EKONOMIJA U TURIZMU I UGOSTITELJSTVU

Nastava: Slavica Tomi Sanja Smilji

 Literatura: Dr Slobodan Unkovi, dr Bojan Zeevi,

EKONOMIKA TURIZMA Ekonomski fakultet, Beograd, 2007.

Ekonomija grka re oikonomia Oikos- kua Nomos- zakon Upravljanje kuom, gazdinstvom Turizam franc. tour obilazak, putovanje Tourisme putovanje radi zabave, zadovoljstva Ugostiteljstvo pruanje usluga smetaja i ishrane Ekonomija u turizmu i ugostiteljstvu definie, analizira i objanjava primenu osnovnih ekonomskih kategorija u turizmu i ugostiteljstvu

Definicije turizma
nominalistike: "Turizam je kretanje u
prostoru izvan mesta stalnog boravka u cilju upoznavanja novih stvari, ljudi i njihovog ivota za vreme prolaznog boravka u drugom mestu

 privredne: "Turizam -deo nacionalne

ekonomije koji snadbeva turiste koji poseuju lokalitete izvan svog stalnog mesta boravka gde ive i rade.

 statistike :evidencija turistikog prometa

(broj turista i njihova noenja) i raznovrsne turistike potronje koja se realizuje u brojnim privrednim i neprivrednim sektorima.

Univerzalna definicija
Turizam je skup odnosa i pojava koje
proizilaze iz putovanja i boravka posetilaca nekog mesta, ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivalite i ako s takvim boravkom nije povezana nikakva njihova privredna delatnost.

 Re turizam prvi put upotrebljena 1811.g. Sporting magazin ovekova elja za putovanjima prisutna od
najranijih dana Antika Grka (Olimpijske igre) Stari Rim Feudalizam Polovina XIX i XX vek

 Preduslovi za razvoj turizma:

- slobodno vreme koje stoji na raspolaganju stanovnitvu - slobodna novana sredstva koje ono moe utroiti u te svrhe - infrastruktura - ? S stanovita istorijskog razvoja, prema subjektu, turizam se moe podeliti: - Epoha turizma privilegovanih klasa - Epoha savremenog turizma.

Epohe razvoja turizma

I etapa Subjekti su iskljuivo pripadnici privilegovane
klase ( do polovine 19.v.) II etapa Prva organizovana turistika agencija Thomas Cook, Cook and Son, 1841.g. i do I svetskog rata III etapa savremenog turizma Posle II svetskog rata masovna pojava

Faktori koji su uticali na razvoj savremenog turizma

Razvoj drutvenih odnosa, razvoj proizvodnih
snaga Pravo na skraeno radno vreme Plaeni godinji odmori Bolji standard, vee najamnine Razvoj sobraaja Novi smetajni kapaciteti Novi oblici organizovanja turistikih putovanja Podizanje kulturnog i opte obrazovnog nivoa stanovnitva.

Regija Zapadna Evropa Kanada SAD

Duina godinjeg odmora Prosek 5 nedelja 2 nedelje Bez nacionalnog zakona kojim se propisuje obavezan odmor

Drava

EU eka Island Holandija Francuska Velika Britanija

Nedeljno provedeno vreme na poslu u asovima 37,9 43 43,5 31,4 35 43,5

Drava vedska Holandija Austrija, Danska, panija eka Irska, Velika Britanija, Kipar Finska Australija Japan SAD

Godinji odmor u danima 33 31,3 30 20 21 30 + 9 plaenih dana praznika 28 10 9 + 6 dana praznika

 22% britanskih radnika sindrom

pretpraznini stres menadera nakon povratka sa godinjeg odmora pod velikim stresom Tendencija cepanja godinjih odmora na vie manjih delova

 Boton Umee putovanja :

Dugaak odmor ima ogromnu prednost, ovek se navikne na jedno mesto, opusti i na kraju pone da se dosa uje. Tako shvatamo da i dokolica ima granice.