Naziv originala: MY BEAUTIFUL SPY Colin Falconer Copyright Colin Falconer, 2005 Copyright za SiCG Alnari d.o.o.

o. 2007 Izdanje je objavljeno u saradnji sa PS-Editor-IP Sa engleskog prevela: Magdalena Relji Kolin Falkoner MOJA PRELEPA PIJUNKA EDITOR Mojoj lepoj Karen-Mari Kada Ijubau nije ludilo, onda to nije ljubav. - Pedro Kalderon de la Barga Bukurot, septembar 1944. godine u nekim drugim okolnostima Nik bi zazirao od ove pustolo-vine kroz bukuretanske ruine posle sumraka. Sest ulica od hotela, grad je svet mraka i monstruoznih senki, osvetljen samo plaviastim plamenovima plinskih pei izmcdu ruevina, oko kojih stoje grupice izbeglica. Nik brzo gubi orijentaciju. Ljutito psuje ispod glasa. Isuse. Nervo-zan je uprkos tekom revolvcru koji stee u depu sakoa. Grad je pun leinara i dezertera. Skree za ugao i estoko nalee na drugog prolaznika. Uplaen, on uzmie, spreman da napadne. Ignoriui ga, ovek nastavlja dalje. Nik se sprerna da nastavi, ali instinkti mu govore da se okrene i prati ga. Za trcnutak izlazi iz senke da osmotri siluetu na meseini: iroko i etvrtasto lice, spljoteno i grubo poput lopate, kosa oiana skoro do glave. Nik prepoznaje vojnika kojeg je tog popodneva video u Demienkovoj kancelariji. Bezizraajnog lica stajao je iza svog efa. Rus prilazi zgradi na kraju ulice i ulazi unutra. Ovo je to mesto, ovde jc njen stan. Vadi pitolj. Yebao je gadanjc u metu, ali nikada jo nije pucao iz besa ili u tami ili u zatvorenom prostoru. Koraci Rusa odjekuju na stepenicama iznad njega i on poinje da tri za njim. U tami se saplie o neto i pada naglavake. Cevanica mu udara o beton, mamei jo jednu tihu psovku. Rus ve kuca na vrata. Dovikuje mu upozorenje, nadajui sc da e ga omesti, i naslepo tri uz stepenice. Vrata od stana su otvorena, izbijena iz arki. Jedna svea gori na stolu postavljenom nasred sobe. Nik doziva Danijelino ime, ali ostaje bez odgovora. Na pamet mu pada nekoliko skrovita, ali ncma mnogo yremena za razmiljanje. Mora brzo da odlui. Ne moe veno da stoji na vrati-ma. Podic pitolj s dve ruke i utrava u kuhinju. Praznu. ,,Danijelal" Trebalo je prvo da dode po menc. Neu dozvoliti da je povredi.

Iza sebe uje buku koja dolazi iz pravca spavae sobe. Munjevito se okree i vidi grubu muku siluetu na vratima obasjanim sveom. U rukama dri pitolj i podie ga ka njemu, ali Nik zadrava pribranost. Najednom ga preplavljuje oseaj neobinog spokoja. Gotovo je. Zna ta sledi. Koristi ovu kratku pauzu da nacilja, svestan da ini uslugu, koliko njoj toliko i sebi. Prasak je gromoglasan, poput topovske paljbc u zatvorenom pro-storu. Dva pitolja pucaju istovrcmeno. Ne osea metak. Nc osca ni da je pogoden. Usredsredcn je na metu, kao da je ponovo na strelitu; potee okida jo dvaput a zatim se spotie i pada. Bezbolno je. 2 10 iNik Dejvis prvi put sree Danijelu Simonii u amerikom baru hotelaAtina Palas u Bukuretu, juna 1940. godine. I ne rnoe da od-lepi pogled od nje. Grad je pun lepotica, siromanih kontesa i proda-yaica ljubavi iz polusveta s krznenim okovratnicima, ena koje ekaju izbavljenje i kojima je do tada poklanjao samo zadivljene poglcde, kao to se i oekuje od mukarca. Ali ova ena je drugaija. Masom dominiraju britanski i ameriki novinari, i aica diploma-ta poput Nika. Danijela se zabavlja s nemakim turistom - zapravo nacistikim pijunom ili abverovcem, ionako svi za nekog rade - koji se nikada ne trczni. Preglasno pria i previe se smcjc, neprestano skreui panju na sebe. Predstavnicima nemakog konzulata, smete-nog u Ulici Yiktor Emanuel III, nimalo se ne svida taj prizor. Njen deko je mlad, visok i plav, tipian primer Hitlerovog sna osim to mu je neophodna pomo. Usne su mu uvek vlane i sjajne a pogled mutan. Zanosna ena pored njega stalno je izloena sramu; oi joj lete po prostoriji, zaustavljajui se nekoliko puta na Niku, kao da neto ockuju. Nemaki vojnici se ponaaju vie nego bahato. Poseduju mo jer su upravo pokorili Poljsku. Neodoljiva kombinacija. To i ledenoplave oi. Bendiks iskapljuje svoj din-tonik i pali jo jednu cigaretu. ,,Ne sluti na dobro. Dva momka iz organizacije pretuena su prole nede-Ije, ispred svojih kua. Ovi hoe da nas oteraju, Dejvise." Nik se pita da li je Bendiks pravi izbor za ovu operaciju, da li e imati dovoljno ivaca da je izgura do kraja. Abrams ga je upozorio na njega, ali nije imao nikog drugog, bar ne u ovim uslovima. ,,Izdri jo malo", bodri ga Nik. ,,Lako je vama ovde da tako priate." Nik skree pogled prema tamnokosoj lepotici kod anka. Opet zu-ri u njega. Hvata njen pogled to mu iznenada naruava koncentraciju. ,,Potrebna nam je tvoja pomo", ozbiljno kae Nik. 11 /i ,,Kome?" ,,Vladi. Nc smcmo da dozvolimo Nemcima da tek tako udu i do-epaju se nafte." Naftna polja Ploesti smatraju se najveim naftnim rezervama u Evropi. Hitleru je potrcbno gorivo za njegove mone oklopnc divizijc. Prc rata, mnogc britanskc naftne kompanijc bile su tamo privilegovane. Medutim, Nemci su rumunskom kralju sugerisali da izbaci Britance iz posla, to jc ovaj uinio bez mnogo dvoumljenja. Nije imao drugog izbora. ,,Kako ctc u tome da ih spreite?" ,,Radimo na tomc. Ali ti si nam potreban, Bcndiksc. Ima ovdc svojc veze i zna koga je najbolje da isplatimo." ,,Da isplatimo? Sta ste to naumili, za ime boga?"

,,Samo nam treba neko ko e da izvri neke finansijske transakcije s pravim Ijudima. Sta veli, moe li toliko da nam uini?" Bendiks jedno vrcme uti, odsutno milujui svojc brkove. Pogled mu luta po baru; ruka neznatno drhti. Zaboga, biznismcn jc a nc pi-jun. M16 jc regrutovao mnoge direktore britanskih naftnih kompanija smetenih na Ploestima, ali u poslednje vreme bilo ih je sve tee nago-voriti na saradnju. ,,U redu. Pristajem", naposletku kae Bendiks, iskapljuje svoje pi-e i ustaje. ,,Samo kaite ta hoetc da uinim." Nik mu dajc instrukcije dok zajcdno izlazc napoije. Bendiksov voza eka u crnom ,,opelu". ,,Sreno, Bendikse", kae Nik i rukuju se. Bendiks ulazi u kola koja se odmah udaljavaju. Nik se bavi idejom da uhvati taksi, ali brzo mcnja plan. Njegov stan je samo tri ulice odatle. Prelazi preko trga ispred Ateneuma, grad-ske opere, ignoriui psovke vozaa trazura. Sa stepenita ispred hotela dopire neki mete, Nik se osvre. Plavokosi Nemac i tamnokosa lepotica koju jc video u baru uno se svadaju. Utom devojka poinje da vriti. Nik se okree i urno im prilazi. ,,Jesi li dobro?" pita je na francuskom. Nemac je grabi za ruku i vue ka taksiju koji ih eka. Stee je za miicu koju ona bezuspeno pokuava da istrgne. Hotelski portir sve to nezainteresovano posmatra, ba kao i voza taksija. ,,Gubi se, Englezu, ovo je izmedu mene i nje", resko odgovara Ne-mac na engleskom. Devojka mu u lice sasipa neku francusku psovku i utira ga u ceva-nicu. Ovaj jaue od bola i zamahuje rukom, sputajui joj teak amar posred lica. Nik die ruku i udara ga u stomak. Jednom, ali precizno i jako. Nemac se gri i pada. Dok lei na zemlji, ena mu besno zariva vrh svoje cipele u rebra. Sprema se da ga ponovo utne, ali u tome jc spreava Nik, odvodei je u slranu. ,,Cul de i'ache!" uzvikuje ona. ,,Kakva protuva. Poznaje ga dugo?" ,,Dovoljno dugo." ,,Ko je uopte ovaj?" radoznao je Nik. ,,Zove se Haler." ,,Tvoj deko?" ,,Vccras je bio moj dcko. Ali vic nijc." ,,Oko ega ste se posvadali?" ,,Insistirao je da odemo kod njega kui. Odbila sam." ,,Dama zna koja su njena prava." ,,Ovi Nemci ne misle tako." Haler puzi do ardinjere isprcd hola i buno izbacuje sadraj svog cluca na plonik. Portir ga uasnuto posmatra. ,,Zovem se Nik. Nik Dejvis. Iz britanskog poslanstva." ,,Danijela Simonii." Yisoka i vitka, tamne kose do ramena i zlat-nih oiju. Odea joj je skupa, kupljena u jednom od pariskih butika u Soseu. ena poput ove nije nayikla da bilo kuda ide peice. ,,Dakle, poto vie nema dcka a ulice u ovo doba noi nisu bez-bedne za jednu takvu damu, dozvolie da te engleski dentlmen ot-prati do kue?" Usne joj se ire u osmeh. ,,Jesi li?" ,,Englez?" ,,Dentlmen?" ,,Naravno." ,,Dok god ne oekuje poljubac za laku no." ,,Bie dovoljan i nacistiki pozdrav uz obeanje da e pisati." Taj poglcd koji mi jc uputila: ta bi on mogao da zrtai? ,,Dozvoli da pozovem trazuru. Gde ivi?" Nik daje znak glavom jednoj od konjskih zaprega koje ekaju ispred hotela a iji konjuar ne-pristojno zuri u njih. ,,Blizu Ulice Lipskani." Ulica Lipskani jc Jevrejska etvrt. Nesum-njivo je Jeyrejka, ali bilo bi nepristojno da je tako ncto direktno pita. Hvata je za miicu i vodi do koije. ,,Hajdcmo." Trazure izgledaju romantino kada se posmatraju s terase hotela Atina Palas, ali izbliza yonjaju na konjsku balegu i koijaki znoj. Nik rnoe da izbroji rebra konja kroz bronzano krzno na sapima. ,,Mnogo se drui s Nemcima?" ,,Dclovao jc kao fin momak. Prilino jc zgodan i zabavan. Ali neki rnukarci se promene kada malo popiju. Ne znam zato."

13 ,,ta taj racii u Bukuretu?" pita Nik u kojem profesionalac nikada nc spava. ,,Neto s naftom, ini mi se." Neto s naftom? Jedini razlog zbog kojeg su Nemci u Rumuniji jeste neto s naftom, neto s Hitlerorom eljom da je zapleni. ,,Mislim da e ujutro mrzeti sebe kada se seti svog ponaanja. Ne mogu da zamislim da e neki mukarac radije da bude s flaom nego s tobom." ,,to sc mene tie, drago mi je to sc napio. Sada me je izbavio lepi Englez s plavim oima. Mislim da je sve ispalo dobro." Posmatra ga, i najcdnom jc svestan koliko blizu sedi. I koliko je lepa. Dok se udaljavaju od hotela, bulevar postaje sve mraniji i prazni-ji. Oko njih vlada opasna i zloslutna no. S trgova i iz crkava dopire tiha pesma zelenokouljaa. Povremeno pored njih protri grupa nasil-nih mladia koji bcsciljno tumaraju ulicama, pevajui rodoljubive pc-smc, nosei rumunske zastave, slavei skori pad Pariza. Prestonicom vlada karnevalska atmosfera koja preti da preraste u nasilje. ,,ivi sama?" ,,Vic ne mora da pria na francuskom", odgovara ona na savre-nom cngleskom. ,,Gde si nauila engleski?" ,,Francuski, engleski i jidi sam nauila od oca. Nemaki sam nau-ila od majke koja je rodena u Temivaru. Sta se udi? Verovatno mi-sli da sam previe kvalifikovana za posao koji trenutno obavljam?" ,,A koji je to posao?" ,,Posao nemake drubenice. Putam da mi plaaju pia i kupuju svilene arapc." eli da je pita da li je to sve to im doputa. Bukuret nije Lon-don; ene ovde daju sve to se od njih trai. Za Rumunku je spavanje s ljubavnikom podjednako moderno kao i kupovina novog eira. Ostaje mu da nagada. Skreu za Kalea Yiktorijei, oslukujui topot konjskih kopita o kaldrmu. iroki bulevari postaju ulice; ulice postaju sokaci. U ovo do-ba noi, verovatno bi bila primamljiva meta kada bi se vraala sama. Ko bi u Bukuretu danas alio za silovanom ili ubijenom Jevrejkom? U policijskim stanicama je to dovoljno esta vest. ,,Gde ti je porodica?" ,,Majka mi je umrla pred sam poetak rata. Otac mi je nepopra-vljivi zloinac. Koristio je svaku priliku da naglasi svoju pripadnost jevrejskoj zajednici pa je policija bila prinudena da ga zatvori." ,,A, tako." ,,A ti, mesjel Diplomata si, rekla bih?" ,Zar je toliko oigledno?" ,,f\ko vam platim, moete li da mi nabavite tri vize?" To je pitanje koje mu stalno postavljaju, ali ne tako dircktno i sva-kako ne lepotice usred noi. Danijela tumai njegovo oklevanje kao odbijanje. ,,Nije vano." ,,Hoe da pobegne iz Bukureta?" ,,Jevrejka sam. Naravno da hou." ,,Tri vizc?" ,,Imam... brata. Jo uvek pokuavamo da izvucmo oca iz zatvora, a kada to uspemo, planiramo da pobegnemo iz ove uasne zemlje, to dalje od faista." U Rumuniji su vize yrednije od zlata. Britanska vlada je naredila svojim konzulatima da vize izdaju samo pod olakavajuim okolnosti-ma, jcr ne ele da Jevreji preplave Palestinu i uzbune Arapc. ,,Vidcu ta mogu da uinim. Ali ovih dana je veoma teko; Ministarstvo ino-stranih poslova u Londonu..." ,,U redu je. Nije trebalo da pitam", prekida ga ona, tapui koija-a po ramenu. ,,Evo ovde." Zaustavljaju se ispred oronule zgrade. Jedna gasna svctiljka gori iznad zelenih vrata ija boja je ispucala od dotrajalosti. Jcdino drugo svetlo je slaba ulina lampa,

postavljena dublje u aleji. Tipino mesto na kojem zelenokouljai biraju da isprebijaju Jevrejina. Danijela ita pitanje u njegovim pima: kako to da ena koja govori etiri jezika i no-si skupu odeu sa osea ivi u sirotinjskom delu Jevrejske etvrti? ,,Nckada smo iveli na Bratijanu", tiho kae ona. ,,Pre nego to nam je vlada uzela sve." Ruka joj ovla dodiruje njegovu. ,,Hvala ti na Ijubaznosti." ,,Moda emo se ponovo videti." ,,Nadarn se da hoemo, mesje..." Nik joj pomae da izade iz trazure na kaldrmu, ,,Cekaj" kae on. Iz depa vadi papir i daje joj. Zatim iz unutra-njeg depa izvlai olovku. ,,Zapii mi vaa imena. Yideu ta mogu da uinim za vize." Danijela mu se gorko osmehuje. Ne veruje mu, naravno. A onda se naginje i Ijubi ga; onako kako ga niko dugo nije poljubio. Sledeeg trenutka se udaljava i nestaje iza vrata. Nik ulazi u trazuru i koijau daje znak da krene. Ovaj povlai uzde i konj nastavlja da kasa kroz mrane ulice. I to je to. Sluajan susret. Hrabar gest. Kratak flert. On je oenjen a ona verovatno previe mada. Nik pretpostavlja da je vie nikada nee videti. 15 3. /jJi nedelju dana kasnije i dalje ne prestaje da misli na nju. Posmatra kako njegova ena sipa sebi pie iz kristalne flae i ko-nano slwata da nije srean u braku s njom. Njih dvoje odavno nemaju zajednikc teme i njihov odnos je skoro bestrastan. Krivica je njegova koliko i njena. ivot je posvetio poslu uz koji je obavezno ila i dekora-tivna supruga. Nik ne sumnja u to da joj je svih ovih godina bio odgo-yarajui suprug, iako nedovoljno strastven. Jedno drugom postali su navika. Ali zar veina parova ne funkci-onie na isti nain? Yeina njegovih saradnika se miri s tim, a dosadu razbijaju povremenim diskretnim izletom van braka. Zato bi njegov ivot bio drugaiji? Razvod je bio nezamisliy. Denifer bi pala u oaj. Kakve bi tek posledice bile po deake? I mada ga je rat naterao na to da swati ko-liko je ivot dragocena stvar, Nik ne eli da ga dodatno trai u ovom ustajalom braku. Bilo im je lake dok su deaci iveli s njima; emocionalna udalje-nost im nije toliko smetala. Sada kada su sami, Nik konano shvata koliko su njihovi ivoti zapravo prazni. Sumrak donosi lak povetarac, remetei mrtvaku tiinu popo-dneva. Lie limunovog drvea vene i tamni na letnjoj egi. U suton, sunce poprima zlatastu boju, zalazei za kupolu vizantijske crkve na drugoj strani ulice. Ruiasto rumenilo pada s neba, bojei strme zidi-nc kraljevske palate. Vremc jc ctnjc po korzou i bukurctanska buroazija se razmce du Kalea Yiktorijei. Prostitutke, Rumunke srednjeg stalea, oblae svoje crne haljine po poslednjoj francuskoj modi i kite se biserima i srebrnim krznenim okovratnicima koje sebi mogu da priute. Samo se-Ijankc nosc jarke bojc, proklamujui svoj rumunski status u tim smutnim yrcmcnima. Medutim, yeeras se primeuje neka neobina ozbiljnost medu etaima. Zloslutna senka rata nadvila se nad gradom. mpfl se ve godinama unazad gnua Nemaca i njihovih gran-diozns'ii voinih pretenzija. Pad Poljske, Norveke i zemalja Beneluksa proglaen je velkom grckom ncsprcmnih generala. Ali po miljenju srednje bukuretanske kiase, pad Pariza ravan je varvarskom napadu na drevni Rim. Zar Bukuret nisu zvali 'Parizom na selu'? Arhitektura i bulevari inspirisani su Francuskom, tu je ak i Trijumfalna kapija posveena palima u Yelikom ratu. Kada je nemaka izma ula u Pariz, bio jc to napad na kulturu, umetnost i modu. Niko nije voleo Francuze vie od Rumuna, i nakon pada centra svetske civi-lizacije pod faistiku svastiku, sva dotadanja sigurnost jc ncstala.

Nik je u Rumuniji vie od godinu dana, ali jo uvek nije osctio njen puls. Ponekad ima oseaj kao da je baen na scenu loe italijan-ske opere. Kralj je obian arlatan koji je trgovinsku ravnoteu svoje zemlje prokockao zarad renoviranja svoje palate i kupovine nakita svo-jim ljubavnicama dok Nemci i Rusi pokuavaju da iznadu naine da se doepaju rumunskih naftnih polja i pcninih uscva. U mcduvre-menu, Nik sa svojim kolegama u britanskom konzulatu smilja naine kako da sabotira naftne brodove na Dunavu, dok nou u hotelu Atina Palas razmenjuje tajne informacije iz druge ruke. Stari Bukuret polako bledi. Prolog leta, kod Lukijana ste mogli kupiti kavijar na kilo, francuskc parfeme i svilene rukavicc za vau e-nu direktno iz pariskih butika na Kalea Yiktorijei. Sada su radnjice na Soseu zatvorene zbog faista i pria se da e na zimu zavladati glad. Nik sklapa oi i ponovo razmilja o Danijeli Simonii, priseajui se mirisa njenog parfema. ,,O emu razmilja?" pita Denifer, izlazei na balkon i nosei u rukama dve ae sa din-tonikom. Nik uzima jednu au. ,,Pitao sam se gde emo biti za godinu da-na", odgovara, to je potpuno netano ali zvui dovoljno bezazleno. ,,Pretpostavljam da emo jo uvek izdravati kaznu u ovoj odvrat-noj zemlji." ,,Ne bih rekao. Zaboga, Nemci su u Parizu. Do kraja godine e koraati Strandom." ,,Ma nee doi do toga." Njena samouverenost ga izludujc. ,,ta e ih spreiti u tome?" Denifer seda i prekrta nogc. ,,Brinem za dcake." 1 ja." ,,Moda bi trebalo da se vratimo kui. Cujem da Hor razmilja o tome da evakuie porodice i sve manje vano osoblje." Nik uzima veliki gutljaj dina i uti. Hor je ministar, glavni bri-tanski predstavnik u Bukurctu, voda konzulata. Tano je da opasnost PO Britance svakodnevno raste, a neki direktori britanskih naftnih 17 kompanija na Ploesti nedavno su uhapeni i pretueni. Rumunski na-cionalisti mrze sve strance osim Nemaca, i Bukuret uskoro nec biti nimab bezbedan grad. Ni njemu se nimalo ne svida to to su jo uvek razdvojeni od de-aka. London svakc noi proivljava teko bombardovanje od strane Luftvafea zbog ega mu hiljade komarnih prizora prolaze kroz glavu, od toga kako Dejmi ne stie u sklonite na vreme, do scene kako Riard strada u kolskoj spavaonici od bombe koja pogada njen krov. elja mu je da Denifer bude s njima jer c im prisusWo majke bar doneklc uliti oseaj sigurnosti. Tu je jo jedan, neto sebiniji motiv. Konano e otkriti kakav jc ivot bez nje. ,,Sta nije u redu, Nik? Ili opet nee da otkriva svoje strogo po-vedjive tajne?" Ovo je jedna od njihovih internih ala kojima csto pribegavaju. Denifer ga nikada ne pita ta radi niti kuda ide kada obavlja 'posao za ambasadu'. Ponekad se desi da joj se nedeljama ne javi i ona zna da ne treba da postavlja suvina pitanja. ,,Pitala sam te pre nekih milion godina ta nije u redu." ,,Nita. Samo razmiljam." ,,O poslu?" ,,Ne razmiljam uvek o poslu." Denifer na ovo izvija obrve. Nik posmatra kako joj se lice osvetljeno stonim lampama naglo mrai. Jo uvek je zgodna ena, vitka, uspravljena; klasino lepih crta lica, ista kao kada su se upoznali, pre skoro dvadeset godina. Zanima ga, ako bi ikada dolo do toga, ta bi radila bez njega; zanima ga ta bi on radio bez nje. Ali ne bi mogao da nastavi da ivi u tom

emotivnom vakuumu. Nekada je bio previe opsednut sopstvenom karijerom da bi to primetio. Sada je stariji i njegove ambicije vie nisu ni priblino vane kao nekada. Nik ustaje i sipa sebi jo jedno pie. ,,Previe pije." ,,Dva din-tonika nisu alkoholizam." No pada iznenada. Njihov stan udaljen je samo tri ulice od glav-nog trga i s terase se prua lep pogled na kraljevsku palatu. Mrana je, osim jarkog svetla na treem spratu gde Karolj odrava hitan sastanak sa svojim odborom. Svet sc polako pribliava kralju, odnosno Karolju Podlacu, kako ga iz milote zovu. Odbrojane su sladostrasne noi s ljubavnicom na 18 ,-nii' Yalpa. Kralj je sada obuzet dravnim aferama, stvarima koje ni-; raniic nisu bile ni na kraj pameti. Rulja se opet okupila ispred ka-pija palate, uvajui strau, zurei u venecijanske lustere na treem spratu kao da iekuje udo od boga. Rusija se pribliava sa severa, Nemci nadiru s Dunava, Madari i Bugari poput leinara ekaju na neki otpadak. Teko da e ih sada neto spasiti. Karolj svakako nije ovek koji se snalazi u krizi. Bio je najnesposobniji i najkorumpiraniji ovek kojeg je Nik ikada znao. ,,O moj boe", Nik uje Denifer s balkona. ,,Vratili su se." Uzima svoje pie i izlazi, gledajui na ulicu. Grupa od skoro stoti-nak mladih zcenokouljaa marira bulevarom, izvikujui patriotske slogane. Neki nose oruje. Kreu se ka glavnom trgu i palati. ,,Gvozdena garda", komentarie Nik. ,,Zato ih policija ne uhapsi?" pita Denifer. ,,Neki od njih i jesu policija." ,,A ta radi kralj?" ,,U postelji je. Bedrima svoje ljubavnice zapuio je ui da ih ne uje." ,,Ne budi vulgaran." ,,Sada ih vie nita ne moe zaustaviti, Den. Oni su budu-nost." ,,Ja bih ih sve pobila." ,,Pokuao je i on jednom. Nije mu polo za rukom." Karolj je pred sam rat naredio egzekuciju hiljada takvih protuva. Ironija je u tome to su gardisti zavrili kao krompir; njihov najvei deo ostao je pod ze-mljom. Oni s viim inovima prebegli su u Berlin. Sada se talas vratio i svi su pohrlili nazad, svakodnevno sejui nasilje po ulicama. Nik seda na stolicu i posmatra kako rulja napreduje uz bulevar ka osvetljenoj palati. ,,Uskoro bi ovde moglo da postane neprijatno", primeuje on. ,,Nee nam nauditi", tei se Denifer. ,,Zato? Zato to imam diplomatski imunitet? Zato to smo Bri-tanci? Zato to je tvoj otac u dalekom svojstvu s vojvodom od Norfol-ka?" Osetivi prezir u njegovom glasu, Denifer se mrti. ,,Je li s to-bom sve u redu, Nik?" ,,Malo mi je hladno", priznaje on ustajui i ulazi unutra. Istina, u poslednje vreme je postao nesmotren. Oduvek je vodio zivot strogo uvanih tajni, i privatno i profesionalno. Ali umorio se od tog dvostrukog ivota, od tajni koje je uvao od drugih i tajni koje je uvao od sebe. 19 4. N Jeki su to smatrali predalekim premetajem, i po dolasku u Bukuret, Nik je odmah slwatio da mu jc karijera u Tajnoj obavctaj-noj slubi osudena na propast. Mcdutim, sada jc drugaijc; srca mu je oigledno bila naklonjcna. Rat bi ovdc mogao da se izbegne. Klju Hitlerovih planova lei u naftnim poljima Ploesti. Niko unutar poslanstva ne zna ko su Nikovi pravi poslodavci. Po pravilu slube, ne intimizira sc ni sa kim na poslu. Samo ambasador Hor, vojni atac i Nikov direktni

nadrcdcni u pasokoj kontroli, zna ime se ovaj uistinu bavi. Dodatni napor mu iziskuje maskiranje taj-nog ivota. Nikova kancelarija je mala, skucna i nema grejanje. Ima samo jc-dan mali prozor; zimi je previe hladna a leti previe topla. Zidovi su joj obloeni plakarima a po stolu se veito vue hrpa smedih dosijea koja nikada ni ne otvara. Njegov pravi posao sklonjen je u sivi metaln sef u uglu prostorije, iju kombinaciju znaju samo Nik i ambasador. Do pre nekoliko nedelja, imao je rumunsku sekretaricu po imenu Nadja. Ona jc kucala pisma koja nikada nijc slao; izvetaje za Yajthol pisao jc sam i uruivao ih ambasadoru koji ih je lino nosio u podrum i predavao slubi za ifrovanje. Nadja je bila ena sa sela, s crnom gustom kosom uvek skuplje-nom u pletenicu. Imala je veliki mlade na levom obrazu. Jednog dana se nije pojavila na poslu. To ga je iznenadiio budui da je uvek stizala na vremc. Slcdccg dana jc saznao da je uhapcna. Raspitivao sc u an-darmcriji, ali vic nikada nije uo nita o njoj. Njen suprug bio je jevrejski kroja. I on je nestao. ef konzulata je glavni pasoki slubenik, Abrams, ravnoduni funkcioner srednjih godina koji deluje previe utogljeno za vrstu po-sla kojom sc bavi. Sede vlasi na njegovim slepoonicama toliko su savr-cne da izgledaju kao da su ofarbane. Abrams spada u rcd retkih Jevreja koji su sc kolovali u Kembri-du. Sukob ambicije i religije ostavioje na njemu velikog traga, pretvorj ..,;; ga 'apinu parodiju engleskog dentlmena. Svakodnevno pije Ht|..- 6tja i o kralju uvck govori s neizmcrnim strahopotovanjem kao da pria o bcw.anstvu. Kriket i ragbi su mu omiljene tcme. Strance procenjuje svojim mirnim, pronicljivim pogledom od ko-jeg one koji ga ne poznaju uvek podilazi jcza. Crte lica su mu neupa-dljive osim dubokog belog oiljka na elu zbog kojeg deluje pomalo maliciozno iako je to samo posledica pada niz kolske stepenice u ra-nom detinjstvu. Abrams se nikada nije enio i veina ostalih slubenika ga smatra udakom. Pria se da jc homoseksualac. Jutro nakon demonstracija na trgu ispred palatc, Nik je pozvan u Abramsovu kancelariju-. Abrams mu pokazuje na stolicu s druge strane radnog stola i zapoinjc neobavezan razgovor o vrcmenu. Pijucka svoj aj s leernou seoskog vikara, alei se na lctnju egu. Nik se nervo-zno mekolji na svojoj stolici i eka da ovaj skrene temu na posao. Abrams sputa svoju praznu oljicu s primesom aljenja. ,,Skoro pa smo spremni", kae. ,,Poelo je?" nestrpljivo pita Nik. Abrams mu preko stola gura fasciklu na kojoj crvcnim flomaste-rom pie STROGO POVERLJIVO. Zatim seda u svoju stolicu, dajui Niku vremena da proui njen sadraj. Nik otvara fasciklu, trudei sc da nc pokae svojc uzbudenjc. U pitanju je plan sabotae naftnih polja na Ploesti, tampan u plavoj boji. Kraljevski inenjeri 54. peadijskog korpusa iz Egipta poslati su u Istanbul gde su uz pomo turskih saveznika vc rasporcdeni, prcru-eni u jedinicu za obnovu putcva. Britanski trgovaki brod natovarcn opremom i eksplozivima cka ih u Bosforu. Plan je previe hrabar, skoro neostvariv. Pac mnogo ivota. Ali bez te nafte Hitler e biti hendikepiran i rat e biti sveden na prividno male taktikc akcije, poput ove koja jc genijalno isplanirana. Nik die glavu i na Abramsovom licu prepoznaje istu udnju i raz-umevanje. ,,Bilo jc krajnjc vremc." ,,Vajthol eka na na znak kada sve bude bilo spremno." ,,Spremno? " ,,Brod koji prevozi te Ijude i njihovu opremu pristae u Konstanci. Rumunska vojska e nam obezbediti transport."

,,Vrlo Ijubazno od njih", primeuje Nik. ,,Za tu uslugu e dobiti pozamanu sumu novca." Isuse. Toliko toga moc da krene naopako. Isplatc e ukljuiti ru-munske vozae, graniare, carinikc i ncmali broj gcncrala; previe Iju21 di je ukljueno u akciju koja mora da uspe. Plan je skovan u udobnom Yajtholu a ne u Bukuretu. Ali ukoliko sc svi potrude, Hitlerova irwazi-ja bi mogla da se sprei a samim tim i Evropa sauva od propasti. ,,Zato nam Turci pomau?" ,,Ankara veruje da bi rumunska nafta mogla da omogui irwaziju na Tursku. U njihovom je interesu da nam pomognu, stvarajui pri tom iluziju neutralnosti." ,,Iluzije su vane." ,,Bendiks e biti zaduen za plaanje. U sefu u ambasadorovoj kan-celariji eka tc kofer koji sadri veliku koliinu novca u funtama. Od-nee ga na Ploesti kada ti budem rckao i lino e mu ga predati." ,,Razumem." ,,Pobrini se za to cia shvati ta natn je potrebno i koliko je neophod-no da sve ostane u punoj tajnosti. To je sve. Sreno." ,,Hvala, gospodinc." Nik ustajc, spremajui se da krenc. ,,Uzgrcd, hteo sam da vas pitam za nekc vize..." ,,Kakve vize?" ,,Za moje prijatelje. Jevreje. Nekada su bili dobrostojei, ali zele-nokouljai su ih opeljeili. Uzeli su im sve." ,,Zvui poznato..." ,,Ovo su prijatelji. Hou da ih izvedem iz zcmlje." ,,Zna kakva je britanska politika prema rumunskim Jevrejima, Dejvise." ,,Ima ih samo troje." ,,Vrh lcdenog brega." ,,Ili kap u okeanu. Zavisi kako se glcda." ,,Jesu li predali zahtev?" ,,Nisu jo." Abramsove oi su savrena ogledala. ,,Dobro, daj mi imena. Mora-e da dodu u ambasadu i popune formulare po standardnoj proceduri. Yideu ta mogu da uinim." ,,To bi mi mnogo znailo", kae Nik i Abrams se vraa na posao. Dordona prvi put srcc u pranjavom uglu kancelarijc u prize-rnlju. Nalee na njega sasvim sluajno. Sa rafcigerom u ruci i lulom medu zubima, Dordon sedi zagledan u mali metalni uredaj na rad-nom stolu ispred sebe. ,,Ko stc vi?" pita Nik. ,,ta, kog davola, radite ovdc?" Dordon die glavu i smeka se, otkrivajui armantan razdeljak medu sekutiima. ,,Dordon. Sektor P." 99 -,,-ktor P - skraeno od Prljavi poskwi - nezaobilazan je ogranak Nikovi slui'C, SIS. Niko nije naao za shodno da ga obavesti da je Dordon tu. ,,Dejvis", kratko se predstavlja. ,,Nik Dejvis." ",,Ah da. uo sam za vas." Toliko o bezbednosti. ,,ta radite ovde?" ,,Nije vam reeno? ,,Oigledno nije." ,,Izvinite. Mislio sam da vas je neko ve uputio." "je li to detonator?" pita Nik, znajui dobro da jeste. Dordon ga razoruava umilnim osmehom. ,,Ako ujete bum, trite do najbliih vrata i poaljite nekog dole s kesom za dubre da pokupi otpatke", egai se ovaj, sipajui

neto duvana u lulu. ,,Poslali su me ovde iz Kaira. Pria se o postavljanju dinamita na brodovc kod Gvozdene kapije na Dunavu kako bi se blokirao kanal." ,,Ma, je li?" ,,Vajthol je diplomatskim putem poslao neto plastinog eksploziva. ,,Ba lepo od njih." ,,U sefu je", nastavlja Dordon, pokazujui na sivu metalnu kutiju iza sebe. Osmeh mu pada s lica. ,,Hitler ne sme da se doepa nafte. Spreiemo ga svim sredstvima." ,,Svim sredstvima", ponavlja Nik. Dordon nastavlja da eprka oko detonatora. Kakav suludi rat, razmilja Nik. Abrams nije naao za shodno da ga obavesti o tome da je Sektor P u zgradi. ta li mu je jo preutao? 2:-J 5. Avgnsl, 1940. I, a neeg srednjovekovnog u Jevrejskoj etvrti, u njenim uskim kaldrmisanim ulicama i ortodoksnim Jevrejima sa svojim crnim eiri-ma i dugim bradama, krojakim radnjama prepunim svakojake tekstil-ne robe. Ima neeg srcdnjovekovnog i u mrnji koju ovi Ijudi neguju. Najyei izazov za Jevrejina jeste da postane politiar, po mogunosti omiljen u narodu. Nik brzo pronalazi knjiaru odmah iza Ulice Lipskani, na bu-nom i zaparenom trgu u srcu etvrti. Radnja je pranjava i skuena, s policama prepunim religioznih knjiga i udbenika. Iskusno eka neko-liko minuta u zadnjem delu radnje, opreza radi. Niko ga ne prati. Onii Jevrejin sa crnim eirom ulazi u knjiaru i pogledi im sc za trenutak srcu. Pravi se da trai odredenu knjigu, ncrvozno krci ru-ke kao to to obino inc amateri. Na kraju s police skida debelu knji-urinu i u nju ubacuje koverat. Vraa je na isto mesto i izlazi napolje. Nik odmah pronalazi knjigu, vadi iz nje kovcrat i ubacuje ga u unu-tranji dep svog sakoa. Jevrejin je ef fabrike oruja; koverat sadri proizvodni plan za protckla tri mcseca. Nik izlazi na osunanu ulicu. Kaldrma je usijana pod njegovim donovima. Sunce ga iscrpljuje, inci ga tromim. Proizvodni plan bi trebalo odmah skloniti u neki pranjavi orman Yajthola, ionako ni na koji nain nee uticati na ishod rata. Ukoliko sabotaa naftnih polja na Ploesti uspe, uinie svojoj zemlji bogovsku uslugu; medutim, postoji sumnja da c birokratija u Londonu ovom akcijom osujctiti uspostavlja-nje neutralne vlasti, bez obzira na ono to pria Dordon. A onda vidi nju i srce mu skae u grudima. Odblesak njenog lica u masi prolaznika budi ga iz sumorne letargije, poput zalupljenih vrata. Vidi je samo nakratko, zeleni al joj lepra u moru crnih odela i eira. Danijela skree za ugao u Ulicu Zarafi. Nik tri za njom, ali gubi je iz vida. Trenutak kasnije stoji na ulici, oseajui se izgubljeno i pomalo tupavo. Ulazi u praznu trazunt i govori koijau da ga odveze u britanski konzulat: Uzdc putaju koija se pokree. Kono sedite je izbledelo na mestima gde nadstrenica ne dosee da napravi senku. Sada samo eli da to pre stigne u konzulat, daleko od prosjaka, buke i uline vreve. Grad kljua od ege, vazduh je suv, pranjav i bledout poput dimljive izmaglice. Motocikl s prikolicom koji prevozi trojicu gardista u zelenim pa-orskim kouljama buno pretie koiju, toliko blizu da plai konja, i koija je prinuden da upotrcbi svoj bi ne bi li zauzdao sirotu vo-tinju. Sekund kasnije, tutnje policijska kola sa ukljuenom sirenom.

Policajac za yolanom besno psuje koijaa koji ga ignorie s pasivnou yree krompira. Umesto da mu uzvrati, koija svoj bes iskaljuje na konju. ,,Smiri se, prokleti Jevrejine!" urla on, srdito zamahujui biem. Prokleti Jevrejine? Zar i vozai trazurel Nik osea kako ga pecka koa na mestima gde je izloena suncu i mekolji se na svom seditu, gledajui kako policijska kola nestaju za ugao. Miris nasilja je u vazduhu. Konj se propinje i njiti, preplavljen slutnjom smrti i zlom. Levi koraa malo ispred njih. Spazivi motocikl s prikolicom is-pred svog stana, izvikuje upozorenje. Zelenokouljai. Simon grabi Danijelu za ruku, okreu se i tre. Crni policijski automobil skree za ugao tik iza njih, blokirajui im beg. Dva policaj-ca iskau napolje. Jedan od njih u rukama stee drvenu batinu. Drugi vadi bi. ,,Bei!" nareduje Simon Leviju. Levi se spotie o kaldrmu i pada. Dva policajca su ve nad njim i poinju da ga mlate. Uspeva da ustane, ali pod silinom udaraca posre i opet pada uz krik koji ih dodatno kurai. Danijela je paralizovana. Sklonjena u dovratku susedne kue po-kriva rukama lice i vriti. Simon je vc na uglu. Zelenokouljai istr-avaju iz stana, grabe ga za ruke i odvlae do policijskih kola. Grubo ga ubacuju na zadnje sedite i odlaze dok im gume poskakuju na kal-drmi. Preneraeni prolaznici panino bee u susedne ulice ne bi li im se sklonili s puta. Dvojica koji tuku Levija polako posustaju u svojoj brutalnosti. Li-ca i bluze su im isprskane krvlju. Levi vie nema Ijudski oblik; kosa je ulepljena u krv a lice unakaeno do neprepoznatljivosti. Lii na krvave odec baene na kaldrmu. 25 Prebijai diu glave i vide je. Jedan od njih se vuje ceri i namiguje joj. Danijela zna ta sledi. Neko je hvata za ruku. Pomislivi da je uhvaena, pokuava da sc izmigolji. Ali to nije zelenokoulja nego on, Englez, stranac koji ju je one noi otpratio kui u trazu. Prestravljeno ga gleda. On je vue za sobom i zajedno tre kroz usku uliicu oivienu go-lim zidovima od cigle sa obe strane. Na drugom kraju ih eka trazura, koija se nervozno osvre preko ramena. Kada vidi zelenokouljae, trza uzdama i bei im ispred nosa. ,,Gade!" dovikuje Englez za njim. Danijela se osvre iza sebe. Dva zelenokouljaa su im za petama. Izuvi cipele s yisokim potpeticama, ona ga stee za ruku i prati kroz lavirint ulica koje su najednom puste. Plua joj gore. 26 6. _tredvorje hotelaAtina Palas nagledalo se svakojakih gostiju; me-dutim, bosonoga i lepa ena u okrvavljenoj koulji i znojav, zadihan Englez koji se dre za ruke momentalno skreu panju prisutnih. Ameriki bar je previe transparentan, zakljuuje Nik. Umesto ta-mo, izvodi je u malo dvorite iza hotela do kojeg se moe doi samo kroz salu za ruavanje. Oficir rumunske vojskc i njcgova ljubavnica, koji se tu tajno sastaju, diu glave i smrknuto posmatraju nepozvane uljeze. Nik i Danijela sedaju za sivi, pohabani sto pod limunovim drve-tom. Sunce je na zalasku. ,,Saekaj ovde", kae joj.

Odlazi za ank i vraa se s dve ae tsuike. Danijeline ruke toliko drhte da jcdva uspeva da prihvati au. Suknja joj je pocepana, a lice bledo i oblivcno znojem. ,,Grozno izgledam", apue ona. Nik joj pomae da popije tsuiku. Konjak joj pri grlo, punei joj oi suzama. Trenutak kasnije, Danijela ga hvata za ruku; njene su tako male, nene i bele. ,,Zato si ovo uradio?" pita ga apatom. ,,Nc znam", odgovara Nik. ,,Spasao si mi ivot." ,,Ko su bili oni Ijudi?" ,,Onaj kojeg su ugurali u kola jc moj... moj brat. A Levi... Lcvi je prijatelj." ,,Nisi mogla nita da uini." ,,Moram da ga nadem." Danijela pokuava da iskapi tsuiku i proliva nekoliko kapi po svojoj suknji. Nik joj uzima au. ,,Gde su ga odvcli?" ,,U stanicu Prefekture, pretpostavljam." Jadnik, umalo da doda. Prerektura je na loem glasu jer se policija tamo iivljava na nesreni-cima koji im padnu aka. ,,Moram da ga nadem", ponavlja ona. Danijela sada nekontrolisano drhti. Nik joj stavlja ruku oko ra-mena i ona poinje da plae. Njene suze mu natapaju koulju. On je pnvija uza sebe, udiui miris njene kose. 21 ,,Zato te zelenokouljai jure?" mrmlja on. Iz njc sc provaljuje pria. Njen otac je posedovao kreditnu banku u Bukuretu. Simon jc bio njen dircktor. U odsustvu jc osudcn za pro-neveru, ali to je bio samo izgovor kako bi vlast mogla da mu oduzme banku a da to ne izgleda kao klasina krada. Oboje se kriju od policije otkad im je otac uhapen, pre dva mcseca. Mladi rumunski par na drugom kraju dvorita nepristojno pilji u njih. Oigledno skrcemo prcvcliku panju, zakljuuje Nik. ,,Ne mo-e da sc vrati u stan, ckac te tamo. Irna li gdc da prespava?" ,,Bez novca sam. Sve mi je ostalo u stanu." ,,Onda moramo da ti nademo neko prenoite." Nik stoji nasred sobc, drei za ruku Danijelu koja deluje izgublje-no i uplaeno poput devojice. On navlai zastore na prozoru i pogledi im istovremeno padaju na ogroman krevet koji dominira prostorijom. Za samo nekoliko sati, iz oronulc zgrade u Jeyrejskoj etvrti prese-lila se u mali yersajski salon s tekim zelenim zavesama na prozorima i pozlaenim stolicama, tapaciranim ruiastim brokatom. Vrata od terase su blago odkrinuta, proputajui u sobu letnji poyetarac koji donosi miris rua iz vrta. ,,ta e biti sa Simonom?" pita ona. Nik joj sklanja pramen kose s lica. ,,Videu ta mogu da uinim." Oi su joj daleke poput onih koje je vidao na licima vojnika koji su se yratili iz gradanskog rata u Spaniji. Ima neodoljivu elju da je podignc u narujc i spusti na krevct. Ali neki instinkt ga u tome spre-ava; zna da bi to shyatila kao jedini nain da mu sc odui a on ne eli odradivanje, niti sc usudujc da scksom okalja ovo to jc za nju uinio. Uostalom, nije li to ono to svi mukarci elc od njc? Ne, on nije tip ovcka koji se zadovoljava prolaznim ayanturama. To uopte nije njegov stil. ,,Sta ne valja?" tiho pita ona. ,,Moram da idcm." Teko je dokuiti izraz na njenom licu. ,,Vratiu se ujutro i yideemo ta moerno da uinimo u vezi s tvojim bratom", obeava joj. Dok se udaljava od nje, Nik mrzi sebe to je toliko prokleto prave-dan u vezi sa svim ovim.

Brzo prilazi yratima i izlazi napolje. 28 K'; i se okree u bravi, vrata se otvaraju i Denifer mu se baca u nrue ,.Gdc si dosad? Zvala sam sve ive u konzulatu." Pogled joj jc izbezu.iii,.. n. ,,ta se dogodilo?" ,,Dobro sam." ,,Krv ti je na koulji." ,,Sve je u redu. Nije moja." Nije moja. ta je pod tim mislio? Na meni nije moja krv i zato ne mora da brine? Ni sam ne zna kako jc ta krv tu dospela. Moda u tre-nutku kada jc Danijela pala dok su beali od zelenokouljaa. Moda sa ogrebotine na njenoj ruci. Nik izbegava da pogleda Dcnifcr u oi. ,,Dobro sam, Den." Izvu-kavi se bar na neko vreme, Nik ulazi u stan. Oajniki mu treba pie. Prilazi bifeu i sipa viski u au. To je ve bolje. ,,Hoe li da mi ispria ta se dogodilo?" ,,Zelenokouljai su odluili da izubijaju nckoliko glava u Jevrej-skoj etvrti. Zatekao sarn se tamo." ,,Zatekao si se? Cija je to krv?" ,,Ne znam." Denifer zuri u njega kao da je stranac koji je provalio vrata i utr-ao u njenu dnevnu sobu. Moda i jestc. Nik hvata svoj odraz u oglcdalu na zidu hodnika. Izgleda kao da je upravo izaao iz kafanske tue. Bela koulja mu je umrljana krvlju, dok su mu oi cinine i hladne. ,,Jesi li stvarno dobro?" pita Denifer s vrata. ,,Nisam. Umalo da poginem." Denifer neobino mirno priwata ovu vcst. Moda je eka neka druga, mnogo gora vest. ,,Skoro je pono, Nik. Gde si bio?" ,,Popio sam nekoliko pia u amerikom baru. Da smirim ivce." ,,Nije ti palo na pamet da me okrene, da me obavesti da si do-bro?" ,,Zna kakvi su telefoni u ovom prokletom gradu." ,,Ameriki bar je samo tri ulice odavde. Mogao si da dode kui." Glas joj je piskav, kombinacija besa i brige. ,,ta se zaista dogodilo?" ,,Bio sam u Ulici Lipskani. Video sam kako zelenokouljai mlate eke Jcvreje i jednom od njih sam pomogao da pobcgne. To je sve." ^ Nik iskapljuje svoj viski. ,,Trebalo bi da napusti Bukuret", resko 6 n; Ovde postaje opasno." "riayi bifeu, Nik sipa jo jedan yiski. Tolike godine proveo je u ajrioj^slubi, uyajui tajne svojc vlade. Medutim, sada strepi od toga e uspeti da sc prctvara da je ncko ko nikada nije bio, iz dana u an, na poslu i kod kue, za kralja i otadbinu, za srce i dom. 7. JLJanijela se sprema da napusti hootel kada dobija poziv od re-ccpcioncra koji je obavetava da je gospodin Dejvis eka u holu. Nije oekivala da e ga opet videti. Oblai se bbrzo i silazi da mu se javi. Po-red jednog od stubova stoji elegantan i ieep rnukarac u crnom odelu, plavih oiju i tamne kovrdave kose. Osrmehuje joj sc dok mu prilazi. Osmeh veine mukaraca lii na vuji keez, ali ovaj je drugaiji i zbog toga jo uvek ne zna ta da misli o njemun. Napolju ih ekaju kola, crni ,,hamb>er" s vozaem iz konzulata. Nik joj pridrava vrata od zadnjeg sedit:a a potom seda pored nje. ,,Kako si spavala?" pita jc na engleskom. Uopte nije spavala, naravno, celu noo je preplakala od brige za Si-monom. U jednom trenutku je pala u komaran san iz kojeg se nakon nekoliko minuta probudila uz vrisak i i.rom otvorila oi jcr je usnila Levija kako isprebijan i krvav lei na ulicii. Ipak, govori mu da je spava-la dobro jer bi svaki drugi odgovor zvuaio nezawalno.

,,Ja oka nisam sklopio", priznaje Nfik. 2vui pomalo prckorno i Danijela ali zbog svojc neiskrenosti. ,,Ne mora ovo da radi", kae ona- ,,Previe si dobar." ,,Sve je to deo slube, madmoazel." Ne promie joj da se igra s burmomc na svom prstu, skidajui je i stavljajui je nazad, dok mu pogled odsirtno luta kroz prozor. ,,Imao si problema sa svojom enom ?" Nik se okree da je pogleda. ,,Nisam." A onda ini ncto nevcrovatno: uzirnaa ga za ruku i neno ga Ijubi u obraz. Tako neto nije mogao ni da sanja- ,,Hvala ti", apue ona. Zaustavljaju se ispred Prefekture. Mik ulazi unutra i dugo ne iz-lazi. Kada je konano izaao, lice mu jc ozbiljno. Ulazi u kola i slee ramenima. Nema tu ta da sc pria. Nekada je poseta zvaninika iz konzulata Njenog kraljevskog velianstva , sa akom leja, imala svoju te-inu mcdu rumunskim policajcima, ali t.a vrcmena su davno prola. 50 n< [>.:' :-'la gleda kroz prozor u hladne kamene zidove policijske sta-, pi' tjui se kako unutra tretiraju Simona. j je, uprkos toplom jutru. Ubrzano clie i Nik je grli jed-nom rukom, privlaei joj glavu na svoje rame. Danijela se preputa njegovom zagrljaju, ne elei da veruje u to da vie nikada nee videti Simona. Nee dozvoliti da o tome razmilja. Skreu u Ulicu Zarafi, gdc su prethodnog dana utekli zelcnokou-Ijaima. Izlog knjiare je razbijen. Zelenokouljai su zapalili radnju; razbacavi poluugljenisane knjige po kaldrmi. Automobil neprijatno skakue dok njegovi tokovi prelaze preko njih. Zaustavljaju se ispred stare zgrade u kojej ive ona i Simon. Ulica je naputena. Posle onog jue, narod se plai da proviri iz svojih stanova. Nik izlazi napolje i pridrava joj vrata. ,,Ti i Simon ovde ivite sami/ Danijela klima glavom. ,,Imam jo... jednog brata. Zove se Amos. Pobegao je iz zemlje kada su uhapsili oca. Mesecima ga nisam vide-la." ,,Sta je sa onim drugim mukarcem?" ,,Misli na Levija?" Nik klima glavom i pred oima mu iskrsava slika mladia koji po-put krvavog komada mesa lei nasred ulice. ,,On se krio od radnikih bandi." Od radnikih bandi? Da nije toliko tragino, verovatno bi bilo smeno. Vlada je svc Jevreje oslobodila vojne obaveze, ali u tampi je objavljeno da su odbili da se bore za svoju zemlju. Posle toga su svi mla-di Jevreji sposobni za rat primoravani na teak fiziki rad, uglavnom kopanje rovova. Ramena joj snudeno padaju dok die glavu i gleda u prozor na prvom spratu. ,,Jedne noi jede jastoga u Kapi, sledee sre klin-orbu u stanu kupatila. Sada moj otac sedi u podrumskoj eliji Prefekturc a ja e znam ni da li imam dovoljno novca da ga izbavim odandc. ak i da rniam, kuda bismo otili?" ,,Mislim da u moi da vam sredim vize." ,,Sada je prekasno." ,,Za tebe nije." JJanijela odguruje teka ulazna vrata od zgrade i on jc prati unu-1 uza stepenice. U hodniku je toliko mrano da je Nik prinuden na 31 to da se pridrava za hladnu gvozdenu ogradu, napipavajud nogama odmorite. Vrata od stana su odvaljcna iz zida i lee na podu. Iz arki virc zlokobno iljate cepkc. Danijela ulazi unutra, preskaui polomljen nametaj. Staklo joj krcka pod cipelama. Zelenokouljai su bili tc-meljni, uzeli su ono to su hteli a sve ostalo su unitili.

Iz nje kao da nestaje poslednja kap ivota. Pada na kolena i poinje da jeca, drhtei celim telom. Nik se sputa pored nje, trzajui se kada mu se o.tro staklo zarijc u koleno. ,,Sve e biti u redu", apuc joj i ncsigurno jc grli obcma rukama. Za trenutak mu doputa da jc dri a onda ga odgurujc od sebe. Nik ustaje, oseajui se bespomono. ,,Danijela..." ,,Odlazi." ,,Sta e da radi?" ,,Ostau ovdc." ,,Nije bezbedno." ,,Nemam kud." ,,Moda bih mogao da ti nadem neki privremeni smetaj." Poma-e joj da sc pridignc, oseajui kako se oslanja na njega. Vodi je niz stc-pcnice gde ih ekaju kola. Yozau daje adresu na Bulcvaru Bratijanu. Sedaju na zadnje sedite i on je grli, privlaei jc sebi, nc marei vic za to da li ih neko vidi ili ne. Nee joj dozvoliti da oajava sama u tom stanu. Pronai e joj ne-ko bolje mesto. Poznaje oveka koji e im pomoi. :; JL loesti je samo trideset sedam milja severno od Bukureta, u plodnoj dolini Dunava. Najvei izvor evropskih naftnih rezervi zapra-vo je sivi, sumorni, industrijski gradi gde nafta ponekad kulja iz zc-mlje i lepi se za obuu. Mnogo pre ncgo to su stigli do predgrada, Nik vidi svetla portalnog krana. Smedi koni koveg lei pored njega na zadnjem seditu. On spu-ta ruku da se uveri u njegovo prisustvo i zuri u potiljak vozaa, fasci-niran debelimjiaborom koe koja mu se preliva preko okovratnika. Neverovatno. Covek bez vrata. Ime mu je Jonesku, Ilija Jonesku, i jedan je od vozaa koji rade za konzulat. Po njegovoj konstituciji, Nik pretpostavlja da poseduje i mno-ge druge talente zbog ega ga je i izabrao za ovaj mali izlet u Ploesti. Gorila s vozakom dozvolom. Nik gleda kroz prozor u tamu. Ukoliko on i Abrams uspeno oba-ve zadatak, bie to jedan od najgenijalnijih poteza u istoriji tajnc slu-be. Moda nee spreiti bombe koje padaju na njihovu rodnu zemlju, ali zato e spreiti onog ludaka da iz Berlina sprovedc svoju isplanira-nu iiwaziju u delo. Jonesku zaustavlja automobil pored vojne barikade na putu. Stra-zari s neskrivenom mrnjom pilje u Nikov diplomatski paso sve dok ne pronadu novanice umetnute u njega. Novac se brzo prebacuje u depove uniformi i straarska ruka im pokazuje da nastave dalje. Nik se smeka u sebi. Rekli su da je francuski najzastupljeniji strau jczik u Rumuniji, ali pogreili su: to je novac. Upravo to mu uliva nadu da e plan uspeti. Ako im hiljadu leja obezbeduje ulazak u Ploe>ti, onda bi nekoliko miliona moglo da uvede itav odred inenjera na naitna poja. Ali morae to da izvedu odmah, dok jo nije kasno. oendiks ivi sam u dvospratnoj kui nedaleko od Gara de Suda. ok se voze uzbrdo, Nik osca kako ga obuzima udna zebnja. Kua je u potpunom mraku. Jonesku ispred nje zaustavlja kola, gasi motor i eka. Ulica je mrana i pusta. Nekoliko minuta Nik posmatra okunicu i oslukuje. Medutim, jedini zvuk koji uje jeste pucketanje motora koji se hladi. ,,Ostani ovde", kae Nik vozau, uzima kofer i izlazi iz kola. Mra-nom stazom koraa s vie samopouzdanja nego to zaista osea. Kuca na vrata. Niko ne otvara. Viri kroz sve prozore s prednje strane kue, ali unutra nc primeuje nikakay pokret. Vraa se do kola. Jonesku deluje nervozno. ,,Opasno je sedeti ov-de, mesje Nik", kae Rumun.

,,U kaseti je baterijska lampa", zahteva Nik, pruajui ruku. Jonesku mu je dodaje. ,,Daj mi pet minuta." Nik obilazi oko kue. Pokuava da otvori zadnja vrata. Otkljuana su. Lo znak. Za trenutak okleva, oseajui umirujuu teinu svog ,,vebli" revol-vera u depu svog sakoa. ,,Bendikse?" Pokuavadaupali svetlo. Nita. Nekojeiskljuioelektrinusklop-ku. Pali baterijsku lampu i okree se po sobi. Svuda po podu su koma-dii razbijenog porcelana i kuhinjski sto je prevrnut, verovatno usled borbe. Prsti mu pojaavaju stisak oko rukc kofcra. Unutra je dvadeset hiljada funti. Bogatstvo. Nik osea kako mu srce udara pod rebrima. ,,Bendikse?" Vadi pitolj iz depa, otkouje oroz i oprezno koraa kroz kuhi-nju. Baterijsku lampu okree ka vratima koja vode u dnevnu sobu. Snop osvetljava tapaciranu sofu, dve police s knjigama pod prozorom i stalak za lampu. Bendiks ivi skromno; tanije, iveo je skromno, bu-dui da je lampa oborena i oslonjena na njegovo nepomino telo. Nik se sputa na kolena pored njega i pipa mu bilo. Jo uvek je topao. Trza ruku jer pod njom osea neto lepljivo i vlano. Krv. Oko Bendiksove glave je tamna, elatinasta lokva. Svetlost lampe prati ko-madie otkinutog mesa na prostirci. Utom iz kuhinje dopiru zvuci koraka. Nik skae na noge i okree se. Dovoljno je priseban da odmah ugasi baterijsku lampu kako ne bi postao osvetljena meta. Glasovi u tami se dozivaju na nemakom jeziku, i sledeeg trenut-ka mu dva syetlosna snopa osvetljavaju lice. On podie ,,vebli" u svojoj desnoj ruci, ali zna da nema vremena da puca. Instinktivno se baca svom teinom udesno. Dok pada, uje pucnje, tako glasne da mu posle toga dugo zuji u uima. Leei, eka da umre. 14 9. ,,,Z->ato niste pucali, mesje Nik?" Jonesku dovikuje s prednjeg sedita. Jednom rukom dri volan dok drugom mahnito gestikulira. ,,Zato niste upotrebili svoj pitolj?" Nik sedi na zadnjem seditu, srozan, utuen, preplavljen neveri-com. Otvara kofer pored sebe, nepotrebno proveravajui jo jednom papirnate svenjeve poslagane u njemu. Opet ga zakljuava. Jonesku vozi prebrzo, ali s razlogom. Na Bendiksovom tepihu ostala su da lee dva Nemca, obojica pogodcna s lecfa, i zato u Buku-ret moraju da stignu pre nego to njihove leeve otkrije Moruzova tajna policija. ,,Zato niste upotrebili svoj pitolj?" ponovo pita Jonesku. Da je Jonesku ekao pet minuta, kao to mu je Nik naredio, ve bi bio mrtav; da Jonesku nije ekao u senci kao to dolikuje profesio-nalcu i da nije s metkom u cevi uao za dvojicom Nemaca u kuu, Nik bi sada leao mrtav na prostirci, s licem zarivenim u lokvu krvi. Ba kao i Bendiks. ,,Nisam imao vremena", odgovara Nik. ,,Pazi na put. Upravo si mi spasao ivot. Hoe da sada obojica poginemo u saobraajnoj ne-srei?" Jonesku odmahuje glavom i mrmlja neto ispod glasa. Ludaki voze kroz crnu no. Nikova glava je u haosu. Dogodila se izdaja. Neko je obavestio abverovce; plan je procureo pre nego to su rumunska vojska i carinici saznali za njega. Izdajnik je ncko u kon-zulatu. Ruke mu drhte, adrenalin pumpa kroz njegove vene, hladan bes nadire. Pre ovoga je uo za izdaje, ali nekako ga nisu doticale iako su to bili zloini protiv njegove zemlje. Ali ovo je lino. Ncko je eleo da ga ubijc.

Odeu skida u mraku i mlai se u krevet pored svoje enc. Dcn mrmlja ncto u snu i okree se. ,,Hladan si", pospano mu kac. Nik je Ijubi u obnaena leda, udei za utehom drugog toplog tela. Yecras je malo nedostajalo da umre, ali ona to nikada nee sa-znati. Dugo jc uivao u svojoj tajnovitosti. Yeeras osea usamljenost i strah. Sat vremena ranije, Abrams mu jc otvorio vrata svog stana u Bra-tijanu, obucn u kuni mantil i papue. lako se upravo bio probudio, izgledao je hladno, elegantno i uredno. Kosa mu jc bila savreno zali-zana, nimalo razbarucna od leanja u postelji. ,,Dcjvisc? Sta se dcsi-lo?" ,,Problem, gospodine. Moramo da razgovaramo." ,,Bolje da ude." Zauzeli su fotelje u njegovoj dnevnoj sobi, kao pravi engleski den-tlmeni, osim to jc jedan od njih imao krvavc rukc. Abrains jc u ncvc-rici sasluao Nikov raport o akciji u Ploesti. ,,Imao si sree", kae Abrams kada je ovaj zavrio. ,,Nema sumnje u to da su ta dvojica pripadnici Vermahtovih specijalnih jedinica." ,,Ubili su Bendiksa i ekali su mene. Znali su da doazim." Jzgleda da je tako." ,,Ko jc jo znao?" Abrams dugo uti. ,,Za Bendiksa? Klajv Alcn ga je prvi angao-vao." Alen je bio bukuretanski korespondent za London tajms. Za SIS radi ve est godina i posao u Tajmsu - koji je apsolutno legitiman - sa-vrena je kamuflaa za njegove aktivnosti. ,,Ko jo?" Abrams odmahuje glavom. ,,Samo nas dvojica." ,,KlajvAlen?Zato?" ,,Nikada ne pitaj zato, Dejvise. Niko ne razume te stvari. Postoji hiljadu razloga." Abrams gleda u mesingani sat na komodi. ,,Kasno je. Bolje da ode kui i pokua malo da odspava. Yeeras vie nita ne moe da uini. Konzulat e sutra brujati od prie. Razgovaraemo ponovo ujutro." Sada lei u svom krevetu, iscrpljen, ali besan i ophrvan vcera-njim nemilim dogadajima. Oi ga bolno peckaju i od umora mu se vrti u glavi. Na istonom nebu nazire se prva svetlost. Uskoro svie. Da sam yeeras umro, razmilja Nik, da li bih bio zadovoljan svo-jim ivotom? Pitanjc ga iznova mui u tami, praeno paninim lupa-njcm njegovog srca. v m umro, da li bi vredelo? Ima li kajanja? pa ima kajanja. Prc ncgo to umrcm, \olco bih da znam kako izglcda istia'ki voleti. Na pamet mu pada Abrams, tipino pravedan i uzdran, kakav e i sam postati za nekoliko godina, ukoliko preivi rat. Nijc to ovek kakav eli da bude. Misli mu se yraaju na Danijelu, na njen poljubac u trazuri, i ob-uzima ga krivica zbog razmiljanja o drugoj eni dok lei pored svoje uspavane supruge. Najednom mu ivot postajc dragoccniji i vie ncma yremcna za gubljenje. Dok se dncvna svctlost uvlai u spavau sobu, Nik se osea izgubljeno i zbunjeno. Sa uasom spoznaje da mrzi svoj ivot, svoje tajne i otudenost od sopstvenih elja. Jednom je precizno odredio pra-vac u kojem e tei njegov ivot, da bi sada otkrio kako njegoy kompas pokazuje sve vremc na jug. !7 10. 1 Nlemci su u centru grada postavili propagandnu kancelariju, ta-kozvani Nemaki biro. U izlogu je mesecima stajala mapa Francuske sa strelicama koje pokazuju napredovanje Yermahta, njihovo grablje-nje ka Parizu. A onda jc zamenjena mapom Britanskih ostrva, s vatre-nim prstenovima oko najveih gradova.

Trebalo bi da sam veeras u Engleskoj, razmilja Nik, urnesto to sedim ovde i ispijam kafe i tsuike u toplom hotelskom holu, nadmudru-jui se s ncprijateljem. U Londonu je svake noi guva u metrou, dok Luftvafe pretvara grad u ruevinu. Bacajui bombc na njcgove sinovc. Teko mu je da svakodnevno gleda ove Ncmce i guta svoju mr-nju. Predugo nije video svoje deake. Da je stanje normalno, s njima bi proveo letnji odmor, ali sada je to neizvodljivo. Nik dobro zna da stotine hiljada vojnika koji se bore u Burmi i na Malajskom poluostnoi nisu videli svoje porodice podjednako dugo, iako nikome od njih nije sasvim jasno zbog ega to rade. Sada je zatoen ovde zbog tog besmi-slenog rata u kojem, po svemu sudei, niko iz Yajthola nije eleo da uestvujc. Nik uri preko trga kaAtina Palasu. Hotel je postao gradska zna-menitost poput kraljevske palatc. Sagraden je 1910. godine po uzoru na hotele Moris i Ric u Parizu, s tim to su mu originalni stubovi i kupole u meduvremcnu uklonjeni. Izbledela fasada je tokom godina poprimila prljavoutu boju, dok su kapci prefarbani u krajnjc ncuku-snu nijansu svctloplave. Kip Karolja I na bronzanom konju herojski pokazuje rukom na kra-ljevsku palatu na drugom kraju trga. Gigantske crvene gladiole cvetaju u hotelskom vrtu, izrastajui iz suvog i beivotnog travnjaka. Nadstre-nica iznad ulaza je toliko uska da senku baca samo na vrata. Nik podic ruku da se odbrani od prosjaka ulogorenih ispred ho-tela. Uglavnom su to profesionalci kojc su njihovi roditelji oslcpeli ili obogaljili jo u ranom detinjstvu. Podiu svoja izobliena lica i dodiru18 ju :vo|irv patrljcima na nam svojstven ulinim prodavcima koji poku-av;'jU da prodaju svojc domae pite. nMi-e focfme, foame, foame..." Ali vruina im je isisala previe energije da bi ga jurili sa uobiaje-nim entuzijazmom. Nik zahvalno ulazi kroz pokretna vrata u sveinu hotelskog predvorja. Unutra je mrano uprkos vedrom letnjem danu, a tri reda utih mermernih stubova daju hotelu izgled katedrale. Zidovi od mermera boje rde i bordo tepisi doprinose zimskoj atmosferi. Jedini izvor svetlo-sti jesu visoki elektrini lusteri. Maks King ga eka u amerikom baru. Maks je Rojtersov ovek u Bukuretu, tipian Englez koji lulu ne vadi iz usta, obuen uvek u sive flanelske pantalone i sako od tvida s konim priivcima na laktovima. Yeina novinara dane prcwodi u ovom baru. Posao im dolazi sam po sebi. Ovo jc glavno mcsto gde se razmcnjuju najnoviji gradski traevi. Nikovo poznanstvo s njim isprva je bilo strogo profesionalno bu-dui da su Maksovi izvori uvek bili bolji od njegovih. Nik nikada nije znao odakle ovaj dobija informacije, ali inilo se da uvek pre svih sazna ta e se dogoditi u naredna dvadeset etiri asa. Maks je s vremenom postao Nikov najbolji prijatelj. Klajv Alen jc takode u baru. Maks vadi lulu i ceri sc. ,,Nikl Moj omiljeni pijunl" ,,Za ime boga, Maks." ,,Nego ta si; drugar? Upravo priam Klajvu o tvojoj maloj avantu-ri od pre neko vee u Jevrejskoj etvrti." Nik gleda u Klajva. Nikada se nisu previe druili. Klajy je suta suprotnost Maksu: retko se smeje i malo pria o sebi. Trebalo bi da te izvedem napolje i izvuem istinu o Ploestiju, gorko razmilja Nik. Ali ta ako Abrams grei? ,,Bolje mu ti ispriaj celu priu", sugerie Maks. ,,Bio sam u Ulici Lipskani. Neki zelenokouljai su napali dvojicu Jevreja nasred ulice. Policija je takode bila tu. Jednog jadnika su pretu-kli na mrtvo ime, tu na moje oi. Drugi je ubaen u policijska kola i od tada ga vie niko nije video."

Maks odmahuje glavom. ,,Naalost, vie nema starog Bukureta. Situacija e biti sve gora. Naroito ako Karolj ode." Svi osim kralja lino znali su da mu se blii kraj. Ne samo zato to je korumpiran i nadaleko poznat po gramzivosti. Nikje esto zabavljao posetioce bara svojim priama o tome kako je kralj sauvao monopol nad proizvodnjom vojne opreme a zatim svojim yojnicima poveao kupovnu cenu iste. Jcdnom jc ak rairio lane glasinc o tome kako bi destabilizovao nacionalnu valutu i tako zaradio na crnom tritu. Nc39 verovatno je to da njegova korumpiranost nimalo ne iznenaduje niti potresa veinu Rumuna. Gubitak nacionalne teritorije i nacionalnog ponosa konano je okrenuo narod protiy njega. Rusi su u meduvremenu prisvojili dve severne provincije a da kralj ni prstom nije mrdnuo. Da ironija bude ve-a, bila je to jedna od njegovih mudrih odluka, budui da Rumunija u tom ratu nije imala nikakve anse, ali zato je zbog njegove sklonosti ka kompromisu Bukuret konano izgubio veru u Karolja Podlaca. Narod se sada okree nacionalistima kao svojim spasiteljima, oveku kao to je Horija Sima, voda Gvozdene garde. Kralj je oajniki pokuavao da umiri rulju amnestirajui pripacinike Gvozdene garde i postavljajui Si-mu za ministra kulture i umetnosti. Nije doiveo neki naroit uspeh. Sa svoje nove pozicije, Sima je naredio hapenja, muenja i egzekucije stotine Jcvreja. Zaprayo, napravio je od toga novi vid umetnosti, u Maksovoj ne-slanoj ali. Medutim, to i dalje nije uutkalo glasove pobunjene protiv kralja. Na trgu se svakodnevno odravaju demonstracije koje uglavnom orga-nizuje Horija Sima lino. Klajv jedva da uestvuje u razgovoru. Zavrava svoje pie, kruto se pozdravlja i izlazi. ,,Je li svc u redu, drue?" pita Maks nakon to ovaj izade. ,,Da. Naravno." ,,Iznervirao te je?" ,,Ne. Zato?" ,,Zbog naina na koji si ga gledao, drue. Siroti Klajv. ta god da je uinio, mora da je neto gadno. Pije vie nego to mu prija", dodaje Maks i naruujc jo jednu turu. Tek je jcdanaest sati ujutro. ,,Kako je Danijela?" pita Nik, menjajui tcmu. ,,Ne brini za nju. Veruj svom ortaku Maksu. Dobro je", odgovara ovaj tapui ga po ramenu. Prole nedclje, Maks je skrivao Danijelu u svom stanu na Bratijanu, titei je od svakc nevolje. Kada se Nik tog jutra pojayio na njcgovom pragu s prelepom, uplakanom enom, ovaj ih je primio bez rei. Naravno, odmah je posumnjao. ,,Budi diskretan, Nik. Oenjen si." ,,Ne znam o emu pria", brani se Nik, poraen to su njegove skrivene elje tako obezvredene. ,,eni kao to je Denifer ne moe nita da promakne." ,,Onda je zaposli u Rojtersu." ,,Voleo bih, ali izgleda da nema dovoljno veliki cug", kae i podie svoju au. ,,U zdravlje", dodaje Maks u svom standardnom maniru nepogrciyog proroka. 10 11 Jtrijatno je u pletenim batenskim stolicama restorana Cina. Ve-ernje sunce se neno probija kroz lie limunovog drvea koje nat-kriljuje vrt. Masa je okupljena na trgu ispred kapija palate. Jo jcdne demonstracije protiv kralja.

Raznobojni lampioni okaeni o drvee daju bati restorana baj-kovit izgled. Konobari u belim uniformama hitaju od stola do stola, dok se gosti propinju u svojim veernjim odclima zahtevajui da budu uslueni. Nik konano skree panju konobara. Denifer naruuje pargle u holandskom sosu i desert od sveih ribizli sa lagom. Nikada nije imala veliki apetit. ,,Koliko jo misli da bude namrgoden?" pita ona. ,,Iskreno se na-dam da e veeras biti bolje drutvo. Nedeljama nisi svoj." Nik se pita kako da joj ovo saopti. U poslednjih nekoliko godina, u njemu se neto promenilo, vie nego to je i sam toga svestan. Upoznali su se u leto 1924. godine, na balu u Savoju na Strandu. Iz Oksforda je doao u London i odseo kod svog brata u Kensingto-nu. Bila je lepa, obrazovanje je stekla na Rodenu i proputovala je svet. Njen otac jc bio diplomata, i Nikove ambicije da stupi u slubu odmah su naile na odobravanjc. Bila mu je potrcbna ena, to sc podrazume-valo posle svrenih studija na Oksfordu. Ona je traila dobrostojeeg muza, i Nik je pretpostavljao, sada kada se toga seti, da se dogodilo ono sto je bilo neminovno. Verovatno je tada bio mnogo drugaiji. to se nje tie, na prvi pogled izgleda kao da se nimalo nije promenila; me-autim, promene u njemu uzrokovale su da se poljulja i njihov brak. Ka-da se osvrne na to, potresa ga to ne moe da se seti kako ju je zaprosio ui da li je inicijator svega zaista bio on. Ljubav je planula mesec dana 41 pre venanja, u hotelu na obali mora u Brajtonu. Uopte nije ispunila njegova oekivanja, ali uporno je govorio sebi da c biti bolje. Denifer jc ubrzo zatrudnela i rodila Dejmija. Dve godine kasni-je, rodio se Riard. ivot je krenuo svojim tokom. Nik se posyetio po-slu, i kada bi ga neko pitao, govorio je da su uspena karijera i siguran dom dovoljni da zadovolje oveka. Nikada nije razmiljao drugaije. iveli su tri godine u Buenos Ajresu, ali su ambicije u sklopu diplo-matske slube veoma rano poele da se kose s daleko tajanstvenijim zahtevima obavetajnih okupljanja. Ubrzo je dobio premetaje u Lisa-bon i Madrid, gde je radio u slubi pasoke kontrole. Kada su se venali, bilo je za venost. Imao jc dvadeset tri godinc i nije imao pojma ta te rei znae za njega, ili za nju. Nije mogao ni da zamisli da e jednog dana oseati ovo to osea sada. Vreme je prevarant koj vas puta da sreu traite tamo gde je nema. Ili jc nikad nije voleo, ili se ljubav tako davno ugasila da je pomi-slio da nikad nije ni postojala? A onda su doli u Bukuret. Svet je ogrezao u ratu i Nik se upu-stio u konflikt sa samim sobom. Olujni oblaci nadvili su se nad Evro-pom i nad njegovim malim svetom. Sada vie ni sam nije siguran u to kakav e biti ishod obe bitkc. ,,Jesi li srena, Den?" ,,Kako to misli?" ,,Sa mnom. S nama." ,,Naravno da jesam", odgovara i u oima joj vidi iskru gneva. Upr-kos njenom nagomilanom nezadovoljstvu, Nik shvata da nikada nije razrniljala o tome da li ini ita drugo osim ono to je najbolje za nju. Na podijumu u centru batc, ciganski muzikanti u belim tunika-ma i somotskim pantalonama sviraju tune orijentalne melodije. Odu-vek je mrzeo cigansku muziku, jer ju jc smatrao previc emotivnom, ali veeras neobino prija njegovom raspoloenju. ,,Ovo ti je dovoljno?" Denifer se mrti. ,,Dovoljno?" ,,Zar ne eli da u naem ivotu bude... vie strasti? Da provodi-mo vie yremena zajedno? Da vie razgovaramo?"

Utom mu sinc. On jc taj koji je nezadovoljan, ne ona. Denifer je prihvatila njihovu otudenost, njegoye duge utnje, njegovu posve-enost poslu. I moda je takav ivot i njemu nekada prijao. Kada se promenio? Kako? Sada konano eli da promeni odnos prema njoj. Nekako mu se to ini potenim. Po prvi put mu na pamct pada da je i ona nesrcna zbog njihovog braka, da je uprkos svim njenim primedbama tokom godina zapravo ! - : vt;.. .. tlo od njega. Bez njenog pristanka bilo bi prosto nemo-; .vest; ovo. Znao je da ne moe da bude taj koji e prvi da odc. Nerna dovoljnorazloga, nema ncverstva niti unih svada. Uostalom, ta e biti s njihovim sinovima? Mislirn da nikada nisam bio ovoliko nesrean", priznaje on. "Rat je, kao to i sam voli da kae, Nik. Porui to svom narodu koji trada pod bombama." Nik duboko uzdie i pokuava ponovo. ,,Nesrean sam - zbog od-nosa izmedu tebe i mene." Oi su joj najednom pune bola i primoran je da skrene pogled. ,,ta to govori?" ,,Govorim... jesi li ikada razmijala o tome da e nam biti bolje ako se rastavimo?" Momentalno joj naviru suze. ,,Ne, Nik. Nikada nisam razmiljala 0 tome." On shvata da joj ovo ne moe uiniti. ,,Biagi boe, kakva je to buka?" pita ona. Zvuk ciganske violine nadjaava udaljeni bat mara. Po trgu se pronosi amor koji se naglo stiava i prerasta u pesmu: ,,Abdika... ab-dika..." Nik zna da je kraljev ministar, general Antonesku, trenutno u pa-lati gde pokuava da ubedi kralja da abdicira to jc u najboljem rumun-skom interesu. Izgleda da su ostali odluili da ga dodatno pritisnu da donese tu odluku. ,,Sta se deava, Nik?" ,,Uobiajene gluposti", odgovara on. Ni sam ne zna zato ne poku-ava da joj objasni. Moda zato to je sit rumunske politike i to jedno-stavno eli da zaboravi na nju, bar nakratko. A moda i zato to mu jc pretvaranje prelo u naviku. Vojnici postavljaju barikadc oko trga, straari ure ka kapijama palate. Cuje se pucanj. Ubrzo jo jedan. Gosti uspanieno skau sa svojih stolica, obarajui ae i tanjire. Neki sc penju na oblinju ivu ogradu ne bi li bolje osmotrili ta se deava. U restoranu nastaje po-metnja. , Grupa zelenokouljaa marirajui stupa na trg, uzyikujui ,,Dolc kralj!" i pevajui svoju himnu, Kapitanul. Nekoliko minuta kasnije, 1 a.^r stie kamion iz kojeg iskau vojnici; njihove izme odjekuju na rrni- Tenk, oboien u nebeskoplavu, brektavo zauzima svoi poloai ispred palate. ,,Sada e da bude veselo", ceri se Nik. "Hajdemo kui", preklinje Denifer. vojni kombi s megafonom na krovu parkira se tik uz kapije palate. 11 glas narcduje svima da sc sklonc sa trga i ostanu u zatvorcnom. Svako ko u narednih pola sata bude viden na ulici bie uhapen. Nik Iwata Dcnifer za ruku i vodi je iz restorana. Zaobii o oko Atc-neuma i tako izbei rulju. ,,Poeo si neto da mi pria", podsea ga Denifer. ,,Spasila me revolucija", mrmlja Nik ispod glasa i poinje da tri. 12. Oko ctiri sata ujutro, Karolj je vc na putu za Konstancu u ne-makim diplomatskim kolima zajedno sa svojom ljubavnicom. Karo-ljov osamnaestogodinji sin Mihael je zauzeo presto, ali istinska mo je poverena Antoneskuu koji je postao kondukator. Legije zelenoko-iiljaa mariraju trgom pevajui, dok straari koji su prethodne noi ispaljivali rafale iznad njihovih glava sada kliu i podiu ruke u faisti-kom pozdravu. Kada jc Antonesku imcnovao svoju vladu nekoliko dana kasnijc, pola njegoyog kabineta bili su prominentni faisti i nacistiki simpati-zeri. Horija Sima je postavljen za zamenika

premijera, dok su tamja-nom zaadavljeni arhijereji rumunske crkvc najavljivali da e kanonizo-vati muenike Gvozdene garde kao svctitelje. Jo nemakih vojnika pojavilo se na ulicama. Proncla se glasina da su dve peadijske divizije poslate da brane naftne izvorc na Ploestiju od britanske sabotae. A mi jo uvek sedimo i vrtimo palevima, razmilja Nik, ekajui na zeleno svetlo iz Yajthola. S obzirom na njegov doprinos u ovom ra-tu, mogao je da bude stacioniran i u Cileu. Grad je u sablasnom stanju. Kafei du Sosea skupili su svoje nad-strenice i uneli stolove i stolice iz svojih bati. Yeernje promenade su ukinute. Zima samo to nije. lVIaks otvara vrata obuen u kuni mantil. Yezuje ukur na po-jasu i ceri se. ,,Ser Galahade", pozdravlja. ,,Mogu li da udem?" ,,Oseaj se kao kod kuc. I drugi to rade." Nik prati Maksa u kuhinju. Domain pristavlja kafu i pali ciga-retu. Momentalno zapada u silovit kaalj koji traje skoro pet minuta, ostavljajui Nika da razmilja o tome kako bi njegov prijatelj mogao da umre. Zakljuuje to na osnovu neprijatne scene kojoj prisustvuje. Kaalj se konano stiava i Maks duboko uzdie. ,,To je ve bolje", promuklo kae i uvlai veliki dim cigarete. ,,Ovo mi je prva danas. isti plua." Izbliza, Nik uspcva da prepozna scdi izrastak Maksovc kosc. Pri-jatelji su toliko dugo a nije znao da se ovaj farba. Njegova sujeta je pomalo neoekivana. ,,Kako je Danijela?" pita Nik. ,,Odlino. Neizmerno sam ti zahvalan. Ne skida ruke s mene. Ali nemoj predugo da je ostavlja ovde, iscrpljuje me." ,,Jako smcno." Utom se otvaraju vrata od pomone sobe i na njima se pojavljuje Danijela, obuena, blistava, savrena. ,,Jesi li za kafu, draga?" cvrkue Maks. Danijela sc osmehuje Niku. ,,Zdravo, Nik. Ne obraaj panju na Maksa. Stalno se egai." ,,Znam." ,,Daklc, opct si me spasao", kac ona Niku. ,,Nita on nije uradio", upada Maks. ,,Ovo je moj stan." Maks sipa kafu u oljice. ,,Evo, rob je spremio doruak. Odoh sad da se obuem, ako nemate nita protiv." Izlazi iz kuhinjei njih dvoje se jedan trenutak samo utke gledaju. ,,Divno izgleda", primeuje Nik, ,,Ne znam kakoda ti zahvalim", poinje ona i on zakljuuje da to verovatno bukvalno misli. ,,Danas sam opet bio u Prefakturi. Bez uspeha, naalost." Danijela staje preblizu i sputa ruku na njegovu. Nik prieljkuje da je skloni dok istovremeno udi za tim da jc oseti jo blie. ,,Ne mogu veno da budem ovde." ,,Maks voli to si tu. Svi misle da si njegova ljubavnica. Njegova reputacija medu bukuretanskirn enama neumitno raste." ,,A ta je s mojom reputacijom?" pita ona i Nik shvata da je pre-vie ockivao od nje. Samo zato to svaka ena u Bukuretu spava s Nemcirna. ,,Ovde si bezbedna." ,,Jevrejka sam, Nik. Mi nismo nigde bezbedni." ,,Bezbednija si ovde nego u Jevrejskoj etvrti."

Danijela klima glavom, mirei se s njegovom konstatacijom. ,,Za-to ovo radi? Zato mi pomae?" ,,Zar uvek mora neto da se dobije za uzvrat?" Ona povlai ruku s njcgove. ,,Obino da." ,,Onda za dobrobit moje due." ,,ta e biti sa Simonom?" Nik slee ramenima. Moe i sam da pretpostavi, ali ne eli da joj saopti da su male anse da e svog brata ikada vie videti. ,,Previe-si dobar. Ti si najbolji ovek kojcg znam." Nik se u sebi pita da li i Denifer tako rnisli. Sputa pogled na svoj runi sat. ,,Moram na posao. Ostani ovde koliko eli. U redu je." Sprema se da ustane, ali okleva. Ponekad deluje tako nepoljuljano a ponekad, kao sada; lii na malu, ranjenu pticu. Danijela bez rei die ruku sputa mu dlan na obraz. Nik se osmehuje i ustaje. Zna da bi, ukoliko ga ponovo dodirne, mogao da se otrgne kontroli i uini neto to ne bi smeo. Bar ne u Maksovoj kuhi-nji. Kasnijc tog jutra, Abrams ulazi u Nikovu kancelariju i sputa se na stolicu s druge stranc radnog stola. Retko naputa svoju kancelariju da bi sc ovako daleko odmetnuo, po emu Nik zakljuuje da je u pita-nju neto od velike yanosti. ,,Hou da pretrai stan Klajva Alena." ,,Za im tragam, gospodine?" ,,Ne znam. Ali umean je u Bendiksovu smrt. Siguran sam u to.'' ,,Imate li neki dokaz?" ,,Nema ko drugi, Dejyise." Abrams kaiprstom crta nevidljive arc na uglancanom stolu od orahovinc. (6 T?,; .. r.- je. Izdao je svoju zemlju." Abrams okleva, kao da eli Yto u kae, a onda ustaje i izlazi naprasno i iznenadno kao to ie i doao. Nik nikada nije verovao Klajvu Alenu; u njegovim ocima ima neto mu se nimalo ne svida. Ipak, nikada ga nije smatrao izdajnirn Akcija na Ploestiju bila je njihova jedina prilika da osujete eks'nziiu rata na Rumuniju, ali sada kada su Nemci premestili dva puka ""randeburke divizije na Ploesti, svaka sabotaa postala je nemogua. Klajv Alen. Nik navlai sako i silazi u garau da obezbcdi kola koja e voziti Jonesku. Klajv ivi nedaleko od zgradc Karlton na Bratijanu. Ulazak u njc-gov stan ne predstavlja neki vei problem. Jonesku pronalazi domara, i posle nekoliko rei na rumunskom, dobija rezervne kljueve za odre-denu sumu leja. Uavi unutra, Nik brzo pretrauje stan. Klajv je notorni alkoho-liar; stan je prepun praznih flaa kojih ima svuda po podu, pa ak i u sudoperi. estokih pia uglavnom, viskija i tsuike. Nimalo dobar znak. Jonesku uva ulazna vrata. Nik je brz i vet. Za pola sata pronalazi ono to trai, i to u skrivenoj fioci komode u Klajvovoj spavaoj sobi. U pitanju je smeda koverta sa svenjem funti i telefonskim brojem na poledmi. Nik poziva broj sa telefona iz dnevne sobe. S druge strane javlja se glas na nemakom. Zapisuje broj, vraa koverat u fioku i izlazi napolje, zakljuavajui vrata za sobom. 17 13. ^brams je za svojim radnim stolom u kancelariji pasoke kontro-le. Njegova sekretarica pokazujc Niku da ude unutra. Pranjav portrct kralja Dorda V, lica strogog poput boanstva, visi na zidu iza Abram-sovih leda.

Abrams die pogled sa svojih papira. ,,ta si pronaao, Dejvise?" Nik mu pria o koverti s telefonskim brojem na poledini. ,,Pozvao si broj?" ,,U pitanju je nemaki konzulat u ulici Yiktora Emanuela." ,,Tako dakle. Jesi li izvukao neke zakljuke?" ,,Postoji samo jcdan zakljuak." ,,Slaem se. Hvala ti, Dejvise. To bi bilo sve." ,,Ima jo neto." ,,Samo brzo. Reavam neku aplikaciju za vizu. Dodatni teret mom redovnom poslu, ali Ministarstvo inostranih poslova nee da povea budet za poveanje osoblja." ,,Imam plan kako da zaustavimo prebacivanje rumunske nafte u nemake ruke." ,,Vc smo priali o tomc. Yajthol trcnutno ncc da ga odobri. Ne-uspeh na Ploestiju ih je uplaio." ,,Ovaj ne ukljuuje Britance. Iskoristiemo Hagane, jevrejske od-brambene jedinice. Zbrinuemo jevrejske ene i decu ovde u Rumu-niji tako to emo ih prokrijumariti iz zemlje i izdati podjednak broj viza za bezbedan izlazak Jcvreja. Haganski gcrilci c za uzvrat osujetiti rcne i eleznike vczc na Dunavu." Abrams ga dugo posmatra. Ideja je genijalna i Nik to zna. Na taj nain e cionisti izbaviti Jevreje iz Rumunije i njihova vlada e slobod-no moi da izjavi kako nisu poveali dotok imigranata u Palestinu. Ujcdno e osujetiti prebacivanje nafte u Hitlerove ruke. Abrams slec ramcnima. ,,Kako to misli da izvcde?" ,,Otii u u Istanbul i razgovarau sa Ben Arazijem, tamonjim predstavnikom cionista." 18 dobro. Poslau ifrovanu poruku u London." ik ustaje i prilazi yratima. Zatim sc okree. rjSta a.-biti s Klajvom Alenom?" (,To bi bilo sve", odgovara Abrams i vraa se svojim papirima. Bio je vedar jcsenji dan kada su Nemci stigli u Bukurct. Nema-ka avijacija jc celo jutro nadletala krovove u niskom letu, obavetavaju-i gradane rumunske prestonice da je Luftvafe uao u igru. Antonesku je predloio Nemcima da poalju vojnu misiju u Ru-muniju iako nije imao drugog izbora. Rumuniji odgovara Savez vie nego invazija; uostalom, ko bi drugi mogao da ih spase od ruske vojske sa severa? Svi Rumuni s kojima je Nik razgovarao rekli su mu da e im Hitler pomoi da povrate Besarabiju i Bukovinu koje su im Rusi odu-zeli, pri tom zaboravljajui na to da jc upnwo Hitler bio taj koji jc est meseci ranije podrao Staljina u prisvajanju istih tih teritorija. Po dolasku novih prijatelja, uprava hotela Atina Palas okaila je svastiku na fasadu a iznad glavnog ulaza ogromnu crveno-crnu zasta-vu. Nik nikada nije video toliko Ijudi okupljenih u holu. Svi su doli da uestvuju u malom istorijskom preokretu; diplornate, naftai, novi-nari i, naravno, cne sa krznenim okovratnicima. Atrnosfera strahopotovanja je skoro opipljiva, medu Rumunkama vlada uzbudenje. Nervo-zna napetost raste itavog jutra, poput slatke strepnjc u ljubavnici koja eka svog lepog ali brutalnog ljubavnika. Nik se pridruuje Maksu u predvorju hotela odaklc zajedno po-smatraju ovaj skup. ,,Kako je Danijela?" pita Nik. ,,Otila je", kratko odgoyara Maks. Nik se preneracno okree da ga poglcda. ,,Otila? Kuda je oti-la?" ,,Ne znam, drue. Juc uvce sam uao u kuu i vie je nije bilo. Ostavila je neto novca na stolu, za hranu i raunc, i poruku u kojoj sc ncizmerno zahvaljujc. I ovo za tebe." Maks vadi iz depa pismo i daje mu ga. ,,Nee da ga otvori?" Nik zbunjeno zuri u koverat.

Maks kupuje jo jednu turu pia, podic au i mrmlja Narok. Nik otvara pismo i ita rei napisane na francuskom. Dragi Nikolase, bio si tako dobar. Ali postoje stva koje ne zna o meni i stoga vie ne mogu da se oslonim na tuoju dobrotu i dobrotu tvo-jihprijatelja. Odseu neko vreme kod prijatelja mogoca. Sigurnasam 49 u to da emo se ponovo uideti u Alina Palasu. Ceo Bukuret se tamo susretne, pre ili kasnije. Huala ti jo jednom na tome to si nii spasao iuot i to si pokuao da mi pomogne, mesje plauih oiju. Danijela, Prvi ,,mercedes" se buno zaustavlja ispred hotela. Trenutak kasni-je, iz njega izlaze visoki oficiri Yermahta u svojim sivim uniformama sa uglactenim crvenim okovratnicima i pantalonama obrubljenim crve-nim trakama i ulaze u predvorje. Ycina oko vrata nosi Gvozdeni krst, obeleje prve klase. Bat njihovih lakiranih izama odjekuje mermernim holom. Naci-stiki salutiraju nemakim diplomatama i rumunskim vojnim oficiri-ma koji ih doekuju. Ovo nije leerni pozdrav podizanja ruke kakav upranjavaju gestapovci, pa ak i sam Hitler; ovi Ijudi su aristokrate i njihovo udaranje peta odjekuje poput pucnja dok kruto ispravljaju ruku u visini oiju. Maks se okrec prema Niku i izvija obrvc. ,,Bie veselo." To je jedna od aljivih Maksovih uzreica kojoj se ovog puta nije-dan ne smeje. Obojica znaju da Rumunija vie nije zemlja na margini evropskog rata. Najednom je Bukuret vrlo, vrlo opasno mesto za i-vot. Danijela posmatra s prozora uurbanost na ulici Jevrejske etvrti. Ona zna da Nik Dejvis nikada nee saznati koliko joj znai. Dragocen je ovek koji ju je tretirao s potovanjem i pomagao joj a da za uzvrat nije nita traio od nje. Dvaput ju je spasao i pronaao joj smctaj kada nije imala kuda da ide i nije oekivao da mu se odui u krcvetu. Od trcnutka kada ga je ugledala znala je da moe da mu veruje. Jc li to ono to se zove ljubav na prvi pogled? Nik ima najplavlje i najnenije oi koje je ikada videla kod nekog mukarca. Sta god da je videla u njemu, budi neobian treptaj u njenom stomaku. Da, verovatno se zaljubila u njega, njenog nesudenog heroja. Ali oni nisu jedno za drugo. Nik jc oenjen i ubrzo e napustiti Bukurct. Mukarci poput Nika Dejvisa ne uputaju se u afere i zato ga nee odvajati od njegove ene. A ima toliko toga to ne zna o njoj, to nije stigla da mu ispria a to njihovu vezu ini potpuno neostva-rivom. Lagala ga je u vezi s mnogo ega, ali te lai mu nee nauditi zato to se izmedu njih nikada nita nee ni razviti. U nekom drugom vre-menu, na nekom drugom mestu, u nekom drugom ivotu, moda bi i imali neke ansc. Ali u ovom to bi bilo previc okrutno. 50 14. dana kasnije, Klajv Alen je u Pjaci Univerzitatea raportirao o demonstracijama Gvozdene garde. Banda mladih studenata pojurila ga je po izlasku samo zato to je stranac. Saekali su ga u uliici na-domak bulevara i pretukli pesnicama i gvozdenim tanglama. Drugi novinar; iz francuske agencije Havas, uspeo je da im utekne i odveze se doAtina Palasa gde je zatraio pomo. Kada se Maks sa aicom novinara dovezao svojim ,,hamberom" na trg, tamo su pronali Klajva kako lei na ploniku, lica zarivenog u lokvu krvi i okruenog grupom prolaznika.

Toliko gadno je pretuen da mu jejedna onajabuicaispalaiz du-plje a svi zubi porazbijani. Sreom, bio je bez svesti. Glava mu je bila toliko unakaena da ga je Maks prepoznao samo po odelu. Pokupili su ga i prebacili u prvu bolnicu gde ga je rumunski le-kar ostayio da lei na nosiljci puna dva sata. Sledeeg dana, ministar Hor je organizovao njegovo prebacivanje brodom u Englesku, ali siroti Klajyje preminuo na pola puta od Konstance do Istanbula. Nik nikada nije spomenuo Abramsu ovaj incident. Medutim, e-sto je razmiljao o njemu. Tokom njegovog slubovanja dogodilo se jo nekoliko slinih nesrenih sluajeva. Iste veeri; Nik sree Danijelu Simonii u amerikom baru. Okruena je trojicom oficira Vermahta. Nc lii na onu utuenu i rasejanu devojku kakvu pamti iz ovakvog okruenja. Transformacija je zapanjujua. Verovatno osea njegov pogled jer joj pogled skree s njenog sago-vornika na njega, i kada ga vidi, blistavi osmehjoj pada s lica. Jedan od oficira Yermahta zapaa Nikov zblanut pogled i posed-niki gri Danijelu oko ramena, smekajui mu se kroz oblak dima. Prvo Pariz, zatim Denkerk; dobili su sve to su eleli. 51 Haler sve to posmatra s neskrivenom Ijubomorom, sedei za sto-lom 11 uglu. Nije pijan kao one noi kada ga jc Nik prvi put video; mo-e da sedi bez oslonca to je znaajan napredak. ,,Imate li vatre?^" pita glas na nemakom. Nik se osvre. ovek jc scd, nizak, ali vitalan. Na revcru ima naci-stiku znaku. Nik vadi upalja i utke mu pali cigaretu. ,,Vi ste Englez." ,,Sta mc odaje?" ,,Niste poveli svoju devojku", odgovara ovaj uz tihi kikot. ,,Zigfrid Majcr. Vama na usluzi." Blago sc klanja i klike pctama na pruski na-.in. ,,Nik. Nikolas Dejvis. Iz britanskog konzulata." ,,A, diplomata. Nikada nisam video vie diplomata nego ovde u Bukuretu." ,,Ovakvo mcsto zahteva punu diplomatiju. Cime sc vi bavite, her Majer?" ,,Poslovnim interesima", lako odgovara ovaj. Nik moe da pretpostavi koji su to interesi. Ve mesecima vlada zatvara jevrejske radnje i postavlja gardijske komesare koji ne znaju ni-ta o trgovini. Gardijska policija nou hapsi jevrejske biznismene pod lanim optubama, odvodci ih u Prefckturu gdc ovi posustaju pod pritiskom svojih duebrinih tamniara i potpisuju odricanje od svojc imovine. Sada nemaki i italijanski biznismeni hrle u Rumuniju da ku-pe banke, trgovake radnje i novine za smene svote novca. ,,Koliko dugo ste u Rumuniji, her Dcjvis?" pita Majer. ,,Oko godinu dana." ,,Toliko vam se ovde svida?" ,,Sjajno je ako volite tsuiku i faiste." ,,Lino, poeo sam da se navikavam na tsuiku. Ali ne smete previ-e da se vezujete za grad. Neete jo dugo biti tu." ,,teta. Faisti su poeli da mi se svidaju." ,,Naravno, vrlo uskoro moemo ponovo biti prijatelji. Rat e usko-ro da se zavri i do sledeeg Boia e svi zaboraviti da se ikada i dogo-dio. Moda e na kraju svima biti dobro. Ipak, teta to ete morati da odete. ene su ovde veoma lepe." ,,Nisam primetio." ,,Pretpostavljam da je to zato to vie vole nemake momke. l svakom sluaju, siguran sam u to da emo se opet negde sresti, poslov-no. Dok god budete tu."

,,Ne mogu da doekam to zadovoljstvo." Majer sc turo smcka i odlazi. Nik sc osvrc oko scbc u potrazi za Danijelom. Oslobodila sc oklopnc divizijc kojom je do maloas bila , jzala je u predvorje. Nik kree za njom, primetivi da ula--,nju a zatim kroz dvokrilna vrata u malo dvorite gdc ju jc i ( akon zajednikog bega od zelenokouljaa. Jedan trenutak stoji na yratima, posmatrajui jc. Danijela mu jc krenuta ledima, zagledana u nono nebo. Najednom se okree i vidi Usne joj se irc u osmch, lak poput demperia koji lepra na ve-tru .Mislim da sam se napila od yermuta", kae ona. "Trcbalo je da uspori", odgovara on. ,,Jo je rano." 'Pokuala sam, ali momci su mi uporno dopunjavali au." ,,Momci? Misli nacisti." Danijela pravi grimasu. ,,Neraspolocn si. Bolje da te ostavim samog." ,,Haler celo vee ne skida pogled s tebe." iHaler?" ,,Mladi koji je povraao u ardinjcru." ,,Ne seam se tog dela. Samo sc seam da sam tada upoznala En-gleza s prelepim plavim oima. Bio je vrlo galantan i otpratio me je do kue. Mislim da sam ga poljubila u trazuri." ,,Mora da je bio neki srenik." Nik skida svoj sako i njime joj pre-kriva ramena. ,,Ne bih rekla. Kada bi znao svc o mcni, pustio bi me da pobeg-nem najbre to mogu." ,,O emu si razmiljala kada sam izaao?" ,,Razmiljala sam o tome kako je ivot ponekad udan. Pre godinu dana sam ivela na bulevaru Bratijanu i svc je izgledalo tako jcdnostav-no, ve sam bila isplanirala narednih desct godina. A vidi sada." ,,ta si planirala?" ,,O, zna. Uobiajene stvari. Da sc zaljubim u nekog ko e me postovati. Decu. Sve one stvari koje vi ve imate, mesje." Upuuje mu pogled koji lii na omalovaavanje. ,,Nisam to planirao, Danijela. Dogodilo se. Jo jcdna udna stvar koju donosi ivot. Oseam kao da sam itavog ivota hodao u snu. Sve dosad." "ogledi im se sreu i ostaju prikovani jedan za drugi. Toliko dobro se razumeju. ,,Gde sada li^ij?" JU stanu. Nedaleko od onog gde sam ivcla pre." ,,lrazio sani te. Mislim da u uspeti da ti sredim one vize." ,,Vize?" -rretpostavljam da e sada elcti samo jednu." Uci su joj najednom ncizmcrno tunc. "MOC da odc u Palestinu. Moda ak i u Britaniju." ,,Ali ne mogu bez... Simona. Jo uvek je u zatvoru." Verovatno mrtav, misli Nik u scbi. ,,Dodi u ambasadu i podnesi zahtev. Ponesi jednu fotografiju. Mo-gu sve da sredirn." Danijela odmahujc glavom. ,,Hvala ti. Ali ne mogu. Ne sada." Nik eli da joj kae: Misli samo na sebe, Simona vie nee videti ivog. Za njega vie nema nade. Danijela drhti. U vazduhu se osea miris zime. ,,Hladno je", kac ona. Stoji tako blizu. Krupnc oi, tuan osmeh. Njcna blizina ga uznemirava, ali nc pokuava da se odmaknc. ,,Seam se kada sarn te prvi put videla u baru", tiho nastavlja ona. ,,Istog asa sam neto osetila prema tebi. Znala sam da si drugaiji." Vraa mu njegov sako. ,,Hvala, mesje. Jesam li ti rekla da si veeras izuzetno zgodan?" ,,Mislio sam da vie voli mukarce u uniformama."

,,U poredenju s mukarcem koji ima tako divne plave oi i svileni krem sako? Nikada." Neoekivano mu prilazi i Ijubi mu usne. Nik po-kuava da je priwie k sebi, ali ona uzmie, smejui se. Sta ja to radim? pita se on. Jo uvek sam oenjen ovek i ova devoj-ka moe samo da me ugrozi, i privatno i profesionalno. ,,Nikada tc neu zaboraviti", obeava ona i okrce se, nestajui u guvi. Nik je prati pogledom, udei za tim da ju je sreo mnogo godina ranije. Ali tada ne bi bio ovek kakav je sada i ona bi bila previe mla-da. Moda je ovo savreno vreme koje e samo po sebi pokazati da li od svega toga moe neto da ispadne. ,*-, Haler ga presree u hotelskom holu. Deset je sati i pijan je, jer je po njegovom miljenju nepristojno biti trezan posle osam. Nik ali to svi Nemci nisu kao Haler: tenkisti bi se zapetljali u rovove i drvee pre nego to bi napustili Rajnland. ,,Sta si radio tamo?" pita Haler na engleskom s tekim nemakim akcentom. ,,Sklanjaj se." Nik pokuava da ga odgurnc, ali Haler ga grabi za ramena. ,,Najuriemo vas iz Bukureta." Nik nije raspoloen za tuu. Halerov dah vonja na alkohol. Ostali posetioci koji su se zatekli u holu hotela radoznalo pilje u njih. Ovo je ona vrsta predstave zbog koje dolaze u Atinu Palas, ali on ne eli da ucstvujc u njoj. ,,Pijan si." 54 {-!;.,! p die pesnicu i udara Nika u vilicu, razbijajui mu usnu u :\\\ -;em. pijanom zamahu. Nik je predvideo udarac, ali bio je previe zateen da bga izbegao. Momentalno mu uzvraa udarac zarivajui koleno u Halerove pre-pone. Bio je dovoljan samo jedan udarac da se pokaje, jer Haler prazni svoj eludac na njegove ispolirane oksfordke. Iznenada dotrava Majer. Grabi Halera za ruku, uspravlja ga i ne-to mu sike na uho. Haler odlazi teturajui se. Majer se okree prema Niku i blago povija glavu. ,,Primite moje izvinjenje, her Dejvis." ,,Ne izvinjavajte se. Pobedio sam." ,,Novo iskustvo za Engleza. Usna vam krvari." ,,Nije to nita." Nik primeuje Danijelu koja ga gleda s vrata amerikog bara. Iz-raz na njenom licu ubija njegov oseaj trijumfa. Njegova mala pobeda nije je nimalo zadivila. Donekle postiden, Nik odlazi sa slanim uku-som krvi u ustima. 15. kue, Denifer ga eka budna. Obuena u spavaicu, sedi u svojoj omiljenoj fotelji i ita knjigu. uto svetlo lampc obasjava sivc stranicc i njene bele ruke. Die glavu i gleda ga preko svojih naoara za itanje. ,,Krvari." ,,Otvorio sam drugi front. ,,U hotelu?" ,,To je nae utvrdenje prema Balkanu." ,,Kai mi da se ali." ,,Udario me je neki nacista usijane glave." ,,Zato?" ,,Sta misli zato? U ratu smo." ,,Evropa je u ratu, ne i hotel Atina Palas." ,,On je zaboravio gdc se nalazi." ,,Sada si neozbiljan." ,,Bio je pijan." Denifer demonstrativno zatvara knjigu. ,,Koliko e se jo puta vratiti kui umrljan krvlju, Nik? Koliko znam, ti se bavi diplomati-jom."

,,Izgleda da u poslednje vreme nisam naroito dobar diplomata." Denifer strpljivo eka objanjenje, ali Nik nastavlja da uti. ,,Ne-to se dogodilo?" ,,Kako to misli?" breca se on. ,,Ne znam. Vic nisi isti kao prc." Nik jc netrcmicc glcda. Zar nijc ula ni jednu jedinu re koju joj jc rckao u Cmi? ,,Postoji li druga ena, Nik?" Najednom ga neto stee u grudima. ,,Naravno da ne postoji", odgovara, i to je istina. Ne postoji druga ena zato to nikada nee spa-vati s Danijelom Simonii. Medutim, u svojoj glavi je vc bezbroj puta vodio ljubav s njom i zbog toga moda ova istina nije kristalno ista kao to bi trebalo da bude. I da skupi hrabrost i moralnu odlunost da ode, to syakako ne bi bilo zbog druge ene. i, krevet", kae on. vaDenifer mu se ubrzo pridruuje u krcvctu. Nik se pravi da spaLee okrenuti jedno drugom ledima. On zuri u uto svetlo koje se provlai kroz prorez na zavesama, svestan toga da dopire iz hotela Atina Palas, tamo gde se Danijela Simonii smeje i flertuje s pijanim nemakim oficirima. Denifer se okree, provlai jednu ruku oko njegovog struka i pri-Ijubljuje svoje telo uz njegovo. Neno ga Ijubi u rame. ,,Izvini", mrmlja Nik. ,,Samo sam umoran." Okree se na leda. Njena ruka klizi nie, njemu tako poznatom rutom. Nekoliko trenutaka kasnije je spreman, privlai je k sebi i pro-dire duboko u nju. Vodi ljubav s njom, strasnije nego ikad, zamiljajui da je pod njim Danijela. Na jastuku vidi njenu rasutu tamnu kosu, zabaenu glavu, kapljice znoja na elu, neno pulsiranje ile na vratu. Zamilja da su to njene butine obmotane oko njega, njen glas koji mu na uho apue, molei ga da je voli. I kada dostie vrhunac, Nik isputa krik, neto to nikada pre nije inio, i skoro da doziva njeno ime. ,,Dragi", Denifer apue kasnije, sputajui glavu na njegovo ra-me, dok se Nik bori za dah. Zna da je izdao sebe. ,,Dragi. Jesi li do-bro?" ,,Volim te", apue Nik, razmiljajui o Danijeli. Zato je to re-kao? Samo iz oseaja krivice, ili zato to je to oekivala da uje? ,,Volim i ja tcbe", odgovara Denifer i on se trza, elei da osea neto to vie nije u stanju da proizvede. ,,Bilo je... silovito. Mislila sam da si umoran." ,,Izvini. Jesam li te povredio?" ,,Ne" apatom odgovara ona. ,,Nisi me povredio." Zato to ne eli da je povredi. U tome je cela istina. Ne eli da je Povredi, samo eli da povrati svoju slobodu. 17 16. U Bukuretu su svi pijuni; ukoliko nisu, onda su diplomate ili vojni ataei koji ele da svi misle kako to jesu. Britanski i francuski naftni inenjeri polako naputaju zemlju, ustupajui mesto nemakim i italijanskim strunjacima; Gestapo je angaovao zanosne austrijske plavue u nadi da e isisati inormacije iz Rumuna, dok Rumunke istovremeno etaju ruku podruku s lanovima nemakog konzulata iz istog tog razloga. Svi su se sjatili u hotel Atina Palas zato to je to mesto gde ceo Bukuret dolazi da bude viden i da razmeni tajne. Svi koji rade u hotelu ujedno rade za Moruzovu tajnu policiju: recepcioneri, portiri, konobari, istaice u belim keceljama, pa ak i nosai rumenih obraza sa svojim malim okruglim kapicama i kaiiem ispod brade. Zadete li tamo uvee, narednog jutra e neko u palati preko puta trga znati s kim ste veerali i gde, ta ste jeli, kada ste se yratili u hotel i s kim ste prethodne noi spavali.

Nik zna ko za koga radi jer mu je to posao: bradati prodayac duva-na na uglu koji ita grke novine radi za Nemce; lepotica tamnih oiju koja scdi za ankom i pije vermut radi za Francuze; otrooki mukarac u belom odelu s jareom bradicom radi za nekog, ali spava s nemakim kadrom - lepukastim mladiem iz Stutgarta - tako da se vie ne moe smatrati ni dvostrukim agentom. Yeliki sto u holu je ratni barometar. Na njemu je izloena sva stra-na tampa: jueranji Folkie beobahter i Berzencajtung, dok naslov na zguvanom primcrku London tajmsa izvetava o povlaenju Francuza preko Marne, 12. juna, i toliko je pohaban da ga je nemogue drati uspravno. Medutim, hotelskim gostima datumi i stanje novina govore sve to je potrebno da znaju o tome ko vodi glavnu re. Nemci sada nemilice ulau u Rumuniju. Zvanino, njihovo prisu-stvo je neka vrsta vojne misijc. U amerikom baru novinari se glasno smeju, pitajui se kako e zemlja veliine Rumunije podneti prisustvo stotine hiljada vojnika naoruanih do zuba. Nemci su takode zauzeli 58 . , )tel 'ina Palas. Na dan njihovog dolaska, uprava hotela je ispraznila 1,,-koliK.; spratova, tanije izbacila goste, kako bi ugostila oficirc Ver-mahta. Osc*blje britanskog konzulata je otpremljeno kui, zajedno s veinom stranih novinara; Maks King pripada malom broju koji su odluili da ostanu. U nedelju ujutro, hotelom se pronose glasine. Mukard i ene doaptavaju se o svojim zadacima iz prethodne noi ili o politici, cen-kajui se oko istinitih i izmiljenih tajni. Toliko je tiho da kipa nur-banih konobarskih cipcla po parketu podsea na skianje hidraulinih konica. Nik i Maks sede zajedno u salonu nadomak hola, na jednoj od klupa od crvenog trenjinog drveta, i pijuckaju tsuiku i tursku kafu. Na zidu, preko puta dvokrilnih batenskih yrata, tamo gde je donedav-no visila slika kralja Karolja, okaen je portret Antoneskua u zlatnom ramu. Kralj je rnrtav. iveo kralj. Nik prouava svog prijatelja; Maks je pravi diletant. Iz daljine, njegova gusta, crna kosa i vitka, mrava konstitucija ukazuju na etrde-setogodinjaka, iako se pribliava ezdesetoj. Izbliza sejasno vidi mre-a kapilara na nosu i obrazima, uglavnom od preterivanja u alkoholu i kasnoveernjim seansama. LJ Hampstedu ima enu i familiju o kojima retko govori. Razlikuje se od ostalih novinara. On ima bogato iskustvo dopisnitva iz najveih svetskih metropola; intervjuisaoje Hitlera i Le-njina, izvetavao o gradanskom ratu u Kini i masakrima u Sangaju. Maks se naginje blie, oslonjen laktovima o svoja kolena, i tiho mu se obraa. Odraz njihovog sauesnitva moe se videti u zlatnim ogledalima na okolnim zidovima. ,,Pria se da se Nemci spremaju na Grku", kae Maks, pokuava-jui da upeca vest. ,,Odande planiraju poetak invazije." ,,Nisam obaveten", odgovara Nik. ,,Ja sam obini pomonik voj-nog ataea." ,,Naravno; zaboravio sam." Maks sipa tri kaiice eera u svoju olju sa kafom. ,,Pretpostavljam da nisi obaveten ni o drugoj prii ko-ju sam uo." ,,Kojoj prii?" ,,Da postojc planovi o slanju odreda kraljevskih inenjera koji c da sabotiraju naftna polja na Ploestiju." ,,Bio bi to ratni in u prijateljskoj zemlji. Naruie rumunsku auto-nomiju." Maksu se ovo dopada. Njegov smeh iz stomaka skree panju osta-"h gostiju. ,,Boljc izgubiti rat nego doivcti da te rumunski kralj pro-g'asi nepristojnim." Nik ga pronicljivo gleda. Kako je saznao za incnjere? Moda od Klajva Alena. Ali to vie nije vano. Sada kada je Bendiks mrtav i ope-racija osujeena, 54. peadijska divizija jc na putu za Egipat. Dordon je nestao iz svoje trokave kancelarije u suterenu, misteriozno kao to sc i pojavio.

,,Ali sada je prekasno", primeuje Maks. ,,Prokockali smo svoju priliku. Nemci nam sada nee dozvoliti ni tla primiriemo Ploestiju. Kada budu napali Rusiju, trebae im ta nafta za tenkove." ,,Samo izvr.avam vladinu politiku, Makse, ne kreiram jc." ,,Bar sam sino uspeo malo da uzburkam strasti", nagovctava Maks. ,,Priaj." ,,Svabe svake noi ostavljaju svoje cipele ispred vrata radi glanca-nja. Jutros sam ustao ranije i sve ih ispremetao. Kada Vermahtovci ustanu iz krcveta, niko nec zatci svojc cipclc. A dobro zna koliko nemaki mozgovi mrze ncrcd." Trik je deji, ali Nik se ipak smeje, elei da se nade na licu mesta i vidi njihove reakcije. Uostalom, za Nemce e to biti vea frustracija nego ona koju su im oni priredili. Nik uzima srk svojc turske kafe. Gorka je i jaka. Male oljice bez drke na mermernom stolu ostavljaju krune tragovc. ,,Zna da Rumunija mora da spava sa Nemakom", nastavlja Maks. ,,Nema drugog izbora. Shvataju li to oni u Yajtholu? Da je embrlen otiao u Dauning strit, moda bi i sam sebi udesio slian smetaj." ,,Sa erilom to nee biti tako. On voli bitku." ,,Cenel nas je spasao, naravno." Maks se osvre i coke jezikom to je lokalni obiaj pozivanja ko-nobara. Uniformisani mukarac urno izlazi iz anka nosci jo dva amalfija, koktela od yermuta i tsnike, bakarne boje. Dok im scrvira pie na sto, Nik osea ubod krivice. Prolog prole-a je jeo kavijar u Cini; savest mu je umirivalo saznanje da u poljopri-yrednoj zemlji kao to je Rumunija ak i najsiromaniji mogu sebi da priute osnovne ivotne namirnice, ne strepci od gladi. Sada, manje od godinu dana kasnije, ruska invazija na Besarabiju dovela je u glavni grad hiljade izbeglica. Inflacija se otrgla kontroli i vlada nestaica pu-tcra i jaja. Ispred hotelskih vrata narod umirc od gladi, dok on sedi u udobnoj fotelji i pijucka koktele. ,,Narok", kae Maks i podie svoju au, nazdravljajui mu. ,,Narok." Maks najednom postaje ozbiljan. ,,Ima posekotinu na usni." ,,Od brijanja." Konano: ,,Sta se dogada, Nik? " 60 -, 7 an te skoro godinu dana. Ne lii na tcbc da se uputa u tuu. m miienati -ako si se opravdao ministru." Tip i- bio pijan. Pokuao sam da se izvuem, ali prvi me je uctario. ,,Svi priaju o tome. ',Ata to priaju?" "nDa si se tukao zbog ene." Nik uzdie. ,,Nije tano." ,,Zna li Dcnifcr da to nije tano?" Nik se grizc za usnu. ,,Misli da bi trebalo da joj kaem?" Dau ti savet, drue. Ako stvarno hoe da joj kae, onda sae-kaj pravi trenutak." ,,Zar za to postoji pravi trenutak?" iznenadeno pita Nik. ",Naravno da postoji. Zato su i izmislili samrtniku postclju." ,,Nita se nije dogodilo." Senka prelazi preko Makscwih oiju. ,,Uvek se neto dogodi." Nik duboko uzdie. Isuse, mora s nekim da popria. ,,Samo fler-tujem, Maks. lako sam zaboravio kako se to radi. Znam da ispadam budala. Ne mora da me podsea na to."

,,Samo budi diskretan, drue. To jc svc. Ako hoe da vrlja sa strane, budi malo taktiniji, radi to sa stilom. A ne pesnicnjem u ho-lu. ta je sledee? Dvoboj u zoru? Gospode boe." ,,Nije ono to misli." ,,Sta e biti sa Denifer?" Nik odmahuje glavom. ,,Voli me. Nisam pametan ta da radim." ,,Voli li je? ,,Dugo smo zajedno. Neu da je povredxim, Maks." Maks se na to smeje. Nik se osea pomalo uvredeno. ,,Nije smeno", breca se. A onda, razmiljajui o onome to jc upravo rckao, poinjc da shvata da vero-vatno jeste. ,,Sporazumni razvod ne postoji, drue. Kontradiktoran je. Kao niran rat. Prijateljsko pesnienje. Vojna inteligencija. Krajnje kontra-diktoran." Nik trlja lice dlanovima. Ovakvc stvari su jednostavne kada se nc u vas. ,,Onda me upucaj", mrmlja on. U pitanju je ala, ali u trenut-11 se sea Bendiksa i Klajva Alena. Pazi ta eli, naroito u ratu. ,,Rei prvi problem pre nego to se uvali u sledei", mudruje Maks. J tom trenutku sc uje potmula tutnjava, pomcranjc tla, prasak da oborenog na pod, kao da sede u vagonu voza koji je naglo zako61 io. Prolama se enski vrisak a zatim trenutak mune tiine. Svi poi-nju da se smeju. Zamor prilino uobiajen za Bukuret tih dana. Zapra-vo, to je nain ivota, poput gardista, nacista ili prosjaka na ulici. ,,Jednog dana e se dogoditi pravi zemljotres", kae Maks u svom starom prorokom stilu. 17. Istanbul Ousreu se u restoranu u bulevaru Istiklal i penju liftom na peti sprat. Sedaju za sto u uglu s pogledom na Bosfor i svetla azijske obale. Mrano je, idealno za ljubavni sastanak. Ali Nik ne veruje u to da e se on i Ben Arazi drati za ruke iznad ovala s mezetlukom. Razgovor nije pornpezan. Sam je izabrao Ben Arazija, arogantnog skota, ali zna da njegova lina oseanja nc smeju da se ispree kada je u pitanju posao. Za ve erom askaju o yremenu, o Istanbulu - i, narav-no, o ratu. Ben Arazi mu kod glavnog jela deli lekcije o palestinskoj politici i britanskoj perfidnosti. Dok ekaju kafu, vlada neprijatna tiina. Ben Arazi lupka prstima 0 StO. ,,Arapi imaju staru izreku", konano kae on. ,,'Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj'. Ne miriem Britance. Nita lino, gospo-dine Dejvis, ali ne miriem ni vas. Ipak, vi ste neprijatelj mog neprija-telja." ,,Potrebna mi je vaa pomo. Za uzvrat bih moda mogao ja vama da pomognem." Ben Arazi mudro uti. ,,Ako ne moete da unititc naftna polja, onda morate da zatvo-rite Gvozdenu kapiju ukoliko elite da spreite Nemce u kradi nafte sa Ploestija." Gvozdena kapija -Portile de Fier - uzak i strm klanac na Duna-yu, nalazi se blizu madarske granice i toliko je neprohodna da brodovi kroz nju prolaze samo jedan po jedan i to uz pomo specijalno obue-nih navigatora. Rumunska nafta sa naftnih polja Ploesti ve je prola kroz Kapiju na svom putu uzvodno prema Nemakoj. Dugo nikorn nije pala na pamet ideja da pomou eksploziva obrui kr sa litica i zatvori Dunav na nekoliko nedclja, moda ak i mcseci. ,,Sta imate na umu?" 63

Nik se naginje blic. ,,Osamsto Haganaca. Prebaderno ih u Ru-muniju u zamenu za osam stotina jevrejskih izbeglica. Izdaemo Jevre-jima vize za Palestinu i pomoi cmo vam u njihovom spasavanju." ,,A ta e biti zadatak tih osamsto vojnika?" ,,Va narod jc obuen za gerilske borbc. Njihov zadatak je da vodc rauna o tome da Gvozdena kapija bude zatvorcna." ,,Moete li vi to?" ,,Moete li vi?" Ben Arazi izvija obrvc. ,,Moda. Je li ovo vaa ideja ili dolazi iz Londona?" ,,Moja. Moram da znani da i je izvodljiva pre ncgo to jc predlo-irn Londonu." Ben Arazi odmahuje glavom. ,,Mislite da moete da ih ubedite u to?" Nik se ovde obuzdava. ,,Svi srno na jcdnoj strani." ,,Gospodine Dcjvis, ako mislite da postojc dvc strane u ovom kon-fliktu, onda ste u velikoj zabludi. Rat ima slojeve, poput alue. Moda ui ratujete protiv Nemaca, ali ostali imaju drugaije ideje." ,,ta to znai?" ,,O, s vremenom ctc to otkriti sami." Palcstinac iskapljuje svoju rakiju. ,,Pretpostavljam da britanska vlada plaa ovu vecru." Nik ga gleda kako odlazi, oveuljak sa drskou svojstvenom sa-mo niskim Ijudima. Nimalo rnu se ne svida. Ali kao to je Ben Arazi i sam rekao, on je neprijatclj neprijatelja a Nik i sluba za koju radi trenutno ga ele za prijatelja. Nec dugo sedeti skrtenih ruku u ovom zabaenom gradu. Slui-e svojoj zemlji asno i poteno, bez obzira na to to njegovi sunarodni-ci ne pokuavaju u tome da ga spree. Da voz nijc kasnio pet sati zbog isklizavanja iz ina s druge strane granice, Nik bi u svom bukuretanskom stanu bio jo u tri sata tog jutra, ba u vreme kada je zcmljotres potrcsao grad. Umesto toga, on sedi u frigidnom eleznikom vagonu, dremajui i nervirajui se, po-vremeno ustajui da protegnc nogc i ugrejc se u hodniku. U osvit mutne, sivc zore, voz milei ulazi u Bukuret. Prizor je stravian; kao da se prljava zavesa die na apokaliptinoj pozornici; ma-sni vrtlozi dima kuljaju iz dimnjaka, ulini mete je najvei tamo gde su kue i zgrade naikane poput peanog zamka. Zena lci nasrcd ulicc, pokrivcna blatom i krv[ju. Nik vidi izlo-enu spavau sobu kojoj nedostaju zid i pod. Krevet i komoda su jo 64 .\ n - - m mestu. Uspeva da primeti odblesak uramljene svadbene rafijc na zidu. Zemljotres. esta podrhtavanja tla proteklih meseci bila su samo smena priprema za katastrofu. Voz se zaustavlja uz iritantnu kripu metala. Skoro itavu venost ekaju da nastavi dalje. Nakon nekog vremena, putnicipoinju da iska-u na ine. Pruga je verovatno otcena, zakljuuje on. Nik skida svoj kofer, otvara vrata od vagona i skac u blato. Noga mu isklizava i bolno sc izvrc. S naporom ustaje, oseajui jako proba-danje u kolenu. Napolju je jezivo hladno, nebo je tamno poput kalaja i zlokoban yetar ga iba po licu, donosei vonj iscurelog gasa, betonske praine i smrti. I jo jedan miris koji nadjaava sve ostale, miris poara; ceo grad je proaran dimom koji prave hiljade logorskihvatri. Stanovnici Bukureta se plae da sc vratc u svojc domcwc i nastavljaju sa svojim jutarnjim aktivnostima na gradskim ulicama. Nik ncma predstavu o tome gde se nalazi, osim daje negde u pred-gradu Bukureta. Odluuje da prati gvozdene ine koje e ga dovesti do glavne eleznike stanice, odakle e mu preostatijo nckoliko mi-nuta hoda do kue. eli da tri, ali koleno ga sve jacboli, kao da mu je neko zario iglu duboko u aicu.

Nik se pridruujc grupici putnika koji se teturaju kroz blato du ukopanog voza, vukui sa sobom kofere i malu decu. Gradom odzva-njaju sirene vatrogasnih i ambulantnih kola. S druge strane, prua se pogled na ruevinc kojcsu nekada mno-gima bile dom. estospratna zgrada se pjano Ijulja, nadvijena nad uli-cu. Nik se sa zebnjom pita ta c pronai kada se vrati kui. Pjaca ispred Gare de Nord obino je prepuna trazura, taksista i tranwaja, i dosad se uvek probijao kroz reku prosjaka i slinave dece koja bi se okomila na njega im bi prepoznala da je stranac. Medutim, danas je trg ispred eleznikc stanice sablasno pust; isprcd stoje par-kirana samo dva automobia. Jedan od njih je sivo-crni ,,hamber" iz kojeg ga posmatra poznato lice. ,,Makse, ta ti radi ovde?" uzvikuje Nik. ,,ekam tebe, drue. Isuse, na ta lii. Ti hramlje. Povredio si nogu?" ,,Bravo, gcnijc. Trcbalo je da bude dctektiy. Nita strano. Mo-ram da nadem Den." ,,Nad emo je. Siguran sam da je dobro." Koleno mu bolno pulsira dok se zavaljuje na /adnje sedite "ham-bcra" i zavrc nogavicu svojih pantalona. Otecno je, i pod prstima osea tenost koja se skuplja pod koom dok je zatee. Isuse. ,,Sta se ovde dogodilo, Makse?" ,,U tri ujutro se budim i oseam kako mi sc ccla soba okree, kao da je lansirana iz topa." ,,Je li hotcl ostao itav?" pita Nik. ,,Ni pukotina. Bog ini mnogc loc stvari, ali nikada ne bi zbrisao jedino rnesto u ovom uasnom gradu gde ovek moe pristojno da po-pije. Karlton nije imao tu sreu. Sruio se k'o kula od karata/' Karlton jc bio najvii soliter u gradu. U njemu jc ivelo nekoliko stotina Ijudi, ali Nik nije mario za njih; njegov bol bio je line priro-de. Maks zaobilazi hrpu kamenih kocki kojc su eruptirale na kaldrmi-sanoj ulici, kao da je din udario pesnicom i izbio ih. ,,Moe li malo bre?" ,,Dajem sve od sebe." Svuda ima vatrogasnih koa i naputenih automobila. Ljudi lutaju ulicama, ne elei da se vrate u svojc kue i stanovc. Ostali oajniki kopaju po ruevinama svojih zgrada, golim rukama, jer nema nikog ko bi im pomogao. Dok se voze kroz njegovu ulicu, Nik ima oscaj kao da mu teak kamen pritiska grudi. Ne moe ovako da je izgubi. Toliko jo toga ima da joj kac jer njih dvoje nisu raistili sve raune. Nikada to sebi ne bi oprostio. Stan je raspolucn. Zapadno krilo dva najvia sprata jc srueno, zbrisano, i samo polo-vina zgrade je ostala da stoji, nesigurno i klimavo. Ostatak gradevine pretvoren je u gomilu kamenja, ica i maltera. Ono to ga najvie po-gada jeste tiina. Pod sruenom zgradom je oko stotinak Ijudi koji ne putaju glasa. Masa se okuplja da gleda kako brigade nemakih yojnika temejno raiavaju ruevine. Nemaki oficiri u dugim crnim kaputi-ma stoje i utkc posmatraju njihov rad. Zurei u ono to je preostalo od njegovog stana, Nik prepoznaje dnevnu sobu i plavu fotelju koja se klacka na ivici okrnjene terase. Spa-vaa soba u kojoj je Denifer trebalo da spava vie ne postoji. Nik izlazi iz kola. Stanari zgrade utueno tumaraju unaokolo. Je-dan od njih mu ncto dovikuje, stranac okrvavljenog lica, izbezumljen od bola ili straha; nepoznata starica ui nasred ulice, steui u naru-ju tcglu s krastaviima. 66

i> ' J-.ud ispod ruevine uje se zapomaganje. Nik se penje na h-nt1 ru'.aln i gvoda i poinje naslepo da kopa kroz izmrvljeni malter i prainu. Ubrzo su mu vrhovi prstiju iskrzani i krvavi. Cigle pod njegovim nogama se uruavaju, izbijajui mu dah iz plua, derui mu kou na cevanici. Trebalo je da je vie voli. Nik." Izbezurnljeno se osvre i vidi je kako stoji s Maksom pored ulubijenog sivog Jiambcra". Lice joj je pranjavo a jedna ruka krvava. ,,Dobro sam, Nik. Dobro sam." ,,Den", mrmlja on. kae s ruevine i prima je u naruje. ,,Nik"; apue ona i poinje da jeca na njegovom ramenu. ,,Sve je u redu", tei je. ,,Sve je u redu." ,,Zaspala sam u fotelji, ckajui da se vrati kui", isprekidano pri-a. ,,Da nisam zaspaa..." Nik je stee i sam poinje da plae, krajnje nepripremljen na sle-dee to ga obuzima. Ne olakanje nego razoaranje. Nije eleo da umre, ali je u jednom sramnom trenutku deliem svog bia pomislio da je slobodan. 67 18. U ^zimaju sobu u hoteluAtina Paias. Nik pomera zavesu na pro-zoru i glcda na ulicu. Grad je zamraen i obavijen maglom. Naoruani Ijudi trc ka palati po kaldrmi okcwanoj snegom. Pukaranjc odjckujc kroz no. LJ sobi je hladno. Sedc u kaputima, okupljeni oko svea koje su jedini izvor svetlosti. Struja je opet nestaJa, grejanje takode. Denin dah se lcdi u vazduhu. Ona deluje tuno, a kada je tuna, lice joj poprima iskonsku lepo-tu kakvu dugo nije video na njoj. ,,Moram da te izbavim odavde, Den." Ona uti. ,,Sada je previe opasno. Ne elimo da nai sinovi ostanu bez maj-ke." Kao i svi ostali kolarci, njihovi deaci su evakuisani na zapadnu obalu kod Deniferine majke u Veston-super-Mare. ,,Mora da ode. Treba da mislimo na Riarda i Dejmija." ,,Ako odem, plaim se da tc vie nikada neu videti." ,,Sve drugc suprugc su otilc. Najbolje jc da i ti uini isto. Ovdc je svakog dana sve gore. Moe ponovo da bukne." Denifer ga utke gleda. ,,Cuje li pukaranje, Den?" Telom joj prolazi drhtaj i ona poinje da duva u svoje dlanove, po-kuavajui da ih zagreje. ,,Bie mi bolje kada budcm znao da si s njima. Na sigurnom", na-stavlja Nik. Denifer mu upuuje pogled koji Nik ne uspeva da deifruje. Od-uvek je bila prilino hladna majka. Cak i kada su bili bebe, vie je vo-lela da brigu o njima prepusti iskusnim dadiljama. Stoga je, verovatno kao idealna ena diplomate, kolovala svoje sinove u privatnim englc-skim kolama. Nik se sada pita da li Dcnifcr ali zbog izgubljcnog yremena; siguran je u to da ali. Ovaj prokleti rat je jedina ansa da sve dobijc neki svoj smisao. 68 [>,i ii me jo uvek voli, Nik?" pita ona apatom. Jslai .vno", odgovara Nik, alei to nema snage da joj kae istinu. Odluuje da sice bar. lako je osvetljen samo sveama, ne oskude-yauintrigama. Zvaninik iz rumunskog Ministarstva odbrane pokua-va da proda telegrafske

transkripte iz Antoneskuove vlade. Moda su i pravi. Nikga proputa daljc. lonako za njih trai previc. Uostalom, kome jo mogu da budu od koristi? Maksa nalazi u amerikom baru. Imaju sto samo za sebe. Nacisti su se ve u deset zakljuali u svoje sobe i veina predstavnika nemake vojne misije preselila se u hotel Ambasador. U Atinu Palas syraaju samo kada cle da spavaju u drutvu prodavaica ljubavi. Do ponoi su hodnici i stepenice osvetljeni samo retkim Ijubia-stim sijalicama. Maks odlazi kui. Nik kree kroz hol ka svojoj sobi sa udnim oseajem da ga neko posmatra. Gestapovac smrknutog lika sedi pored stepenica i pravi se da ita novine. Nacisti su oprezni profe-sionalci koji koriste nestanak struje. Nik iza scbc uje glasan smeh koji dopire iz pravca hola. Nemac privodi devojku iz nonog izlaska. U peinskom mraku predvorja, Nik vidi odblesak crne duge kose i zna da je to ona. Srce mu bre lupa. Trebalo bi da ode direktno u svoju sobu, ali iz nekog sumanutog razloga zastaje i eka na stepenicama. Majer ga primeuje i zlobno se ceri. j,Moj engleski prijatcljul" dovikuje mu. Ziva je. Skoro nedelju dana je strepeo zbog nje, pitajui se da li lei u nekoj bolnici ili je s gomilom spaljenih leeva zakopana u nezna-nim grobovima oko grada. Danijela sc ne usuduje da ga pogleda u oi. ,,Jo ste budni, her Dejvis?" iudava sc Majer. ,,Ostao sam da popijem aicu pre spavanja", Nik uspeva da izu-sti. ,,Evropa se nc osvaja s mamurlukom", smeje se Majer. ,,Laku noc! Nik ih posi.ia^ra kako sc penju uz stcpcnicc, paralisan savrenim njihanjem njenih kukova. Danijela se jednom osvre preko ramena i pogledi im se sreu. U Ijubiastom mraku rnu se ini da vidi drhtaj na njenirn usnama i pita se ta li je htela da mu kae. Nema pravo na nju, ali njegova udnja je toliko jaka da se cele noi okrcc jcr mu san ne dolazi na oi. I dok pokuava da zanemari inje-nicu da je sada Majer poseduje, Nik lei u krevetu, budan i oajan, i zamilja svaki detalj njihovog telesnog sjedinjenja u punoi neizdrive agonije. Je li ovo strah ili Ijubomora to mu ne da da spava? On i Denifer lee kao kralj i kraljica u grobnici Yestminster Ebija, jedno pored dru-gog, daleki i hladni. Nik silazi s kreveta i poinje da etka po sobi, otrei se za svadu. Zeleo bi da se Dcnifer probudi, ali ona samo mrmja u snu i okree se na stranu. Umesto toga, on navlai svoj svileni kuni mantil - jcdnu od malobrojnih stvari koje je uspeo da spase iz stana - i silazi u hol, napipavajui stepenice pod zagasitim Ijubiastim lampama. Hol je hladan poput katakombe. Senke promiu ispred ulaza; nemaka patrola. Gestapovci dremaju u svojim stolicama pod stubi-tem. Recepcioner spava s glavom poloenom na drveni pult. Nik besciljno etka, pokuavajui da izbaci svoj gnev, kao da bi ova otrica zbunjenosti mogla nekako da zamagli njegove kretnje. ,,Izgleda kao tigar zatoen u kavezu", kae enski glas. Nik zna da je njen iako ne moe da je vidi, samo nazire siluetu na stolici prislonjenu uz jedan od stubova. Za trenutak je previe zateen da bi progovorio. ,,ta radi ov-de?" ,,Isto to i ti. Ne mogu da spavam." ,,Majer e se pitati gde si", kae on, srean to ju je naao onoliko brzo koliko je bilo potrebno Ijubomori da se razbukta. ,,Hre kao buldog." Danijela okleva. ,,Zato malo ne sedne? Nik pronalazi stolicu s tvrdim naslonom. Kako je ivot surov, mi-sli on: nas dvoje sedimo ovde dok moja ena i Danijelin ljubavnik spa-vaju sami na spratu.

Danijela na sebi ima bundu koju joj je, bez svake sumnje, kupio Majer. I pod kojom drhti. ,,Videla sam te malo ranije, u holu. Ne znam da li si me primetio. Ono ti je ena?" ,,Svuda imam svoje ene. Kako je izgledala?" Loa ala. ,,Prelepa je", kae Danijela. ,,Voli li je, Nik?" ,,Dobro pitanje, ali mislim da trenutno ne mogu na njega da od-govorim." ,,Jesi li zato tako nesrean?" se Duga tiina. ,,Zato Majer?" konano pita on. ."' mam", fcspomono odgovara ona. ,,Pomogao mi je da spa-,.m oc,.' od Gvozdene garde, ubedivi ih da ga oslobode." Dakle,Majerje njen novi zatitnik. ,,Kako ti je otac?" Senka joj prdazi preko lica. ,,Teko je bolestan." Iznenaduje ga.ne to to jc Majer uspeo da ubedi Rumunc da oslo-bode starca, negoito je ovaj preiveo est meseci rumunskog zatvora. Opte je poznatokakay tretman imaju jevrejski zatvorenici, naroito oni imuniji. ,,Zigi je dobarprema meni." Majcr: Zigi. ,Da, to je najvanije." 1 mogu da sepravim da mi se svida. Dobra sam glumica. Uvek sam bila." ,,Kakav je? ,,Podsea meiia..." Ali ne zavrava misao, ta god da je nameravala da kae. Nik se kisnije pita zato. ,,Nije uvck bilo ovako", tiho nastavlja ona. ,,Kada sam ivela na Bra-tijanu, nikada nisam ni sanjala da u raditi stvari koje sada radim. Bog voli da nas sapliekada se previe pogordimo." ,,Ne mora dibude gorda. Svima to ini." Nik se sea dana ka-da ju je prvi puttgledao na ulici sa zelenim alom, onog popodneva kada su ih jurili ztlenokouljai. ,,Moe li Majer da izbavi tvog brata iz zatvora? " ,,Postoje nekestvari koje ni Zigi ne moe da sredi." ,,Utena misao." Gledaju se uoi. ,,Zar se ne boji?" pita ona posle krae pauze. ,,Gvozdene garde? Naravno." ,,Kako je to udno. Zelenokouljai e i vas da ubiju ako im sc uka-e prilika. Samo jo Nemci spreavaju pokolj." ,,Razmiljao sim o tome, i da, u tom sluaju - hajl Hitler." Danijela se sineje i njen smeh praska u tiini poput slomljenog stakla. Dremljivisestapovac se uspravlja i mrko ih gleda kao da su ko-'arci koji apuu ujavnoj biblioteci. ,,Koliko je prolo otkad si otiao od kue?" pita ona. ,,Osamnaestmeseci. Prilino dugo. Ratovi imaju tu tendenciju da ti poremete ivot" ,,Kako se iviu Engleskoj?" ,,Pijemo mnop aja." Ni sam ne zna kako da opie zemlju nekom ^ je nikada nije -posetio. ,,Ljudi su nekako hladniji. U njima nema stra-sti. Imamo izreku:'Stisni gornju usnu'. Odnosno, kako god se osea, ne sme to da potoe." ,,Jesi li ti takat?" 70 ,,Verovatno jesam. Vei deo svog ivota." ,,A sada?" ,,A sada?" Nik za trenutak uti a zatim duboko uzdie. ,,Hou da probdim celu no ovde priajui s tobom, hou da te zagrlim i nika-da tc ne pustim. Nikada do sada se nisam

oseao ovako i nikomc to nisam priznao. Ali imam enu i dva sina i ne mogu da ih napustim. I muka mi je u stomaku kada swatim koliko je sve to bila farsa. Eto. To nije stiskanje gornje usne, nije ni latinska strast, ali jeste najbolje to trenutno mogu da proizvedem." Danijela uzima njcgovu ruku u svoje dlanove, neizmerno neno, kao da jc ranjena ptiica. Zatim ga privlai k sebi i sputa lak poljubac na njegove usne. Prvi put, Nik doputa sebi da veruje u to da ona osea isto prema njemu. ,,Volela bih..." poinje, ali opet ne zavrava ono to je naumila da kae. ,,Libling", prolama se glas s vrha stepcnica. ,,Ah, tu si. Zabrinuo sam se za tebe. Sta radi tu dole?" Nik je zapanjen nenou u Maje-rovom glasu. Danijela munjevito povlai ruku kao da je uhyaena u depare-nju. ,,Zigi. Budan si. Izvini. Nisam mogla da spavam." Majer koraa kroz predvorje i staje kao ukopan kada vidi Nika. ,,Moj engleski prijatelju. ta vi radite ovde?" ,,Insomnija. Zarazna je." Majer izgleda pogodeno. ,,Dodi u krevet, libling", cvrkue on, mo-leivo gledajui u Danijelu. Ona uzdie i posluno ustaje. ,,Laku no", mrmlja tiho i prati Ma-jera uz stepenice. Niku se ini da se jednom udno osvre, ali kako moe da razazna takav izraz u mrklom mraku? Verovatno mu se samo uinilo. 19. 72 JNa kraju Prvog svetskog rata, M16 je preuzeo odgovornost za izdavanje viza stranim dravljanima iz prekookeanskih zemalja. Neko iz Ministarstva inostranih poslova doao je na ideju da iskoristi sistem pasoke kontrole kao pokrie za aktivnosti yladine tajne slube. Me-dutim, pasoka kontrola je donekle bila vezana za diplomatski kor, ali nije uivala pun diplomatski status; lokalni ambasador je po potrebi mogao da preuzme svu odgovornost za njihove aktivnosti. Pasoka kontrola je, naalost, bila slaba kamuflaa. Svaka neprija-teljska vlada mogla je brzo da otkrije identitet upravnika M16 obinim apliciranjem za britansku vizu. Osim toga, sam proces maskiranja tajne slube bio je teak posao. Jedan od zadataka efa pasoke kontrole bilo je izdavanje viza Jevre-jima koji su eleli da emigriraju u Palestinu. Bukuretanski konzulat je preplavljen aplikacijama zbog ega je Abrams konstantno pretrpan zahtevima rumunskih Jevreja koji oajniki trae vize ne bi li izbegli progon koji sprovodi Gvozdena garda. Jutros je Abrams naroito loe volje. Budet mu ne dozvoljava upoljavanje veeg broja lokalnih slubenika, i mada ga na stolu eka nekoliko aplikacija ije reavanje je ve priveo kraju, jo e morati na njima da poradi. Kao i obino, deset minuta provodi alei se Niku na besplodnost njegove kamuflae, a onda kad iz sebe izbaci sav gnev, konano prelazi na stvar. ,,No, konkretno ovaj problem nije razlog zbog kojeg sam eleo da te vidim", naposlctku kae. ,,Radi se o prcdlogu koji si predoio agentu Hagana." ,,Razgovarali ste sa Yajtholom?" nestrpljivo pita Nik. Abrams odmahuje glavom. ,,Ali zato?" ,,Radimo onako kako nam narede, Dejvise. U Yajtholu scde mu-drije i hladnije glave." ,,Mudrije?" 73 Abrams slee ramenima. ,,Dok Rumunija ostaje neutralna, britan-ska vlada ne eli da narui suverenost njoj prijatcljske zemlje." ,,Zaista? Vekovima to inimo Francuskoj i

paniji." ,,Vrlo cinian stav, Dejvise. Dozvoli mi da te podsetim da sam od-govoran za izdavanje viza stranim dravljanima, a putanje jevrejskih imigranata u Palestinu trenutno je vrlo delikatno pitanje." ,,ta da kaem Ben Araziju?" ,,Kai mu istinu, ako ti odgovara." Nik jcdva uspeva da se obuzda iako zna da je Abrams najmanje kriv. Zaboga, tako je odluilo Ministarstvo inostranih poslova. Nema-ka svake noi bombarduje njihove gradove a Yajthol se brine za to da ne uvredi Rumune. M16 nema ni novca ni ljudstva u Bukuretu; pri-nuden je na to da sedi i gleda kako Nemci rade ta im je drago a Ijudi poput Majera smeju im se u lice. Radije bi bio u jednoj od oruanih jcdinica na bojnom polju. S pukom u ruci imao bi oscaj da je bar od neke koristi. ,,Ovi bezvezni'akovii u Yajtholu kotae nas rata", komentarie Nik. Abrams smrknuto zuri u njega jer ne odobrava renik uvreda. Du-go vlada neprijatna tiina. ,,Hteo sam da popriam s tobom o Majeru", konano kae on. Nik ga zbunjeno gleda. ,,O Majeru?" 1 o eni s kojom se vida." Nik je zaprepaen. Mislima je jo uvek na naftnim poljima Ploe-sti. ,,O eni?" ,,Ako e da ponavlja svaku moju re, Dcjvise, bojim se da u izgubiti strpljenje. Zna o kome priam. Ime joj je Danijela Simonii, je Ii tako?" ,,Nita sc nije dogodilo." ,,To me zaista ne zanima, Dejvise. Ali slizala se s nemakim ofici-rom vrlo visokog ina i u tvoje ponaanje bi mogao da posumnja Vaj-thol, ako ne i samo nebo." Prokleti Yajthol, sike Nik u sebi. ,,Traite od mene da se vie ne vidam s njom?" ,,Ne, naprotiy." ,,Gospodine?" ,,Zigfrid Majer je abverovski pukovnik", podsea ga Abrams. Abver je produena ruka Vermahtove tajne slube. Za razliku od Gestapoa, njih ne zanima ideologija ratovanja u pitanju je obavetaj-na sluba, poput Nikovog SlS-a. ,,Stavie", nastavlja Abrams, ,,postojc odrcdcni aspckti iz njegove prolosti zbog kojih nam je naroito zanimljiv. Ukoliko je ona njegova 74 i. n; ne sumnjam, mogla bi da nam bude od velike pomoKakvi aspekti?" "Ne mogu da ti otkrijem. Ali ovek kao Majer mogao bi da izvri naaian uticaj na budunost Zapadne Evrope, u svetlu prologodi-njih dogadaja." Nik pilji u njega. Nikada mu nije palo na pamet da bi Abrams nreuveliao sluaj ili izfabrikovao melodramu. ,,Bojim se da vas ne pratim." ,,Nije potrebno da me prati, Dejvise. Samo uradi ono to moe. Ovai ovek bi mogao da nam bude veoma vaan. A samim tim i ova ena. Saznaj je li voljna da radi za nas." ,,Dau sve od sebe." ,,Budi diskretan, Dejvise. Ali ne dozvoli da ti isklizne." Ne dozvoli da ti isklizne. U redu. Nik ustaje, spremajui se da krenc. Na yratima okleva. ,,Ono to ste priali o Majeru i budunosti Zapadnc Evrope?" Abrams otvara fasciklu s papirima. Jo zahteva za vizu. Ne diui glavu kae: ,,Saznae, Dejvise, kad za to dode vreme. Do videnja." Ben Arazi radoznalo razgleda kancelariju sa sivim plakarima, mc-talnim radnim stolom i pranjavim portretom kralja Dorda na zidu. ,,Vrlo impresivno", primeuje. ,,Morao sam da skinem Yermcra i Rubensa. Nisu se slagali s mo-jom Ming vazom." Ni traak osmeha.

,,Caj?" Ben Arazi odmahuje glavom. ,,Da predemo na posao." Kia dobuje po prozoru, spirajui viednevne naslage praine. Nik se ovoga pribojavao. Palestinski skot je sve vreme bio u pravu. ije u pitanju to to se Nik osea podjednako frustrirano zbog neod-lucnosti njegove vlade. Ben Arazi mu jc rekao ta e se dogoditi i sada :e njegova arogancija biti ncsnoljiva. Dakle?" nestrpljivo e Arazi. Nik odmahuje glavom. Izraz na Ben Arazijevom licu pre lii na prezir nego na iznenade-'je- ,,Mogu li da znam zato?" ,,Ne moemo da sauestvujemo u naruavaniu suverenosti prija-'eljske zemlje." .Rumunija prijateljska zemlja? Bcduin je prijateljskije nastrojen -ma britanskoj vladi od ovih ovde. Tri dana su gostoljubivi a onda 75 vam prereu grkljan." Ben Arazi u oaju die poged ka tavanici. ,,Ne-verovatan ste narod. Zato uoptc troite moje vreme?" ,,ao mi je. Ovo nije moja odluka. Pitanjc palestinskih viza za je-vrejske izbeglice prilino je teko." ,,Najvea teta je to to ne troite samo mojc vreme nego i Ijudske ivote. Ali to su ivoti Jevreja, to biste se vi potresali?" Naginje se bli-e. ,,Lino me zabole za Gvozdenu kapiju. Brinem za osamsto Jevreja koje elim da spasem. ta c se dogoditi sa svim tim Ijudima kada vi Britanci pobegnete?" Nik nema odgovor na ovo pitanjc. ,,Prczirem vas", sike Ben Arazi. Bcz oklcvanja ustaje i izlazi na-polje. Nik besno baca olovku koja udara o zid i pada na pod. Za boga miloga. Sada jc siguran u to da su rezervc rumunske nafte u Hitlerovom posedu. Nik jc poslc onc noi u Ploestiju bio ubeden u to da jc neko iz Bukureta ili Yajthola sabotirao njegovu akciju i da to nema nikakve veze s rumunskom navodnom neutralnou ili pak s moralnom averzi-jom prema pomoi Jevrejima. Neko eli da se Nemci doepaju nafte. Bendiks je zato i stradao. Nik bi takocte stradao da se ispreio na putu. Zanima ga koliko je Abrams iskren prema njemu. Misterija je i zato je taj Majer - abverovski pukovnik; nita ma-nje - toliko prokleto vaan. Nik dugo sedi za svojim radnim stolom, udubljen u misli. Onda ustaje i jednim pokretom ruke rui sve sa svog radnog stola na pod. Podic stolicu i mahnito je razbija o zid. Vrata se otvaraju i njegova sekretarica oprezno promalja glavu unutra. ,,Je li sve u redu?" pita ona. ,,U redu je", odgovara Nik i urno izlazi napolje. 20. 76 lVilada ena plae, celo telo joj se trese od siline njenog bola. ovek u vojnom ogrtau je pridrava iako i sam deluje slomljeno. Nik nikada nije otkrio ko su, odakle su, nikada nije saznao da li su ikada bili u vezi; svida mu se ideja da jesu. Kada je napisao ovu priu u svo-joj glavi, vojnik se uvek vraao kui iv i u jednom komadu, i ona ga je uvek ekala. Njihov rastanak se te noi na peronu eleznike stanice besomu-no ponavlja. Guva je; Ijudi se dovikuju, gurkaju, nosai se probijaju kroz masu sa svojim kolicima prepunim prtljaga. Ludnica odlaska i urnih rastanaka. Ostali putnici spavaju medu neuglednim zamotulj-cima svojih imetaka, retkim komadima nametaja i rolnama tepiha. Izbeglice sumornih i beznadenih lica kuvaju kaamak na plinskim reoima.

Nik i Denifer gledaju jedno u drugo iznad ponora koji ii deli. On konano s naporom podie ruke i grli je. Osea se pomalo neverno. e-leo bi da bude ovek u vojnom ogrtau, da grevito zagrli svoju enu kao to to ine mladi vojnici. ,,Pozdravi Dejmija i Riija", kae Nik. ,,Hou. Verovatno ih neu prepoznati." Nervozan kikot. ,,uvac se, Nik." ,,Naravno." Ako ti se neto dogodi, ne znam kako u to podneti." Ovo priznanje ga malo iznenadujc. Oduvck je mislio da t>i sc De-iircr sayreno snala bez njega. 1 ti budi dobro." Jenifer ga grli. Nik osea njene jecaje i tape je po rarnenu. ,,U ;du je, draga", neosetljivo je tei. Dugo je nije zvao tako. ,,Cuvaj se." ,,Bie sve u rcdu. Ovde ne padaju bombe." ..Nejo." voz e je odvesti u Konstancu na obali Crnog mora. Tamo je eka SKI ratni brod koji e britanske dravljane prebaciti do Istanbula 77 gde e u pratnji kraljevske mornarice krcnuti na opasno puovanje za Englesku. Ni jedno ni cirugo ne znaju da ii e se ikada vie videti. Denifer die ruku u rukavici i neno sputa dlan na njegov obraz. Nik nema snage da je pogleda u oi. Ona ga Ijubi i brzo grli oko vrata, zatim se okree i odlazi. Nik posmatra kako nestaje u guvi. Denifer se penje u voz, vitka ena u smedem mantilu. Njena siiu-eta je daleka i mutna. Nik joj mae dok voz izlazi iz stanice u oblaku pare. On zuri u nju i kada sc nagne kroz prozor svog vagona. Gleda je sve dok mu se ne izgubi iz vida, seanje koje e sauvati u svom umu; poput fotografije skrivene u tajnoj fioci koju e izvaditi s neizmernim aljenjem u nekom buduem vremenu kada vie ne budu bili mu i zena. Stan je natrpan i mali. Danijela viri iza vrata, izgledajui bledo i uplaeno. Bez minke deluje mlade, krhkije. ,,Zdravo; Danijela." ,,Kako si me naao?" ,,Pratio sam te", odgovara, ali njoj to lii na alu. ,,Ucti." Danijela pristavlja kafu na poretu minijaturne kuhinje. Nervo-zna je^ ,,ta radi ovde?" ,,Morao sam da te vidim." Nc promie mu grimasa na njenom licu. Sluti da je doao zbog seksa. Doduc, vic ga nita nc spreava da jc pita, ako je to ono to zaista eli. ,,Zivi sama?" Ne odgovara mu. ,,Trebalo bi da pobegne, dok jo moe." Na poretu se krka pilea supa. Danijela sipa dvc kutlac u iniju i pokriva je krpom. Nik uje staraki kaalj iz pravca spavae sobe i prati je kroz uzak, mraan hod-nik. U krevetu lei starac. Dah mu je itav i plitak. Soba vonja na Ijudski znoj i izmet. ,,Moj otac", tiho kae ona. ,,Vidi ta su mu uradili? Bio je lep i sna-an ovek kada su ga uhapsili." Danijela mu pomae da sc pridigne u krevetu i poinje da ga hra-ni kaikom. Supa curi niz starevu bradu i prati useke u vilici obrasloj 78

stdim ekinjama. Danijela brie oevu tradu s neizme rnom nenou koja Nika tizbudujc kao nikada do tada. 1, zbog ega si doao?" pita ona. ,,Stvar je delikatna." Pogledi im se susreu. ,,Hoe da spava. sa mnom?" Njena otvorenost ga potresa do temelja. ,,Radi se o fwajeru." ,,Hoe da spava s Majerom?" kae ona u polu.aLli, razbijajui napetost. ,,Nije moj tip." ,,Previe nizak?" ,,Previe plavokos. Danijela se za trenutak osmehuje, zitim ubacuje jo |ednu kaiku supe u stareva usta. Nik primeuje daovaj s nadljuclsk im naporom dri otvorcnc oi. ,,Voleo bih da ti platim za odredeneinformacije." ,,Hoe da pijuniram za tebe? Posle svega to je Z igi uinio za mene? Izbavio je mog oca iz Prefekture.' ,,Zaista." Danijela slce ramenima. ,,Na nekmain. Ali to rrne je kotalo mnogo para. Rekao je da mora da potplati efa policije ." ,,U to ne sumnjam." ,,Jesi li ti pijun?" ,,Liim li na pijuna?" Starac okree glavu od nje, poput josunastog deteita. Danijela mu kae neto na jidiu, al ovaj odmahujc glavom. Uz uzcdaha, ona sputa kaiku u iniju. ,,Kakve informacije te zanimaju?" mposletku pita on a. ,,Treba samo da bude stalno na oprezu. Nc trairm nlkakve tajne. Moja vlada mora da zna kako taj Majer rizmilja, ta p: ri a o ratu." ,,On je samo biznismen." Nik se na ovo osmehuje i ona mu uztraa osmehorm. ,,Uinie to?" Danijela uukava starca u krevetuineno ga Ijub'i u elo. Zatim pokriva iniju krpom i ustaje. ,,Ne mogu nita da ti obeam." Nik izlazi za njom iz sobe i posmatrakako sputa iinijiu na kuhinj-ski sto, kako se okree i hvata za poret, jledajui ga izatzcrvno. ,,Hoe da ostane?" U njenim oima Nik ita strivenu porukuj. ,,Trcbalo bi da krenem." Zaljubljujense u ovu eniu, l^cae on sebi. Je li to ono to elim? Laku, oputcnu \tzu u odsustvuu s uprugc? Svc to deluje previe otrcano. ,,Moram da idem", ponavlja con. Nik jo jedan trenutak okleva aonda brzo izlazi pre nego to se predomisli. Danijela gieda s prozora kako Nikodlazi kaldrmisanom ulicom. Na neki nain je zadovoljna to nije prihvatio njen poziv. To ga izdvaja od ostalih mukaraca. Medutim, deliem svog bia je tuna; koliko puta jc morao da joj sc dokac? Nikadanita slino nijc osettla prema mukarcu i prvi put u ivotu eli da uzme ono to cli, da ima taj trenutak i tog mukarca samo za sebc. Samo jednom. Iz sobe dopire teak kaalj njenog oca i ona odlazi da ga obide. Staracumire od raka plua. Kadasugaizveli izzatvora, jedvaga je pre-poznala. Pre zatoenitva bio je zdravinegovan, a izaao je kao skelet ija utroba se raspada. Nikada nee zaboraviti s koliko ljubavi ju je mazio kada je bila devojica; kasnije, kada je odrasla, proglasio ju je droljom. A sada je kasno za sve i sada mu je potrebna. Mogla bi da prihvati vize koje joj Nik nudi, da iz ovog pakla pobegne u Palestinu. Ali njen otac je nikada nije volco i bar sada e moi da mu pokac da ona voli njega uprkos tome to

nikada ne otvara oi i nikadane izgovara rei za kojima ona toliko udi. Jedino emu se jo nadajeste da e na kraju znati da jc bila dobra kerka. 21 U 30 kolima je hladno. Jonesku ukljuuje jfjanje, vent:ilatltor nad-jaava brundanje motora. Skree u kaldrmisaimlicu nadooma.ak stare krmc Hanual Manok i vozi brzinom Ijudskogka. Iz obliinjijjih vrata iskrsava ovek koji ulazi u kola, sedajui na zaJije sedite. Jan Romanesku vodi poreklo iz aristokratslebukuretamsk/lke poro-dice a obrazovao se na Sorboni u Parizu. Nje.sia pojava to niniim ne otkriva; masna kosa mu pada na okovratnik a ija neuredn..a borada na grudi. Vonja. Mcdutim, Romanesku je poverei Horije Si.mec lino i stoga je jedan od Nikovih najvanijih agenata, lyie rangiiranaia veza u Gvozdenoj gardi. Pri tom je posveen boljevona i Nik siummflja - ili bolje rei pretpostavlja - da radi za rusku viu obavetaaju slubu, GRU. ,,Kako si, Jan?" pita Nik. Ali Romanesku nije ovek sklon askanju. IWeliki je sm.ob, ,o, zaklju-uje Nik. ,,Sima hoe da se otkriju karte", uzvna Romaneslku.... ,,Sino je u palati odran sastanak. U vcnici. Antoniu je udarioo :akom o sto i Sima se izvikao na njega, rekao mu je da jifrtcw i da es gaea obesiti o kapiju palatc." Romaneskuov kaput je vlaan od kie to datno poja:ava-a njegov telesni vonj. Ukoliko postoji konflikt izmedu Antonesa i gardistai, i t ukoliko Nemci podravaju Gvozdenu gardu, Horija SIB e imati svuu rno i uslcdie masovni pokolji. Zavladae anarhija. liom sluaju,, ni ijosobljc britanske diplomatijc nee biti potedcno. Ono to je preostalo u britanskom konziku eli to pr-re da se evakuie. ,,Zna li ta Nemci planiraju?" pita Nik. ,,Sima jc ubeden u to da c ga podrati. Uio;a uverava IForttA Kilin-ger, novi ministar." ,,Od Hitlera7" ,,On kae da je od Hitlera. Sima mu yerujt' ' ,,Ali podravanje Gvozdene garde nije u Hitlerovom intercsu." ,,Sima kae da se susreo sa Fon Kilingerom u nemakom konzula-tu. Ncrnci ele da clnniniu Antoncskua." Nik odmahuje glavom. Nezamislivo je da Nemcima odgovara da Bukuret padnc u ruke nacionalistima. ,,Sta planira?" ,,Ne mogu nita da uradim", odgovara Nik. ,,Trebalo bi da ode iz zcmlje. Zelenokouljai su ludi." Yetrobran zapljuskuje novi talas tekih kapljica kie. ,,Javiu sc kad uzmogncm", obeava Romancsku i iskac napoljc. ,,Srcno, mon ami', dobacuje on prc nego to zalupi vrata od kola i nestane u tami. Njegov miris ostaje jo dugo u koima, vonj ylanog tvida i tele-snog smrada. Uprkos kii i zimi, Nik otvara prozor. Napolju se uje pukaranje koje dopire iz centra grada. Smrt dolazi s mrakorn. Preostajc mu jo samo da se bori za goli ivot. Bczuspcni su nje-govi pokuaji da porazi ili isfrustrira Ncmce; ncprijatelj jc njihov spa-sitelj, njihoY sudija. Ukoliko su se Nemci uortaili s rumunskim fai-stima, onda je svaki dravljanin Britanije i Amerike u opasnosti. Sada mu jo samo preostaje da kae Abramsu ta mu je initi. Ili ostaje, ili ide. Njihovi ivoti su sada u njcgovim rukama.

Trebalo bi da pobegne, razmilja Nik. Jo uvck nc zna zato Vaj-tholu odgovara da budu tu. Ponos mu govori da bi trebalo da ostanu. I, naravno, njegova udnja za Danijelom Simonii. 22 je stegnula Bukuret za guu. Kupole crkve Kretulesku bele se od snega, i osim bulcvara koji se redovno iste radi nesmetanog saobraaja, sncg je obukao ceo grad u nevino belo ruho. Ovog jutra, planine na sevcru su svee okupane, a njihovi gleeri proarani plavia-stim kamenim venama. U hotelskim garderobama i ekaonicama konzulata, izme za sneg i gumene kaljae lee u baricama istopljenog lcda. Rumuni obi-no nose ubarc od crnog i sivog astrahana; izbeglice i Cigani nose kape od starih novina. Novi zvuk mu se urezuje u svest u trenutku izlaska iz hotela na ulicu: zvonjava saonica. Nemake trupe nastavljaju da pristiu u grad. Trg ispred hotela lii na vojni logor s beskonanim redovima sivih vojnih kamiona koji su tu parkirani. Hteli ili ne, Rumuni e zaratiti s Rusijom. U hodniku je davolski hladno i ona zariva ruke dublje u dcpovc svog kaputa. Toplo obuena, Danijela gleda levo i desno niz ulicu pre nego to se nade s njim na dovratku, kao to to obino ine ljubavnici na tajnom sastanku. Dva nemaka vojnika u zimskim kaputima pro-laze pored njih nosei ispod ruku kutije okolada, kupljene za sitan novac u poslastiarnici na Soscu. Smeju sc nckoj internoj ali. Grad ivi na ivici eskalacijc rata. Svake noi jedinicc fanatinih zelenokouljaa u konim kaputima i sa ubarama na glavi zuje na svo-jim motociklima kroz Jevrejsku etvrt, teroriui prestravljene grada-ne. Gardijski delati iz unutranjosti patroliraju gradskim ulicama kao horde gladnih vukova, iivljavajui se nad stanovnicima prestonice. Zemlja je ve mesecima u stanju anarhije. Antonesku je otpustio direktora i prefekta policije, iako su obojica bili pripadnici Gvozdene garde, i izdao dekret uspeno zamenivi sve komesare s yisokih po83 loaja. Preko noi, oduzeo je nacionalistima i novac i mo. Izazov je osujeen. ,,Zapisala sam sve ega sc scam", kae ona. ,,Imcna nemakih sim-patizera Gvozdene garde, esesovce koji su snabdevali zelenokouljae orujem." Danijela vadi koverat iz unutranjeg depa svog kaputa i brzo ga ubacuje u njegov dep. ,,Sta Majer misli da e se dogoditi?" ,,Cula sam kada je svom prijatelju u Yermahtu rekao da je Kilin-ger obeao Simi pomo protiv Antoneskua. To jc la. Zapravo hoe da unite Gvozdenu gardu. Stalo im je samo do nafte a zelenokouljai su previe ludi, ak i za naciste." ,,Veruje mu?" ,,Nemci nisu gadljivi. Za njih je to samo politika." ,,Kilingcr im je smestio?" ,,Naravno." Nik uzdie. Za imc boga. Kau da su susreti obavetajaca poput slepca koji u mraku trai crnu maku koja ni ne postoji. Kome da veru-je: Rornaneskuu koji je blizak Horiji Simi ili ljubavnici ratnog neprija-telja svoje zemlje koji radi za Abver? ta ako su obe strane u zabludi? Sta ako mu jedna - ili obe - namerno serviraju lai? Sve to moe da uini jeste da raportira o onome to je saznao i da pusti druge da od-luc. Tuno je to toliko ivota, ukljuujui i njegov, zavise od ishoda istc te odluke. Moe li da joj verujc? Danijela die lice prcma njemu. Najcdnom im se usne stapaju u poljubac. Ovog puta, to nije samo impuls, iskreno je eli i sva uzdra-nost nestaje. Lice joj je hladno a usta

topla. Momentalno rcagujc, pri-Ijubljujui svoje telo uz njegovo. A onda ga odgurujc od sebc i odlazi. Nik jo dugo stoji tu, prcplavljcn emocijama. Prvi put u ivotu osea se istinski ivim. Abrams pilji u izvetaj isprcd sebe: lai, glasine, poluistine, kontra-dikcije. Na kraju, sve se zasniva na pretpostavci i logici. ,,Sta mislite, gospodine?" ,,Ne znam, Dejvise. Nekako ima smisla da taj Fon Kilinger igra duplu igru." Abrams prstima trlja elo. ,,Da li da zanemarimo agenta postavljenog na najvii poloaj u Gvozdenoj gardi?" ,,Traili ste da nju regrutujem, gospodine." Abrams uzdie. ,,Ministar eli da zna da li da evakuicmo preo-stalo osobljc ili nc." 84 ^Mislim da bi trebalo da yerujemo gospodici Simonii. Nemci ni-ka<i-. ne bi Bukuret prepustili Simi." ,,Ti joj veruje?" 1 vie od toga. Ima smisla." Abrams klima glavom. ,,Nadam se da si u pravu. U protivnom, nee nas biti sledee godine u ovo vreme." S5 23. 24. 1 Nedelju dana kasnije, Nik stoji na prozoru konzulata i posmatra crni dim koji kulja iz Jevrejske etvrti. Mitraljeski rafal teke negde u gradu, drmusajui prozorska sta-kla. ,,Poelo je, napokon", mrmlja Nik. Naputaju kancelariju i silaze u podrum. Svi su okupljeni u opera-tivnoj sali. Prijemnik je podeen na frekvenciju vladine radio-stanice i jedan od prevodilaca simultano prevodi aici zaposlenih koji su ostali na svojim radnim mestima. Frekvenciju je zauzela Gvozdena garda ko-ja poziva legionare da se jave svojim tabovima na raport. U sobi se jedva vidi od gustog dima. Svi pue. ,,Sta li Svabe smeraju?" pita neko. Nik gleda u Abramsa, svestan da e to svi vrlo brzo saznati. 86 otel Atina Palas i dalje je jedno od najbezbednijih mesta u razorenom gradu. Nemci su rasporedili kordon oko hotela ne bi li za-titili svoje oficire. Iznad ulaza je postavljeno mitraljesko gnezdo. Ulice su sada opasne i Nik ve dva dana nije u mogunosti da napusti hotel i ode na posao. Nema pojma ta se dogodilo sa ostatkom britanskog osoblja. Neobian je rat kada su bezbednost i opstanak u rukama ne-prijatelja. U baru pronalazi O'Lirija, izvetaa ikago herald tribjuna. Ve-ini novinara je odavno naredeno da napuste grad. Ostali su jo samo Maks i O'Liri. ,,Gde je Maks?" pita Nik. ,,Boe, nisam ga video otkad je sve ovo poelo. Ne brini. Vcrovat-no je dobro. Snalaljiv je taj." Nik ne deli O'Lirijevu samouverenost. Maks ivi u stanu na Bra-tijanu, dve ulice od hotela. Dan ranije, tamo su se vodile teke borbe. Dosad je Yermaht sedeo skrtenih ruku, ne inei nita, ba kao to ga je izvestila Danijela. Napolju, u predvorju, mukarci i ene apuu, stojei u grupica-ma, dok se oficiri Yermahta ctkaju u svojim svee ispoliranim izma-roa, egaei se kao da je sve ovo jedna velika igra. Nema sumnje u to da za njih to i jeste igra; u mogunosti su da u svako doba zdrobe bilo KOJU od suparnikih strana. Podseaju na profesore koji sa uivanjem posrnatraju daku tuu u kolskom dvoritu.

Povremeno pukaranje na ulici doprinosi apokaliptikoj atmosfe^i. Nik irna oseaj kao da stoji u predvorju pakla i eka na kraj svcta. Ako je to tano, onda je izbor uesnika savren. Ima ih svakojakih, od 'nnceza na iznajmljivanje i naoruanih bosova do gestapovaca i grenih mueva. Granata eksplodira u neposrednoj blizini hotela, potresajui zid i zore. Nekoliko ena yriti. ,,Isuse", kae Nik glasno, itajui istovet-na licima oko sebe. Cak se i hotelski nosai i konobari koe u zadravajui dah. 87

,,Pria se da je Antonesku mrtav", kae O'Liri. ,,Borbe ne jenjavaju" odgovara Nik, ,,to znai da jc jo uvek iv". Danijela jc tamo negde. Kolaju prie da su gardisti priveli sve Je-vreje. Nik jutros nije mogao da spava. Moda je s Majerom. Taj sigurno nc bi dozvolio da njegova ljubavnica umre. Mora da sazna gde je. Mora da sazna da li je dobro. Komija utrava da je upozori o tome ta se dogada. Celo jutro odzvanjaju pucnji po gradu, ali u poslcdnjih sat vremena sablasno su utihnuli. ,,Dolaze zelenokouljai!" unezvereno urla on. Danijela utom uje tutnjavu koraka koji se penju uz stepenice. Prilazi prozoru i gleda napolje. Zelenokouljai isteruju itave po-rodice na ulicu, gurajui ih u kamione. Ulica je blokirana na oba kraja. Nema izlaza. Danijela tri u spavau sobu gde njen otac spava. Dah mu kripi u grudima. Starac je na izmaku snaga. Da je sama, moda bi i pronala neki izlaz. ,,Jao, tata", mrmlja ona. Postelja mu vonja na znoj i trulo mcso. Hvata ga pod ruku i lako dic iz krevcta. Od njenog oca ostali su samo kost i koa. ,,U redu je, tata", apue ona. ,,Sve e biti u redu." Ulicom odjekuje vrisak praen grubim glasovima zelenokouljaa. ,,Sve e biti u redu, tata", ponavlja ona, stojei nasred stana sa svojim ocem u naruju. Telo mu je mlitavo, poput usnulog deteta. Danijela zna da umire. Tcke yojnike izme odzvanjaju po kaldrmi, ali ona ne zna ta joj je initi. 25. lVlasa se okupila u predvorju hotela, oko ulaznih vrata. Nik od-lazi da vidi ta je centar njihove panje. Covek u smedem kaputu tri preko pustog trga u pravcu hotea. Kliza se po ledu i pada, brzo ustaje i nastavlja panino da tri. S druge strane trga iskrsava gardista koji mu neto Ijutito doviku-je, podiui svoju puku. ,,Ko je to?" pita brazilski diplomata. ,,Maks King", odgovara Nik. ,,Rojtersov novinar." ,,Je li siao s uma?" iudava se diplomata. Svi uju pucanj iz gardijskog automata. Maks ne prestaje da tri. Dvojica nemakih vojnika u mitraljeskom gnezdu iznad ulaza zakljuu-ju da je metak prozvidao suvie blizu njih i ispaljuju rafal iznad glave gardiste. Ovaj se saginje i bei u prvo sklonite. Maks preskae prljavu snenu baricu i baca se na hotelsku veran-du. Ostali gosti kliu. Nemaki yojnici takode navijaju, smejui se njegovom begu kao da je u pitanju pokisla maka koja je uspela da utekne hordi besnih pasa. Tapu ga po ledima i pridiu na noge, pomaui mu da se doepa vrata odakle ga Nik vodi ka jednoj od sofa. Maks je previe potresen da bi se pridruio njihovom slavlju. Dok asmatino die, borei se za dah, svestan je da ga noge, koje su ga po-sluale tek toliko da pronade utoite

od sigurne smrti, sada izdaju. Zabavljeni posmatrai se razmiu, proputajui Nika koji ga nimalo neno sputa na tamnocrvenu sofu gde Maksa momentalno opkoljava-ju oni najradoznaliji. ,,Jesi li dobro?" pita Nik. Maksu treba nekoliko minuta da povrati dah. ,,Ono nisu Ijudi ne-go zveri", dahe on. Svc do tog trcnutka Maks se nikada nije sputao ispod nivoa la-konskog Engleza. Sada drhti od straha i licc mu poprima bolesno sivu nijansu. 89 Neko trkom odlazi da mu donese aicu tsuike. ,,Sta se dogodilo?" ,,Tenk je poeo da mi rui stan. Pretpostavio sam da je vreme da se iselim, drue. Dotad sam bio previe uplaen da bih to uinio na vreme." Nik mu pomae da iskapi tsniku. ,,Ne bi verovao ta se tamo dogada." Niku se misli vraaju na Danijelu, obnaenu, silovanu, pretuenu. Utom u ameriki bar ulazi Majer u pratnji dvojice oficira Yermahta. Nik ga doziva. Majer se iznenadeno okree. ,,Moj engeski prijatelju. Drago mi je to vidim da ste ivi i zdravi. ta mogu da uinim za vas?" ,,Da okonate ovaj rat?" ,,Ovo nije rat. Ovo je samo borba pasa." ,,Koliko pasa moe da upravlja tenkom?" Majeru je najednom neprijatno. ,,U emu je problem, her Dej-vis?" ,,Gde vam je devojka?" ,,Gospodica Simonii? Nemam pojma. A to se to vas tie?" ,,Moda su je vai prijatelji u zelenim kouljama ve epali. Zar vas to nimalo ne brine?" ,,Ne, nimalo." Nik mu prilazi korak blie. ,,Znate li da je Jevrejka?" ,,Tie, oveel" ,,Morate da joj pomognete!" ,,Ne moram ja nita." Majer deluje uplaeno. Osvre se iza sebe da osmotri dvojicu oficira Yermahta koji zainteresovano posmatraju ovu scenu. ,,Sada u vam poeleti prijatan dan, her Dejvis. Molim vas da mi vie nikada ne prilazite na ovakav nain!" Kae to i odlazi. Nik se vraa kod Maksa. Nekoliko brinih posmatraa se opet okuplja, vie iz dosade nego iz iskrene zabrinutosti, zakljuuje Nik. On ih odguruje u stranu. Maks je jo uvek u oku i fiksira pogledom aru na tepihu. Nik seda pored njega. ,,Treba mi tvoja pomo, Makse." ,,Kai." ,,Mora da mi pomogne da je nadem." ,,Koga?" ,,Zna ti dobro koga." ,,Ako ode tamo, potpisao si sebi smrtnu kaznu." ,,Bolje i to nego da sedim ovde i glcdam kako nam se Nemci sme-ju." 90 ,,Ne zaboravlja da si oenjen, Nik?" ,,Samo mi trebaju tvoja kola, Makse." Na Maksovom iicu se polako vraa boja. Posle kraeg razmilja-nja, on uzdie. ,,Nek' ide do davola. Dozvoli samo da popuim jednu pa idemo zajedno." 91 26.

INIemci iz mitraljeskog gnezda zapanjeno zure u dvojicu smelih prolaznika. Nik osea ugaeni sneg pod tankim donovima svojih cipe-la. Hladan vetar mu amara obraze. Da tri potpuno nag preko trga, ne bi se oseao ovako ranjivo ili usamljeno. Iznad krovova fijuu meci iz pitolja i lede mu krv u ilama. Maks opet pada na klizavom ledu. Nik ga pridie na noge i jedan pored drugog tre Ulicom Episkopijei pre nego to se sklone u dovra-tak najblie radnje. Nckada se u njemu prodavala odea po poslednjoj pariskoj modi, ali sada su njen izlog i vrata pokriveni daskama. Ove godine nee stii zimska kolekcija. Obojica teko diu. Prljavobela svadbena torta od hotela Atina Palas sada deluje beznadeno daleko. Maks nc moe da povrati dah. Njegova uobiajena jutarnja veba sastoji se iz etnje do amerikog bara gde pali svoju prvu jutarnju ci-garetu. Pljuvaka mu curi iz usta dok se pridie na noge i iskrada iz dovratka, priljubljen uza zid. Nik ga u stopu prati. Automobili i autobusi stoje naputeni na bulevaru. Nik primeuje beivotno telo vozaa taksija, s glavom preko volana. Zgruana krv mu jc svuda po odei. Grad vonja na paljevinu i gusti dim se die iznad gradskih krovova; poput crne zavese. Ulice su puste. On i Maks su je-dini prolaznici u gradu prepunom snajperista i ludaka. Sve je zamagljeno strahom. Nik ne osea da tri niz Bratijanu; ose-a samo da mu se u stomaku valja ledena, masna kugla. Maksov stan jc samo dvc ulicc od hotela, u estospratnoj zgradi pariske arhitekture. Njegov ,,hamber" je parkiran na ulici. Ispred i iza njega nalaze se izgorele olupine od kola, dok je on iz nekog nepoznatog razloga ostao netaknut tokom ranijih nereda. Zurno uJazc u kola i Maks bezuspeno pokuava da drhtavim ru-kama uvue klju u kontakt bravu. Nik mu grabi klju iz ruke. ,,Skioni mi se s puta, Makse." ,,Mogu ja to, drue." 92 ]\e moe." Brzo nicnjaju mcsta. Maks odluujc da ui ispod suvozacvog sedita i posmatra kako Nik pokuaya da upali auto. Motor je previe hladan da bi se pokrenuo. Ostalo mu je samo da se nada da voda u hladnjaku nije zaledena. Sreom, postoji ruka za paljenje. Nik izlazi iz kola, saginje se ispred haube, postajui tako savrena meta svih snajperista u Bukure-tu. Motor krklja i krklja dok on mahnito vrti ruku. Trenutak kasnijc, ruka ga baca na zemlju, neprirodno mu izvrnuvi ruku, urnalo mu polomivi zglob. ,,Pali se, mrcinol" sikc on. Motor konano poinje da brekc. Yetrobran je okovan ledom i on rukavicom strue tek toliko da moe da vidi put. ,,Poginue, drue" opominje ga Maks. Nik ubrzo vozi kola naputenim ulicama, poguren nad volanom, ekajui da mu metak svakoga asa prolcti kroz vetrobvMaks ui na podu porcd njega, glave sputcnc na suvozaevo seditc. ,,Nc znam kako sam dozvolio da me nagovori na ovo", kae mu. ,,ao mi je." 1 treba da ti bude ao, ortak." Voze se tako skoro pet ulica, trudei sc da ne gledaju u tela smr-znuta u bizarnim pozama. Zidovi zgrada su izbueni od mctaka. Nc-ma ive due na vidiku. Stiu nadomak Jevrejske etvrti. Nik zaustavlja kola, diui plit-ko. Dah mu se ledi u kolima. ,,Odavde nastavljamo peice." Nik izlazi napolje i ostaje da ui pored prednjeg toka. Maks se iskrada s druge strane, unjajui se uz kola do njega. ,,Poginuemo, zemljae. Zna li to?"

Rafal odjekuje iz pravca susedne ulice. Previe blizu. Svakog asa bi iza ugla mogla da iskrsne jcdinica gardijskih legionara i njihova misi-ja bi bila gotova i pre nego to bi poela. Sladunjay vonj smrti tera Nika na povraanje. Ili je to samo strah? Ispraznivi eludac na ulici, Nik nadlanicom brie usta. ,,Hajde-mo", kae. Iz kvarta dopiru krici. Nik i Maks se instinktivno bacaju u vlaan sneg pored puta. ,,Isuse", cedi Maks kroz zube, ,,mislim da sam se upiao u gae". Nik sc okrec da ga poglcda. Maksovo lice jc maska ponienosti i golog uasa. Nastavljaju da puze do prvog ugla. Iza njega, oko desetak zeleno-kouljaa maltretira Jevrejina nasred ulice. U pitanju je mladi pripad-nik hasidske sekte, obrijane glave i dugih lokni oko uiju. Na sebi ima crn kaput umrljan blatom. Jedan od zelenokouljaa sputa cev svoje puke i puca mu u noge. Metak se uz bJesak odbija o kaldrmu i prestravljeni zatoenik poinje da vriti i skakue u mestu. Drugi zelenokoulja ga poliva benzinom iz kanistera. Ovaj izbezumljeno urla. Shvativi ta mu se sprema, mladi pokuava da pobegne, ali jedan od muitelja obara ga kundakom puke. Covek koji ga je polio benzinom pali ibicu i baca je na mladia. Plamen ga u trenutku guta celog. Nik se puzei vraa do Maksa koji lei lica zarivenog u vlaan sneg. Hvata ga za okovratnik i vue do oblinjih vrata. ,,Nikud ne mr-daj, samo uti!" Oajniki krik ne jenjava. Ali nisu svi zelenokouljai zabavljeni ovom predstavom. Trojica prolaze na samo pedalj od mesta gde lee Nik i Maks, urei ka glavnom trgu. Nekoliko minuta kasnije, pridru-uju se razularenoj bandi. Nik pretpostavlja da je to scenario koji eka Danijelu, u sluaju da je se ovi gadovi doepaju. Ne doputa sebi pomisao da je moda ve prekasno. Smrad peenog Ijudskog mesa je ogavan. im se zelenokoulja-i izgubie iz vida, Nik i Maks poinju da tre koliko ih noge nose. Nik se usuduje da baci pogled na ugljenisani le nasred ulicc koji je, sreom, prestao da vriti i sada samo mirno lei, poput hrpe adavili prostirki. Jevrejska etvrt je opustoena. Smrznuta tela su razbacana na sve strane, poput otpadaka. Danijelina zgrada je opljakana i spaljena. Izobliena prozorska okna sc jo uvek pue medu crnim ruinama od zidova. Nik uje snajperski hitac u susednoj ulici i bez razmiljanja se pri-Ijubljuje uz najblii zid. Jo uvek je topao. U beznadu, on sklapa oi. ^Zakasnili smo", usuduje se da primeti Maks. Suureni jedan do drugog, gledaju kako im se dah pretvara u be-lu paru. ,,Nik, zakasnili smo! Dao si sve od sebe. Gubimo se odavde." ,,Ne jo." Nik istrava na ulicu, preskaui slomljene fotelje i pocepane knji-ge ije stranice na hebrcjskom okrce vetar. Umalo da se saplete o molitvcni al koji lei u barici zgruane krvi. 94 Poar je sruio krov koji je ugljenisan i rasut svud po stcpenitu. lylesingani svenfak lei pod komadom uyrnutog lima. Jo uvck je vru pod dodirom. Nik se sprema aa ga podigne kada uje zvuk iza sebe. Lii na ne-iji kaalj. Okree sc i vidi bctonskc stepcnice kojc vode u podrum ispod skeleta od metalnih stepenica. ,,Koga ima dole?" Preskae preko drveta i lima u podnoju metalnih stepenica. Be-ton je prekriven osuenom krvlju, tamo gde se pomeala sa istopljc-nim ledom. Opet ujc isti zvuk. Neko definitivno kalje. On otvara podrum-ska vrata. U mraku nekog ima jer u mukloj tiini uje zvuk disanja, suv i kripay poput mirglanja drveta. ,,AIo?" uzyikuje on, zatim pokuaya na francuskom: ,,N'avez pas peur. Je suis Anglais. Je ueu% vous aider. Nc brinitc. Ja sam Englez. Pomoi u vam."

.....Nik?" Neko pali ibicu a zatim sveu. Danijela sedi sklupana u uglu, ko-se razbaruene i oiju yelikih od straha. Nadvijena je nad telom svog oca koji bez svesti lei na podu. ,,Danijela?" Starac ponovo kalje i usne mu se boje ruiastom penom. ,,Tata umire", cvili ona. Nik se sputa na kolena pored nje. Danijela mu prislanja glavu na grudi i poinje da plae. Nik je privija uza sebe. Naposletku, ona se odmie, Ijutito brie lice nadlanicom, delujui skoro postideno. ,,Kada su zelenokouljai doli, sakrili smo se ovcle", pria ona. ,,Nosila sam ga na rukama. Kao to je on mene nosio kada sam bila dete." Svejcdno e umreti, razmilja Nik. Oboje to znaju. Starey dah smrdi kao da se ve raspada iznutra. ,,Moramo da te izbavimo odavde", odluno kae Nik. Osea kost njenog ramena kroz bundu. Obuena je po francuskoj modi. Prisea se one noi pred hotelom. Sada je ta bunda umrljana blatom i vie ne deluje moderno, ali slui svrsi: odrava joj telo toplim tokom zimskih noi. Nik joj pomae da ustane. ,,A tata?" pita ona. Beskorisnost na ispitu. Sta god da se desi, starac e sutra u ovo vreme uveliko biti mrtav. Bez svesti je i niko ionako ne zna ta e se jo dogoditi. Niku sve to lii na sranu manu, moda i na rak plua. Ipak, ne mogu da ga ostave tu. 95 Nik ga podie u naruje, kao da uzima naramak suvog prua. ,,Otkud ti ovde?" pita ona. ,,TYaim tcbc." ,,Zato?" Zato? Dobro pitanje. Ni sam nema odgovor na njega, ba kao to nema odgovor na Maksovo pitanje. ,,Hajdemo odavde", nareduje on. Starca nosi uz stepenice, Danijela ga prati. Ubrzo tre preko ulice ka mestu gde ih eka Maks, uurcn iza izgorelog kombija. ,,Isusc Hristc", kae Maks kada ih vidi. ,,Pronaao sam je." ,,Ko je to, stari drue? Mojsijc? Mrtav jc, za ime boga, spusti ga dole." ,,Jo je iv." ,,Malo je falilo da odemo." Maks gleda u Danijelu i zapanjeno odmahujc glavom. ,,Nc mogu da verujem. Rekao jc da e tc pronai. Skroz jc lud." Danijela je previe iscrpljena da bi odreagovala. ,,Ovo moram da poaljem za novine", kae Maks i njegov ludi smeh odjekuje ulicom, iznad kostiju izgorelih i onih tek postradalih. Poinju da tre prema bulevaru. ,,Hamber" su ostavili s druge strane raskrsnice. Maks je na elu, ali im je stigao do kraja strade, uz glasnu psovku se saginje iza zida. Yladin tenk nebeskoplave boje, parkiran je na bulevaru samo ne-koliko metara dalje. Nik sc priljubljuje uza zid dok mu ledeni dah gori u pluima. ,,Sta emo sad?" pita Maks. ,,Nc moemo da ostanemo ovde. Ukoliko naide legionarska patro-la, gotovi smo." Nik uje metalnu kripu gusenica koje poinju da skreu. Ten-kovska cev se die prema zgradi iznad njih, traei pokretne mete. ,,Sada", uzvikuje on, gurajui Maksa i Danijelu ispred sebe. Stegnuvi starca u svom naruju, poinje da tri za njima. Krajikom oka vidi da se tenkovska cev okrec prema njima. Spre-ma se za neminovan rafal u svoja leda, pitajui se kakav je oseaj umre-ti i nadajui se samo da e to biti brza smrt. Vreme usporava. Noge su mu teke kao da su od olova.

Danijela i Maks zalaze za ugao, odaklc nastavljaju da ga gledaju i bodre, ali tako su dalcko od njcga. Predaleko. 96 Nik se tctura, osvre se i vidi tenkovsku cev uperenu direktno u nit .'a. Ali topdija ne puca, i kasnije se pita zato. Moda mu je meha-nizam u trenutku zaka^ao, ili za to postoji neki drugi, opskuran razlog. Liude svirepo ubijaju, a opet ponekad pokazuju milost na isti iraciona-lan i proizvoljan nain. Kada je napustio hotcl, Nik je oekivao da e umreti; umesto toga, uspeo jc da prede na drugu stranu ulice, okiran to je jo uvek iv. / 27. INe zna odakle se deak stvorio ispred njega; ne postoje borbene linije kroz koje mora da sc probija. U gradu vlada apsolutni haos usled kojeg nabasava na ovog zalutalog mladia, ovo dete, u zclenoj koulji Gvozdene garde. U rukama ciri puku iako nema vie od etrnaest godina. Nika ne okira puka u njegovim dejim rukama, v nepogre-iva ushienost na njegovom licu. Ushienost to c konano nekoga da ubije. Deak isputa ratniki pokli i podie puku u visini svog rame-na. Nik uje kljocanje oroza, ili je to samo odjek. Trenutak kasnije, na svom licu osea ubod otrih komadia od opeke kada metak pogodi zid samo nekoliko centimetara iznad njegove glave. Maks i Danijela su desetak koraka dalje. Deak ih nije ni video. Nik je u bezizlaznoj situaciji. U rukama jo uvek dri mlitavo telo umi-rueg starca i nema kud da bei. On vidi iza deakove gl^"ve kako se Maks i Danijela okreu na zvuk pucnja i na njihovim licima ita uas. Deak se ustremljuje na njega, hrabro repetirajui pU-ku. Niku ne promic da deak hramlje. U pitanju je stara povred0 ili moda urodena mana. Deak ponovo puca. Ali previe je uzbuden da bi precizno naci-Ijao svoju metu i metak se odbija o kaldrmu. Deak opet cilja, ovoga puta u Nikove grudi, zatim sptita cev na Nikove noge. Da se prvo malo zabavim, govore mu oi. Napraviu o tcbc bogalja kao to sam ja. etrnaest godina. ta je moglo da sc dogo-di u tako mladom mozgu da u njcmu probudi toliku koliif&u rnrznjeIstih je godina kao moj mladi sin, zakljuuje Nik. Maks i Danijela mu dovikuju da bei. Deak ih uje i okree se. Okleva. Koga prvog da ubije? Nik osea da su mu nogc odseene. Stoji kao ukopan. H'ad110 jc i iscrpljen je od noenja Danijelinog oca, previe je umot'an da b spasao. Upozorava Maksa da skloni Danijelu sa ulice. Deak je u dubokoj dilemi. Nik konano vidi svoju ari-su. 98 q tu ;: <'H na zemljuuu i baca se na deaka koji podie puku u utk. Kacl<> ;:<i Nik zaklajjipa svom teinom. Deak uspeva da puca ' 'ednorn, aii Nik nema idoeju u kojem pravcu je odlcteo metak. Cuo za liude koji su bili ranjenni u bici a da ni sami nisu osetili kada se dogodilo, sve dok pukanranje ne prode. Na adrcnainu su ponikli najvei heroji. Deak pada na leda, udsHarajui glavom o smrznutu kaldrmu. Cuje se zveket puke o tvrdu zen;mlju. Deak se gri pod njim, oi mu se bolesno izvru nagore. Nik ustaje na drhtave n'nogc. Ubica ili nc, bio je samo dcak. Nik preneraeno pilji u njega dolok mu iz stomaka kree novi talas munine.

,,Je li mrtav?" pita Maks;s. Nema potrebe da provesrava puls. Nik utke klima glavom. ,,Isuse." Nik osea na scbi Danii ijelin pogled. Nije mu vano to ovo nije prvi put da nekog ubije, niti to ovoga puta nije imao odlunu nameru da to uini. Ova scena e ga veno proganjati. ,,Sklanjajmo se sa ulice",,"', nareduje Nik. Sputa se da podigne stgtarca. Njegovo izborano licc ga gleda po-luzatvorenim, staklastim po.oglcdom tck preminulog oveka. Deakov metak je starcu prostrelio sroce. U smrti svog mladog suparnika, Nik je pronaao ono za im je sve wweme udeo: moguu rtvu. 99 28. Pu ukaranje i tupe odjeke tenkovskog granatiranja zamenio je zvuk crkvenih zvona koja ispraaju mrtve. Antonesku je pobedio. To je bilo neminovno; ostao je samo da bi spasao jo veu propast grada koji jc vc leao u ruevinama od zemljotresa. Danijeiine informacije su bile tane. Gvozdena garda je mislila da e im Nemci pomoi, i kada su otkrili prevaru, bilo je pre-kasno. Uostalom, bila je to velika greka. Nekoliko hiljada naoruanih fanatika u zelenim kouljama nisu mogli da se suprotstave rumunskoj artiljeriji i tenkovima. Medutim, tokom trodnevnog baosa i bezumlja, legionari su izba-cili svoje frustracije iivljavajui sc nad Jevrejima. Ono to su inili ne moe se opisati. Hiljadc su stradalc u jezivoj smrti kakvu je teko zamisliti. Danijela bi verovatno doivela istu zlu sudbinu da nije imala dovoljno istanan instinkt, hrabrost i Nika spremnog da se upusti u ovu avanturu. S ta te tera da to radi? " pita Maks. Njih dvojica sede u amerikom baru koji je brzo povratio ulogu jazbine, kako Maks voli da je zove. Maks je pijan, ve dva dana se ne trezni. Nadlaken je na ank; u jed-noj ruci dri cigaretu koja se odavno pretvorila u pcpeo, a u drugoj au vermuta. Deset je ujutro i rukavi njegovog sakoa su uveliko sivi od duvanskog pepela a oi naduvene i crvenc od previe alkohola i prcmalo sna. ,,Ne znam", odgovara Nik. ,,Dva puta si je spasao. Unovi svoje etone na yratima. Zaradio si dobrih est meseci uivanja bez suvinih pitanja. I no i dan. Ako mene pita." ,,Hvala, Makse. Nc sumnjam u blagonaklonost tvog saveta." ,,Ljubav jc oblik iudila, zna. Naravno, to jc rekao Platon a ne ja. Nije mi namcra da tc plaim svojim poznavanjem klasikc." 100 Nik odmahujc glavom, zavrava svoje pic i izlazi iz bara. U elektrinim lusterima nema struje i predvorje jc mrano i hlad-no. Sumoran svet s one strane hotelskih vrata i dalje je u dubokom minusu; sneg je obojen krvlju i blatom, promrzli vojnici u zimskim ka-putinia vodc zatvorenike, preivele gradane koji sc teturaju kroz grad jer za njih nema milosti. Danijela sedi sama u dnu jednog od utih mermernih stubova, srozana u fotelji poput nemarno baenog kaputa. Nik je odmah vidi i zastajc da je osmotri. ini mu sc da ga ne primeuje jcr nc die glavu, ali ona izncnada kae: ,,Jesi li vidco ta su uradili?" ,,Nisam iao dalje od konzulata." Konzulat - jo jedan tuan prizor. Uspeo je da se probije do svoje kancelarije uprkos stotinama Jcvreja okupljenih ispred zgrade koji su preiveli rnasakr i sada trac vizc nc bi li pobcgli iz ovog uasnog gra-da. Medutim, pasoka kontrola u Londonu nc odobrava

izdavanjc viza u Bukuretu, i kada je konzulat konano napustio Rumuniju, siroti Iju-di su ostavljeni na milost i nemilost Nemaca i njihovih pulena. ,,Cuo si ta se desilo u klanici?" pita ona. Nik klima glavom. Cco grad bruji o tomc. Gardisti su odvukli est stotina Jevrcja; i mukaraca i cna, u gradsku klanicu gdc su ih podvrgli procesu prerade kao da su svinje; zatim su ih okaili o kuke, oprali mrkovima, izvadili utrobe i postavili natpise na kojima pie 'koer meso'. Sudbina nije bila nita blaa prema onim Jevrejima koji su istog dana uhapeni i odvedeni u clije u podrumu Prefekture. ene i keri su silovane pred oima mueva i oeva; oni koji su potedeni tog tret-mana, natcrani su da gledaju ubistva svojih blinjih, koja su bila toliko strana da su neke ene, nakon to su Antoneskuovi Ijudi tri dana kasnije zauzeli policijskc stanicc, doslovcc poludele od tuge i straha. Jo uvek traje potraga za tclima u umi Baneaza. ,,Kako Ijudi mogu to da rade?" pita Danijela. To je pitanje na koje filozofi vekovima pokuavaju da odgovore, ali bezuspeno. Ubijanje drugog Ijudskog bia moe da bude iz straha ili prinude; medutim, njihovo kasapljenje je Nik oduvek smatrao perverz-nim. Ali opet, ^r jc samo jo jedan nepopravljivi romantik. ,,Mislim da su koktel zabave i Ijubazni razgovori za veerom pod-jednako izopaeni", kae Nik. Danijela odmahuje glavom, kao da pokuava da razbistri misli i iz glave izbaci te potresne scene. ,,Htela sam da ti zahvalim", mcnja ona temu. ,,Za ono to si ui-nio. Moj andele uvaru." 101 Sta da joj kac? Izbavio ju je iz Jevrejske etvrti; vratio u hotel Atina Palas i dopustio Majeru da jc opct uzme za sebe. Moda je to zaista bio plcrneniti in kojim jc ublaio svoj oscaj krivice zbog dugih redova Jeyreja pred vratima konzulata. Moda e je pustiti da ide zato to nc eli da se jo vie zaljubi u nju, ili zato to bi Majcr mogao u na-rednim mesecima da joj ponudi zatitu kakvu on vie ne moe. Ali sada mu je ao. ,,Nc mora da ostanc s Majerom", podsea je Nik. ,,Sta mi drugo prcostaje?" ,,Nabaviu ti vizu. IZYCU tc iz Bukureta." ,,Nc mogu", cvili ona. ,,Zato?" Danijela mu ne odgovara. ,,Sta e onda da radi?" pita Nik. ,,Ne znam." ,,Ima li gdc da ide?" ,,Preiveu." Nain na koji to kae razbuktava mu Ijubomoru. ,,Po-nekaci poelim da se nisi zadesio tamo kada su doli zelenokouljai. Ponekad poelim da sam umrla s Levijem." ,,Ne misli to ozbiljno." Danijela opet uti. Nik utom vidi Majera koji prolazi kroz pokretna vrata. Ona brzo ustaje, naginje se i Ijubi ga neno u obraz. ,,Nikada te neu zaboraviti", kae apatom. ,,Zato nee da ode?" ponovo pita Nik. Danijcla odmahuje glavom. Trebalo mu jc mnogo yremena da to shvati, ali tada je ve bilo kasno. Antonesku insistira na torne da Britanci iste noi napuste zemlju. U hoteluAtina Palas portiri sputaju Nikov prtljag i ubacuju ga u am-basadorski auto; dodue, nije imao

bogzna ta da spakuje, uglavnom njegove i Deniferinc stvari koje je uspeo da izvue iz rucvine njiho-vog stana. Dok silazi niz stepcnice, razgovor u hotclskom prcdvorju zamire i sve oi su uprte u njega. Neki od Nemaca se zlobno smejulje, neki podiu ae u izrugivakoj zdravici; ostali, poput Majera, imaju toliko dostojanstva da sc okrenu. Njegove bive kolege, omanje drutvo pi-juna i aristokratskih prevaranata i prostitutki, bore se s drugim osea-njirna: ncki sa aljenjem, ncki s gnevom. Britanci konano naputaju Bukuret. Nik -uspeva da je vidi u masi, njenu tamnu kosu i zlatne oi, okru-11 sivim nemakim uniformama isprcd amerikog bara. Danijela die glavu upogledi im se srcu. Za trenutak njen osmeh iezava. Yonja kroz mrane i puste ulice grada, du zidova izbuenih me-cima i sve do Gara de Norda trajc kratko. Na stanici mu se pridruuju ostale kolege iz konzulata. Voz e ih odvesti u Konstancu gde ih eka turski ratni brod koji c ih prebaciti preko Crnog mora do Istanbula. Dok voz naputa stanicu, sneg poinje da pada sa crnog neba. Ceo svet srlja u propast, a Nik samo razmilja o tome da vie nikada nee videti Danijelu Simonii. 29. Orijent-Simplon okspres, Sofija-lstanbul, februar 1941. godine Oc 'dmah po dolasku u Istanbul, Nik odlazi u britanski konzu-lat u pratnji konzularnih slubenika gde dobija isto nametenje koje je imao u Bukuretu. Vojni atae, Donaldson, podnosi mu izvetaj. Britanska vlada sada smatra da je samo pitanje vrcmcna kada c se Bugarska pridruiti silama Osovine zbog ega e morati da evakuiu konzulat iz Sofije. Po Donaldsonovim reima, konzularne arhive su spakovane u velike kovege koje Nik treba da otpremi nazad u Istan-bul. Uruena mu je vozna karta do Sofije i reeno mu je da izvetaj podnesc tamonjem konzulatu. Nemake turiste koji su se obreli u Rumuniji sada prebacuju pre-ko Dunava na druge lokacije. Suveniri u njihovim koferima sastoje se uglavnom od Vcrmahtovih uniformi i kratkih oruanih ccvi. Bugarski carinici sc samo osmehuju i pokazuju im rukom da produ dalje. U predvorju hotela u Sofiji, Nik konstantno uje ,,Hajl Hitler" me-du nacistima koji kruto salutiraju jedan drugom. Sav privid neutralno-sti je iezao. Hitler je uzeo novu ljubavnicu na Balkanu a da pri tom nije morao da je oeni. U mcduvremcnu, rcdovi cleznikih vagona tutnje po pruzi nosei oruje za bugarsku vojsku, dok u suprotnom smeru putuju vagoni natovareni puterom, biljnim uljcm i eerom. Jedna od najbogatijih poljopriyrednih zemalja na Balkanu doive-la je da vei deo njene populacije nema dovoljno hrane za sebe. Nik ne sumnja u to da sc stanovnici Frankfurta i Hajdelberga ne susrcu s tim problemom. 0 U sabasno, studeno vee, kina izmaglica lebdi iznad staninih lampi. Nik jae stee svoj kaput, posmatrajui tovar konzularnih san-duka. Nekoliko kapljica ledene kie curi niz njegov vrat, mamei rnu drhtaj. Crni pas ga prati jo od Bukureta; ujedno ga proganja duh po-raza rodne zemlje i sebe samog. Konzul odmahuje glavom. ,,Ne sumnjam u to da u te uskoro vi-deti u Istanbulu", mrmlja on. Kondukter u smedoj uniformi urno koraa peronom. ,,En voitu-re, messieurs et 'dames, en uoiture!" ,,Sreno, Dejvise", kac konzul dok se Nik penje u voz. ,,Hvala, gospodine", odgovara on i ulazi u svoj vagon.

Hodnici su prepuni Ijudi. Nik pokazuje kondukteru svoju kartu i ulazi u svoj kupe. Kofer odlae na raf, kaput kai o kuku na vratima, i gleda kako se kine kapi s njega cede na pod. U daljini se ujc zviduk i voz kree s perona. S vclikim olaka-njcm odlazi iz Sofije. Suvie ga podsea na Bukuret iz poslcdnjih da-na; Nemci su posvuda, glasno pevaju, glasno razgovaraju, ima ih u sva-kom restoranu, svakom baru. Trenutno poseduju ovaj prokleti svet. Pokuava da proita tri nedelje star primerak Tajmsa koji je po-neo sa sobom iz Istanbula, ali ne moe da se koncentrie i stalno se vraa na poetak istog pasusa. Baca novine u stranu i gleda kroz zama-gljen prozor. Ispred vrata uje zvonce i rei konduktera: ,,Premier service, 'da-mes et messieurs, le diner est servi, premier dinerl" Nije gladan, ali morae neim da okupira svoje misli. Rezignirano ustaje, izlazi u hodnik i poinje da se probija do vagon-restorana. Salon je podeljen na dve zasebne prostorije i do vagon-restorana se dolazi s druge strane. Nik se prvi put vozi Orijent-Simplon eks-presom i prilino je zadivljen onim to vidi. Voz je luksuzan. Salon i vagon-restorani su opremljeni nametajem od mahagonija i tikovine ukraene palisandrovinom. Zidove krase Delakroini i Simurovi akva-reli. Stolice su tapaciranc rupiastom koom i kompletan dekor deluje poraavajue raskono. Yeera se slui u francuskom porcelanu sa sre-brnim escajgom i kristalnim aama. Konobar u beloj uniformi uzima porudbine iskljuivo na francu-skom: krem supa od koljki, pilav od prepelice i burgundac iz '37. i> da ne? razmilja Nik. lonako ne plaam iz svog depa. Nik sedi za svojim stolom, odmeravajui ostalc goste koji su ' vagon-restoranu zauzeli mesta. Doekao je i to da veera sa svojin ,t, Ijfi ; Voz na ovoj relaciji u poslednje vreme ughwnom koriste -,'iki : osovi koji iz Berlina putuju u diplomatskim misijarna ka okorenim bakanskim zemljama kao to su Bugarska i Rumunija. ef Abvera, admiral Kanaris i Fon Papnc, ncmaki ambasador u Turskoj, najei su gosti. Nik pokuaya da zamisli ko su njcgoyi saputnici i ta rade u vozu. Debeli Austrijanac s ridom bradicom za susednim stolom lii na ban-kara' tri Nemca koja glasno razgovaraju i bahato se smeju za stolom po-red njcga sigurno su abverovci; Turin sa crvenim karanfilom u rcvcru i debelim zlatnim prstenom na malom prstu izgleda previe uspeno dab bio iskren. Nik ga zamilja u magacinu njegoyog orijentalnog ba-zara u kojem trguje sa opijumom, zainima i vladinim tajnarna, iznad beskrajnih fildana s gustom crnom kafom, u dimu gorkih turskih cigareta. A onda u vagon-rcstoran ulazi ona. Nc bi bio toliko iznenaden ni da mu je konobar u lice sasuo bokal ledeno hladne vode. S Majerom je. On je u uniformi; ona nije. Na sebi ima dugu crnu haljinu, sjajna kosa joj je putena, nokti su joj grirniznocrveni, a usne deluju ylano i izazoyno pod sveim slojem rua. Nik osea diviji ubod elje. Majer ga primeuje i lice mu se iri u osmeh to ponovo vidi starog prijatelja. ,,Libling, eno ga Englez! Kakvo neoekivano zadovoljstvo!" Nik ustaje. ,,Svakako jc neoekivano, her Majer." ,,Seate se gospodice Simonii, naravno." Nik blago povija glavu u njenom pravcu. ,,Gospodice Simonii." Lice joj je bezlino. Nik pokuava da proita ncto u njcnim oi-ma. ,,Hoete li da nam se pridruite?" ,,Samo nakratko", odgovara Majcr i sve troje sedaju. ,,Daklc, gospo-dine Dejyis, ta vas dovodi u Sofiju?" ,,Posao za ambasadu. A vas?"

,,Turizam. Sofija je veoma lep grad." Nik ne misli tako, ali ne govori nita. ,,Ipak, najbolje je ne vezati sc previc za mcsto, ini mi se. Koliko e seam, vi ste se opasno bili yezali za Bukuret." Nik ne naseda na ovu provokaciju. ,,Putujcte u Istanbul?" ,,Na neko vreme." Jo turizma? Vidim, rat vam prija. Toliko putovanja." Izvetaen osmeh. Majer uiva u ovom peckanju. ,,Bojim se da je Ovga puta u pitanju posao." ,,Ostajete dug o.' 107 ,,Nemam konkretne planove. Moda emo se yidati s vremena na yreme." Danijeli je ovaj razgovor neizmerno dosadan. Nik je bolno svcstan njenog prisustva i oajniki eli da budc nasamo s njom, da popriaju bar na nckoliko minuta. Ona veto izbegava njegov poglcd. Krem orba od koljki stie i Majer ustaje. ,,Ometamo vas. Treba-lo bi da vas ostavimo da na miru veerate." Nik takode ustaje. ,,Her Majer. Gospodice Simonii." ,,Prijatno", kac ona i to jc jcdina re koju jc tc vceri izgovonla. Majcr jc prati do njihovog stola na drugom kraju vagon-rcstorana. Danijela zauzima stolicu njemu okrenutu ledima. Nik posmatra kako razgovaraju, ona se grleno smeje i taj zvuk ga odmah vraa u slabo osve-tljen hol hotela Atina Palas. Dakle, jo uvck je Majerova ljubavnica. Onc noi u prcdvorju rekla mu jc da je dobra glumica i Nik se pita da i i sada glumi. Je li srcna? Ncmogue jc dokuiti. Ali Ijubomora je loe drutvo za yeerom. Izgubio je apetit. Nik odguruje tanjir s netaknutom supom i odluuje da se vrati u svoj kupe. Dok prolazi pored Majerovog stola, ne osvre se da je pogleda. Nekada jc bio utrnuo od zadovoljstva; sada osea samo akutnu prazninu tamo gdc jc nekada u njcgovom ivotu bilo ncto vano. Ni-kada nije oseao prema eni ovo to osea prema Danijeli. Kao da je do sada iveo s pola snagc. Danijela pokuava da se usredsredi na ono to joj Majer govori, ali u svojoj glavi prati Nika niz hodnik do njegovog kupea i pokuava sve da rnu objasni kako ne bi bio povreden. Majer joj pria o politici, fasci-niran sopstvenom upuenou i opinjen eminentnou svoje zemlje u svetu, a samim tim, naravno i sebe samog. Neizmerno joj je dosadan. Sada joj objanjava neobina svojstva kavaklidera, izvrsnog vina koje je naruio uz veeru. Medutim, sve o emu Danijela moe da mi-sli jeste injenica da sc visoki Englez u tamnom odelu, tunih plavih oiju i tamne talasaste kosc koja mu pada na clo, na neki ncobjanjiv nain uselio u njeno srce. 30. Losluitelj mu sputa krevet i odlazi. Nik skida odeu i gasi sve-tlo. Lei u mraku i posmatra kako ledena kia dobuje po prozoru, pitajui se ta radi Dcnifer, kako su mu sinovi koji rastu u Engleskoj, daleko od njega. Ipak; najyie razmilja o Danijeli koja spava samo nekoliko kupea dalje. Ubrzo pada u san, uljuljkan melanholinim zvidukanjem pare, zveketom ina i kriputanjem drvenarije. U ranim jutarnjim asovima budi ga tiho kucanje na vratima. Oduvek lakog sna, Nik brzo ustaje iz kreveta i oblai svoj kuni mantil. ,,Ko je?" Bez odgovora. On vadi pitolj iz depa sakoa koji visi na yratima i sklanja ga van vidokruga dok otvara vrata samo nekoliko centimetara.

Odmah prepoznaje njen parfem. ,,Danijela?" Nik proverava hodnik sa obe strane. Prazan je osim posluitelja koji drema u svojoj stolici. Danijcla se najcdnom lepi za njega i Ijubi ga sa strau od kojc mu klecaju noge. Nik shvata da u desnoj ruci jo uvek dri otkoen pitolj. Isuse. Brzo ga podvlai pod madrac. U mraku kupea ne moe da joj vidi lice. ,,Sta radi ovde?" ,,Morala sam da tc vidim nasamo." ,,A Majer?" ,,Rekla sam mu da ne mogu da spavam. Misli da sam u salonu." ,,Sta ako krene da te trai?" Usiljen i neoekivan osmeh. Nee me nai", odgovara ona. ,,Nije uvlai u krevet pored sebe. ,,Mislio sam da tc vie nikada videti." ,,Kada je Zigi spakovao svoj kofer u Bukuretu, odluio je da pove-dc i mene sa sobom. Kada sve ponese sa sobom, onda ne mora iste stvari da kupuje svuda po svctu. Sitnicc poput etke za kosu, /.imske odeCj ljubavnice." ,,ta radi ovde?" ponovo pita Nik. ,,Dola sam da te upozorim", apue ona. ,,Da me upozori?" ,,Na stanici sam ula Majerov razgcwor s nemakim pukovnikom. Yideli su te kada si uao u voz i oficir mu je skrenuo panju na tcbc. Misle da si pijun. Rekao jc Zigiju da c te bugarska policija na granici skinuti s voza. Uhapsie tc." Niku umalo da izleti: Ne bi se usudili. Ali ko zna ta je sve mo-gue na Balkanu. Evropa je poludela. Nekada je Englez mogao da se osloni na mo i reputaciju svoje zemlje i da bezbedno putuje po svetu, ali vic nc. Ukoliko ga uhapsc pre nego to stigne do granicc, onda e jednostavno nestati s lica zemlje. Izazvae pometnju, organizovae po-tragu za njim, a njega e u meduvremenu da smeste u neku bezbednu kuu u bugarskoj nedodiji, gde e da ga mue ne bi li izvukli imena svih njihovih obavetajnih veza u Rumuniji i na Bliskom istoku. Koa mu se jei od straha pri samoj pomisli na tako neto. Nik pali lampu pored krevcta. Uskoro e dva sata posle ponoi. Na granicu stiu za manje od sat vremena. ,,Zato mi sve ovo pria?" ,,Kako to misli zato?" ,,Ne znam", iskreno uzvraa Nik. Je li to zbog toga to joj je spasao ivot pa sc osea dunom? Ili postoji neki drugi razlog? ,,Moram sada da idem", kae ona. Naginje se da ga jo jednom poljubi u usta. Uzima rnu ruku i spu-ta je na svoje srce. Jedan trenutak je dri tu a onda je puta i ustaje. ,,Cekaj", zaustavlja je on. ,,Trebae mi tvoja pomo." ,,Sta hoe da uinim?" ,,Posluitelj je na kraju hodnika. Moe li nakratko da mu skrene panju?" ,,Prcpusti to meni." Poslednji udan poljubac. ,,Vidimo se u Istan-bulu", odgovara ona i s tim nedokuivim obeanjem nestaje. Nik ostavlja vrata odkrinuta, glcdajui kako Danijela budi slu-itelja i neto mu apue. Nikada nije saznao koji zadatak je dala toj budali, ali pravilo je da lepa ena uvek nade pomo za svaku prokletu sitnicu koja joj padne na pamet, dok bi mukarac za tako neto dobio samo beznadeno sleganje ramenima i dangrizavo odbijanje. Pospani posluitelj jc prati niz hodnik i ubrzo nestaju u suscdnom vagonu. Nik ve zna ta mu je initi. 110

gr " i;e oblai i sputa pitolj u dep. Naslepo see prozorski okvir -'.epn^n noem i sputa ga u drugi dcp. Zatim otvara prozor. Ledeni etar ga iba po licu, dok iglice kie natapaju jastuk na krevctu. Navla-rj svoj kaput i brzo proverava da li mu je paso u unutranjem depu. Uz malo sree, bugarska policija e misliti da je odleteo kroz pro-zor. Nik baca poslednji pogled po sobi. Zadovoljan nametenom sce-nom, iskrada se u prazan hodnik. Dok otvara vrata vagon-restorana, metalna kripa tokova je zaglu-ujua. Nik duboko uzdie ispred staklenih vrata u predvorju, molei se da niko nije budan u ovo doba noi. Prazno. Brzo prolazi pored kuhinje. Unutra uje prepirku kuvara i njiho-vih pomonika koji ve spremaju doruak. Sledea vrata povezuju vagon-restoran sa prtljanim vagonom. Vadi pitolj, ali ga ostavlja zakoenog. Nema nameru da ga koristi, osimjLi sluaju nude. uvar spava. Glasno hrc i pljuvaka mu curi niz bradu, kvasci mu rukav uniforme. Da je ovo film i da je on Robert Kolman ili Erol Flin, verovatno bi drkom pitolja udario uvara u glavu i ovek bi momentalno pao na pod. U stvarnom ivotu, Nik je dovoljno iskusan da zna da bi nakon ta-kvog udarca ovek glasno urliknuo ili bi se veoma razgnevio. Uzvratio bi mu mnogostruko jaim udarcem koji bi mu razbio glavu, ili bi ga na mestu ubio ili onesvestio nakon ega bi prestao da die, ili bi se uguio u sopstvenoj bljuvotini. Nee rizikovati s takvim stvarima kada je u pitanju siroti Francuz koji poteno obavlja svoj dosadni posao, ovek koji verovatno ima enu i decu. Yeina elcznikih radnika ne voli naciste. Uostalom, neki od njih su ve na platnom spisku SlS-a. Cuvara budi klik kojim Nik otkouje svoj pitolj nadomak njego-vog uha. Nik mu na francuskom kae ono to eli da ovaj uini. Covek je pospan i poinje da drhti od straha, jedva uspevajui da ustanc. Nik ga iskreno ali. Cuvar skida svoju odeu i ostaje da stoji. U donjem veu, on nije nirnalo prijatan prizor. Nik ga tera da otkljua kola za prtljag i gura ga unutra. Ruke mu vezuje iza leda koristei konopac koji je odsekao sa roletne u svom kupeu. Usta mu zaepljujc komadom platna otkinutog sa crvene signalne zastave. 111 Zavrivi s njim, brzo skida svoju odeu. Yezani uvar ga posma-tra razrogaenih oiju. Sigurno^misli da u ga iskoristiti na bugarski nain, nagada Nik s gadenjem. Cak bi i stari Etonac izabrao privlaniji izazov. Nik mu ponavlja da ncma nameru da ga povredi a zatim oblai njegovu uniformu. Nogavice su mu prekratke a pojas preirok. Prinu-den je da zakai kai na poslednjoj rupi kako mu ne bi spale s bokova. Cuvara ostavlja sklupanog na podu pored kovega s konzularnom arhi-vom. Po povratku u uvarski kupc, Nik oseti da voz usporava. Granica samo to nije. 31 N, Jik sedi na uvarskom mestu i zuri u vrata vagon-restorana. Napolju, na peronu, uju se pucnji. Srce mu jae kuca. Sea se Danije-linih rei: Vidimo se u Istanbulu. Zna da je suludo; ovek koji brine da e izgubiti enu kada su mnogo vee anse da izgubi sopstveni ivot mora da je pomalo lud. Kako je ono Maks rekao: Ljubav je boansko ludio. Je li zaista tako? Je li zaljubljen u nju? Dlanovi mu se znojc i brie ih o pantalone od uniforme. Pitolj sklanja iz vida, sputajui ga pod radni sto.

Nee ga odvesti, ta god da se desi. Smrt se lake podnosi od muenja. Zanima ga ta e Denifer rci ukoliko sc nc vrati. Kada su u pitanju njegovi sinovi, Nik se iskreno nada da e jednog dana biti ponosni na njega. Misli mu se vraaju na Danijelu. Zatim na Denifer. Zanima ga kako izgleda smrt i zato blizak susret sa smru tera oveka da se ose-a tako ivim. Koncentrii se, Nik, razbistri glavu. Napolju, siva zavesa od kie pokriva neku balkansku zabit. Runi mukarci u drap uniformama mrko gledaju u oblinje mutno jezero, ali on je traen i u opasnosti je i svet mu nikada nije izgledao blista-vije. Nik mrzi ovaj prokleti rat, dok istovremeno eli da se nikada ne zavri. Iz vagon-restorana dopire bat koraka. Dolaze. Trojica ih je, u prljavim smedim uniformama iskrzanih rukava i umrljanih okovratnika. Zarasli su u brade i brkovc; seljaci koji Pokuavaju da izglcdaju kao gcnerali. Jedan od njih mu neto kae na ^ugarskom i Nik mu odgovara, kao to bi to uinio pravi uvar, na fran--iskom. Za trenutak se gledaju u preutnoj konverzaciji. Od Danijele 113 je saznao da trae putnika po imenu Piter Boks, lanog identiteta p0(j kojim putuje. Non, monsier, odgovara Nik, s dunim potovanjerti nijedan gospodin s takvim imenom niti bilo koji drugi nije pro.ao ovuda. Policajac sc grize za usnu, ncsiguran. Njcgovo oklevanje ubcduje Nika u to da e njegova igra moda i uspeti. Donekle oputen, on spu-ta pitolj u zadnji dep od pantalona. Drugi policajac odguruje svog kolegu, ka prtljanim kolima, ali Nik mu se ispreuje na tom putu. Policajac frustrirano uzdie, strelja-jui Nika svojim crnim oima. Lice mu je na samo nckoliko ccntimeta-ra od njegovog. Smrdi mu iz usta. Nik se pita ta sada da preduzme. 32. _L olicajac okleva. Stoje tako, licem u lice. Naposletku, na Nikovo veliko olakanje, ovek uzmie. Okree se i izlazi iz vagona, mahnuvi ostaloj dvojici da ga prate. Nik se sputa na uvarcvu stolicu jer mu noge nekontrolisano klecaju. Adrenalin. Voz se pokree. Nik prilazi malom prozoru i gleda napolje. Pono-vo se zaustavljaju na turskoj granici, ali niko ne ulazi u prtljana kola i konano nastavljaju dalje. Bezbedan je. Oblai SYOJU odeu, prolazi kroz vagon-restoran; zatim kroz sa-lon, i ulazi u hodnik u kojem se nalazi njegov stari kupe. Dok izlazi iz salona, posluitelj ga zapanjeno glcda. Nik mu se osmehuje i eli mu dobro jutro. U njegovom kupeu je frigidno hladno. Prozor je jo uvek otvoren. Brzo ga zatvara i osvre se oko scbe. Bugarski policajci su istresli sadr-zaj njegovih kofera na pod. Vie iz frustracije nego iz doslednosti. Nik poinje da skuplja svoju odeu i vraa je u svoj kofer. Krevet jc mokar od kie. Nevano, ionako u njemu nee spavati. Bar ne sada. ^Baca pogled kroz prozor. No je crna i u staklu vidi odraz mravog ;a sa ,,vebli" pitoljem u ruci. Oslukuje ritam gvozdenih toko-'a na inama i prisea se Danijelinog poljupca. Prisea se i kako mu ie zapravo spasila ivot, kao i njenog obeanja na rastanku: Yidimo se 11 ! U osvit prve zore, njegov odraz u prozoru poinjc da bledi. Ubr-D nvata sebe kako zuri u hladno istanbulsko jutro. Prljavoute ruine zantijske prestonice promaljaju se iznad crnih empresa. Voz prati nazubljene morske zidine.

trenutak blesak svetionika osvetljava turobni tabernakul u sen-od gvozdenih ina. Dok voz tutnji pored Sulejmanovog harema i palate Topkapi, Nik vidi udubljenja u zidu koja su ada krasile glave sultanovih neprijatelja. 115 Istanbul bi mogao da lii na zaputenu gradevinu ili na veliko isto-rijsko /,avetanjc, zavisno od raspoloenja. Ovog jutra uliva mu naclu vie nego opasnu emociju. Donaldson ga eka na peronu stanice Sikrei. S njim jc Abrams koji je u meduvremenu prebaen u istanbulsku pasoku kontrolu. Odmah po izlasku iz voza, Nik ih odvodi u stranu i obavetava ih o onome to sc dogodilo u vozu. ,,Najbolje da se to pre skloni odavdc", zakljuuje Donaldson ko-ji, na Nikovo razoarenje, nije ni iznenaden ni impresioniran njegovim begom. Poziva nosaa da ponese njegov prtljag i Nik uri ka izlazu. Ve je u taksiju koji hita preko mosta Galata u pravcu Pera kada stanino osoblje otvara prtljana kola i unutra zatic uvara koji se u donjcm vcu krije iza velikog kovega. Odmah poinje detaljna potra-ga za putnikom iz kupea B, ali bez uspeha. Za trcnutak ga vidi u masi putnika i nosaa koji sc tiskaju na pero-nu pre nego to ncstane iza kapije: visoki Englez u krem odelu, upea-tljiv i ponosan u moru oniih Turaka. Dok joj se gubi iz vida, Danijela osea neprijatan ubod krivice. ivot ume da bude tako surov. Majer jc grli oko struka. Danijela okree glavu i uverljivo mu se smeka. KoYezi sa konzularnom arhivom su utovarcni u kamion i prebae-ni u konzulat gde iz jednog od njih izlazi voda bugarske seljake stran-ke, donedavno ef pokreta otpora u svojoj zemlji, gladan i iznuren, ali u jednom komadu. Preiveo je putovanje zahvaljujui pomorandama koje su ga odrale u ivotu. Odmah mu serviraju bogat doruak i estitaju na bcgu iz sigurnog zatoenitva i mogue smrti. Saaljivi Abrams provodi pet sati u razgovoru s njim pre nego to mu konano daje do-zvolu da se naspava. Zahtev turske policije da mu konzulat poalje podatke o Englezu po imenu Piter Boks utivo je odbijen. Konzul je pojasnio da ne pozna-je nikoga pod tim imenom. Sluaj jc brzo zatakan pod gomilom papirologijc u jednoj od kan celarija u Bejoglu, i vie nikada nije pokrenut. 116 33. j\. .onzulat je organizovao privremen i smetaj za Nika i ostatak bukuretanskog osoblja u hotelu Pera Pala s.Nik daje instrukcijc da se njegov kofer odnese u sobu. Konano sam,. iziazi na balkon i pali ciga-retu. Ledeni vetar mu see dah, yraajui ga u ivot. Sumorna kia uzburkava bosforsku vodu, krijui ribarske brodi-e i trajekte u svojoj sivoj magli. Vetar je slan i dovoljno hladan da se uvue u kosti. Prethodnih nedelja padao je sneg iji ostaci lie na prljavu penu koja visi sa krovova kua i gomila se u dnu oluka. Nik prelazi rukom preko lica; prijae mu brijanje. Dogadaji iz prole noi najednom mu deluju nestvarno. Yidimo se u Istanbulu. Danijela je tamo negde. Zna da e je jponovo yideti. Istanbul nije jedan grad, nego tri: sta_ri Istanbul obuhvata saraj i konzervativni kvart ije damije i haremi formiraju poznatu gradsku siluetu; s druge strane Zlatnog Roga nala^i se potpuno drugaiji svet barova, nonih klubova i restorana oko trg a Taksim, evropskog kvarta era; i na najdaljoj taki Bosfora nalazi se Skutari, u Aziji. Za Rimljane je bio Yizantija i kasnije Konstatinopolj gde je kralj Justinijan sagradio najveu crkvu Aja Sotfiju, remek-delo u kamenu Kje hiljadu i po godina kasnije jo uvek do minira starim gradom. Nje-1 otomanski osvajai transformisali su_h grad i horizont je

platio * sultanima ; paama koji su tu nekacdaiveli. Yelika Sulejmano-rnija, Rustem i Bajazit diu se visok_o iznad naikanih kua na strani Roga, dok otmena Kula pra vdc izrasta iz empresa na gde su sultani nekada drali svoje h_areme. Ataturk je zasluan za to to je grad ne koliko godina ranije prekr-n. Medutim, za brojne stare evropske por-odicc ostao je Konstantino-1 sarno u najnovijim mapama je ozna^nkao Istanbul. 117 a Nik se sea svog prvog dolaska iz pravca Konstance. Kada su izal' iz mranog utvrdenja Rumeli, grad je bio okupan svetlom. Sada kad dolazi iz Bukureta grad je okovan zimom, strahom i ncmatinom p0. put dvorita nekog ukletog zatvora. Turska je uspcla da briljira tamo gde jc Rumunija omanula. Izbe-gla je rat, uprkos brojnim poku.ajima Londona i Berlina da je u niega uvuku. Hitlcr je eleo da od Turske napravi bazu odaklc bi nastavio irwaziju na Rusiju i Srednji istok, dok jc Britanija elela da joj Turska pornogne u proterivanju Nemaca s Balkana. Ipak, u poredenju s Rusi-ma, i Lav i Orao su utokljunci u toj nczasitoj otomanskoj pohoti. U proteklom vcku uspcli su da kontroliu Dardanele i da spree ulaz u Mediteran. Rat im sada to onemoguava. Medutim, turski predsednik Inonu je dosad uspevao da se suzdr-i i sauva Tursku od propasti. Yeliki rat dvadeset godina ranije bio je katastrofalan za zemlju zbog ega jc uinio svc to je u njcgovoj moi da svoju zemlju nc uvue u jo jcdan. Ekonomija jc oslabljena i voj-ska je previe mala i nedovoljno opremljena da bi odbranila zemlju. Naoruanje je staro trideset godina, oklopne i vazdune jedinice ne postoje, ba kao ni protiwazduna odbrana. Priklanjanje saveznicima ili Nemcima moglo bi samo da ubrza katastrofu. Umesto toga, Inonu potpisuje prijateljski pakt sa svim velikim igraima i svojski sc trudi da im udovolji. Ali istanbulska neutralnost je od grada napravila magnet za oaj-ne izbeglice iz Bugarske, Grke, Madarske, Jugoslavije i Rumunije. Ove izbeglice su poveale broj stanovnika za stotine hiljada dua, to je bilo oteavajue breme zemlji koja ve uveliko pati od gladi i siro-matva. Neutralnost pri tom privlai jo jednu vrstu gradana. Poput Buku-reta, brojni strani agenti i pijuni sada operiu iz konzulata, restorana i hotela. JPo Nikovoj proceni, sedamnaest stranih obavetajnih slubi dclovalo je po njcgovom dolasku, pretvorivi grad u prikrivcno bojno polje gde otmeni maniri i utiv govor skrivaju neke dublje motive. Nik pretpostavlja da je i on jedan od njih. Britanski konzulat nalazi se u velelepnoj viktorijanskoj gradevim na bulevaru Istiklal. Taj deo grada smatra se evropskim i datira iz pe~ rioda srednjeg vcka kada je Pera bio nascljen Italijanima. Za razlikt od starog grada, horizont je bezlian osim dinovske kule, prvobitnog utvrdenja koje je nekada korieno kao izvidnica a sada prvenstveno slui za postavljanje ogromnih neonskih reklama. Mrane kaldrmisane ulice ovog kvarta udomljavaju banke, kanc" larije i trgovakc kue. eline trole protcu se itavom duinom bul* vara Istiklal koji je u Istanbulu neto kao Oksford strit u Londonu. 118 sJji , Je na posao u 9.30 i penje se zadnjim stepenicama na sprat <e glavni ulaz rezervisan samo za diplomate. Nik ima dve celariie/jednu sa kartotekom i sekretaricom i drugu, ifrovanu so-hu na c-tom spratu, koju uva obezbedenje. Kao pomonik vojnog ataea, zadatak mu je da intervjuie mu-karce i ene svih nacionalnosti koji se na svom proputovanju kroz Istan-bul iz nekog razloga obraaju konzulu. U pitanju su izbeglice, biznisme-ni diplomate, birokrate i politiari koji su u

vihoru rata izgubili svoje dotadanje poloaje. Nik razgovara sa njirna o svemu, csto skupljajui yredne informacijc, rcgrutujui ponekad one najsnalaljivije u agentc. Njegovim konzularnim kolegama je objanjeno da je Nikov posao da donekle rastereti vojnog ataea. Ipak, samo konzul Donaldson i Abrams znaju kako on zaprayo zaraduje svoju platu. Iz Nikovog isku-stva, u svakom konzulatu i svakoj ambasadi gde je radio svi su verovali u to da su dovoljno diskrctni da bi sc od njih bilo ta krilo; medutim, to su bili retki sluajevi. Morao je da budc oprezan ta pria pred svojirn kolegama u konzulatu ba kao i sada u zadimljenim kafeima diljem Istanbula. Odlazi direktno u Donaldsonovu kancelariju. Abrams je ve ta-mo i Nik ih ukratko obavctava o onomc to se dogodilo prethodne noi u vozu iz Sofijc. Donaldson rnu cstita na uspeno zavrenoj misi-ji i begu od bugarske policije. ,,Ali zato ti je ta ena pomogla?" pita Donaldson. ,,Angaovao sam je u Bukuretu, po instrukcijama ovde prisutnog gospodina Abramsa", odgovara Nik. ,,Njenog brata je zatvorila i vero-vatno ubila Gvozdena garda. Pre toga, faisti su njcnoj porodici zaple-nili banku i porodinu kuu. Oca su joj bacili u tamnicu." ,,Zato?" ,,Zato to su Jevreji." ,,Ona je Jevrejka?" Donaldson okree glavu prema Abramsu. Razmenjuju znaajne Poglede. ,J pri tom je Majerova ljubavnica?" nastavlja Donaldson da se i-cudava. ,,Tako je." Zna li on da je Jevrejka?" "Mislim da on ne deli arijevski stav o rasnoj istoti. Uostalom, nijela Simonii je veoma lepa ena." i pomae nam zato to mrzi Nemce?" ..Izrnedu nas se razvilo prijateljstvo. Nekoliko puta sam joj pomo-10 u Bukuretu." ..^aista?" iznenadeno e Donaldson. Nik se pita ta je Donaldsonu u glavi. Abrams sputa svoju c aja na tacnu i kae: ,,Trebalo bi da je angaujemo kao potencijalno agenta. Informacije kojc nam je dostavila u Bukuretu pokazale su s prilino vrednim." ,,Mislite li da je to mogue, Dejyise?" pita Donaldson. Nik gleda kroz prozor u ravnc krovove i drvene kuice naikane oko Roga. ,,Da, mogue je." ,,Moete li da jc kontaktiratc?" ,,Ne znam gde je." ,,Moda e ona kontaktirati vas", sluti Abrams. ,,Nadam se da hoe." Za trenutak u sobi \iada muk. Donaldson delujc pomalo uvrede-no. ,,Dobro, obavetavaj nas", naposletku kae. Nikov prvi zadatak jc da ponovo uspostavi mreu kontakata koju je poeo da gradi u Bukuretu. Njegov najefikasniji izvor nije bila sa-mo Danijela Simonii ve i obini radnici na eleznici. Kada je postalo jasno da e napustiti Bukuret, poeo je da gradi mreu u unutra-njosti Rumunije. Na platnom spisku su mu ve dvojica posluitelja u kuet-kolima Orijent-Simplon ckspresa, kao i koniar i kondukter koji redovno putuju turskim eleznicama na relaciji Sofija-Bukuret. Poto je Turska ostala ncutralna, vozovi i dalje nesmetano putuju kroz sve okupirane prestonicc na Balkanu i elezniki radnici nesmetano mogu da krijumare novac i dokumenta preko svih granica. Za skuplja-nje informacija nisu im potrcbne radio-stanicc jer sc csto yraaju u Istanbul gde svoje izvetaje predaju lino. Koniar se pokazao vanredno snalaljivim. Otrog oka i dobre memorije, uspeo je da sakupi redovne izvetaje o premctanju nemac-kih trupa i spiskove potencijalnih meta za bombardovanje na podrucju Rumunije i Bugarske.

Trenutno je njihov glavni cilj da predvide Hitlcrov sledei potez na Balkanu. Hoe li krenuti na Rusiju ili na Tursku? Nc moe da udafl na obe. Hoc li pokoriti Grku ili Jugoslaviju? Nik prouava beskrajne izvetaje, pokuavajui da sastavi neki mozaik koji je, ini mu se, ven ki kao univerzum. Urednitvo istanbulskog vodeeg dnevnog lista Kumharajet ne-ma nikakvih sumnji: Za Nemaku, odugovlaenje rata znai poraz-Hitlerova prava meta je britanska imperija i zbog toga nee napada Tursku. Nik pretpostavlja da su to samo pusta nadanja predsednika l' nua. Britanska obavetajna sluba je izraunala da nemaka oranzi 120 , -,. l-,j trajala due od etrdeset osam sati. Stanovnici Istan-i'1 o naputaju grad. Vozovi i brodovi su poslednjih dana Abramsova predvidanja su loa. ,,Mesec dana, najvie", nagada on. Me trudi se da raspakuje kofere. Uskoro briemo i odavde." Gradom poinju da cvile sirene za vazdunu opasnost koje Nika prekidaju u mislima. Jo jedna veba. Zvoni telefon. ,,Dejvis", javlja se Nik. ,,Ja sam", kae enski glas. ,,Danijela?" ^Moramo da se vidimo." ,,Je li sve u redu?" ,,Ne mogu sada da priam. Askatlijan. Tano u dva." I prekida vezu. Hotel Askatlijan je u krajnjem delu Istiklala, impresivno viktori-jansko zdanje ija siava je odavno izbledela. Iz dotrajalog predvorja, Nik vidi konobare u nekada belim sakoima kako posluuju aku gosti-ju u prostranoj i slabo osvetljenoj trpezariji ukraenoj stubovima i sli-kama u ramovima sa oljutenom pozlatom. Hotel je mnogo poznatiji po bubavabama u sobama nego po svom luksuzu. Nik otvara teka vrata od mahagonija koja vodc u bar. Za ankom naruuje dve votke sa vermutom i eka. Danijela kasni petnaest mi-nuta. Isprva je ne prepoznaje; nema minku, samo naoari za sunce i zeleni svileni al na glavi. Seda porcd njega. ,,Dakle. Uspeo si da pobegne bugarskoj polici-ji", poinje ona. Nik za trenutak ostajc bez daha, kao i uvek u njenom prisustvu. Meizmerno eli da je uzme u naruje. ,,Gde jc Majer?" ,,Otiao je nekud poslom." Danijela ga gleda iznad sunanih nao-Ta^neophodnog mada pomalo ekstravagantnog pomagala. U baru je nlicno mrano uprkos utim sunevim zracima koji se probijaju kroz roreze izbledelih svilenih zavesa. ,,Na granici si napravio prilinu po-etnju. Policija se rastrala po hodnicima, upadajui u kupee nasilno Uz dreku. Prialo se da je neko iskoio iz voza." ..Sta je Majer na to rekao?" i.Zigi nije nita komentarisao. Nikada ne znam ta mu je u glavi." ..Nije posumnjao u to da ima bilo kakve veze s tim?" Uanijela ga preneraeno gleda. ,,Zato bi tako neto pomislio?" d k n^u Je nePJmljiv da Majer ikada posumnja u nju. Zar je toliko 3bra laljiyica? 121 ,,2na, sve dok nismo stigli u Istanbul nisam bila sigurna u to da si dobro. Veoma si snalaljiv." Srean je to brinc za njega i laska mu to ga smatra snalaljivirn. ,,Hvala ti." Danijela uzima gutljaj votka-vermuta. ,,Je li i tvoja ena u Istan-bulu?" ,,Nije. Yratila se u Englesku." Danijela sputa svoju malu bledu ruku na njegovu, gestom neiz-merne nenosti i intimnosti koji ga za trenutak spreava da bilo ta izusti. Medu njima vlada duga, bolna tiina. Cak i sada, sa naoarirna na licu i alom na glavi, ona izgleda predivno. Nik je svestan toga da bi je eleo i kada bi biia obuena samo u dak.

,,Dakle, jo uvek si Majerova ljubavnica?" konstatuje on. ,,Tretira me dovoljno dobro." ,,Ali zar nc mrzi te Ijude? Strpali su ti oca u zatvor, uzcli su ti kuu i unitili porodini posao." ,,Mrnja prema Majeru ne menja ono to se dogodilo s mojim i-votom i s Bukuretom. Uostalom, Zigi mi je pomogao da izbavim oca. Bio je tako dobar prcma meni." ,,Hoe li biti dobar i kada sazna da si bila ovde?" ,,On mi jc rckao da dodcm." Niku jc potrebno nekoliko sekundi da shvati znaenje njenih rei. Nakon ove spoznaje, namee se sasvim logino pitanje zato odmah u to nije posumnjao. ,,Hoe da me zavede i da pijunira za njega." ,,On ne zna da smo se videli u tvom kupeu." ,,Zato mi to govori?" ,,Zna da nije biznsmen. Ne zapravo." Nik klima glavom. ,,Ne, on je abverovski pukoynik", ravno nastavlja ona. A zatim do-daje neto iskrenijim tonom: ,,Sto znai da umesto toga mogu da pi-juniram za tebe." Blagi boe. Neto slino mu je palo na pamet kada je Donaldson prvi put izneo predlog. Ne samo to bi to bio inteligentan zaplet nego bi mu to dalo pravi razlog i mogunost da je ponovo vidi. I sada mu to sama predlae. ,,Opasno je", upozorava je Nik. ,,Pitao si me mrzim li faiste. Mrnja prema Majeru nee isterati Nemce iz moje zemlje. Ali pomaganje tebi, to je neto to mogu da uinim za sve one koji su stradali u ovom ratu, zar ne?" ,,Zato eli da me pijunira?" ,,Misli da radi za britansku obavctajnu slubu." Jedan trenutak se samo gledaju. 122 Uincsto toga, hoe da pijunira za nas?" Ona klima glavom. ,,Kako?" Ostavlja papire svuda oko sebe. Yidela sam ih. Zvanine papire. ,,Zna nemaki?" Naravno. Ali mogu da ti ih prepiem." ,,Ne. Nabavicmo ti fotoaparat." ,,Ostaviu to tebi. Mora da mi kac kako se to radi. Zapamti, mora da izgleda kao da tc zaista pijuniram i zato mi daj neto da mu serviram." Danijela iskapljuje svoje pie. ,,Sada moram da krencm. Yidimo se uskoro." Naginje se i Ijubi ga u obraz, ostavljajui ga da udi za ukusom nje-nih usana i slatkim mirisom njenog parfema. anker ga strcija oima. Srcno britansko kopilc, verovatno misli. Kada bi samo znao, razmilja Nik. Ovde se igra opasna igra. I ni-sam siguran u to da li znam sva pravila. 123 34. -Lsragi Nik, Kako 51? Sta/o misiim na tebe i pitam se da li si dobro. Engleska je ueoma turobna. Pria se o inuaziji, i svi mukarci nesposobni za vojsku nalaze se u rezerunim snagama dobrovoljaca i paradiraju po ulicama sa pukama iz Prvog svetskog rata. Pridruio im se ak i ujka Ernest iako je bio previe star za proli rat. Misiim da Nemci nee imati nikakve anse ukoliko se iskrcaju ovde ~ umree od smeha.

Ne bi prepoznao suoje sinove, tako su porasli. Dejms je vii od mene i kola mu odlino ide. Riard je postao prilino studiozan deak i pomalo stidljiv. Sigurna sam da e ga to proi. Sirene za vazdunu opasnost se oglaauaju svake noi. Kud god da krene, uidi meuine od bombardovanja. Imamo samo nae sklo-nite u zadnjem di'oritu, i kada se oglase sirene, sumanuto trimo i spntamo se dole. Unutm postoji plinska lampa tako da moemo da itamo i igramo igre. Prilino je udobno. Deaci misle da je sve ovo jedna velika pustolouina. Dejms bi hteo da rat potraje dovoljno dugo da on poraste i postane pilot. Dragi, iwaj se. Molim te pii kad nzmogne. Denifer. Dvc noi kasnije ponovo sc nalazc u Askatlijanu, Danijcla opct kasni. Nik je nervozno eka za ankom, oseaju muninu u stomaku pri samoj pomisli na to da moda nee doi. Konano se pojavljuje sa alom i u dugom kaputu koji nikada ne skida. U baru je hladno kao u grobnici. Nik je vodi do stola u uglu i predajc joj poklon u kutiji umotanoj u areni papir. Skida poklopac i pokazuje joj lokum i ostale slatkie. ,,Fotoaparat je u duplom dnu od kutije", pojanjava on. ,,Ukoliko p~ 124 surnij,:1 u to ta je u kutiji, moe da mu pokae i tako ga uveri da je puna pravih slatkia." ^Zato hi posumnjao?" Nik slee ramenima. Jo uvek mu nije sasvim jasan njen odnos s Majerom. Jedan deo njegovog bia izgara od elje da akcija otpone, M16 profesionalac koji eli da zna tajne jednog od najvcih abverov-skih agenata na Balkanu. Medutim, onaj drugi deo ne eli da izloi Danijelu suvinoj opasnosti. Kada ju jc prvi put ugledao, onc noi u Bukuretu, nijc mogao ni da sanja da c jc iskoristiti na ovakav nain. ,,Zna li kako se koristi fotoaparat?" pita Nik. ,,Nauiu." ,,Mora da pazi na udaljenost. Zbog fokusa." Danijela nestrpljivo klima glavom. Nik osea da ga ne slua. Ruka kojom podie svoju au sa votka-vermutom vidno podrhtava. Neko vreme ga utke gleda iznad ae, kao da cli oima da mu prcnesc ne-ku skrivenu poruku. Izraz na njenom licu je skoro ivotinjski. ,,Ti si najlepa ena koju sam ikada video", uje on sebe kako govo-ri. ,,Kada sam s tobom, ne mogu da mislim ni na ta drugo." ,,Nisam ono to misli", upozorava ga ona. ,,Ba me briga", odgovara Nik. ,,Hou samo da ostane." Danijela se naginje blie tako da moe da oseti njen vreli dah na svom obrazu. ,,Da"; apuc ona. Nik je uzima za ruku i izvodi iz bara. Danijcla stoji ledima okrenuta prema njemu, zagledana kroz pro-zoru nebo bez oblaka. Vapaj mujezina koji vernike poziva na vcernju molitvu valja se preko krovova drevnog grada. Iza nje je grandiozna silueta Sulejmanove damije s druge strane Roga. Vee pada na grad. Danijela dugo stoji tako i okrcc se tek kada oseti njegoy nean dodir na svom ramenu. Nik vidi trag jedne suze na njenom obrazu. ,,Ne znam smem li ovo da uinim", kae ona. Nik joj uzima lice u dlanovc i Ijubi joj usnc. Lako i neno. Alahu akbar, alahu akbar. Bog je veliki, bog je veliki, tee moli-tva. Nik joj rukom miluje obraz, ali je ona grabi obema rukama i Ijubi mu prste. Iznenadcn je i zbunjcn suzama u njenim oima. Nik nc razume zato Danijela plae. Ovo nije nimalo pogreno, bar ne njemu.

,,Ne plai", apue on. Nik poinje da otkopava dugmie na njenoj haljini, ne skidajui pogled s njenog lica. Gornji deo haljinc joj skida preko ramena i sputa dlanove na njenc vrste dojke. Danijela drhti od njegovog dodira. Nik sputa glavu i Ijubi je du linije vrata. ,,Molim te", preklinje Danijela. Udie njen miris, svilenkastu mekou njene koe. Ljubi je opet, oseajui kako joj se telo zatee kao struna pod njegovim dodirom. Danijela jci dok njcgov jezik krui oko njenih bradavica., Uzdah sc pretvara u jccaj, jecaj u suze, a onda poinje neutcno da plae. Sklupava se pod njim i Nik je podie u svojc naruje. ,,Danijela", apue on. Ne moe da mu kae koliko je umorna od mukog iskoriavanja, koliko se sarna sebi gadi zbog nebrojenih noi u kojima se podavala bezlinim mukarcima za goli ivot i malo dobrote. I sada kada je s mukarcem prema kojem zaista neto osea, ona ne rnoe da mu po-kloni^ono to jc dala svirna ostalima. Zeli samo da je zagrli. Sto on i ini. Nik je sputa na krevet i puta je da se sklupa uz njcga. Ljubi joj elo i miluje joj kosu, putajui je da se isplae i raz-miljajui o ovoj prelepoj i zagonetnoj eni koja je ula u njegov ivot i preti da ga okrene naopake. Danijela otvara oi. ,,Izvini." ,,U redu je. Molim te. Ostani ovde jo malo." ,,Razoarala sam te." Nik sklanja zalutali pramen kose s njenog lica. ,,U rcdu jc. Ne mo-ramo ako ti nc eli." Danijela ga Ijubi, lice joj je lepljivo od osuenih suza. Trcnutak delujc nestvarno. ,,Duo", apue ona. ,,Duo." Nik udie miris njene kose, miris druge cne, oseajui kako joj srcc udara u grlu dok joj Ijubi vrat. Nenost koju osea je silnija ncgo to je ikada mogao da zamisli. Danijcla uzima njegovo lice u svojc danove i puta ga da je Ijubi. Ali ne zatvara oi. Ne vode ljubav u mraku kao to je to inio itavog svog ivota kao oenjen ovek. Oi su mu prikovane za njene i upravo ta intimnost ga okira i iznenaduje vie od neobinosti njenog mirisa i nepoznatih obli-na mekog tela koje osea ispod sebe. Sta je uinio sa svojim ivotom kada je propustio ovakav oseaj? Ono to ga najvie poraava jeste nenost. Nik joj apue da jc lepa i ona uzdic i smeka mu se kao da su ljubavnici odvajkada. Dani126 ie!a uranja prste u njegovu kosu, i dok ulazi u nju, njen pogled ostaje vikov;i.. za njegovo lice. Nik ostaje u tom poloaju skoro itavu ve-ost, ne pomerajui se, jcr ga seta i aljenje u njcnim oima duboko pogadaju. Nije se pripremio za njenu slatkou. Oajniki ju je eleo i zato je sada uzima neno i sporo dok mu ona apue neto na svom jeziku, rei koje ne razume, ali u njenom glasu prepoznaje enju. Nije oekivao da e mu se toliko predati. Strpljivje i kada nailazi njen trcnutak; on osca kako mu noktima razdire kou na ledima i poinje da plae. Danijela zadrava dah i dugo ostaju u tom poloaju. Nik je gleda u oi i ona mu uzvraa enjivim pogledom, ekajui. Tela jedva da im se pomiu, sve dok ekanje ne postane neizdrivo, a onda ekaju jo. Konano, u skoro neprimetnom pokretu njenih bokova, Nik pada u trans. Ne skida pogled s njenih oiju u kojima ita slatku zateenost, kao da tako neto nikada do sada nije doivela. Trenutak krivice ukraden od bogova. Ona je ljubavnica drugog oveka; on je mu druge ene. Danijela ustajc iz krcveta i sa poda skuplja svoju odeu. Nik ut-ke posmatra kako se sprema da ode, podseajui sebe na to da je ovo samo trenutak ludila, avantura i nita

vie. Ali iako se jednim delom udaljio od nje, neki drugi glas ga pita da li bi mogao da je ubedi da ostane jo malo. 1; ta sad?" pita Nik. Ima oseaj kao da je progutao kamen. ,,Uiniu sve to mogu. Ne oekuj nita odmah. Morau da sae-kam pravu priliku." ,,Nisam mislio na fotoaparat. Mislio sam na nas." Danijela se okree i setno se osmehuje. ,,Videemo se opet, uskoro." ,,Kako mogu da te kontaktiram?" Jedan trenutak ona utke oblai arape. ,,Ne moe. Zvau ja te-be." Sledeeg trenutka ustaje i poravnava svoju haljinu. Zatim se nagi-nje da ga poljubi. Bez pozdrava izlazi napolje. Nik podie svoju koulju sa poda. Mirie na nju. Ve mu nedostaje. Danijela hvata taksi ispred hotela na bulevaru Istiklal i ulazi u nje-ga. Ovo je pogrcno, sve je pogreno, ovo nije ono to eli. Iz ovoga ne moe da izade nita dobro. 127 Zivot joj se toliko smuio da ponekad eli da skoi s mosta Gala-ta. Preivela je, a moda su pravi srenici samo Lcvi i ostali pokojnici zato to to je za njih sve gotovo i vie ne moraju da se borc sa ovirn ogavnim ivotom. Medutim, tu jc Nik; stvari koje joj govori su udesne, stvari kojc je oduvek elela da uje. Konano je pronala mukarca koji je voli i ko-ji od nje eli vie od seksa za jednu no, ali moda je doao prekasno. 35. N, 128 ik se ubrzo seli u otomansku kuicu nadomak velike Sulejma-nove damije. Ovde ima terasu s poglcdom na Zlatni rog. Blizu je i pijaca, smetena izmcdu bunih dvorita i uskih, kaldrmisanih ulica nad kojima sc nadvijaju drvcne kue, uruenc, memljive i skoro crne od dotrajalosti. Njegova kua je sva u tamnom mahagoniju i mirie na jak turski duvan u kojem je uivao prethodni stanar. Drveni podovi su pokriveni grimiznim prostirkama i na zidovima vise svileni ilimi. Puna je skrive-nih nia i loda u kojima se gnezde make ostalih stanara, pronalazei sunce uvek u pravom trenutku. Iza kue je mali ruinjak s jednim Ju-dinim drvetom. Legenda kae da se Juda obesio na tom drvetu nakon to je prodao Hrista za trideset srebrnjaka. Jo jcdan jadnik koji nije mogao da ivi s posledicama dela koja su u odredenom trenutku delovala kao dobra ideja. Vrt je okruen yisokim bedemom od cigala. Nik eka na zadnjoj kapiji, gledajui u svoj sat; prolo je deset sati. Sklanja se u senku. Yeeras nema zvczda, rominja dosadna kia, dok on nestrpljivo etka u tami tajnovitog vrta. Iz aleje dopire odjek njenih potpetica. Nik otkljuava batenska vrata i proputa je unutra. Zajedno ulaze u njegovu radnu sobu na ijem stolu je ostavio upa-Ijenu lampu. Uzima njen kaput i kai ga na iviluk. Kada se okrene, ona mu prua ruku i otvara dlan. Na njemu je rolna filma. Nik ga utkc uzima. ,,Saekaj ovde", kae joj. ,,Hoe neto da popije?" Danijela odmahuje glavom, seda na stolicu i prekrta noge; ui rnu para jedva ujno ukanje njenih svilenih arapa. Majer se svojski brine o njoj. Nik silazi u podrum od kojeg je jcdan od konzularnih slubenika napravio privremenu mranu komoru. Ime mu je Sanderson i odmah se baca na razvijanje filma pod crvenom sijalicom. 129

U pitanju je dvostruka igra. Danijela mu je rekla da joj Majer p!a-a za informacije koje rnu donosi. Ali nije mu bilo ni na kraj pametj da to ini za novac. Desetak minuta kasnije, Sanderson otvara prvi kanister, sputa kalem u lavabo napunjcn vodom, a zatim u posudu s fiksatorom. Mrtva igra je to. Danijela je ta koja e platiti ukoliko neto krene naopako. Nik se kaje to ju je nagovorio na sve ovo. ta ako je Majer raskrinka? Sanderson privruje jedan kraj filma za projektor. Nik bi mogao da napravi zapisnik o ncgativima. Srce mu ubrzano kuca. Iskusni fotograf sputa beli papir u posudu sa rastvorom a zatim ga kai na konopac za suenje, osvetljen sijalicom od 100 vati. Nik pri-nosi lupu vlanom papiru i ita rei ispisane na nemakom: STROGO POYERLJIYO. IZ TABA ABYERA U BERLINU ZA FON PAPENA U ANKARI. ,,Zavri i ostale", kae on Sandcrsonu i zadnjim stepenicama se vraa u svoju radnu sobu. Danijela sedi u fotelji pored prozora, preko puta radnog stola. Oi su joj sklopljene. Niku se isprva ini da spava, ali ona okree glavu i smeka mu se. ,,Kako si uspela ovo da izvede?" pita on. ,,Kada ovek skine pantalone, ponekad u njima ostavi kljueve." ,,Ukrala si mu kljueve?" ,,Ostavio je pantalone svom sobaru da ih odnese u veernicu. Kju-evi su bili u depu." ,,Otkrie." ,,Nec. Yerujc mi. Misli da pijuniram tebe. A i nemaran je." ,,A kljuevi?" ,,Otiao je na sastanak i za to vreme sam otvorila sef i fotografisa-la sve papirc koje sam tamo nala. Zatim sam vratila papire u sef ona-ko kako sam ih nala i ubacila kljueve u pantalone. Bilo je lako." Zvui kao da vcruje u svoje sposobnosti. Ali svi su samouvereni dok stvari ne krenu nizbrdo. ,,Shvatam." ,,Je li to sve? Swatam?" ,,Sve me ovo nervira." ,,Sam si to traio od mene." ,,Da, znam." ,,Jesi li naao neto to bi moglo da bude vano?" i iO ,,Moda." Danijola ustaje i oi sujoj vlane. ,,Ne oekuje me pre ponoi." ,,0stacf7" apatom pita Nik. ,,Da", odgovara ona. ,,Naravno." Negde pre ponoi, Nik je prati kroz vrt. Srcbrni mesec se pomalja zrnedu krovova dok hladan vetar uka u liu Judinog drveta. ,,uvaj se", apue on, ali ona je ve izala iz vrta. Za trenutak njen parfem lebdi u vazduhu pre nego to ga odnese vctar. Nikzaklju-ava vrata i vraa se na posao. Majer sedi u krevetu i eka je da se vrati. Sobu os\'etljava samo lampa pored njegovog uzglavlja. Danijela ulazi unutra i ori die glavu sa novina koje ita. Ne govori joj nita i tiina joj pada neizmerno te-ko. Bez rei poinje da se skida. On je posmatra. Nekada joj ovo telo lije znailo nita, bilo je to samo telo. Sada se osea uprljano jer se na njernu redaju mukarci. Pedantno slae haljinu na stolicu, oseajui njegov poglcd na se,,Mislila sam da e spavati." ,,0dluio sam da te saekam."

Kroz prozor se vide svetla starog grada, s druge strane Roga. Dani-jela se pita koje svetlo je njcgovo jer pretpostavlja da radi. Zato on sa-da nije ovde? Ona je za njega samo prolazna avantura. Yratie sc svojoj eni u Englesku odmah po zavretku rata. Rekao joj je da se uva iako od nje oekuje da pijunira za njega, izlaui se tako yelikoj opasnosti. elela bi da veruje u to da je voli, ali zna da nije tako. 2na da svi oni vole samo iluziju nje i da je niko od njih istinski ne poznaje. U tome je boljka vclikih glumica: sve ih oara svojim armom i rninkom, ali na kraju ne moc da veruje da tc iko od njih istinski voli. Kako bi mogli? Ni sama vie ne zna ta se krije u njenoj dui. Niti sebe vie prepoznaje. Saivela se sa glumom. Danijela osea dubok bol u grudima dok se okrce od prozora, skida donji ve i brzo ulazi u krevet. Majer sputa svoje novine i gasi svetlo. Puta ga da je zagrli, poku-avajui da se opusti dok osea njegov ukrueni penis na svojoj butini. ca mu miluje njenu dojku. Danijela pokuava da sc preda njegovom iobiajenom ritmu i dobro poznatom ukusu i mirisu oveka na sebi. 131 Ali u sebi otkriva samo oaj. ,,Libling, clim te", dahc Majer. ,,Zclim i ja tebe", odgovara ona. Danijela zna da je suva i ne eli njegov ud u sebi. Yeeras e joj klasian snoaj teko pasti. Umcsto da oajava, poinjc da mu Ijubi grudi, zatim stomak, znak namcre. Njegova ruka na njcnoj glavi je ohrabruje. Uzima ga u usta i uje kako starac stenje. Ispunjava jc talas olaka-nja jer c ovo moda biti svc to e noas eleti od nje. Kakva sam ja glumica, razmilja ona. Pitam se hou li ikada uspe-ti da upoznam sebe, ko sam zaista. Ili bar ko je ena koju glumim. 1i 36 N, iarednog jutra, s dvadeset est razvijenih negativa u smedoj koverti pod mikom, Nik kuca na vrata Abramsove kancelarije. Nije se obrijao i skoro da nijc ni spavao. Abrams ga gleda s blagim neodo-bravanjem. ,,Dejvise. Izgleda uasno. Sta sc desilo?" ,,Neto to hou da vidite." Nik sputa koverat na radni sto. Abrams ga smrknuto uzima. Siri sjajne crno-bele fotografije po stolu i prouava ih. Nik mu do-iaje lupu. Abrams dugo uti, studirajui svaku ponaosob. ,,Neke su rutinska prepiska izmeclu Berlina i Istanbula", kae Nik. ,,Ali postoje primerci dve strogo poverljive depce od Kanarisa upu-ene Fon Papenu u Ankari. Narediu da se precizno prevedu, ali ova jedna lii na detaljan plan nemakih snaga na tlu Bugarske. A ova je od Fon Papena i opisuje njegove napore da prisili Ankaru da pusti vojne savetnike u zemlju." Nik zatim uzima sledeu fotografiju. ,,Ovo je ime turskog dravljanina u Ministarstvu odbrane koji Abver snabdeva po-verljivim informacijama iz ministarstva." Abrams sc zavaljuje u svojoj stolici i Nik za trenutak posmatra njegov aristokratski profil. ,,Vrlo impresivno. Kako si doao do ovog materijala?" ,,Danijela Simonii. Bili ste u pravu. Zlata je yredna." ,,Trebae joj malo obuke. Neke od fotografija su mutne." Nik obuzdava bcs. Danijcla sc izloila uasnom riziku da bi ovo snimila i Abramsov prvi instinkt je aljcnjc to nc moe sve da ih pro-cita. ,,Nije loe /, prvi pokuaj, priznaete." ,,Gde ih je uopte nala?" ,,Ukrala ih je iz Majerovog sefa."

Abrams dugo uti, razmiljajui o ovomc. Naposletku panju usredsreduje na fotografijc raircne po svom radnom stolu. ,,Trcbalo 31 tvom novom agentu da damo ifrovano ime." ,,Razmiljao sam o tome. Kako vam se svida Trojan?" 133 Abrams nekoliko sekundi razmatra njegov predlog. Kao istoria-ru, s poasnom diplomom Oksfordskog univcrziteta, delujc mu porna-lo oigledno. ,,Trojanski konj. Nagrada koju Majer unosi u svoju kuu ne znajui da je u njcmu neprijatelj. Vrlo dobro, Dejvise." Abrams kli-ma glavom. ,,Prctpostavljam da si celu no bio budan i moda bi sada mogao da sc javi vojnom ataeu i ode kui da se obrije i okupa." ,,Razumem, gospodine", odgovara Nik i ustaje da krene. 1 Dejvi.se", prekida ga Abrams. ,,Da, gospodine?" ,,uvaj se", upozorava ga Abrams i za trenutak njegovo lice popri-ma crtc istinske humanosti. 37. U svakom vrtu raste Judino drvo i s prolea su groblja oko Ska-darskog jezera sa azijske strane crvena od cvetova na podlozi od crnih emprcsa. Trenje preplavljuju pijace a gundelji kronje drvea. Be-ograd i Atina su pali poci nemaku vlast. Negde u isto vreme, jedne strane noi u maju, Luftvafe je u roku od nekoliko sati bacio na stoti-ne zapaljivih bombi na London. Dok je Nik kupovao dinje, kajsije i breskve na oblinjoj pijaci, Nemci su otpoeli veliku iiwaziju na Rusiju. Zahvaljujui nafti sa Plo-estija, oklopne jedinice su pregazile Minsk. Nik se setio Bendiksa i ka-ko je svaki njihov pokuaj da zatvorc naftna polja spreio neki bezlini birokrata iz Yajthola. Jesen je donela srnokve i grode i utiva askanja na koktel zaba-vama u Peri uz koljke, kavijar i jastoge. U Staljingradu se za to vreme umiralo od gladi. Dok je 1941. godina odmicala i kia spirala prjavtinu sa obala Zlatnog roga, daleko, na drugoj strani sveta, Japanci su napali Perl Harbor i konano uvukli Amerikance u rat koji se proirio na ostatak sveta. Devetnaest brodova amerike mornarice potopljeno je tog decem-barskog jutra. Medutim, sudbina yelikog zardalog broda po imenu Struma, okupirala je Nika te sive zime. 134 i (5 38. 1 >ik koraa predvorjem hotela Pera Palas i penje se mermernim stepenicama u hol. Yazduh vonja na cigarete i prolost, neobinu me-avinu Orijenta i viktorijanstva, crvenog brokata i mahagonija u kombi-naciji s visokim i zasvodenim prozorima u meduspratu. Maksa pronalazi za ankom gde pije din-tonik i opasno se Ijulja na jednoj od visokih stolica. Otkad je napustio Bukuret, nije se otreznio. Zimska depresija i susret s mladim legionarima dokrajili su mu ivce. Maks sada izvetava za Rojters iz Istanbula. Medutim, nekako se promenio. Razlika jc jedva primetna i samo njegovi najblii prijatelji mogu da uoe scnku u njegovom pogledu i neznatno drhtanje ruku. ,,Lii na smrt", kac mu Nik umesto pozdrava. ,,Sta tc je sad snalo, drue?" ,,Samo sam umoran." ,,Ako ti tako kae. Pie?" ,,Sto da ne?"

Maks naruuje jo dva din-tonika. ,,Jesi li uo za brod koji sutra pristaje ovde? Struma, iz Konstance. Neka stara kanta dupke puna jevrejskih izbcglica kojc niko ncc. Opct Stari Mornar. Ili Stari Jesa u ovom sluaju", kae Maks kroz suvi osmeh. Stari dobri Maks. Bez trunke samilosti prema bilo kome. ,,Ovde ne moemo vie nita da uinimo." ,,Naravno da ne. Britanci smo. Ne inimo usluge drugim narooi-ma, protivno je naoj religiji." ,,Hoe neto da mi kae, Makse?" iritirano pita Nik. ,,Jesi li uo ta sc pria, matori? O tome ta se dogada u naoj st roj postojbini? Nikad nisam volco Cigane i Jevreje, ne mo' im verov ti, ali uo sam da Nemci u stone kamione utovaraju hiljade koje po. toga nestaju bez traga. Masakriraju ih u Kievu. Lino si se uverio u na ta su zelenokouljai sve spremni." Nik je ve uo za masakr u Kievu i masovne deportacije Je^r . i Cigana iz Besarabije i Bukovine. Yajtholu jc poslao bczbroj izves o tome. Jo uvek nije dobio odgovor na tu temu. c ' e pria u konzulatu, druc? Hoe li Svabe sledee ne-j (; pre< pn-komostaGalata7" " Znam koliko i ti." "]Vla daj. Nagovesti mi. Neu da tampam. Majke mi." "NE znamo, Makse. Eto, to je prava istina. Sumnjam da i sam Hi-1 r zna koji mu je sledei korak. Ali nee napasti Tursku dok god ima Rusiju u rukama." Maks iskapljuje svoje pie i naruuje sledee. ,,Ponekad sanjam komare u kojima Luftvafe bombardujc Istanbul. Ovc drvenc kue bi gorele nedelju dana. Plamcn bi sc vidco u Diseldorfu." Nik je i sam imao iste none more. Okree glavu i u jednom od stubova optoenih ogledalima vidi Turina u smedem odelu koji pu-i i pije rakiju, pravei se da ita Kumharajet. Prate ga. Ne sumnja da je za to angaovan Emnijet, turska obavetajna sluba. ,,Zna koga sam video pre ncki dan?" vcdrije c Maks. Po njegovom izrazu lica Nik moc da zakljui na ta cilja. ,,Onog Majera. Sea ga se? S tobom sam proveo dva najdua sata u svom ivotu, pokuavajui da izbavim njegovu ljubavnicu iz sigurne smrti." ,,U Istanbulu je?" toboe udi se Nik. ,,ta li taj radi ovde? Pitam se jc li sa sobom poveo onu lepoti-cu?" ,,Nemam pojma." Maks mu se suvo smeka, naginjui se blie. ,,Cuvaj se, ortak. Ne-moj opet da napravi istu greku." ,,Ne znam o emu pria", hladno odgovara Nik i menja temu. Abrams sedi na zadnjem seditu ,,bentlija" i s prezirom na licu 'osrnatra guvu na dokovima Emononua. Prozori automobila su podig-Ki, ali njegov nos je nabran zbog ribljeg vonja koji se iri obalom. Nik poznaje Abramsa due od dve godine i jo uvek nije siguran u o sta da misli o njemu. Ekscentrik koji sc nikada ne smeje niti Ijuti. 1 'judi ga smatraju bezdunim, ali Nik se sada pita koliko dobro su > Procenili. Abrams pokazujc strast samo prema idejama i filozofiji. le zapanjen koliko je takav ovek u stanju da voli Ijudski rod; me-ltirn, injenica je da ne voli mnogo Ijude. Dakle, stigli su", mrmlja Abrams. truma je ukotvljena s druge strane pristanita za trajekt Trofan, 1 rnctara od obalc na azijskoj strani. Nik i Abrams izlaze iz kola aze keju s kojeg se prua bolji pogled na zaliv. Jutarnji vazduh je 137

dovoljno hladan da se Niku ledi dah. Galebovi glasno krete, kruei iznad njihovih glava. Miris rdavog, prenakrcanog broda dopire s dokova. Camci i bro-dii turske mornarice vrve oko njega, vojnici patroliraju obalom za sluaj da neko od izbeglica pokua da prepliva do obale. Turski ivalj se masovno okupio da isprati ovaj dogadaj, ali na njihcwim licima nerna samilosti. Tamo na brodu su Jevreji koji nisu dobrodoli u Turskoj. Struma je tri dana ranije isplovila iz Konstance, prepuna jevrej-skih izbeglica iz Rumunije. a ulazu u Bosfor otkazao jc motor i struja je poela da nosi brod ka minskom polju, ali spasao ga je turski remor-ker koji ga je dovukao poslednjih dvadesct milja do Istanbula. ,,Kapetan je lukoj kapetaniji saoptio da mora da popravi rnotor, ali ovi su sumnjiavi. Popravka e trajati oko nedelju dana, medutim, niko nec da plati pet hiljada amerikih dolara. Za to vreme ni posadi ni putnicima nijc dozvoljeno da naputaju brod. Poinje da pada kia, sputajui mranu zavesu na penuavu vo-du. Nik i Abrams se urno yraaju u kola. ,,Zar ne moemo neto da preduzmemo?" Abrams ga zaprepaeno gleda. ,,Zato?" ,,Zato to je Ijudski. A tu je i hriansko milosrde." ,,Sta e njima hriansko milosrde? Oni su Jevreji. Uostalom, Vaj-thol pretpostavlja da medu izbeglicama ima i nacistikih agenata." ,,Odakle im takva pretpostavka?" ,,Rumunija je sada na strani Nemakc. Svi ovi Ijudi su iz ncprija-teljske zemlje. Stoga moramo da budemo mudri; Dejvise. Izvetaji kau da su Nemci u Pragu otvorili kolu za obuku nemakih agenata koji se infiltriraju medu Jevreje. Ue jevrejski jezik, obiaje, molitve." ,,Nc sumnjam da ih podvrgavaju i ritualu obrezivanja", dodajc Nik. Ulazc u kola. ,,Sa svim dunim potovanjem, gospodine, nije li to pomalo smeno?" ,,Obojica znamo da jcste, ali ovo jc politika vlade i na posao je da je primenjujemo. Ono to moda nije toliko smeno jeste pretpostav-ka da nas nacisti namerno zapljuskuju jevrejskim izbeglicama kako bi razljutili Arape i Palestincc i privukli ih na stranu Osovine." Nik odmahuje glavom, pokazujui na Strumu. ,,Ali ta e biti s njima?" ,,To nije u nadlenosti britanske vlade. Imamo dovoljno svojih pro-blema." Odvoze se preko mosta Galata. Nik osea muninu u stomaku pri pomisli da je medu sirotim Ijudima na istom tom brodu mogla da bude i Danijela. Politika jc jednostavnija kada se Ijudi svedu na brojkc, jer kada imaju lica, onda se sve iskomplikuje. 138 39. ^ada su se vratil i u koriulat, Nikova sekretarica im saoptava da su traeni u kabinetu vojig ataea. Donaldson je enigma; to je lizak i zdepast ovek sa naoafima i najlepom enom koju je osoblje ada videlo. Bez nje bi verovatno odavno postao predmet izrugivanja budui da je to najdosadniji i lajuobraeniji ovek kojeg je Nik ikada upoznao. Medutim, zahivaljujui armu i lepoti svoje ene, negativnost njegove pojave je znaajmo ublaiena. U konzulatu ne postoji osoba koja nije odmerila Donaldsona, pitsui se u emu je tajna. Zbog toga ga svi tretiraju sa dodatnim potovaijem ili, u sluaju mladih mukaraca, s nekom vrstom neobjarrjivog strahopotovanja. Nik i Abrams pratc njego'u sekretaricu u prostranu kancelariju bez suvinih stvari, s visokim prozorima s kojih se prua velianstven pogled. Donaldsonova kancekija nepogreivo otkriva status svog vlasnika.

Donaldson ih eka iza svo,i radnog stola, skupljenih dlanova. Pre-ko puta njega sedi Nikov stariprijatelj iz Hagana, Dejvid Ben Arazi. Atmosfera u prostoriji j e ledeitNakon formalnog upoznivanja, Donaldson nudi Bcn Arazija oljom aja. ,,Ne; neu aj. Hou netcza one Ijude na brodu." Donaldson ipak nareduje srojoj sekretarici da ih poslui ajem. ,,Jeste li videli Strumu?" pita Ben Arazi. Donaldson gleda u ^Abrama. ,,Dcjvis i ja upravo dolazimo sa doko-ya", odgovara Abrams. ,,Na brodu je preko sedanstotina Ijudi, vie od tri stotine ena i dece. Onaj brod prima sto putiika." ,,Da. Razumem." ,,Zaista, gospodine Abrans? A razumctc li kako jc biti Jevrejin svuda u svetu samo ne u sopstcnoj zemlji? Znate li da su pre polaska iz Konstancc tim Ijudira a na pristanitu zaplenjeni novac i nakit? Znate li vi uopte kako je biti Jevrejinu Rumuniji otkad su stigli Nemci?" 139 ,,Gospodin Dejvis je jedan od lanova naeg predstavnitva u kuretu koji je poslednji napustio Rumuniju", pojanjava Donaldso^ ,,Siguran sam da razumc situaciju boljc od svih nas." Ben Arazi gleda u Nika. Kao da bi jedan nejevrejin mogao da g>a razume, razmilja on. ,,Ovi Ijudi ele u Palestinu, ali vaa vlada im rr,e daje vize." ,,Ne moemo nita da uinimo po tom pitanju", pravdaseAbram. s ,,Mi samo pratimo instrukcije iz Yajthola. Jestc li razmiljali otome ct}a ih smcstitc u voz?" ,,Dobro znatc da Turci nee dozvoliti da se iskrcaju na njihov^o tlo, upravo zato to ste im vi rekli da e vaa vlada to smatrati neprij^-teljskim aktom. Vi ste ih na ovo i nahukali i sada hoete krivicu dfia prebacite na njih." Abrams iri rukc. ,,Voleo bih da mogu da vam pomogncin." ,,Jcste li videli brod? Turske vlasti mi nc daju dozvolu da se uknr-cam i porazgovaram s kapetanom. Plovilo je preoptereeno a hrane j je sve manje. Ne mogu ni da skuvaju ono malo to su poncli sa sobom jer su im Nemci u Konstanci konfiskovali sve posude." Ben Arazi iznervii-rano gleda u tri mukarca oko sebe. ,,Sta e biti s njima?" pita on i glacs mu se najcdnom gui od emocija. ,,Lino im elim sve najbolje, naravno", odgovara Ahrams, ,,ali me mogu da menjam politiku svoje vladc." ,,Je li politika britanske vladc da se svi utope?" Ben Arazi poinj e da gubi kontrolu nad sobom. ,,Motor je bio pokvaren i pre nego t>o je brod isplovio iz Konstance. Rumuni su morai da ga izvuku na pun-inu." Udara pesnicom o Donaldsonov radni sto. ,,Hoete davam kajt-em ncto o tom brodu? Za ime boga, rcgistrovan jc 1830. godine. N "a poetku rata koricn jc za prcvoz stoke Dunavom; jcr nijc dovoljnoo bezbedan za putniki saobraaj! To nije brod, to je smrtna zamkal {J njemu ne bih smeo da se prevezem ni na drugu stranu Bosfora." Shvativi da Abrams ncma nameru da mu odgovori, Ben Arazsi skae na noge. ,,Vi ste Jevrejin, zar ne? Kako moete da raditeza vladuu koja ovako tretira vau brau?" ,,Moda sam rodcni Jevrejin, ali moja domovina jc Englcska." ,,Da znate da nemate razloga da budete ponosni", zajedljivo e Bcn Arazi. Okrce sc i izlcc iz kancelarijc. Usput, umalo da obor'i Abramsovu sekretaricu, izbivi joj iz ruku posluavnik sa ajem. Posle njegovog odlaska, u prostoriji vlada neprijatan muk ,,Pa, dobro jc prolo", zakljuujc Nik. Donaldson postideno stenje. Ustaje i prilazi prozoru. ,,Zato im ne pomognetc?" usuduje se Nik. I 10

I ti i ja znamo da namje potrebna arapska pomou Pelestini pro-v . <jrnai a", odgovara Abrams. ,,Ncemo da je prokockarno pomaui Jevrcjima u naseljavanju njihove zcmlje." Ako je to jedini razlog, onda od njih ne dobijamo dovoljno za novac koji im dajemo. Cujem da u damijama bukvalno itaju Majn Kampf" ]TDa se ja pitam, uli bi", kae Donaldson, slatkim glasom. ,,Kroz najui prolaz." Najui prolaz. Politika banalnosti. Nik zria da Ceril simpatie jevrejsku imigraciju, ali u Ministarstvu odbranc postoje Ijudi koji nc dele njegovc stavove. Ljudi poput Donaldsona i Abramsa. Proitao je strogo poverljiv izvetaj kojim je dominirala idej a o potapanju brodova koji prevoze jevrejske izbeglice u Istanbul. U zakljuku je pisalo: Ovo je jedini nain u kojem e Uikau transport sa sigurnou biti zausta-vljen. Ipak, toje korak koji, iz oiglednih razloga, uladaNjenog uelian-stva nee biti spremna da ovlasti bez obzira na okolnosti. Umesto toga, brodovi koji probiju palestinsku blokadu se konfi-skuju, izbeglice deportuju a posade hapse. Blaa verzija. ,,Arapi nam nikada nee biti prijatelji", primeuje Nik. Donaldson slce ramcnima. ,,Moda jc to tano, ali nc moemo sebi da priutimo da dodatno oteavamo situaciju. Takva jc politika zvanine vlasti." Nik ustajc. ,,Dobro, dok god je to samo politika. One jadnike na Strumi nee utopiti samo zato to smo mi to tako smislili." Nik otvara vrata da izade, ali Abramsov glas ga tera da se okrene. ,,Dejvise", upozorava ga ovaj, ,,ne zaboravi da radi u diplomatskoj slu-bi. Budi diplomata. U politici nema mesta za saosevajnost. Ovo je konzulat a ne sirotite." ,,Razumem, gospodine", kae Nik i izlazi napolje. 11 40. JLAnijela ga poseuje kad god joj se za to ukae prilika i ostaje onoliko koliko moe. Nik eka da crni telefon na njegovom radnom stolu zazvoni, pitajui se gde je i ta radi. Uglavnom dolazi nou. Skri-vena tamom, uunja se kroz kapiju u batenskom zidu; poput senke u noi. Ali veeras dcluje rasejano i nc donosi mu koverat. Nik pokuava da je poljubi, ali ona ne reaguje. U ae im sipa votka-vermut, Danijela uzima svoje pie i prilazi prozoru. U daljini se nazire crna silucta Stru-me, Nik prepoznaje lampe patrolnih amaca koji krue oko nje. Seanja ga vraaju u Jevrejsku etvrt i dan kada je Gvozdena gar-da sprovela svoju brutalnu istku. Mnogi ne razumeju ta znai biti izbeglica, kao da Ijudi ostavljaju svoje dornove i svoje ivote iz istog hira. Sca se Jcvrejina koji je iv izgorco na ulici, zatim Levija koji je poput krvave prostirke leao na kaldrmi. Najednom se duboko stidi sroje zemlje. Kako je ono Abrams rekao? U politid nema mesta za saoseajnost. ,,Na onom brodu su Jevreji, Ijudi kao ja", kae Danijela. ,,Voleo bih da mogu neto da uinim." ,,Kakvo dobro su Britanci dali ovom ratu? Niste mogli da nam po-mognete ni u Bukuretu pa tako ne moete ni sadal" Nik prua ruke u oajnikom gestu. Danijela je u pravu. ,,Kada bi mogao da mi pomogne, Nik, da ii bi to uinio?" ,,Zna da bih." Lice joj opet poprima onaj izraz. ,,Danijela?" ,,Sada mi stvarno treba tvoja pomo." ,,Dodi ovamo. Sedi."

Nik seda na divan pored male kaljeve pei, gde je toplo. Danijela mu utke prilazi i sputa se pored njega. Oslonjena laktovima o kole-na, sedi sklupana kao da ju je neko udario u stomak. ,,Sta ne valja?" ,,Onaj brod tamo. Mislim da je moj brat na njemu." i 12 brod "Amos. Pisao mi je pre neFllko nedeD^ da Je kuPio kartu D0 imenu Struma i da e njimePobea. ^lest.nu. Pisaotije?Kako?teznao^siovde? "Kada su tatu uhapsili, Am^ / pobegao iz Bukureta na selo. Mi-sio je da e tamo biti bezbedniji, Svake nedelJe m,] ^ Pisao ,u^ri" Pa~ L Kada sam stigla ovde, odm^.sam mu sce Ja^lla iako nikada nisam bila sigurna u to da li je dobio mJe P1*' ^ do sada.; Danijela ne skida pogled s f?* Sl]uete broda u daljini. ,,ta c biti snjima, Nik? a sam da kaPetan Planira da ProbiJe , britansku blokadu i pristane uz 0 ' ~ ,,Videla si u kakvom stanju \* brod' Cak J na kada b! u obalu' da lsPlovi Crno more. , kaze - Pokuavaju da na otvoreno more, nikada ne bi ,,Zar im niko nee pomoi?" ,,Moja vlada ne cli da ti Iju . .. rp i .1 pnsile iurkc da ih vrate nazacl ,.Znam da je Amos na njen/ ,,Sta hoe da uradim?" ,,Moe li nekako da ga izWe? gim kanalima prebaci u PalestiDtJ' ,,Ne znam." ,,P0m0gla sam vam, zar ne? Danijela ,zbegava da ga pogW a, U i' ulivajui mu dodatnu nervo-zu. ,,Ima li neto to mi nisi rekl/ Prez" Plta Nlk; ,,ta god da se desi, molim V, neJ da me mrzis' Nik se mrti. ,,Zato bih te ifrz Danijela otvara usta da mu jPJasni ali u poslednjem casu se za-uzdava. Naravno, kasnije e razur^etl zbg cea f. Plasila'' ozd* ce mu njen brat otkriti ega se to ..pgwa sestra toliko boji. Al, u tom trenutku, Niku preostaje samo da ^udeno zun u nju, pitajuci se na ta je mislila. te smrtne zamke ] nekim vladl to mora bar nesto da l'! 5 41. 1 Norman Konic ih ostavlja da ekaju pola sata u ekaonici ispred njegove kancelarije u Ministarstvu odbrane pre nego to ih primi. Nje-gov lini sekretar, mladi napadnih crnih brkova, uvodi ih u njegovu kancclariju. Konic ih srdano pozdravlja i odmah naruuje tri olje jabukovog aja. Priaju o vremcnu - u toku jc jcdna od najhladnijih zima koju pamte stanovnici Istanbula - zatim o progresu u ratu, koji je podjednako sumoran. Romelovi afriki korpusi prete Egiptu, dok su Japanci na Pacifiku zauzci Rabaul. Konic im nudi cigarete, pali svoju i lice mu za trenutak zaklanja oblak od dima. ,,A sada, gospodo", kae on na savrenom cngleskom, ,,kako mogu da vam pomognem?" ,,Stvar je pomalo delikatna", poinje Abrams. ,,Radi se o Strumi." Ime broda odjekuje sobom poput kletve. Konic ne reagujc. utke ih posmatra. ,,Na brodu je neko ko nas veoma zanima. Moramo da ga iskrca-mo." Konic izvija obrve. ,,Vaa vlada je dosad insistirala na tomc da ni-jedno izbeglo licc ne dobije azil, niti ulazak u zemlju." ,,Ovaj sluaj se smatra poverljivim. Nee promeniti politiku nae vlade." ,,Budite Ijubazni i pojasnite mi o emu se radi?"

,,Radi se o odredenoj osobi na brodu koja je u poziciji da pomogne vladi Njenog velianstva." Konic dclujc kao da mu jc lakc. Oi mu zabavljcno svctlucaju. ,,Shvatam. Pa, moda bismo mogli neto da sredimo. Naravno, diskre-cija mora biti zagarantovana. Kako se zove ta osoba?" Nik se naginje blie. ,,Ime mu je Amos Simonii, star dvadeset etiri godine, Jevrejin iz Bukureta." ,,Zato vam je potreban?" ,,Kao to rekoh, tie se obavetajne slube", odgovara Abrams. ,,Sta ete uraditi s njim kada ga iskrcamo s broda?" :i! Jzdaemo mu vizu", kae Nik. ,,Onda cmo da ga stavimo u voz ^a Haifu, preko Sirije." Konic klima glavom i sputa tri kaiicc eera u svoju oljicu aja odjabuke. ,,Ako odiuimo da vam pomognemo u ovome, vi ete nama Ja pomognete u vezi sa obavetajnom slubom." ,,Naravno. Ako je u naoj moi." ,,Sumnjamo na to da ncko iz ovc kancelarije snabdeva sfemce snimcima prepiske izmedu Istanbula i Ankare. Hoemo da znamo ko." Nik gleda u Abramsa. Danijela ih je ve informisala o tome. Zo-ve se Safet Diker, Konicov lini sekretar, mladi s brkovima koji ih je upravo uveo u njegovu kancelariju. Nik mu se ve bio obratio s pred-logom da pone da radi za SIS. Kopije slubenih spisa namenjenih Ko-nicu sada prvo dolaze u Nikovu kancelariju u britanskom konzulatu. Ova injenica bi mogla da bude neprijatna ukoliko taj ovek padnc u ake Emnijetu. ,,0dakle vam ideja da moemo da raspolaemo takvim informaci-jama?" pita Abrams. ,,Jedan od vaih slubenika se redovno vida sa ljubavnicom abve-rovskog pukovnika. Ili abverovac dobija informacije od vas ili vi cobija-te informacije od njega. Pre e biti da je ovo drugo." Dakle, nisam omanuo, razmilja ik, Emnijet me ipak prati. ,,Videemo ta moemo da uinimo", odgovara Abrams. Tek kada napustc Konicovu kancelariju i stignu do kola, AJbrams progovara: ,,Nadam sc e vredcti uloenog truda i vremena." 1 ako ne bude, moi emo mirno da spavamo jer smo dali sve od sebe." ,,Ja uvek spavam dobro, Dcjvise", odgovara Abrams i ulazi u kola ambasadc. ,,Savcst mi jc ista. A tvoja?" Na vedrom nebu svetlucaju ledenoplave zvezde. Niku obrazi gore od vctra dok stoji na pramcu policijskog broda koji see talase u prav-cu Strume. Gradska svctla sijaju na hladnom, istom vazduhva, dok snopovi patrolnih amaca araju po tamnoj vodi. Brod je jo uvek ukotvljen na oko trista metara od obale. Isprva deluje naputeno, ali kada se priblie, Nik prepoznaje Ijudske figure du brodske ograde. Mirno stoje, poput tune povorke na sahrani. Struma izbliza izgleda jo jadnije. Nik se pita kako je uopte uspe-la da doplovi do Istanbula; isto sumnja da bi uspela da prede R.og. Drvcni trup broda jc nagrizen i truo. U jednom komadu ya oi-glcdno drc jo samo eline ploc privrcnc za oba boka. Gloma145 zna drvena struktura, nemarno sklepana na palubi, verovatno slu kao sklonite za dodatne putnike u ve prepunom brodu. Nik ne vidj nijcdan spasilaki amac. Nadaju sc da e u ovoj zardaloj kanti stii do Palestine? Ovo je najjadnije plovilo koje je ikada video u svom ivotu. Zuta zastava mlitavo visi sa krme i objavljuje da je brod u karan-tinu.

Nik die pogled i vidi Ijude koji s broda pilje u njega. Bleda, ispije-na lica ukletih. Brodi se zaustavlja pored merdevina od uadi sputa-nih s broda. Prvo se penju dva policajca, Nik odmah za njima. Prvo to primeuje jeste smrad, oduran vonj Ijudskog izmeta. Brod je u mraku, ali Nik nazire bledi Ijudski lik iznad svee pre nego to je ugasi novi nalet vetra. Policajci imaju baterijske lampe kojima osvetljavaju uplaene, neu-glcdne Ijude okupljene u male grupice. ,,Dobro doli u mi.ju zamku", kae ncko na francuskom. ,,Zovem se Garabetenko. Ja sam kapetan ovog nesrenog broda. Kako mogu da vam pomognem, mesjel" ,,Dejvis. Iz britanskog konzulata." ,,Konano ste odluili da pomognete ovim jadnicima?" ,,Kamo lepe srec." Nik prelazi rukom preko lica. ,,Tako sam i mislio. Sta hoete?" ,,Traim mladia po imenu Amos Simonii." ,,Zato?" ,,Hou da ga iskrcam sa ovog broda." ,,Obezbedili ste mu vizu?" ,,Moda." ,,Viza. Ah, viza! Mesje, kako je to biti bog?" Kapetan duboko uzdi-e. ,,Jedan od sedam stotina Ijudi. ime je zasluio tu srcu?" ,,Je li na brodu?" Zapahnjuje ih jo jedan nalet ledenohladnog vetra. Kapetan opet trlja lice rukom i Nik uje struganje ekinja na njegovoj bradi. ,,Ne-mam spisak putnika, mesje. Idiot koji poseduje ovaj brod nije se udo-stojio da mi ga urui." ,,Moram da pronadem tog oveka." ,,Koliko je star taj Simonii?" ,,Dvadeset etiri godine. Iz Bukureta je." ,,Kako znate da je na brodu?" ,,Pisao je svojoj sestri pre nego to je isplovio iz Konstance." ,,Svojoj sestri", ponavlja kapetan, prouavajui Nikovo lice. ,,Do-bro. Pokuaemo da ga nademo. Moda ete usput videti tota zani-mljivo." i 16 Nik prati Garabatenka tri sprata nie, duboko u utrobu starog bro-. U jednora trenutku rioga mu zapinje za ncto i on se hvata rukom rdavu gvozdcnu ipku kako ne bi pao. Dok silaze sve dublje, Niku se utroba prevre od smrada urina, znoja i Ijudskog izmeta. Jedva uspeva da die. Sara svojom baterijskom larnpm levo-desno, osvetljavajui kabine. Mukarci, ene i dcca sede uureni na drvenim leajevima na nekoliko spratova; sve do tavani-ce. Jedini zvuk koji uje jcstetihi pla dece i stenjanje bolesnih. Ljudska stoka. ,,Mnogo dece boluje od groznice", pojanjava Garabatenko. ,;Na brodu imamo trideset doktora, ali nijedan aspirin." ,,Mogu da vam dostavim lekove." ,,To bi nam mnogo znadlo. Kao to vidite, nema dovoljno mesta ni za spavanje, ali ovde dole im je bar toplo. Brod ne prima vie oci sto Ijudi zato svakog asa mocmo da se prcvrnemo." ,,Voleo bih da mogu da vam pomognem." ,,Naravno da moete, mesje. Naravno da moete." Kapetan sputa ruke na bokove i podie glas: ,,Ima li ovde neki Amos Simonii?" uje se komeanje koje nadjaava Ijudski oaj. Ali mu niko ne odgovara. Garabatenko se probija kroz besprizornu masu, preskaui preko kofera i jeftinih kovega, dozivajui Amosa po imenu. ,,Ko eli da zna?" konano odgovara neko iz mraka.

,,Jesi li ti Amos Simonii?" ,,Zavisi." ,,Jesi ili nisi?" ,,Zato hoe da zna?" ,,Pokai mi svoje isprave!" Uvidevi da se ovaj tvrdoglavo ne ot-kriva, Garabatcnko teatralno odustaje od potrage. Probija se izmedu kreveta nazad, odmahujui glavom. ,,Vidite i sami, mesjel" ,,Mora da je ovde." Garabatenko i dalje stoji, s rukama na bokovima. ,,Ako im kaem da je dobio vizu, svi e rei da su Amos Simonii. Kako taj uopte izgleda?" Nik se oslanja na ono tomu je Danijela rekla: visok, tamne kovr-dave kose, govori engleski, ima dvadeset etiri godine. Garabatenko odmahuje glavom. ,,Jeste li sigurni da je na brodu?" ,,Nisam." ,,Pa, nastaviemo da traimo. Moda je na palubi." Penju se uz merdevine, izbijaju na palubu i Niku se ini da e Svakoga asa da povrati. Hvata sc za ogradu i puni plua hladnim mor-skim vazduhom. 147 ,,Sest nedelja amimo ovde", ali se Garabatenko. ,,Zato nani neko ne pomogne?" ,,Politika." ,,Politika!" Pljuje preko ograde. ,,Cekajte ovde. Yideu mogu li da vam nadem tog Amosa Simoniija. Ali nita ne obcavam." Ubrzo se vraa u pratnji visokog mladia u pohabanom odelu na koje se nawatala estonedeljna prljavtina od spavanja na palubi Stru-me. ,,Jesi li ti Amos Simonii?" pita Nik. Mladi izgleda prcstracno. Pilji u Garabatenka, zatim u policiju i na kraju u Nika. ,,Da." ,,Ima li sestru Danijelu?" Mladi klima glavom. ,,Brine za tebe." Nik mu prilazi blie. Mladi vonja. ,,Sestra se za-uzcla za tebc. U mogunosti je da tc izbavi odavde." ,,Da mc izbavi?" pita on, gledajui u Garabatenka, zatim opct u Nika. Izgleda kao da e svakog asa da zaplae. ,,Jesi li dobro?" ,,Bio je bolestan", odgovara Garabatenko umesto njega. ,,Valjda vi-dite i sami." Narednik turske policije poinjc da gunda. Na brodu su skoro sat yremena i nestrpljiyi su da odu. Nik grli Amosa oko ramena. ,,Zna li ta je sa Simonom?" Mladi odmahuje glavom. ,,Bie sve u redu", umirujc ga Nik. ,,Izbavicmo te odavde." Amos uti. Narednik turske policije zahteva da odmah napuste brod. ,,Sve e biti u redu", ponavlja Nik, okree se i prati policajce niz merdevine od uadi. Kada se policijski brodi malo udaljio, nekoliko putnika iri ruke i doziva ga na rumunskom i nemakom. Nik se cele noi prevre u krevetu jer mu san ne dolazi na oi. Kad god zatvori oi, vidi ica Ijudske stoke u smrdljivoj utrobi Strume, i svi demoni pakla pokazuju rukom na njega, optuujui ga. On iz sveg glasa urla da je nevin, ali niko ga ne slua. 42

ne moe da primi u svojoj kui dok god Majer unapred zna za njihove sastanke, i mada postoji profesionalni razlog za njen dolazak, danas su udesili da sc nadu u Sulcjmanovoj damiji. Nik je eka u uliici, cupkajui od zime na kaldrmi dok laki sncg provejava sa tmurnog neba. Istanbul je okovan sumornom zimom, utonuo u sivilo i maglu. Danijela stie izncnada, lica skrivenog zclenim alom i ruku za-gnjurenih duboko u depove svog crnog kaputa. Staje tik uz njega. Dah joj je vreo. Graciozno die glavu i Ijubi mu usne. ,,Nik, duo." ,,Imam dobre vesti", odgovara on i privlai jc u zagrljaj. ,,Naao si ga?" ,,Sino sam bio na Strumi. Pronaao sam ga." ,,O, mili boe. Kako izgleda?" ,,Jadno. Bio je bolestan." ,,Moe li da ga izbavi?" ,,Dau sve od sebe. Mogu da mu nabavim vizu za Palestinu. Jo uvek ckamo konanu odluku turskih vlasti." ,,Jesi li priao s njim?" Nik odmahuje glavom. ,,Potreban mu je lekar." Danijela mu grevito stee ruku i ponovo ga Ijubi. ,,Mora da zna koliko mi ovo znai. Oduiu ti se. Yidee." ,,Nc mora to da radi." Danijela ga neno Ijubi u obraz. ,,Nemoj nikada da mc mrzi, Nik", apue mu na uli^ i odlazi poput senke u sivoj, smrznutoj ulici. Abrams je zbog ovoga odao Safeta Dikera Turcima. Niku je drago to Abrams jo uvek nou spokojno spava. Naalost, njemu to jo uvek ne polazi za rukom. ! 18 ! 19 43. kasno ostaje u svojoj kancelariji, udubljen u posao. Rezak zvuk telefonskog zvona budi ga iz misli. Nik gleda na svoj runi sat. Devet sati. Podie slualicu. ,,Dejvis." ,,Nik. Moram da te vidim", zahteva Danijcla. ,,Sta se desilo?" ,,Liman, kod kapije Tumb. Za pola sata", kae ona i prekida vezu. Nik izlazi iz taksija dvc ulice od Istiklala i peice nastavlja prema kapiji Tumb. Ledeni vetar iba bulevarom; ali to ne smeta etaima koji se vrkaju izmedu barova i restorana. Uglavnom su to nemaki oficiri u pratnji svojih madarskih devojaka; turski biznismeni koji se glasno smeju i pue; britanske diplomate sa svojim enama, od kojih neke lino poznaje i javlja im se klimoglavom. U kafiima, mukarci i ene askaju na italijanskom, francuskom, panskom i rumunskom. Nik zastajc na uglu preko puta kapijc Tumb u trcnutku kada is-pred njega protutnji zeleni tramvaj. Ko god da ga prati, ili je nemaran ili previe samouveren. Ne promie mu ar njihovih cigareta u dovrat-ku na dnu ulicu. Lake je pratiti po letnjem vremenu. Na raspolaganju su bate restorana u kojima pijuni obino sede i itaju novine, utapa-jui se u masu. Sada kada definitivno zna gde je njegcwa pratnja, osea se neka-ko sigurnije. Nik prelazi ulicu i grabi ka Limanu. Ne osvre sc preko ramena, uveren u to da su njegovi pratioci jo uvek tamo gde ih je i ostavio. Danijela sedi za stolom u zadnjem delu rcstorana, ne skidajui svoj zeleni svileni al. Unutra je samo nekoliko gostiju, uglavnom mu-karaca. Nik seda i naruuje flau rakije i dve ae.

Bleda je. Nikada je nije video ovako uplaenu, ne od onog dana u Bukuretu kada ju je izbavio od zclenokouljaa. 150 ,,Sta se dogodilo?" pita Nik. Na stolu leismedi koverat. Danijela gagura ispred njega. Nczalepijcn jc. NJik vadi tanak list papira na kojem je tekstisku-can na maini zapisanje. ,,Staje ovo?" ,,Proitaj." ,,Originali. Odakle ti? Iz njegovog sefa?" ,,Moram daih vratim pre nego to se vrati kui." ,,Atoje?" Danijelin usiljeni osmeh lii na umornu grimasu. ,,Moda se ve vratio." Boe. Ovoje suludo. ,,Skoro mesec dana jc odsutan. U Berinu je." Nik ita najbre to moe. Jsuse", mrmlja on nakon to zavri. ,,Nikada o tome ne pria. Ali esto dobija telefonske pozive, ka-sno u no Taj ovek irna mnogo tajni, Nik." ,,Mora ovo odmah da vrati u sef. Zato si ovo uopte uradila7" ,,Zato to si mi pomogao da pronadem Amosa. Htela sam nekako da ti se oduim." ,,Bila je doroljna { f laa yiskija." Danijela deiuje uvredeno. Bez rei uzima pismo od njega i vraa ga u koverat. Zatim ustaje da krene, ali Nik je hvata za ruku. ,,Jesu li te pratili?" pita on. Ona odmahuje glavorn. ,,Nisu." ,,Dozvoli da preforrnuliem. Pratili su te." Danijela seosvre preko ramena. ,,Kakozna?" ,,Posao mi je da znam." Ona sc brzo sputa na stolicu i poinje da drhti celim telom. ,,Jao, boe." ,,Ja u se pobrirmti za to." ,,Kako?" Nik stavljanovac na sto, onoliko koliko zna da je dovoljno zaflau naruenog pia. Konobar ga iba nezadovoljnim pogledom; nadao se da e stranac veerati i ostaviti mu veliku napojnicu. ,,Prvo u jadaizadem", predlae Nik. ,,Hou da saeka petminu-ta a onda da pode uz ulicu i skrene levo." ,,Tamo je mrano, nema ulinih lampi." ,,Ne brini, biu uz tebc." ,,Sta e dauradi?" ,,Na kraju uliice je restoran po imenu Rumeli. Skreni u prolaz s druge strane ulice, idi do kraja, udi u najblii dovratak i tu me sae-kaj." Danijela oklcva. ,,Samo uini kako sam ti rekao i sve e biti u redu." 151 Nik ustaje i izlazi napolje. Led svetluca na kaldrmi. Koraa uli-com bcz osvrtaja. Prolazi dve nlice pre nego to zaokree na mranoj raskrsnici j Vra-a se ka kapiji Tumb gde ulazi u dovratak skriven dubokim mrakom. Tu eka. Uprkos debelom vunenom kaputu, Nik osea da drhti. Isuse, ka-ko je hladno. Iz restorana na spratu dopire prigueno zavijanje orijen-talne muzike. Vetar brie sneg sa ulice. Na Istikau jo uvek ima eta-a, ali ovdc na jugu je potpuno pusto. Zato li se Danijela izloila tolikoj opasnosti? I sada neko mora da je spasc. Ova gria savesti nee muiti ostale mukarce, Nik to dobro zna. Uostalom, na hiljade Ijudi

svakodnevno umire irom Evrope i agenti koji ih prate jesu neprijatelji. lako Nik nikada nije uspeo da sa-vlada yetinu nonalantnog ubijanja koje njima tako lako ide od ruke. Zapaa Danijclu koja izlazi iz restorana i okleva. ,,Hajde, samo uradi kako sam ti rckao", mrmlja on ispod glasa. Ona kree uz ulicu ka njemu, stie do ugla na manje od deset me-tara od mesta gde on stoji, ali ga nc vidi. Nik zadrava dah. Da; eno ga, koraa brzo. Subara mu je navuena preko uiju, ruke su mu duboko u depovima i glava je pognuta pod naletima vetra. Danijeline potpetice odjekuju po kaldrmi. Mukarac skrec za ugao i uranja za njom u mranu ulicu. Hoda prebrzo, moda zato to brine da e je izgubiti u tami. Nik cka sve dok ga ne izgubi iz vida a onda kree za njim. Nc uri, dri se senke kako bi ostao neprimetan. Snop utog sve-tla prodire kroz prozor Rumelija i osvctljava kaldrmu. Majerov agcnt okleva; verovatno se pita zato jc Danijcla odluila da sama odeta tako daleko od Istiklala. Ali sc nc odluujc da je prati. Nijc mu tako naredeno. Nik ubrzava korak. Teko guta pljuvaku jer zna ta mu je initi, iako se gnua tog ina. Ali nema drugog izbora. Sa obe strane ulicc nanizane su kuicc s mranim dovracima. Od-jek Danijelinih potpctica odbija se o zidove. Ona skrec u jedan od njih, ba kao to joj je rckao, i najcdnom sc sve utiava. Majerov agent okleva. Nik mu razaznaje samo siluetu u mranoj aleji; verovatno sluti nevolju. Sve se zavrava brzo. Agent ni ne vidi ruku koja ga grabi za grkljan. Pada na ulicu i skon-ava na mestu. ,,Luger" automatik koji je u meduvremenu izvukao iz svog kaputa, uz zveket pada na kaldrmu. Nije imao vremena ak m da ga otkoi. \V. ;i upalja iz depa i osvetljava lice Majerovog agenta. Osc-ko ii'U sc puls ubrzava dok provcrava da li je mrtav. Isuse. Pato jc Haler. Nik gasi vatru pre nego to Danijela vidi ko ju je pratio. Podie luger" sa kaldrme i vraa ga u dep svoje rtve. Zatirn prilazi oluku i 'z eluca izbacuje rakiju i ono to je pre toga veerao. ,,Ubio si ga", primeuje Danijela, neobino ravnim glasom. Nik joj ne odgovara. Ljut je na nju jer mu se ne svida to je sebe izloila tolikoj opasnosti, zbog ega je bio prinudcn da ovo uradi. Us-pravlja se i nadlanicom brie usta. Halera odvlai u mraan dovratak i ostavlja ga da sedi naslonjen na zid. Do jutra ga niko nee otkriti. Do tada e ve udesiti da nestane. ,,Gubimo se odavde", nareduje on. Umee ubistva je jedna stvar; sprovodenje tog umca u delo, iz-bliza a ne bacanjem bombe iz aviona ili kroz periskop ili kroz nian puke, neto je sasvim drugo. Zanima ga ta ona sada misli o njemu, da li prema njemu osea gadenje ili strah. Ovo nije prvi put da ga vidi kako stoji nad leom, ali onog dana u Jevrejskoj etvrti nije ubio namerno. Nik je hvata za ruku i vodi odatle. Nekoliko minuta kasnije, ve su na Istiklalu gdc iz oblinjih restorana i barova dopiru smeh i muzi-ka. Zaljubljeni se etaju drei se za rukc, udci da sc to pre uvuku u svoje tople, ljubavnc postelje. Nik zna da nee moi da zaspi, ne samo vecras ve i u noima koje dolaze.

Ne razgovaraju sve dok ne izbiju na trg Taksim. ,,ta e da radi ako ga zatckne kod kue?" konano pita Nik. ,,Morau da udcm." ,,To je ravno samoubistvu. Tako neto ti neu dozvoliti." ,,Nemam drugog izbora." ,,Ubie te. Ni on nema drugog izbora." ,,Nai u ve neki nain da neprimetno vratim ove papire u sef." ,,Ne", odluno kae Nik i ubrzava korak. Majerov stan nalazi sc samo dvc ulice od nemakog konzulata. Nik gleda na sat. Uskoro c jedanaest. ,,Ovo je moja greka", tiho kae ona. ,,Ovo nije niija greka." Stiu do Majerove kue. Ispred nje nema tamnoplavog ,,merce-^esa" i Nik naprasno osea ubod razoaranja. Ne eli da se Danijela Vrati Majeru. Ovo je idealna prilika da pobegne, i ukoliko je iskoristi, ^ogao bi da joj pomogne. Neka rat i Abrams i ostatak SlSa idu do "3avola. 152 Danijela poinje da prelazi ulicu, ali Nik joj ne puta ruku. ,,Ne yraaj mu se. Nabaviu ti vizu. Zatitiu te." ,,Zato?" pita ona. Kada bi samo Abrams hteo da ga saslua, razmilja Nik. Pozele-neo bi od besa. Danijela je njihovo otkrovenje, najbolji agent kojcg trenutno imaju u Istanbulu. I ono to mu je veeras pokazala jeste po-litiki dinamit. A on pokuava da okona njenu karijeru pre nego to je poela. ,,Ne mogu", kae ona kada joj Nik ne odgovara. Izvlai ruku iz njegove i trei prelazi ulicu. Nik ukoeno stoji i posrnatra kako skrc-e za ugao iza kue. Ui c kroz batenska vrata i popec sc zadnjirn stepenicama kako je posluga ne bi videla. Nik zna da se nee smiriti do njenog sledeeg telefonskog poziva, dok ne sazna da je dobro. Ali prvo mora da uini ncto s Halerom. 154 44. ,,LJasno izgleda", primeuje Adams. Nik seda na stolicu. Cele noi nije spavao, niti je uspeo da zadri svoj doruak u clucu. Pogled mu luta kroz prozor, ka sivom gradu koji se prostirc niz Peru sve do Roga. Sneg se uveliko nagomilao na pro-zorskom oknu. Zima je jezivo hladna, kakvu Istanbul godinama nije video. Kaljeva pe u uglu kancelarijeje vrela, ali ne uspeva da savlada studcn. Abrams duva u svoje prste ne bi li ih ugrejao. ,,uo sam ta se dogodilo." Nik slee ramenima. ,,Siguran sam da je tako moralo da bude. Sta je Trojan traio od tebe u tako sitne sate?" ,,Pozajmila je neke papire iz Majerovog sefa. Nijc uspela da ih fotografie." 1?" Nik duboko uzdie. ,,U pitanju je ematski plan nemake vlade za nacional-socijaliste. Planiraju Hitlerovu smrt i hapenje svih njegovih visokih oficira. Osim toga, tu su i uslovi za mirovnc pregovore s Brita-nijom. Sve u svcmu, kratak dokument, nepotpisan i nepojanjen." Abrams utke zuri u njega. ,,Kao to ste primetili jo u Bukuretu, her Majer je vrlo zanimljiv Hk." ,,Misli li da je dokument pravi?"

Nik slec ramenima. ,,Ne znam ni sam", odgovara. Obojica dugo ute, udubljeni svako u svoje misli. ,,ta emo da radimo?" naposletku pita Nik. ,,Da li da prosledimo informaciju u Yajthol?" Abrams odmahuje glavom. ,,Nita irn ne bi znaila. Samo bi Maje-ra doveli u opasnost jer bi kasnije mogao da nam bude od koristi." ,,U Bukuretu stc rekli da stc posebno zainteresovani za Majera." Abrams za trenutak razmilja, kao da se dvoumi koliko da mu otkrije. ,,Njegov otac je blizak porodini prijatelj glavnog abverovca, 155 admirala Kanarisa. Kanaris potie iz poznate nemake aristokratske porodice i mrzi naciste. Ne pada mu na pamet da regrutuje faiste u bilo koju od svojih obavetajnih jedinica. Naravno, Majer nas veoma zanima. Ovaj rat se ne vodi samo vojnim sredstvima, Dejvise. U Lon-donu i Berlinu postoje Ijudi koji misle da postoje i drugi naini." ,,Dakle, vi mislite da je ovaj dokument pravi?" ,,Suka se da odredeni krugovi nemake elite ele da eliminiu Hitlera i okonaju ovaj rat. Trenutno srno u poziciji samo da sedimo i ekamo", priznaje Abrams, lupkajui prstima o povrinu svog radnog stola. ,,Sta se dogodilo s Haerovim telom?" ,,Vratio sam se ovdc i pozvao nckog iz Specijalnih operacija. Sma-trao sam da e oni bolje znati kako da ga se ree. Pretpostavljam da je zavrilo u moru mnogo pre zore. Bio je teak ovek pa se nadam da nce isplivati i posramiti nas. Majer e prctpostaviti da je mrtav, ali ncc znati zato niti kako." ,,Nee li to ipak baciti sumnju na Trojana?" ,,Poznajem jednu madarsku igraicu u klubu na Taksimu. Udesio sam da kae svojim kolegama da je Halera te noi odvela svojoj kui, da je bio pijan i da je poeo da je tue tako da ga je izbacila napolje. Pri-a c se brzo proiriti po cclom Taksimu i dovoljno e im zamazati oi jcr zvui realno. Majer c pomisliti da je Halcr u pijanom stanju htco da se provede s kurvom umesto da obavlja svoj posao. Mogue jc da e malo posumnjati, ali nikada nee uspeti da otkrije pravu istinu." ,,Nadam se da si u pravu", pomirljivo e Adams. I ja se nadam, kae u sebi Nik. Ali ne i naglas. ekaju u njegovoj radnoj sobi dok Danijela pije svoj aj od pomo-randc a Nik iskapljuje jo jedan din-tonik. Ne priaju mnogo. On u vie navrata pokuava da povede razgovor, ali nailazi na utanje. Dani-jela je previe rasejana i zato se zadovoljava sedenjem u tiini. Oko devet sati, Nik uje zvuk kola koja se parkiraju ispred zgrade. Prilazi prozoru i osmatra ulicu. Policijski auto. Oficir otvara zadnja vrata iz kojih izlazi mrav i neugledan mladi u izguyanom odelu, sa iskrzanim kartonskim koferom u rukama. ,,Stigao je", najayljuje Nik. Danijela ustaje i nameta svoju haljinu. ,,Pa", predlae on. ,,Hoemo li da sidemo i pozdrayimo ga?" Okrec sc da jc pogleda. ,,Oprosti mi." 156 ,,Zbog ega?" Policija kuca na vrata. Nik silazi u prizemlje i otvara im. Kapetan turskc polidje mu salutira i mladi s kotcrom iskrsava iz senke. Visok je, bled, ispijen i deluje krajnje prestravljeno. ,,Amose", pozdraylja ga Nik. ,,Bienvenu. Dobro doao. Udi." Nik zahvaljuje policijskom kapetanu. Ovaj mu salutira, ulazi u lcola i odvozi se. Mladi stoji u hodniku, premetajui kofer iz ruke u ruku, gleda-jui unezvercno oko sebe.

Danijela silazi niz stcpenice i zastajc, zagledana u mladia. Nik eka da se zagrle. ,,Ko je ovo?" zaudeno pita ona. 157 45. 46. lVJLladi zahval.no prihvata Nikovu ponudu i halapljivo jede ne-koliko porcija kajgane sa sirom. Sada u drhtavoj ruci dri rakiju kao da je stakleno jaje. ,,One noi kada ste posetili Strumu, leao sam sklup-an u svojoj kabini na palubi." Mladi govori tihim, monotonim glasom, ne gledajui Nika u oi. ,,Kapetan me je probudio i pitao koliko imam godina. Rckao mi jc da ustancm i pitao da li znam engleski. Rckao sam da znam. Pitao me je da li hou da se iskrcam sa Strwne. Odgovorio sam da hou, naravno. Rekao mi je da sam najsreniji Jevrejin na svetu i da, ako me neko pita, kaem da se zovem Amos Simonii." ,,To ti je rekao?" ,,Da, rekao je da e biti dovoljno da kaem da sam Amos Simonii sve dok sc nc iskrcam na obalu i posle toga da sc nadam najboljem." Mladi bojaljivo glcda u Nika. ,,Vratictc mc na brod, jc l' da?" Nik pokuava da pronade Danijeline oi, ali ona okree glavu na drugu stranu, zagledana kroz prozor u daleka svetla Pere. Nik zna da u sebi plae. Takode zna zato je to kapetan uinio. Hteo je da spase bar jednog od svojih putnika, i ako to nije mogao da bude pravi Amos Simonii, ovaj ga je stvorio. ,,Kako se zove?" pita ga Nik. ,,Kako ti je pravo imc?" ,,Solomon. Solomon Lajbovii." ,,Pa; Solomone. Sutra te stavljam na voz za Haifu. Kapetan je bio u pravu. Trenutno si najsreniji Jevrejin na svetu." Nik ustaje i prilazi Danijeli, sputajui joj ruke na ramena. ,,Zato nije na Strumi?" apatom pita ona. ,,Moda je pocepao svoju kartu", odgovara Solomon. ,,Mnogi mo-ji prijatclji su pocepali svojc karte kada su videli u kakvom je stanju brod. Moda je jo uvek u Konstanci, eka drugi brod." Danijela drhti i trlja svoje nage miice. ,,Hvala ti, Nik", apue ona. ,,Hvala ti to si pokuao. Hvala ti za sve." ,,Zao mi je." Ona se okree i neno ga Ijubi u obraz. ,,Moda e mi ponovo pi-sati", vedrije kae. Ali nije. Danijela vic nikada nije ula rc od Amosa. 158 INik stoji na dokovima i posmatra crvene i bele remorkere koji Strumu izvlae iz zaliva, pored tvrtave Rumeli u pravcu Crnog mo-ra. Turci su im u meduvremenu uruili upozorenje da isplove iz luke uprkos pregovorima s britanskim ambasadorom koji je traio da vlast zbrine neja. Sedam stotina dua na ukletom brodu nikada nee videti prljavu obalu Palestine. Remorker preseca ue kojim je vezan za Strumu na petnaestak milja od crnomorske obale. Pokvareni brodski motor je beskoristan i Struma poinje besciljno da pluta. lako se na njoj vijori panamska zastava, ruskoj podmornici je predloeno da na nju ispali nekoliko torpeda. Zima je. Oni koji ne poginu od prvobitnog udara ubrzo e se smr-znuti u ledenoj vodi Crnog mora. Preivee samo jedan. 159 47.

Istanbu avgust 1943. godinc Po onekad dolazi kasno nou, oblijc u tami koje se kree kaldr-isanom ulicom. Obino kuca na drvena vrata, s dve kratke i jednom .om pauzom. Uvek je eljno oekuje. Pusta je unutra, zajedno sa iblakom njenog parfema. Igraju vizantijsku igru, pothranjujui obmanu daona pijunira nje-ga, kao to joj je Majer naloio da ini. Stoga je neophodno da mu ser-vira dezinformacije kako bi opravdala svoje kasne poscte. Nik i Abrams su oprezni u planiranju i izvodenju svojih sledeih operacija, posebno zato to se ispostavilo da Danijela do materijala dolazi na vrlo sumnjiv nain. Isprva joj dajvt lana dokumenta koja ona briljivo prepisuje svojim kitnjastim rukopisom. Nik mcri vreme i nikada joj ne treba vie od pola sata da prepie sve to naumi. I to po redu. Majeru saoptava da Nik ponekad donosi papire iz konzulata kui, to je donekle tano, iako sc direktno kosi sa svim protokolima. Govori mu da ih prepisuje dok Nik spava. Osim to postaje njegoy pijun, Danijela Simonii istovremeno postaje njegova ljubavnica. Nik se s vremenom privikava na oblik i irinu njenih kukova; hva-tajui sebe kako ih zamilja svaki put kada rairi ruke u tom rasponu. im sklopi oi, ini mu se da osea njcnu dugu kosu na svom obrazu dok se naginje u krevetu da ga poljubi. Ubrzo je tolikointimno upozna-je da zna kako spava, s jednom rukom nemarno baenom iznad glave i s liccm blago namrtenim u snu, poput jogunastog deteta. Nik zna kako se nou baca po krevetu, progonjena sopstvcnim komarima. Po-znaje njen karakteristian miris, i kada su zaj edno, upija slatku aromu njene koe, kao da je parfem. Kada ode, iluzija njihove intimnosti se gasi i na njeno mesto do-lazi Ijubomora koja ga razdire iznutra. Zavidi Majeru, iako ga oboje uspeno obmanjuju; Majer je taj koji se pored nje budi i Danijela je deo njegovog svakodnevnog ivota. Ne.to to Nik eli vie od svega na svctu. 161 Nikada nije siguran u to ta se dogada iza tih zagonetnih zlatnih oiju. Zanima ga kakva je prema Majeru i kakve lai mu pria. Sa Zigj-jem nikada nije ovako, priznajc mu jednom nakon to vodc Ijubay. Nik je pita: Sta radi? Glumi? Naravno, odgovara ona, raspirujui njegovu nesigurnost, terajui ga da se zapita da li i s njim glumi. I postoji li neki nain da to provc-ri? Cesto sanja o njoj. Budi sc sa oseajem iskonskog bola kada ispru-i ruku u kreyetu i shvati da nijc pored njcga. Ncsvesno radi protiy sebe. Jcdnim delom svog bia eli da pronade nain da jc oclvoji od Ma-jcra, dok mu njcgova profesionalna strana i oseaj odgovornosti nalau da uini sve to je u njegovoj moi da je zadri pod Majerovim krovom i u Majerovoj dobroj milosti. Nik radi do kasno u svojoj radnoj sobi, prouavajui dokumenta koja je tog dana iz konzulata doneo kui. Yeeras e opet yideti Dani-jelu, prvi put posle skoro etiri nedelje. Svakog asa oekuje da uje zvuk njenih koraka na kaldrmi isprcd kuc. Operacija Ciccron je tema dosijca u njcgoyim rukama, Nikov li-ni plan. Jan Romanesku je preiveo torturu Gvozdene garde i stupio u kontakt s njim prcko turskog biznismena po imenu Omar Kalmac. Njegoy bivi gardijski dvostruki agent sada operie u komunistikoj e-liji u Dobruji i zamolio je Nika da ga Britanci snabdeju radio-vezom i eksploziyima. Spccijalne operacije stacionirane u Kairu poslale su eks-perta za sabotau po imenu Dordon - Nik ga je poslednji put yideo u podrumu bukuretanskog konzulata - i Nik je smislio da pozajmi njega i radio, zajedno sa obuenim operaterom, juno od Konstance, u cilju uspostayljanja veze s Romaneskuovom elijom.

Na ulici uje Danijeline korake, sputa papire na sto i uri u ba-tu da joj otkljua vrata. Ubrzo su jedno drugom u naruju, strasnom i grevitom kao nikada do tada. Nik je uz stepenice odnosi u spayau sobu gde padaju na krevct. Ljubav vode pohotno, gladno. Odvojenost jc skoro nepodnoljiva fiziki, za oboje. Oseaj je uvek isti, kao da su se yratili kui. Nik u snu lii na dcaka. Danijcla rnu miluje prstima lice, pre-plavljena talasom tugc. Imaju ovaj sadanji trcnutak i to je sve to c ikada imati. ta god da se dogodi, razmilja ona, ove zajednike trenut-ke c uvck sauvati u sebi i niko nee moi da joj oduzme ova slatka seanja. Ali zato ne bi imali i vie? pita sc ona. Zar uvek mora da bude ovako? Ncno ga Ijubi u elo i ustaje, oseajui kako joj njegovo toplo se-me curi niz unutranje strane butina. Zeli da jednog dana deo njega porastc u njoj. Ali zna da se to nikada nee dogoditi. Ljulito bric suze ispod oiju, oblai jednu od njegovih koulja i iskrada sc iz sobe. Nik otvara oi, pitajui se koliko dugo je spavao. Sea se da su tiho razgovarali u tami nakon to su vodili ljubav, ali nc sca sc kada je zaspao. ,,Danijela?" Nekoliko minuta kasnije, vidi je kako ulazi u spavau sobu. ,,Gde si bila?" ,,Otila sam po vodu", odgoyara ona i dodaje mu au. Zatim scda na ivicu kreyeta i gleda ga. Dok pali sveu na nonom stoiu, Nik primeuje da je u njegovoj koulji; dosee joj skoro do kolena a rukavi premauju vrhove prstiju. Izgleda neodoljivo. Danijela sc penje na krevet, opkoraujc ga i seda mu na stomak, uranjajui prste u daice na njegovim grudima. ,,Nisam znao gde si. Jesam li dugo spavao?" ,,Samo nekoliko minuta." ,,Ne budi smcan." Zapoinju razgovor, kao i uvek. Ponekad priaju satima. Danijela mu postaylja bezbroj pitanja o Engleskoj, o Gildfordu gde Nikivi, za-nima je da li je to mesto podjednako egzotino kao Bukuret. Njihoyi ivoti su kao nebo i zemlja. Ona je svakoga dana peice ila u kolu, koraajui uskim kaldrmisanim uliicama. Tamo je naui-la hebrejski i Talmud; sluala je kako starci u pranjayim uionicama pevaju Toru i doivljavala da je rumunski deaci ismeyaju i gadaju ka-menjem s druge strane ulice. Nik je obrazoyanje stekao u priyatnoj koli gde sc disciplina spro-vodi uz pomo tapa, hladnog tua i blatnjavih fudbalskih terena. Ku-i jc dolazio samo za Boi i tokom lctnjih raspusta. 163 uH Izraz na njenom licu dok joj pria dogodovtine iz svog ivota u internatu ravan je zaprepaenju. Za Nika je to bilo sasvim normalno, svc dok nijc odrastao i upoznao Ijude koji se itavog ivota nisu odvaja-li od svojih porodica. Njegovo detinjstvo je za nju nezamislivo, ba kao i njeno za njcga, naroito svet u kojcm se dobijaju batine samo zato to si druge veroispovesti. ,,Moja porodica je preko sto godina ivela u istoj kui u Jevrej-skoj etyrti. Moj otac jc prekinuo tradiciju kada se preselio u bulevar Bratijanu. Tada sarn imala sedam godina. Bio je to veliki porodini skandal." ,,Tvoja porodica jc ortodoksna?" ,,Seam se jevrejskih praznika kada sam biJa mala. Moji strievi su oblaili kaftane s belim arapama i crnim eirima. Moj otac bi sc uvek prvi presvukao u civilno odelo."

Na licu joj titra smeak pri sea-nju na te bezbrinc danc. ,,Imate li vi u Engleskoj pccno kcstcnje?" Nik klima glavom. ,,Na jcscn moc da se kupi na ulinim tezga-ma." ,,Kad sam bila mala, otac ih je donosio od oveka koji ih je pekao na ulici u staroj metalnoj furuni." ,,Nc mogu da tc zamislim kao malu dcvojicu." ,,Bila sam mrava kao aplja i imala sam konjske zube." ,,Kladim sc da su svi deaci ludeli za toborn." ,,Samo jedan." ,,Ne yerujem ti." ,,Bio jc to deak koji me je prvi poljubio. Imala sam petnaest go-dina i na putu iz kole odvco me je u doyratak male knjiare. Seam se da mi nije bilo nimalo prijatno. Uinila sam to samo da bi mu se svidea." ,,Sta jc posle bilo s njim?" Danijela slec ramenima. ,,Ne znam. Odsclio se." ,,Koliko dugo si ga poznavala?" ,,Neu da priam o tome", joguni se Danijela. ,,Veeras hou da zaboravim Rumuniju. Hajde da priamo o neem drugom. Opii mi London. Priaj mi o zgradi parlamenta. Yidela sam slike. Tamo je ve-liki sat." ,,Big Bcn." ,,Vidi li se iz svih krajeva Londona?" ,,Nije toliko veliki." 1 imate crvene^potanske sanduie. Ljudi ubacuju pisma u njih. Citala sam o tome. esto zamiljam kako bi bilo kada bih otila tamo. Moj otac je studirao na Sorboni u Parizu. Obcao jc da c mc odycsti u Francusku i u London, ali... moda u ipak otii. Jednog dana." 164 ,,Kada se sve ovo zavri..." ,,Ovaj rat se nikada nee zavriti. Trajae vcno." ,,Rckio sam ti, Danijela, mogu da ti obczbedim paso i vizu, done-u ti ih odmah ako hoe." ,,Moe meni, ali ne i svim onim Ijudima na Strumi, i bogzna koli-ko ih je jo." Lice joj se smekava dok uzima njegovu aku u svoje male dlanove. ,,Nemoj nikada da ali to si me upoznao, molim tc." ,,Zato bih zbog toga alio?" ,,Svata se deava, nikad se ne zna." Na ta misli? Niku se ini da je voleti Danijelu isto kao i boraviti u prostoriji punoj ogledala. Ona ga voli, ali ne eli da bude s njim i uporno odbija da razgovara o budunosti. ,,Moram da krenem", najavljuje ona. Nik mrzi tu reenicu. Satima iznad njih lebdi arolija rata koja im pomae da odoleyaju svetu, i Nik ih zamilja kao Ijubaynike koje nc mogu da razdvoje ni zemlja porekla niti bilo koje drugc strahote. Za-milja kako se ujutro budi pored nje, pravei se da uvee ne rnora da ga napusti. A onda ona izgovori te uasne rei i prolazna priroda njihove ljubavne veze baca ga u ponor frustracije i usamljenosti, koji su postali njegoya svakodnevica. Svaki put oscti uasnu tugu i nikada ne zna da li je to njihov poslednji susret. ,,Mora li da ide?" U mraku uje kako oblai odcu. ,,Zigi e biti Ijut ako ostanem celu no." ,,Samo obaylja svoj posao", gorko uzyraa Nik.

,,Ako spavam s tobom, onda obavljam svoj posao. Ali ako se ne vratim do jutra, mogao bi da pomisli da sam sc zaljubila u tcbe." ,,Jesi li?" pita Nik i zadraya dah. Nc odgovara mu. Umesto toga, naginjc sc nad krcvctom i Ijubi ga u usta. Nik podic rukc i hvata jc oko struka, pokuavajui da jc po-vuc nazad u krevet. Danijcla se smejc i migolji iz njegovog zagrljaja, yraajui bretclu svog grudnjaka nazad na rame. I dalje mu ne odgovara na postavljeno pitanje. ,,Stvarno moram da idem." ,,Ostani", kae Nik, i zbog naina na koji joj to kae Danijcla nijc u stanju da se naali. Spretno naylai svojc syilene arape. ,,Ne mogu." ,,Ne mora da se vrati." 1 ko e onda da vam pijunira abverovce?" Gipko ustaje s kreveta i staje na snop meseine. Mlena svetlost obasjava njegovu ljubavnicu u donjem veu i srebrnim arapama. Toli-ko jc lepa da je to skoro bolno. Nik eli da sauva ovaj trenutak, da ga urec u svojc seanje za ono yreme kada svega toga vie nc budc bilo. 165 ,,Veruje li Majer u to da si me potpuno obmanula?" ,,Kae da su enc tvoja slabost", odgovara ona, gledajui ga u oi. I to jc trenutak kada oboje ostaju nemi i zaarani. Nik sa uzdahom glcda savrenu liniju njenih lcda dok navlai ha-Ijinu preko glavc. Nain na koji joj haljina klizi niz telo istovremcno jc erotian i nevoljan; jer svaki put predstavlja mali rastanak, pripremu za konano zbogom. ,,Budi oprczna", preklinje on. ,,Ne brini, nita ne sumnja." ,,Ako ikada sazna da pijunira za nas, povredie tc." Nik nc rnoc da prevali preko usta: ubie tc. Ne usuduje sc ni da pomisli da bi tako neto moglo da joj se dogodi. Danijela zabacuje svoju tamnu grivu, koluta oima i smeka sc. ,,Uvek sarn na oprezu." Taj osmeh koji ga oarava, razoruava. Nije li to njeno najmonijc orujc. On ini da delujc samouvercno i zadovoljno, ak i kada jc samo trcnutak prc toga lila gorkc suzc. ,,ta ako se jednog dana vrati kui i zateknc otvoren sef a ti nisi stigla da yrati papire?" ,,Njegova kola su dovoljno glasna da se uju kada ih voza parkira. Uvek imam dovoljno vremena da sve yratim na svoje mesto." ,,Sta ako ude neko od poslugc?" ,,Zakljuavam vrata." Nik odmahuje glavom. Nije ga ubedila. Ni sam nc voli da rizikuje iako postoje rizici koje je lino zahtevao od nje. U protekle dve godine saznao je mnogo toga o Majeru. Na primer, za njegove sumnjive poslovc na Balkanu - prodavnica u Bukuretu, hotel u Sofiji, skladite zaina u Istanbulu - to ga ini istinskim bizm-smenom. Takode zna da Majer potie iz bogate pruske porodice. Pre rata je sluio u mornarici pod Kanarisovom komandom i dok-torirao balkanske studijc na univerzitctu u Hajdclbergu. U Istanbul ga je poslao lino Kanaris, pod maskom kupca konoplje. Bila je to najbolja vrsta kamuflae koja mu je obezbedila plaen posao i mogunost da bude viden kako ga obavlja. Medutim, Majer ne izgleda kao kupac konoplje. Prefinjene crte njegovog lica, secle vlasi na slepoonicama i plave oi ine ga tipinim primerkom onog to zaista jestc - aristokrata, ovek naviknut na bogatstvo i mo. Nik zna da Majer esto putuje na relaciji Berlin-Istanbul i prenosi poverljiva dokumenta u abverovski tab, Kanarisu na ruke. Takode zna da ima sef u kuama na Taksimu i Istiklalu, kao i agente u Bugarskoj, Istanbulu, Ankari, Bagdadu, Palestini i Damasku.

Ali o samom Zigfridu Majcru zna vrlo malo. Danijela odbija da pria o njemu. ,,Takve prie ne idu u prilog okonanju rata", pojanja166 va ona, 1 samo bi te povredile". Nik tako ne otkriva nita o njihovom dnikom ivolu. Zna da Majcr od rodenja ima bcleg na desnom kuku, da voU da pijc pivo za yccrom i da prcdnost dajc turskim cigare-tama nad nemakim. O emu razgovaraju, kako ive i cla li se zajedno smeju, to Danijela strogo uva za sebe. ,,Kako ti je?" jednom je pitao Nik. ,,S njim." ,,Vc sam ti rekla. Zato me to stalno pita? ta hoe od mene7"" ,,Nikada ga nc spominje." ,,ta hoe da ti kaem. Samo e se uzrujati. Zar toliko eli da mui sebe?" ,,Samo hou da znain, to je sve." ,,Dobar je prema meni. Nean je iako znam da mi ne vcruje. Na-ravno da oseam neto prema njcmu. Ta, nisam od kamcna." ,,Da li sc ikada raspitujc o meni?' ,,Naravno." 1 ta mu ti kae?" ,,Kaem mu da me voli." 1 ta on kae na to? Sumnja li da igra dvostruku igru?" ,,Kakve god lai da mu scrvira u onim kovertama, oiglcdno su dovoljno dobre." Onda ga jc poljubila, kao i uvek kada eli da mu skre-ne panju s te mune tcme. I sada, Nik kroz. prozor gleda kako mladi mesec, Muhamedov me-sec, lebdi na zimskom, zvezdanom nebu. eli da zadri ovaj trenutak, da nikada nc prodc. Ali ona je vc obuena i eka ga. No je prebrzo proia. Nikada ne uspeva da zaustavi vreme. Koraa s njom niz ulicu koja vodi ka stanici. Ubrzo e uline pija-ce oiveti. Prodavci ve postavljaju svoje tezge iako je jo uvek mrak. Pored njih prolazi kamion natovaren voem, farovi mu svetlucaju u noi dok se trucka po kaldrmi. Hamali pogureno hodaju pod teretom svojih plctcnih korpi, svcsni da jc prcd njima jo jedan mukotrpan dan iako sunce jo nije ni izalo. Nik uje sirenu iz pravca dokova; siguran znak da se drevni grad polako budi. Siva zora samo to nije. Danijela koraa pored njega, us-pravljena i uvijena u svoj zeleni svileni al preko kojeg se rasipa njena gusta crna kosa. Graciozna i fatalna cna. Enigmatina. Zena u koju nijc smeo da sc zaljubi iako mu se ini da jc za njom tragao celog svog ivota. 167 Pred pijacom zaina pronalazi joj slobodan taksi. Voza spava na svom seditu. Nik sc saginje i drmusa mu rame. Kac mu adrcsu na Taksimu. ,,Kada se vidimo?" pita je. ,,Uskoro." Danijela ulazi u taksi. Odlazi drugom mukarcu. Nik se naginje kroz prozor. ,,Cuvaj se." ,,Volim tc", odgovara ona i Ijubi mu usne. Sokiran, Nik ostaje da zuri u zelena svetla dugo nakon to ncstanu preko mosta Galata. Ovo je prvi put da mu jc tako neto rekla. Vraa se uzbrdo kui, zagledan u Sulejmanovu damiju koja na vrhu brda ui poput velike zveri. Odca mu mirie na Danijelu. Mi-risae ceo dan. 48 168 ibarski brodii Ijuljaju se u nemirnoj vodi, ali ribari nikada ne gube ravnoteu; dovikuju prolaznicima, nudei svoj ulov na drvenim posluavnicima. Kupaca je malo i Konstantin

izlae ivu ribu u me-talnim posudama, poredanim po palubi svog brodia. Tek ulovljene ribe se praakaju, privlaei zainteresovane etae okupljene na ogradi pristanita. Decase razdragano smeju, pokazujui rukama. Prolaznici dovikuju svoje porudbine, ubacuju u brod kovanice nakon ega im stari ribar dobacuje kese sa sveom ribom. Konstantin odmah prepoznaje Nika i povlai ue kako bi brod pri-bliio pristanitu. Sledeeg trenutka veto iskae na obalu. Na licu ima trodnevnu sedu bradu i tune brkove koji pojaava-ju sumoran izraz njegovog lica. Duga kosa mu se proredila, ali on je bezuspeno prebacuje sleva nadcsno gde na elavoj podlozi neodoljivo podsea na ice gitare. Nik mu nudi cigaretu i vatru. Izbliza primeuje da su ribarevi nok-ti crni od nafte iz brodskog motora a zubi u vrlo loem stanju. ,,Dobruja", kae Nik. Konstantin sc osmehuje. Roden je tamo i ceo svoj ivot jc proveo u seocetu na samo desetak milja odatle. ,,Mogao bih tamo da te odve-dem i vezanih oiju." ,,Trebalo bi daprebacimo tri oveka, po uobiajenoj tarifi." ,,Ne marim za novac. Kada?" ,,Biemo u kontaktu." Konstantin se penjc nazad u svoj brod, pridruivi se dvojici nba-ra koji su, kao i on, Jevreji iz sela Dobruja. Stari ribar izbacuje jo jednu posudu sa ribom na obalu i ozareno Posmatra kako kolarci oduevljeno vrite. Dobacuje im malu sardi-nu. Njegovi unuci bi sada bili njihovih godina, da su ivi. 169 49. Oabotaa neprijateljskih instalacija i infrastrukture nekada je bila u nadlenosti Sektora P Tajne britanske obavetajne slube. Me-dutim, Ceril je poetkom rata formirao zasebnu organizaciju, Speci-jalne operacije, koja je preuzela njihove prljavc poslove. Bili su to indi-yidualci, izgnanici iz slube. Zabludeli sinovi. SOE je poela da prua vei otpor Ministarstvu inostranih poslova nego Gestapou. Postoje dobri razlozi zbog kojih Nik ne rnoe da razdvoji te dve organizacije. Agenti SOE su obueni za pojedinane sabotae, dok su oficiri poput njega ukljueni u dugorono sakupljanje informacija ko-je zahtevaju odgovarajuu kamuflau, bezbednost i mnogo strpljenja. Sve u svemu, razlikuju se po karakteru i mnogo emu drugom. Cuo jc kako komentariu njegove kolege u SIS-u; dok oni u trenucima dokoli-ce igraju ah; lanovi SOE-a obino izigravaju kauboje. Konkretno ovaj kauboj stigao je na njihov prag direktno iz SOE Kairo. Patrik Dordon je visok, vitak i zgodan na onaj ugadeni, kolski nain. Klasian oksfordski dak koji se rado prisea veslanja i ragbija i koji ne vadi lulu iz svojih zuba iako jc retko pali. Nik se sea kada ga je zatekao u podrumu konzulata u Bukuretu gde se igrao sa detonatorom. Abrams i Nik stoje u konferencijskoj sali u predstavnitvu SOE u Istanbulu, zurei u mapu Rumunije rairenu na ispoliranom hrasto-vom stolu. Dordon, u marinskoplavom demperu i irokim drap pan-talonama, studiozno prouava mapu. Predstavnitvo je smeteno u kuu iz osamnacstog veka, ncdalc-ko od hotela Park i nemakog konzulata. Nik gleda kroz prozor i vidi Fon Papena, nemakog ambasadora, koji pui i smeje se s konzularnim osobljem u raskonoj bati s druge strane zida. Neprijatelj. ,,Brod e pristati ovde, deset milja juno od Dobruje", pojanjava Nik, usredsredivi se ponovo na mapu. ,,Kapetan broda, Konstantin, ukotvie se u ovom zalivu, a vas i vaeg radio-operatera prebacie am-

cem na obalu. Lokalni voda otpora, Romanesku, ekae vas na plai. Njegov signal s batcrijskom lampom jc clva duga snopa i jcclan kratki. Dordonklima glavom, dclujui prilino leerno za ovcka koji treba da krene u rat. ,,Je li taj Konstantin pouzdan?" pita on. ,,Apsolutno." ,,Idete li vi s nama?" pita Dordon. Nik kima glavom. ,,Hou da porazgovaram sa Romaneskuom. Ostajern preko noi i sutradan sc vraam s Konstantinom." ,,Usput, grupa s kojom c da provedc narednih cst mcseci jesu marksisti", obavetava ga Abrams. Dordon ga zaudeno gleda. ,,Zar je to vano?" ,,Moglo bi da bude, kasnije. Po zavretku rata." ,,Siguran sam da ele da izbace Ncmce iz Rumunije, ba kao i mi." ,,Moda. Ili e, kada sve ovo prodc, svima priredivati probleme." ,,Prvo da okonamo ovaj rat." ,,O, mislim da nema sumnje u to ko e pobediti", odgovara Abrams. ,,Iskreno, Staljin me vie brine od Hitlera. Samo se nadam da ne pomaemo pretvaranju Rumunije u jo jednu Rusiju." Dordon gleda u Nika, preutno traei podrku. ,,Rusi su nai saveznici, gospodine", podsea ga on. ,,Oni ne razmiljaju o posledicama po London kada donose svoje odluke. Ali rat nee trajati veno. Kada se zavri, politiari poput Nika i mene, morae za njima da poiste. Zeli li da vidi Rumuniju ujedi-njenu s Rusijom, je li, Dordone?" ,,Verujem da svi imaju pravo na samoopredeljenje." ,,Bojtm se da se Staljin ne bi sloio s tobom." Abrams prilazi prozoru. Otvorcn je i moe da ujc kako sc Fon Papen smeje nekoj ali. Kakav bizaran rat. ,,Pogledajte ga samo", kae Adams. ,,Lukav. Egoistian. Ambici-ozan. Covek s kojim bismo mogli da poslujemo." Nik posmatra izraz na Dordonovom licu. Malo je onih koji vole Abramsa. Stoga nije siguran da li i Dordon spada u tu grupu. Kasnije, dok sc voze niz Istiklal nazad u prostorije konzulata, Abrams se okree i kae mu: ,,Boe; kakav je idiot onaj Dordon." ,,Slacm se, gospodine." ,,Ali on je SOE. Pretpostavljam da ie detinjstvo proveo pravei bombe od benzina i eera u prahu. I kidajui muvama krila. Jesi li ikada iupao muvi krila, Dcjvisc?" ,,Nisam, gospodine." ,,Eto. Zato ti radi za nas. Kako ti je ena?" 171 Nik je zateen ovom iznenadnom promenom teme. Zanima ga s kim jc Abrams sve mogao da razgovara; vcrovatno sa svima. ,,Mislirn da joj tamo nijc nimalo lako", odgovara mu. ,,Sigurno joj nedostaje." ,,Teko je sam podizati dvoje dece." ,,Naravno. Ipak, vano je da ima stalnu enu, Dejvise. Ukoliko si ambiciozan. Lepi maniri, dobra garderoba, takve stvari. Zapamti to, hoe li?" Dok prolaze kroz kapije konzulata, Nik shvata da je to svc to je Abrams imao da mu kae. Abramsu moda nije stalo do Dordona, ali ga zato Nik smatra sjajnim druvom. Te vceri sc nalaze na Taksirnu i zajedno odlaze na pie, da nazdrave uspehu zajednike misijc. Pod olovnim nebom ko-raaju mranom kaldrmisanom ulicom ka Istiklalu,

prolazei porcd redova istaa cipela sa svojim malim stolicama i priborom. Nik i Dordon prelaze preko trga Taksim, izbegavajui autobuse i tramvaje pre-pune Ijudi. Neki od njih vise sa vrata i zvono se frenetino oglaava svaki put kada uskoe ili iskoe s platforme. Sredinom trga dominira ogromna siva gradevina posveena poginulima u ratu za nezavisnost. Turci su u svojoj prolosti videli dovoljno ratova; Nik razurnc zato ne ele da uestvuju i u ovom. ,,Koliko dugo radi sa Abramsom?" pita ga Dordon. ,,Ve tri godine." ,,Malo jc udan, zar ne? S dunim potovanjem i sve to." ,,Verovatno jeste, malo. Nikada nc odstupa od svog miljenja kada jc rc o Rusima." ,,Jea?" Nik klima glavom. ,,Pa, prc ili kasnije e nauiti da se nosi s tim." Dordon se ceri s lulom uklinenom izmedu zuba. ,,Boe, sada bih mogao da popijem itavo jezero. Misli ta hoc, ali ovaj rat mc uasno nervira." Iznad vrata jc neonski natpis na kojcm pic ARIZONA. Iznutra dopire turska narodna muzika. Nik vodi Dordona niz uske stepcnicc u slabo osvetljeni bar s jeftinom pozlatom na zidovima, ija ogledala su toliko prljava da u njima ovek nc moe da se ogleda. U suterenu je vrue i vonja na duvan i kiseli znoj. U klubu sedi samo jo jedan gost, Turin u tamnom zapadnja-kom odelu koji se sporo napija u svom uglu. Nekoliko klimavih sto-lova i stolica postavljcno je ispred niske bine na kojoj dokona Sirijka s prevclikim oblinama izvodi trbuni plcs. Nik naruujc flau rakije i dve ae. Prvo pie ima za cilj da ga opusti i odagna bol nagomilan iza oiju; drugo, da mu trbuna plcsa-ica bude Itjpa ncgo to jestc; trce, da svet oko njega postane drue-ljubivo i doBronamerno mesto. ,,Boji li se?" pita on Dordona nakon to padnu barijere njihove rezervisanosti, ve posle prvc aice. ,,Trudim se da ne razmiljam o torne.'^ Lula mu skakue medu zubima. ,,Nikad ne zna kada ti se sprcma. Cesto je to neko kome ve-ruje, ncko blizak. Jesi li ikada bio izneveren, Nik?" To je ve pravo pitanje, zakljuuje Nik u scbi. esto je to neko kome veruje. Dordon zavlai ruku u dep svojih pantalona i vadi novanik. Pokazuje mu fotografiju lepe, mladc ene ispred koje sede dve devoj-ice. Sve tri mu se smekaju s poutele fotografije s pozadinom ko-tske ravnice, najec u londonskim fotografskim radnjama. ,,Ovo je zapravo igra samaca", odgovara Nik. ,,Ali moe da po-gine podjednako lako kao i u artiljeriji ili u avijaciji." Dordon neno prelazi palcem preko tri voljena lica na fotografiji. ,,Jesi li oenjen, Nik?" Nik vadi svoju fotografiju, neto manju i pomalo zguvanu na ivi-cama, uslikanu pre pet godina. Mesecima jc nije pogledao. Previe je bolno. ,,Deaci su sada porasli", pojanjava on. ,,Cini rni sc da jc prola itava vcnost otkad su bili tako mladi." ,,Obino je tako s klincima." ,,Moja ena i ja... ovaj, medu nama nijc svc ba najbolje." ,,O. Zao mi jc." Nik ni sam nc zna kako to da objasni. Niko nikada ne zna. Ja sam kriv. Upustio sam sc u vezu van braka." Dordon iskapljujc svoju au. Nik mu je sprcmno dopunjuje. ,,Jebivctar, a?" Nik se smeje. Pretpostavlja da mu je malo lake, pre svcga zato to Dordon nije previe iznenaden, niti zaprepaen njegovim prizna-njem. ,,Taj sam. Ali nekada sam bio zaljubljen u ovu enu. U stvari, jo uvck sam."

Dordon pomno prouava svoju lulu, kao da ga savreno razume. ,,E, to je maler." Maler: mogao bih da zgotivim ovog oveka, razmilja Nik. ,,Zavisi od toga kako gleda na stvar." ,,Postoji samo jedan nain. Zajeb'o si stvar." Opsccnost prcrasta u tiinu, poput one posle praska slomljenog stakla. Nik sc naprasno smcjc. U pravu jc, razmilja on, zajeb'o sam stvar. ,,Pa, ne mogu da kaem da mi je ao. Volim je. Jo uvek je volim." ,,Koliko dugo to traje?" ,,Due od dve godine." Trbuna plesaica silazi s bine. Pijani Turm u uglu joj oduev-Ijeno aplaudira. ,,Sta e da radi?" ,,Ne znam. Komplikovano jc. Vidi, ona takode radi za nau stvar." ,,Pa joj ti malo pomac da prcbrodi strahotc rata, a?" nonaan-tno pita Dordon. ,,Otprilike", odgovara Nik, ,,to je moj skromni doprinos borbi pro-tiv Hitlera". ,,Pa, siguran sam da e te spomenuti u depeama." Dordon pri-hvata alu i Nik se smcje. ,,Ali budi oprczan." Ncobian savct, zaklju-ujc Nik, za ovcka koji c uskoro dobrovoljno da odc iza neprija-teljske linije i koji je savreno svestan toga da ga cka muenje i srnrt ukoliko ga uhvate. Zavravaju flau rakije i yraaju se u konzulat negde pred zoru. Nik zvoni nonom portiru i zahteva da ih razvezu kuama. 50. k.od kue, Nik se bezvoljno sputa u fotelju i razmilja o De-nifer i deacima, o tome kada ih jc poslednji put video. Odluuje da poseti Englcsku. Ambasador mu pronalazi rnesto na brodu kraljevske mornarice. Denifer ga eka na pristanitu u Portsmutu, u drutvu dva mla-dia. Trcba mu nekoliko sekundi da shvati da su to njegovi sinovi. Izgledaju skoro kao odrasli Ijudi. On i Denifer sc grlc kao obini stranci. Sa Dejmsom i Ri-ardom se rukuje. Kua u Glifordu deluje nekako umanjeno, kao da se promenila na neki neobjanjiv nain. Ona pripada nekom drugom ivotu. Nasred bate sada je sklonite od bombardovanja, a oblinjc kue, koje Nik pamti jo iz detinjstva; sada su pretvorene u ruevine. Posledica vaz-dunih dejstava Luftvafea. Te noi, on i Denifer vode ljubav, prvi put otkad je ona otila iz Bukureta. Za Nika je to veoma ncprijatno iskustvo. U stanju je da zamisli samo Danijelu. Denifer se verovatno osea kao da je sama sa sobom. Ali kasnije, dok mu miluje kosu, Denifer apatom primeuje: ,,Nauio si neke novc trikovc." Mislio jc da nee biti toliko oigledno. Lci u mraku i oslukujc sopstveno srce. Grane jabukovog drveta proteu se ak do prozora spayae sobe. Nik smilja ta da joj odgovori, ali umesto toga nastavlja da uti, zadravajui dah i ekajui da mu Denifer postavi sledee, neminovno pitanje. ,,Druga ena?" apatom pita ona. Nik eli da porekne, da dokui moe li jo uvek da saiwa ovaj brak. A moda Denifer samo ispipava. Ukoliko porekne, Denifer e 175 vcrovatno prihvatiti igru i njihovi ivOti e nastaviti kao i pre. Navikla je na njegove tajnc, ionako e ovo bitii sarno jo jedna od njih. Nik p0. kuava da smisli neku la, ali u tom.e nc uspcva, i umcsto toga uje sebe kako izgovara: ,,Da." Denifer ustaje iz kreveta, odlazii u kupatilo i puta vodu u lavabo kako je nc bi uo da plae. Nik nevoBjno ustaje i ulazi u kupatilo, eli da je zagrli, ali neto ga u tome sprc :ava. ,,Izvini", uspeva da izusti.

Denifer se pljuskn hladnorn vodom po licu. ,,Misli cla nisam znala?" Ne, to mu nije palo na pamct. D ve godine jc dovoljno dug period da popusti i najjai brak. Ruku na src:c, njihov i nije bio toliko jak. ,,Prebrodiemo mi to", naposletk-u kae ona. Nik joj ne odgovara. ,,Mnogima se deava", nastavlja oona. Istina je. Dcava sc. Mukarci pravc izlcte van braka i cne im oprataju. Ali u pitanju su mucvi koji ele da nekako sauyaju svoje brakove, uprkos tome to postanu nenskreni i obezvredeni. ,,Izvini, Den"; ponavlja Nik. ,,]S*Jisam znao da e ovako da ispa-dne." ,,Ne elim detalje." ,,Mislim da bi trcbalo bar da porsazgovaramo o tomc." ,,Zaista ne bih." Denifer se vraa u krevet. On juoj se pridruuje i ostaju da lee svako na svojoj strani kreveta, budni. Postclja je hladna. Napolju, mla-di mesec se promalja iza mranih obolaka i Nik se pita da li Damjela sada glcda isti taj mesec iznad mosta Galata. Posle tako dugog odsustva popri'-Hno sc otudio od srojih smova. Svestan je da e morati iznova da ih uupozna iako za to nema doyol vremena. Kada ga budu ponovo prihwatili kao svog oca, morae po novo da se vrati u rat. ,.i Naravno, vic ih ne zanimaju styfari kojc su im prc rata bile t vanc. Dcjc igrc su prerasli, a opct, . prcmladi su da s njima izadc ^ pivnicu i razgovara kao sa odraslim Ijuudima. Promenili su se ne sa ^ fiziki, nego i po karakteru. Prilagodllljiva mladost je ovrsnula, s; vi prebrzo u nesrenim okolnostima koje su ih zadesile. Riard, sada petnaest godina, pc^stao je pravi knjiki moljac, ^ Nika razoarava ma koliko to oduevvljavalo Denifer, koja Planirak -j ga uputi na medicinu i od njega naporavi doktora; Dejms je /a centimetar vii od svog oca i Nikov pookuaj da sa njim odigra pai 176 JbaU nailazi na neku v vrstu prezira budui da je Dejmi daleko vetiji om od svog oca. Izvudi ihtu grad na kolae, ali teko uspeva da povede neki kon-struktivniji razgovor sa s^yojim sinovima. Dejms je priljiviji, raspituje o njegovom ivotu u I .Istanbulu, o damijama i obiajima tamonjeg .roda, ali ponajvie elili da zna da li je njegov otac bio u borbi i razo-ran je kada mu ovaj saaopti da je Turska neutralna zemlja i da je od rata vidcla samo ratne awione koji im povremeno preleu iznad glava. Nik ne moc da ispn.ria svojim sinovima ak ni istinu o sebi. Dejms ga pita ime : se bavi, na ta mu Nik odgovara da radi u brita-:kom konzulatu. RazoEj aranje njegovog sina je vie nego oigledno. San akog sina je da njegov ootac bude heroj, a heroj se ne postaje za kance-larijskim stolom. Moda e jednog dana moi da im kae istinu. ,,Kada se vraa?" izsznenada pita Riard, koji ne prestaje da gurka ivoj kola po tanjiru, presetvorivi ga u gnjecavu gomilu mrva. ,,Ne znam. Kada se ; zavri rat." Riard pilji u stolnjaiak. ,,Mama je stalno plakala kada se vratila iz Bukureta." ,,Trajalo je mesecimfi.a", dodaje Dejms. ,,Pretpostavljam da s sam joj nedostajao." ,,A ona tebi?" pita Riliard. Po njegovom izrazu lica, Nik zakljuuje .a ne moe vie da ga tr-etira kao dete. ,,Naravno." ,,Mama je sada boljes", zakljuuje Dejms, ,,vie izlazi." Deaci razmcnjuju s skrivene poglede. Svetlost se odbija o Riar-ove naoari. Za stolom dugo vlada neprijatna tiina. ,,Sta je s vama dvojioCom?" pita Nik. ,,Mama ima novog p:0rijatelja"; kac Dejms i Riard ga ispod stola ara u cevanicu. ,,Prestani, Riarde", strogo kae Nik i odmah ali to ga ukoreva. onako je to sin koji je naa njegovoj strani. Nik gleda u Dejmsa. ,,Ko je :aj novi prijatelj?"

,,Major avijacije", od^lgOvara Dejms. ,,Prevarant", komenttarie Riard. ,,Izvodi mamu u bio5,skop." ,,Nijc tano. Ne slu;~aj ga." ,,Siguran sam da je t;o u redu", kae Nik. ,,Vaa majka je verovatno samljena. Ne smeta mi a." Nik pokuava osmehom da ih uveri da joj 8 toga ne zamera, ali ne moe da obmane svoje sinove. Najednom eca gorak ubod Ijubomtnore. Nikada nije eleo da Den bude nesre-s ' ^., ao se ^a e pronnai nekog ko e je zavoeti. Ali jednim delom g bica nadao se da e ; mu zauvek ostati verna. Iznenaden je ovom posesivno-;:U. 177 Dvoumi se da li da pita Denifer za tog majora avijacije, ili e bolje da, poput nje, ne zna nita o tome. Engleska se drastino promenila od onog leta, pre etiri godine kada je Nik otiao. Sumornija je i verovatno manje optimistina; pre-vie je udcwica i majki koje su izgubile svoje sinove. Ovo je Engleska: hrana na takice, jaja u prahu, gasmaske koje se u kartonskim kutijarna nose na ramenu i kobasice koje se u mesarama kupuju ispod tezge. Jednom prilikom odlaze u London, na aj u kafeteriju Lavovi. Nik se konano uverava u to koliko su nemake bombe unakazile pre-stonicu i osea krivicu to nije ostao da pati zajedno sa svojim sunaro-dnicima. Dok su oni drhtali pod bombama, on je zapoinjao strasnu vezu u Bukuretu. Obuzima ga udan oseaj dezorijentisanosti. Telom jc u Engle-skoj, ali je duhom i mislima i dalje u Istanbulu. Iz glave mu ne izbija slika elegantne mlade ene sa zelenim alom preko tamne kose, koja koraa kaldrmisanom ulicom izmedu drevnih otomanskih kua ispod Sulejmanove damije. U njegovoj viziji; ona zastaje ispred kue sa ze-lenim vratima i die glavu prema terasi. Na licu joj je izraz koji bi neko ko je ne poznaje mogao da protumai kao enju. Vi.e ne spominju Istanbul. Prve noi kada je tek stigao kui uo ju je kako plae u kupatilu i pokuao da je zagrli, ali odgurnula ga je od sebe i zakljuala vrata. Nedelju dana kasnije, Denifer se osca dovoljno jakom da prcis-pita tu bolnu temu. Sede u lealjkama u bati i itaju nedeljne novine, navika u kojoj su nekada oboje uivali. Sada ga ta pokornost razdra-uje. ,,U emu je problem?" ,,iMoramo da razgovaramo, Den." Dcnifer skuplja novinc i gleda ga. ,,Sluam." Nastayljaju da ute. Nik ne eli da je povredi, medutim, moe da bira izmedu dve stvari: da je ostavi, ili da ivi u ovoj monstruoznoj lai. Denifer razbija munu tiinu. ,,Znam da si spavao s drugorn enom. Poelo je jo u Bukuretu, zar ne?" ,,Da, poelo je. Ali tada nisam spavao s njom." ,,Ne lai me." ,,Ne laem." 178 ,,Zar misli da nisam znala?" ,,Ne znarn ta ti jc u glavi." Suv, gorak osmch. ,,Oiglcdnost je tvoja najvea vrlina, Nik. itam te kao knjigu." ,,Ne tako dobru knjigu." ,,Molim te. Potedi me tih pokajnikih fazona. Traje li to jo uvek?" ,,Deaci su mi rekli da i ti vida nekog", uzvraa Nik. Denifer pilji u njega s neskrivenom mrnjom. ,,Onda smo kvit, to hoe da kae? Ba bi to voleo, je l' da? Da olaka svoju savest, a?" ,,Den, uopte se ne radi o tome." ,,Samo mi je prijatelj. Ne bih ti to uradila, Nik."

Ali ti meni jesi, zapravo je htela da kae. Nik duboko uzdie. ,,Ko je on?" ,,Kako te nije sramota", sike Denifer i uvredeno ustaje, nesta-jui u kui. Nik izvodi deake u bioskop, zatim odlaze na poljanu da odigraju partiju fudbala. Riard jc nezaintercsovan, ali zato se Dejms slatko smeje Nikovim pokuajima da dribla loptu. Ubrzo sedaju na travu, borei se za dah. Riard uzima knjigu, dok Dejms nastavlja da se razmee pimplanjem lopte. ,,Sino sam uo mamu kako plae", najednom kae Dejms. Riard die glavu sa svog udbenika iz istorije. ,,Hoete li da se razvedete?" ,,Ne znam." ,,Hoete"; ubeden je Dejms. ,,Mama kae da ima ljubavnicu", optuujuim glasom e Riard. Nik zuri u njega. Ne moe da veruje da Denifer takve stvari pri-a njihovim sinovima. ,,Zato nam jednostavno ne kae?" ,,Zato to ne biste razumeli." ,,Pa nas zato lae!" ,,Ne laem vas." 1 sad nas lae." Dejms je u pravu. Lae ih jer im ne govori sve. Ali i dalje smatra da su previe mladi da bi razumeli. ,,Razgovaraemo o tome kasnije", odgovara Nik. Deaci se glcdaju. Riard zavlai prst ispod svojih naoara i brie suzu, pravei se da ga svrbi koren nosa. 179 Dejmi nastavlja da pimpluje. Najednom sputa loptu na travu i utira je najjae to moc. Lopta leti yisoko u vazduh i pada na poljanu s druge strane druma, prinudivi vozaa kamiona da skrene sa svoje putanje ne bi li je izbegao. ,,Veoma je glupo to to si uradio", kori ga Nik. ,,Idi i donesi je." ,,Neu", breca sc Dejms. Ovo je prvi put da mu se Dejmi suprotstavja. Borbena linija je zacrtana. Njegovi sinovi su jo uvek deca, ali njihov svet ima samo dve boje, crnn i belu, bez sivih nijansi. Nik se osea poraeno zbog onoga to ini njima i Den. Ustaje sa trave i odlazi sam po loptu. Ubrzo zajedno odlaze kui. I dok peae preko poljane, deaci idu ispred njega i niko vie nema ta da kae. Poslednjeg dana, Denifer mu sprema sveani doruak. Nekako je uspela da nabavi cst svinjskih kobasica. Nik stoji u kuhinji i pos-matra kako ih pri u tiganju, ne usudujui se da ga pogleda u oi. ,,Kobasice", primeuje on. ,,Kakva gozba." ,,Kupila sam ih ispod tezge." ,,ta si morala da uini da bi ih dobila?" ,,Bojim se da ti nisi ovek koji srne tako neto da me pita." ,,Jesi li kupila i jaja?" ,,Samo se ti nadaj. Hoe li te ta tvoja ekati na pristanitu?" ,,Ni u Turskoj nema jaja." ,,Mora da zbog toga pati. Hoe razvod?" Mast iz tiganja prti na njenu kecelju. Nik i Denifer zurc jedno u drugo. ,,Nedostajalc su mi kobasice. U Istanbulu ih nema. Dosadila mi je jagnjetina uz sve." ,,Kakva je?" ,,Priaj mi o svom majoru avijacije?" ,,Nema tu ta da se pria." ,,Nema?" ,,Kada smo se venali, bilo je za venost", podsea ga ona. ,,A ja mislio da je svetenik drao propoved." Loa ala. De-nifer prebacuje kobasice na tanjir. Opet se gledaju u oi. ,,Znam ta smo tada jedno drugom obeali. Ali bili smo

mladi i mislio sam da se nikada neu promeniti, ba kao ni ti. Nisam znao nita o ivotu a jo manje o ljubavi. Ne znam gde smo pogreili, Den", priznaje on. ,,Prevario si me s drugom enom." ,,Stvari nisu tako jednostavne." 180 ,,Ma ncmoj?" ,,Bila si podjednako nesrena." ,,Misliiruda nisi u pravu. injenica jc da si sebino, prevarantsko kopile. Oduvek si to bio." ,,Zato si onda jo uvek udata za mene?" ,,Ne znam ni sama. U tom sluaju, mogla bih da budem udata i za... ovaj tiganj." ,,Zar jc toliko teko odvojiti se od tiganja, Den? ta te toliko ve-zuje za njega?" ,,Biii smo u savreno.srenom braku sve dok nisi pokupio tu ku-rvu." ,,Ti si bila u savreno srenom braku." ,,Vie te uopte ne poznajem." ,,Nikada me nisi poznavala. Ali ja sam za to kriv. Nikada ti nisam rekao ni re." I to je istina. Oenio ju je iz svih pogrenih razloga, zato to ga je ona smatrala zgodnim i genijalnim, zato to je bila savrcna supruga, zato to je bila lepa. Ostao je u braku iz svih pogrenih razloga i zato joj nikada nita nije rekao. Kako bi sada mogla da ga razume? ,,Gadi mi se." ,,Sluaj. Ne moemo vie ovako." ,,Nisam ni poela", sike ona i baca kobasice psu. Dva sata kasnije, odlaze u Portsmut. Na pristanitu, Denifer se lepi za njega s nesvakidanjom stra-u i ini neto to nije verovao da e ikada uiniti pred njihovim sinovima: plae. ,,Molim te, vrati sc", apuc ona. Nik ne moe da se natera da bilo ta izusti. ,,Molim te, Nikl" Pokuava da je zagrli, ali ona ga odgurujc od sebe. ,,Obeaj mi da e se vratiti!" Riard grli svoju majku. ,,Naravno da e sc yratiti. Yratie se, tata, zar ne?"Nik gleda u Dejmsa i na njegovom malom licu vidi nc-opisivu mrnju. Denifcr die glavu i glcda ga oma punim mrnje. ,,Nikada te neu pustiti, Nik", poruuje mu ona. Njen blagoo'^y i njena kletva odjekuju u njegovim uima dugo nakon to brod isplovi iz luke dok naslonjen na ogradu posmatra ho-rizont. Severnoatlantski vetar ga iba po licu i potajno prieljkuje da nacistika podmornica odnekud ispali torpedo i odnese sve njegove dileme, oslobadajui ga kriyice koja mu izjeda duu. Bez obzira na to da li ga Danijela jo uvek eka u Istanbulu ili ne, Nik zna da vie ne moe da se vrati. 181 51. 'orukuje gusti, uti jogurt, zelene smokve i jaku crnu kafu, potom izlazi na verandu da nahrani ptice. Svakog jutra vrapci dolaze da pokljucaju mrve od hleba i peteljke od smokvi. Ptiice su nervozne i brze, metutim, ima jedna koja jc odvanija od ostalih. Uvek prvo krui nekoliko minuta iznad bunja, skupljajui hrabrost, a onda se obrui na njegov isprueni dlan, kljucne mrvicu i istom brzinom odleti. Podsea ga na Danijelu. Ponckad mu se ali kako ne postoji mukarac koji bi je razumeo. Pri tom se toliko zatvara u sebe tako da nijcdan mukarac ne moe da joj sc priblii, ma koliko on t.o eleo. Niku se ini da je usamljenost koju je sama sebi nametnula zapravo njen nain da se odbrani od sveta. Ba kao i taj vrabac, Danijela pojuri da gladno kljucne mrvice ponu-dene ljubavi a onda se iznova povlai.

Tog jutra, Nik eka na verandi due nego obino, ali vrabac ne do-lee. Kroz glavu rnu prolee da mu se neto dogodilo. Iznad bate-nskih zidina vlada opasan svct, grad je pun maaka koje nikada ne proputaju brz i lak ulov. A moda je jednostavno odleteo u nepozna-tom pravcu. Njegov hrabri vrabac se nikada vie nijc vratio i Niku je ostalo samo da nagada kakva sudbina ga je zadcsila. Voza ambasade dolazi po njega crnim ,,hamberom" i Nik seda na zadnje sedite, udubljen u sopstyene misli. Drumovi su zakrcei gustim saobraajem. Ispred njih je srebrnosivi ,,rols-rojs" nekog o gatog trgovca zainima koji eka da mu se zaprena kola sklone s puta. Seljak hladnokrvno scdi iza svog upregnutog magarca, ignoriuci si rene automobila oko sebe. Sirota ivotinja unezvereno rie i propir se dok je njen gazda tankim prutom mlati po ledima. Kroz sav taj haos, hamali vredno guraju svoja kolica natovarena dakovima zain-skog bilja u pravcu bazara. Nik se miri sa situacijom u kojoj se nalazi, preputajui vozau da se sam probija kroz istanbulski mete. Pogled mu luta prema kupolama i minaretima iznad zainskog bazara. Utom sa stepenica ispred damije polee jato golubova, upla-eni parom koji tuda prolazi: ena i visoki sedokosi mukarac koji se dre za ruke. Kosu joj skriva al boje zelenog ada. Taj hod i to dranje uvek bi prepoznao. Nik se okree na seditu, gledajui ih kako urno prolaze pored slepih i ubogih, ne elei da od njih kupe ponudene ilete i cigarete. Ubrzo nestaju u uskoj uliici iza hana. Nik dovikuje vozau da zaustavi kola i iskae napolje. Yazduh je zasien mirisom zaina iz Misir Karsiza. Pogled mu hvata jo jedan odblesak zelcnog ala i poinje da tri, probijajui se kroz jutarnju guvu, mamei kletve prosjaka i hamala. Turci zastajkuju i zaprepaeno zure u Engleza koji tri preko pi-jace, uzvikujui ensko ime. Zar ne zna da je pred njima dug i naporan pijani dan? Nik zastaje u guvi, borei se za dah i zurei u hiljade glava u potrazi za zelenim alom. Cuje se zavijanje mujezina koji poziva verni-ke na jutarnju molitvu. Prosjaci ga vuku za rukav. Vie je ne vidi. Umakla mu je. 183 52. Grad jedva die pod jarkim avgustovskim suncem. Podne je. Na putu do Taksima, gde ivi Maks, Nik se dri hladovine, priljubljen uza zidove kua poput oveka koji izbegava snajperistu. ega isisava svu encrgiju iz grada i pojaava razdraljivost i nctrpcljivost mcdu Iju-dima. Maks pije vie nego to moe da podnese. Sedi u potkoulji na svojoj terasi i naliva se rakijom. Na obilatom letnjem svetlu Nik nc moe a da ne primeti mreu ispucalih kapilara na njegovom nosu i obrazima. Priaju o ratu. Nakon nemakog poraza u Staljingradu, neto posle Boia, ratna tenzija neumitno raste. Saveznike trupe su se proteklih nedelja iskrcale na Siciliji i zauzele Palermo. Kumharajet vie ne spekulie o nemakim namcrama prema Turskoj. ,,Kako se ivi s tvoje strane plota, stari drue?" ,,Dobro sam." ,,Ne izgleda mi tako. Propao si." ,,U nekim sam problemima." ,,Poslovnim ili ljubavnim?" Nik razblauje svoju rakiju vodom. ,,Ne mogu s tobom da razgo-varam o poslu, Makse." ,,Onda mi priaj o onom drugom. Javlja li se Denifer?" Nik klima glavom. ,,Dobro je." ,,Oprostila ti je?" ,,Nisam to ni traio od nje. Gotovo je; Makse."

,,Ne prenagljuj, ortak. Samo si se malo zabavio, to je sve. Ako ovek ne moe malo da se provede u ratu, ta mu drugo preostaje?" ,,Ko kae da je neverstvo zabavno?" ,,Ne seam se, verovatno neki mukarac", nagada Maks, cerei se. Opte je poznato da je vc cst mcscci u strasnoj vezi sa Adrijanom Varga, madarskom zabavljaicom koja svake vecri peva u nonom klubu. IS-I ,,Trudim se da celu stvar sakrijem, Makse." ,,Naravno. Potpuno te razumem. Ali da nije rnalo kasno za to? Vredi Ji zatvoriti vrata od tale nakon to unutra ude tuce konjanika i svi konji lipu od starosti?" Maks iskapljuje svoju rakiju i doliva jo. ,,Ona pijunira za tebe, zar ne?" ,,Sta ti misli?" ,,Nego ta nego pijunira. Zadrau to za sebe. Kunem ti se. Ne brini. Neu da osujetim ratne napore. Apsolutno." Nik uti. ,,Hitlcr jc gotov, oigledno." ,,Nije jo." uPie na zidu, velikim krvavim slovima. Staljingrad je presudio. Rusi su zabiberili Napoleonu, zabiberie i njemu." ,,Ovaj e se boriti do kraja, Makse." ,,A hoc li i njegovi generali?" Dobro pitanje, zakljuuje Nik. Ukoliko se ne budu borili, ta e se desiti? Upravo to e Danijela saznati umesto njega. ,,Kako ljubav?" pita Nik. ,,Kada su ene u pitanju, drue, najvanije je da se ne zaljubi. U tome je trik. Sluaj ta u da ti kaem, ortak. Zaljubi se u enu i napravie od sebe budalu koja vie nikomc nee yaljati. Prvi zakon ljubavi po Maksu Kingu." ,,Hvala", odgovara Nik. ,,Saveti su ovde besplatni. Uzgred, kako je Ijupka Danijela?" ,,Volim je, ali ne znam da li mogu da joj verujem." ,,E pa, drue, upravo si saeo istoriju mukaraca i ena u jednoj reenici. Svaka ast. Hoemo li jo po jedno?" Make bee pred njegovim korakom dok se penje uskim stepeni-cama. Nozdrve su mu zasiene vonjom otpadaka i trulog voa. Padina se s brda sputa direktno na dokove naikane ribarskim kuicama od potamnelog kamena i memljivog drveta koje se pijano nadvijaju nad ulicu. Nik koraa po odbaenoj odei i korama od lubenice. Na prlja-voj ulici prepoznaje jednu otkinutu konjsku nogu. Brzo pronalazi mraan dovratak i ulazi unutra, udiui duboko ne bi li izbegao vonj viednevnog smea koje se raspada pod stepenicama. Nekoliko sekundi eka da mu se oi priviknu na tamu a zatim se penje na sprat. Kuca na uska drvena vrata. Ncstrpljivo eka da mu Konstantin otvori, ali ovaj se ne pojavljujc. Nik ponovo kuca. 185 ,,Konstantine! Ja sam! Otvoril" Konstantin napokon otvara vrata. Nika zapahnjuje zadah alko-hola. Stari ribar se danima nije brijao niti kupao. ,,Bolje da ude", poziva ga Konstantin, proputajui ga unutra. Prljav stan sastoji se iz jedne prostorije i kuhinjc. Nikova cipela nalee na praznu flau rakije koja lei na podu. Ova se kotrlja i zaust-avlja tek ispod stola. ,,Kada?" pita Konstantin. ,,U petak." ,,Za Dobruju?" ,,Za Dobruju." ,,Onda za Dobruju." Konstantin je roden u Dobruji, tamo je ribario itavog svog ivota. Pobegao je 1941. godine, im je poeo rat. Bio je na moru kada su Ne-mci okupili sve Jcvreje u njegovom

sclu i streljali ih na oblinjoj polj-ani. Ribarskim brodiem Natalija prebegao je u Tursku i tamo se sklo-nio kod svog rodaka koji ivi u Galati. Dva meseca kasnije, Konstantin je otkrio da su njegova ena i si-novi preiveli i da se kriju u umi nedaleko od sela. Konstantin se spremao da svojim brodiem otplovi nazad u Dobruju i doveze ih kada ga je njegov najbolji prijatelj iz sela pronaao na pristanitu u Galati. Zagrlili su se i zaplakali nasred dokova. Prijatelj je zaprayo doao da mu prenese lou vest, najtuniju vest. Njegova porodica je uhapena i prebaena u koncentracioni logor u Poljskoj. Od tada Konstantin ne prestaje sebe da kanjava. Bio je jedan od Nikovih prvih i najlakih regruta. Sve to je eleo, sve za ta je iveo; bilo je u slubi borbe protiv nacista. Nik daje Konstantinu neto novca, tek da pokrije svoje skromne ivotne trokove, iako zna da e sve potroiti na rakiju. Konstantinu je potrebno neto da otupi bol. ,,Vidimo se u petak", kae Nik. ,,U petak", ponavlja Konstantin i zatvara za njim vrata. Nik urno odlazi. Ne svida mu se Konstantinovo drutvo. Krivica je kao zarazna bolest, razmilja on, i ostavlja fleke kao krv. Konstantin je prebrzo pobegao od svog spasenja da bi se naao u jo veem paklu. Sve to sada eli jeste neto od ega je ranijc najvic zazirao: sopstv-enu smrt. Omar Kalmaz lii na tipinog zavisnika od opijuma. Svaki put kada ga Nik vidi, ini mu sc da svc dubljc tone u sopstveno grotlo 186 greha. Obrazi su mu upali dok mu vodnjikave oi okruuju bolesno tamni podonjaci. Nijc rrwiogo stariji od Nika, ali gusta kosa mu je odavno posedela a brkovi neobino tuno vise s donje polovine lica. Koa mu je izbra-zdana dubokim borama, ali stie se utisak da bi jo uvek mogao da pr-odc kao zgodan i lep rnukarac, samo kada bi sc klonio lule. Ima neeg sumornog i neprijatnog u vezi s narkomanijom. Za-visnost od opijuma je stegla Omara za guu. Narkoman moda i nije ba najbolji izbor za agenta. Nik ga nije regrutovao, ve ga je nasledio od svog prcthodnika u Istanbulu. U poetku jc Omar delovao drago-ceno, mcdutim, u poslednjc vreme sve tce uspeva da se odbrani od demona sopstvene zavisnosti. Njegovi kontakti u turskom Minista-rstvu odbrane, Emnijetu i turskoj tajnoj policiji, bili su besprekorni. Abrams je ak sumnjao u to da ga je Emnijet snabdevao informacijama kojc nisu mogli da dobiju redovnim diplomatskim kanalima. Naravno, Omar je padao u ruke svojim nalogodavcima. Poslovni interesi su ga esto vodili u Bukuret gde je izvozio tepihe, bakar i kou. U jednoj od redovnih poseta upoznaje se s rumunskim trgovi-nskim zvaninikom koji je igrom sluaja bratanac Jona Popeskua, vode opozicije u Rumuniji i jo uvek uticajnog u vladi. Kao jedan od Antoncskuovih viih ministara, Popesku prima redo-vne izvetaje od rumunskog ambasadora u Francuskoj, zajedno sa izve-tajima o kretanju trupa i proizvodnji oruja u lokalnirn fabrikama. Poslednjih godinu dana, Popesku je prosletivao Niku kopije tih do-kumenata preko Omara koji ih je donosio u Istanbul u duplom dnu svoje aktovke. Ovi izvetaji su pronali svoj put, zajedno s Danijc-linim, do vrhovnog marala Harisa i britanske ratne komande. Omar daje Niku smedi koverat i ovaj ga menja za drugi koji sadri pozamanu svotu novca u britanskim funtama. ,,Imam poruku za tebe", kae mu. ,,Popesku me zamolio da ovo predam tebi, i samo tebi." ,,Nastavi." ,,Hoe da zapone dijalog. O moguem primirju." Tako dakle. Poruka je zaista ispisana na zidu, krvavim velikim slo-vima, ba kao to je Maks rekao. Teko je verovati da su samo dva leta ranije nacisti bili toliko neodoljivi.

1 jo neto. Popesku je nezadovoljan. Kae da podravate komu-niste. Tog Romaneskua." ,,U pitanju je jedan od malobrojnih pokreta otpora u zemlji. Nji-hova politika nas vie ne zanima." ,,Kae da komunisti cle da prcuzmu vlast u zcmlji." ,,Pomau nam da pobcdimo Nemce. To nam je prioritet." 187 stra,,Mislim da je yoljan da saraduje s vama. Ali ovi boljevici ga st no ncrviraju." ,,Kada se vraa u Bukuret?" ,,Za manje od mesec dana." ,,Potrudiu se da dotad dobijem odgovor." ,,Putuj s bogom, efendim." 1 ti takode, Omare." Dok se vraa u konzulat, sklapa oi, tnidei se da ne primeuje tegljac i taksiste na mostu Galata, i sve vrcme se pita da li c oni po-mpezni gadovi u Yajtholu konano posluati razum i sauvati ne sarno sebe ve i Rumune, i Nemce takode, od Hitlera i Staljina i ostatka ove krvave ludnice. Moda je Abrams u pravu. Staljin je taj koji bi trebalo sada da ih brine. 188 53. Ooko leti na nebu, noen vazdunom strujom, podseajui na list papira. S visine gleda na siune take na zemlji koje ive svoje kratke ivote. Svojim zlatnim okom on vidi Nika koji skrce u aleju i ulazi u kafeteriju. Dok krui iznad grada, zapaa i enu sa zelenim alom koja ga prati niz sokak. Zlatno oko trepe i uz suptilan zamah krila odlee dalje, fokusirajui se na ivote drugih malih pria u velikom gradu. Zavijanje turske narodne muzike sa zvunika danas iritira Nika vie nego obino. Opet je loe raspoloen. Ustaje dajoj pridri stolicu. Danijela seda, vadi cigaretu i eka da joj Nik ponudi vatru. Konobar im donosi dve oljice turske kafe koja i po boji i po tekstu-ri podsea na kuvano blato. ,,Sta je bilo?" konano pita ona. Nik joj ne odgovara. ,,Mogao bi da mi se obrati. Znam da neto nije u redu. Vidim ti na licu." Nik uzdie. ,,Video sam te jue. Kod pijace zaina." Danijela u-tke pui i Nik nastavlja. ,,S drugim mukarcem." ,,Sta si ti radio tamo?" pita ona kao da je on taj koji duguje objanje-nje. ,,Iao sam na posao." ,,Obino ne ide tuda." ,,Ni ti obino ne ide ulicom drei mukarca podruku. Zar ne?" Danijela ga gleda uarenim pogledom. ,,Kako se usuduje?" a-patom e ona. ,,Zar nisi ti taj koji jo uvek ima enu i decu? Zar nisi s njom vodio ljubav tokom posetc Englcskoj? Zar je nisi zagrlio, po-Ijubio? Jesam li ti iim pokazala da sme da me poseduje?" Nik se naginje blie. ,,Samo mi kai ko je on." 189 Danijela dugo uti. ,,Zove se Grigorijev." ,,Ko jc on?"

,,Radi za Narodni komesarijat unutranjih poslova. Za Ruse " Nik osea kako mu se krv cedi iz lica. ,,Ne gledaj me tako. Nema pojma kako mi je, Nik. Ne ivi u mom svetu." ,,Spavala si s njim?" ,,Ne. Nisam spavala s njim." ,,Nego ta si radila s njim?" ,,Zigi me zamolio da budem fina prema njemu." ,,Kao to si fina prema meni?" Danijela uti. ,,Jesi li spayala s njim?" ponovo pita Nik. Najradije bi se izyikala na njega. Kako moe da bude tako slep? ,,Nc." lako zna da joj ne vcruje, ona sc naginje blic i apatom do-dajc. ,,Nikada tc nisam lagala. Uvek sam ti govorila samo istinu. Uvek." Da li da joj veruje? Danijela Simonii u sebi krije mnogo ena. Zato je sayrena pijunka, zakljuuje Nik. U stanju je da menja likove, oivljavajui ih i razdvajajui ih vetinom vrhunske glumice. ,,Ako mi ne veruje, onda ne mogu da ti pomogncm." Nik slee ramenirna, iskreno zaprepaen. Danijela gasi cigaretu i izlazi iz kafea bez pozdrava. Kada je zala za ugao, zaustavlja se i naslanja na prvi zid. Tuga na-gomilana u dubini due pritiska je sve jae. Poinje da drhti. Kao da je neko dri za rame i neprekidno drmusa. Nik je nikada nee razumeti, niko je nikada nee razumeti. Sama je na ovom svetu i uvek e biti sama. Nik je pronalazi naslonjenu na zid i uplakanu. Pokuava da je za-grli, ali ona ga udara pesnicama u grudi. Puta je da to izbaci iz sebe. ,,Izvini", kae joj. ,,Molim te, izvini." Tramvaj tutnji pored njih, potresajui kaldrmu koja yibrira poc njihoyim nogama, i odlazi uzbrdo. Kroz prozor, lica putnika radoznalo zure u^ par koji se svada nasred ulice. ,,ta se deava s tobom?" pita Danijela. ,,Ne znam. Nisam hteo da te povredim." 190 Okani me se, ovee!" uzvikuje ona, ali urnesto da pobegne, pada mu na grudi. Sitna kia poinje da prska s mutnog neba. Uanijela konacno pre-staie da se duri. I dok stoji tu i dri je u svom zagrljaju, Nik hvata sebe kako gleda u izbledeli ornament na zidu oblinje damije, niz arapskih brojeva u krasnopisu. Podseaju na ifru koja bi mu dala odgoyor na mnoga pitanja, samo kada bi znao da je deifruje. Danijela die lice i Ijubi mu usnc. Obrazi su joj ylani od suza. Radi za Narodni komesajat unutranjih posloua. Za Ruse. Zigi me zamolio da budem fina prema njemu. Soba puna ogledaa. Svaki put kada se okrene, vidi drugi odraz; istina nikada nije ista. 191 54. v_ybala je tanka mrana linija i pre moe da se oseti nego da se vidi. More je mirno, poput elika. Konstantin gasi motor i puta da plima odnese Nataliju do obale. Ovu uvalu poznaje kao svoj dep i, poput svakog dobrog pomorca, njene boanske dubine i udaljenost osea bez karte il sonde. Nik uje klopot sidra, osea morsku struju dok plima beumno nosi Nataliju daljc. ,,Tamo", pokazuje Konstantin rukom. Baterijska lampa se triput pali i gasi na obali. Signal. Ubacuju radio i eksplozive u gumeni amac dovuen iz Istanbula. Dvojica Konstantinovih pomonika silaze u amac. Prati ih Dordon, zatim Dikin, radio-operater, i na kraju Nik.

Poinju da veslaju ka obali. ,,Neto ne valja", apue Dordon. Jedini zvuk koji dopire sa obale jeste ritmino povlaenje talasa s peskovite plae, svetlucave linije u tami. ,,ta?" ,,Ne znam", apatom odgovara Dordon. ,,Ali oseam u kostima. Iskau u pliak i oseaju otrc kamenie pod nogama. Nik se saplic i pada; ali brzo ustaje i pomae Dordonu da odvuc amac na obalu. Dikin i jedan od pomoraca nose dragoceni radio na obalu, strogo vodei rauna da se ne skvasi. Drugi pomorac mu pridrava amac. Na obali je mrano i tiho. Osvru sc u potrazi za lampom. Nerna je. Gde je Romanesku? Dordon nosi mitraljez prcko ramcna. Skida ga i ubacuje arer. ,,ta to radi?" ,,Spremam se za veselje"; odgovara ovaj i tog trenutka ih zasie pljuje jak svetlosni snop. Dordon reaguje prvi, ispaljujui rafal iz mitraljcza koji gasi izv svetlosti - Nik pretpostavlja da je postavljen na kamion parkiran n daleko od obalskog druma, - i kao po komandi svi se bacaju na zernlj^ \Jik cujc pesak. C uje stic u vidu nekoliko hitaca iz pitolja s drugog kraja plae. kako mu meci zvidc porcd glavc i zariva lice u vlaan . Dordon isputa bolan krik. Nik prua ruku i u mraku napipava ordonoyu aku, ili ono to je od nje ostalo, vlanu i lepljivu od krvi. uje Dikina kako urla, ali u tami ne moe da ga vidi, ba kao ni ostale. Pred oima mu jo uvek seva od jakog reflektora. Puzei se vraa u vodu. Ne moc da pronade gumcni amac, ali je Natalija jedva vidljiva ilueta na modrom nebu. Poinje da pliva, probijajui se kroz talase, oajniki zamahujui rukama. Svestan je samo iladne vode i zvuka sopstvenog daha. Panika mu ne dozvoljava da posustane. ,,Daj mi rukul" dovikuje mu Konstantin. Stari ribar ga hvata za runi zglob i pomae mu da se popne uz merdevine od uadi. Nik uska-e na palubu, kaljui i borei se za dah. Opet uje pukaranje iz pra-vca plae, praeno fijukanjem metaka iznad njihovih glava i pucanjem drveta kada jedno zrno pogodi kormilo. ,,Gde su ostali?" unczvereno pita Konstantin. ,,Ne znam", uspeva da prodahe Nik. ,,Dordon jc mrtav." Nik die glavu i vidi treptavo sevanje metaka u tami. Prozor ka-bine se razbija u paramparad. Konstantin isputa bolan krik. ,,Konstantine?" ,,Dobro saml" Motor poinje da teke, brod se polako okrce i odmic ka puini. Zasipa ih jo jedan rafal koji pogada kontrolnu tablu koja sc pali poput ibice. Kabina ubrzo cksplodira. Nik sc trza pod nalctom drve-nih opiljaka koji mu se zarivaju u oi i obrazc. lako na izmaku snage, on uspcva da otpuzi do kabine. Konstantin je nadvijen nad kormilom, ali Nik ne moe da dokui koliko ozbiljno je ranjen. I sam osea kako mu topao mlaz krvi curi niz bradu. ,,Jcsi li dobro?" pita Nik, ali Konstantin mu ne odgovara. Oblaci crni poput mastila nadolaze sa severa i zaklanjaju zvezde. Konstantin beivotno lei u uglu kabine. Sat vremena ranije, iskrvario Je na smrt. Nik stoji za kormilom, okreui brodi ka obali Crnog mora, Svestan da ncc moi da izbcgne minsko poljc na ulazu u Bosfor.

Ukotvie se u nekom ribarskom selu, ili e se, u najgorem sluaiu ukati i otplivati do najblic obale. Konstantin sc konano smirio je sa svojom porodicom, ba kao to je i prieljkivao. Nik je vc sat emena potpuno sam, i pre nego to se doepa nepoznate obale, n'e ^' estaje da razmilja o tome ko stoji iza ove izdaje. 55. I esi li se oporavio?" pita Abrams. Nik oprezno dodiruje posekotine iznad obrve, tamo gde su se za-rili otri parii drvcta. ,,Skoro", odgovara on. Opet je za dlaku izbegao smrt. Konstantin, Dordon, Dikin i dva pomorca, koji su s njima kre-nuli u akciju i ija imena nikada nije saznao, sada lee na obali Do-bruje. Njega je iz Crnog mora izvukao turski patrolni brod, pronaavi ga nadomak malog ribarskog sela gde je nasukao Natalijn. ,,Nemci su unapred obaveteni", zakljuuje Donaldson. ,,Ne pre-ostaje nam nita drugo nego da zakjuimo da je kompletna Roman-eskuova elija ili pobijena ili uhapena." U prostoriji dugo vlada neprijatna tiina. Abrams smrknuto zuri u novootkrivenu fleku na tepihu svoje kancelarije. On je ahista a ne gladijator, uiva u umnim nadmeta-njima i inteektuanim izazovima zbog ega ga krvav prizor uvek du-boko potrese. ,,Da nije Konstantin?" Nik odmahuje glavom. ,,Za ime boga, Nemci su mu ubili celu po-rodicu." Zvui iznervirano, ali nimalo ncpokorno. Donaldson se mekolji u svojoj stolici. Abramsovi obrazi se oblivaju bronzom. ,,Izvinite, gospodine, ali po mojim informacijama, Konstantin je van svake sumnje." ,,A njegovi pomonici?" ,,Nijedan od njih nije znao kuda idemo sve dok nismo isplovili." Donaldson uzdie. ,,Dakle, jedini koji su znali za ovu operaciju jesu oni koji sede u ovoj sobi." ,,Problem mora da je lokalne prirode", zakljuuje Abrams. ,,Upravo to sam rekao De Kastalanu", odgovara Donaldson, ,,je-dnom od Romaneskuovih Ijudi. Ali vie nema naina da to saznamo." Nik najednom osea udnu nelagodu. Ponekad je dokumenta nosio kui da ih nou ita, uprkos striktnim protokolima bezbednosti, 194 i sada se sea da su mape i papiri yezani za operaciju Ciceron bijj n njegovom stolu one noi kada je zaspao. Danijela je ostala budna k zna koliko dugo, ali doyoljno da pronjuka po kui i proita sve to je zanima. Abramsoy poglcd deluje optuiyaki. Kao da mu ita misli. Nik se bori sa sobom. Da li bi ga ona izdala? Zar je Danijela Simonii vrcdna ivota Dordona, Konstantina i ostalih? Je li sprernna da ga poalje u sigurnu smrt? Jedan deo njegovog bia u tako ncto ne moe da poverujc. l\fe jo. Kako da budc siguran? Sca se porodine fotografije koju mu je Dordon pokazao na Ta-ksimu, njegoyog osmeha, nezapaljene lule ukletene medu zubima i iskrenog stava po pitanju izdaje. Ukoliko Abramsu otkrije svojc sumnjc, njegova karijcra e biti zavrena. Uostalom, kakva jc korist od toga ako Abrams s pravom tvrdi da jc operaciju osujetio jcdan od Romaneskuovih Ijudi? Nik ne moe da yeruje da bi mu DanijeJa priredila neto tako. ,,Dobro znate da je Dordon ovde najyei gubitak", podsea ih Abrams. ,,Onc Romancskuove goriie bi nam samo srnetalc posle rata. Vcrovatno e nam biti bolje bcz njih. lonako emo pobediti u ovom ratu. Ono za ta se zaprayo borimo jcste mir." Nika zanima kakva e biti Abramsova procena ratnih napora u Vajtholu. I ta e na sve to rei Dordonova ena.

Poglcd mu luta kroz prozor, u istanbulske krovove, jer ga naje-dnom neizdrivo pee savest. Pita se da li Donaldson i Abrams oseaju isto.

tj., niici u kojima uiva; kada sc ugnezdi u njenom naruju, kada ona svo"..- no.i'c nemarno prebaci preko njcgovih butina a dlanoye posedni-ki spusti na rtjegovc grudi. Nik je pos/natra kako spava, njeno nago telo u mraku, na podlozi od belih arava. Usne su joj blago razdvojene, u obliku srca. Jedna ruka joj je podignuta iznad glavc a kosa rasuta po jastuku. Mrmlja nc-to u snu. Nik se smeka, srean to jc tu, pokraj njcga. S nci/rnernom panjom oslukuje njeno ravnomcrno disanje. Najednom, Danijela otvara oi. ,,Budan si", pita apatom. Oblizuje usne i gleda po sobi, priscajui se gdc je i s kim je. Zatim protee celo telo, lenjo i mazno poput rnake. Puta ga da je miluje danom po boku i grudima. Poklanja mu osmeh koji mu opet budi elju u preponama. ,,Nisam hteo da tc probudim." ,,Laljivc." Kotrlja se prcko krcvcta prema njcmu i Ijubi ga u rame. Nik se sea noi kada se probudio i nije je zatekao u krevetu pored sebe, noi kada je bio toliko nepaljiv da je ostayio dokumenta-ciju operacije Ciceron na svom radnom stolu. ,,Sta je bilo, dragi?" pita ona. Nik odmahuje glavom. ,,Nita" odgovara on i miluje joj rame. Danijela oslanja glavu na lakat. ,,U tvom naruju se oseam tako sigurno." Nik nastavlja da uti i ona mu se unosi u lice. ,,Neto se de-silo, zar ne?" ,,Naravno da nije." ,,Priaj sa mnom; Nik." ,,Rekoh, nije nita. Samo posao." Okree se od nje i lee na leda, zagledan u tavanicu. U sobi je ne-obino vrue i on sa sebe skida pokriva. Nikako da se odmori, nikako da zaspi. Mora da sazna istinu. Ali kako? Nik ustaje iz kreveta, navlai kuni mantil i silazi u prizemlje. Vrata od njegove radne sobe nisu zakljuana, kao i uvek, i po stolu su raireni papiri. Nijedan od njih nije vaan. Kui vie ne donosi strogo poverljive papire. Pogreio je to je ikada doneo operaciju Ciceron. Nik prilazi bifeu i sipa sebi din. Ne pije mu se, ali mora neim da uposli ruke. Kada ste zaljubljeni u glumicu, kako moete biti sigurni u to da varn je ljubav uzvraena? pita se on. Svaki uzdah, svaki poljubac, svaki srneh, syako 'yolim te' moe da bude samo jo jedan oblik glume. Moda je Danijelina ljubav samo priyid. Njegoya elja za njom jc Woda samo enja za ncim to nc postoji izvan tc savrene ljubavnc maske. Nik gleda kroz prozor. Kia je prestala i spirale pare se diu kaldrme. Yazduh je zasien vlagom i bcz vetra. Nik razmilja o budu -~~~<-; k- -" o tonie ta e raditi kada se rat zavri nosti bcz Danijele Simonii prelepoj mladoj eni koja lei u njegovom krevetu na spratu i preyrtl" voj ljubavnoj vezi u koju nikada nijc smeo da sc upusti.

56. Josije o Trojanu je svakog meseca sve deblji. Povremeno se po-javi neka rolna filma, ponekad dve. Kvalitct fotografija varira, esto su van fokusa i rezultat je nedokuiy.

Dogada se da su slikc mutnc, svaki put kada zaboravi da skloni prst prilikom fotografisanja. Nik joj daje dokumenta da prepisuje, trudei se da to uvek ini na brzinu. Prava je umetnost znati kakav kvalitet informacija prosleduje Majeru. Neke od njih rnoraju da budu istinite i verodostojne kako bi lai delovale autentino. Odustali su od dvostrukih agenata koji su ih izdali. Podmetnuli su ifroyane poruke iz SOE u Kairu o nagoyetajima grke inyazije umesto prave invazije koja je planirana negde drugde; pojayili su se lani izvetaji o turskoj yernosti britanskim interesima koji bi, ukoliko ih prihyate zdravo za gotovo, mogli da olakaju pritisak Nemake na Ankaru. Ponekad se sastaju u kafani Sultanameta gde stranci nikada ne zalaze. Smetena je blizu starih zidina palate u kaldrmisanoj ulici iza Aja Sofije. Mermerne poyrine stoloya uvek su neobjanjiyo masne, dok zidove krasc izbledela fotografija Kemala Ataturka i reprodukcija Belinijcvog portrcta Muhamcda Osvajaa. Turska je puna ovih slika domaih junaka koji su uobliili najyei deo turske nacije u poslednjih pet stotina godina. Nik seda za sto u uglu i slua tursku narodnu muziku koja cvili sa zvunika radioaparata i otupljuje mu ula. Skida svoj sako i osea da mu je koulja na lcdima natopljena znojem. Ostali gosti uglavnom su pripadnici radnike klase, Ljudi u smc-dim odelima, izmuenih lica i pokyarenih zuba, kojima dani prolaze u dokolici: puenju, sluanju monotone arapske muzike i igranju bes-krajnih drutyenih igara. Skoro svi su neobrijani jer radnka klasa u uarskoj ne moe sebi da priuti svakodnevno brijanje. Kafana bi moda i mogla da dcluje romantino kada ovek ne bi irnao ulo mirisa. Ali leto je u zenitu i grad se topi pod jakim medite-ranskim suncem. Kiseli zadah ulica odbija da se digne u yisine i vru198 ina lii na maglu koja se poput otrovne pare uvlai u plua i isisaya svu vlagu iz Ijudskog tela. Roj muva asti sc ostacima trulih kora od lube-nice. Cista cipela sedi zguren na vratima, udarajui svojom etkom o poklopac limene kutije i bacajui optuivake poglede na Nikove blatnjave cipele. Nik kratko klima glavom i deak spremno pritrava bacajui se na posao. Pod noge mu podmee svoju drvenu stoliicu i poinje da mae cipele imalinorn. Dok mu dcak glanca cipclc, Nik posmatra dvojicu mladia koji pukaju svoje nargile, ne trudei se da sakriju potamnelc zubc i teak kaalj, dokaz da su cco svoj ivot protraili u ovom okruenju. Golu-bovi se neometano epure oko njihovih nogu. Taksi se zaustavlja tik ispred ulaza i iz njega izlazi Danijela. Ze-lenim alom krije svoju dugu kosu od pogleda turskih mukaraca. Ali u muslimanskoj zemlji cna jc ena, i kada ude u kafanu, Turci je prodiru svojim gladnim pogledima. Seda za njegov sto i konobar u isflekanoj beloj koulji im donosi dve ae jabukovog aja. Neobavezno askaju i Danijela odmah zna da neto nije u redu. ,,ta je?" apatom ga pita. Nik mrzovoljno gleda na ulicu. ,,ta misli?" Tiina koja sledi je neizdriva. ,,Hoe li da mi kae o emu se radi, ili emo da nastavimo da sedimo ovako celo popodne?" Nik joj i dalje ne odgovara. ,,Zato uti?" ,,Nije nita." ,,Je li u pitanju tvoja ena?" Nik odmahuje glavom. Te oi. Citaju mu duu i govorc milion istina i milion lai.

Danijela zavlai ruku u svoj dep i na sto sputa rolnu filma. ,,Neu da ostanem ako mi ne kae ta je." Nik eli da vrisne: Jesi li me izdala? Ali mu rei zastaju u grlu. Danijela ustaje i bez rci izlazi napolje. Nik ne pokuava da je prati. Umesto toga, on ostaje da sedi, steui film u svojoj ruci, ne zna-jui vie da li da veruje sopstvenim instinktima. Kako e ikada saznati pravu istinu? Kako e ikada biti siguran? 200 57. LJ osvit zore, Istanbul se polako budi. Saobraajna buka je pri-guena u Donadsonovoj kancelariji. Napolju u dvoritu, turski posluitelj mete verandu. ,,Hteo sam da popriam s tobom o Trojanu", poinje Donaldson. Nik ga utke gleda, pitajui se da li i Donaldson sumnja na nju? ,,O poslednjem filmu koji nam je dostavila", nastavlja Donaldson. ,,Gospodine?" ,,U pitanju je zlatan rudnik." ,,Drago mi je." ,,Na fotografijama je dokumentacija Majerovog poslednjeg puto-vanja u Nemaku. Otkrivaju lokacijc dve fabrike i tri oklopne jedinice koje su nedavno premetene na naputene plantae petnaestak milja od Bea. Prosledili smo informacije vojnoj komandi u Yajtholu. Odlino obavljen zadatak, Dejvise." ,,Hvala, gospodine." ,,Trojan je verovatno na najvaniji agent u Istanbulu, moda ak i na celom Bliskom istoku. Cuvaj ga, Dejvise." ,,Razumem." Donaldson se naginje blie. ,,Moramo da je zatitimo po svaku cenu. Ne zanima me kako." Nik ustaje, spremajui se da napusti kancelariju. Tlo mu se Ijulja pod nogama. Voli ga. Nije ga slagala. Ovo je dokaz, zar ne? Zar nc? Dvorite damije je oseneno drveem. Golubovi uplaeno lete pred koracima prolaznika, premetajui se na stepenice oko fontane na kojoj mukarci peru noge pre molitve. Bogalj pogureno stoji u senci kamenog svoda i prodaje kesice s hranom za ptice, uglavnom nemusli-manskim turistima koji ele da ih hrane. Nik je posmatra kako mu prilazi po usijanom kamenu, sa zelenim alom na glavi i zlatnom narukvicom na ruci. Ne moc da dokui njen pogled. Ne dodiruju se. Danijela die ruku i sklanja pramen kose sa svog ela, skrivajui ga pod aiom kako niim ne bi izazivala udnju muslimana predanih molitvi. Primeuje fine zlatne dlaice na njenoj nadlanici. Bela koa za trenutak seva i Nik se sea koliko voli tu da jc Ijubi, neno klizei usna-rna navie, sve do intimnog prevoja njenog pazuha* ,,Ncdostajala si mi", jednostavno kac on. ,,Hoe li da mi kae ta se deava?" Nik odmahuje glavom. ,,Ne mogu." Zena o kojoj je oduvek sanjao. Dodite na molitvu, bog je veliki. Bog jeste veliki, ali koju igru ovde igra? Doveo mu je ovu predivnu enu, spojio im je sudbine i nckim udom ga je podstakao na to da je zavoli. Bog je veliki, ali doveo ju jc u pogrcno vreme kada je cco svet u ratu i kada je u braku s drugom enom. Izuvaju cipele ispred zasvodene porte i ulaze u damiju. Stotine uljanih lampi visi s tavanice, osvetljavajui svojim zlatnim sjajem orna-mentc i unutranjost velikc centralne kupole. ,,Voiim te", apue ona. ,,Znam da mi ne vcrujc, ali istina jc tu, u mojim oima." Nik je gleda. esto krade ove trenutke od nje, posmatrajui je kada ona to ne primeuje. Nikada nije razumela zato to radi. Po-nekad ga hvata kako zuri u nju dok se

svlai ili dok se elja iako zna da joj je neprijatno od tog pogleda. Naravno da nije najlepa ena na svetu, ali za njega jeste. ,,Istina je tu, u mojim oima", ponavlja Danijela, ali kada uroni u njen pogled, Nik tamo ne vidi istinu, ve samo sopstvenu zbunjenost. Alah akbar. Bog je veliki. Dodite na molitvu. 58. Istanbul, novembar 1943. godine yauvi glas s druge strane telefonske veze, Nik osea drhtaj ne-izvesnosti. ,,Ovde Majcr", kae glas. Bez uvoda i bez egaenja u stilu 'moj engleski prijatelju'. ,,Her Majer. Kako mogu da vam pomognem?" ,,Moramo da razgovaramo", odgovara Majer i Nik je siguran u to da se radi o Danijeli. Sta uopte ima da mi kae? razmilja Nik. Ima li to ikakve veze s Danijelom? Da ovo nije neka zamka? ,,Gde hoete da se nademo, her Majer?" mirno pita Nik. Hamam ili javno kupatilo u Turskoj je uobiajeno okupljalite, mesto gde se mukarci oputaju i neobavezno askaju. Medutim, toje poslednje mesto gde oekujete da vas prate kada udesite sastanak sa oficirom neprijateljske obavetajne slube. Majer je odabrao kupatilo ncdaleko od hipodroma. Nik se skida u jednoj od svlaionica i omotava pckir oko pojasa. Posluitelj ga vodi u saunu. Maljav; sredoveni mukarac ljapka nag kroz paru, briui znoj s lica. Prostorijom dominira otar muki vonj. Nik seda na klupu i osea kako mu znoj rosi kou. Sklapa oci i doputa sebi da se opusti. Zanima ga zato Majer eli da poprica njim. Da nije u pitanju neka igra? Hamam ga podsea na viziju pakla nekog klasinog italijanskog slikara: mutne figure poput aveti prornicu kroz paru, mukarci sa oputenim stomacima, dlakavi, zajapureni i sjajni od znoja. Muka prilika mu prilazi i seda pored njega, nc primeujui gaNik poznajc Majcrovo telo bolje od svih drugih. Na primer, zn< da ovaj ima beleg na levom boku i oiljak na grudima, tik ispod kljucn' kosti. Ove pojedinosti saznao je od Danijele i sada mu pogled na taK intimne detalje kod drugog mukarca uliva neprijatnost. 204 ta jo zna o svom intimnom neprijatelju? Zna da pred spavanje da popije aicu votkc, da spava na ledima s rukama skupljenim na stomaku i da oboava crne maslinke. Ali Majer koji sada sedi pored niega ponaa se kao potpuni stranac. Izgleda zapanjujue dobro za svoje godine, tclo mu je vrsto i mi-iavo. Nik je zamiljao, ili se samo tome nadao, da e se abverovac tokom rata ugojiti. Dlaice na grudima su mu sede, medutim, njegova kompletna pojava deluje iznenadujue vitalno i snano. ,,Moj engleski prijatelju." ,,Her Majer." Majer se nekako promenio, njegova arogancija kao da se istopila, ba kao i onaj prezrivi kez koji je Nik zamrzeo jo u holu hotela/tina Palas. Zamenio ga je neki mueniki, skoro oajniki smeak. Majer prelazi rukom preko svojih grudi, sklanjajui nakupljeni znoj ncvero-vatno gracioznim pokretom. Nik se pita da li je Majer ikada u ivotu pogreio, kao to je uinio zaljubivi se u devojku koja ga koristi za svrgavanje okupatora s vlasti u svojoj rodnoj zemlji. Iz oblinje kabine dopire zvuk pljeskanja maserskih dlanova o na-uljenu kou. ,,Videni smo na javnom mestu i ranije, her Majer. Zato ovde?" ,,ZD me prati." ZD, Ziherhatdinst, jestc prekomorski ogranak Gestapoa. Poznati su po tome da mrze Abver vie od svih saveznikih obavctajnih sluzbi zajedno. Majer uti. Ceka.

,,Jeste li uli onaj vic o Geringu? On i njegova ena prireduju za-bavu. Posle veere, svi sc povlac u dnevnu sobu i tek tada frau Gering shvata da njenog mua nema. Utom sc uje ncka lomljava iz trpezarije. Ona utrava unutra i vidi Geringa kako skida venecijanski luster s pla-fona. 'Hermancl' uzvikujc ona. 'Sta to radi? Rekla sam ti da ne pipa luster, doyoljno si nakinduren i bez njegal'" Majer se smeje sopstvenom vicu i Nik mu se pridruuje. Postoje trcnuci kada shvata da mu je teko da ga mrzi onoliko koliko bi to za-ista eleo. ,,Vic ne volite nacistc, je li, her Majer?" ,,Nikada ih nisam ni voleo", odgovara on i smeak mu umire na usnama. ,,Danas sam samo kurir, glasnik, her Dejvis. Imam vrlo utica-jne prijatelje ovde i u Berlinu. Ali vi to ve znate, zar ne?" Nik mu ne odgovara. ,,Ono to u vam rei od velike je vanosti. Yerujem da ste ovek d poverenja i da ete pronai nekoga u svom konzulatu kome moete da poverite ovu informaciju. Moj ivot i ivoti mnogih zavisc od toga." ,,Naravno." ,,U pitanju su milioni ivota." Milioni? Nika zanima kuda sve ovo vodi. Pretpostavlja da e nasta-viti da igraju svoju malu igru: Majer e se praviti da ne zna da Nik radi za SIS; Nik e se praviti da nc zna da Majer radi za Abver. ,,Ne brinitc, sve to mi budete rekli bie strogo uvana tajna, her Majer." Majer brie znoj oko oiju. ,,Znate i sami koliko se na firer dii svojom dobrotorn. To je razlog zbog kojeg je Nemaka uzela Rumu-niju, Bugarsku i Madarsku pod svoju zatitu. Va eril to jedno-stavno ne razume." ,,Malo mi je teko da napravim razliku izmedu zatite i invazije." Umesto da se baci u odbranu nacistike policije, Majer mu pria jo jedan vic. ,,Hitler, Ceril i Ruzvelt sede na mirovnoj konferenciji. Pregoyori traju vcno i sva trojica ogladne. Na kaminu je akyarijum sa zlatnom ribicom i oni prebacuju razgovor na to kako bi mogli da je uhva-te i pojedu. I tako Ceril od kaia svog runog sata pravi omu i pokuava da ulovi ribicu, ali to mu ne polazi za rukom. Ruzvelt hvata muvu, vezuje je za konac i sputa je u akvarijum kao mamac, ali zlatna ribica je ignorie. Dolazi red na Hitlera. On strpljivo vadi kaiicom svu vodu iz akvarijuma sve dok riba ne ostane da se praaka na suvom dnu. ,,Hajde, pouri Adolfe, kae mu Ceril, sada je ispri! O, odgo-vara Hitler, neu to da uinim dok me ovaj ne zamoli." ,,Hoe da priamo o Hitleru?" nagada Nik. ,,Hou da priamo o mirovnoj konferenciji." ,,Her Majer?" ,,Sta znate o admiralu Kanarisu?" ,,Znam da je voda Abvera. Da ima dobre veze i dobre manire." 1 da je patriota kao i ja. Nae porodice se odvajkada drue. Vo-limo svoju zemju, ali to ne znai da volimo naciste. To nije isto." ,,Zato mi ovo govorite?" Jzgubiemo rat, her Dejvis. Ne danas, ne sutra, ali izgubiemo ga i to je vie nego oigledno. A kada se to dogodi, Rusi e poslati svoje tenkoye i svoje komesare i ta e onda biti s Nemakom? U Berlinu sam nedavno razgovarao s mnogim nemakim patriotama koji ele da zaponu dijalog sa saveznicima. Admiral Kanaris me je lino zamolio da poradim na tome." Nik se sea papira koje je Danijela ukrala iz Majercwog sefa. lpa*c su bili verodostojni. Svojski se trudi da sakrije uzbudenje u svom glasu. ,,U vczi stc sa admiralom Kanarisom?" ,,Da, bio sam."

,,Ko jo?" ..Zamolio me je da vas ne upuujem u detalje dok mu ne pruite dokaz da jc neico u britanskoj i amerikoj vladi voljan da pregovara s njim." Teko je sedeti u sauni dok vam znoj kaplje s nosa i pri tom za-drati hladnou i prisebnost oficira obavetajne slube kao to se od njega oekuje. ,,Nema mnogo svrhe pregovarati sa admiralom Kanarisom uko-liko on nema mo da promeni tok rata." ,,Hitler ne moe veno da se oslanja na svoju mo u Nemakoj, her Dejyis." Nik izvija obrve. ,,Ne mogu da vam kaem vie od ovoga." ,,Moete da pokuate, zar ne?" ,,Imamo planove. Da bismo regrutovali nove Ijude, moramo da budemo sigurni u to da c odricanje od Hitlera imati brzu i opipljivu korist." ,,U redu. Preneu vau poruku, her Majer." ,,Hvala vam." Majer okleva, birajui rei. ,,Znate da nisam izda-jnik, her Dejvis. Volim svoju zemlju. ato ovo i radim." Nik kao da gle-da sebe, ovcka koji se bori sa svojom saveu, dunou i svojim srcem. Za trenutak, Majer mu nije rival nego brat po grchu. Ali na njegovo olakanje, trenutak prolazi brzo. Majer ustaje. ,,ekau da mi se javite." Kada se okrenu, Nik mu kae: ,,Kako je vaa rumunska Ijubay-nica?" Prilino zlobna opaska. Nik prepoznaje Ijubomoru i gnev u svom glasu. Majer se koi. Oigledno je da sabira misli, rekonstruiui priu kako se ne bi odao. Po pravilima igre, Nik ne bi trebalo da zna da jc njegova ljubavnica ula u njegov krevet po Majerovom nalogu; po istim prayilima, Majer ne bi trebalo da zna da Nik s njom spava. ,,Seate je se?" voza. ,,Ah da, iz voza", ponavlja Majer bezizraajnog lica, setivi se da je la tea od seanja na istinu. Etiketiranje obmane moe da bude zahte-vno. ,,Sad se seam. Bila je neka gungula. Reeno mi je da ste iznenada napustili voz." ,,Izaao sam u Istanbulu, kao to sam planirao." ,,Onda sam pogreno informisan." ,,Oigledno." Od yruine mu se vrti u glavi. Uskoro e morati da izade na svc yazduh. ,,Jo uvek ste s njom?" ,,Skim?" ,,S Rumunkom. Kako se bee zove?" ,,Danijela. Da, uselila se u moju kuu na Taksimu. Iscrpljujc n Na svakih par meseci odlazim svojoj cni u Berlin da se odmorirn " Majer se smeka, izazivajui ga. Nik osea bolno peckanje u st maku, kao da je primio udarac pesnice. ,,Kada sc rat zavri", nastavlja Majer, ,,nce me izncnaditi ako vi i ja postanemo prijatelji". ,,Nikad se ne zna", odgovara Nik lica skamenjenog poput maske Prijatelji. Radijc bi sam sebi izvadio digericu batenskom lo-patom. Nikada u ivotu nije toliko mrzeo Ijudsko bie kao to u ovom trenu.mrzi Majera. Majer vre stee pekir oko svojih bedara. ,,Voleo bih da se ovaj rat konano zavri", iskreno kae on. ,,Ni-kada nisam bio optimista." ,,U Rumuniji ste delovali vrlo optimistino." ,,Pa, tada smo pobedivali. Sreno. Nadarn se da cte uskoro imati dobre vesti od admirala." Kae to i nestaje u magli. 59.

Feneral-pukovnik Leonid Fjodorov izlazi iz taksija i pored do-mara ulazi u predvorje hotela. Naravno, sve vreme ga prate Emnijet, SlS.i njegov rodni GRU. Ipak, ovo premauje sva njegova oekivanja. Na predlog ene, uzima sobu na Askatlijanu. Primeuje Turina u tamnosmedem odelu koji sedi u holu; puei i pravei se da ita Kamharajet; zatim vidi visokog, plavokosog muka-rca koji ga prati svuda po gradu a zatim ulazi u hotelsku trpezariju iako jo uvek nije dvanaest. Pita se koji od njih je pravi, verovatno obojica. Potpisuje se u knjigu gostiju i kripavim liftom vozi na sprat. Soba je pohabana i vonja na prainu i duvan. Seda u fotelju pored prozora i eka. Vadi cigaretu i pali je. Kasni. Cuje tiho kucanje na yratima i brzo ustaje da ih otvori. Na vra-tima je ena, tamnokosa i prelepa. ,,Danijela Simonii?" Ona klima glavom i utke ulazi u sobu. U ruci nosi crnu konu aktovku. ,,Je li to svc?" pita on. Nc odgovara mu. Umesto toga, skida svoj kaput i otvara aktovku. ,,Da ponemo?" predlae ona. 108 Dragi Nik, Jauljam ti se iz tetka Sarine kue u Njukveju. Pozvala nas je da s njom provedemo boine praznike. Zivot je ovde mnogo mirniji nego u Sariju. Sirene za vazdunu opasnost se nikada ne oglaavaju i skoro da nema nijedne ruevine. Sledovanja hrane sn minimalna, ali ovde se nekako lake ivi. U Londonu je dozuoljeno samo jedno jaje nedeljno, ali tetka Sara ima kokoke u zadnjem dvoritu i sada jedemo koliko god elimo. Pravo je uivanje... 209 Nik okree stranicu. Deaci su dobro i pozdravljaju ie. Dejms se sada brije i od toe suakog jutra pruui predstami - kada se posee, nosi tu posekotinu n bradi kao da je orden asti a Riard ga redouno zadirkuje. Brinem t zbog rata proputaju naslauu. Sreom, jo iwek nisu douoljno odrasli da bi uestovali u njemu. Molim se bogn da se sve ovo zauri pre nego to stasaju za vojsku. Proputa mnogo toga u njihouim woiima. Pokuavam da im objasnim ime se bavi, ali ne mogu da im kaem ceiu istinu, narauno Yeruju da posao u diplomatskoj slubi nije glamurozan kao to je pi-lotski. Rat je mnogim porodicama rasturio iuote. U tetka Sarinoj ulici ive dve ene koje su izgubile suoje sinoue u ratu, jedcm u mornaci a drugi u auijaciji. Oseam neku urstu kriuice to su moji sinoui ivi i zdrai. Znam da je besmisleno, ali jae je od mene. Svakodnevno traim u novinama uesti o torne ta se dogada u Tur-skoj i na Balkanu. Ali veinom su to izuetaji o borbama upustinji i na drugim frontovima. Ima li u htanbulu dovoljno hrane? Dragi, znam da smo imali svoje uspone i padove, i znam da sam ti ponekad naporna, ali jo uvek te volim. Spremna sam da ti oprostim. Mislim da to dugujemo jedno drugom, i narcwno, Dejmiju i Riardu. Brak nikada nije bio lak. Spremna sam da zaboravim prolost, ako si i ti spreman na to. iwaj se. Voli te, Denifer Nik sputa pismo i odlazi u etnju. Zima je na izmaku, nebo je tmurno i rominja kia. Ideja da bi Engleska jednog dana mogla da ga pozove da joj sc vrati deluje skoro nemogue. Pod azijskim kupolama rodena zemlja mu vie lii na neto to obitaya samo u njegovoj masti. eli da zauvek ostane u Istanbulu, kao da svet van tog arobnog grada uopte ne postoji.

Sulejmanova damija dominira prizorom; njena velika siva kupola okrucna je mnotvom manjih, poput majke koja natkriljujc svoja eda. Vona pijaca u podnoju damije protee se ulicom koja spaja bazar u starom gradu i skladite kod Zlatnog Roga. Za klimavim stolovima pod arkadama sede profesionalni pisan koji piu pisma za svoje muterije. Mladi to ine na glomaznim P1" saim mainama marke ,,remington", dok stariji ncguju starornodn pera i piu tradicionalnim arapskim pismom. Lica su im napregnuta iscrpljena od svakodnevnih izliva emocija, poput svetenikih ili lekar-skih. 'l'u jc devojka koja alje pismo svom deku u vojsku; zatim starac koji pie svom si/iu u neku zabit. Nik zamilja kako Denifcr sedi za jednim od ovih stolova i diktira pismo svom nevernom muu u nekoj dalckoj drevnoj zemlji. Zamilja izraz na licu pisara; za njega to ne bi bilo nita novo; ba kao ni za isto-riju oveanstva. Nik ne zna kako e se ova pria zavriti, ni po njega ni po nju. Inalah, to bi rekao svaki dobar musliman. Neka bude boja volja. ,,Jutros sam primio ifrovanu depeu iz Londona", kae Abrams. ,,O Majeru?" Abrams klima glavom i Nik odmah zna da vcsti nisu dobre. ,,Obustavljamo svako daljc savetovanje s predstavnicima admirala Kanarisa u Istanbulu." ,,Zato?" ,,Po svemu sudei, ne elimo da nasekiramo Ruse." Abrams mu gura fasciklu preko stola. U pitanju je dosije o Zigfri-du Majeru i debeo jc kao enciklopedija. Nik ga otvara i poinje da ita. ifrovana, strogo poverljiva depea iz Ministarstva inostranih poslova u Londonu potvrduje ono to mu je Abrams upravo rekao. ,,Naravno, Rusi e da nas izdaju", dodaje Abrams. ,,Ne razumem." ,,Nema tu ta da se razume. Pre e poverovati Staljinu. U tome jc tos. Ne mogu da vide dalje od kraja rata." Abramsove usne su bele od besa. Oigledno je kako se osea. ,,Prikloni se veoj mudrosti, Dejvise." Nik zatvara dosije. Sledeeg trenutka ustaje u nameri da izade, ali Abrams ga zadra-va reima: ,,Porui mu da hou da ga vidim." ,,Gospodine?" ,,Majeru. Hou da se sastanem s njim. Lino. Udesi to." ,,S obzirom na ovu depeu, gospodine, smem li da pitam zato?" ,,Na dobrovoljnoj osnovi, Dejvise. I trenutno ne mora da zna za-to." Nik okleva. Abramsov pogled je nepoljuljan. ,,Razumem, gospo-dine", pomirljivo odgovara Nik i izlazi napolje. 60. rozaa poziva rukom i eka ga pored glomaznog ,,forda". Voze se bulevarom Istiklal u osvit zore. U polumraku se ve uje klepet tro-lejbusa i uzvici prodavaca alve i novina. Skreu s glavnog bulevara i Nik sc osvre kako bi proverio da li ih prate. Majcr ga eka na uglu, kao to su sc dogovorili. Voza usporava i Majcr uskac u kola. Nervozan je i teko die. Nema sumnje u to da mu prismotra ZD-ovaca igra po ivcima. ,,Na licu vam vidim da ne nosite dobre vesti", kae mu umesto pozdrava. Nik slee ramenima i odmahuje glavom. ,,Zato?" ,,Ne mogu vie nita da uinim. Rukc su mi vczanc." Majer trlja elo prstima. ,,Zar vi neetc da se ovaj rat okona?"

,,Neki od nas hoc." ,,Da pogodim, her Dejvis. eril ne eli da nasekira Ruse." ,,Nc znam prave razloge. Nedostupni su mi." Uprkos svemu, obo-jica se dre svojih pria. Majcr sklapa oi i uzdie. Nik ga najednom duboko ali, oseaj koji je mislio da nikada nee proizvcsti prema svom neprijatelju. ,,Kod kue piju mleveni ir i zovu to kafom. Moja porodica je izgubila kucu u Frankfurtu. Sruile su je britanske bombe. Moj najstariji rodak je umro od ruske zime." Kada je upoznao Majera u Bukuretu, Nik se sea kako ga nimalo nije brinula sudbina britanskog naroda koji je stradao pod nemakim bombama. Ali takva je Ijudska priroda. Ljudi istinski razumeju patnju tek kada je osete na sopstvenoj koi. ,,Hitier je ludak. Unitie moju otadbinu." ,,Slaem sc." Pogledi im se sreu. Obojica znaju ta onaj drugi misli i da nema nikakve veze s ratom. Majer je poslao Danijelu Simonii u naru-je drugom oveku ne bi li svojoj yoljenoj zemlji pomogao da pobedi ratu. Sada jc rat uzaludan i rtva mu sc ini prevclikom. ,,Neko u konzulatu eli lino da vas vidi." ivlajcr ga iznenadeno gleda. ,,Ko?" ,,ef pasoke kontrole, Abrams." ,JNaravno. Va pretpostavljeni, zar ne, her Dejvis? Zato hoe da ,,Na dobrovoljnoj osnovi. Ne morate da znate." Majer se smeje i odmahuje glavom. ,,O emu on to hoe da razgo-vara to mi ve nismo spomenuli?" ,,Ne znam." ',A, shvatam. Vi stc takodc tu na dobrovoljnoj osnovi." Opct se smeje. ,,U redu. Hoete li da ugovorite susret?" ,,Hou." Nik kae vozau da okrene kola i ubrzo se voze du Kamharijet Kadezija ka Taksimu. Majer nevoljno komentarie yremenske prilike. Nik mu kac da e ostati u kontaktu i da mu jc ao to nijc bio od vec koristi njcmu i njegovim prijateljima u Berlinu. Majer izlazi iz kola u tihoj ulici nedaleko od kazina i rat se nas-tavlja. !1: 61. N, lik se vozi sporo kroz kaldrmisani sokak, Damskom ulicom. Majer iskrsava iz senke dovratka, ulazi u kola i seda na zadnje sedite pored Abramsa. ,,Vozi", nareduje Abrams. Nik stie u podnoje ulice a zatim skree desno ka Taksimu. U ovo doba noi saobraaj je slab. Ipak, u retrovizoru proverava da li ih neko prati. Vozi preko mosta Galata i dalje ka rtu Seraljo. ,,Uivaj u etnji", kae mu Abrams. Nik izlazi iz kola i kree uzbrdo, pratei zidine sve do kapije koja vodi u staru palatu. No je hladna, ali mu prija. Mlad mesec je visoko na modrom nebu, okruen crnirn oblacima. U ,,hamberu" vidi sjaj dve cigarete, dva ozbiljna sagovornika. Zanima ga o emu priaju. Lino, Nik voli da uiva u svojim tajnama; medutim, nimalo ne uiva u tajnama drugih. Die pogled ka zupastom vrhu zidina stare palate koje su sultani ukraavali glavama svojih izdajnika, pocrnele od trulei i zuba vre-mena. Tada se dobro znalo koja je kazna za neposlunost. Nik pali drugu cigaretu i gleda na sat. Dvadeset minuta. Utom uje kratak odjek automobilske sirene. Signal da je razgovor zavren.

Vraa se kod kola i seda za volan. Zatim gleda u retrovizor, name-ten tako da moe da vidi Majerovo lice, ali Nemac je nedokuiv. l. tiini sc vozc nazad prcko mosta. Nik zaustavlja kola u Damskoj ulici i Majer bez rei izlazi napolje. Nastavljaju ka konzulatu. ,,Je li sve u reciu?" pita on Abramsa. ,,Sve je prolo glatko", odgovara Abrams. Kada su doli u kon-zulat, umesto da ode kui, Abrams odlazi u svoju kancelariju. Isuse. Prola je pono. Nik parkira koa i taksijem se vraa kui. 214 Donaldson nema nimalo kondicije. Nizak je i debeo, stomak mu se preliva preko pojasa, i kada ude u teren za skvo, napravljen u suter-enu zgrade konzulata, Nik obuzdava smch. Medutim, kada ponu da igraju, Nik brzo konstatuje da ga je po-tcenio. Petnaest minuta kasnije, rezultat je na strani Donaldsona. Nik teko die, dok se njegov suparnik nije ni poteno oznojio. Zauzeo je odbrambeni stav i nemilosrdno proetao Nika s jedne na drugu stranu terena. I dok se Nik bori za dah, Donaldson se nadmeno poigrava s lo-ptom za skvo. ,,Kako stoje stvari, Dejvise?" ,,Solidno, gospodine." ,,Zadovoljan si svojim poslom?" ,,Da, gospodine." ,,Slae se sa Abramsom?" ,,Apsolutno." Niku se isprva ini da je ovo samo jo jedno bezazleno ispitivanje sve dok ne vidi izraz na Donaldsonovom licu. ,,Malo je udan, zar ne?" navaljuje Donaldson. Nik ne zna ta da mu odgovori. ,,Jevrejin", komentarie ovaj. ,,Religiozna pripadnost je njegova lina stvar, gospodine." ,,Kojeta. Cuvaj ga se; Dejvise." ,,Ne razumem." ,,Samo budi na oprezu. Neki od njegovih prijatelja su prilino nezgodni likovi." ,,Kako to mislite, gospodine?" Donaldson mu dodaje lopticu. ,,Mislim da ti servira. Imao sam sree u prve dve partije. Sada si me dobro procenio." Ali Donaldson ga opet pobeduje, rezultatom 15:3, zatim odma-huje rukom i odlazi s terena. Bez ijedne rei. 62. Deset inilia istono od Moskve Feneral-pukovnik Leonid Fjodorov stoji na prozoru svoje radne sobe i zuri u breze, izgubljen u seanjima. U kui jc hadno i dah mu se lcdi. Sa spoljne strane prozora uhvatio se tanak sloj leda. Otkad se vratio s fronta, jo nijednom nije zapalio vatru u kaminu. Ali vie mu nijc stalo do linog komfora. Navikao je na studen. U Staljingradu su zime mnogo Ijue; hladnoa, glad i iscrpljenost su posta-le deo njegovog ivota koji mu sada neobino nedostaje. Sve bi bilo drugaije da mu je ena jo uvek iva. Uivao bi u sva-kom trenutku ovog odmora. Medutim, posle Nataine smrti primetio je da se vojnikom ivotu vraa ak i onda kada vie nije na bojnom polju. Zaista jc teko mariti za bilo ta drugo. Porodina kua je ve mesecima prazna i sve je pokriveno de-belim slojem praine. Poslugu je otpustio odmah nakon enine sa-hrane. U dnevnoj sobi, zavesc su navuene. Neko vreme koraa po gluvoj prostoriji, tragajui za sopstvenim duhovima. Podie poklopac na kla-viru i pritiska nekoliko dirki. Ne moe

vie da svira. Nataa je to inila savreno. Oboavao je da jc slua. ak i sada, kada sklopi oi, moe da uje melodiju Za Elizu, kao da ga progoni; vidi njene usne, napucene dok se koncentrie na partiture; njene duge, nenc prste koji s \&-koom prebiraju po utim dirkama od slonovae. U drugom uglu prostorije nalazi se gramofon na navijanje. rjo-dorov dodiruje iglu uzdignutu iznad ploe, Bahove ctide. Dok razgleda ruevinc svog prethodnog ivota, u glavi kuje kako da ubije Josifa Staljina. Njegova kona aktovka okrzanih okova lci na radnom stolt Jo jedna, identina, lei pored nje. U njoj je tempirana bomba. Na sl deem sastanku vojnog vrha u Kremlju ostavie aktovku pored svoj stolice. Verovatno e i sam poginuti usled eksplozije, ali nee mu o ao jer e s njim umreti i drug Staljin. Kada NKVD - Staljinov Gcstapo - budc prctraio njcgovu kucu, u radnom stolu c izmcdu ostalog pronai i telefonski broj britansK 216 ata u Istanbulu i ime restorana u kojem se okupljaju lanovi bri-tanskc tajne obavetajne slubc. Ujedno c otkriti da je prole nedelje bio u Turskoj gde se susreo s kapetanom turske tlote koja je ubrzo zatim isplovila iz Istanbula. Kada budu potraili kapetana, shvatie da radi za britansku obavctajnu slubu stacioniranu u Istanbulu. Zakljuak e biti samo jedan. I neminovan. Fjodorov se trza od bola i hvata za svoj bok. Lekar je dijagnosti-kovao rak koji ga svakoga dana izjeda sve vie. Ubrzo e bol postati toliko jak da c biti prinuden na to da nade utchu u lckovima. Srcom, umree pre ncgo to padne u bolcsniku postclju. Nee dozvoliti da ga opaka bolest uniti kao to je to uinila Natai. On je vojnik a ne politiar. Dunost mu je da se bori protiv Ne-make, ali druga Staljina je oduvek prezirao. Taj ovek je kolja. Fjo-dorov nema drugog izbora nego da uini ono to je naumio. Pri tom ne moc da porekne da e u svcmu tomc pomalo uivati. Niku nije reeno ime posetioca, niti njegov diplomatski in. Pret-postavlja da dolazi iz Ministarstva inostranih poslova u Yajtholu. ,,Hou da upozna nekog, Dejvise", kae mu Donaldson nakon to ga sekretarica uvede u njegovu kancelariju. Drugi ovek drhtavo ustaje na noge. ,,Ovo je Nikolas Dejvis. Trojan je njegov tienik. Veoma je ponosan na svoje delo." ,,Veliko mi je zadovoljstvo." Mlitav i pomalo vlaan stisak ruke. Covek je visok, ali sklon gojaznosti, s proredenom svetlom kosom za-lizanom unazad i bankarsko-rumenim obrazima. Yeseljak je, naravno, i smeka se kao sam davo. Abrams im se pridruuje i ubrzo sva etvorica scde u Donaldso-novoj kancelariji i pijuckaju aj od pomorandc koji jc unela njegova sekretarica. ovek iz Yajthola sc ne odvaja od pci, priznajui kako je oekivao da je u Turskoj toplije. Po Nikovom miljenju, pokazuje ne-znanje iz oblasti geografije koje je, po svemu sudei, samo dobra rnaska. Hladne sive oi podseaju Nika na dva krcmena. ,,Dakle, momci", njihov gost konano prelazi na stvar, ,,hteo sam da malo popriamo o Trojanu". Neto u njegoyom glasu budi udnu neprijatnost u Niku. ,,Koliko znamo o tom agentu?" Nik duboko uzdie, pitajui se emu ovo vodi. ,,Trojan je rcgrutovan u Bukuretu", poinjc Abrams. ,,Koliko dugo radi za nas?" 217 Donaldson gleda u Abramsa i klima glavom. Pravo ime svako agenta zatieno je ifrovanim nazivom i njegov pravi identitet mo da se otkrije samo vrhovnom tabu obavetajne slube. ,,U pitanju je ena", nastavlja Abrams. ,,Ljubavnica abverovskos vode stacioniranog ovde u Istanbulu."

,,Vrlo impresivno." ,,Izuzetno je talentovana." ,,U to ne sumnjam. Skoro neverovatno da bi bilo istinito, zaista." Tiina. ,,Je li skupa?" pita on. ,,Ne radi za novac", pojanjava Nik. ,,Zato onda radi za nas?" ,,Rumunka je. Faisti su joj opljakali oca i verujemo da joj je brata ubila Gvozdena garda. Mrzi Nemce." ,,Zanimljiva pria. Zvui dovoljno istinito. Ali ja sam prelistao do-sije koji imamo u Londonu. Yeina informacija koje nam je prosledila bile su nejasne, nedovrene i u nekoliko sluajeva netane, u velikoj meri. Mesecima srno verovai da se nemaki ambasador u Ankari zbli-io s Turcima i na osnovu te informacije smo ubrzali akciju koja se, naalost, zavrila katastrofalno. U stvari, sada se pitamo da li je va entuzijazam po pitanju ovog izvora zaista opravdan ili ne." Nik se sea fijaska kod Dobruje. Sve vreme razmilja o Dobruji. ovek iz Yajthola stavlja ruke na leda, gledajui ih kao oficir koji vri smotru svoje jedinice. ,,RAF i ameriki bombarderi svakodnev.no nadleu Nemaku. Vrhovna komanda trai najpogodnije mete. Svapske fabrike guma, nafte, gasa, aviona i municije jesu prioriteti. Zato smo se oslonili na informacije koje nam daje Trojan u vezi s Mesermitovim fabrikama nadomak Bea. Amerikanci jedva ekaju da krcnu u napad. Ali ta ako su informacije pogrene? Onda bi to mogla da bude zamka i mnogi nai mladi piloti platie tu greku svojim ivotima. Shvatate li na ta ciljam?" ,,Razbili smo veliki pijunski krug u Iraku zahvaljujui Trojanovim informacijama", podsea ga Abrams. ,,Da, ali mi jo uvek ne znamo koliko su ti Iraani bili uspesni-Opte je poznato da se istina zainjava laima. Odriete se malog da biste dobili mnogo. Svi dobro poznajemo takve igre." ,,Na ta aludirate, gospodine? Mislite da Nik grei to se oslanja na svog agenta?" Suog agenta. Abrams se ve distancira. ? ,,Zato bi Majer posedovao tako osetljive informacije van Balkana-To je pravo pitanje." Donaldsonova sekretarica kuca na vrata. Konzul je konano spre man da primi posetioca. ,,Nastaviemo razgovor", kae ovek iz Vaj 218 hoi. .\lomci, moda biste mogli da porazmislite o ovome to sarn vam i'pravo rekao." Yeselo klima glavom i izlazi napolje. Nakon njegovog odlaska, dugo vlada neprijatan rnuk. Abrams i Donaldson razmenjuju poglede. ,,Nadam se da se ovo nee pretvoriti u fijasko", iskreno kae Donaldson. ,,Ja joj verujem", priznaje Nik. ,,Da, a da li joj veruje vojna komanda?" skeptian je Abrams. Nik zna da ovaj misli na bombake jedinice. U pitanju je njegova karijera. ,,ta je s dokumentom koji je ukrala iz Majerovog sefa? Sada znamo da je pravi." Abrams slee ramenima. Donaldson skree pogled. Te noi stoji na prozoru svojc radnc sobe i gleda u mali vrt sa usamljenim Judinim drvetom, tajrio dvorite kroz koje se Danijela esto uvlaila u kuu. Saba kia prerasta u jak pljusak, slivajui se u slapoyima sa nadstrenice. Nik je zamilja kako se u mranom vrtu unja poput senke oblaka na puini i kao duh penje uz stepenice. Ne veruje da ga je izdala; s druge strane, nc moe to sebi da priuti, ne sada. I probem je upravo u tomc, zakljuuje Nik. Previe je uloio u sopstvenu verziju istine da bi ikada poverovao u ideju da je pogreio. 63. Dosct rnilja zapadno orl Moskvc

JT jodorov kroz prozor limuzine gleda u visoke breze ijc grane su bcle od uline prainc. Zemlja je tvrda poput dijamanta, pokrivena tankim slojem svetlucavog leda. Ruku ne mie s kone aktovke koja lei na scditu do njega. Utrnulost koja ga jc zahvatila posle Natainc smrti konano je zamenio strah. lonako je i sam jednom nogom u grobu. Jutros je sebe osokolio ovom odlukom iako se nije nadao da e mu biti ovako teko. Limuzina juria kroz naselje Kucotovski, sumoran prizor za-padnog predgrada ruske prestonice. Prelaze prcko mosta Borodinski i hitaju ka Kremlju. Fjodorov pretpostavlja da e njegovo imc sutradan biti objavljeno na svim svetskim radio-stanicama. Nikada nije cleo slavu, verovatno zato to mu nikada nije ni bila ponudena, samo neka vrsta ozloglae-nosti koja prati sve ubice poznatih Ijudi nakon njihove smrti. Njegov ofer prolazi kroz kapiju na drugom kraju Cryenog^trga, vozi preko kaldrme do omanjeg dvorita sa sporednim ulazom. Cuvar mu sprcmno otvara vrata. Fjodorcw za trenutak oklcva, hvatajui dah. Pita sc da li bi Nataa danas bila ponosna na njega. Uobiajenom trasom ulazi u svoju kancelariju s pogledom na ruske oklopne jedinice. Sastanak vrhovne komande je na programu tek za etrdeset pet minuta. Fjodorov planira da popije veliku au votke u svojoj kancelariji pre nego to odc u kabinct. Ulazi u lift i zatvara ipkasta vrata. Uz zvuk angrljanja sajlc pcnje se na trei sprat. Izlazi u hodnik i koraa po podu obloenom tepihonn ka svojoj kancelariji. Zastaje. Ispred vrata ga eka pola tuceta oficira NKDV-a sa au-tomatskim naoruanjcm. Okree se u namcri da bci. Iza njega je Be-rija lino, okruen trojicom uniformisanih straara. Neko ga je izdao. Zna ta mu jc initi. Zavlad ruku u dep, sluajui prctnjc stra-ara da stane i preda se. Neka ih, neka pucaju. 220 Pitplj jtetkoen. Vadi ga napolje i uvlai ccv u svoja usta, sve dok ne dodirnc gornje nepcc. Sve vrcmc je bio svestan ove mogunosti. Povlai obara. Danijelasa svog prozora posmatra hamale koji vuku svoj teret na kii. Magarci,natovareni pletenim korpama prepunim pomorandi i groda, bezvoljno koraaju kroz maglu. Crni oblaci se nadvijaju nad Mramornimmorcm. U rukama dri uramljcnu fotografiju svoje majkc, jedinu uspo-menu koju jo ima. Prst joj prati konture majinog lica, neizmerno neno kao daje jo uvek iva. ,,ta li misli o meni", mrmlja Danijela. Napolju, kia dobujc po krovu poput ncrvoznih prstiju. ,,ta daradim, mama? Sigurno md se stidi. Ali, imam li drugog izbora? Uveksam te razoaravala, zar ne? Samo pokuavam da isko-ristim svoje instinkte u ova zla vremena." Suza joj klizi niz obraz. Da-nijela je gncvno brie. Nema nameru da saaljeva sebe. Ustaje ipoinje da etka po sobi. ,,ta daradim sa Englezom? Volim ga. Srodne smo due, ali on jc oenjen, mama. Zato jc moralo cla budc ovako? Zato nikada nije lako? Zato kodmene nita nije kako treba?" Danijelazastaje kod prozora i gleda u svetla Taksima, pitajui se kuda e je ivot sada odvcsti. No je crna i tiha. Gradske kapije su zat-vorene. Pogledom trai svetlost na nebu, ali tamo je ne naazi. 64. J\.oraanje izmedu masivnih tezgi na pijaci zaina slino je etnji kroz umu. Bazar je atak na sva ula: aromatini mirisi, buka trgovaca koji mame svoje muterije, obilje boja prijatnih za oko.

Nik se probija kroz masu i izvlai iz guve na jednoj od gradskih kapija. Kamene stepenice vode do drvenih vrata. Nik kuca i ubrzo mu ih otvara turski sluga u narodnoj nonji koji ga vodi do Majerove kance-larije. Unutra ga zapahnjuje topao vazduh zagrejan dvema peima na ugalj. Kancelarija deluje bogato: debeli zeleni i kafeni anadolijski tepisi na podu, izmirskoplave ploice na jednom zidu, ukraeni prozor s pog-ledom na bazar. Impresivno. ,,Moj engleski prijatelju", pozdravlja ga Majer, ustajui s tapaciranc stolice iza jednog od orahovih radnih stolova. Na njegovom licu nema osmeha. Deluje umorno. ,,Her Majer." Majer mu pokazuje na stolicu s druge strane radnog stola i iz fioke vadi flau rakije i dve ae. ,,Rano je", snebiva se Nik. ,,Prijae mi jedna." ,,U redu", pristaje Nik. 1 meni." Majer naliva rakiju i dodaje mu aicu. Nik u svoju doliva malo vode, pretvarajui bistru tenost u mlenu. Ima ukus anisovog se-mena. ,,Hteli ste da me viditc." Majer pali cigarctu i zavaljuje se u svoju stolicu. Deiujc oputenije iako mu ruka u kojoj dri cigaretu podrhtava. ,,Znate ko sam ja, zar ne?" Konano, zakljuuje Nik. Vie nema pretvaranja. ,,Kaite mi." ,,Ja sam pukovnik Abvera. Siguran sam da to znate." ,,Pozvali ste mc da biste mi to rekli?" ,,Dobro znate da nisam." ,,Sta hoete?" 222 ,,Hou da se izvuem iz ovog rata." ,,Dadezertirate?" Majcr pnelazi rukom preko lica. ,,Nemam drugog izbora." Dezerterstvo abeverovskog pukovnika bio bi degradirajui potez. Nik s naporom uspeva da sakrije uzbudenje. ,,Kada?" ,,Jo nisam odluio." Nik se pita da li je ovo jo jedna igra. Uzima gutljaj rakije i neko-liko trenutaka razmilja. ,,Naravno, od vas e se oekivati da nam ispri-ate sve to znate." ,,Sada to vie nijc bitno. Rat je izgubljen." Majcr zapravo izgleda poraeno. Ili je sve to samo dobra gluma? ,,Trcbae mi yremena da izYuem SYOJU porodicu iz Nemake." ,,Je li to mogue?" ,,Sve je mogue." ,,A ljubavnicu?" Pogled mu najcdnom postaje iskriav i grub. ,,ta s njom?" ,,Oekujete li da i nju zbrinemo?" Majer se smeka, konano spreman da prekine sa igrom. ,,To e umnogome zavisiti od vas, her Dejvis?" U grudima ga neto stee i sve tee die. ,,Od mene?" ,,Naravno. Obojica znamo pravi razlog." Nik netremice gleda u Majerove ledenoplave oi, ne uspevajui da u njima proita ba nita. ,,Iznenadili ste me", priznaje Nik. ,,Ne volim kada sam predvidljiv." ,,Morau da porazgovaram sa svojim pretpostavljenima." ,,Apsolutno. A onda e vai pretpostavljeni da potre da mi po-mognu." U pravu je, zakljuuje Nik. Posedovanje dezertiranog efa Abvera u Istanbulu bie moan udarac Nemcima. Nik iskapljuje svoju rakiju i ustaje. ,,Bierno u kontaktu."

Majer mu prua ruku. Nik kratko okleva a zatim je prihvata. Do-diruju se po prvi put. ,,Ima jo neto to bi trebalo da znate, her Dejvis. Neko iz vaeg konzulata radi za Ruse." Nik s nevericom zuri u njega. ,,Kako znate?" ,,Nedavno smo uhvatili jednog sledbenika NKVD-a za Balkan. Video sam transkripte ispitivanja." Majer dodaje Niku smedi koverat. ,,Ovo su kopije. Ali dobro pazite kome ete da ih pokaete. Odnesite ih direktno her Abramsu." ,,Kako da znam da su pravi?" ,,Vi ne moete. Ali Abrams e znati." 223 ,,Do videnja, hcr Majer." ,,Viderzen." Majerov sluga ga vodi do vrata i Nik se ubrzo utapa u pijanu vrevu. Ne ide odmah do svojih kola ve besciljno luta po bazaru, skoro sat vremena. Ignorie dobacivanja trgovaca i prosjaka, sastavlja koma-die mozaika u svojoj glavi i planira svoju budunost s ljubavnicom Zigfrida Majera. Abrams je van konzulata potpuno drugi ovek. Na poslu je uvek ozbiljan, strog i skoro beivotan. Daleko od svoje kancelarije deluje iznenadujue leerno. Zivi u starom delu Istanbula, u prostranoj i dobro odravanoj kui s nametajem od tamnog mahagonija, zidovirna prepunih polica s knji-gama i prozorima koji gledaju na more. U kui vlada besprekoran rcd; parketni podovi se sijaju poput stakla, u dnevnoj sobi pored prozora stoji veliki koncertni klavir. Nik se pita da li ga iko svira. Poziv na ruak nasamo s njim prilino je iznenadio Nika, ali ipak ga nije odbio. Razgovor uz obed je formalan i hladan; dre se neoba-veznih tema o poslu, ratu i politici. Tek kada se povuku u dnevnu sobu i kada im posluga servira kafu, Abrams konano poinje razgovor o Majerovoj nedavnoj sugestiji da u britanskoj ambasadi postoji ruski pijun. ,,Verujete li mu?" pita Nik. ,,Sve je mogue." ,,Jeste li proitali dokumenta koja mi je dao?" ,,Ncmogue je potvrditi ih. Naravno, sadraj me uzncmiruje. U poslcdnjc vreme mc mnogo vie brinc na ruski prijatelj ncgo na nc-maki neprijatelj." ,,Vajthol ne eli to da uje." ,,Zato su menc poslali u Istanbul." Lice mu se menja i izrnedu obrva se najednom urezuju dve duboke bore najavljujui jo jedan od Abramsovih izliva besa. ,,Jcdnom mi je tvoj gospodin Arazi iz Hagana citirao arapsku poslovicu: 'Neprijatclj mog ncprijatelja je moj prijatelj'. Ali pogreio je, Dejvise. Uvidee to tek kada se ovaj rat zavri. Sada nas niko ne primeuje, ali znaj da je Staljin vea pretnja nego to je to Hitler ikada bio. Niko u Yajtholu i Yaingtonu nee to da uje." Abrams je previe besan da bi mirno sedeo. Skae na noge i pri-lazi svom pisaem stolu, otvara tabakeru i iz nje vadi jednu od svojih omiljenih turskih cigareta. ,,Na neprijatelj nije Nemaka, nego Hitler. Ukoliko pomognemo Nemcima da ga svrgnu, sve c brzo biti gotovo. Treba nam jaka Nemaka ako elimo Rusc da ostavimo van Evrope." Nik je ovaj govor uo i pre. Na pamet mu ne pada nita to bi mogao da kac. I dok Abrams truka o ratu, Nik razgleda prostoriju, trudei tse da ne deluje previe rasejano. Primeuje da su knjigc u konom povezu na policama poredane po abecednom redu na osnovu imena pisaca, i tome se smeka. Tipino za Abramsa. Portret kralja Dorda V u zlatnom ramu nalazi se na zidu iznad fotografije mu-karca i ene strogih lica, verovatno Abramsovih roditelja. Nik zapaa i neto neoekivano: poutclu fotografiju mlade ene. Zbog starosti snimka, crte lica su joj pomalo mutnc. Uslikana je u fotostudiju sa idilinom slikom u pozadini.

Abrams se udubljuje u svoje misli. Nik odluuje da mu skrene panju sa ozbiljnih tema i pita ga za enu s fotografije. ,,Vaa sestra?" Abrams uvlai dim od cigarete. ,,Moja verenica." ,,Verenica?" ,,Raskinula je vcridbu dva dana pre venanja. Nikada jc vie nisam video." Nik ne uspeva da sakrije iznenadenje. Cesto se pitao kakav je Abramsov ivot van ambasade. Ponekad se pita da li ga uopte ima. ,,Kada se to dogodilo?" ,,Mnogo davno, Dejvise", odgovara Abrams s neskrivenom nc-rvozom, elei da prekine razgovor na tu tcmu. A onda neoekivano dodaje: ,,Znao sam da posle toga vie nikada neu zavoleti enu. Sta ovek da radi?" Zaista, ta ovek da radi? Strast zvui tako strano kada se pretoi u formalan diplomatski jezik. Daklc, kameni ovek je ipak imao srce. Zanimljivo je da jo uvek ali zbog izgubljene ljubavi. Abrams seda na stolicu i nastavlja da filozofira o zlu komunizma, zaboravljajui na enu s fotografije. Nik vie ne zapoinje tu temu. Sta ovek da radil Nikada nije saznao njeno ime. 65. N, i ekoliko dana kasnije, Nik sa Donaldsonom i amerikim vojnim ataeom rua u restoranu u ulici Robovski sin. Odluuju da se peice vrate u konzulat. Dok koraaju bulevarom Istiklal, Nik podie kragnu svog kaputa ne bi li se bar malo zatitio od vetra koji ceo dan ne je-njava. Zastajc da zapali cigaretu, proputajui Donaldsona i ataea ispred sebe. Kada podigne glavu, vidi elegantnog Turina koji im ide u susret, nosei u ruci aktovku. Neto u njegovoj pojavi ga uznemiruje, neto to ne uspeva da de-finic. Sea sc Dordonovog upozorenja da uvek slua svoje esto ulo. Utom uje kako ga neko doziva, okree glavu i vidi Danijelu koja mu oajniki mae s druge stranc irokog bulevara. Nik dovikuje Do-naldsonu i yojnom ataeu da saekaju, ali oni su previe odmakli da bi ga uli. Nema veze, stii e ih. Covek sa aktovkom takode zastajc. ^Nikl" vriti Danijela. ,,Nik, molim te!" urno prelazi ulicu, probijajui se izmedu tramvaja i automobila na Istiklalu. ,,Danijcla?" Izjaz na njenom licu ledi mu krv u iama. ,,ta se desilo?" Zagluujua eksplozija izmie mu tlo pod nogama i svet pada u crnilo. Nik dolazi k sebi i sa zaprepaenjem otkriva da lei na ploniku. U uima mu zuji. Pridie se i panino gleda u svoje telo, opipava svoje ruke i noge. Izgleda da je proao bez povrede. Na kaldrmi vidi krv, an ne osea bol. ,,Danijela?" Ona lei porcd njega s licem okrenutim nadole. Boe, ne! Molin1 te, boe, ne! Okree je na lcda, slutci da je krv njena i oajniki traz ranu. Moli se boanstvu u koje ne veruje i u sebi mu obeava sve samo .!a ona bude dobro. Oi joj se otvaraju. ,,Jesi li dobro?" Glas mu zvui kao da dopire iz daljine. Sputa dlanove na svoje lice i napipava mlaz krvi koji mu curi iz uveta. Danijela mu se vea oko vrata i celim telom priljubljuje uz nje-govo. ,,Nisi povredena?" Ona odmahuje glavom.

ovek sa aktovkom jc nestao. Na mestu gde je stajao ostala jc samo fleka. Ljudska ruka lei nasred ulice, na tranwajskoj ini. Donaldson i vojni atae su samo dve krvave gomile na ploniku. Nik konano slwata da mu je Danijela spasla ivot. Da nije bilo nje, verovatno bi bio mrtav. Licc joj je zagnjureno u njegovo rame i glas priguen, jedva jc uje, jedva bilo ta da uje. ,,Mislila sam da sam zakasnila." ,,Znala si?" pita on. ,,Ne smem da te izgubim", nastavlja ona. Nik je odmie od sebe, tragajui opet za ranom. ,,Povredena si?" Danijela opet odmahuje glavom. Nik teturavo ustaje na noge i pomae joj da se pridigne. Osea muninu i poremeaj ravnotee. Dok mu se u glavi bistri, poinje opet da razmilja kao profesionalac. ,,Mora da ode odavde, to pre", kae joj. Kasnije e postaviti pitanja. Danijela sada mora da se izgubi pre nego to stigne policija. ,,Tri", nareduje on i odguruje je od sebe. Danijela se saplie, zatim bei u pravcu ulice Robovskog sina. Jednom se osvre a onda mu se gubi iz vida. U daljini uje sirenu policijskih kola koja jure niz bulevar Isti-klal. 227 66. IjL brams sipa tri prsta yiskija u au i sputa je na svoj radni sto ispred Nika. ,,Izgleda kao da e ti prijati", kae mu. ,,Majer", cedi Nik kroz zubc. ,,Sta s njim?" ,,Majer je podmetnuo bombu. On je ubio Donaldsona." Nikovo desno uho ne prestaje da zvoni. Prema lekarskom nalazu, eksplozija mu je probila bubnu opnu. Otud krv na njegovoj koulji. Abrams seda na stolicu i zamiljeno skrta ruke na svom stomaku. ,,Ubistvo je prejaka re kada hiljade svakodnevno ginu u Italiji i Se-yernoj Africi." ,,Da nije bilo Trojana, bio bih mrtav." ,,Trojana?" ,,Video sam je trenutak pre nego to je bomba eksplodirala. Spa-sila mi je ivot." ,,A trebalo je da vam se pridruim na ruku. Da nije bilo hitnog poziva od australijskog ambasadora, i ja bih bio mrtav. Sea se da sam te pitao da mi se pridrui? Nita drugo nego sudbina, mome." ,,Za ovo jc mogla da sazna samo od Majcra." Abrams uzdie. Zatim sc naginje napred i prcko stola mu dodaje smedi koverat koji mu je uruio Majer. ,,Transkripti ispitivanja agenta NKVD-a kojeg je Abver uhvatio u Sofiji. Nije samo odao to da u ovom konzulatu postoji ruski pijun. Imenovao ga je." 1?" ,,Donaldson." ,,Donaldson?" ,,Evo ti jo malo materijaa za razmiljanje. Pre etiri dana dogodio se pokuaj atentata na Staljina." ,,Ruski general-porunik po imcnu Fjodorov pokuao jc da pro-yercuje u Krcmlj aktovku napunjenu eksplozivom. NKVD je oba-yeten o tome, i kada su pokuali da ga uhapse, pucao je sam sebi u 228 glavu. U ovoj fazi mislimo da je Fjodorov bio deo aberovske zavere. Da je pokuaj ubistva Staljina uspeo i Rusija se izvukla iz alijanse, Kanaris bi imao vce anse da putem pregovora postigne mir." ,,Ko je bio taj Fjodorov?"

,,Jcdan od lanova vrhovnog taba u Staljingradu. Triput je odli-kovan i Staljin ga je lino proglasio herojem Sovjetskog Saveza. Moda su mu Nemci uhvatili sina i iskoristili ga kao mamac. Ko zna? A moda je samo umislio da je veliki patriota." ,,ADonaldson?" ,,Ukoliko je radio za Ruse, onda je Abvcr morao da ga se rci. Ko zna ta je sve zamrsio dok je bio ovde." ,,Ovi u Yajtholu e poludeti." ,,Samo u sluaju da saznaju." Razmenjuju poglede. ,,Nac karijcrc bi bile zayrcne, Dejyise. Bili bismo obeleeni do kraja ivota." ,,Saznae pre ili kasnije." ,,Zato bi?" Nik za trenutak razmilja o ovome: Abrams je u pravu. Zato bi? ,,Vajthol e hteti da zna zato je Donaldson ubijen." ,,Moda jc ncko eleo da ubije amcrikog vojnog ataea. Moda je to bila samo greka. Ljudi e im dobacivati sugestije sa svih strana, Dejvise." Nik jedno vreme uti i razmatra sve opcije. ,,Je li Donaldson mogao da obavesti Ruse o pokuaju atentata?" ,,Mogue. Ukoliko je imao nekoga u Abveru ko radi za njcga. Pi-tanje je koga?" ,,Moda bi Majer mogao to cla nam kae." ,,Ako pristane da dode." ,,Pristae." Jskreno, Donaldson mi nee ncdostajati. Sve one koje plaa NKDV treba izbaciti iz diplomatske slube Njenog velianstva." ,,Je li poznat identitet bombaa?" ,,Emnijet radi na tome. Yerujcm da im nee biti nimalo lako. Pro-nali su deo lica na terasi kue dvadeset metara udaljene od eksplo-zijc. Izgleda da je imao neki beleg na elu, iznad dcsnc obrvc. Ali to nee biti dovoljno." ,,Abomba?" ,,Pretpostavljamo da je aktivirana daljinskim uprayljaem. Nema sumnje u to da bombau nije dojayljeno kada treba da bei. Slagali su ga. Gnuam sc lai." Nik iskapljuje svoj yiski. ,,ta c se sada dogoditi?" ,,Rat e se nastaviti. Posao kao po obiaju. Eto, Dejvise, to e se dogoditi. Uzrni slobodan dan. Idi kui. Odmori se. Izgleda uasno." Nik ne odlazi kui. Seta sc mostom Galata, pokuavajui da se sabere. Mislio je da Danijeli ne moe da veruje, ali danas mu je poka-zala najyei dokaz svoje vernosti. Majer mu nije neprijatelj, ali on eli da mu postane prijatelj. Donaldson mu je bio ef, ali radio je za Ruse. Vie ni sam ne zna u ta da veruje. Ne zna ak ni da li vredi verovati. Danijela ga te noi poseuje. Zove ga u ambasadu da se uveri da je dobro i kae mu da mora da ga vidi. Sporo vode Ijubay pod sjajem jedne svee s nonog stoia. Oboje su ugruvani i uzdrrnani to samo pojaaya oseaj ulne naslade. Kasnije, iscrpljeni lee jedno drugom u naruju, uvajui drago-cenu toplinu svojim nagim telima. ,,Kako si znala?" apatom pita Nik. v ,,ula sam Majera kada je priao preko telefona." ,,S kim je priao?" ,,Ne znam." ,,ta je jo rekao?" ,,Samo to da e biti podmetnuta bomba. ZnaJa sam da radi za Donaldsona. Morala sam da se uverim u to da nee biti s njim." ,,Kada se to dogodilo?" ,,Jutros. Oko sat vrcmena pre eksplozije. Mislila sam da u zakas-niti. Izmislila sam neki izgovor i izjurila iz kue." Ne lau kada kau da je sm'rt afrodizijak, razmilja Nik. Ubrzo opet s njom vodi ljubav, pronalazei u ljubavi potvrdu ivota. Uzima je u svoje narujc i ona mu sc iznova

predajc, zabacujui glavu unazad, putajui da mu usnc klize po nenoj liniji njenog vrata i ramena. Pe pucketa u uglu sobe i kia dobujc po prozorima. Slatke uzdahe prekida daleka grmljavina koja potresa staklo u prozorskom oknu. Danijela jei i izvija leda dok se munja prolama nad gradom, ledena kia poput kamenia udara o prozore, stara kua stenjc na vetru. Ona spava sklupana u njegovom naruju. Nik oslukuje njeno duboko disanje, ritam svakog njenog daha. Posle nekog vremena, pos-pano se okree na drugu stranu i on se pridie da je posmatra, njenu crnu kosu rasutu po jastuku, njene blago razdvojene usne u obliku srca. 230 Danijela spava jo sat vremena, s rukom nemarno baenom iznad glave. Nemirno spava i komari su joj u poslednje vreme sve ei. Jcdnom }e u snu zgrabila jastuk ispod svoje glavc i fijuknula ga preko sobe. Medutim, veeras spava spokojno poput deteta i grudi joj se mirno diu i sputaju u dubokom snu. Kada se okrene na stranu, oisu joj otvorene. Prelepa je kada se probudi, ali ono to moe da bude podsticajno u braku postaje bolno u ljubavnoj vezi. Nckoliko sati kasnije, mora da krcne kui i Nik moe da misli samo o danima i nedeljama kada e spavati negde drugde. ,,Udaj se za mene", apue on. Preko lica joj prelazi senka. ,,Ve si oenjen, Nik." ,,Hou da ga ostayi", kae on, siguran da je njegova logika dovo-Ijno uverljiva. ,,Ne moe vie da seizlae opasnosti. Nemci gube ovaj rat. Dozvoli mi da te sada zatitirn." Na licu joj titra osmeh dok mu dlanom miluje lice. ,,Kada se sve ovo zavri, moguda dobijem nametenje u Rimu ili Parizu. Obezbediu ti britanski paso. Ve sam razgovarao sa Ab-ramsom." ,,Ima porodicu, Nik." ,,Ali volim tebe." 1 tvoja ena voli tebe. Ba kao i tvoji sinovi. Posle rata mora da im se vrati." Danijela mu nudi svoje usne, stapajui ih u oajniki poljubac koji Nik ne eli nikada da prekine. Alisadaon uzmie, koristei trenutak da je pridobije. ,,Ne vraam se." ,,Neu da je napusti." ,,Ve sam odluio." ,,Ne mogu da te odyojim od tvoje porodice." Pokuaya da se odmakne od njega, ali on je grabi za ramena i pri-ylai k sebi. Kia sve jae dobuje po krovu. ,,ta e kada Majer vie ne tude bio tu? ta e onda?" ,,Zaista misli da e me Zigi ostaviti?" iznenadeno pita ona. ,,Samo pitam." ,,Ne znam." ,,Mora da misli o tome." Danijela slee ramenima. ,,Zato nee da ostane ovde?" ,,Hajde, neemo sada o tome",prel<linje ona. ,,Ostani veeras." 25! Lice joj se gri. Nik ne zna da li e da zaplae ili da pobesni. MNe mogu", grubo odgovara i zariva lice u jastuk, udarajui pesnicom o krevet poput nemonog deteta. Oluja polako prolazi i grmljavina je sve dalja, odlazi ka puini. Na-djaaya je klokot vode koja iz hiljade oluka kulja na kaldrmu, predugo hladnu i vlanu.

Nik je wata za ruku i stee je kao da e je tako naterati da pro-meni miljenje. ,,Kako moe ovako da ivi?" ,,Nc razume. Tcbi jc tako lako." ,,Lako? Kako moe tako da pria?" Danijela uzima njegovu ruku i sputa je na svoje srce. ,,Uvek e biti ovde, Nik. U mom srcu. Cak i kada budemo daleko jedno od drugog. Uvek e imati svoje mesto u meni." Nik ima neodoljivu elju da se izvie na nju: ta bih time po-stigao? Kako moe da budc zadovoljna i utcena neim to ja ne mogu da vidim? U koli im jc uitelj veronauke priao o bojoj ljubavi i tada mu to nita nije znailo jer je bio usamljen ili uplaen ili oajan. Ta vrsta ljubavi zapravo je pribeite za one koji se previe plae da vole ono to je stvarno. Nikada nije pronalazio nadu i spasenje u onome to nc vidi. U trenucima kao to je ovaj; Nik eli da skrati ovo mucnjc. Ovo vie nije ljubavna veza. Osea da je Majer pravi uljez a nc on, i jedno-stavno eli da okona igru koju igraju, da je odvoji od njega i skloni od opasnosti. eli da utoli ovu beskrajnu enju, izjedajuu Ijubomoru koju osea dok je gleda kako se oblai i odlazi u krcvet drugom mu-karcu. Zeli da prckine ovo iekivanjc svakog slcdeeg susrcta, nikada ne znajui kada bi mogao da se dogodi. 232 67. s, )to se nacista tie, Abver ima daleko odgovornije Ijude od Fran-cuskog pokreta otpora. Himler, cf vojnih operacija, smatra da Abver predstavlja mnogo veu pretnju sigurnosti nego SOE-u. Abrams je ubeden u to da e Majer napraviti sledei potez. eli da Nik ponovo udesi njihoy susret ne bi li gapodstakao na konaan mada neminovan potez. Na njegovo insistiranje, Nik telefonira Majeru i ureduje sastanak u kafani u starom gradu. Obavezan portret Muhameda Osvajaa gleda ih sa zida svojim malicioznim oima. Konobar mu donosi kafuu fildanu iz kojeg se die para u obliku spirale. Kao i uvek, podseaga na prokuvano blato, ali ga oivljava. Turska kafa mu potresa srce poput elektrinog oka, tamna, gorka i neizmerno jaka. Raynomerno otkivanje kovaa u susednom lokalu utapa se u za-yijanje muzike sa radija. Ispred kafane promiu radnici na biciklima koji vijugaju na klizavoj kaldrmi. Tipian anibijent obinih Turaka. Nekoliko staraca u pohabanim smedim odelirapui vodene lule i pi-jucka aj iz malih aa, igrajui drutvcne igrc i bacajui podozrivc poglede prema strancu koji sedi u njihovoj kafani. Nik gleda u svoj runi sat. Majer kasni, tone lii na njega. Nepri-jatnost u njemu raste. A onda se ovaj pojavljuje sa eirom navuenim na oi i kragnom od kaputa podignutom do brade. Seda pored Nika, bez suvinih formalnosti. ,,Kako ide posao sa zainima?" pita Nik. ,,Ne znam nita o poslu sa zainima. Niti me zanima." Nik naruuje jo kafe. Majer vadi cigaretu. Uspeva da je zapali tek iz treeg pokuaja. ,,Znate li da jc Kaltenbruner pisao Hitlcru?" poinje Majer. Kalten-bruncr jc Himleroy zamenik u SDu. ,,Video sam kopiju tog pisma. Iz Rajhtaga ju je prokrijumario jedan od naih Ijudi. Kaltenbruner kae 233

da je operacija Abvera ovde u Istanbulu gnezdo zmija otrovnica. Bajna pohvala posle tolike vernosti otadbini, ta vi mislite?" ,,Zato mi ovo priate?" Majer izbacuje veliki dim od cigarete. ,,Ne bih volco da nacisti unite Nemaku." ,,Odluili ste da dezertirate?" ,,Dezertiranje je tako ruan termin. Ali da, u pravu ste. Ne svida mi se to u u oima svojih prijatelja i kolega biti izdajnik, ali ne mogu vie da sluim nacistima. O tomc sc radi." ,,Sta elitc, her Majer?" ,,Ako mi pomognete, ispriau vam sve to znam o naoj operaciji u Istanbulu." ,,Hoete li nam ispriati i ono to znate o Donaldsonu?" Neobina iskra u Majerovim oima. Ali samo za trenutak i brzo nestaje. ,,Naravno. Moram da zbrinem i svoju porodicu." ,,Gde su oni sada?" ,,Jo uvek su u Berlinu. Neki prijatelji su im obezbedili vize za Tursku." ,,Ne ekajte previe dugo." Majer se smeka, ali napetost mu se vidi u oima. Dezertiranjc nije jcdina stvar koju je naumio. ,,Sta ete sa svojom ljubavnicom?" ,,Sta s njom?" ,,Hoete li i njoj obezbediti vizu?" ,,Bojim se da to nee biti mogue. Frau Majer se to ne bi mnogo svideio." Naginje se blie i Nik osea miris duvana pomean sa skupom kolonjskom vodom. ,,Niste vi tako lo momak, moj engleski prijatelju. Naravno, bilo je trenutaka kada sam eleo da vam prereem grkljan. Ali tu smo gde smo." I ja bih voleo da prereem va; kae Nik u sebi. Ali vi ste je poslali meni. Sami ste krivi. Ipak, na neki nain mu imponuje to to je Majera izjedala Ijubomora, jednako kao i njega. ,,Dakle; dogovorili smo se?" ,,Kada budete bili spremni, telefonirajte mi u konzulat. Ili kui. Evo vam moj broj." Nik mu gura komadi papira preko stola. Majer ga brzo sputa u dep i zavrava svoju kafu. Zatim ustaje, spreman da krene. ,,Sad rnoram da kupim jo cimeta." ,,Sreno. Mislim da je ovih dana najtraeniji na pijaci." Majer okleva. Nemogue je dokuiti da li je Ijut ili tuan. ,,Ona je neverovatna ena. Ali vi to ve znate." ,,Da, znam", odgovara Nik. ,,Uzgred, nikada jc neete imati." I poslc tih rei izlazi napolje. 234 ,*-. ,,Bog je stavio tvoju kitu spolja a tvoje srceunutra, i to je uinio s razlogom, stari drue. Jedini pravi nain da se vee za enu jeste putem genitalija, sluaj ta ti priam. Srce sui samo za odravanje ivotnih funkcija i ostaje unutra, bez ikakve potrebe da se vezuje za bilo ta. Razume?" Sedc u mranom baru nadomak Taksim?.. Maksova ljubavnica, Adrijana Varga, peva tunu madarsku baladu na minijaturnoj bini, u pratnji turskog sviraa baglama. Maksovo elo je oroeno znojem i sija pod leflektorima uperenim u binu, to doprinosi njegovom izbezumljenomizgledu. ,,Pogledaj mene i Yargu. Fina devojka. Akrobatkinja, ako zna na ta mislim. Prijatna za oko. Tajna nije u pretcranom vezivanju. Ona je samo ena. Polovinu svetske populacije ine iene. Mora to da za-pamti, ortak."

,,Potrudiu se." Yarga poseduju pravu slovensku lepotu: svetlu kosu, svetle oi, zmijsko telo i andeoski glas koji svakog mukarca u baru tera da je guta oima. ,,Nisarn smeo da ti kaern", priznaje Nik. ,,Znao sam da nce raz-umeti." ,,Razumem ja savreno dobro. Naumiov si da se sjebe do kraja ivota zbog jedne ene. Ve sam to iskusio. Zelim ti mnogo sree." ,,Volim je, Makse." ,,Mukarci se ne zaljubljuju, drue, samc im se dogadaju ere-kcije." ,,Cinian si." ,,Naravno da jesam, po profcsiji sam novinir." Yarga zavrava svoju baladu i odmah prelazi na jo jednu sporu ljubavnu pesmu, ignoriui buran aplauz grupe Turaka koji sede za stolom odmah ispod bine. ,,Spreman sam da je oenim", nastavlja NiL 1 upropasti solidan brak? Stvarno tc ne rszumem, ovee. Jcsi li ikada upoznao sreno oenjcnog ovcka?" Glas mu prcrasta u tcatralni apat. ,,Ovo neka ostane medu nama: i Varga hoe da je enim." ,,Ti nee?" ,,Nema anse. Jednom je dovoljno. Rekao sam joj to." Maks iskapljuje svoj viski i naruuje novi. Previe pije i vie mu nema pomoi. Nik gleda u Yargu i pita se da lije ijedna ena u stanju da ga preobrati. Teko. 235 68 kJtoje jedno pored drugog na mostu Galata, zagledani u hladne, crne vode, i odolevaju jakom vetru. Danas nijedan ribar nije isplovio jer talasi nemilosrdno zapljuskuju Rog i mali brodii se kao natovareni konji vuku kroz nemirnu vodu. Kao i uvek, Danijela pita da li se uo sa Denifer. Nik stie utisak da stalno pokuava da ih ponovo zblii. I govori istinu: da mu je De-nifer pre tri mcseca pisala, da sc vratila u London, da je dobro i da su sc deaci vratili u kolu. Dejmi je na zavrnoj godini. ,,Sigurno jedva ekaju da te ponovo vide." ,,To se nee dogoditi tako brzo." ,,Kada sc ovaj rat zavri, mora da se vrati svojoj porodici." ,,Nikada se neu yratiti Denifer. Sada ne." ,,Onda e nai neku drugu." ,,Hou tebe." ,,Nisam ja za tebe. Mora da nade enu koja e te usreiti." ,,Ve sam je naao. Ti si ena koju elim pored sebe." ,,Bic jo ena koje c tc usrciti." Nema veeg muenja, zaklju-uje Nik, nego kada vam cna koju volite cli sreu s nekom drugom i gura vas u tude naruje. Ima li ieg okrutnijeg i bolnijeg od toga? Na-ravno, Nik je svestan toga da mu Danijcla to govori iz najbolje namere, jer veruje da mu eli svu sreu ovog sveta. lako bi mu vie prijalo da deli Ijubomoru i posesivnost koju on osea prema njoj. Danijcla ga hvata za ruku. ,,Volela bih da smo to ti i ja." 1 biemo ako to zaista cli." Gncv i frustracija ga teraju da uini neto to je mislio da nikada nee: da izda vojnu tajnu. ,,Majer dovodi svoju enu i sina u Istanbul. Jesi li to znala? Prelazi na nau stranu, Danijela. Sta e biti s tobom?" Preko njcnog ica prelazi senka nepogreive tugc. Nik tek tada swata ta jc uradio. ,,Mogu da se brinem o tebi", dodaje on. ,,Ako nam je sudeno, onda e se i dogoditi", uspeva da izusti ona. 236 ,,Na Ijudima je da odlue da li elc da im se neto dogodi ili nc." ,,Nc moe protiv sudbine, Nik." Nikjiko ne uspcva da razumc ovaj fatalizam kojem Danijela uporno pribegava. Kao da je sebe uverila u to da se rodila pod mranom zvezdom i da niko nita ne moe da uini za nju, niti da je sama u stanju da kontrolie sopstveni ivot. Nk nikada nije verovao u

sudbinu. Ljudi se oslanjaju na nju kada ne ele da preuzmu odgovornost za sopstvene odluke. U trenucima kao to jc ovaj dode mu da poludi, da je zgrabi za ramena i estoko protresc, ali zna da time nita nc bi postigao. Qa-nijcla kao da je odluila da bude nesrena, ba kao to neki Ijudi odlu-uju da budu uvek gladni novca, seksa ili moi, slepo se pridravajui svojih stremljenja. ,,Volim te", priznaje on. ,,Zato me uporno odbija od sebe?" ,,Nc moe to vic sebi da radi", odgovara ona, krajnje poslovnim tonom. ,,Dala sam ti sve to sam mogla, ali ti uporno cli jo. Sta je s tobom? Moda bismo mogli da prekinemo da se vidamo." Bio je siguran da e jednog dana dopreti do nje, istom snagom volje. Ali sada shvata da je na ivici da je izgubi. ,,Ne mogu vie ovako", nastavlja Danijela. ,,Ne mogu na ovaj nain da tc povredujcm. Izvini, Nik." ,,Ali ta e sada?" Poklanja mu tuan osmeh, umoran osmeh. ,,Preiveu. Kao i uvek do sada." Njihova veza trajala je tri godine uprkos odvojenosti, opasnosti i sumnji, medutim, Danijela vie ne mora da ivi s Majerom pa je odlu-ila da raskine i s njim. Jedini odgovor koji mu pada na pamet jeste da ga ne voli. Da ga nikada nije ni volela. Nik je umoran do iznemoglosti i vic ncma snage da se bori. Puta je da ode. Gleda je kako koraa preko mosta prema Bejoglu. Svet najednom postaje siv i hladan. Brodska sirena alosno cvili u da-Ijini. Drvene kuice nadvijene nad ulicu njiu se na vctru. Iznad kro-vova nazire se pare Mramornog mora i luka u kojoj su ukotvljeni ratni brodovi. Mujezin poziva vernike na podnevnu molitvu i njegovom glasu se pridruuje jo jedan. Njihov vapaj odjekuje iznad grada u dis-harmoninoj tubalici. Nika ncto nagoni da digne poglcd. Za trcnutak vidi ensko lice koje se pojavljuje na prozoru i kroz aluzine pilji u njega. Oni razumcju 237 clju jer su Muhamedova deca, medutim, izolacijom ena daju prednost upravo mukoj prirodi u odnosu na ensku. Jedan Muhamedov bratanac jcdnom je primetio da od deset delova elje, ena poseduje devet, ali to su elje due, zakljuuje Nik, a ne samo telesne potrebe. Duom se voli i to iskreno, razmilja Nik. Covek voli oima a ena srcem. Zastaje na kraju ulice i osvrc se kako bi se uverio u to da ga nc prate. Sve to vidi jeste jedan pokret iza aluzine u kui na polovini ulice. ena ga i dalje gleda, jo jedna srodna dua, zatoena u zlatnom kavezu. Omarova kua datira iz sedamnaestog veka, jo iz perioda Oto-manskog carstva. Nekada je to bila vclika kua, ali sada je njena slava izbledela; drveni kapci i loda su posivcli od starosti, mesta gde sc na ulaznim yratima oljutila boja podseaju na ugljenisanu kou. Nik otvara kapiju i ulazi u neuredno dvorite. Kuca na ulazna vrata i eka. Sprema se da pokuca ponovo kada se u bravi uje okre-tanje kljua i vrata se bojaljivo otvaraju samo nekoliko centimetara. Iznutra ga zapahnjujc miris memlc i jo neeg, meavine slatkog i bolesnog. Ornarova ena ga gleda iz tame, glave umotane u vunenu maramu. Njenim umornim i bledim licem dominiraju krupne, crne oi, pune straha. Stranac koji joj ovako kasno doazi na kuni prag njenom muu moe da donese samo nevolju. Nik izuva cipele i ulazi unutra. U kui je mrano i hladno. utke razgleda oko sebe. Kua je nekada bila opremljena nametajem od mahagonija i debelim persijskim tepisima. Sada je skoro sasvim prazna. Na zidovima visi samo nekoliko ilima; ostalo je rasprodato kako bi Omar utolio svoju glad.

ena ga vodi u spavau sobu u zadnjem delu kue. Omar lei u uglu prostorije, na levom boku. Soba je mrana i za-siena slatkastim dimom. Nik seda na pod pored njega i eka. Posmatra kako Omar vrhom igle uzima kuglicu crnog, lepljivog opijuma i sputa ga u svoju lulu. Zatim je pali i udie gusti dim. Oi su mu sanjive i rnutne. Nik nije siguran u to da li je njegov domain uopte svestan njegovog prisustva. Slatki, opijajui miris iri se prosto-rijom. U trenutku kada Nik pomisli da je ovaj potpuno ophrvan nir-vanom, Omar podie ruku i poziva ga da mu se priblii. ,,Efendim", mrmlja on. ,,Dugo sc nismo videli." ,,Ginejdin, Omare. Neka ti dan bude radostan." 238 ,,Sta ima kod tebe?" ,,Dobro sam, Omare. Bogu wala." ,,Cujem da ima probleme sa enorn", primeuje Omar. ,,Ljudi vole da priaju." ,,Razumem, efendim. Jedini mukarci koji nemaju problcmc sa enama jesu oni pokojni." Omar se ceri i udie jo slatkog dima. ,,Popesku eli da ugovori sastanak. Ovde u Istanbulu. Salje svog linog predstavnika, iz ministarstva. U pitanju je njegov zct, vojni oficir, sin jcdnog od Popeskuovih najbliih prijatelja. Zove se... zovc se..." Omar ponovo pada u otupljujui, opijumski trans. Nik ustaje, zgroen ovim prizorom, i urno izlazi iz kue. Napolju zastaje da se nadie istog vazduha kako ne bi povratio. Od opijumskog dima osea muku i vrtoglavicu. Jedno vrcmc stoji na kapiji, drei se za ogradu i diui duboko. Zatim se vraa preko mosta Galata, prolazei pored mesta gde je tog jutra poslednji put video Danijelu. Razmilja da li da zaustavi taksi i odveze se u konzulat, ali ipak odluuje da se spusti na ponton u scnci velikog mosta. Osea kako grede pucketaju i Ijuljaju se pod njegovim nogama, dok mu trolejbus tutnji iznad glave. Iznad luke leti jato kretavih galebova koji gladno krue iznad ri-barskih brodia. Turci iz zovu izgubljenim duama Bosfora, duhovima onih koji su skonali u crnoj vodi, harem odbaenih devojaka i zadav-jcnih dvoranki, Toliko je izgubljenih dua na ovom svetu, razmilja Nik; ponekad mu se ini da bi sam mogao da bude jedna od njih. Dan-ijela takode. Zar sam toliko drugaiji od Omara? pita se on. Podjednako sarn navuen na slatku, crnu smolu sopstvenih elja. Kau da kada jcdnom postanete rob opijuma, jedini nain da ga se oslobodite jeste da skoite s mosta Galata. Nik zuri u mutnu vodu i zamilja kako ga iz njega po-smatra sopstveno lice, potamnelo, ispijeno, progonjeno. ,,Nije to elja", kae mu lice. ,,Zna da je neto vic. Zna da je voli." ,,Nc mogu da je volim", odgovara Nik, ,,zaboga, trebalo bi da volim nekog drugog." Ali sada je kasno. ovek kakav je oduvek bio, sada vie ne postoji. Odraz u dubokoj, mutnoj vodi drugaiji je od lica koje je pozmwao. Taj uzdrani, tajnoviti Nik se iskrao i njegov identitet je uzurpirao potpuni stranac. Ukrao mu je paso i kljuevc od kue i potpuno zavladao njc-govim ivotom. ponjeSta god da se dogodilo s Danijelom, Nik zna da vie nerna yratka na staro.

Hoe li iko ovo razumeti? Njegovi prijatelji, njegova porodica, 11JC. govi sinovi? Nik skree poglcd s mosta i na dokovima vidi hamala koji vredno istovara robu s jcdnog od brodova. U trenutku kada spusti teak dak sa svojih leda, Nik primeuje olakanje na njegcwom licu '"konsko zadovoljstvo zbog osloboctenja od velikog tereta. Cini rnu se da poznaje taj oseaj. is 69. Jedne noi kia i sneg nestaju. Danijela se budi i vidi da je nebo vcdro i kristalno isto. Otvara prozor i uje povike nosaa na ulici, glasno i isprekidano njakanje magaraca. Opet je loe spavala. Komari je uznemiruju i plae. Budi se s mi-slima o njemu. Sta joj je initi? Nik joj se uselio u srce. Vreme provedeno s njim predstavlja najlepe trenutke u njenom ivotu, ali on stalno eli neto vie i nikada se ne zadovoljava onim to dobija. Postoji toliko stvari koje ne razume a koje stalno potencira. Zar misli da ona uopte nije imala sopstveni ivot pre nego to se on pojavio? Zar se nikada ne zapita kako je preivela, jer nije prola kao ostatak njene porodice? Zar mu nikada ne padne na pamet kolika je njena patnja zbog krivice preivljavanja? Nik eli da je pretnjom ili ubedivanjem natera na to da uini ono to mu je po volji, kao da ima neko pravo na nju, iako je jo uvek oenjen drugom enom, s kojom ima dva sina. Zar uopte ne razume njeno srce? Dala mu je sve to je u tom trenutku mogla da da. Zato stalno trai jo? Naravno, sada joj nedostaje. Danijela zna da e morati da ga vidi, samo jo jednom. Dragi Nik, Ovo je najtee pismo koje sam ikada morala da napiem. Zaista ne znam odakle da ponem. Oduuek sam se trudila da ti budem dobra ena. Ono to nam se nedcwno dogodilo nisam ni inicirala ni izvela. Bila sam spremna da ti oprostim i da nastauimo kao da se nita nije desilo, samo da si to is-kreno poeleo. Ali tokom tvoje poslednje posete Engleskoj postalo mi je jasno da ti nema nikakuu elju da mi u tome pomogne. U tvojim poslednjim pi-smima primeujem da su ti srce i um negde drugde. 241 Kao to zna, ve dve godine se vidam s majorom iz lokaine uaz-duhoplovne baze. hgubio je enu u bombardovanju i s uremenom smo se sprijateljili. Mislirn da sam ga nteila, ba kao i on rnene. Nikada nisam prelazila granice pristojnosti. Zna da ti to nikada ne bih ui-nila, Nik, iwek sam ti bila dobra i verna ena. Medutim, sWari sn se u poslednjih nekoliko nedelja promenile Nisam na to ponosna. Ali ena sam, Nik, i ne mogu veno da ekam da ti donese pravu odluku. Pitao me je da s njim zaponem novi ivot i to ;'e ono to sada nameravam da uinim. Zao mi je. Ali ti si taj koji je uueo drugu enn u na brak i mislim da sam douoljno dugo ekala. Nadam se da e shvatiti da je ovako najbolje. Angaovala sam aduokata da sredi sve papire. Pretpostavljam da nema nita protw razvoda. Denifer Nik se nervozno etka po sobi, steui pismo u desnoj aci. Ne ali zbog onoga to je uinio, ali sada, za yeliko udo, osea akutni oseaj gubitka iako zna da je to samo aljenje za neim to je odavno izgubio. Za samo nekoliko nedelja, izgubio je enu koju je voleo skoro dvadesct godina i enu koju je voleo vie od ikoga na ovom svetu. Ipak, svestan je da je to ono to je sve vreme oekivao da e se dogoditi. V.

70. JTark je jeftino dekorisan hotel smeten u irokoj aveniji koja see bulevar Aja Paa, preko puta nemakog konzulata na kojem se yijori velika crno-crvena nacistika zastava. Ispred njega se nalazi kruni prilaz, veito zakren nemakim i francuskim limuzinama, na ijem centru se nalazi zeleno ostrvo s nekoliko cvctnih bunova. Hotel Park predstavlja nezvanian faistiki tab u Istanbulu. Okupljaju se u barovima i restoranima: Nemci, Madari, Austrijanci, pa ak i Arapi i Japanci. U levom uglu hola, Nik vidi irakog diplomatu u unoj raspravi s nemakim novinarem i momentalno ih eliminie iz glave. Redovno je obaveten o svim nacistikim i faistikim simpati-zerima koji ulaze i izlaze iz Istanbula; svaki od njih se pre ili kasnije pojavi u hotelu Park. Medutim, veeras ima line obavcze i najbolje mesto da nadoknadi izgubljeno upravo je abverovcima pred nosom. Liftom se penje na peti sprat i nakon izlaska proverava da li je hodnik prazan. Brzo prilazi sobi broj 505 i kuca na vrata. Otvara ih gorila u loe skrojenom odelu i proputa ga unutra. I ba kada se ovaj sprema da Nika potape po letima, Popesku mu pokazuje rukom da se udalji. Popesku i Nik se rukuju i zajedno odlaze do prozora gde se nalaze dve crvene kone fotelje. Popesku mu nudi rakiju. Gorila ih pokorno posluuje piem. Popesku je urban lik, obuen u odelo s kravatom u stilu konjikog oficira. Poseduje harizmu dobroudnog i obrazovanog oveka ple-menitog rumunskog porekla. Bio je voda liberalne opozicije i njegova porodica je ve sedamdeset godina umeana u politiku Rumunije. Borila se za prava naroda ugnjetavanog od strane ucenjivaa, industri-jalaca i efova policije. ak i sada je u dosluhu sa Antoneskuom. ,,Konano se upoznajemo. Nadam se da sam vam koliko-toliko bio od pomoi." ,,Apsolutno." ,,Cinim sve to mogu. Ne miriem mnogo Nemce, mesje Dejvis. Ali na to me je naterala politika celishodnost." ,,Kako stoje stvari u Bukuretu?" ,,Nimalo dobro. Znate li da sc nai momci bore u Staljingradu? Dosad imamo sto pedeset hiljada rtava. Drugim rcima, Rurnuniia vie nema svoju vojsku." ,,To jc ogroman gubitak." ,,Verujem da je to politika odluka nernake vrhovne komande Hteli su da unite nau vojsku za suaj da odluimo da se dignemo protiv njih. Na taj nain su nas razoruali." 1 to vrlo efikasno." ,,Sto pedeset hiljada Ijudi je palo a izgubljene provincijc nam jo uvek nisu vraene. Onda ste nas upozoravali na Hitlcra." ,,Pod onim okolnostima niste imali mnogo izbora." ,,Drago mi je to to sada uvidate. Ali mom sinu to nee pomoi. Bio je oficir u artiljeriji. Obe noge je izgubio kod Kijeva." Popesku iskapljuje svoju rakiju i vie se nc smcka. ,,Zato ste hteli da me vidite?" pita Nik. ,,U Rumuniji postoje Ijudi koji su oduvek simpatisali saveznike namere. Ja sam jedan od njih. Razumete li to?" ,,Razumem." ,,Verujem da je vano da se nastavi dijalog izmedu nae i vae vladc. Nc smete da dozvolitc da Rusi umariraju u Bukurct. Nije u vaem intcrcsu i svakako nije u naem." ,,Oni su nai saveznici." ,,Saveznici? Ceril i Ruzvelt su dozvolili da Staljin radi kako mu je drago." ,,Uiniu sve to mogu, verujte mi." ,,Nadam se da hoete." ,,Poruite svojoj vladi da u Bukuretu jo uvek imaju prijatelje." ,,Preko mene cte uvek biti u kontaktu s Londonom", obeava Nik.

,,Drago mi je to to ujem. Hajdc sada da se pozabavimo naom zajednikom temom: kako da Rumuniju spasemo od propasti. Nikad se ne zna kada emo jedni drugima zatrebati." Nik se Ijubazno smeka. Svestan je da bi Popesku jednog dana mogao da zatrai njegovu pomo, ali nikako mu nije jasno kako bi moglo da bude obrnuto. 71 lVluzika dopire iz hotela rasporedenih oko trga Taksim. Nik koraa kroz guvu, drei Danijelu podruku.. Iz kafea na bulevaru Istiklal prosipa se smeh i dobro raspoloenje suubotnje veeri. Yeeraju u kazinu Taksim gde goste zabawlja Madarica koja pcva sporc, ciganske balade. Izbeglica je, poput ve':ine ratom unesrcenih Ijudi u ovom gradu, ali ima tu sreu da je visolka, zgodna i plavokosa, zbog ega privlai veliku masu oboavalaca, uglavnom Amerikanaca. Ni ambasador ne proputa njen performans i poseuje kazino kad god sc zadesi u gradu. Pria se da je s njom u tajnoj j jubavnoj vezi. Nik naruuje ampanjac i sedaju za jedarn od stolova blie bini. Mukoj publici nikada nije dosta ove zanosne pllavu.se, ali Nik ne rnoc da skine pogled s Danijele. Oi su joj prikova:ne za binu, ali u njima nema ni trunke zabavljenosti. Nemirne su i daaleke, kao da je upravo prisustvovala nekom stravinom prizoru. Zglot)ovi su joj beli od jakog stiska oko stola. Stopala joj nervozno cupkaju, brc od ritma muzikc koja svira. Nik se uvek plaio njenih raspoloenja. Weeras bezuspeno po-kuava da zapodcne neobavezan razgovor. Oboava ovu tajanstvenu, enigmatinu enu, ali izmedu njih kao da stojjji ogroman bedem koji sam vie ne moe da srui. Napustila ga je na mostu Galata. Yeeras gga je pozvala i zahtevala da se vide. Medutim, cele noi nije progovori.la ni re, obuzeta sop-stvenim mislima. ,,Veeras nisam naroito zabavno drutvo"", priznaje ona. ,,Moda e biti boljc da krenemo kui." ,,Zato si me ^nda zvala?" ,,Molim te", preklinje ona. ,,Ne mogu sada .." Nik slee ramenima, poziva konobara da cdonese raun i odlazi u garderobu po njihove kapute. Umoran je od svega i sada jedino eli da je se oslobodi, da prihvati sopstvcnu glupost iii ostavi je iza sebe. Da zavri s njom jednom za svagda. Ali nije u steanju to da izvede. Ova ena mu jc u krvi. Danijela ga ne eka, izlazi pravo na ulicu. Dok nosi njihove kapute kroz hol, Nik napolju uje neko kome-anje. Uspeva da prepozna crni ,,mercedes" koji se nakratko zaustavlja ispred kazina i enske noge koje mahnito mlataraju kroz otvorena zadnja vrata. Portir tri niz stepenice da joj pomogne, ali ga rmpalija u crnom odelu udara pesnicom u bradu, obarajui ga na plonik s nonalantnom lakoom profesionalca. Portir vie ne ustaje. v Gorostas u crnom odelu uskae na zadnje seditc. Cuje se stenjanje yozaa ,,mcrcedesa" dok pritiska gas i ubacuje u brzinu, knpei gu-marna o kaldrmu. Sledeeg trenutka, odlazi niz ulicu sa otvorenirn zadnjirn vratima. ,,Danijela]" Na zadnjem seditu se vodi estoka borba i Nik vidi da se svetla za konicu nekoliko puta pale i gase sve dok se ,,mercedes" ne izgubi u gustom saobraaju. ,,Opel" koji je te veeri zaduio parkiran je pedesetak metara uz ulicu. Isteruje vozaa koji spava na svom seditu uz glasno hrkanje, glave zabaene unazad - i seda za volan. Pali motor i ubacuje u brzinu. Kola uz drmusanje juriaju bulevarom, ostavljajui vozaa da stoji na parkingu, zaprepaenog i dremljivog. Nik se veto provlai kroz saobraaj iako mu se ruke nekontro-lisano tresu dok stee volan. Celo telo mu je preplayljeno uasom i panikom.

Trg Taksim je zakren, svud unaokolo su neonska svetla i buka, i Nik frustrirano pritiska sirenu, zaobilazei pcake, tramvaje i aut-obuse. Skree u Kumharijeh Kadezi i prati ,,mercedcs" kroz kaldrmi-sane uliice prepune banaka, poslovnih zgrada i skladita, zatim kroz predgradc pored zamandaljenih radnji i garaa, u ovo doba noi osvet-Ijenih samo kerozinskim lampama. Ubrzo iza njega ostaju svetla Bejoglua. Drumovi postaju ui i dombaviji. Nik se naginje napred i u kaseti automobila pronalazi ,,vebli" koji je tu ostavio za svaki sluaj. Umiruje ga dodir hladnog rcvolvera. Sputa ga na seditc pored sebe. Nik ne rnoe da se obuzda i poinje da psuje. Urla iz sveg glasa, proklinjui sebe zbog tolike nemarnosti. Ubrzo ga put vodi van Istan-bula, kroz brdovitu Trakiju. Vozi prebrzo i u jednom trenutku malo nedostaje da obori seljaka i njegovog magarca koji iznenada iskrsavaju iz mraka, osvetljeni jarkim farovima. Put je lo, prava seoska dada koja mu svaki prljen kime pomera iz leita. Ko stoji iza ovoga? Kuda je odvodc? I zato? 246 Nik nedie stopalo s gasa. Motor konstantno piti, igla na ko-mandnoj tabliopasno podrhtava. Farcwiposkakuju kroz uzak beli tunel koji ga vod. kroz prokopano brdo Mercedes" mu se za trenutak gubi iz vida, zaklonjen obl praine, aliMk zna daje blizu i na sekunde uspeva da uhvati odblesak njegovih zadnjih crvenih svetala. Zato Danijela? Otraokuka na putu i crm mrak iza nje. Najednom ga zasleplj iaki farovi. Nik mstmktivno skree, motajui volan naglo udesno,-gazeci svoi snagom komcu. Automobil se okrec, tokcwi sleu s druma. ; gubi kontrobnad vozilom. ,,Opel" se survava u jarugu i baca mu na yetrobran.A. onda nastaje mrak. Kada jeNik povratio svest, zatie kola ve okrenuta nagore s fa-rovima uperenim ka nebu. Prva stvar koja mu pada na pamet jesl pitolj. Oqniki ga trai po seditu i podu automobila, ali uzali Nestao je. 247 72 v G muke glasove koji tre ka kolima i otvaraju vrata. Zamka. Nik shvata s bolesnom sigurnou da je meta bio on a ne Danijela. Pokuava da se izvue iz kola. Utom osea jak udarac u glavu i ruke koje ga grabc s leda. Pokuava da se oslobodi, ali time zaraduje samo jo jcdan udarac u glavu. Snaga mu istie iz udova i telo mala-ksava. Svestan je otrog bola oko runih zglobova gde je vrsto vezan uadima. Vuku ga ka kolima. Uprkos polusvesnom stanju, deliem mozga uspeva da kalkulie. Danijelu su jskoristili kao mamac. Ali zbog ega? Kako im se zamerio? Ko su oni? ak i da je sve to znao, opet bi pojurio za njom. Do sada e njegov voza ve prijaviti ceo dogadaj Abramsu i ovaj e pozvati Emnijet. Ali ,,opelovu" olupinu ne mogu da otkriju pre jutra. Do tada e moda ve biti kasno. Ubacuju ga na zadnje sedite ,,mercedesa". Nik die glavu i po-gledom trai Danijelu. Sta li su joj ove protuve uradilc? Ali u tome ga spreava udarac izme u vrat koja mu priljubljuje licc uz pod. Yrata se zatvaraju i kola nastavljaju da truckaju po neravnom drumu. Nije u stanju da vidi lica svojih otmiara jer u kolima vlada mrkli mrak. Niko ne progovara ni re. Danijela! Isuse. Ostavio ju je na cedilu.

,,Mercedes" se zaustavlja, vrata se otvaraju i^Nik uje zvuk morskih talasa. Izviae ga iz kola i bacaju na zemlju. uje Danijelin vrisak 1 doziva joj ime, nesvestan njenog olakanja koje izaziva injenica da je jo uvek iv. Ncija izma ga utira u rebra i uutkuje ga. Iznenadan bol ga razjaruje. Prevre se na leda i zamahuje nogorn/ zarivajui vrh cipclc u najbolnije mcsto, mcdu prcponc. Covck ispusta 248 l^n1; i presamiuje se. Ali Nik nema vremena da se nasladuje svojom malo. i pobedom. Doekuje uciarac u glavu, ali ne osea bol jcr je izvecten profesionalno i bez suvine larmc. To jc poslednja stvar koja mu narednih nekoliko sati ostaje u seanju. Budi se sa smradom nafte u nozdrvama. Povraa. Mislio je da jc to zbog udarca u glavu, ali ubrzo shvata da jc zbog broda koji se Ijulja navelikim talasima. Ruke i noge su mu vezane i nalazi se u mranom, memljivom trupu broda. Svc to vidi oko scbe jesu kanisteri za naftu, uad i rezervno sidro. Teak vonj ribe opet ga tera na povraanje. Okree se na drugu stranu, kaljui. Kroz ptvoren poklopac iznad glave vidi sivo, hladno nebo prcd osvit zorc. Cujc prigucne glasove na krmi koji razgovaraju na nemakom. Nik pokuava da se pomeri, ali uspeva da izazove samo jo jedan napad povraanja. Doziva Danijelu. Bez odgovora. Pretpostavlja da je negde na Crnom moru i da plovi na sever. Ri-barski brodii stalno plove du obale, uprkos ratu, veto izbegavajui patrolne amcc. I sam je u takvim brodiima krijumario agente iz Grke i Rumunije. estoko Ijuljanje broda donosi mu novi talas munine. Nik sklapa oi i pokuava da obuzda prevrtanje utrobe. Pita se koliko dugo e tra-jati ovo mrcvarenje i kada c nastupiti ono pravo muenjc. Kau da je ekanje najgore. 249 73. N iema predstavu o tome koliko dugo je na moru. Pretpostavlja da tek u rano poslepodne motor menja zvuk. Brodi se zaustavlja i ulaze u mirnije vode. Cuje povike i zvuk veslanja. Ubrzo pristaju uz krevitu obalu. Tri mukarca silaze niz merdevine, podiu ga i vuku ka palubi. Napolju je hladno i dan se smrkava. Dok ga vuku preko drvenog prista-nita, za trenutak uspeva da osmotri ribarski brodi kojim je doplovio, kabinu s koje se farba odavno oljutila i rdave tragove od vode na trupu. Okree glavu i vidi nekoliko ribarskih koliba i ispred njih gru-picu vojnika u sivim uniformama koji u strahu posmatraju ovaj prizor. Grubo ga ubacuju u zadnji deo kombija. Nik nagada da se nalazi negde u Rumuniji. Dok lei na hladnom metalnom podu kombija, ruke vie ne osea jer su utrnule od prejako uvezanih uadi. eka da se vrata ponovo otvore i da pored njega ubace Danijelu. Ali umesto toga, motor se pali i kombi poinje da trucka po makadamu. Gde je ona? ta su joj uradili? Mora da bude iva. Ipak, deliem svog bia ne eli da ona preivi, vie ne, jer ne bi podneo da deli istu sudbinu kao on. ,, ..mnija bola toliko jaka ve zato to ne uspeva da pronade nain da je te oslobodi ak ni za jedan trenutak. Kosnbi se zaustavlja i vrata se otvaraju. Nik vidi etvorougaoni brisan prostor okruen dvospratnim barakama od cigle. Na njemu je parkirano nekoliko sivih vojnih kamiona. Pokuava da okrene glavu, pogledom traei Danijelu. Nema je. Tri uvara u uniformama rumunske vojske stoje na yratima i po-smatraju scenu. S njima je jo jedan mukarac u crnom konom kaputu sa oznakama oficira SD.

Nik osea da su mu usta suva i da sve tee die. Pokuava da ostane na nogama, ali kolena ga izdaju. Zna ta sledi. Nik lei na boku, sa obrazom priljubljenim uz hladan metalni pod kombija. Ruke mu gore od bola. Pre samo dvanaest sati sedeo je u kazinu Taksim u drutvu am-panjca i prelepe ene. Njegovo najbolje crno odelo nije bilo umrljano nedefinisanom prljavtinom sa dna ribarskog brodia i na njegovorn licu nije bilo osuene krvi. Nije mogao ni da zamisli koliko bole ruke vezanc na ledima punih dvanaest sati i koliko trnu ramena i laktovi od leanja na tvrdoj podlozi. Dolazi mu da vrisne od bola, ali ne zato sto 250 74. <jegov ispitiva ima oko pedeset godina i kratku, prosedu kosu. Obraa mu se na solidnom engleskom, sa oksbridovskim akcentom. Njegov ritmian glas odaje obrazovanost i rafiniranost. Scdi s drugc strane drvenog stola dok ga uvaju dva rumunska vojnika sa obe strane vrata. Osim drvenog stola, prostorija je potpuno prazna. Na jednom od zidova nalazi se visok prozor s reetkama. Kae da sc zove Overat i da je major Ziherhajtdinsta. Ima manire lckara koji je upravo ustanovio smrtonosnu bolest svog pacijenta i sada se sprcma da lou vest saopti njegovoj porodici. Nik brzo spoznaje da je na izmaku snaga. Creva ga bole i ima oseaj da su se pretvorila u vodu. Razmilja o Denifer i svojim si-novima, kako neizmerno eli da budu ponosni na svog oca. Narayno, razmilja i o Danijeli i nainu kako da je vrati sebi, pokuavajui sebc da ubedi u to da je jo uvek iva. U mislima trai nain da se izvue iz svega ovoga. U meduvremenu su mu odvezali ruke, ali njegove ake beivotno lec na krilu i svaki pokuaj da ih podigne ravan je agoniji. Kao da su od olova. Oba zgloba su mu oteena i krvava na mestima gdc su se uad urezala u kou. ,,Pretpostavljam da znate zato ste ovde", poinje Overat. ,,Ja sam pomonik vojnog ataea britanskog konzulata u Istanbulu a vi ste prekrili svaki diplomatski zakon." ,,Vi ste major britanskc obavetajne slube i vi kontrolictc mnoge agcntc koji pijuniraju Abver i prijatcljc i savcznike Rajha." Nika u ovom trenutku zanima da li znaju da je Danijela jedan od tih agenata. Planiraju li i nju da ispitaju i saznaju sve to mu je ispriala o Majeru. Naravno, SD se ne bi toliko muio da nije toliko siguran u njegov identitet. Nik zna ta mu jc initi: ograniie informacije kojc bi pr ili kasnije morao da im kae, izyrnue ih, otegnue ovu igru naj'due to moe. ,,ta se dogodilo s mojom prijateljicom?" Overat se osmehuje, ali mu ne odgovara. Umcsto toga, gura mu paie papira preko stola. ,,Napiite imena svojih agcnata u Istanbulu, moliu.' ,,Ne mogu." ,,Odbijate da saradujete?" ,,Ne, nego ne mogu da drim olovku. Vai pomonid su previe optimistini", odgovara Nik, pokazujui mu svojc ruke. ,,Onda mi izdiktirajte irnena", predlae Overat, ,,i ja u ih za-pisati." Stavlja olovku i parc papira prcd scbc. Sve je to deo igre u kojoj Nik nastavlja da uestvuje. Izmilja imena i adrese, dobijajui tako na vremenu. Dodaje i ime poznatog abverovskog dvostrukog agenta kako bi ih bar donekle zbunio.

Kad je zavrio s diktiranjem, podie pogled prema Overatu. Ma-jorove oi su crne i gladne, nema ni traga njegovom dentlmenskom osmchu. Njegov novi dom je mala, vlana elija sa gvozdenim krevetom i rupom u betonskom podu umesto toaleta. Tokom noi mu kroz mali prorez u dnu sivih elinih vrata doturaju kriku bezukusnog crnog hlcba i lone smrdljive vodc. Yeera. Hladno mu je pod tankim, pocepanim ebetom. U mrklom mraku uje pacove koji vrljaju po eliji. Pretpostavlja da su uli kroz onu istu stravinu rupu na podu u kojoj bi trebalo da obavlja svoje fi-zioloke potrcbe. Niku se ini da uje yrisak u noi i odmah scda u krevetu, obliven hladnim znojem. Muc jc. Srce mu lupa u grudima dok sedi u mraku i eka. Samo tiina. Uinilo mu sc. Ponovo se sputa na tvrd leaj i pokuava da nade ncki odgovor na ovo to mu se dogada. ta ako iza svega stoji Majer? Odmah odbacuje tu mogunost. Ovo nije SD opcracija i Majer ne bi iskoristio Danijclu kao mamac. Naravno, postoji i druga, mnogo svirepija mogunost, ali Nik odbija da je razmotri. Konano, od iscrpljenosti uspeva da zaspi crnim, besanim snom. Budi ga odjek tekih izama u hodniku ispred elijc. Metalna vrata se otvaraju, praena povicima na nemakom jeziku. Lice mu 152 osvetljava zaslepljujui snop baterijske lampe. Dva uvara ga diu na noge i izvlae iz elije i dalje niz hodnik. Ne pomae mu to zna ta rade, niti to zna da e sc ispitivanje nastaviti usred noi kada je umom i duhom najslabiji. Njegovo telo je spremno da ga izda, vapei samo za odmorom, za snom. Octvlae ga u sobu gde je prvi puttog popodneva ispitivan i grubo sputaju na stolicu. ,,Poigrava se s nama?" optuivaki pita Overat. ,,Rckao sarn vam ono to ste hteli da znatc." Overat sa stola podie paklicu cigareta i mae mu njom ispred nosa. Nudi mu jcdnu cigaretu, ali Nik odmahuje glavom. Overat stavlja cigaretu u usta i uzima zlatni upalja koji lei pored paklice. Pali je i uvlai veliki dim u plua. Kezi mu se kroz oblak dima, tipinim kezom strpljivog oveka koji ima yremena na pretek. ,,Znamo da si koristio Rumunku po imenu Danijela Simonii za pijuniranjc abverovskog pukovnika po imenu Zigfrid Majer." Nik se trza na pomen njenog imena. ,,Gde je ona?" ,,Ne tie te se." Previe znaju, zakljuuje Nik, i njegovo poricanje joj nee pomoi. ,,Danijela nije pijun. Koristili smo je za dezinformisanje, to je svc. Sluajte, davali smo joj na uvid razna dokumenta i znamo da ih je kop-irala i odnosila nazad Majeru. Nije bila na agent. Nije ak ni znala ta radi." Overat ga gleda neizmerno strpljivo. ,,Izvui emo istinu iz nje, ima vremena." Spazivi paniku na Nikovom licu, Overat dodaje: ,,Osim ako ne eli da je potedimo toga." Sta bi mogao da uini da je spase? U ovom trenutku, ne postoji nain ni da spase samog sebe. ,,Rekao sam vam. Davali smo joj odre-dene informacije koje srno eleli da dopru do Majera a ona se pret-varala da ih je ukrala." ,,Ne govori nam nita to ve ne znamo." ,,Onda nema potrebe da je ispitujete, zar ne?" ,,Moda njeno ispitivanje uvamo za tebe." Nik ne moe da die. Pripremio se za najgore vidove muenja, ali ukoliko dovedu Danijelu i ponu da je zlostavljaju pred njim, onda ce morati sve da irn kae. Overatu nc promie izraz na Nikovom licu. ,,elimo da znamo imena tvojih agenata u Istanbulu", ponavlja ovaj.

,,Rekao sam vam njihova imena." 1 proveriemo ih. Vidi, sve vreme se pravi da nas se plai iako je to samo gluma, tano? Dao si nam mnogo imcna, toboe saradujuc s nama, dao si nam injenicc kojc jc tcko potvrditi. Rccno ti je da 154 dobije na yremenu dok tvoje kolege ne saznaju ta zna i ta bi mogao da nam kac kako bi reagovali pre nego to te dokrajimo. Je li tako?" , ,,Nisam hrabar ovek, majore Overat, znam kolike su mi spo-sobnosti. Ovo je sve samo jedna velika greka. Nisam yisoki oficir obavetajne slube kao to oigledno misite." ,,Da pogodim. Abver je izdao firera i nemaki narod ovde na Bal-kanu. Dozvoljen im je kompromis. Sada mi hoemo da uspostavimo ravnoteu." Nema anse da se izvuem iz ovoga, razmilja Nik. Umreu u ovoj prljavoj rupi. ,,Kai nam ta zna o admiralu Kanarisu." ,,Verujemo da odredeni Ijudi od uticaja kuju zavcru protiv frera i Nemake. Dobro to zna." Nik razmilja o papirima koje je Danijela pre dve godine ukrala iz Majerovog scfa. Jesu li ga zato zarobili? ,,Zaista ne znam." Jo jedan kez, ovog puta gorak i suv. Overatove oi za trenutak gledaju u straare, dajui im preutnu zapovest klimanjem glave. Straari podiu Nika za laktove i skidaju sa stolicc. Unatrake ga vuku niz hodnik, neprirodno mu izvrui ruke. U praznoj prostoriji nalazi se samo jedna drvena stolica. S debelih, gvozdenih ipki ubetoniranih tik ispod tavanice u zid vise dva jaka ko-nopca. Svaki se zavrava omom. Podiu ga sa stolice i ake mu pro-vlae kroz ome. Drugi straar ulazi u sobu nosei u rukama gumenu batinu. Nje-gova pojava je zastraujua, ba kao to je i oekivao da e biti: kroma-njonac etvrtaste glave i krvavocrvenih usana. Obara stolicu pod nje-govim nogama i puta ga da se bespomono Ijulja kroz vazduh. Njegov muitelj stenje pri svakom pokretu, nosei s naporom svoju poza-manu teinu. Overat ulazi u sobu. ,,Poni", nareduje mu. Straar s batinom prilazi blie, zamahuje i udara Nika preko bu-brega. Rezultat je uasavajui. Nik se koi od iznenadnog bola. Po-dsea na elcktrini ok. Za trenutak gubi dah. Celo telo mu je u gru. Osea da mu se ruke trzaju i uvru na kra-jevima uadi, poput krpene lutke. 255 Overat staje ispred njega i obraa mu se razgovorljivim glasom. Ruke su mu u depovima i kompletno dranje mu je krajnje oputcno. ,,Daklc. Vidi li u kakvom se poloaju nalazi? Jc l' ti sada jasno?" U sobi je hladno, ali Nikovo telo obliva znoj. Sk-fapa oi i pokuava da die uprkos jakom bolu u ledima. Overat uzdie i svojim zlatnim upaljaem pali jo jednu cigaretu. ,,Daj da vie zavrimo sa ovim? Hoe li da peva ili nee?" ,,Rekao sam vam... sve to znam." ,,Ako nastavi ovako da se natec sa mnom, bojim se da ncu imati drugog izbora", kac on, dajui znak da ponc pravo prebijanje. Nikgubipojamovremenu. Svakisekundjckao vcnost; medutim, celo muenje verovatno ne traje vie od nekoliko minuta. Sea se da pred kraj toliko glasno urla da ga boli grlo. Naposletku gubi svest. Kada ponovo dode sebi, lei na hladnom betonskom podu. Overat sc nadvija nad njim. ,,Ovaj hcroizam ti nita nc vrcdi. Imamo svc vreme ovog sveta."

Nik pokuava da sedne, ali mu i najmanji pokret predstaylja ago-niju bolnih okova du celog tela. Ne moe ak ni da govori. A tek su poeli. Da su mu samo zapretili da e isto ovo uiniti Danijeli, zna da bi im rekao sve to cle. Njegov svet se pretvorio u pakao iz kojcg nema izlaza. V. 75. lika odnose u njegovu eliju i bacaju na gvozdeni krevet. Mokri krv, ali nema snage da se dovue do rupe na podu. Nije mu vie ni vano. Lei u mraku i drhti od oka, ne uvspevajui da se pomeri niti da spava od bola. Uasno mu je hladno. Razmilja o Denifer. Razmilja o svojim sinovima. Ali najvie razmilja o Danijeli. Ukoliko je ne dovedu pred njega na ispitivanje, to moe da znai samo jedno. Da je mrtva. Ukoliko je dovedu, izdae svoju zemlju i svoje prijatcljc. U gluvoj tami smrdljive elije nema vie mesta za utchu. U neko doba uje korake koji odjekuju hodnikom i zastaju pred yratima njegove elije. Zadrava dah. Strah od onoga to e se tek do-goditi skoro ga paralie. Yrata se otvaraju i dva rumunska vojnika ga podiu na noge. Nik jaue od bola. Dre ga uspravno izmedu sebe dok ga vuku niz hodnik. Nik po-kuava da se pripremi za pokolj, ne odustajui od ideje da odugovlai koliko god moe. Tako je obuen. U istoj sobi sedi isti SD major. Ali ovoga puta Overat nije sam. Tu su jo dva mukarca u tamnim odelima koji se s njim prepiru na ne-makom. Jednog od njih prcpoznajc: Popesku. Kada je ugledao Nika, Popeskuovo lice se iskrivi od oka i gadenja. Mora da izgledam ogavno, zakljuuje Nik. Pokriven je prljavtinom iz elije i odea mu je umrljana krvlju. Nik pretpostavlja da ne izgleda ni priblino zanosno kao onda kada ga jc poslednji put sreo u hotelu Park. Prepirka se nastavlja. Sada jo ea. Na kraju mu Popesku prilazi i apue: ,,Ide s nama." 257 ,,Sta se dogada?" ,,Ti si gost rumunske vlade a ne njen zatoenik. Nain na koji te ovde tretiraju potpuno je nedopustiv." Popesku izdaje zapovesti i isti rumunski straari koji su Nika odvukli u sobu za muenje sada ga sa uvaavanjem prate niz hodnik, mrmljajui rei ohrabrenja, saoseajno kao da im je rod rodeni. Popesku i njegove kolege predvode kolonu. Kada su izali napoje, Nik oseti kiu na svom licu. Pita se da li je ovo samo deo strategije. Za koji as e ga baciti u neku drugu eliju gde e otpoeti jo brutalnijc muenje. Ipak, ne do'puta scbi ni traak nade sve dok se ccla neprijatnost ne zavri. Pomau mu da ude u crna kola i Popesku se smeta na zadnje sedite pored njega. Njegov kolega seda napred a uniformisani rumunski oficir za volan. Odvoze se kroz blatnjavo dvorite i dalje kroz kapiju na drum. Svakog asa Nik oekuje da se okrenu i vrate u barake za muenje. Overat e ih doekati s kezom, ponovo e ga baciti u eliju i sve e poeti ispoetka. ,,Treba ti doktor", primeuje Popesku. ,,ta se dogada?" ,,Izbavljamo te odavde." ,,Zato?" Popesku kao da je iznenaden ovim Nikovim pitanjem. ,,Nemci e izgubiti ovaj rat. Izgleda da im to jo uvek nije jasno."

Kola prelaze preko dombe. Nik glasno stenje od iznenadnog bola u bubrezima. Popesku Ijutito dovikuje vozau da pazi kako vozi. Ovaj usporava. ,,Hou da porazgovara sa svojom vladom", najavljuje Popesku. ,,Zelimo da pregovaramo o primirju." ,,Dok to budete inili, imajte na umu da smo vas mi spasli", dodaje njegoy kolega na engleskom jeziku s tvrdim balkanskim akcentom. ,,Poruite svom narodu da elimo da isteramo Nemce iz svoje zemje. Neemo da nam ovde umariraju Rusi." Nik se s naporom koncentrie. Glava mu uporno pada i brada ga bode u grudi. Dakle, nije u pitanju nikakav trik. Voza nee okrenuti kola i nece ga yratiti u tamnicu i nee ga vie muiti. ,,Jesi li teko povreden?" saoseajno pita Popesku. ,,Nije strano", odgovara Nik iako mu svaki trzaj automobila odva-Ijuje bubrege. ,,Gde je Danijela?" 258 ,,ena koja je oteta sa mnom. Zove se Danijela Simonii. Za nju yeruju da je engleski agcnt. Moramo da se yratimo po nju." ,,Nema drugih zatvorenika." ,,Ali dre je u barakama." ,,Ne, ti si jcdini." Dakle, mrtva je. Ubili su je i bacili iz broda u Crno more. Tokom cele vonje do granice, Popesku mu predoava naine mogueg dogovora izmedu frakcije i saveznika, mogunost slanja pred-stavnika u Istanbul i poetka pregovora. Nik vidi kako mu se pomeraju usne i uje da iz njih izlaze rei, ali ga bol i teskoba otupljuju i kasnijc se jedva sea svega to rnu je Popesku ispriao. Bez problema prolaze kroz nemaku barikadu, zaobilazei kolonu otyorenih kamiona prepunih nemakih mladia tek pristiglih na front, uglaynom deaka. Izrazi na njihoyim bezbradim licima slina su onom na njegovom licu: ne mogu da yeruju da im je budunost tako ne-izvesna iako je ne tako davno izgledala tako sigurno. 76. JLosteljina je hladna, natopljena znojem i lepi mu se za telo. Nik uporno pokuava da je strgne sa sebe. Utom uje enski glas i naglo otvara oi. Medicinska sestra mu proverava puls. Prsti su joj priljubljeni uz artcriju na njegovom vratu dok broji otkucaje i istovremeno gleda u sat privren za njenu uniformu. Niku su oba runa zgloba previjena debelim zavojima. Nik pokuava da dokui gde se nalazi, ali u glavi mu je svc mutno. Sea se da ga je Popesku dopratio do graninog prelaza gde su ga dva turska policajca bukyalno unela u vojni dip. ,,Gde sam?" promuklo pita. Grlo mu je suvo i najjai glas koji rnoe da proizyedc lii na hrapavi apat. ,,U amerikoj bolnici", odgovara sestra na engleskom s tekim francuskim akcentom. ,,U Istanbulu sam?" Delom svog bia jo uvek strepi da je ovo neki trik. ,,Naravno." Sklapaju se jo ncki dclii mozaika: sea se mune vonje seoskim drumom do turske granice, uasavajueg bola, zaustavljanja da mokri krv. Moda se i onesvestio budui da se ne sea dolaska u Istanbul. ,,Hoete... malo vode?" pita sestra. Izbokala pored kreveta puni au. Pridie mu glavu i au prinosi usnama. Nikada u ivotu nije bio edniji i ukus vode mu je sada uku-sniji od bilo kog koktela u amcrikom baru. ,,Koliko jc sati?" ,,Pet."

,,Popodne? Koliko dugo... sam ve ovde?" ,,Sino ste primljeni. Bili ste u yelikim bolovima. Lekar vam je dao neto za spavanje." Nik ima oscaj da lcbdi. Moda mu jc dao morfijum. Njegovi ne-obrijani obrazi struu po prostirci. Yraaju mu se jo neki detalji: prazan granini prclaz, rolne bodljikave ice i straari s mainkama 260 preko ramena. Ili je to prizor koji jc moda video pre nekoliko godina. Yrata'sc otvaraju i u sobu ulazi doktor u belom mantilu. Za njim idc Abrams. ,,Gospodine Dcjvis. Izgledate bolje", primeuje doktor. ,,Jesam li bolje?" Jmali ste povrede bubrega i unutranje krvarenje. Isprva sam sc plaio da su u pitanju ozbiljna oteenja, ali sreom nisu. Moram da vas upozorim da e bolovi potrajati jo neko vreme. Ali va boravak ovde nce trajati predugo." Doktor provcrava njcgov karton u dnu kreveta i zadovoljno klima glavom. ,,Ostaviu vas nasarno s vaim kolegom." I u pratnji sestre izlazi napolje. Abramsovo lice mu dolazi u yidokrug. ,,Kako se osca?" pita ovaj, sedajui na stolicu pored kreveta. ,,Dobro de. Malo pecka." Pecka? Nik pokuava da se nasmeje, ali lice mu se krivi od bola. Ili od peckanja? ,,One noi kada si nestao zavladao je haos. Tvoja kola smo nali tek kad je svanulo. Ali tada je ve bilo prekasno da bilo ta pre-duzmemo. Pratili smo tragove guma do naputene luke. Nagadam ta se dalje dogodilo." ,,A Danijela?" Abrams se mrti. ,,Trojan"; pojanjava Nik. ,,Bila je sa mnom te noi u kazinu." U njemu tinja poslednji traak nade da su je potedeli, da su je ostavili negde na obali. Abrams odmahuje glavom. ,,Gubi joj se svaki trag." Pred oima mu sc mrai i eli ponovo da oseti topao elatinski zagrljaj morfijuma, prijatnu nirvanu iz koje se vie nikada nee yratiti u ovaj surovi ivot. ,,Kai mi ta se dogodilo", zahteva Abrams. Monotonim glasom Nik mu prepriava sve to se dogodilo od tre-nutka kada je napustio kazino. Prenosi mu ta je rekao Overatu tokom ispitivanja. Skoro sve informacije koje mu je servirao bile su lane. Za to nije morao da bude neto naroito hrabar. lonako nisu imaii dovoljno yremena da se pozabave njim. Znao je da bi im na kraju sve priznao. Abrams deluje zadovoljno. ,,Imao si davolsku sreu", zakljuuje on. ,,Mogao si da prode mnogo gore." ,,Misli da iv-,am?" ,,Ziv si. Izyukli smo te", odgovara Abrams kao da je lino zasluan za njegovo oslobadanje. Sestra ulazi u sobu. ,,Vremc je da krenctc, mesje. Pacijent treba da se odmara." Abrams zastaje na yratima. ,,Moramo da izvuemo Majera", kae i izlazi napolje. 77. T J_u .uga i krivica su njegovi neizostavni pratioci. Sumorno sede na njegovom krevetu kad god se probudi. Otvori oi i prvih nekoliko slatkih trenutaka mu podgrcju nadu za ivotom, a onda se svcga seti i sklopi oi elei da iznova utckne u milosrde sna. Kada bi samo mogao da ali zbog svog propalog braka, ali ne, on ali za njom. Nita vie u ivotu ne moe da ga utei, niti da mu prui razlog da nastavi dalje; ni njegovi sinovi, ni njegova sluba. Ljudska bia preivljavaju zahvaljujui kiseoniku i nadi. Ukoliko nije prisutno zadovoljstvo, onda mora da postoji nagovetaj da e ga biti. Medutim, sve Nikove nade pale su u vodu.

Mogla je na bezbroj naina stradati na tom brodu. Svc ih je prevrteo u svojoj glavi. Ali posrnuo je; ostavio ju je na cedilu. Potajno se nadao smrti koju bi za njega kreirao Overat. Nik bi mu odao sve svoje tajne i onda bi ga streljali i tako mu prekratili sve ove muke. Da li bi ita od toga na kraju imalo nekog smisla? Nekoliko imena vie u Overatovoj belenici ne bi promenilo ishod rata. Njegov heroizam ili nedostatak istog bio bi potpuno besmislen. Nekoliko nedelja kasnije, vidi Majera u baru hotela Pera Palas. Kosa mu je seda i obrazi upali. SD ga danonono prati. Njegova ena i sin su jo uvek u Berlinu to mu poveava stres do neizdrivosti. Ubrzo se uju telefonom. Nik odustaje od te perfidne igre s Majerom i pita ga ta je s Danijelom. ,,Nc znam", odgovara Majer ravnim glasom. ,,One noi je izala u grad i vie se nikada nije vratila. Da ne zna ti?" Nik nema ta da mu odgovori. Budi ga reska zvonjava telcfona. U snu je trao preko polja, progonjen Ijudima bez lica. Krevet mu je natopljen znojem. U mraku napipava slualicu pored uzglavlja i javlja se. 262 ,,Dejvise?" ,,Ko jc to?" ,,Abrams." ,,Sta je bilo?" ,,SD hapsi abverovske oficire po celom gradu." Nik pali lampu i gleda na svoj runi sat. Petnaest do tri. ,,Moramo da izbavimo Majera. aljem ti vozilo. Uini sve to moe." I prekida vezu. Nik sputa noge s krcveta i okrce Majerov broj. Ovaj se javlja posle prvog zvona. ,,Gde se nalazite?" pita Majer. ,,Kod kue sam. Upravo sam uo. SD je poeo sa hapenjima." ,,Da, dva njihova oveka upravo stoje u mojoj dnevnoj sobi." ,,Zadravajte ih", nareduje Nik. ,,Stiem." Oblai koulju i pantalone. Dok tri niz stepenice, uje kako se kola parkiraju ispred kue. Upada unutra, navlai sako i zakopava dugmie na koulji. ,,Pouri!" dovikuje vozau. Vozc se preko mosta i dalje uzbrdo mranom kaldrmom svc do Pere. Po njegovom satu, do Majerovog stana na Taksimu treba im se-damnaest minuta. Dok se zaustavljaju, Nik vidi osvetljen prozor na drugom spratu. Ispred, nedaleko od Majerovog ,,mercedesa", parkirana je limuzina na ijoj haubi se sa obe strane vijore dve male nacistike zastave. Nikov voza pritiska sirenu. Majer ih sigurno posmatra kroz prozor. Kasnije Niku pria da su Ijudi iz SD-a bili prilino uljudni, da su mu rekli kako e ga vratiti u Berlin i dali mu dovoljno vremena da se spakuje. Spazivi vozilo bri-tanskog konzulata, Majer isputa kofer iz ruke i istrava iz kue. Nik vidi da Majer bei iz svog stana. Otvara zadnja vrata, pu-tajui ga unutra. Dok odmiu, Nik u retrovizoru vidi dvojicu SD agenata koji uspa-nieno ulaze u svoja kola. Ali tada su ve uveliko u bulevaru Istiklal i juriaju sa svojim plenom u pravci_t britanskog konzulata. 263 78.

JLjLladna plava zora u Istanbulu. Majer sedi u Abramsovoj kance-lariji i jcdc kajganu sa slaninom. Apetit mu je nesmanjeno dobar jcr ovde ima bolji tretman nego to bi mu priredio Himler. Majcr zavrava svoj doruak i gura tanjir od sebe. ,,Izrodi", sike on, palei cigaretu. Abrams sedi u fotelji pored prozora i mirno pijucka svoj aj. ,,Nemaka ambasada je rekla turskoj policiji da ste kidnapovani i zat-raila je njihovu pomo u potrazi za vama." 1 hoe li je dobiti?" pita Majer. ,,Prevrnue svaki papiri na vaem stolu. Ne sumnjam u to da c vas nai." Abrams se naginje blie i poverljivim glasom nastavlja. ,,Dakle, pukovnie Majer, ta imate da nam kaete?" Abramsova sekretarica neprimetno sedi u uglu kancelarije sa spremnom belenicom na krilu. Podie svoju olovku i koncentrie se. Majer se zavaljuje u stolici i brie usta salvetom. Posle kraeg razmiljanja, on odmahuje glavom. ,,Proglasie me domaim izdajni-kom." ,,Dogovorili smo se. Sada je kasno za pregovore." ,,Hitler je ludak. Uvek sam to govorio." ,,Zao mi je, pukovnie, ali nismo doli da diskutujemo o filozofiji nego o injenicama." Majerovo raspoloenje se naglo srozava. Bezbedan je, to stoji, ali neko c se u Ncmakoj potruditi da njegova cna i sin budu kanjeni zbog njcgove izdaje. SD sada verovatno ve provaljuje u njihovu po-rodinu kuu u Berlinu. Ali nema drugog izbora. ekao je ovo izba-yljenje do poslednjeg asa i vie ne postoji nita to bi za njih mogao da uini. Majer sklapa oi i poinje da pria. 264 Njegovo izlaganje traje punih pet sati. Diktira im imena na-cistiki'h simpatizera i abverovskih kurira i agcnata u Palestini, Siriji, Iraku i Egiptu. Pria im svc to zna o saveznikim opcracijama u Bugarskoj, Madarskoj i Rumuniji, zatirn sve to je Abver saznao o britanskoj i amerikoj obavetajnoj slubi na podruju Turske, i s nes-krivenim zadovoljstvom otkriva sve to zna o aktivnostima SD-a na Balkanu. Kada je konano zavrio, Abramsova sekretarica konstatuje da je sve stalo u jcdnu i po belcnicu. Yeliki uspeh. Abramsova karijera je zagarantovana. Pepeljara ispred Majera je prepuna pikavaca i od zaguljive atmo-sferc u kancelariji Niku jc muka. Majerove ruke vidno drhte, moda od previe oljica turske kafe. ,,ta jc s Donaldsonom?" pita Nik. Majcr gleda u Abramsa i za trenutak okleva. ,,Ne znam nita o tome." ,,Danijela jc znala. Ona me je upozorila." Majer odmahuje glavom. ,,Lagala je." ,,Rekla je da vas je ula kako s nekim preko telefona razgovarate o postayljenoj bombi." ,,Uvck je bila dobra laljivica", pojanjava Majer i gleda u Abramsa, traei podrku. ,,U pravu je, Dejvise. Bojim se da Trojan nijc ono to se prikazivala da jeste." Nik se zavaljuje u stolici, oseajui muninu u stomaku. Zna ta sledi. ,,Danijela Simonii?" pita Abrams. Otkad jc poco da govori; Majerov glas nijc promcnio tonalitet, ali sada Nik u njemu uje jo neto, traak trijumfa moda. ,,Ah da, Danijela Simonii?" ponavlja on i upuuje Niku pogled koji ovaj ne uspeva da protumai. ,,Traili ste od nje da zavede oveka po imenu Grigorijev", podsea ga Nik, krajnje poslovan pred Abramsom. ,,Radio je za NKVD." ,,Traio sam od nje mnoge stvari. Ali da, izmedu ostalog i da zavede njega. Namamila ga je u hotel na Taksimu gde sam rasporedio neke svoje agente. U najveoj tajnosti je prebaen u Bugarsku radi temeljnog ispitivanja." Abrams se naginje napred, oslonivi se laktovima na kolena. ,,Zar to nije isti plan koji ste iskoristili da izvuete Dejvisa iz Istanbula?"

Nik osea kako srce prestaje da mu kuca. ,,Odavno sam je zamolio da pijunira majora Dejyisa." ,,Znam to", javlja se Nik, elei da to pre zbrie cinian osmeh s Majerovog lica. ,,Rekla mi je to kada smo se prvi put sastali u Is-tanbulu." ,,Kao to sam joj naloio." U prostoriji dugo vlada tiina dok dva Engeza razmatraju ovu Majerovu opasku. ,,Kako to mislite?" naposletku pita Abrams. Nik ne osea ruke i noge. ,,Da nas je izigrala?" ,,Procenio sam da e biti vrednije ako vas snabdeva dezinformacija-ma nego zvaninim dokumentima. Pretpostavio sam, s pravom, da e-te kui donositi papire samo u retkim prilikama i da c gospodici Simonii biti nemogue da ude u konzulat bez obzira na dubinu vaih oseanja prema njenim arima." ,,Sve to nam je dala je lano?" s nevericom pita Abrarns. ,,Potrudio sam se da izglcda kao da jc sama fotografisala doku-mcntaciju, trudei se da ispadnu to amaterskije. I uvek sam obogai-vao nagradu s nekoliko poverljivih primeraka." Nik nemono sklapa oi. Isuse. ,,Druga korist od gospodice Simonii bila je to to sam znao da je meni donosila iskljuivo dezinformacije. Mada nisu bile sasvim be-skorisne; omoguavale su nam da protumaimo druge informacijc koje srno skupljali." Abrams teko uzdie. ,,A tu je i hapenje majora Dejvisa. Nisam se slagao s tako ne-dentlmentskim tretmanom, ali SD je insistirao. U to vreme sam pokuavao da im se dodvorim u nadi da u dobiti jo malo na yremenu i sprovesti u delo svoj plan dezertiranja. Oigledno, nije uspelo." Niku se za trenutak uini da nee izdrati muninu u svom stomaku. ,,Znala je?" ,,Da ete biti uhvaeni i mueni? Da, znala je." Nik ima oseaj kao da ga je neko celog potopio u led. ,,Majore, i sam sam dugo bio pod utiskom da me voli. Kao i vi, otkrio sam da s naporom odvajam profe-sionalne aktivnosti od svojih oseanja prema toj devojci. Medutim, na kraju sam swatio da je krajnje nemilosrdna i beskrupulozna. Steta to to i vi niste uoili na vreme." ,,ta se dogodilo s njom?" pita Abrams. Majer slee ramenima. ,,Mislim da se vratila u Bukuret. S majo-rom Ziherhajtdinsta. Overat, tako mu je ime." Nik prilazi prozoru, otvara ga i puni plua hladnim yazduhom. Runi zglobovi su mu beli od stiska. Gleda u vrt ispred zgrade i pn-meuje prve pupoijke na granama Judinog drveta. 266 ,,Lagala me je." Izgovara ove rci naglas kao da bi tako moglc da dobiju neki smisao. Lagala me je. Priala mu je da ga voli iako ga je tri godine obmanjivala. A onda ga je namamila u sigurnu zamku. Muen je i verovatno bi ga ubili da Popesku nije urgirao na vreme. A svojevremeno mu se uinilo da vidi njen lik pod mesecom. Duo, duo. Nadljudskirn naporom pokuava da se sabere, da ubedi scbe u to da je moda nevina. Ali zna da je ispaco budala. Proklinje trenutak kada ju je prvi put uglcdao. Puta da ga preplavi sveina prolenog dana, da mu hladan vetar ohladi obraze ikioji gore od stida i gneva. Lepo proleno jutro naglo se mrai. Sivi oblaci naviru sa severa i prekrivaju nebo nad gradom. Poinje kia. Nik sklapa oi. Irna oseaj da mu je utroba izvadcna tupom kaikom.

Maks King mu je stalno govorio da se nikada previe ne vezuje za enu. Kod kuc ima zakonitu enu, dok mu Adrijana Varga greje postelju u Istanbulu. Za njega je to samo jr>rolazna veza, bar tako tvrdi. Maks se kune da rnu Madarica ne znai boa nita. U noi kada Nik izbavlja Majera od SD-a, Adrijana Varga sa-optava Maksu da je zaljubljena u dru-.gog oveka, italijanskog di-plomatu, i da ga naputa. Te noi, na skretanju za trg Taksim, iturski prodavac cigareta vidi kako Maks skae s mosta Galata u nemi:rne vode ispod Roga. Covek kasnije tvrdi da je Maks bio pijan i da je sluajno pao s mosta, ali Nik zna da niko nikada nee saznati pravu isti nu. Pretpostavlja da bi Maks sve to zainio svojim humorom. Uprkos ;ivotu tipinog alkoholiara, ubilo ga je previe vodc. Da je Maks iv; Nik bi s njim popriao o izdaji i moda bi neto od toga imalo nekog smisla. Nikada se ne vezuj za enu, govorio mu je Maks iako na kraju ni sam nije mogao da iispotujc to zlatno pravilo. A moda nikada u njega nije ni verovao. Kao to je bezbroj puta rekao, bio je samo novinar i svako normalan je "wcrovao samo polovini onoga to je priao, odnosno, niemu od onoga sto je pisao. 79. Jvoj ,,vebli" 38 dri u fioci radnog stola. Sluba mu je odmah posle otmice izdala novi pitolj. Vadi ga iz skrovita da ga oisti i privikne se na njegov mehanizam. Iznutra se osea slomljcno. Eto zato se plaimo da previe vo-limo, zakljuuje on. Ostajemo razoruani, skrhani, uje Maksove rei. Uvek treba sauvati neku rezervu, u torne je trik. Beimo od iskonske istine da ljubav ima tu mo da nas obnai do gole koe dok nas istovremeno isceljuje. Zato biramo udobnost iznad strasti, sigurnost iznad stranog sunovrata srca. U fioci jc kutijica s municijom. Nik vadi jedan po jedan metak i njima puni burence, vrti ga nekoliko puta ukrug i zatvara. Puno jc onih koji zagovaraju odbranu: njegovi sinovi, naravno, jer ovo nijc lekcija koju bi neki otac eleo da ispredaje svojoj dcci; Deni-fer, takode, koja je nekada u njemu raspirivala plamen, koja c i daje aliti za njim iako joj je dao dobar razlog da ga zamrzi; iznad svega tu je Danijela Simonii, avet, jcdna od izgubljenih bosforskih dua, koja mu govori da je Majer lagao, da ga nikada nijc izdala, nijednom. Nik jc religiozan ovek, ali sveprisutni bog neujno ncgodujc jcr bi ovim inom, ako jc vcrovati njegovoj kolskoj Bibliji, skonao u ve-nom paklu. A tu jc i onaj uasan Juda, nada koja mu apue da e sutra biti bolje, samo treba da pregura dananji dan. Nada je samo odlaganjc oajanja, neko je jednom rekao. Zasad e ostaviti da sluajnost odlui. Nijc naroito hrabar ovek i trcba mu mnogo smelosti da prisloni pitolj uz glavu i povue oroz. Medutim, nikada sc nijc oscao ovako prazno, bez ijedne Ijudske emocije, kao to se osea sada. Igla okida i burence se okree. Jedna ansa od moguih est, do-bri izgledi za boju milost ako tako neto uopte postoji, ili za sudbinu, ako je to sve to nam preostaje. Prvi put u poslednjih nekoliko meseci moda i godina, Nik se osea euforino zato to je njegova sudbina konano odluena i zato to se konano oslobodio svake odgovornosti prema njoj. 80. Bukurot, avgust 1944. godine i sluajnost je pobedila. Tri meseca kasnije, sluajnost mu daruje jo jedan vreli dan u avgustu kada Abrams i on avionom RAF-a lete iz Istanbula za Bukuret. Dok avion slee na aerodromsku pistu, Nik vidi stubovc dima iznad grada. Rumunija je opet izdana.

Sovjetska ofanziva je poela 20. avgusta i drastino ugrozila nemake i rumunske poloaje. Karoljev sin, kralj Mihailo, uzvratio je protivnapadom uz pomo vojske verne monarhiji, uhapsio Antoneskua i njegovu vladu zamenio Popeskuovim nacionalnim demokratskim blokom. Kralj je bre-bolje objavio da se njegova vojska prikljuuje saveznicima u borbi protiv sila Osovine. Te noi, nemaki komandant je primljen u palatu, i nakon kratkog razgovora s kraljem, Nemci su napustili Bukuret. Odrao je re, ali ubrzo nakon njihovog odlaska, Luftvafe je bombardovao grad. Nemi-losrdni vazduni napadi trajali su tri dana. Nikov avion slee na aerodrom Baneaza i vozi se pored olupina nemakih ,,henkela" koje su Rusi oborili nekoliko nedelja ranije. Nastavlja da trucka po travi prema hangarima na rubu aerodroma. Ponovo je u Bukuretu. Negde u njemu je i ona. Nik gleda u Abramsa koji sedi pored njega, pitajui se o emu razrnilja. Samo dve nedelje ranije, feldmaral i etiri generala su stre-Ijani zbog uea u zaveri protiv Hitlera. Kanaris se ubio, obesivi se o klavirsku icu. Abrams je na pobednikoj strani iako je na mnogo nai-na izgubio ovaj rat. Lice mu je bezlina maska. Morac iz svega ovoga da izvue maksimum. Rusi samo to nisu stigli i njegov zadatak je da sc povee s njihovim novim saveznicima. Abrams dolazi da se sretne sa samim davolom. Crni ,,opel" ih eka ispred aerodromske zgrade. Dok Nik izlazi iz aviona, Popesku tri preko trave da ga pozdravi. 270 ,,Dobro doli u Rumuniju!" dovikuje, nadjaavajui buku motora. ,,Nadam se da e vam ovaj boravak biti prijatniji od prethodnog." Neslana |ala na koju Nik ne reaguje. Popesku ga Ijubi triput u obraze, na rumunski nain. Abrams mu prua ruku, pozdravljajui ga na neto formalniji nain. Popesku ih vod prema kolima. Da su Rumuni sluali Popeskua i ranije zapoeli ove pregovore, razmilja Nik, moda njihovi izgledi ne bi bili tako surnorni kao to su sada. Ali njihova sudbina je zapeaena tri meseca ranije kada su se Ceril i Ruzvelt odluili za vojnu operaciju u zonama jugoistone Evrope. Prema takama tog sporazuma, Grka je pripala saveznicima a Rumunija Rusima. Sada je kasno za bilo kakav preokret. Crvena armija samo to nije zaposela prestonicu. Dok se voze sa aerodroma, Nik uje pukaranje u daljini. Rusi su na samo nekoliko milja odatle i gue poslednje ostatke nemakog otpora. Drumoyi lie na halucinaciju. U razorenim predgradima smenjuju se drvene straare, zalutali konji, koze, ruevine od betonskih blokova okruene naputenim njivama i panjacima. Konano ulaze u sam grad, jo uvek razruen od zemljotresa i gradanskog rata koji je bio pre vie od tri godine. Mnoge zgrade koje su tada preivele sada su dokrajene nemakim bombardovanjem. Nik se sea Bukureta 1939. godine, kada je prvi put u njcga stigao. Kau da je tada bio otmeniji i jeftiniji od Pariza. Crnomorski kavijar prodavao se za jednu funtu i gradski mete nije jenjavao do pct popodne; pariski parfemi i moda bili su dostupni u buticima na Soseu; gradski vrtovi vrveli su od raznobojnog cvea a ulice su svakodnevno prale vojske seljanki koristei metle od prua. Ali to je bilo nekada. Sada su ulice puste. Nekoliko prolaznika na koje nailaze dcluju sirotinjski i utueno. Vei deo grada lei u ruevinama i bulevari su izroyani od nemakih bombi. Radnje du osea odavno su zatvorcne i skoro sve limunovo drvee je nestalo. Postoji jedna ruevina koju sa zadovoljstvom vidi: Nemaki biro. Spalila ga je rulja. Zahvalno je videti ga sravnjenog sa zemljom.

Sirene poinju da zavijaju po cclom gradu. Oni koji su se zatckli na otvorenom daju se u trk. Nik uje uasavajui zvuk 'tuka' koje nadleu nebo. Popesku dovikuje vozau da skrene sa ulice. Naglo se zaustavljaju ispred nacionalne banke. Popesku otvara vrata i pouruje ih prema zgradi. ,,Ovamo, ovamol" Sklanjaju se pod jedan od svodova i silaze u sklonite. Nik osea kako zemlja podrhtava iznad njihovih glava dok nemaki bombarderi ponovo kanjavaju svoje bivc savcznike. Zbogom i hvala za svu naftu. 271 81. U zatvoru vonja na strah i smrt. Straari im pokazuju put do upravnikove kancelarije. Sivi zidovi od cigle i kljuevi o straarevom pojasu podseaju Nika na njegovo kratko zatoenitvo u mestu koje neodoljivo podsea na ovo. Neuvene stvari su se dogodile ovde, i uprkos pratnji jcdnog od Popcskuovih Ijudi, cvikeraa po imenu Emil, Nik ne uspeva da suzbije drhtaj kada iza sebc uje tresak elinih vrata. Na spomen Popeskuovog imena, upravnik im disciplinovano salutira. U pitanju je samoivi oveuljak u smedoj uniformi. Nik baca pogled po njegoyoj kancelariji: sumorna prostorija s metalnim radnim stolom, sivim plakarima i ipkama na prozoru s pogledom na betonsko dvorite. Emil odbija odmahivanjem ruke upravnikovu ulagivaku ponudu da popiju po aicu tsuike. ,,Traimo dvojicu zatvorenika koji su ovde dovedeni jo poetkom rata", prelazi Emil na stvar. ,,Ovaj gospodin je pomonik vojnog ataea britanskog konzulata u Istanbulu i zanima ga konkretno njihova sudbina." ,,Naravno", uzvraa upravnik. ,,Kako se zovu?" ,,Simonii", odgovara Emil. ,,Jcdan se zovc Simon. Uhapen jc u junu 1940. godine. Drugi je njegov brat, Amos. On je na slobodi od decembra 1941. godine. To je sve to znam." ,,Samo asak, moliu", kae upravnik i urno izlazi napolje da lino donese dosijee iz arhive. U njegovom odsustvu, Nik se ponovo pita zato ovo radi. Danijela ga je izdala, nc dugujc joj vie nita. Medutim, dclicm svog bia jo uvek eli da veruje u to da ga je Majer slagao. Uostalom, ukoliko pronade jednog od njene brae, mogao bi da dobije odgovore na neka pitanja. Prolo je est mescci od incidenta u kazinu, ali ne prode ni dan da ne pomisli na nju. Braa bi mogla da je dovedu do nje. Upravnik se vraa nekoliko minuta kasnije s pranjavom karton-skom fasciklom. Sputa je na radni sto ispred Nika. ,,Pronaao sam podatke. Amos Simonii je uhapen 28. marta, 1942. godine. Star dvadeset dve godinc. Bankar. Jevrejin", dodaje upravnik sa zlobnim kezom. ,,Poginuo je u pokuaju bekstva. Skoio je s trceg sprata." Emil sokree prema Niku i prevodi mu upravnikove rei. Nik slee ramenima. Strepeo je od toga da e ovo biti uzaludan posao, zapravo nije oekivao da e ijedan od brae uopte biti iv. ,,On je Simonii samo u dosijeu. Nema dodatnih objanjenja. Izgleda da postoji jo jedan lan porodice, ali prcziva se Kranski, Simon Kranski. U novembru 1940. godine, abvcrovci su ga odavde prebacili u drugi zatvor. Dobro ga se seam. Nedavno je ponovo vraen, u martu." ,,Ovde je?" pita Emil. ,,Jeste. elite li da ga vidite?"

Emil^gleda u Nika. ,,Onaj po imenu Simon jo uvek je u ovom zatvoru. Zelite li da ga viditc?" Nik ovo nije oekivao. ,,Da. Da, naravno", odgovara on i najednom se osea prazno. Izmodile su ga etiri godine u nacistikom zatvoru. Na rukama yezanim lancima Nik moe da mu izbroji sve koice. Oi su mu upale, ute od utice, a glava je obrijana zbog vaiju. Domali prst na levoj ruci mu nedostaje. Zatvorenik scda na stolicu s druge stranc stola - Emil je udesio razgovor u upravnikovoj kancelariji - i gleda ih s meavinom straha i zbunjenosti. Poto ne govori francuski, Emil je prinuden na to da bude Nikov prevodilac. ,,Recite mu, molim vas, ko sam ja", kae Nik Emilu, ,,i da sam iz britanskog konzulata u Istanbulu. Kaitc mu da clim da mu pomognem." Sledi brza razmena na rumunskom koja mladog zatvorenika nimalo nc impresionira. Odgovara s nekoliko turih rei i skree pogled. ,,Hoe da zna kako to moctc da mu pomognetc." ,,Zna li on da su Nemci napustili Bukurct?" ,,Zna. Izgleda da to njemu nita ne znai." ,,Kaite mu ko ste vi. I da ste u mogunosti da ga izbavite odavde." Opet razmenjuju nekoliko rei. Prvi put Nik vidi u mladievim oima iskru nade koju brzo potiskuju neverica i strah. ,,Pitajte ga da li poznajc cnu po imenu Danijcla Simonii." Emil prevodi, vidno iznenaden reakcijom zatvorenika. ,,Je li on njen brat?" Kratko mrmljanje na rumunskom. Emil odmahuje glavom. ,,Kae da nije njen brat nego njen mu." Popesku mu obezbeduje kola i vozaa. Nik oferu nalae da ga vozi u staru Jevrejsku etvrt. Sea se one hladne noi kada je Danijelu pratio kroz iste drevne kaldrmisane ulice. Sve to je sada od nje ostalo jesu ruevine i gare. Nik se pita ta se dogodilo s hiljadama Ijudi koji su nekada tu iveli. Moda su neki otplovili na Strumi. Voza parkira na trgu. Nik odatle zna put. Stan u kojem je ivela vie ne postoji. Cela zgrada je sruena, ostalo je samo nekoliko okrnjenih zidova koji se opasno nadvijaju nad ulicom. Sta on ovde trai? Budala je to jo uvek voli enu koja ga je tako surovo izdala. Ipak, ta god da mu je uinila vie mu nije vano. Voli je i u tome je sutina svega. Mogao bi tu ljubav da pretvori u mrnju, samo kada bi jc na taj nain lake podneo. Na njemu je da odlui. Ali Danijela je dotakla neto u njemu i zavoleo ju je istinski i duboko, moda prvi put u ivotu. Bila je njegov kamen mudrosti. Vreme e pokazati da li e se ta alhemija ikada pokazati korisnom. Nik zna da je vie nikada nee sresti. ui medu ruevinama od cigala i ugljenisanog drveta i izgovara molitvu za nju, ma gde bila. 274 82. Ji sree je opet. Pronalazi je na jedinom mestu gde je to mogue. U hotelu Atina Palas. Vrt je uniten saveznikim bombardovanjem i sada lii na izrovanu njivu. Izbrisani su svi dokazi o bivim gostima i gazdama. Ogromna crveno-crna svastika je skinuta, to sad otkriva pulkotinu na fasadi, posledicu zemljotresa iz 1940. godine. Slabo osvetljen hotelski hol sa srojim stubovima od utog mermera podsea na grobnicu.

Prolo je vreme princeza s krznenim okovrat nicima, mlitavih junoamerikih diplomata i nacistikih funkcionera . Bivi vladari su napustili grad i meke tamnocrvene sofe i stolice u sti lu Luja XV eka-ju dolazak novih komesara. A moda e lanovi Radnikog Sovjeta prezreti luksuz velikog, starog hotela. Nik sumnja u to da hoe. Sea se one noi kada je sedela u mranom hol u. Malo je nedo-stajalo da se saplete o nju. Dobra sam glumica. Oduvek sam bila. Kajanje i tuga su previe bolni. Gue ga. Umes~to da se popne u sobu koju mu je Popesku rezervisao, Nik seda na msesto gde je sedeo one noi i puta da ga progutaju seanja. A onda je vidi kako ulazi kroz pokretna vrata u pratnji mukarca u uniformi vieg rumunskog oficira. Njegova lepa s;pasiteljka koraa ruku podruku sa svojim novim zatitnikom. Ugledavi ga, ona zastaje. Dobra je glumica - oduvek je bila - ali u ovom tr enutku je talenat izdaje. ,,Danijela!" Ona se okree i brzo izlazi napolje. Oficir zaprepaeno gleda za njom. Nik ustaje i tri prema izlazu, okrznuvi rumunskog oficira u mimohodu. Napolju je nesnoljivo vrue i jarko sunce ga skoro zaslepljuje. Danijela se osvre preko ramena, i kada ga ugleda, poinje da tri. Zastaje da skine visoke potpetice, ba kao to je uinila onog dana kada je beala od gardista. Nik osea vrelinu usijane kaldrme ak kroz donove svojih cipela. Stopala e joj izgoreti kroz tanke arape, zak-Ijuuje on. Prati jc prcko trga. Brzo je sustie jer u uskoj suknji ne moc daleko da odmakne. Danijela utrava u crkvu Kretulesku. ik ulazi za njom. Stroga, zabradena lica gledaju ih sa zidova prekrivenih drevnim freskama. U mranoj crkvi blista samo zlato sa oltara. Neobino da jedna Jevrejka trai utoite na ovakvom mestu. Nik eka da mu se oi priviknu na tamu. Ubrzo je vidi kako klei ispred ikone svetog Antonija. Grudi joj se brzo podiu, jer se jo uvek bori za dah. Lice joj je uplakano. ,,ta radi ovde?" apatom pita ona. ,,Mislio sam da si mrtva." ,,Sta hoe?" Trenutak deluje nestvarno. Mesecima je mozgao o informaciji koju mu je servirao Majer, poput detektiva koji trai mogua reenja ili poput advokata koji u gomili dokaza koji joj idu u prilog traga za onim koji c je optuiti. Deo njega se pomirio s tim da je mrtva i tako ju je najlake prealio. Medutim, sada kada je njegova lepa Danijea opet tu, seanja oivljavaju. Vie ni sam ne zna da li eli da je ubije ili da je poljubi. Telo joj drhti, kao da preivljava male elcktrinc okove. ,,Mislio sam da si mrtva", ponavlja Nik. 1 ja sam mislia da si ti", odgovara ona i die glavu. Od njenog pogleda srce mu se topi. Uz teak uzdah pada mu u zagrljaj, jecajui kao ma!o dete. Trcbalo bi da je mrzim, razmilja Nik. Zato nc mogu da jc mrzim? ,,Duo", apue on. ,,Znam ta su ti radili. O, boe, Nik. O boe, hoe li mi ikada oprostiti?" Prstima pokuava da obrie maskaru, ali samo je jo vie razmazuje po obrazima. ,,Sta se dogodilo? Danijela, za ime boga, ta se dogodilo one noi?" Rei provaljuju poput bujice. ,,Ne znam, prila su mi dva mukarca i poklopila mi nos i usta nckom krpom koja jc bila natopljena hc76 mikalijom. Nisam mogla da diem. Verovatno sam se onesvestila. Kada sam se probudila, bila sam na brodu, ula sam kako priaju o tebi, gde eda te odvedu i ta e da ti rade. O, boe, mislila sam da su te ubili." DrKtavim prstima mu prati liniju usana. ,,Kako si se izvukao?"

,,Ostavili su me vezanog na brodu, satima. Onda su me strpali u kombi i odvezli u zatvor. Bio sam ubeden u to da u tamo skonati. Nedeljama su me drali a onda je doao dan kada su me jednostavno pustili. Ne znam zato." Kroz glavu mu proleu Majerove rei. Moda ga je slagao: imao je za to dobar razlog. Moda mu je sve to rekao iz iste zlobe, iz osvete, ili je samo eleo da ne bude moja zato to ne moe da bude njegova. Moeji iko ikada da dokae pravu istinu? ,,ta su ti tamo radili?" tiho pita Danijela. Nik gleda u te divne zlatne oi; traei u njima razlog da joj veruje. ,,Svc je u redu", odgovara on i s tim reima odbija da pristupi paklu u koji gavuvlai. ,,Jesi li ti dobro?" ,,Ziva sam." Nik udie njen parfem i sputa pogled na svilene arape na tim prelepim, vitkim nogama. Ne sumnja u to da je nemaki oficir napu-stio Rumuniju s lepim seanjima na Bukuret. Major Overat? Ne; sigurno ne. Nik se pita da li e i Rusi biti tako velikoduni. ,,Ne pita me za Majera", podsea je on. Utom se uju koraci i ik vidi svetenika koji izlazi iz crkvene riznice. Danijela ga odguruje od sebe. ,,Sigurna sam da je dobro." ,,Preao je na nau stranu." ,,Rekao si da hoe", odgovara ona; gledajui ga u oi. Zatim sputa poglcd. ,,Rekaotije?" ,,Naravno. I to s velikim zadovoljstvom." ,,Mora da me mrzi." ,,Trebalo bi, ali ne mogu." Oekivao je od sebe da e je mrzeti. est meseci je proveo pokuavajui da proizvede dovoljno otrova koji e da mu je ogadi. Ali to mu nije polo za rukom. ,,Gde sada ivi?" ,,Odveu te", odgovara ona. Ustaju i izlaze napolje. Posle prijatne sveine u crkvi na ulici je vrue kao u furuni. Danijela stoji pored njega na vrhu stepenica, die ruke i sputa mu dlanove na lice kao to je to uinila bezbroj puta ranije. ,,Nikada nisam prestala da te volim", kae mu. 277 Danijela ivi est ulica od hotela, u zgradi koja je nekim udom ostala itava. Vodi ga uz betonsko stubite ija odmorita su prcpuna otpadaka. Unutranjost zgrade vonja na neto to je nemoguc opisati. Danijcla otvara vrata na treem spratu. Nik ulazi u stan i gleda je kako pali sveu, koja osvetljava pohabanu dnevnu sobu s prastarim stolom i dve stolice. Spayau sobu ini samo jedan uzak krevet, a sudopera u memljivoj kuhinji uflekana je rdom iz cesme. Nik u vazduhu osea miris kuvanog kupusa koji dopire iz nekog od stanova sa sprata nic. Danijela ga gleda s neskrivenorn udnjom koju je nauio da pre-poznaje tokom njihove duge veze. ,,Ne mogu da yerujem da si to ti", naposletku kae ona. ,,Zato si danas pobegla?" ,,Uplaila sam se." ,,Od cga?" ,,Od tebe. Yidela sam ti na licu da zna ta sam uinila. Mislila sam da mi nikada nee oprostiti." ,,Majer mi je rekao da si znala da SD planira moju otmicu. Rekao mi je da si u njoj uestvovala." Iz lica joj nestaje sva boja dok sc rukama wata za najbliu stolicu, traei oslonac. ,,Nisi valjda poverovao u to." ,,ta je prava istina?" ,,Nikada ti to ne bih uinila. Uvek sarn te volela. Nikada te ne bih lagala."

,,Slagala si me za mnoge druge stvari." ,,Morala sam." ,,Zato?" ,,Zar je to sada vano?" ,,Jeste." ,,Brinuo jc o meni. Bio jc dobar. A ti si bio oenjen, Nik." ,,I on je." ,,Ali on nije eleo nita drugo." Danijela odmahuje glavorn. ,,Znam da mi ne vcruje, ali hou samo da me voli." Nik vadi ruku iz depa. ,,Treba li ti novac?" pita on, otvarajui svoj novanik i gurajui joj u ake svcanj leja. Danijela zuri u novanice s nedokuivirn izrazom na licu. ,,Denifer i ja se razvodimo." ,,Ona to nikada ne bi uinila. Previe te voli." Nik slee ramenima. ,,Ljudi se s yremenom umore od ekanja. Na kraju shvate da je sve to ckanje bilo uzalud." ,,Ostaje li veeras?" 278 ,,0vde?" ,,Bilo gde." ,,Ne/ Danijela deluje razoarano, ali ne i iznenadeno. ,,Razumem. ,,Ne, ne razume", odgovara Nik i izlazi napoljc. Dok silazi niz mrane tepenice, osea kamen u grlu. Jednom ju je prealio, sada e morati to da uini iznova. 83. S, Hmon je obrijan i okupan, po Popeskuovoj zapovesti. Nik dolazi ,,opelom" po njega u Prefekturu. Simon ukoeno stoji u odelu koje mu je Popesku poslao. Dva broja mu je vee i visi kao vrea s njegovog mravog tela. Kada su skrenuli u ulicu Lipskani, lice mu se koi od straha i zaprepaenja. Zaustavljaju se u ulici prepunoj ruevina. Nik izlazi napolje i pokazuje Simonu da ga prati. Mladi deluje prestravijeno. Moda misli da je doveden ovde na smaknue, razmilja Nik. Vodi ga uz betonske stepenice. Nik teko dic kada se popne na trci sprat, ali to nema nikakve veze s kondicijom. U grlu osea bolnu knedlu. Evo ga, izgubio je sve. Ali moda je to i zasluio. Kuca na vrata i eka. Jutros je poslao kurira na njenu adresu da je obavesti o ovom sastanku. Danijela otvara vrata i Nik se pita da li je vidi poslednji put u ivotu. Lice joj se smekava u osmeh. Te zlatne oi. Predivna je. Srce mu se stee. ,,Doveo sam nekog ko eli da te vidi", kae on i pomera se u stranu. Danijela gleda preko njegovog ramena i za trenutak joj na licu vidi samo zbunjenost. A onda ga prepoznajc. Nik uje radosni jecaj. Simon prilazi blic i prima je u zagrljaj. Danijcla dugo stoji priljubljena uz njegovo mravo telo i plae. Pogledi im se sreu iznad Simonovog ramena i, kao to mu je jednom davno rekla u Istanbulu, istina je u njenim oima. Nik ulazi u stan i sputa dokumenta na sto. ,,Ovo su propusnice", pojanjava on. ,,Potegao sam neke veze. Tu je i malo novca, dovoljno da se sklonite bar do Istanbula. Tamo u moi da vam sredim britanske pasose. Danijela se odvaja od Simona i prilazi Niku. ,,Zato ovo radi?' 280

Simon polako pada na kolena, samo bogzna kakve brutalnosti i ponienja je doiveo u protekle etiri godine. Ali rat ih odnosi na sva ona mesta koja nikada nisu ni pomislili da e videti. Mladi poinje da plae, grevito steui njenu suknju. Bez pozdrava, Nik urno izlazi na ulicu. Voza ga cka u ,,opelu". I dok ulazi unutra, uje povik, okree se i vidi je kako tri prema njemu. ,,ekaj]" Danijela pokuava da ga zagrli, ali on je u tome sprcava. Sada mu je potrebna maksimalna sarnokontrola. Ako nita drugo, zavrie s nj-om dostojanstveno. ,,Ne mora da objanjava", kae joj. ,,Dugujem ti bar toliko." Nik odmahuje giavom. ,,Ne. Yolela si me. To je dovoljno. ao mi je, ao mi je to sam ikada u to sumnjao." I ulazi u kola. ,,Gubimo se vie odavde", kae on Popeskuu. Tako je mrav, razmilja Danijcla. Sta li su mu radili? Sprema im skroman ruak. Njen rumunski oficir joj je doneo neto mesa a odranije je imala malo proje i hleba. Oi mu se ire kada oseti miris prenog mesa, i kada mu servira hranu, Simon je guta bez vakanja i disanja, poput pregladnele ivotinje. Posle ruka, Danijela im sipa po aicu tsuike. Dugo sede za stolom i gledaju se. ,,Ko je on?" pita je Simon. ,,Englez? On je... upoznala sam ga u Istanbulu. Pomogao mi je." ,,Bili ste ljubavnici?" ,,Ne", lae ona. ,,Video sam mu u oima. Voli te." Simon odmahuje glavom. ,,Ne-ma veze. Ne elim da znam." Ako ne eli da zna, kako e mu ikada rei? Kako e ikada saznati ta mu je uinila? I ako ne bude znao ta mu je uinila, nikada je istins-ki nee upoznati. Ako nee da zna, kako e ikada uspeti da joj oprosti? Tokom tri godine njihovog braka, pre nego to je poeo rat, Danije-la nikada nije osetila prema njemu ono to je osetiia prema Niku. Ko zna, moda je i Nik iskusio slinu dilemu sa svojom enom, razmilja ona. Moda je nije lagao, moda ipak nc namcrava da sc vrati Dc-nifer. 281 *r ,,Pisao sam ti svakog meseca", kae Simon. ,,Jesi li dobila rnoja pisrna?" Naravno, dobila je sva njegova pisma. U njima je naao spas i sve ih je proitala i sauvala u iskrzanom smedem koferu zajedno s foto-graiijom svojc majke i njenom najboljom odeom, svilenim arapama i svim yrednostima koje su ioj ostale na ovom svetu. Njegovo prvo pismo bila je molba da mu pomogne, pisano pod nadzorom njegovih nacistikih tamniara; pismo u kojem je opisao strahote zatvorskog ivota. Oko godinu dana kasnije, pisma su postala daleka i nepovczana, zadirala su u prolost, u njihqve zajednike kol-ske dane i u njima vie nije spominjao nita lino. Nikada joj nije bilo dozvoljeno da na njih uzvrati. Pisma je uvezala trakom i taj veliki zamotuljak jo uvek uva na dnu svog kofera. Njena jedina veza s njim i sa ivotom koji je nekada voicla, s njenim brakom i njenim roditeljima. Ali prolost jc odavno zaboravljena. Ovaj ovek je duh. ,,Hoe da mi ispria kako ti je bilo u zatvoru. Sta se zaista dogodilo?" ,,Neu da priam o tome." ,,Jcsu li tc tukli?"

,,Gardisti su me svakodnevno tukli. Onda su doli Nemci, odveli me odatle i uradili mi ovo." Simon dic svoju osakaenu levu ruku i pokazuje joj patrljak domalog prsta. ,,Al.i bar sam imao bolji tretman. Tukli su me samo kada bi im palo na pamet. Bar sam redovno dobijao hranu." Pogled mu luta po sobi. Danijea vidi u njegovim oima nakupljenu patnju i zna da mu u glavi jo uvek odzvanjaju zvuci otvaranja elijskih vrata i krici ostalih zatvorenika. ^A ti? Kako si ti preivela rat?" ta da rnu kae? Za njega je sve zavreno, ali koliko sada da mu kae? Danijela ga miluje po kosi i puta da mu ruka padne na njenu dojku. Da nije bilo rata, bili bi dovoljni jedno drugom, pretpostavlja ona, ali sada kada je pronala oveka ije srce kuca kao njeno, to saznanje e je zauvek progoniti. Danijela voli svog mua na svoj nain. Simon je bio dobar prema njoj, volco ju je onda kada niko drugi nije hteo i zbog toga c mu uvek biti zahvalna. ,,Sada u se ja brinuti o tebi", apue ona, primajui ga u naruje kao da je dete. Cetiri godine ga je nosila kao teret, odravajui ga u ivotu jer je njen. Medutim, u sebi uje glasi koji joj apue: O, kako bih volela da je umro i dao mi slobodu. ,,Dodi", apatom ga zove. l J/.ima ga za ruku i vodi ga u spavau sobu. Pomae nm da skine odeu, poraena njegovom mravou. Simon gladno posec za njom, gnjeei joj grudi i svlaei joj odeu. Puta ga da je poloi ria krevet, zadigne joj suknju i prebrzo udc u nju; svrava uz krik. Kasnje ga dri u naruju i miluje po ledima. Simon nemirno spava, jaue i cvili u snu. Danijela ga grli i tei. Celu no bdi, razmiljajui o Niku. Pita se gde je veeras i hoe li ga ikada vie videti. 183 84. Oledeeg dana Niku stie pota, smedi koverat ostayljen tog jutra na recepciji, adresiran na njega: ,,Nikolas Dejvis, C/- hotel Atina Palas, soba 412. Uruiti lino." Seda na krevet i dugo zuri u pismo. Naposletku skuplja snagu i otvara ga. Dok to ini; ponovo se sea leta 1940. godine kada ju je prvi put sreo. Bukuret je tada bio drugaiji. On je bio drugaiji ovek. Nik cepa koverat i puta ga da padne na pod. Prvi put pismo ita letimino, drugi put sporije, re po re, i tek posle nekoliko itanja, sputa ga u stranu: Ljubavi moja, mora da zna da te volim, ovde, danas, sada. Konano zna moju malu tajnu, ali ne zna sve. Stoga u ti ispriati. Dugujem ti bar toliko. Mogu da zamislim s kakuim zadovoljstvom ti je Zigi ispriao ono to sam radila za njega. Pitam se da li ti je rekao i zato. Kada sam imala esnaest godina, zabauljala sam se s deakom po imenu Ilija, Rumunom pravoslavne vere. Radila sam to nprkos pro-tivljenju moje porodice, i nastavila sam da se vidam s njim i kada su mi to izriito zabranili samo zato to sam mislila da me voli. Za-trudnela sam, i kada je saznao, napustio me je. Bila sam osramoena. Moja majka je stala uz mene. Da nije bilo nje, moj otac bi me vero-vatno izbacio na ulicu. Bebu, deaka, izgubila sam na porodaju. A onda je n moj ivot uao Simon. Poznavali smo se jo od kolskih dana i rekao mi je da me oduuek voli i da e me bez obzira na sue oeniti. Zna ta se dogodilo s Jevrejima kada je poeo rat. Moja majka je umrla pred sam rat, hvala bogu na tome, jer mislim da one strahote ne bi prewela. Mog oca su uhapsili faisti i nau banku je prenzeo ne-maki finansijer. Izgubili smo stan, poslugu, sve. Simon i ja smo iueli u Ulici Lipskani. Zna ta sam radila da bih nas odrala u wotu. 284

Medu nama je poelo onog popodneva kada je Simona uhapsila policija. Zato ti onda nisam rekla da mi je mit? Zato to sam znala du e mi tnaida trebati tuoja pomo i uerovala sam da mi je ne bi pruio u sluaju da si znao istinn. Mukarci obino ete neto za uzvrat. lako sada znam da sam u tuom sluaju pogreila. Simon je bio jedan od nekolicine koji su preweli Antoneskuov teror u Prefekturi. Zamolila sam Zigija da mi pomogne da ga izbauim. Umesto toga, iskoristw je Simona da od mene naprcwi jednog od svojih agenata. Prvi zadatak na koji me je SD posldo bio je da donesem Simonov domali prst, s bnrmom na njemu kako ne bi bilo sumnje. SD je to uinio, ne Zigi. On nije pobornik brutalnih metoda muenja iako nika-da nije zamerao onima koji su ih upranjavali. Rekao mi je da Simona vie nee povredivati ako budem radila za njega. Izgledalo je kao daje moj zatitnik a ne moj muitelj. ta sam mogla da uinim? Nemci su yladali suetom a Britanci su naputali zemlju. Eto idi da to nisam inila zbog novca. Nisam htela njegov nouac, ba kao ni Woj. Simonu je bilo dozvoljeno da mi pie svakog prvog u mesecu. Medutim, Zigi mi je obeao da e Simonu biti dobro dok god budem saradwaia. Zauolela sam te u Bukuretu, Nik, iako sam znala da ne smem. Nisam morala sebe da teram na tu Ijubau. Taj deo nisam odglumila. Zigijeva ideja je bila da li pridem u vozu, sue je bilo isplanirano nekoliko dana ranije. Farsa s bugarskom graninom policijom osmi-ljena je kako bi zadobio moje poverenje. Istouremeno sam se prauila da pijuniram za tebe, ali Zigi je poulaio sve konce. U krajnjem sluajn, zar je ila od ovoga vano? Jeste li izgubili rat zato to sam pokuala da odrim svog mua u ivotu? Niste. Uradila sam mnoge sWari na koje nisam ponosna. Ali za otmicu nisam znala. Kunem ti se da nisam znala nita o tome. Da, jedan od oficira SD-a mi se obratio s naredenjem da te namamim u zamku kako bi mogli da te uhvate. Rekli su: ukoliko odbijem saradnju, ubie Simona. Ali nisam htela, nisam mogia. Svejedno, iskoristili su me. Pret-postauljam da im u sutini nisam ni bila toliko potrebna. Izueli su to bez mog znanja. Mora da mi ueruje. Kada sam saznala ta su ti uradili, htela sam da umrem. Zar misli da bi Zigi dopustio SD-n da te uhvati? Znao si da je eleo da dezenira, sam si mi to rekao. ta bi bilo da sam im rekla ono to si mi ispriao za njega? Momentalno bi mu presudili smru. Kasnije je izmiljao lai o meni, kada je bio na bezbednom, i inio je to iz iste zlobe. 285 Znam da mi ne ueruje, ali zaljubila sam se u tebe. Yolela sam te i jo uvek te uolim. Da nisi bio oenjen, uerouatno bih zauvek ostala s tobom. Ali imao si suojn porodicu, Nik, i svoju enu. ta sam mogla da uinim? 1 ja jo uvek imam mua. On sada ima najvee pravo na moje brane usluge, ali ne i na moje srce. Mislim svaku re koju ti piem. Volim te, Nik, volim te me nego to mogu reima da opiem. Yolela bih da se ovo medu nama zaurilo na neki drugaiji nain; uolela bih da smo imali neko drugo vreme. Nikada te neu zaboraviti. Uvek e iueti u meni, iwek. Nadam se da u ti ostati u lepom seanju. Jednom si mi rekao: ako ljubav nije ludilo, onda to nije ljubav. Pa onda si bio lud za mnom. to se mene tie, inila sam sve to su traili u pokuaju da svog mua odrim u ivotu. Dala sam ti suoju Ijubau, verujui da e ti to biti dovoljno. Kasno je i uskoro e biti previe mrano za pisanje. Vrati se kui, dragi moj Nik, zaborai me i zaboravi sve to se ovde dogodilo. Zbogom. Volim te. D

Tog popodneva, Nik stoji na terasi svoje hotelske sobe i posmatra ruske tenkove koji mile bukuretanskim bulevarima, ba kao i nemaki tenkovi pre njih. Trebalo bi da slavi, narayno. Rusi su njihovi saveznici. Ali nije mu do slavlja. Abrams se okree prema njemu. ,,Kada pozove vuka u svoj dom, nemoj[da se iznenadi ako ne bude hteo da ode." ,,ta je to, posloyica?" ,,Ne znam, ali tako zvui." ,,Moja majka je esto govoria: Ma koliko stvari izgledale crno, ujutru e opet zasijati sunce." ,,Hoe li? Samo ako ga Staljin odobri. Nego, hajde da sitemo i pozdrayimo nae nove prijatelje." Simon sedi na prozoru i gleda na ulicu. Vreme je sivo i tmurno. Ceo dan je utljiv, udubljen u svoje misli. Danijela sl.uti da je duhom jo uvek u zatvoru. ,,Zar nee da mi ispria ta se dogodilo?" pita ona. ,,Nc elim." 286 ...Morarno da razgovaramo." ,,A ne o zatvoru. Praviu se da se to nikada nije dogodilo." Ona teko uzdie. ,,E pa, ja imam neke stvari da ti kaem." ,,Najbolje da se ostavimo prolosti, samo emo jo vie patiti." I odvraa glavu od nje, nastavljajui da zuri kroz prozor. Danijela vidi odraz u njegovim naoarima, njegovo sumorno i bledo lice. Ali prolost e nas uvek boleti, kae ona u sebi. Sea se s kolikim strahom je svakog meseca itala njegova pisma i kako je zamiljala njihov ponovni susret. Mislila je da e prema njemu oseati isto to i pre. Razmiljala jc o tome kako su nekada iveli: rukovi u Kapsi, vcernje zabave u stanu na bulevaru Bratijanu, za-jednike etnje gradskim parkovima. Zato vie ne moe tako da se osea? Nik joj je pruio neku drugu vrstu ljubavi. Sada zna kako izgleda kada joj mukarac pokae pravu strast. Zar joj nije dovoljno to to je Simon dobar i to je jo uvek voli, i to e jc zauvek voleti bez obzira na sve? Te noi je privlai k sebi u uskom krevetu i vodi ljubav s njom nenije nego ikada, ali kada sklopi oi, Danijela ne zamilja Simona nego Nika. Srce je ne slua iako tako arko eli da ponovo bude ena svog mna. 287 85. iNai novi prijatelji. Isprva Molotov, ruski ministar inostranih poslova, zahteva da is-kljuivo sovjetska vrhovna komanda nadgleda mircwne pregovore s Rumunima. Samo uz Cerilov i Ruzveltov pritisak odobrava savezni-ku komisiju za kontrolu koja ukljuujc amerikc i britanskc prcd-stavnike. Medutim, Staljin insistira na tome da soyjetska vrhovna komanda samostano donosi sve vane odluke. Stavie, saveznicima nee biti dozvoljeno direktno uplitanje u rumunsku vladu ve samo preko posrednika kojcg ine sovjetske vlasti. Dakle, razmilja Nik, nema vie intimnih razgovora s mojim pri-jateljem Popeskuom. U Bukuretu sc situacija rapidno mcnja. Njemu i Abramsu jc naredeno da u potpunosti saraduju s novim saveznicima iako se stie utisak da Rusi ne ele punu saradnju s njima. Yojska sovjetskih birokrata i revolucionara zauzela je Ministarstvo unutranjih poslova. I dok oni ekaju da se ovi smiluju, Abrams besni u svojoj hotelskoj sobi, nervozno se etkajui tamo-amo. ,,A lepo sam im rekao ta c sc dogodili", sikc on. ,,Svc vrcme

sam ih upozoravao, ali nisu hteli da sluaju. Sada cmo da vidimo koliko rnoemo da verujemo ovim drugovima radnicimal" Nik i Abrams ve tri dana ame u hotelu Atina Palas, ekajui da se nove gazde u Rumuniji smiluju i prime ih. U pet sati popodnc, trc-eg dana, dobijaju poziv iz Ministarstva unutranjih poslova. Doekuie ih ovek u maslinastoj uniformi sa crvenim epoletama,xkoji im se na locm engleskom predstavlja kao general Demienko. clav je i ima brkove i bradu koji Nika donekle podseaju na stare fotografije Lava Trockog. Nik primeuje nemir u njegovim oima koji skriva iza jefti-nih naoara. Tretiraju ih vie kao ratne zatvorenike nego kao svoje saveznike. Dva ruska yojnika ih prate u Demienkovu kancelariju, pretresajui im aktovke pre nego to im pokau da sednu. Iza Nikove stolicc staje zdcpasti vojnik kratkc plave kosc, pljosnatog lica i zloslutnc pojave. 288 Sastanak je ugovoren kako bi mogli da razmene informacije o agentima i vezama u Bukuretu. Medutim, kako sastanak odmie Nik, stie, sve jai utisak da Demienku otkrivaju vie nego to on otkriva njima. Primeuje da Abrams vie ne uspeva da sakrije svoje nezadovoljstvo. Bled je kao krpa i sve tee srie reenice. Vei deo prie ostavlja Niku. Tek na kraju sastanka, negde pred njihov odlazak; Demienko im preko stola dodaje fasciklu, zamolivi ih da proue njen sadraj. ,,Sta je ovo?" robusno pita Abrams. ,,Dosije o enskom agcntu..." Demienko ita iz svojih beleki, piljei u njih preko svojih naoara. ... Danijeli Simonii. Da li je po-znajete? Bila je ljubavnica abverovskog pukovnika u Istanbulu." ,,Poznajemo je" odgovara Abrams. ,,Namamila je jednog naeg agenta u klopku. Dozvolio jc sebi da ga zavede." ,,Da. Zovc se Grigorijcv." ,,Znai to vam je poznato? A znate li da ga je, zahvaljujui njoj, uhvatio nemaki Ziherhajtdinst? Namamila ga je u kuu na Galati gde je otet i prokrijumaren iz Turske u Bugarsku. Bio je jedan od naih najboljih agenata i mnogo je znao. Natcrali su ga da govori. Zbog nje smo izgubili jednog od naih najvernijih kadrova u Rumuniji, zakletog boljevika i druga, oveka po imenu Jan Romanesku." Pa ta, misli se Nik. Mene nije izdala. Nisam ja kriv to su Dordon i ostali poginuli. Jeste li znali da je bila u ljubavnoj vezi s nekim iz vaeg konzulata i da mu je prenosila lane informacije? Bila je dvostruki agent." Ova mala predstava nema za cilj Ijubaznu razmenu podataka, ve poniavanje nas; zakljuuje Nik. ,,Ponovo ivi ovde u Bukuretu", nastavlja Demienko. ,,Otkrio sam da je imala vezu s peadijskim kapetanom." ,,ta e biti s njom?" pita Nik. Demienkoy izraz lica je odluan i strog. ,,Ona je neprijatelj svog naroda. Nema sumnje u to da e biti uhapena i privedena pravdi." Zastaje da skine naoari. ,,Moda." ,,Moda?" ,,Grigorijev je imao brata po imenu Aleksej i on radi za NKVD. Ovaj to stoji iza mene. Moda e eleti lino da rei taj sluaj." Kada konano izadu u sumrak, Abrams nervoznim pokretima stresa nevidljivu prljavtinu sa odee. 1 to su nam saveznici", breca sc. go ,,Blagi boe. Ne bi me udilo da nas iz Bukureta najure bre ne Nemce." Trava u parku je uvela, dok je lie preostalo na limunovom drveu tamno i uvijeno poput papira koji gori u ognju.

Abrams poputa vor na svojoj kravati, zatim sa zemlje podie flau i gnevno je baca u jezero. Nik ga nikada nije video u stanju ovoli-kog gubitka samokontrole. ,,Bagra komunistika." Obala jezera je prcpuna nagomilanih otpadaka: flaa, kora od po-rnorandi, papirnih kesa. Prodavci susama i lokuma besciljno lutaju praznim etalitem oko jezera. Oblinji kafe je prazan, stolice su mu polomljene, dok posivele grede odaju tunu sliku grada iscrpljenog ratom i previe umornog da bi se brinuo sam o sebi. ,,Ionako su pogreili za Grigorijeva"; nastavlja Adams. ,,Gospodine.;)" ,,Majcr mi je rekao da im Grigorijev nijc ni spomenuo Romane-skua i njegovu grupu." ,,Ko nas je onda izdao Nemcima?" ,,Ja, Dejyise. Ja." Nik je previe zateen da bi progovorio. ,,Za Ruse sam bio u pravu, zar ne? I sam si se uverio u to kolika su stoka. Iz svakog od njih e jcdnog dana izrasti Hitler." ,,Ali Romanesku - bio je na naoj strani." ,,Borili su se protiv Nemaca, ali nisu bili na naoj strani nita vie od ovih prokletih RusavDa su Nemci otili ranije, verovatno bi se digli protiy nas. Pustio sam Svabe da zavre posao umesto nas. Bio je to sa-mo mali doprinos i zato se nadam da e to umeti da cene." Nik osea kako mu krupna graka znoja curi niz leda pod kou-Ijom. ,,Ali niste izdali samo Romaneskua. Izdali ste i Dordona. Izdali ste mene." ,,Izvini; via sila i sve to. Stidim se zbog Dordona, naravno, yerujem da je bio dobar ovek. Ali rtve su neophodne za ostvarenje velikih ciljeva. ak bi se i Romanesku ovde sloio sa mnom." Jsuse Hriste." ,,Ma daj, Dejvisc; to nam je posao. Saplete drugog i nastavi dalje." Abrams sputa ruke u depove, zagledan u jezcro. ,,Nisam sam; Dejyise. Ima nas nekoliko, zajedno smo pohadali Oksford i yerujemo u iste stvari. Zovu nas Klub Alzburi. Zvui yickasto, priznajem, budui da se nikada ne sastajemo, bar ne kao grupa, ve svi radimo u obayetajnoj slubi i svi yerujemo u iste ideale." ,,U izdaju svojih prijatelja?" ,,Zaboraviu ovo to si sada rekao. Dordon nije bio moj prijatelj, ba kao to nisi ni ti. Mi smo kolcge. Razlika je ogromna." 290 ,,Onda u izdaju svojih zemljaka?" ,,Naprotiv. Izdale su nas one budale koje sede u Yajtholu. Odloili su kraj ovqg rata to nas je kotalo stotine hiljada sayeznikih ivota samo zato to nisu hteli da naljute Staljina. Da su pomogli Kanarisu i nali zajedniki jezik s Nemcima, zar bi to zaista bilo tako loe? U svakom sluaju bolje nego obojiti Evropu u crveno." ,,ta ste rekli Majeru one noi ispred Aja Sofije?" ,,Izneo mi je plan atentata na Staljina. Imao je oveka na vrlo viso-kom poloaju po irnenu Fjodoroy. Naloio je tvojoj prijateljici Danijeli da mu dostayi specijalno dizajniranu aktovku u kojoj je ovaj trcbao da prokrijumari bombu. Pomogao sam oko dodatne organizacije." ,,Kakve dodatne organizacije?" ..PokuajatentatanaStaljinabiojeabyeroyskaoperacija. Medutim, ne bi imala nikakvu svrhu da nije izgledalo kako je zapravo potekla od nas. Malo sam mu pomogao oko toga." ,,Pomogao?"

,,Saradnja izmedu sayeznika i Sovjetskog Sayeza propala bi da su iole posumnjali u umeanost Britanije u pokuaj Staljinovog ubistva. Pobrinuo sam se da ta veza deluje autentino." ,,Ali Donaldson je saznao?" ,,Mada jo uvek ne znam kako. Spijunirao me je. Moe li to da zamisli, Dejyise. Neverovatna hrabrost." ,,Dakle, njega je ubio Abver. A vi ste za to znali?" ,,Naravno." ,,Mogao sam i ja da poginem." ,,Pokuao sam da te odyuem na ruak sa mnom, sea sc? Svojski sam se trudio. Nisarn mogao tek tako da te odyratim od ruka s Do-naldsonom. Odao bih celu stvar." Nik ne moe da zakljui nita drugo osim da cela pria ima savren smisao. Znao je da mu Abrams konano govori istinu. Neverovatno, ali Abrams je svoj fanatizam sakrio velom prefinjenosti koji je bio prilino proziran. ,,Sve je poelo jo u Bukuretu, zar ne? Vi ste izdali Bendiksa i to podrnetnuli Klajyu Alenu." ,,Bez nafte, Hitler moda nikada ne bi izyrio inyaziju na Rusiju. Hteli smo da se doepa nafte. Mislili smo da e unititi jedni druge. Na kraju je posustao Hitler a ne Staljin. Previe je ruskih gadova koje treba ubiti." ,,Vi ste ludi." ,,Vie yolim sebe da smatram yizionarom", mirno odgovara Abrams. ,,Svoje miljenje zadri za sebe, Nik. Nikada nee uspeti da dokae nita od ovoga, i posle fijaska s Trojanom imao si davolsku sreu to si zadrao svoje radno mesto. Nikad ne zna da li u ti za-trebati u ivotu." ,,Dordon je irnao porodicu. Imao je kerkc." ,,Niko ne odlazi dobrovoljno iza neprijateljske linije ako ne eli da umre." Abrams lansira jo jednu praznu flau u jezero. ,,A Konstantin? Bendiks? Ja?" ,,Sve za opte dobro, Dejvise." Dan se smrkava. Nebo poprima tamne nijanse Ijubiaste i prve zvezdc stidljivo mirkaju na ncbu. Nik vie nc moe da podnesc Abramsa pored sebe. Okree se da ode. Ima jo jedna plemenita stvar koju mora da obavi. ,,Kuda e, Dejyise?" ,,Mogu da spasem bar jedan Ijudski ivot. Gadite mi se, Abramse." ,,Srcc mi sc ccpa, dragi." Nik pljuje na zemlju. Abrams se samo smeje. 86. LJ nekim drugim okolnostima zazirao bi od ove pustolovine kr-oz bukuretanske ruine posle sumraka. Sest ulica od hotela, grad jc svet mraka i monstruoznih senki, osvetljen samo plaviastim plam-enovima plinskih pei izmedu ruevina, oko kojih stoje grupice iz-beglica. Nik brzo gubi orijentaciju. Ljutito psuje ispod glasa. Isuse. Nervozan je uprkos tekom revolveru koji stee u depu sakoa. Grad je pun leinara i dezertera. Skree za ugao i estoko nalee na drugog prolaznika. Uplaen, on uzmie, spreman da napadne. Ignoriui ga, ovek nastavlja dalje. Nik se sprema da nastavi, ali instinkti mu govore da se okrene i prati ga. Za trenutak izlazi iz senke da osmotri siluetu na meseini: iroko i etvrtasto lice, spljoteno i grubo poput lopate, kosa oiana skoro do glave. Nik prepoznaje vojnika kojeg je tog popodneva video u DemienkoYOJ kancelariji. Bezizraajnog lica stajao je iza svog efa.

Rus prilazi zgradi na kraju ulice i ulazi unutra. Ovo je to mesto, ovde je njen stan. Vadi pitolj. Yebao je gadanje u metu, ali nikada jo nije pucao iz besa ili u tami ili u zatvorenom prostoru. Koraci Rusa odjekuju na ste-penicama iznad njega i on poinje da tri za njim. U tami se saplie o neto i pada naglavake. Cevanica mu udara o beton, mamei jo jednu tihu psovku. Rus ve kuca na vrata. Dovikuje mu upozorenje, nadajui se da e ga omcsti, i naslepo tri uz stepenicc. Vrata od stana su otvorena, izbijena iz arki. Jedna svea gori na stolu postavljenom nasred sobe. Nik doziva Danijelino ime, ali ostaje bez odgovora. >93 Voz izlazi iz stanice, osvetljavajui nekoliko beskunih dua u-urenih oko plinske pei. Neobrijani mukarac s pletenom kapom na glavi sedi pored ina, zagledan u njih. Izraz na njegovom licu mami joj drhtaj. Danijela osea olakanje to konano naputa ovaj uasan grad. Ovo nije Bukuret koji poznaje. Simon je hvata za ruku i stee jc, umirujui je. Teko je nc voleti oveka koji je dobar. eir mu je navuen do oiju i ne vidi mu lice, ali ga grli oko ramena i osea na svom obrazu grubu vunu njegovog sakoa. Ispod njega je jo uvek kost i koa. Danijela obeava sebi da e uskoro pronai novi ivot i da e pono-vo biti srena. Nada se da hoe. Na pamet mu pada nekoliko skrcwita, ali nema mnogo vremena za razmiljanje. Mora brzo da odlui. Ne moe vcno da stoji na vrati-ma. Podie pitolj s dve ruke i utrava u kuhinju. Prazna. ,,Danijelal" Trebalo je prvo da dode po mene. Neu dozvoliti da je povredi. Iza sebe uje buku koja dolazi iz pravca spavae sobe. Munjevito se okree i vidi grubu muku siluetu na vratima obasjanim sveom. U rukama dri pitolj i podie ga ka njemu, ali Nik zadrava pribranost. Najednom ga preplavljuje oseaj neobinog spokoja. Gotovo je. Zna ta sledi. Koristi ovu kratku pauzu cla nacilja, svestan da ini uslugu, koliko njoj toliko i sebi. Prasak je gromoglasan, poput topovske paljbe u zatvorenom prostoru. Dva pitolja pucaju istovremcno. Ne osea metak. Ne osea ni da je pogoden. Usredsreden je na metu, kao da je ponovo na stre-litu; potee okida jo dvaput a zatim se spotie i pada. Bezbolno je. 87. N, J a pristanitu pronalaze stari pansion u kojem e saekati brod za Englesku. Te prvc noi spavaju na poljskom krevetu, premalom ak i za jednu osobu. Soba vonja na ustajali znoj i kuvani zeleni. Danijela posmatra Simona dok se skida. Toliko je mrav da moe rebra da mu izbroji. Leda su mu proarana izbledclim oiljcima od ibanja. Uzima dah, birajui rei i ekajui pravi trenutak. Hoe li ga ika-da doekati? ,,Moram neto da ti kaem." Simon rezignirano uzdise. ,,Neemo sada o torne." ,,Moram da ti ispriam za Engleza." ,,Nije vano. lonako je sve to sada prolost." ,,Vano je. Yolela sam ga, Simone. Jo uvek ga yolim." Muk.

,,Bili smo ljubavnici pune tri godine." Danijela eka njegovu reakciju, nadajui se da e je oamariti. Zasluila je. Ali Simon to ne ini jer bi joj tada dao slobodu da ode. Umesto toga, pravi samilosnu grimasu od koje joj se cepa srce. ,,Rekoh, nije vano." Posle tih nckoliko rei, poslednje etiri godine kao da nisu ni po-stojale. Ukoliko ele da to prevazidu, onda bi trebalo da zaborave prolost. U protivnom, nee moi da nastave dalje. ,,Opratam ti, Danijela." Nije traila njegov oprotaj, ali ga prihvata. Mrzi sebe zbog slabo-sti koju osea prema njemu, slabosti koju svih ovih godina nije oseala prema scbi samoj. Njegova je cna i zna da je nikada nee pustiti da ode. Yruina je nesnoljiya. Danijela i Simon sede u ajdinici iznad dokova i posmatraju masu oajnih beskunika koji gmiu po keju u potrazi za drugim domom i drugom ansom. 295 Putniki brod je upravo pristao u luku Zlatni rog i putnici se is-krcavaju na trg Tofan, hrlei ka carini: tamnoputi mukarci s turba-nima na glavama, natovareni piliima i dakowma, dobrostojei Turci ije glomazne kofere tegle nosai. Danijela prouava Simonovo lice, pokuavajui da pronade neto to e joj zagrejati srce, ali ne nalazi nita, nita osim zahvalnosti to je dobar prema njoj i to ju je sauvao za sebe. Kada bi samo mogla da ga voli malo vie. Tako bi joj bilo mnogo lake. Karte su kupili od novca koji im je Nik ostavio zajedno s pasoima, kao to je obeao. .Sav njihov imetak stao je u dva kartonska kofera koji lee pored njihovih nogu. Napustili^su stan i uwatili prvi voz za Konstancu a zatim brod do Istanbula. ekala je da se poslednji put oprosti s Nikom, ali koliko puta je mogue rei zbogom? Simon je proteklih nedelja bio paljiv prerna njoj i pokazivao joj je vie nenosti i razumevanja nego to zasluuje. Nadala se da e se ljubav vratiti, ba kao i on. Nadaia se da e ga zavoleti kao to je volela Nika. Medutim, kako se dan odlaska bliio, Danijela je oseala samo rastuu frustraciju, ne znajui da li je to zbog njegovih ili njenih mana. Simonovu povuenost u sebe pripisala je tekom ivotu u zatvoru, to je opravdano. A onda se setila da je oduvek bio takav; ak i u dobra stara vremena. Jednostavno je takav. Danijela zna da medu njima vie nikada nee biti kao pre. Nikada. Cini joj se da ovo breme nosi itavog svog; ivota. Seanje na Iliji-nu izdaju i dalje joj je svee u pamenju, kao da je bilo jue. Kada je njen otac saznao za njihovu vezu, zabranio joj je da se vida s njim, ali nastavila je kriom to da ini. Pustila je Iliju da spava s njom, jednom. Zclcla je da mu udovolji. Posle joj je rekao kako e to biti samo njihova tajna i tu tajnu je uvala sve dok nije otkrila da je trudna, kada je bilo riemogue sauvati je. Verovala je da je voli, ali ubrzo je shvatila da ju je samo iskoristio, i nikada nije zaboravila njegovu izdaju zato to je rizikovala sve za njega. Posle porodaja, morala je da se suoi sa sramotom i samoom. U oima njihovih rumunskih prijatelja, Ilija jc ispao hcroj a ona jevrejska kurva. Tada se zarekla da vie nikada nee verovati mukarcu. Ali Simon se zainteresovao za nju i od njenog oca zatraio dozvolu da je oeni, uprkos sramoti koja ju je pratila. Bila mu je zawalna do groba. Nije od nje traio nita drugo osim da mu bude ena. Danijela nije znala da je sve vreme udeo za njom. Uostalom, bila je njegova dunica nakon to ju je izbavio onda kada niko drugi nije hteo. Kako da ga sada ostavi na cedilu? 296

I opet. Glcda ga dok posmatra mete u luci, odsutno dodirujui liniju oiljka najTJegovoj vilici, tamo gde su gardisti ostavili svoj ig. Sea ga se kakav je nekada bio, lepo izvajan i zgodan mladi koji je mogao da ima svaku enu koju poeli. Zato je izabrao nju? Uskoro e opet biti lep. Jo uvek je mlad i preiveo je iako su mnogi pali. Danijela duboko uzdie. ,,Ne idem s tobom", kae mu. ,,Rekoh, ne idem s tobom." ,,ta to govori?" ,,Ne mogu. Simon se smeje, potom se mrti, ne znajui ta da joj kae. ,,Ne razumem." ,,Jednostavno ne mogu." ,,Nec u Englesku? Dobro, gde hoe da ide?" ,,Neu sa tobom", odgovara ona, ne verujui ni sama da izgovara ove rei. ,,ali se ,,Ne alim se. Nikada me nisi pitao kako sam ivela svih onih godina dok si bio u zatvoru. Ne zanima te?" ,,Neu da znam. Tako smo se dogovorili." Ovo su rei kojima je svaki put porazi. Ovako je bilo i kada su se yenali. Bez svade; bez prepirke, samo bi otiao ostavljajui je sa oseajem da je negde pogreila, da je ona ta koja se uvek ali a on taj koji to trpi. Ali to vreme je daleka prolost. Jedinu mo koju ima na ovom svetu jeste istina; istina je njena sloboda. ,,Zivela sam s nemakim po-runikom Abvera kao njegova ljubavnica i inila sam sve to je od mene traio samo da bih te odrala u ivotu, Simone. Spavala sam s njim i pijunirala za njega. I zaljubila se u Engleza. Spavala sam i s njim i zavolela ga." Izraz iskonskog bola na njegovom licu see je kao ma. ,,Trai da ti oprostim? Ve jesam. Ne moramo vie o tome da priamo. Sve je to sada prolost." ,,Nije prolost. Jo uvek ga volim." ,,Nema svrhe priati o tome. Ti si moja ena. Sve to je bilo sada je prolo i najbolje da tako ostane." ,,Ovo nije prolost, Simone. Ovo je sadanjost. Tako se sada oseam." Simon se trza. Boe; svaki pogled, svaka senka u njegovim oima. Vie ni sama ne zna hoe li moi ovo da prcgura. ,,Ne moe sada da me ostavi. Ne posle svega." 297 ,,Simone, ao mi je." ,,Mora sve to da zaboravi. Otii erno u Englesku, zaboravie sve to se dogodilo u Istanbulu i moi emo da nastavimo zajedniki ivot." ,,Volim ga", priznaje ona. U svakom ivotu postoji trenutak preokreta. Danijela zna da je ovo taj trenutak kada moe da zgrabi svoju slobodu, samo ako bude dovoljno jaka, ako bude dovoljno hrabra. Ali u njoj jo uvek ivi uplae-na devojica koja je zatrudncla i koju niko nee. lonako je zasluila da budc kanjena to je Nika odvojila od njegove ene i porodice. Danijda uje sebe kako ga preklinje: ,,Molim te, pusti mc." Ako prepozna njen oaj, njenu elju da opet bude slobodna, moda e po-pustiti. ^Ne mogu da ivim bez tebe", odgovara Simon. ,,Ne posle svega to sam preivco." 1 ja sam mnogo toga preiyela." Na licu mu vidi neizmernu tugu i oaj. I jedino to eli to je da pobegne. ,,Zna li kako je kada te prebijaju sve dok ne izgubi svest?"

,,Zna li kako je biti kurva drugog oveka?" ,,Nisam preiveo tri godine u nacistikom zatvoru da bi me sada tek tako ostavila." ,,Bez mene ne bi preiveo ni tri danal" ,,Kako moe ovo da mi radi?" Lice mu je iskrivljeno od straha. Podsea je na uplaenog deaka i sve to eli to je da ga zagrli i kae mu da c sve biti u redu. ,,Ne moe ovo da mi uini. Ne sada", mrmlja on. ,,Jo uvek ga volim", ponavlja Danijela, znajui da e je jo samo istina spreiti da se ukrca na brod i odabere budunost koju vie ne eli. ,,Ne mogu da ivim bez tebe." Danijela zna da je Simon u pravu. Tri godine zatoenitva su ga iznurile. Ali koliko mu zaista duguje? Koliko dugo e morati da mu isplauje taj dug? Osea kako joj se odlunost topi. Jednom je sebi obeala da nika-da nee iveti za drugog mukarca, ali sada otkriva da mu jo uvek duguje zbog onoga to joj je jednom davno dao. Hoe li ih taj dug zau-vek vezivati? ,,Kako moe ovo da mi radi. Oenio sam te kada te niko drugi nije hteo? Zaboravila si to?" I cto, izreeno je. Hoe li ostaviti svog mua sada kada je moli da ostane? 298 Sve to je inila poslednje tri godine bilo je za njega. Kako moe sada da ga ostavi? Previe je uloila da bi preiveo. Simon poinje da plae. Njegove suzc odnose poslednje ostatkc Danijeline odlunosti. ,,Ne plai", kae ona i sputa mu glavu na svoje grudi, milujui ga po kosi. ,,Bie sve dobro. Ne plai." ,,Sluaj, oboje smo mnogo propatili", apue on. ,,Priaemo o tome na putu za Englesku. U redu?" 299 88. I ik Dejvis prvi put vidi Danijelu Simonii u amerikom baru hotelaAtina Palas u Bukuretu, juna 1940. godine. I ne moe da odle-pi pogled od nje. Grad je pun lepotica, siromanih kontesa i pro-davaica ljubavi iz polusveta s krznenim okovratnicima, ena koje eka-ju izbavljenjc i kojima je do tada poklanjao samo zadivljene poglede, kao to se i oekuje od mukarca. Medutim, Danijela Simonii dri svoj pogled prikovan za njegov. Cetiri godine kasnije, septembra 1944. godine, Nik sedi na terasi amerike bolnice u Istanbulu, zagledan u mirnu bosforsku vodu, pitajui se kakvom nesreom je jo uvek u ivotu. Yeruje se da profe-sionalni ubica uvek pogodi svoju metu, ak i pod svetlou svee u mranom, skucnom stanu. Probueno pluno krilo i gubitak skoro dve litre krvi nekog drugog bi verovatno dokrajili, rekli su mu lekari pre nego to su ga prebacili na oporavak u Istanbul. Ispostavilo se da je njegova elja za ivotom ogromna. Otkud to? pita se Nik. Pogled mu prati brodi koji isplovljava iz luke i odmie prema rtu Seraljo. Zna da je na njemu Danijela Simonii. Vidi Maksa kako koraa preko travnjaka ka njemu. Jo jedan duh, jo jedna utvara iz prolosti. Imate li pravo da prekinete veze koje ste izgradili u prolosti kako biste pronali sreu u sadanjosti? Danijela ne misli tako i Nik priwata njen sud. Do tada je verovao da ima pravo na takvu sreu. Sada kad je otila, vie ga ni ne zanima odgovor na to pitanje. Nik zna da su te tri godine u Istanbulu bile ludilo, ali ako postoji ludilo, onda mora da postoji i ljubav. Maks seda na stolicu i gleda brod koji isplovljava iz luke. ,,Je li na brodu?" pita ga. Nik mu ne odgovara, glas ga je izdao.

,,Vratie se", tei ga Maks. ,,Silna je to ena. Yratie se." A ta e da radi ako se ne vrati? pita se Nik. Predugo je bila u njcgovom ivotu i sada je nemogue zamisliti ga bez nje. Horizonti 300 njegove budunosti ire se pred njim, bez milosti. Kada ste zaljubljeni, toliko da upoznatc pravo ludilo, onda se zauvek menjate. Pcwratak je nemogua. 101 ZBUERfl NEJN PROCITAJTE IZNASE PONUDE... ZAYERA MEJN Mario Eskobar Golderos 1898. godina. Severnoameriki oklopni brod Mejn eksplodirao je u Havani. Dok u Yaingtonu i Madridu odzvanjaju ratne trube, dva specijalna tajna agenta, jedan pripadnik panske Armade, a drugi iz predsednike slube Bele kue, zapoinju nezvaninu istragu kako bi saznali ko stoji iza sabotae, pokuayajui da spree rat. Uz pomo mlade amerike noyinarke i zagonetnog kubanskog erudite, dva pijuna e morati da rizikuju svoje ivote i karijere da bi, u trci s yremenorn, otkrii istinu koja see mnogo dalje od Mejna i koju razliiti monici ele da sakriju. Uzbudljiy istorijski triler u stilu "Da Vinijevog koda" koji povezuje Kubu, Yaington i Madrid, i u kojem uestyuju poznate linosti kao to su novinar Yinston Ceril, drayni podsekretar Ruzvelt, medijski magnat Yilijem Herst, osniva PSOE Pablo Iglesijas i fliozof Unamuno. Yie od stotinu godina neko je uspevao da sakrije tajnu... do sada. ORUENTALISTA Tom Rajs "Kao jedinstyena meavina uspomena i elja, ova sjajna i originalna knjiga jo jednom nas podsea kako mata moe posluiti kao pribeite pred nepodnoljiyom okrutnou iyota." - Azar Nafizi, autor knjige Citajui Lolitit u Teheranu "Uiyao sam itajui Orijentalistu Toma Rajsa - sklop yisoke uenosti i yete naracije, eleganto reenje misterije jednog od najzagonetnijih pisaca dvadesetog veka." - Pol Teru "Jevrejin je najsreniji kada je Jevrejin", navodi Ajntajn u ovoj fascinantnoj knjizi o oyeku koji se ekstravagantno opire dejstyu tog principa. Lev Nusimbaum ne samo da je primio novu religiju, ve je istu izmislio. Istraiyanje Toma Rajsa otkriya nam kako je to uinio. Delo se ita kao veto napisan detektivski roman koji razotkriya misterije Ijudskog karaktera, roman prepun nezaboraynih likova koji su samo igrake u rukama mranih sila dvadestog veka." - Donatan Rozen, autor knjige Zadovoljstvostie ujutru "Ep koji se ne isputa iz ruku." Booklis www.alnari.co.yu PROCITAJTE IZ NASE PONUDE... KALJFOYA KUCA Tahir Sah -; vv^' I S ' \3&i r'CK'tf Pratei stope svojih predaka, Tahir Sah nas vodi na egzotino putovanje kroz Maroko, zemlju udesnih planinskih klanaca i dolina, zemlju pustinja i ruiastih oaza, utvrdenih imperijalnih gradova i netaknutih drutvenih zajednica zasnovanih na plemenskim kodeksima asti i potovanja. Dok prolazimo kroz tajanstveni svet dragulja francuske imperijalne krune - svet Tangera, Fesa, Marakea, Sahare i Atlasa, ini nam se kao da smo se nali u nekoj od pria iz Hiljadu i jedne noi, a ula nam opijaju mirisi, prizori i zvukovi koje emo pamtiti itayog ivota. Oarayaju nas lavirinti rustinih detalja i drai

starog sveta, lepota narandinih stabala i mirisi cvetova lavande... Zavirujemo u kuu jednog kalifa, sa svodovima i kolonadama, yisokim impozantnim yratima naprayljenim od mirisnog kedrovog drveta, prostranim dvoritima i skrivenim unutranjim yrtoyima, stajama i fontanama, raskonim yonjacima i beskrajnim nizoyima soba. I uprayo tu, u tom blaenom utoitu koje poseduje sopstyenu duu, upoznaemo mone i neodoljive rituale koji e u nama zauyek probuditi onaj primitiyni, praiskonski deo naeg bia. OTKROYENJE SIONA Lin Piknet i Kiajv Prins U bestselerima Torinski pokrov i Otkrcn>enje templara koji su, po reima Dena Brauna, uticali na nastanak Da Vinijevog koda, Lin Piknet i Klajy Prins otkriyaju drevne zayere koncentrisane oko znanja o Isusu, Mariji Magdaleni i Jovanu Krstitelju. One veinom poivaju na aktivnostima indiyidua i grupa nayodno poyezanih sa Sionskim prioratom. U Otkrovenju Siona, Piknetoya i Prins se podrobnije bave organizacijom osnoyanom u Francuskoj, predmetom brojnih kontroverzi, koju neki smatraju dreynim drutvom, uvarem yelikih religijskih i istorijskih tajni. Otkrovenje Siona ukazuje na styarni znaaj Sionskog priorata - i razloge zbog kojih bismo svi morali da se zabrinemo... "Piknet i Prins su pryoklasni pripovedai, njihova magina misteriozna potraga oaraya itaoce..." Dejli mejl "Zapanjujue, zastraujue, okantno i senzacionalno..." Yaingtonpost www.alnari.co.yu ejvis pr<vi put sree Danijelu Simonii u Amerikom baru hotela Atina Palas u Bukuretu,juna 1940. godine. Ine moe da odvoji pogled od nje. Gradje pun lepotica, siromanih kontesa i proda<vacica ljuba<vi, ena koje ekaju izbavljenje i kojimaje do tadafoklanjao samo zadi<vljene poglede, kao to se i oekuje od mukarca. Ali ova enaje drugaija..." Godinaje 1940. Evropaje u ratu, a britamki pijun Nik Dejms je na diplomatskoj slubi u Bukuretu. Centar mode, umetnosti i kulture, sa prelepim bulevarima, pa cak i Trijumfalnom kapijom, Bukuretje poznat kao 'mali Pariz'. Metutim, ubrzo stiu nacisti igradom poinje da vlada teror. __ Kada Nik izbawi lefu i tajanst'uenu Danijelu Simonii, Ijuba'unicu nemakog biznismena, njegov ivot zauvek se menja. Izme&u njih d<voje rada se velika ljuba<v i Danijela ubrzopoinje da pijunira za Nika. Ali ko je Danijela Simonii? Koga ona zaista voli? Iza koga ona zapravo pijunira? Moja lepa pijunka je nezabora"vna ljubavna pria sa dramatinom pozadinom sjajne istorijske fikcije. Nikje heroj u kojeg ete se zaljubiti, Danijelaje zena koju nikada neete zabora!viti. riP . ! * r