlasnitvo imovine , onda nee kupovati imovinu , ali postavlja se pitanje takve akcije. Izbegavanje rizika jedan je od naina reavanje razika. Po svojoj filozofiji ovaj metod upravljanja rizikom je negativan pristup. Napredak privrede i napredovanje pojedinca je situacija rizika. Izbegavanje rizika na irokom planu je neracionalno ponaanje kako za pojedinca tako i za drutvo. Izbegavanje rizika je nezadovoljavajui metod reavanja i upravljanja rizikom. 7.4.2 Upravljanje rizikom umanjenjem Rizik se moe umanjiti na dva naina, i to: prvo spreavanjem i drugo kontrolom. Veina gubitaka se moe nekim naporima spreiti. Bezbednosni programi i mere za spreavanje nastanka gubitaka su npr. zdravstvena nega, vatrogasne slube, uvanje imovine, protivprovalni alarmi i sl. Spreavanje nastanka gubitaka najpoeljnije je sredstvo za upravljanje rizikom. Ako se mogunost gubitka potpuno eliminie, eliminisao bi se i rizik. Ima miljenja da je spreavanje nastanka gubitka neodgovarajui pristup reavanju rizika. Praktino je nemogue spreiti sve gubitke. Pod odreenim okolnostima spreavanje gubitka moe vie kotati nego sam gubitak. Pored umanjenja rizika putem aktivnosti spreavanja gubitka, rizik se moe umanjiti i kontrolom primenom zakona velikih brojeva. Kombinovanjem velikog broja jedinica izlaganja riziku urade se prilino tane procene buduih gubitaka za neku grupu. Na osnovu ovih procena, osiguravajue drutvo moe da preuzme mogunost gubitka svakog izlaganja, a da se ne suoi sa mogunou samog gubitka. 7.4.3 Upravljanje rizikom preventivom Jedan od najznaajnijih naina upravljanja rizikom je preventiva. Preventiva je delovanje na potencijalni izvor opasnosti tehnikim sredstvima i pomagalima.Ukoliko elimo da spreimo poar mogu na pomoi automatski javljai poara koji e nam indikovati poar, i onda smo u stanju da vatrogasnim aparatom spreimo poar. Preventivnim delovanjem moemo da spreimo i nastanak rizika kao i njegov razvoj. Primena savremenih metoda preventive i preventivnog inenjerstva je najefikasniji nain fizikog upravljanja rizikom. Preventiva je skup aktivnosti usmerenih ka: spreavanju nastanka tetnog dogaaja, smanjenju mogunosti da doe do tetnog dogaaja i ako doe do tetnog dogaaja da posledice budu to manje. Preventivno inenjerstvo se koristi kao sredstvo za realizaciju ciljeva preventive; obuhvata skup postupaka i metoda

28

kojima se na bazi multidisciplinarnog pristupa: meri rizik prisutan u nekom sistemu, utvruju mere preventivne zatite i njihov uticaj na rizik i kontrolie realizacija utvrenih zatitnih mera i postupaka. 7.4.4 Upravljanje rizikom zadravanjem Zadravanje rizika predstavlja uobiajni metod njegovog reavanja.Pojedinac je suoen sa gotovo neogranienim nizom rizika, u veini sluajeva nita ne preduzima u vezi njih. Kada pojedinac nita ne preduzima da izbegne , umanji, ili prenese rizik , tada se radi o zdravanju rizika. Zadravanje rizika moe biti nesvesno ili svesno. Svesno zadravanje rizika je u sluaju kada se rizik valjano proceni i ne prenese ili umanji. Ono se preduzima kad znamo da rizik postoji, i svesno se preuzme oekivani gubitak. Odluka da se zadri rizik svesno donosi se obino kad nema drugih boljih alternativa. Ako se rizik ne proceni, on je nesvesno zadran. U ovim sluajevima osoba zadrava finansijske posledice mogueg gubitka bez stava da to ini. Nesvesno zadravanje se deava u situaciji kada se rizik ne moe izbei, preneti ili umanjiti. Zadravanje rizika kao metod reavanja rizika u mnogim sluajevima je najbolji nain. Po pravilu, rizici koji se zadravaju su oni koji rezultiraju relativnom malim gubicima. 7.4.5 Upravljanje rizikom prenosom Rizik se moe preneti ili pomeriti putem ugovora. Ugovorom pojedinac preuzima na sebe mogunost gubitka kod druge osobe. Osiguranje je sredstvo pomeranja ili prenoenje rizika. Pogodan je istrument upravljanja rizikom za sve koji su izloeni riziku od veoma velikog gubitka, a ija je verovatnoa da se dogodi mala. Specifino plaanje premija od strane jedne strane, druga strana ugovorom obeteuje prvu stranu do odreenog limita za odreen gubitak koji moe ili ne mora nastati. 7.4.6 Upravljanje rizikom podelom Rizik se moe podeliti kada postoji aranman podele gubitaka. Primer podele rizika je organizacija akcionarskog drutva. Ovim oblikom organizovanja, angauju se ulaganja velikog broja osoba. Veliki broj investitora angauje svoj kapital, svaki nosei samo deo rizika da investicija moe propasti. Osiguranje je jo jedan mehanizam namenjen da regulie rizik putem podele. Osnovna karakteristika mehanizma osiguranja je podela rizika od strane svih akcionara. 7.4.7 Upravljanje rizikom ulaganjem u informacije Investiranje u informacije predstavlja ulaganje u dobijanje: tanih, pouzdanjih i svrsishodnih informacija iz odreenih izvora informacija. Zapravo, ova vrsta ulaganja ima cilj da se dobiju najtanija mogua predvianja o oekivanim tetama, koja dalje mogu dovesti do veoma tanih procena buduih novanih tokova. Dobijene informacije

29

korisne su za procenu uestalosti i veliine tete koja je posledica istog rizika; zatim, korisne su za istraivanje trita koje moe da: smanji rizik izlazne cene robe, pomogne u proceni budue cene robe ili pomogne u proceni kamatnih stopa. Danas postoje mnoga specijalizovana preduzea koja se iskljuivo bave prodajom informacija i predvianjima za druga preduzea i pojedince. 7.5 Kontrola programa za upravljanje rizikom Efikasno izvoenje procesa upravljanja rizikom je neophodno da bi usledila njegova kvalitetna kontrola i da bi sama grana upravljanja rizikom postala deo ukupnog poslovanja preduzea. Kvalitet programa upravljanja rizikom se obezbeuje na taj nain to se u njemu predstavljaju: ciljevi upravljanja rizikom u preduzeu, poslovna pravila preduzea koja treba potovati izabrane metode upravljanja rizikom. To dalje stvara uslove: da se vrhovni menadment upoznaje sa upravljanjem rizikom, da menaderi za rizik ostvaruju vei uticaj u preduzeu da se utvruju standardi za procenu Potrebno je i da u programu detaljno bude opisan proces upravljanja rizikom, odnosno da se izradi pravilnik o upravljanju rizikom. To moe biti korisno sredstvo za obuku novih zaposlenih koji e uestvovati u upravljanju rizikom. Takoe, izrada pravilnika o upravljanju rizikom primorava menadere za upravljanje rizikom da jasno utvrde: ciljeve koje treba ostvariti upravljanjem rizikom, metode koje e koristiti svoju odgovornost. Pravilnik obuhvata i podatke o procedurama koje e se slediti ako se nesreni sluaj dogodi. Izrada programa i pravilnika je neophodna i iz razloga to su menaderi za upravljanje rizikom deo tima itavog preduzea i ne rade kao potpuno odvojena funkcionalna celina preduzea. Ostale organizacione jedinice preduzea su izuzetno vane za utvrivnje istih rizika i odabira najpogodnijih metoda za upravljanje tim rizicima. Takoe, sve organizacione jedinice sarauju u upravljanju rizicima, a neke od njih su: raunovodstvo, finansije, marketing, proizvodnja, upravljanje ljudskim resursima. Raunovodstvo unutranja raunovodstvena kontrola moe da sprei zaposlene u prevarama i krai, i na taj nain smanji broj prevara zaposelnih i krau gotovog novca iz blagajne.

30

Finansije obezbeuju podatke koji pokazuju koliko gubitak moe umanjiti profit i novane tokove; kao i podatke o posledicama gubitaka na bilans stanja i bilans uspeha. Marketing precizno pakovanje proizvoda moe da sprei sudske tube, a bezbedno dostavljanje proizvoda kupcima moe da sprei razne nesrene sluajeve. Proizvodnja kontrolom kvaliteta proizvoda moe da se sprei proizvodnja neispravnih proizvoda i odgovornost za neispravne proizvode. Upravljanje ljudskim resursima ova organizaciona jedinica preduzea odgovorna je za programe socijalnog osiguranja zaposlenih, odnosno za penzijske i zdravstvene programe zaposlenih, kao i za politiku: zapoljavanja, usavravanja i otputanja zaposlenih. Menader rizika mora periodino da preispituje odabrani program za upravljanje rizikom, da bi bio siguran da su sve tekue potrebe uvek pokrivene. To je iz razloga to se uslovi u poslovanju svakog preduzea menjaju tokom vremena (kupuju se nova sredstva, stara sredstva gube vrednost, inventar se poveava ili smanjuje, koriste se novi proizvodni procesi, zapoljavaju se novi radnici...). Svaka promena u uslovima poslovanja moe da predstavlja novi rizik. Menader mora upoznati i zaposlene sa njihovom ulogom u planu zatite od rizika, jer samo tako plan moe da se sprovede u realnost. Menader, takoe, mora biti svestan promena u zakonskom i spoljanjem okruenju i sposoban da tano proceni njihov uticaj na program za upravljanje rizikom.

8. METODE ZA UTVRIVANJE, ISPITIVANJE I PROCENU RIZIKA U INDUSTRIJI

Efikasno upravljanje nekim rizikom podrazumeva kvalitetno obavljeno: utvrivanje, ispitivanje i procenu izloenosti riziku. U tom celju su razvijene brojne metode koje se sve vie usavravaju. Bie blie objanene kvalitativne metode MATRICE RIZIKA i statistika metoda SEPTRI. 8.1 Matrica rizika Ova metoda za osnovu koristi odnos verovatnoe ostvarenja odreenog rizika i veliine posledica od njegovog ostvarenja. Verotvnoa se gradira od 1 do 5 u zavsinosti od toga da li se rezik smatra za gotovo nemugu ili gotovo izvestan. Posledice se takoe gradiraju od 1 do 5 tj. od beznaajne do katastrofalne. Procenjenom riziku u matrici ( tabela br. 1) dodeljuje se jedno od etri razliita podruja: plavno , zeleno , uto i crveno.

31

Tabela br.1: Matrica rizika U zavisnosti od podruja procenjeni rizik se smatra : neprihvatljivim , rizokom kojim je neophodno upravljati , prihvatljivim rizikom (grafik br. 2).

Grafik br. 2 : Upravljanje rizikom u odnosu na verovatnou i posledice ostvarenja (Dennis J Clark , 2004)

Prihvatljivim rizicima se upravlja zadravanjem. Rezici koji zahtevaju upravljanje zapravo upravljamo metodama :umanjenjem, preventivom, prenosom, podelom, ulaganjem u informacije. Cilj je upravljati rizikom na nain koji e ga uiniti prihvatljivim. Neprihvatljeve rizici se nuno izbegavaju.

32

Ova metoda ima izutno iroku primenu. Ona i ini jednu od osnovnih metoda za ispitivanje i procenu rizika i sa manjim izmena je prisutna kao osnova za sline metode koje se sreu u teoriji i praksi. 8.2 Statistika metoda SEPTRI Sistem za procenu rizika i predlaganje naina upravljanja rizikom (eng. Risk Assessment and Proposed Risk Treatment System SEPTRI) omoguava kavantitativnu procenu rizika i daje opte smernice za upravljanje rizikom i bezbednou. Ova metoda se moe primenjivati kod svih vrsta rizika i za sve poslovne aktivnosti, to omoguava kvantitativno uporeivanje i hijerarhijsko postavljanje razliitih vrsta opasnosti u nekom preduzeu uz predlaganje optih smernica za upravljanje rizikom. U zavisnosti od krajnje vrednosti koja se dobija ovom metodom razmatra se jedna ili vie mogunosti upravljanja rizikom, kao to su: uklanjanje rizika, smanjenje i kontrola rizika (poboljanje bezbednosti), zadravanje rizika, transfer rizika. Vrednost rizika (R) se dobija tako to se proizvod koeficijenta verovatnoe, koeficijenta izloenosti i koeficijenta posledice podeli sa koeficijentom nivoa bezbednosti:

gde je: R vrednost rizika, P koeficijent verovatnoe, E koeficijent izloenosti, I koeficijent posledice i S koeficijent nivoa bezbednosti Vrednost verovatnoe (P) uzima se iz sopstvenih izvora, iz neposredne prolosti odreenog preduzea, ili odgovara vrednosti iz statistike za datu oblast, ili se koriste vrednosti koje se dobijaju iz nacionalnih statistikih podataka. Ako nema ovih vrednosti uzimaju se postojee meunarodne vrednosti.

33

Tabela br. 2: Koeficijent verovatnoe (P) Koeficijent bezbednosti (S) dobija se ponderisanjem mnogih inilaca koji odreuju nivo bezbednosti preduzea u odnosu na svaku vrstu rizika. Teina aktivnih i pasivnih sredstava bezbednosti predstavlja 6% ukupne vrednosti; preostalih 94% se odnosi na: ljudski faktor, obuku, kvalitet, politiku, kontrolu itd. Faktor bezbednosti je zajedniki za sve rizike i ima veliki uticaj na konanu vrednost rizika.

34

Tabela br.3: Koeficijent bezbednosti(S) Vrednost koeficijenta izloenosti (E) predstavlja uestalost izvoenja opasne aktivnosti ili operacije.

35

Tabela br.4: Koeficijent izloenosti (E)

Vrednost koeficijenta posledice (I) dobija se korienjem dva koncepta koja su vezana za osiguranje: najvee predvidive tete (MFL) i najvee verovatne tete (PFL). Najvea predvidiva teta (MFL) predstavlja najveu vrednost u odreenom preduzeu koja je izloena nekoj opasnosti pod najnepovoljnijim uslovima i faktorima okruenja (npr. zatitne mere ne funkcioniu, vatrogasne ekipe ne mogu da stignu na vreme, klimatski uslovi su krajnje nepovoljni itd.).

Tabela br.5: Vrednost koeficijenta posledice MFL (lr)

36

Najvea verovatna teta (PFL) predstavlja najveu vrednost odreenog preduzea koja je izloena opasnosti u uslovima kada sopstvena zatitna sredstva (ukluujui aktivne fizike sisteme i ljudske resurse) i spoljanja zatitna sredstva normalno funkcioniu.

Tabela br.6: Vrednost koeficijenta posledice PFL (lp) Vrednost koeficijenta posledice (I) je aritmetika sredina vrednosti, ili koeficijenta posledice za MFL (Ir) ili koeficijenta posledice za PFL (Ip); u zavislnosti koji koeficijent ima veu vrednost (novane jedinice i procenta tete). Kada se dobiju vrednosti rizika (R) na osnovu objanjenih koeficijenata, rizici se svrstavaju u grupe i za svaki od njih se preporuuje odgovarajui pristup; to je prikazano u sledeoj tabeli.

37

Tabela br.7: Upravljanje rizikom Upravljanje rizikom koje se predlae putem ove metode ima savetodavnu ulogu, jer rizik treba proceniti uzimajui u obzir i druge inioce (zakonski propisi, finansijski uslovi, tehnika ili organizaciona pitanja, ekonomska strana, lanstvo u javnim ili stratekim sektorima), koji upuuju na razliite pristupe riziku.

38

9. ZAKLJUAK
Upravljanje rizikom, kao proces od vitalnog znaaja, treba da zauzima centralni deo strategijskog menadmenta svake organizacije. To je proces kojim organizacija treba da vodi rauna o rizicima povezanim sa njihovim aktivnostima, sa ciljem postizanja stalnog napretka, kako unutar svake pojedinane aktivnosti tako i u pogledu celokupne poslovne aktivnosti. Kroz proces upravljanja rizikom organizacija titi svoje interese kao i interese svog poslovnog okruenja, ivotne sredine i zajednice u kojoj deluje. Definisanje odgovornosti za upravljanje rizikom za svakog rukovodioca i svakog zaposlenog u mnogome doprinosi ostvarenje ciljeva upravljanja rizikom. To podie opreativnu efikasnost na svim nivoima odreenog preduzea. Proces upravljanja rizikom obezbedjuje ekonomsku i pravnu zatite kao i podlugu za donoenje odluka. Kroz upravljanje rizikom treba da budu obuhvaeni svi rizici koji se odnose na: prole aktivnosti, sadanje aktivnosti i posebno budue ativnosti. Isto tako, upravljanje rizikom treba da bude integrisano u kulturu organizacije zajedno sa delotvornom politikom i programom. Implementacija standarda kao to su ISO 9001, ISO 14001 i dr. u znatnoj meri utie na ostvarenje rizika u industriji jer sadrze procedure koje su direktno vezane za kontrolu rizika. Rizicima je mogue upravljati na vie naina. Rizike ije ostvarenje moe izazvati katastrofalne posledice je potrebno izbei ili umanjti do mere prihvatljive za dalje upravljanje. Zakljuivanje ugovora o osiguranju kao metoda prenosa rizika je svakako jedan od najboljih naina upravljanja rizikom . Rizik se moe zadrati u meri koja je racionalno prihvatljiva. Od mnotva rizika kojima su izloeni imovina i imovinski interesi veliki broj je osigurljiv. Upravljanje rizikom je mnogo iri koncept od upravljanja osiguranjem, jer se upravljanje rizikom bavi rizicima od kojih se moe osigurati i rizicima od kojih se ne moe osigurati, kao i izborom odgovarajuih tehnika za upravljanje rizikom. Upravljanje rizikom utie na ciljeve organizacije stvarajui podlogu za dosledno i kontinuirano odvijanje aktivnosti u preduzeu. Statistika metoda za procenu i upravljenje rizikom SEPTRI je izuzetno praktina i jednostavna za primenu . Znatan broj faktora koji utiu na ostvarenje rizika u industriji ovom metodom se transformiu u egzaktne podatke . Kao rezultat primene ove metode dobijaju se jasne informacije o analiziranom riziku i metodam kojima bi se istim trebalo upravljati. Pomenutom metodom moe se analizirati i upravljati velikim brojem rizika. Metoda za procenu i upravljanje rizikom Matrica rizika ima gotovo univerzalnu primenu. Organizacije razliitih veliina i sloenosti mogu koristiti ovu metodu kao osnovu za uptavaljanje rizikom. Na kraju, potrebno je naglasiti i to, da rizici iako ne mogu biti potpuno eliminisani, veina njih se dobrim upravljanjem i tretiranjem ipak moe predvideti, a neizvesnost koja prati rizike se moe u najveoj meri pretoiti u izvesnost. Dakle, odgovarajue: utvr

39

ivanje, ispitivanje, merenje i ekonomska kontrola rizika doprinosi umanjenju ukupnog rizika u preduzeu, u meri u kojoj rizik nee predstavljati opasnost koja moe ugroziti stabilnost preduzea.

40