UVOD Kada sam se pre nekoliko meseci, i posle niza osobitih doivljaja na jugu Tihog Okeana i na drugim mestima,

o emu e biti rei na stranicama ove knjige, kada sam se posle svega toga vratio u Sjedinjene Drave, sluaj je hteo da se upoznam sa izvesnom gospodom iz Rimonda u Virdiniji. Gospoda ta pokazivahu neobian interes za sve to se odnosilo na krajeve koje sam posetio, i navaljivahu na mene da o svemu dam javan izvetaj; naglaavali su ak da mi je to neka vrsta dunosti. Ja sam imao vie razloga da predlog ne primim. Neki od tih razloga bili su isto lini, i te zadravam za sebe; ali, bilo je i drukijih. Okolnost to za dosta dugo vreme svoga putovanja nisam vodio dnevnik, ispunjavala me je brigom da po golom seanju neu biti u stanju da izradim dovoljno taan i povezan izvetaj; a ako izvetaj ne bude takav, nee od njega ostati utisak one stvarne istinitosti koji bih inae postigao, uz jednu opreznost: da iskljuim oha prirodna i neizbena preterivanja u koja tako rado zapadamo kad je re o dogaajima iji je uticaj na matu bio snaan. Drugi je razlog u tome to su svi sluajevir o kojima bi trebalo da priam, bili tako udnovati da bih, zbog nepotvrenosti njihove (mogao bi da ih potvrdi samo jedan pratilac, melez, koji se sa mnom vratio), smeo raunati na verovanje jedino u krugu moje porodice i mojih prijatelja, ljudi koji znaju za moje strogo istinoljublje, dok bi ira javnost moja prianja 3 sigurno smatrala kao drske i vete izmiljotine. Najglavniji je pak razlog leao u nepoverenju sa kojim sam se odnosio prema mojim knjievnikim sposobnostima. Meu onom gospodom iz Virdinije koja su se tako ivo interesovala za moj putni izvetaj, a naroito za onaj njegov deo koji bi govorio o Antarktikom moru nalazio se i g. Po, do nedavno urednik Junog Literarnog Izvestioca, mesene revije, koju izdaje g. Toma Hvajt u Rimondu. On, g. Po, silno me nagovarae da odmah izradim opiran opis svega to sam video i doiveo, a da se za sve ostalo oslonim na otroumlje i zdravu pamet publike; jer, kako je moda dobro tvrdio, ma koliki bili knjievni nedostaci moje knjige, ba e ta neiznegovana izrada ukoliko se uopte mogne o njoj govoriti biti jedan dokaz vie za istinitost stvari. Ja, kraj svega toga, gotovo da se nisam mogao odluiti da primim njegov savet, On mi tada, videi da ba nikako ne kreem s mesta, uini ovakav predlog: da mu dozvolim da on, na osnovu mojih saoptenja, svojim reima izradi prvi deo mojih avantura, i da to tampa u Izvestiocu kao izmiljenu stvar. S tim sam se sloio, pod uslovom da se moje ime ne sporninje. Na taj nain izala su dva odlomka tobonjeg romana u brojevima Izvestioca za januar i februar 1837e; a da bi im se sasvim osigurao karakter umetnike tvorevine, g. Po je u sadraju revije naveo svoje ime. Dejstvo koje je postignuto tom lukavom prevarom nagnalo me je najzad da priredim i izdam spomenute avanture u pravoj celini; naime, uverio sam se da, uprkos pesnikom ruhu, u koje je savreno veto zaodenut onaj deo mog izvetaja to je tampan u Izvestiocu (i to bez izmene i jednog stvarnog detalja), uverio sam se, kako rekoh, da publici, kraj svega toga, nije bilo ni 4 na kraj pameti da tu stvar uzme kao pesniku tvorevinu: g. Po je dobio povei broj pisama koja su svedoila o sasvim suprotnom miljenju. Iz toga sam zakljuio da fakta u mojoj prii mora biti da su takva da sama sobom istiu dovoljno znake stvarnosti, i da se nemam mnogo bojati neverovanja publike. Poto sam ovo izneo, lako e se poznati koliko od ovoga to dolazi pripisujem svome peru; a jo jednom naglaavam da strane koje je izradio g. Po ne sadre nijedan krivo pretstavljen fakt. ak ni onim itaocima koji nisu videli brojeve Izvestioca, ne treba naroito govoriti gde njegovo uee prestaje, a moje poinje: razlika u stilu bi'e odmah svakome jasna. Njujojk, jul 1838 A. G. Pim Ime mi je Artur Gordon Pim. Otac mi je bio ugledan trgovac pomorskom robom u Nantuketu, gde sam se ja rodio. Ded moj sa materine strane bio je traen

advokat. Taj ovek je u svemu imao sree: njegove spekulacije u Edgartonskoj novoj banci, kako se onda zvala, bile su veoma uspene; koje to, a koje drugo, omoguilo mu je da lepu svotu novca ostavi nastranu. Mene je, tako mi se ini, voleo vie no ikoga na svetu, i ja sam se nadao da u naslediti najvei deo njegova imanja. Ka mi je bilo est godina, poslao me je u kolu starom gospodinu Riketsu, oveku sa jednom rukom i sa veoma ekscentrinim ponaSanjem: njega je poznavao svako ko je dolazio u Novi Beford. U toj koli ostao sam do navrenja esnaeste godine, da posle preem u akademiju gospodina Ronalda, koja je stojala na visu iznad grada. Tu sam se sprijateljio sa sinom gospodina Barnarda, jednog brodarskog kapetana, koji je obino putovao u slubi firme Lojda i Vredenburga; gospodin Barnard je bio dobro poznat u Novom Bedfordu, i imao, znam, mnogo roaika u Edgartonu. Njegov sin zVao se Avgust, i bio je skoro dve godine stariji od mene. Putovao je jedared sa ocem u lov na kitove, i mnogo mi je govorio o svojim doivljajima u Tihom Okeanu. Ja bih ga esto pratio kui i ostajao kod njega do veera, nekada i da noim. Spavali bismo tada u | jednom krevetu, i Avgust mi ponekad do same zore nije I dao da zaspim, priao mi o uroenicima ostrva Tiniana, i drugih mesta, koja je na putu isvam video. Najzad 1 je i mene dohvatio silan interes za sve to sam uo, B i postepeno je sazrela u meni elja a idem na more. I Imao sam jedan amac sa jedrima, Ariel se zvao, a vredeo je otprilike sedamdeset i pet dolara. Nosio je polupalubu, sa kablnom na prednjem delu lae, a jedrila i konopi bili su mu uspremljeni kao kod alupa; ne znam mu vie tonau; ali, bez tekoa mogao je da primi deset osoba. Na toj laici izveli smo Avgust i ja nekoliko tako drskih poduhvata kako samo moe da se zamisli. Kad ih se sada setim, moram udom da se udim. kako sam uopte jo iv. Saoptiu jednu od tih avantura, pre no to preem na due i vanije prianje. Jedne veeri je kod gospodina Barnarda bilo drutvo, i pred kraj sedeljke kako ja tako i Avgust bili smo prilino nakvaeni. Kao obino, nisam iao kui, nego ostaoh da prenoim kod druga. On je mirno zaspao, bar mi se tako inilo, ne dodirnuvi pre toga nijednom reju svoj omiljeni predmet. Drutvo se razilo otprilike oko jednog asa po ponoi. Leali smo tako bie pola asa, i taman sam ja hteo da zadremam, kad on odjednom skoi i opsova krupno da, bogme, ni i kojem Arturu Pimu za ljubav nee spavati, kad napolju \ duva tako krasan sve vetar sa jugozapada. Nikada se u svom ivotu nisam vie iznenadio no tada: ne znajui kakva mu je namera, mislio sam da su ga popijeno vino i liker oamutili. On, meutim, poe sasvim sa brano da razgovara, ree da nikako nije,' kao to bih ja hteo, pijan, naprotiv, da nikada nije bio tako trezan kao tada. Samo mu se nee, nastavljao je, da kao pas prespava tako divnu no, i zato je reio da ustane, da se obue i da se proe po moru. Ja ne znam pravo ta me je na te rei snalo; ali, jo on nije ni prestao da govori, a ja sam ve sav treptao od uzbuenja i . elje, i njegova luda ideja inila mi se najizvrsnija i najpametnija na svetu. Napolju je duvao jak vetar, skoro bura, i bilo je hladno: Zali smo ve bili dobro u oktobar. Ipak, i to u ekstazi, skoio sam iz kreveta i izjavio drugu da sam isto tako hrabar kao i on, da mi se isto tako nee da ostanem da leim kao pseto, i da sam isto tako spreman na svaku pustolovinu kao ma koji Avgust Barnard u Nantuketu. Obukosmo se nadvojenatroje i pojurismo k laici. Brodi je bio privezan na starom poruenom prista 8

nitu, blizu radionice Pankija i druga, i udarao je o agljajive balvane, kao da e se raspasti. Avgust ue u brodi da izbaci vodu, koja ga je bila do polovine ispunila. Ka je to uraeno, digosmo trouglasto i veliko jedro, okrenusmo na vetar, i zaplovismo odvano u more. Vetar, kao to sam rekao, duvao je snano od jugozapada. No je bila veoma vedra i hladna. Avgust je seo da krmani, a ja sam stojao kraj katarke, na polupalubi. Leteli smo velikom brzinom, a rei nismo progovorili od trenutka kada smo odreili laicu. Najzad, ja zapitah druga koji pravac misli da uzme i kada misli da emo se vratiti kui. On je prvo samo zvidukao, a naposletku mi dandrljivo odgovori: Ja pdoh na mpre, a ti, ako ti se tako svia, moe i kui. Ja ga pogledah, i spazih da je veoma uzbuden, mada se pretvarao da je miran. Dobro sam ga video na meseini: lice mu je bilo blee od mramora, a ruka drhtala da je jedva drao krmu. Osetio sam da neto nije kao to treba, i zabrinuo sam se. U to doba sam se jo slabo razumevao u vetini upravljanja na brodu, i bio sam ostavljen mornarskoj vetini svoga druga. Uza to, vetar je odjedared postao jai, i mi se brzo ponesosmo daleko od obale. Kraj svega toga, stideo sam se da odam i najmanji strah, i skoro pola sata utao sam kao nem. Najzad nisam vie mogao da se savlaujem i rekoh Avgustu da bi, kanda, najbolje bilo da okrenemo kopnu. Kao i maloas, on mi itav minut ne odgovarae, niti uzimae na um moj savet. Polagano, ree najzad, imamo vremena... polagano... kui... Ja sam, dodue, oekivao odgovor te vrste; ali, u tonu tih rei bilo je neto to me je ispunjavalo oseanjem neopisanog uasa. Opet sam paljivo posmatrao Avgusta. Usne su mu bile sasvim beskrvne, a kolena tako udarala jedno o drugo, da je jedva stajao. Za ime Boga, Avguste, kriknuh, preplaen, ta ti je? ta se deava? ta si namislio? ta se deava, mumlao je on kao da se neemu udi, a u isti mah ispustio krmu i pao koliko i.je dug na dno brodia ta se deava?... Nita... voi zimo se kui... Vvidi, valjda! Tada mi pue pred oima. Zaleteh se i podigoh ga na noge: bio je pijari, 9 pijan do ivotihj'stva: nije vie mogao ni da se ni da govori, ni da glea. Oi su nra bile kao od stakla. Kad sam ga, u oajanju, ispustio iz ruku, bunuo je kao panj u vodu koja se nakupila bila na dnu brodia, i iz koje sam ga maloas taman bio izvadio. Jasno je bilo da je u toku veeri morao popiti mnogo vie no to sam ja slutio, i da je ponaanje njegbvo u krevetu bilo posledica jakog pijanog zanosa, koji, kao i ludilo, daje svojoj rtvi ponekad dranje potpuno razumnog oveka. Hladan noni vazduh uinio je metutim svoje: pod njegavim uticajem izvetaena duhovna energija Avgustova popustila je, a verovatno zbunjena njegova pretstava o opasnosti naeg poloaja ubrzala je katastrofu. Avgust je leao nesvestan, i nije bilo verovati da e se uskoro moi da osvesti. Nemoguno je opisati veliinu moga uasa. Magle od nedavno popijena alkohola razile su se, i ja sam stojao dvostruko uplaen i nemoan da se na neto odluim. Znao sam a pojma jiemam o upravljanju brodiem i a e nas pomamni vetar i plima koja se vraa oterati u smrt. Oigledno je bilo da se za nama sprema bura; nismo imali ni busolu ni provizije: jasno je bilo da emo, ako zadrimo isti kurs, jo pre prvog svitania sasvim izgubiti iz vida kopno. Te misli, i itav roj drugih, ne manje uasnih, krstarile su mi kroz glavu naglo jedna za drugom, i nekoliko trenutaka me paralisale za ma kakav napor. Broi je sa jakim vetrom u krmu leteo strahovitom brzinom, potpuno razapetih jedara, sa kljunom u penuavoj vodi. Pravo boje udo to se nije prevrnuo kad je Avgust, kako sam rekao, ispustio krmilo, a ja, suvie uzbuen, nisam mogao da ga uzmem u svpje ruke. Sreom, brodi se drao kursa, a postepeno se i meni vraala prisebnost. Vetru se i meni vraala prisebnost. Vetru se neprestano pojaavala snaga; ako bi se posle zarivanja izdigao kljun, more navali odostrag i prelije nas vodom. Udovi su mi bili tako ukoeni od hladnoe a skoro nita vie nisam oseao. Najzad, ponesen hrabrosu oajania, bacih se na veliko jedro, i pokuah ga skratiti. Kao to se moglo oekivati, ono inu preko kljuna, natopi se vodom i odnese katarku. Ta me je okolnost uostalom 10

spasla od neposrene propasti. Ostavi jedino pod trouglim jedrom, vetar nas je terao pred sobom, odostrag se survavali slapovi voe, ali, neposredna samrtna opasnost bila je otklonjena. Dohvatio sam onda krmilo i dahnuo duom, kad sam video da nam je jo ostala neka nada na izbavljenje. Avgust je neprestano leao bez svesti na dnu brodia; ali kako je poela da, preti opasnost da e se udaviti (voa je na tom mestu, gde je on pao, bila stopu visoka), dovio sam se nekako da ga kolikotoliko podignem i namestim u sedei poloaj: obvivi mu ue oko struka i vezavi ga za jedan prsten na mostu kabine. Poto sara tako uprkos bedi moga stanja uzbuenosti 1 smrznutosti udesio sve kako sam najbolje mogao, preporuio sam se Bogu, reen da sve to me snae podnesem sa svom sranou kojom raspolaem. Tek to sam stao aza tu odluku, ka odjedare 5uh da svu atmosferu oko naega brodia ispunjava nekakav straan i dugaak krik, urlanje kao iz grla hiljadu demona. Nikad u ivotu ne mogu zaboraviti samrtni uas koji sam pretrpeo toga trenutka. Kosa mi se nakostreila, oseao sam da mi se krv ledi u ilama, srce mi je prestalo kucati, i, ne podigavi ni jedan jedini put oi da ugledam uzrok svome uasu, skotrljah se glavake i onesveen na telo svoga druga. Kad sam doao k sebi, video sam da se nalazim u kajiti jedne velike lae za lov na kitove, koja se zvala Pingvin i putovala u Nantuket. Vie osoba nadvirivalo se nada mnom, meu njima i Avgust, blei od smrti, sav predan marljivom pokuaju da mi trljanjem ugreje ruke. Kada je opazio da sam otvorio oi, stade da klie od zahvalnosti i radosti, izazivajui naizmenino smeh i suze kod onih ljudi surovih lica oko nas. Misterija naeg spasenja naskoro mi je postala jasna. Mi smo bili potopljeni od Pingvina. Plovei uz vetar as jednom as drugom stranom, i sa svima jedrima koja se usudio razapeti pri onakvom vremenu, Pingvin se drao kursa koji je stojao u pravom uglu prema naem. Nekolicina od njegove posade, dodue, straarila je i osmatrala; ali, nau alupu spazili su tek kad je ve bilo nemoguno 11 spreiti sudar; ono to je mene toliko uasnulo, bili su krici opomene i graja od njihove strane. Ogromna laa, priahu mi, prela je preko nas sa savrenom lakoom sa kakvom bi valjda na amac prekliznuo preko nekog perca i bez i najmanjeg poremeaja u svom kretanju. Sa palube nae alupe nije dopro ni glasak, uo se samo kroz huku vetra i talasa jedan slabaak um kao od grebanja, to jest od trenutnog struganja trone nae barke o hrbat njenog delata to je bilo sve. Kapetan lae E. T. V. Blok, iz Nju Londona, mislei da je na katarke lieni brodi samo jedna vodom noena olupina, nastavio je put ne ispitujui dalje dogaaj. Sreom, dvojica njegovih ljudi stadoe da se kunu da su na krmi nae alupe spazili oveka, i zastupahu miljenje da se taj ovek moe jo spasti. Razvila se prepirka; Blok se ljutio, i naposletku izjavio: da njemu'nije dunost paziti na svaku ljusku od jajeta; da laa zbog takvih gluposti ne moe menjati kurs; a ako je ko potopljen, sam je kriv, neka se udavi, i neka ga nosi avo! i tome slino. Sad se za stvar zauzeo Henderson, drugi kapetan, koji je, kao i cela posada sa njim, bio opravdano ogoren zbog kapetanovih bezdunih rei. On, dakle, poe da govori ne birajui mnogo ta e kazati, jer je znao da je sva posada na njegovoj strani: rekao je kapetanu da zasluuje veala, i da e se on, Henderson, rizikujui da i njega snae ta kazna im stupi na kopno, pokazati neposluan prema kapetanovoj zapovesti. Pojurio je zatim stranjem delu lae, odgurnuo Bloka (koji je pobledeo i utao) ustranu, i, doepavi krmilo, zapovedio odlunim glasom: Otro uz vetarl Ljudi poletee na svoja mesta, i manevar obrtanja uspevae vrlo dobro. Ali, za sve to trebalo je oko pet minuta vremena, i zato se jedva verovalo da bi iko mogao biti spasen, a pogotovo neko nabrodiu. Pa, ipak su nas, Avgusta i mene, spasli; a spas na izgleda da su omoguile dve od onih neshvatljivih srenih sluajnosti kakve mudri i poboni ljudi pripisuju posredovanju boje promisli. . Dok je brod jostajao na mestu, Henderson naredi da se spusti uri, i skoi u njega on sam, sa onom 12 dvojicom koji su me, verujem, prvi spazili na krmi. Taman su se spustili sa one strane palube koja se opirala vetru (meseina je jo bila jaka), kad se laa

snano okrenu na vetrovu stranu. Henderson na to skoi sa svoga sedita i doviknu posadi: Natrag! I zatim je neprestano, i sa nestrpljenjem, ponavljao sve to isto: Natrag, natrag! Ljudi izvravahu zapovest to su bolje mogli, ali se laa okrenula, dospela sasvim pod vetar, i pola napred uprkos svima naporima ljudi da smanje povrinu jedara. Henderson tada, iako je to bio opasan pokuaj, doepa glavni lanac u trenutku kad ga je mogao domaiti. Nov udarac talasa uzdie desnu stranu lae, skoro do hrpta, iznad vode, i tada se pokaza uzrak njegova nespokojstva: eoveje telo, koje je na udnovat nain visilo o glatkoj i svetloj donjoj povrini lae (Pingvin je bio obloen bakrom), udaralo je sa svakom navalom talasa o trup lae. Posle nekoliko neuspelih pokuaja, dok se laa jednako nakretala i amcu svakad pretila opasnost da bude potopljen, uspeli su ljudi najzad da iz tog opasnog poloaja oslobode i dignu na palubu nikoga drugoga do mene. Jedan drveni klin se razdrmao, probio kroz bakar, i eto za taj klin sam se ja zakaio dok sam klizio ispod broda. Glava klina je probila kroz ogrlicu moga zelenog platnenog kaputia, i, kroz povrinu zatiljka, zabila se izmeu dve ile, tano ispod desnog uha. Poloie me odmah u p~ostelju, mada je izgledalo da nema vie ivota u meni. Lekara nije bilo na brodu. Ali kapetan me je negovao sa panjama svake vrste verovatno da u oima posade popravi maloanje svoje bezduno ponaanje. Meutim, Henderson se udaljio od... lae, iako je vetar poeo prelaziti u pravi uragan. Posle nekoliko minuta naiao je na neke olupine naeg brodia, a odmah zatim jedan od njegovih ljudi, izmeu treska i novog treska nepogode, u zapomaganje. Uprkos signalima kojima ih je Blok vie puta pozivao da se vrate, hrabri ovi mornari nastavie da trae jo itavo pola sata, mada je teko zamisliti kako je njihov mali uni svakoga minuta mogao biti razbijeii. Kasnije sam utvrdio da je un, odreen za lov na ki 13 tove, bio snabdeven vazdunim uipljinama, po obrascu frunova za spasavanje na obali Velsa. Posle podueg uzaludnog traenja reie da se vrate na lau. Ali, tek to izrekoe odluku, zau se iznemoglo zapomaganje sa nekog crnog predmeta koji je voda u taj mah pronosila kraj njih. Zaveslae i stigoe premet polupalubu Ariela a pored nje i jedva iva Avgusta, koji je bio uetom privezan za mosti. To sam mu ue, kako je poznato, ja obavio bio oko struka i zatim privrstio za prsten, da bih drugu osigurao uspravan poloaj, i to je eto bila okolnost koja mu je spasla ivot. Ariel je bio lake konstrukcije, i njegov kostur, kad je bio potopljen, raspao se; navala vode je onda izdigla palubu sa jo drugim delovima brodia, naravno, palufoa je nosila Avgusta, i tako je moj drug izbegao strahovitu smrt. Prolo je vie od jenoga asa pre nego to je Avgust bio u stanju da progovori i kae neto o sebi i da shvati nesreu koja se desila sa naim brodiem. Najzad se sasvim rasvestio i priao mnogo o svojim oseanjima dok je'bio u vodi. Prva svesna konstatacija njegova bila je: da se nalazi pod povrinom vode, da se sa uasnom brzinom vrti, i da mu je neko ue tri etiri puta omotano oko vrata. Trenutak' kasnije osetio je da je poleteo gore,alije udario glavomo neto tvrdo, i ponovo se onesvestio. Kad je opet doao sebi, oseao je vie prisebnosti no pre toga; ali je i ta prisebnost jo bila zbrkana i tamna, znao je toliko da se morala desiti nesrea, da je on u vodi, no kako su mu usta bila nad vodom, on je mogao slobodno disati. Vetar je u to vreme jamano terao palubu ispred sebe, a Avgust, leei na leima, plovio je za njom. U takvom poloaju, ta je manjevie pouzdano, ne bi se udavie. Malo zatim ga je jedan talas bacio sasvim na palubu. Napreui se iz svih sila, da se u tom poloaju zadri, vikao je s vremena na vreme u pomo. Najzad, potpuno iznemogao, ispustio je olupinu, pao u vodu i predao se sudbini ali ga je u tom trenutku opazio Henderson. Za vreme te borbe Avgustu se nikako nije vraalo seanje na Ariela i na ttzroke katastrofe. Jedno neodreeno oseanje nasa i oajanja 14 obuzelo mu je bilo svu svest i Cula. Kada su ga najzad izvadili iz vode, izgmbio je bio svaku sposobnost da misli, i, kako sam ve rekao, tek je posle jednog asa bio kadar da pojmi svoj poloaj. A to se mene tie, mene je, takorei ve

na samoj ivici groba (poto su u uzaludnim pokuajima protekli tri i po asa), mene je najzad spaslo snano trljanje flanelom umoenim, u vrelo ulje (sredstvo koje je preporuio Avgust). ^Rana u zatiljku, mada strana na izgled, pokazala se bezopasna, i ja sam se brzo oporavio. Pingvin je uao u pristanite oko devet asova ujutru, poto je izdrao buru kakva se retko doivljuje oko Nantuketa. Avgust i ja uspeli smo da se pojavimo kod Barnardovih za doruak: a doruSkovalo se, sreom, zbog sinonje sedeljke, prilino kasno; sem toga, zbog opteg mamurluka onih oko stola, niko nije mnogo gledao kako .bedno izgleamo, to bi se pri paljivom posmatranju, jamano, teko dalo sakriti. Uostalomj aci su u stanju uda da stvaraju kad se pretvaranja tie; ja verujem da niko od naih prijatelja u Nantuketu nije naslutio da strana pria mornara o jednoj potopljenoj laici sa 30 do 40 Ijudi posade ima i najmanje veze sa Arielom, sa mojiin drugom ili sa mnam. Nas dvojica smo se, dabome, esto vraali na taj dogaaj; i nikad bez oseanja groze. Avgust mi je otvoreno priznao da celoga svaga ivota nije proao kroz tako uasno oajanje, kao kad je u naem brodiu osetio koliko je pijan, i da tek to nije izgubio svest. II ' . Kad oveka u sluajevima predrasuda ili neto vue ili odbija, veoma je teko izvesti zakljuak i iz najpiostijih injenica. Oekivalo bi se da e dogaaj kao ovaj ispriani, uguiti u meni klicu strasti za morem. Ba naprotiv, nikad nisam osetio silniju elju da poznam avanture koje araju po ivotu moreplovaea, nego osam dana posle naeg udnovatog spasenja. To kratko vreme bilo je ve dosta dugo da rasplai sve utvaraste senke od onog opasnog doivljaja, a da u 15 najboljoj svetlosti istakne trenutke koji prijatno drae, svu slikovitost nedavnog opasnog dogaaja. Moji razgbvori sa Avgustom behu uestali i postajahu sve zanimljiviji. On je znao da pria svoje prie o moru (danas mislim da je polovina od njih ista izmiljotina) tako, da su one svakada uticale na moj uzbudljivi temperamenat i na moju malo mranu ali ivu matu. Meutim, udnovato je to da me je najbolje pridobijao za ivot mornara onda kad mi je priao njihove uasne trenutke, njihova stradanja i oajanja. Za sunanu stranu te slike imao sam mnogo manje smisla. Pred oi su mi izlazile vizije brodoloma i gladi, smrti i ropstva meu varvarskim hordama, ivota jednog koji pun stradanja i suza protie na nekoj sivoj i usamIjenoj steni, u nekom nepristupnom i nepoznatom moru. Posle su me ubedili a su to snovi i elje snovi ti se uvek pretvaraju u elje snovi celog jednog velikog plemena melanholinih mladia; ali, u bno vreme 0 kojem sada govorim, svi snovi su se meni inili kao neka proroka nagovetavanja jedne sudbine kojoj sam se ja, u neku ruku, zavetovao. Avgust je potpuno uao u moja oseanja. I veoma je verovatno da je prisno nae optenje "dovelo do delimine razmene u naim karakterima. Prolo je bilo nekih osamnaest raeseci od propasti Ariela, kada je firma Lojd i Vredenburg (kua, koja, rekao bih, ima nekih veza sa gospodinom Enberbi u Liverpulu) preuzela da popravi i za lov na kitove opremi lau koja se zvala Grampus. Zato su tu staru olupanicu, jedva sposobnu da se spusti na more 1 posle svih opravaka, zato su nju pretpostavili drugim i boljim laama iste firme ne znam; ali, tako je bilo i uraeno. Gospodin Barnard je primio komandu lae, a Avgust je imao da' ga prati na putu. Jo dok je trajalo opremanje, Avgust mi je esto predoavao sjajnu priiiku da utolim svoju eiju za putovanjem. Ja se, dakako, hisam tome opirao: ali, ipak je ovoono zapinjalo. Otac moj, valja rei, nije bio odluno protivan; ali majka je pri samom pomenu plana za putovanja dobivala nastupe, i, najzad, to je gore od svega, deda se kleo da e mi ostaviti jedan. 16 flllng naslestva ako mu samo jo progovorlm o tome. Nu, sve te tekoe ne samo da ne oslabie moju elju, nego je, kao kad ulje padne na vatru, jo rasplamtie. Reio sam da poto poto krenem na put, saoptio sam Avgustii

nameru, i onda smo poeli kovati plan kako bi se namera i izvela. Za sve to vreme nikom od roaka ne spomenuh jedne rei o putovanju: a kako sam se sa vrlo mnogo naroitog isticanja bavio svojim obinim studijama, mislilo se da sam se okanio namere. esto sam od toga vremena sa negodovanjem i uenjem mislio o tadanjem svom ponaanju. Pretvaranje kojim sam se sluio radi ostvarenja svoje namere i koje je tako dugo vremena ivelo u svakoj mojoj rei kako da sa nekim odobra* vanjem proturaaim to pretvaranje sem sa onom divljom i vatrenom enjom sa kojom sam iao usu^ sret ostvarenju tako odavno gajenih snova o putovanju. Naravno, u izradi plana za prevaru, oslanjao sam se preteno na Avgusta, poto je on, iz dana u dan, provodio vei deo vremena na Grampusu, nadgledao da se izvedu, za njegova oca, razne pripreme u kajiti i u donjem prostoru lae. Uvee bismo se redovno sastajali i zanosili svojim nadama. Na taj nain se provukao itav mesec dana, a mi jo nikako ne naosmo plan koji bi obeao siguran uspeh. Na kraju krajeva, jednom prilikom, ree mi Avgust da je sve nuno smislio, predvideo i spremio. Ovako: ja sam u Novom Bedfordu imao roaka nekoga gospodina Rosa, kod koga sam od vremena do vremena provodio nedelju dve dana. Kako je trebalo da kapetan Barnard ikrene brodom sredinom juna (bilo je to 1827e,) ja 1 Avgust sklopismo zaveru da e dan pre no to se laa naveze moj otac primiti pismo od gospodina Rosa kojim se ja pozivam da provedem nekoliko nedelja sa njegoyim sinovima, Robertom i Emetom. Avgust je primio na sebe da to pismo napie i kao to treba ekspedira. A poto budem tobo otputovao za Novi Bedford, javiu se drugu da me skloni na skrivenom mestu u lai. To skriveno mesto, uveravao me je Avgust, tako je udeeno da u se za onih nekoliko dana dokle moram ostati neopaen, prijatno i udobno oseati. 2 Avanture Gordona Pima * ' A im laa odmakne toliko da se na neiko vraanje mene radi ne moe vie misliti, onda u biti premeten i moi u se i ja koristiti svim uobnostima kabine. to se pak njegova oca tie, on e se jamano samo smeiati uspeloj ali. Naravno, sretaemo dovoljno laa, i jedna o njih moi e poneti mojin)i roditeljima pismo sa potrebnim obavetenjem o mojoj avanturi. Najzad, dola je polovina juna, i sve je bilo spremno. Pismo je bilo napisano i poslano, i jednoga ponedeljnika izjutra ja sam ostavio kuu, otiao toboe na puni brod za Novi Bedford. Mesto onamo, potrao sam Avgustu, koji me je na uglu jedne ulice oekivao. Prvobitno je bilo u planu da se do mraka negde prikrijem, pa tek pred no u.vuem na brod; kako nam je ila na ruku gusta magla, reili smo da se odmah ukrcam. Avgust se uputi pristanitu, a ja na izvesnom rastojanju za njim, uvijen u debeli mornarski ogrta koji mi je on doneo, da me niko ne bi poznao. Taman smo zali za drugi ugao, iza bunara g. Edmonda, kad, odjedared, ko e se stvoriti preda mnom gledajui mi pravo u lice moj ded, stari g. Peterson. He, he, Gordone, ree on posle due pauze, iji li ti je, do vraga, taj prljavi ogrta na leima? Uzeh, u nevolji, dranje iznenaenoga i uvreenoga, i odgovorih, to je moguno surovi]im basom i izgovarajui rei po matroski: Gospodine, vi ste se oigledno prevarili: prvo, ne zovem se ja Gordon, a zatim, kako smete vi, mrgodo, moj ogrta nazivati prljavim? Umalo nisam prsnuo u smej gledajui kako se stari gospodin na ovu odlunu osorljiyost trgao, koraknuo dva tri koraka unazad, prvo pobledeo pa onda pocrveneo kao rak, trgao naoari uvis, pa ih onda opet spustio, i najzad, sa uzdignutim kiobranom poleteo na mene. Ali, napreac je zastao, kao da mu je neto dolo na um; okrenuo se i otantucao niz ulicu, drui od srdnje i mrmljajui kroz zube: Ne valjaju, trebaju mi nove naoari... zakleo bih se da je ovo bio Gordon... Prokleta matroska fuikara! Utekavi tako za dlaku od jedne nevolje, ili smo opreznije, i najzad stigli na mesto opredeljenja. Na 18 lai je bilo svega dva tri oveka, i ti behu neto zaposleni napred, na kljunu. Kapetan Barnard, pak, znali smo, imao je neto da svri kod firme Lojd i Vredenburg, i nee moi stii pre veeri, tako da se i sa te strane nismo imali

niega da plaimo. Pri penjanju na lau, Avgust je iao napred, a ja veoma oprezno i na razmaku za njim, i tako nas niko od matroza nije spazio. Uli smo u kabinu: ona je bila prazna. Nametaj udoban kako retko biva na laama za lov na kitove. etiri lepa oficirska odeljenja sa irokim i zgodnim krevetima, velika pe, a po podu i kabine i odeljenja prostrt skupocen debeo ilim. Do tavanice je bilo oko sedam stopa visine. Jednom reju, sve mnogo prostranije i lepe no to sam ja sebi pretstavljao. Avgust mi je meutim ostavio samo malo vremena za razgledanje: navaljivao je da sej/Sto pre sakrijem. Odveo me je u svoje odeljenje, koje je bilo na desnoj strani lae i uz jednu pregradu. im' smo uli, zatvorio je vrata i povukao rezu. Meni se uini da jo nikad nisam video tako lepu sobicu. Bila je deset stopa duga i imala samo jedan krevet, ali irok i udoban. Uz samu pregradu nalazio se prostor, etiri stope u kvadratu, sa stolom, stolicom i zidnom policom sa knjigama, veinom mornar^ka literatura i putopis. ~Jo i drugih privlanosti je bilo u toj sobi: ne bih hteo ne spomenuti vrstu hladnjae, u kojoj mi je Avgust pokazao mnogo dobrih stvari za jelo i pie. Pritisnu zatim zglavcifna prstiju na izvesnom mestu ilima, u maloas reenom prostoru, rekavi mi da je tu jedan deo poda, otprilike 16 kvadratnih coli, izrezan pa opet umetnut. Pod pritiskom se to pare pomaklo na jednom mestu dovoljno da Avgustov prst ue u pukotinu. Tako je postepeno podigao kapak (ilim je bio utvren za nj), i ja sam video da taj kapak vodi u upljinu lae, i to na stranjoj njenoj strani. Avgust onda zapali sveicu pomou fosfornog palidrvca, metnu je u mutan fenjer, i stade da se sputa kroz otvor pozvavi i mene za sobom. Kad smo se provukli zatvorio je kapak klinom iznutra zabijenim, ilim je doao na svoje mesto i svi tragovi otvaranja nestali. 2. 19 Svea Je tako slaBo svetlela a sam Jeva kuda u proi izmectu itavih kamara raznih stvari. Ali oi su mi se postepeno navikavale na pomrinu, i ja sam se dosta dobro provlaio drei se za skut od kaputa moga druga. Prokrivudali smo kroz itav red uzanih hodniia, najzad me je Avgust doveo do nekog gvoem okovanog sanduka, onakvog otprilike kakvi su sanduci za pakovanje fine grnarije. Sanduk je bio visok etiri stope, dug dobrih est stopa, a neobino uzan. Odozgo su po sanduku bila navaljena dva velika prazna uljana bureta, a na njima opet grdna koliina asura, ak do tavanice. Svud unaokold stajao je jedno uz drugo nabacan itav haos brodarske opreme i jo arena gomila velikih i malih kotarica, buradi i bala, tako da sam se udio kako smo uopte mogli probiti put do sanduka. Posle sam saznao da je Avgust po naroitom planu sabio sav taj kr na tom mestu, da bih se ja to bolje skrio, a pomagao mu je pri tom svega jedan ovek, koji nije polazio ria put. Zatim mi je Avgust pokazao da se na jenom kraju sanduka zid moe po volji izvaditi. Kad ga je izvadio, pokaza se veoma zanimljiva unutranjost. Po celom podu bio je prostrt duek; doneseni su bili razni potrebni predmeti, koliko ih je god mogao primiti u sebe taj mali prostor, u kojem sam uostalom imao dbvoljno mesta ne sariio da leim nego i da sedim. Spazio sam, izmeu ostalog, nekoliko knjiga i pisai pribor, tri ebeta, veliki bokal sa vodom, kutiju dvopeka, tri etiri velike bolonjske kobasice, grdnu unku, peen ovji but i pola tuceta boca sa likerima i drugim piem. Odmah sam se uselio u svoje malo odeljenje, zadovoljniji moda nego neki monarh koji ulazi u svoju novu palatu. Avgust mi je jo objasnio kako se otvor na sanduku zatvara; zatim, podigavi sveu dogore, pakazao mi je jedan' kraj crnog jedeka, koji je odatle % vijugao, kroz sav kr, do onog klina ispod kapka, i pomou kojeg mi je lako bilo pogoditi put i bez njega, Avgusta, za sluaj kakvog neoekivanog dogaaj'a, pa se onda oprostiO' od mene pstavivi mi fenjer sa velikom 20 koliinom svea i palidrvaca i obeavi mi da e me poseivati koliko mu god bude bilo moguno da dolazi neopaen. To se zbilo 17og juna. Ako sam dobro izraunao, ostao sam skriven tri dana i tri noi; za sve to vreme nisam nikako naputao svoje mesto, osim to sam nekoliko puta, da bih se malo proteglio, stojao uspravljen izmeu dve kotarice prekoputa od otvora na sanduku. Za sve to vreme od Avgusta ni traga ni glasa; ali to me nije uznemiravalo jer

sam znao da laa tek to se nije navezla na puinu, i da mu u vrevi pred polazak nije lako bilo da uhvati zgodan trenutak da do mene sie. Jedva jedared zauh da se kapak otvara i zatvara i da me on zove, priguenim glasom, i pita kako sam i da li mi to treba. Nita, odgovorih dobro sam. Kad emo krenuti? Koliko za pola asa dii enno kotvu, ree mi on. Doao sam da ti se javim, da se ne bi uzrujavao zbog moga nedolaenja. Za neko vreme, moda i trii etiri dana, neu moi silaziti. Gore je sve u redu. Kad zatvorim kapak, provuci se, pored jedeka, do mesta gde je ukucan klin, tamo sam ti spremio moj sat, jer mislim da tako, bez dnevne svetlosti, ne razlikuje no od dana. Sigurno ne zna ni koliko si vremena tu sahranjen? Svega tri dana, danas je dvadeseti. Ja bih ti sam doneo sat, ali se bojira da e me gore traiti. I ode. A otprllike jedan as posle toga osetih da se laa kree; estitao sam sebi to sad eto istinski putujem. Zadovoljan i veseo, reio sam da u pustiti dogaaje da se reaju sami od sebe, do trenutka kada u svoj sanduk moi zameniti prostranijom, no jedva li udobnijom, kabinom. Prva misao zatim bee mi sat. Ostavih sveu da gori i stadoh pipati i provlaiti se kroz mnogobrojne krivudave prolaze; nekoliko puta, posle dueg tumaranja, naao sam se opet u blizini mesta sa kojeg sam poao. Najzad stigoh do klina, uzeh sat i sreno se vratih. Prelistavao sam knjige, I kojima rne je Avgust, u nenoj brizi 'za mene, snabI deo, i izabrao sam Ekspediciju Luisa i Klerka na k ^e Kolumbije. Nelo vreme zabavljao sam ss j 1 tanjem, pa onda, umoran, ugasih paljivo sveu i zaspah tvrdim snom. Kada sam se probudio, osetio sam se zbunjen u glavi, i trebalo je neko vreme pa da se opomenem raznih okolnosti moga stanja. Postepeno sam se svega setio. Upalim sveu i pogledam sat: stao; nisam dokle mogao znati koliko sana dugo spavao. Noge su mi se bile utapile, i morao sam, da bih ih protegnuo, opet stajati izrrieu one dve kotarice. Odjedared osetih kurjaku glad! setih se hladnog ovjeg buta, od kojeg sam ve pre spavanja malo jeo. Ali kako sam se zaprepastio kad sam video da se meso pokvarilo. To me je uasno uznemirilo: doveo sam to u vezu sa svojom zbunjenou u glavi, i onda sa zakljukom da sam morao neobino dugo spavati. Verovatno fe krivica bila do rava vazduha u dubini lae: "taj vazduh bi onda,, naravno, kroz due vremena mogao biti od najgorih posledica. Glava me je uasno bolela, inilo mi se da sa tekoama diem; ukratko, navalie na mene razna teka oseanja. Meutim, bojao sam se da bih, ako otvorim kapak, ili uinim to drugo, izazvao panju, i zato sam, navivi sat, gledao da se izmirim sa onim to jeste. Prolo je 24 duga asa, a niko da naie da mi pomogne. Ve sam u sebi optuivao Avgusta za najsuroviju ravnodunost. Najvie me je uznemirivalo to to mi je u bokalu ostalo svega oko etvrt litra vode, a mene mui jaka e, jer sam se posle nevolje sa ovjim butom valjano najeo bolonjske kobasice. Obuzelo me je veliko nespokojstvo, nisam vie bio kadar a se zabavljam itanjem. Sem toga, neprestano je navaljivala na mene potreba da spavam. Ja sam joj se, drui od straha, opirao, jer me je plaila pomisao da bi u zatvorenom vazduhu upljine moda moglo biti neega nalik na ugljenu kiselinu. Inae, po njihanju lae sam znao da smo ve daleko na okeanu, a neko potmulo utanje iz daljine kazivae mi da napolju nee biti ba da duva sasvim obian vetar. Nikako nisam mogao da rastumaim zato nema Avgusta. Zacelo smo ve toliko odmakli na putu da bih i ja smeo izii gore. Moda mu se desila neka 22 L nevolja; ali nisam mogao da zamislim ta bi to moglo biti, kad me ovoliko dugo dri u zatvoru; sem da je naprasno umro, ili se udavio, a tu misao opet nikako nisam mogao mirno da primim. Moda je naiao protivan vetar pa smo jo uvek blizu Nantuketa. Ali da je tako, laa bi ee morala skretati: a kako se neprestano nagiba na levu stranu, "mora biti da jednako dobija stalno vetar s desne strane prema krmi. Uostalom, ako smo jo u blizini ostrva, zato Avgust ne bi siao i o tome me obavestio. Razmiljam tako o nevoljama moga alosnog stania i usamljenosti, pa se reih da u se strpeti jo 24 sata; no ako mi ni onda ne

doe pomo, otii u do kapka, i sastati se sa drugom, ili bar doi do malo svea vazuha i doneti iz Avgustove kabine vode. Ali, ne dovrih jo te misli, a savlada me, uprkos svemu mome opiranju, dubok san, gotovo vie obamrlost nego san. Imao sam strahovite snove, kao da sve nesree i svi uasi navalie na mene. Sem drugih strahota, davili su me grdnim jastucima neki demoni, u isto vreme i krvoeni i utvarasti. Stezale su me ogromne zmije, upirale u mene uasne sjaktave oi. Pa sam se ona odjedared naao pred beskrajnom pustinjom, jezovito i sveano strahovitom. Grdno visoka stabla, siva, bez lia, reala su se u neogled: koreni su im leali u prostranim movarima, ije se tmaste, duboko crne, grozno mirne vode irile preda mnom. udnovata ta drveta kao da su imala oveji ivot u sebi: kretala su skeletnim granama kao rukama, i preklinjala tonom smrtnog straha i oajanja da se one mirne vode smiluiu na njih. Odjedared se scena izmenila: ja, go i sam, stojim usred arko vrelog peska Sahare. Kraj mojih nogu prilegao straan tropski lav. Odjedare, otvaraju se njegove oi i unezverene gledaju u mene. Jedan grevit skok, on se podie na noge, i pokaza uasne zube. U isti mah se iz crvenog drela njegova prolomi urlik, slian gromu, a ja se sruih na zemlju. Uguivao sam u sebi gr uasa dok mi najzad ne doe do svesti da sam polubudan. Ali, taa se moj san pokaza ne samo san. Bio sam sad gospodar svojih ula. .Neko ogromno i 23 = tvarno udovite davilo mi je grudi apama, vreo r.egov dah zvidao rhi je u uima, a kroz pomrinu su svetlucali strahoviti beli onjaci. Ba da mi je i hiljau ivota zavisilo od pokreta jednog jedinog uda, ili jednog izgovorenog sloga, niti sam bio u stanju mai se, ni progovoriti. Zivotinja, kakva je da je, nije menjala poloaj, nije prelazila ,u neposredan napad, a ja sam leao pod njom apsolutno nemoan, i, kako mi se inilo, u kandama srarti. Oseao sam kako me i fizike i duhovne moi brzo ostavljaju, jednom reju, kaka umirem, i to umirem od beskrajnog uasa. Svest se u meni Ijuljala, oseao sam muku, vid rrii je slabio, potamnele su ak i one u mene uprte sjaktave oi. Uinih poslednji napor, apnuh boje ime, i spremih se da umrem. Ali zvuk moga glasa kao da je probudio skrivenu jarost u ivotinji: bacila se na mene koliko je duga. Meutim, grdno je bilo moje iznenaenje, kada je, pitel tiho i otegnuto, stala da mi sa punom priljenou lie lice i ruke, i jo i sa svima znacima radosti i nenosti. Iako zbunjen i zanesen, nisam mogao da ne poznam osobiti nain cviljenja moga njufundlanskog psa, Tigra, kao i naroiti nain njegova umiljavanja. To je bio on. Krv mi udari u slepe oi. Svom silom me obuze vrtoglavica, ali i jasno oseanje da sam spasen, da ponovo ivim. Skoih sa dueka na kojem sam leao, zagrlih svoga vernoga druga, a itav potok suza odnese veliki pritisak sa mojih grudi. Kao i jedared ranlje, sva mi fc pamet bila uasno smetena, kad sam se digao sa duseka. Trebalo je vremena da opet budem u stanju vezati dve misli jednu za drugu; ali, postepeno, iako veoma sporo, opet mi se pribirala mo razmiljanja, te sam najzad mogao osveiti u svesti razne okolnosti. to se tie prisustva Tigrova, uzalu sam se trudio da ga na razne naine objasnim: okanivi se najzad daljeg istraivanja preao sam se prosto radosti to je tu, to e deliti sa mnom tuno samovanje, i umiljavanjem svojim poteiti me. Mnogi Ijudi vole pse; ali ja sam voleo svoga Tigra sasvim neobino silno, a on 24 se, opet, kao nijedno bie, pokazivao dostojan te ljubavi. Sedam godina bili smo nerazdvojni drugovi; u bezbroj sluajeva isticale su se kod njega plemenite crte zbog kojih volimo tu ivotinju. Tigra sam kao sasvim malo kue iupao iz ruku jednog nantuketskog mangupa, koji ga je vezanog za uzicu vukao u vodu: tri godine kasnije odraslo pseto vratilo mi je dug, spaslo me je od batine jednog ulinog razbojnika. Uzeh sat, prislonih ga uz uho: opet je stao. Ali to me sad nije zaudilo, jer sam po optem svom stanju mogao zakljuiti da sam opet veoma dugo spavao, koliko to, naravno, ne bih umeo rei. Oseao sam groznicu, a morila me je neizdrljiva e. Pipao sam po sanduku oko sebe, traio bokal sa ono malo vode to mi je jo ostalo; pipao sam, jer je svea dogorela do ivice fenjera, a fosforne ibice nisam mogao da naem. Najzad sam napipao bokal, ali prazan, jer

je vpdu upio Tigar, ba kao to je pojeo i ostatak ovjeg buta, ija je kost, savreno isto oglodana, leala pred ulazom u sanduk. Do pokvarena mesa mi, dakako, nije bilo stalo; ali srce mi se grilo pri samoj pomisli na vodu. Oseao sam se tako slab da sam pri najmanjem pokretu ili naporu obijao nastupe jeze. Uza sve to se laa jednako ljuljala, i prednjim krajem toliko tonula da su se zejtiriska burad svaki as mogla skotrljati sa moga sanduka i zatvoriti mi jedinu mogunost izlaza i ulaza. Nailo je jo i stradanje od morske bolesti. Sve to me je najzad nagnalo da, bilo ta bilo, odem do kapka i potraim pomo dotle dok sam jo u stanju da je traim. Poeh dakle opet pipati za sveom i fosfornim ibicama. iblce sam, zbilja, posle izvesnog traenja i naao, ali ne i svee; slabo sam se seao mesta gde sam ih ostavio, stoga sam se za taj mah okanio traenja, Tigru naredio da bude miran, i poao do kapka. Pri tome se pokuaju tek pokazalo koliko sam se jeva vukao; nekoliko puta su mi se oduzimale noge, najzad sam pao na lice i ostao nekoliko minuta leei skoro van sebe. Pa onda sam opet, napreui se, koraao napred, gonjen strahom da mi je smrt sigurna ako se negde u tom labirintu od kra onesvestim. Naposletku, potegavi svom snagom napred, udarih elom o iljati rogalj jednog gvoem okovanog sanduka. To me je opet zanelo, dodue samo za nekoliko trenutaka; ali, naalost, ubrzo sam konstatovao neto drugo: da se, navraga, zbog brzog i naglog plovljenja lae sruio sanduk i zatvorio mi put. Zapnem iz sve snage, ali nisam bio kadar pomai ga ni za jedan palac, jer se bio vrsto zabio meu okolire sanduke i laarske alate. Ostalo mi je, dakle, s obzirom na moju slabost, ili da prestanem ii uz ue i potraim drugi put, ili da pokuam prebaciti se preko prepreka i da se zaputim s druge strane. Ovo prvo bilo bi tako puno tekoa i opasnosti, da me je jeza prolazila i od same pomisli na njih. Iznuren kao to sam bio telom i duhom, sigurno bih izgubio pravac i bedno propao negde na tim mranim i odvratnim stranputicama. I zato, ne oklevajui, saberem to sam jo imao snage da se nekim nainom uspuem na pomenuti letvasti sanduk za grnariju. Uinih, dakle, u toj nameri pokuaj; ali, odmah sam video da je stvar mnogo tea no to sam je u svem svom strahu sebi pretstavljao. Sa obe strane uskog prolaza dizali su se pravi zidovi svakovrsnbg tekog kra, tako da bi se na jean jedini pogrean pokret sve to poelo ruiti meni na glavu; ili, ako ba i ne na glavu, ipak bi sruene mase tako zakrile prolaz, da se ne bih vie mogao vratiti. Sem toga, sam sanduk je bio tako dugaak i nezgodno masivan, da nisam bio u stanju nigde stati nogom na nj. Uzalud sam dakle pokuavao da se doepam temena u nadi da u onda moda moi sebe podii. Uostalom, a sam ba i uspeo dohvatiti se temena, sigurno je da bi mi nedostajalo snage da se i podignem i prebacim, i, prema tome, bilo je bolje to uopte . nisam uspeo. Pri jo iednom oajnom pokuaju da sanduk krenem, osetih, na strani prema meni, neko talasasto ugibanje. Pokuah ugurnuti ruku meu letve, i pronaem da je jedna od njih popustila. Pomou depnog noa, koji sam sreom imao kraj sebe, 26 l l poe mi za rukom, mada teko, da letvu sasvim izvalim. Provuem se tada kroz otvor, i na moju grdnu radost pronaem da druga strana sanduka uopte nije letvama zatvorena, jednom reju, da temena i zaklopca i nema, i da sam ja to probio kroz dno sanduka. I tako sam ona, bez daljih tekoa, sve uz ue, preao put do klina. Srce mi je lupalo kad sam se ispravio i oprezno pritisnuo kapak. Nije se ba tako lako dizao kako sam se ja nadao: pritisnuh malo bolje, sve u strahu a bih u kabini mogao zastati ne Avgusta nego nekoga drugog. Na moje iznenaenje, kapak ne poputae; zabrinuh se veoma, jer, ranije, on se sam od sebe otvarao. Gurnuh., jako kapak stoji; gurnuh svom snagom opet nita; udarih besno, van sebe, oajno kapak se opirao svim mojim usiljavanjima. Izgledalo

je dakle jasno jedno od clvoga: ili je otvor pronaen, pa zakovan, ili je na kapak navaljen neki teak teret, na ije odmicanje ja nisam mogao ni misliti. Osetio sam najvei uas i sasvim sam klonuo duhom. Uzalud sam traio razloge zato su me ovako u grob zazidali. Nisam bio vie u stanju logino da rasuujem, bacio sam sena tle i predao S65 bez ikakva otimanja, najcrnjim mislima, meu kojima su kao najuasnija straila bila: smrt od gladi ili ei, guenje, sahrana ivog oveka. Naposletku mi se vratilo prisustvo duha. Ustadoh i uzeh pipati prstima ivice 1 pukotine na kapku. Paljivo sam osmatrao: da li kroz njih prodire svetlost iz kabine, ali je nisam opazio. Onda sam uenuo seicu noia izmeu dve daske, i gurao: osetio sam neto tvrdo. Zastrugao sam nekoliko puta i naao da je to tvrdo gvozdena masa: a kako se pod noem oseala talasava neravna povrina, zakljuio sam da je to kabel, gvozdeno ue. Ostalo mi je dakle svega da okrenem tapkati natrag, do svog sanduka, a tamo, ili da se predam alosnoj sudbini ili da se toliko saberem kako bih mogao smisliti neki nov pokuaj za spasavanje. Posle mnogih tekoa vratio sam se na svoje mesto. Iznemogao bacim se na duek, a Tigar se prui pored mene, kao da je eleo, umiljavajui se, da me utei, ili 27 ohrabri a jo ne malakem u podnoenju svoje subine. Najza mi je upalo u oi neko uno Tigrovo ponaanje. Lie mi lice, ruke, pa onda prestane, i tiho zacvili. Ako ispruim ruku za njim, naem ga svaki put da lei na leima, sa apama dignutim uvis. Neprestano ponavljanje takvog ponaanja bilo je svakako neobino; ali, ja mu nisam umeo nai objanjenia. Poto mi je pseto izgledalo tuno, zakljuio sam da mora imati neku ozledu: stadoh mu pipati ape, jednu po jednu, ali nisam naao nita. Mislio sam onda da je gladan, i dao sam mu veliki komad unke: pojeo ga je halapljivo, no odmah posle toga opet nastavio svoj manevar. Palo mi je onda na um da i njega, kao i mene, izvesno mui e: i tek da se' na ovoj misli konano zaustavim, kad se setih da sam mu pregledao samo ape, a da bi on mogao imati ranu negde na telu ili na glavi. Prepipao sam mu dakle paljivo i glavu i opet nisam naao nita. Ali kad sam prelazio rukom preko lea, osetio sam, popreko preko tela, nakostreene dlake. Vukui prstom po tragu, pronaem da je psu vezanu uzica oko trupa.' Ispitujem dalje; osetim najzad smotuljak, kojl mi se uinio pisamce, i koji je bio uzicom utvren, pod Tigrovom levom plekom. III Odmah mi je palo na um a e hartija biti pismo o Avgusta: verovatno ga je nepredvien sluaj spreio da me oslobodi tamnice, pa je onda naao taj nain da me obavesti o stanju stvari. Drui od nestrpljenja, stadoh ponovo traiti fosforne ibice i svee. Mutno sam se seao kao da sam te stvari, pre nego to sam se ono zaneo bio i zaspao, negde paljivo smestio; i zatim, pre poslednjeg svog polaska ka kapku a sam i tano znao to mesto; sada sam meutim izgubio skoro itav as u ljutnji i uzaludnom traenju tih stvari. Pipajui tako, spazih odjedared blizu otvora moga sanduka, ali spolja, neku 28 slabu, tlnjavu svetlost u pravcu kursa lae. Neoblno iznenaen, pokuah da se pribliim toj svetlosti, koja kao da je bila udaljena od mene svega nekoliko koraka. No taman to sam krenuo ka njoj^ kad je izgubih iz vida; morao sam, da bih je mogao opet spaziti, napipavati tano mesto svoje maloanje pozicije. Tada, kreui glavu paljivo tamo amo, pronaoh da se svetlosti mogu pribliiti ako lagano i obazrivo budem odmicao tano u protivnom pravcu od onoga kojega sam se drao malopre. I zaista, naoh se pred svetlou, poto sam se prethodno krivudavo dosta naetao, i videh da je svetlost dolazila od nekoliko paria mojih ibica koje su leale u jednom praznom prevaljenom burencetu. Veoma me je iznenadilo otkuda ibice na tom mestu. U to mi dooe pod ruku i dva tri komada voska od svee, ' koje je verovatno pas provakao bio. Odmah sam se setio da je on pojeo svu moju rezervu svea, i poeo sam da oajavam to nikako neu mor proitati ta mi Avgust javlja. Preostali komadii voska bili su tako jako

zdrobljeni s drugim otpacima u burencetu, da sam ih ostavio gde su, uveren da se njima ne mogu posluiti. A onih nekoliko svetlih mrvica fosfora briljrvo sam pokupio, a onda se tekom mukom vratio u sanduk, gde je Tigar ostao bio za sve vreme. Sta da radim dalje, nisam znao. Supljina lae bila je tako tamna, da ruku sasvim blizu pred sobom nisam video. Komade bele hartije sam jedva nazirao, i to ne kad bih ga direktno pogledao, nego iskosa, naperivi spoljne delove mrenjae. Po tome je lako suditi koliko je bila crna no moga zatvora; a pismo moga prijatelja ako je uopte bilo pismo dolo je samo da me baci jo u veu bedu, da bez svrhe drai moju i tako ve oslabljenu i uznemirenu pamet. Preturao sam po glavi vazdan apsurdnih naina da doem do svetlosti: postupci kakvi oveku valjda samo u opijumskom zanosu dolaze na um; i koji mu se, naizmenino, ine i najrazumniji i najlui, prema tome kako naizmenino, ili razum ili fantazija vladaju njegovom sveu. Najzad, javila 29 se jedna ieja koja mi se uinila pametna, i udilo me je kaka da ve i ranije nis^m do nje doao. Poloio sam hartiju na korice jedne knjige, skupio parie fosfora, naslagao ih po hartiji, pa ih onda brzo i stalno trljao dlanom ruke. Zasvetlela se cela povrina, toliko, da bez ikakvih tekoa mogu proitati tekst, ako ga uopte ima na hartiji. Ali, nije bilo ni jednog sloga; nita do tuna prazna belina. Osvetljenja nestade za nekoliko sekunada, a sa njim nestade i ono malo hrabrosti u mojoj dui. Moj duh, rekao sam to ve, od due vremena je ve bio u tupom stanju koje se graniilo sa idiottvom. Od asa na as krenula bi snaga punog razuma, a ponekad ak i energije; ali to je bivalo retko. Ta, ja sam danima udisao kuni vazduh u zatvorenu prost&ru na dnu lae koja lovi i nosi kitove. I skoro za sve to vreme imao sam i sasvim nedovoljnu koliinu vode. Poslednjih etrnaest petnaest asova proveo sam bez vode i bez sna. Slana i razdraljiva jela bila su mi glavna, a posle gubitka ovjeg buta i jedina hrana, sem malo laarskog dvopeka, a taj mi opet nije vredeo nita, jer je bio odvie tvrd za moje suvo i nateeno drelo. Imao sam u to vreme jaku groznicu, i u svakom pogledu se oseao veoma ravo. I tako se daje razumeti da su mogli proi mnogi asovi potpune klonulosti uha posle onog pokuaja sa fosforom, pre nego to mi je pala na um prosta stvar: da sam pregledao samo jednu stranu hartije. I ne pokuavam da opiem jarost koja me je obuzela kad mi se tako otkrila moja neuvena nemarnost. Ali ta greka, sama po sebi, ne bi bila tako strana, da je moja ludost i prenagljenost nisu uinile takvom: u ~ razoarenju, hartiju sam pocepao a komadie posejao, sam bog zna gde. Najtei deo toga problema Tigar je pomogao da bude reen. Posle dugog traenja, naao sam jedan komadi hartije; metnuo sam ga Tigru pod nos, i eleo mu time objasniti da on sad ima da donese ostale komadie. Na moje veliko udo, jer ga ja nisam nikad pouavao u poznatim vetinama pasa, 30 izgleda da je odmah shvatio moju misao; posle nekoliko trenutaka njuenja, doneo mi je obar deo pisma. Pa je onda nainio pauzu, trljao nos o moju ruku, oigledno ekao odobrenje s moje strane. Ja ga pomilovah po glavi, a on odmah zatim ode opet u tranju. Posle nekoliko dobrih minuta doe sa velikim komadom. Pismo je sada bilo itavo, izgleda da sam ga bio pocepao svega u tri komadia. Sreom, nije dugo trebalo da naem ostatke od fosfora, jer je izvesna svetlost jo zraila iz njih. Nevolja me je sad ve nauila da budem oprezan: stao sam i podue razmiljao o fome ta upravo hou da uradim. Verovatno je, mislio sam, da ima neto napisano na onoj strani pisma koju nisam ispitao, ali koja je strana ta strana? Sastavljanje komadia ne moe me o tome obavestiti: to mi ono moe garantovati to je da u nai na istoj strani sve rei, (ako ih uopte ima), i a u ih nai u loginom redu kako su napisane. Nunije od svega bilo je utvrditi van svake sumnje ta hou i mogu, jer preostali fosfor ne bi bio dovoljan i za treu probu ako bih sad opet promaio. Opet sam poloio hartiju na knjigu, i sedeo zatim jo nekoliko minuta razmiljajui o svom zadatku. Naposletku, dolo mi je na um da bi se napisana strana moda odala pod finim ulom pipanja. Reih da uinim pokuaj: veoma paljivo prevuem prstom preko jedne od strana. Nisam

nita osetio, te okrenem list na knjizi. Opet preem kaiprstom po povrini i zapazim da za prstom ide neko vrlo slabo ali zapaljivo svetlucanje. To je dolazilo (bilo je jasno) od zaostalih sitnih delia fosfora kojima sam malopre bio posuo list. Dakle, tekst je, ako ga uopte ima, moguan samo na protivnoj strani. Okrenem ponovo list i ponovim ono to sam ve radio. Trljao sam fosfor, pojavila se svetlost, ali ovoga puta i nekoliko redaka pisanih krupnim slovima, i to crvenim mastilom, izgleda. Osvetljenje je bilo dovoljno jako; ali za trenutak nestalo ga je. Pa ipak, da nisam bio tako uzbuen, stigao bih da proitam tri reenice: video sam naime toliko da ih je svega tri. U nestrpljenju svome da sve odjedared 31 proSitam, uhvatio sam samo poslenje reSl, koje su bile: ... krv... ako ti je ivot mio ostani miran. Da sam uspeo da proitam ceo tekst, da saznam sav smisao opomene moga prijatelja, ne bi me potpuno saoptenje o nesrei nekoj neuvenoj ni desetinu toliko ispunilo uasom kohko je uinio ovaj odlomak poruke. Re krv, ta re pre sviju drugih rei, uvek puna tajanstvenosti i strave, sada mi se inila tri puta znaajnija: otkinuta od prethodnih rei, koje bi je odredile i inile jasnom, pala je, teka i ledena, usred mraka moje tamnice, i u najskriveniji kut moje due! Avgust je sigurno imao krupna razloga kad je eleo da ostanem sakriven; ja sam ih izmiljao hiljadu, ali nijedan mi nije reavao zagonetku na verovatan nain. Poto sam se ono poslednji put vratio sa svoga puta do kapka, a_ pre nego to e mi udnovato ponaanje Tigrovo skrenuti panju u drugi pravac, bio sam se reib da u, po svaku cenu, otkriti svoje prisustvo ljudima na palubi, ili, ako mi to ne bi polo za rukom neposredno, da u pokuati da probijem sebi put do drugog mesta palube. Manje vie sigurno ubeenje da u svrhu svoju na jedan ili drugi nain postii, ulilo mi je bilo opet hrabrost, koju inae ne bih imao da i dalje podnosim svoj teak poloaj. A sada mi ovo nekoliko proitanih rei odnee poslednju nadu, i prvi put osetih svu grozotu svoje sudbine. U krajnjem sluaju, bacio sam se na duek i ostao leei otprilike itav dan i no, u obamrlosti jednoj kroz koju je samo u trenueima prolazio zrak svesti i oseanja. Naposletku, ipak sam se digao jo jedared, i poeo ponovo razmiljati o strahotama oko sebe. Moguno je moda da proivim jo 24 asa bez vode, ali dalje ne. U prvo vreme svoga zatoenja upotrebljavao sam dosta alkoholna pia koja mi je Avgust bio spremio; ali, ona su samo pojaavala moju groznicu, a nisu mi gasila e. Sada mi je i od njih otala svega jedna aa, i to je bila vr'sta veoma jake rakije^od bresaka, Wja me je draila na povraanje. Kobasice sam dokraja pojeo, od unke je 32 ostalo samo pare koure, a dvopek je takorel do zadnjih mrvica pojeo Tigar. Uza to se moja glavobolja jednako pbgoravala, praena vrstom delirijuma, koji me, od onog prvog zanosa, u manjoj ili veoj meri, skoro nikako i ne naputae. Ve je nekoliko asova kako diem s tekoom: svaki pokuaj prati neki uznemirujui i grevit porces u grudima. A imao sam jo jedan, od svega navedenog razliit, razlog za obespokojavanje, i taj me je tako uasno kinjio, da sam se, ispruen po dueku, neprestano trzao iz zanesenosti. Razlog taj leao je u ponaanju moga psa. Prvi put sam opazio promenu u njegovu dranju kad sam ono jo jedared natirao hartiju fosforom. Dok sam to radio, on mi je, reei uzdrano, gurao njukom ruku; ali, i sivue uzbuen u to vreme, nisam toj okolnosti poklanjao panje. Malo posle, kao to je poznato, bacio sam se na duek i pao u letargino stanje. Meutim, i tada sam, sasvim blizu uha, uo nekakvo udnovato itanje, i uverio se da dolazi od Tigra, koji je kao u najveem uzbuenju zaduvano disao i brektao, dok su mu oi kroz pomrinu udno svetlele. Ja mu neto rekoh, a on mi odgovori tihim mumlanjem, pa se smiri. Na mene tada ponovo naie zanos, i ponovo se trgoh na isto onakvo Tigrovo dranje. To se ponavljalo tri do' etiri puta, i naposletku me je toliko poplailo da sam se sasvim razbudio. U to vreme Tigar je leao na ulasku u sanduk i reao stravino, iako prigueno, i kripao zubima kao da su ga grevi kidali: nesumnjivo, on je pobesneo od ei i zbog pokvarena

vazduha. Nisam znao ta sa njim da inim. Beao sam od misli da ga ubijem, a ipak mi se to inilo jedino moguno s obzlrom na moje spasenje. Zapazio sam da su mu oi sa izrazom smrtne mrnje uprte u mene, i svakog sam trenutka oekivao da me napadne. Naposletku, osetio sam da to uasno stanje ne mogu vie izdrati, i reio sam da po svaku cenu iziem iz sanduka; a ako bi mi pseto nekim opiranjem smetalo, da ga ubijem. Da bih iziao, morao sam prei preko njegova tela, a on, oseajui valjda 33 moju nameru, odjedared skoi na prednje noge (kon statovao sam to po promenjenom poloaju oiju) i pokaza jake svoje zube, koji su se kroz pomrinu belasali. Uzeh ostatke od koure i bocu sa malo ra kije i sakrih ih uza sebe, kao i veliki kujnski no koji mi je ostavio Avgut; najzad, stegnuvi kaput oko sebe vrto, kroih prema izlazu. Tek to sam makao, pseto sa jednim stranim urlikom kidisa na mene., Teina njegova tela se obori na moje desno rame, ja se obruih na levu stranu, a razjarena ivotinja se u svoj svojoj uini isprui po meni. Pao sam na kolena, glava mi se zarila meu ebad, i to me je zatitilo od drugog, isto tako silnog napada, jer sam kroz tkaninu ve oseao na svome vratu zube, sreom nedovoljno otre da probiju kroz vu nene bore do golog tela. Leao sam tako pod i votinjom, i trenutak dva kasnije sigurno bih pao sasvim u njenu vlast. Ali, oajanje mi uli snagu. Iupah se nekako i odgurnuh Tigra daleko od sebe, a ebad sa dueka ostadoe kod mene. Tu ebad bacih sad na psa, i brzo, pre nego to bi se on mogao osloboditi, jurnem kroz otvor i zatvorim ga za sobom, da me pas ne bi mogao goniti. U toku te borbe ispu stio sam kouru, i ostao samo sa bocom rakije kao provijantom. Shvativi potpuno tu situaciju, osetih se u vlasti neke razvratne udi, kao to biva sa decom u slinim sluajevima, prinesem bocu ka ustima, ispraznim je do poslednje kapi, a zatim je besno tresnem o pod. Tek to se odjek toga treska izgubio, uh kako neki uznemiren i priguen glas izgovara moje ime. Takav ishod stvari je za mene bio neoekivan, i uzbuenje usled toga tako silno, da sam se uzalud naprezao da odgovorim. Sasvim sam izgubio spo sobnost govora. Ispunjen smrtnim strahom da bi me prijatelj mogao srnatrati mrtvim i vratiti se i ne doavi do mene, stojao sam izmeu kotarica, blizu otvora na sanduku, i grevito drhtao u strahovitoj borbi da progovorim. Ba da i hiljadu svetova za visi od jednog jedinog moga sloga, svejedno, ne. bih bio kadar da ga izgovorim. Tada mi se priu kao neko kretanje kroz kr, nedaleko i'spred mesta gde 34 . sam stajao. Pa onda se um slabije razabirao, pa jo slabije, i jo slabije. Da li bih ikada mogao zaboraviti svoje oseanje toga trenutka? On je dakle odlazio, on, moj prijatelj i drug, od koga sam imao prava mnogo da oekujein, on je odlazio, on me je ostavljao on je otiao! Ostavio me je dakle da propadnem bedno, da izdahnem u najstranijem i najgnusnijem zatoenju: a samo jedna re, jedan slog samo, mogli su me spasti, ali ja taj jedan slog nisam bio sposoban da izreem! moje muke, to je sigurno, bile su deset hiljada puta stranije od umiranja. Glava mi se zanese, i ja padoh, mrtvaki nemoan, preko sanduka.

U padu mi se istresao no iza pojasa: uo sam kako je udario sa zvektavim umom. Nikada moje uho nije zapamtilo slau muziku. Sa zapetom panjom oslukivao sam da li e taj zveket uiniti neko dejstvo na Avgusta jer je on jedini mogao biti onaj koji je izgovorio moje ime. Nekoliko trenutaka vladala je tiina. Tada.ponovo uh ime Artur, izgovoreno muklo vie puta, sa straljivim oklevanjem. Nova nada mi najzad odrei jezik, i ja dreknuih, to sam igda mogao: Avguste, o Avguste! Pst! Za ime boje, uti, odgovarae on glasonr koji je treptao od uzbuenja: Odmah u biti kod tebe, samo dok naem put. Dugo sam sluao njegovo probijanje kroz kr, i svaki trenutak mi je trajao koliko ceo vek. Najzad, osetih na svome ramenu njegovu ruku, a u isto vreme i bocu sa vodom na usnama. Zamisliti moja oseanja sree mogu jedino oni koji su bili neoekivano izbavljeni iz eljuisti smrti, i prolazili kroz uasna muenja ei pod tako sloenir^ pkolnostima kakve su bile ove u mom bednom zatoenju, samo ti mogu zamisliti ta je bio'za mene dugi gutljaj vode, ta najsavrenija slast za. umalo telo. Kada sam koliko toliko zagasio e, Avgust izvadi iz depa tri do etiri hladna barena krompira: i njih sam pojeo sa najveom lakomou. Dalje, radost moja od svetlih zraka Avgust je bio doao sa sveom u mutnom fenjeru nije bila nita manja od radosti to sam se napio i glad utolio. Ali najnestrp3* 35 Ijivije sam oekivao da ujem urok zato Avgust tako ugo nije dolazio. On tad poe da mi pria ta se deavalo na lai za vreme moga zatoenja. rv Laa se navezla na puinu, kao to sam i ja znao, otprilike jedan as poto je Avgust ostavio sat. Dakle 20og juna. Poznato je da sam ja tada ve tri dana bio u zatvoru; za sve to vreme, gore, na palubi, a osobito u kabini i po drugim oficirskim odeljenjima, bilo je tako ivo, toliko kretanje u svima pravcima da Avgust nije mogao sii da me obie bez opasnosti da neko ue u tajnu sa kapkom. A kada je ono jedared bio doao, ja sam ga umirio da je sve dobro, i zato odonda tokom idua dva dana nije brinuo o meni, mada je' neprestano vr'ebao hoe li se dati zgodna prilika da opet sie. Cetvrtog dana se jedva pokazala takva prilika. Za to vreme Avgust se ve nekoliko puta bio reavao da svome ocu sve otkrije, i da me izvede; ali, nismo bili jo dosta daleko od Nantuketa, a po nekim izjavama kapetana Barnarda moglo se slutiti da bi on bio kadar okrenuti natrag, im bi saznao da sam i ja na lai. Najzad, kako mi je objasnio Avgust, razmotrivi situaciju sa svih strana, nije mogao pretpostaviti da ja dole stradam od neke preke nude ili da se u takvom sluaju ne bih bez oklevanja javio na kapku. Uzevi, dakle, sve u obzir, reio je da e tek onda sii da me obie kad to bude mogao uiniti neopaen. A desilo se to, kao to je reeno, tek etvrtog dana posle onog sastanka kada sam doao do sata, a sedmog od sputanja moga na dno lae. Avgust je siao bez vode i provijanta, jer me je hteo prvo samo zvati da priem kapku, pa da se onda vrati o kabine i doda mi jelo i pie. Proavi u donji prostor, uo je glasno rkanje: mislio je dakle da ja spavam. Po svemu sudei, to je morao biti onaj zanos, u koji sam pao potcr sam dobio asovnik, a onda, opet, ako se zakljuivanje nastavi dalje, izlazi da je taj 36 zanos trajao vie od tri dana i tri noi. Kasnije sam i po vlastitom iskustvu i po uveravanju drugih saznao za jako uspavljujue dejstvo koje dolazi od isparenja starog i u uskom prostoru ostavljenog ribIjeg zejtina; a kad jo dodam stanje ,u kojem se nalazila upljina u kojoj sam bio zatvoren, i uzmem u obzir duinu vremena koliko Je laa bila u slubi u lovu na kitove onda mi je tee verovati da sam se uopte probudio, nego da sam onoliko vremena spavao. Avgust me je prvo zvao sasvim tihim glasom i ne sputajui za sobom kapak; ali, ja nisam odgovarao. Onda je zatvorio kapak, i govorio jaim tonom. Najzad, sasvim glasno; ali, ja sam samo nastavljao da rem. ta da radi? Treba mu vremena da se provue kroz kr do mene, a meutim bi kapetan Barnard mogao opaziti da ga nema, utoliko pre to mu je Avgust svaki as bio potreban zbog

sreivanja i prepisivanja izvesnih poslovnih hartija. Reio je dakle, razmislivi, da se vrati i da eka drugu priliku da me poseti. Na to se odluio utoliko lake to se moj san inio veoma miran: nije mu stoga dolazilo na um da se meni u zatvorenu prostoru moglo desiti neto. Taman je sve te misli sredio, kad mu panju privue neobian neki agor, koji je, tako mu se inilo, dolazio iz kabine. Brzo skoi kroz kapak, zatvori ga za sobom, i otvori vrata od kabine. Ali tek to je prekoraio prag, pred oima mu sevnu cev od pitolja a u isti mah ga obori na zemlju poluga ili veliki brodski klin. vrsta ruka ga podravae na podu kabine steui ga oko vrata; no on je ipak uspeo da razgleda ta se oko njega deava. Njegov otac, vezanih ruku i nogu, leao je na stepenicama kajite, sa glavom nanie i sa dubokom ranom na elu, iz koje je neprestano tekla krv. Nije nita govorio, oigledno se borio sa smru. Nad njim se nagao prvi podoficir i posmatrao ga s neprijateljskom zluradou; prevrtao mu je mirno depove, i ba toga asa izvukao mu veliki novanikkesu i hronometar. Sedmorica ljudi od posade, meu njima kuvar, crnac, preturali su po 37 kabinama kako bi se oepali oruja, i uskoro su se zaista i snabdeli pukama i barutom. Sem Avgusta i kapetana Barnarda, bilo je njih devetorica u kajiti i to najgori tipovi posae. Banditi ovi ispee se onda na palubu, odvukavi sa sobom i moga prijatelja, kome su prethodno vezali bili ruke na leima, otidoe do kabine na prednjem delu lae, iji je ulaz bio zatvoren, a dva buntovnika sa sekirama straarila kraj njega; vojica, isto tako, uvala su i glavni otvor na krovu lae. Podoficir tada dreknu: Vi, dole, izlazite napolje, jedan po jedan, ujete li? I, pazite, a se niko ne usudi ni pisnuti! Prolo je nekoliko minuta dok su poeli izlaziti. Prvi meu njima bio je jedan Englez, novajlija u slubi na brodu, koji je kukaviki zapomagao i molio podoficira da mu potedi ivot. Mesto odgovora dobio je udarac sekirom po elu. Bez jauka prostro se nesrenik po patosu; crni kuvar ga ta podie u naruje, kao to bi podigao dete, i baci ga u more. Oni ostali, uvi udarac i pljusak tela u more, ne htedoe ni~ poto da iziu, ne marei ni za pretnje ni za obeanja. Neko uini predlog da ih isteraju napolje dimom. Tada se oni odozdo reie na protivnapad i u jedan mah je izgledalo kao da e laa biti povraena. Ali buntovnicima je najzad polo za rukom da vrsto zatvore izlaz pre no to je vie od estorice protivnika izilo. Ta estorica naoe se prema jednoj jakoj veini, a behu, sem toga, i bez oruja, i zato se posle kratke borbe predadoe. Podoficir im se tad obrati pristojnim reima, naravno zato da bi i one ostale, koji su^ uli ta se gore govori, privoleo na poputanje. Lukavstvo i niska pakost njegova trijumfovali su. Svi koji, su jo bili u prednjo] kabini izrazie se gotovi na predaju, i onda, jedan po jedan, izioe gore. Tu ih odmah svezae i, kao i onu estoricu, oborie na lea. Svega je bilo 27 osoba koje nisu uestvovale u pobuni. Zatim je izvreno strahovito klanje. Vezane matroze odvlaili su na stranji deo lae, a tamo je stojao kuvar, sa sekir'om, i jednoj po jednoj rtvi, koju bi buntovnici digli i poloili na ograu,, otsecao 33 glavu. Na taj nain poginulo je vadeset i dvojica; Avgust je ve oajavao i za svoj ivot: svakog trenutka je oeekivao da doa red na njega. Nu, ili su se zlikovci umorili ili im se krvav posao zgadio: etvorica preostalih, i moj prijatelj, svi vezani, bie zasaa poteeni; podoficir sad posla po rum, i ubice priredie pijanku, koja je trajala dok sunce nije selo. Tada poee da se prepiru o sudbini preostalih, koji su leali svega ^nekoliko koraka dalje i uli svaku re razgovora. Pie je neke od buntovnika utialo; ue. se nekoliko glasova sa predlogom da se vezani oslobode, pod uslovom, naravno, da se pridrue buntu. Crni kuvar, meutim, koji je u svakom pogleu bio pravi satana, i imao bar. toliko uticaja koliko i podoficir, nije hteo ni da uje za taj predlog, i nekoliko puta se dizao da nastavi svoj posao od malopre. Sreom, alkohol ga je bio toliko savladao, da su ga oni sada manje krvoeni mogli spreiti, a' meu njima osobito jedan, zvani Derk Piters. On bee sin jene Indijanke iz plemena Upsaroka, koje ivi povueno u Crnim Planinama, blizu izvora reke Misuri. Otac mu je bio trgova krznom, rekao bih, ili je bar odravao trgovake veze sa Inijancima na rei Luis. Piters bee ovek neobino surova izglea. Nizak

rastom, ne vie od etiri stope i osam palaca, pokazivao je herkulesku konstrukciju: ake njegove naroito tako ebele i iroke da. su jedva liile na ljudski oblik; a noge i miice na udan hain iskrivljene, kao da uopte nisu pokretljive, savitljive. I glava mu je bila deformisana, grdno krupna, sa neravninama na temenu (to se via kod veine crnaca) i sasvim elava. Da bi sakrio ovaj poslednji neostatak, koji nije bio zhak njegove starosti, nosio je obino vlasulju, o kakve bilo dlakave materije krzno panskog psa ili amerikog sivog medveda, naprimer. U vreme o kojem je sada re, imao je na glavi komad takve medvee koe, i to je ne malo doprinosilo prirodnoj ivljini njegova lica, koje je isticalo tip Upsaroka. Usta su mu stizala od uha do uha; usne tanke, i, kao neki drugi delovi njegova te.la, izgledale liene svake pokretljivosti, tako a se 39 ..... iiraz njegova lica ni u kakvoj prilici nije enjao. Zube je imao neobino dugake, a toliko su strali izvan usta da ih usne nikada, ni delimino, nisu pokrivale. Letimino pogledan, Derk Piters inio je utisak oveka koji se silno smeje; ali izblie posmotren, otkrivao je izraz veselja ako je to bio izraz veselja onda veselja jednog demona. Meu nantuketskim mornarima ile su razne prie o tome stvorenju. Tako o strahovitoj snazi kojom taj ovek raspolae u asu uzbuenja, a, zatim i o umnji da je u njega razum , potpuno na svome mestu. Na Grampusu, u vreme pobune, smatran je vie kao komina figura. Priam o njemu tako opirno prvo stoga, to je on, uprkos divljem svom izgledu, bio glavni spasilac moga priiatelja, a zatim stoga to u ga jo mnogo puta spominjati u toku ove pripovetke, koja e, to dalje sve vie, izvetavati o dogaajima koji kao da su iznad ovejeg iskustva, i u koje je stoga teko ikako verovati; zbog ega ja i naputam svaku nadu da e se moja saoptenja smatrati kao istinita, i jedino se uzdam da e progresivna nauka potvrditi kao stvarna neka od najvanijih i najneverovatnijih mojih saoptenja. Posle malih neodlunosti i nekolikih estokih svaa bi najzad reeno da e svi osueni (sem Avgusta, koga je Piters na jedan komian nain jogunasto traib sebi za pisara) biti ukrcani u jedan. od naimanjih unova za lov i ostavljeni svojoj sudbini. Podoficir broda siao je u kajitu da vidi da li kapetan Barnard jo ivi seate se valjda da je on ostavljen bio dole kad su se svi pobunjenici bili ispeli uskoro se pojavie obojica, kapetan bled kao smrt, ali neto oporavljen od posledica svoje rane. Glasom kojim je jedva artikulisao rei preklinjao je posadu da ga ne izbacuje na puinu, nego da se svi vrate na svoju dunost, obeavajui im sa svoje strane da e ih iskrcati gde oni budu hteli i da nee nita preduzimati za njihov kazneni progon. Naravno, kao da je vetru govorio. Dva nitkova dohvatie ga pod mike i prebacie u un, koji je bio odreen i sputen dok je podoficir silazio. Odreie zatrtn etvoricu 40 onih vezanih na pou, i zapovedie im da silaze u | un za kapetanom, to oni i uinie bez ikakva po* kuaja otpora. Ostao je Avgust sam u munom svom L poloaju, bn se otimao dodue da ustane i molio za k bednu dozvolu da se bar oprosti od svoga oca. NeW, srenicima su dali pregrt dvopeka i krag vode; no niti katarku ni jedro, ni veslo ni kompas. Jo neko ! vreme, dok su se buntovnici o neem dogovarali, ! vukla je laa un, a zatim ue bi preseeno. MeuK tim, pala je no nisu se videli ni mesec ni zvezde P a more je udaralo Ijutirri i kratkim talasima, mada nije duvao jak vetar. un se zaas izgubio iz vida; za nesrenike u njemu jedva je ostajalo nade. Taj dogaaj desio se na 3530' severne irine i 6120' zapadne uine; dakle nedaleko od Bermudskih Ostrva. Avgust je stoga pokuao da se tei i da veruje da e un ili dospeti do obale ili mu se bar toliko pribliiti da e neminovno biti opaen od obalskih mornara. Grampus pak, poto je razapeo sva jedra, nastavi put drei se svog prvobitnog kursa na jugozapad; buntovnici su imali na umu da izvedu gusarski prepad; udeavali su, koliko je Avgust mogao razumeti, da porobe neku lau koja dolazi od Kapverdiskih ostrva i putuje za Portoriko. Avgust je sada bio odreen i smeo slobodno

da se kree po lai sa jednim iskljuenjem: ulaska u kajitu njemu nije vie obraana panja. Derk Piters je postupao sa njim sa izvesnom blagonaklonou, i jedared ga je spasao od brutalnosti crnog kuvara. Ipak, njegov poloaj bio je veoma alostan i veoma teak, jer su Ijudi oko njega bili neprestano pijani i nije se moglo bogzna koliko oslanjati na njihovu dobru volju ili neopreznost. Smatrao je dalje Avgust da mu je od svega najtea bila briga za mene: mnogo puta reavao se da buntovnicima otkrije tajnu moga prisustva na lai; zadravalo ga je od toga, sa jedne strane, seanje na strahote kojih je bio oevidac, a sa druge strane, opet, nada da e mi skoro moi da pomogne. Neprestano je vrebao priliku za to; ipak, uprkos najbudnijoj panji, prolo je itava tri dana I otkad je puten bio na vodu amae onih nesrenika, kad se jedva jednom pokazala zgodna moguno^t. Pred vee toga treega dana digao se bio sa istoka oluj, pa su svi imali pune ruke posla oko sabiranja i skraivanja jedrila. U toj optoj zabuni Avgust je saekao priliku a nevien ue u kajitu. Ali je sa uasom imao da konstatujje da je kajita pretvorena u prostor za ostavu provijanta i raznih alata, i da je jedan veliki kotur gvozdenih ueta, koja su pre leala pod stepenicama, takoe tu, i navaljen ba na kapak! Ukloniti taj kabel, a ne biti opaen, bilo je nemoguno; dakle, opet se vratio na paliibu. im je iziao, dohvatio ga je pooficir za guu, i pitao ta je traio u kaiiti: i ve ga je hteo baciti u more, kad se opet umea Piters i jo jedared spase Avgustu ivcrt. Metnue mu taa lisice na ruke bilo je vie pari u rezervi vezae mu i noge, pa ga onda bacie u matrosko oeljenje uz pregrau na prenjoj kabini, i rekoe mu da na palubu nee vie kroiti dokle god je laa laa. Tako se izrazio kuvar, koji ga je bacio u koju; a ta je zapravo mislio rei, teko je pogoditi. No ceo taj dogaaj, kao to e1 se videti, ba je posluio da se ja konano osloboim. V ' Avgusta, za nekoliko prvih minuta, obuzelo je bilo oajanje: izgubio je nadu da e iz k6je iv izii. Reio se dakle da prvome ko u koju naie, saopti moj poloaj, jer je mislio da je bolje da oprobam svoju sreu i sa buntovnicima, nego da u dnu lae umrem od ei: deset dana sam vzatvoren, a jedan bokal vode dakako da za to vreme ne moe biti ovoljan. Razmiljajui o tome, pade mu odjedared na um da bi moa mogao doi sa mnom u vezu kroz glavni deo onje upljine broda. U drugim prilikama zadravale bi ga od tog pokuaja tekoe i opasnosti preduzea; ali, sada mu se vlastiti ivot inio nitavan malo izgleda da ivi, pa zato i gubitak mali i zato se svim silama svog duha okrenuo tom velikom zaatku, 42 Smetale su pre svega lisice na rukama, i dugo vremena mu nije dolazila ideja kako da ih se rei, Ve je mislio da pomoi nema, kada je, posle tanijeg ispitivanja, zapazio a se postepenim tegljenjem i stiskanjem obe ruke daju izvui iz gvoa, poto lisice na lai nisu udeene za ruke mladia, ije su nene kosti jo lako pokretljive i poputaju pod pri. tiskom. Razdreio je zatim i noge; ali, ue je spremio tako da bi ga za nevolju, ako neko naie, mogao opet natai, i ona je poeo da ispituje pregradu blizu kreveca. Ona je bila nainjena od mekanog jelova drveta, otprilike palac debelog, kroz koje bi dosta lako raogao da probije. U to se zau neki glas, gore, kod stepenica: imao je samo toliko vremena da desnu ruku brzo gurne u lisice (levu uopte nije bio oslobodio) i da ue namakne oko lanaka nogu kad se na ulazu pojavi Piters, a za njim skoi u koju i odmah lee i Tigar. Tigra. je oveo ria lau Avgust (znao je koliko volim pseto, pa je hteo da za vreme putovanja imam radost). Vratio se naoj kui po psa poto je mene sakrio bio, samo je, kad ono bee silazio zbog asovnika, zaboravio da mi to saopti. O momenta kada je izbio na lai bunt, Avgust nije vie viao Tigra, i bio je uvefen da ga je neki nevaljalac iz pooficirske grupe bacio u more. Ustvari, pas se bio sakrio dole u neku rupu ispo amca, iz

koje posle nije mogao da izie, jer nije imao dovoljno mesta da se okrene sve dokle ga Piters nije oslobodio. A tada, Piters, sa nekom vrstom dobrote, koju je moj prijatelj veoma cenio u Pitersu, dovede pseto Avgustu, kao drutvo; ujedno mu je doneo i malo usoljena mesa, krompira, i mali krag vode, pa se onda vratio na palubu, obeavi da e sutra opet doneti neto za jelo. im je on otiao, Avgust oslobodi obe ruke i noge, pretfrne duek, i noiem svojim (nitkovi oni nisu nali za vreno da ga pretrauju) poe da iseca jednu od najbliih dasaka pregrade uza sam krevetac. To je mesto izabrao zato da bi, prekinut od koga bilo u poslu, mogao brzo sputenim duekom sakriti naetu dasku. Celoga dana ga nije niko uz 43 nemirio: a prekono je potpuno isekao asku. Nuno je jo napomenuti da se prednjom kabinom niko od posae nije sluio za spavanje; od dana pobune svi su zajedno iveli u kajiti i pili vino i astili se provizijom kapetana Barnarda, dok su se o upravljanju laom starali tek toliko koliko je bilo najnunije. Ta okolnost, uostalom, taman je dobro dola i Avgustu i meni, jer on inae nikada ne bi uspeo da mi doe. Pred zoru je presekao dasku jo na jednom mestu, otprilike jenu stopu iznad prvog proreza, i nainio tako dosta veliki otvor da kroz njega mogne proi do meupalube. A odatle mu je ona lako bilo dospeti do poluvratanca Ispod palube, mada je, da bi do njih doao, morao da se pentra preko naslaga uljanih buradi, koje su se izdizale skoro do gornjeg krova lae, i jedva ostavljale toliko mesta da se oveje telo provue. Kad je doao do poluvratanca, spazio je da je i Tigar iao za njim, provlaei se izmeu dva reda buradi. Meutim, ve je prilino okasnilo, i bilo slabo izgleda a se moe doi do mene pre nego to svane dan, jer je glavna. tekoa! imala tek da se savlaa u probijanju kroz kr u onjoj upljini lae. Avgust je stoga reio a se vrati i da prieka do sutra uvee. Poluvratanca je, meutim, da bi se manje zadravao kad sutra na to mesto doe, malo otkrinuo. Ali im je to uinio, Tigar skoi na taj uski otvor, poe nemirno a m'ui, da otegnuto cii i nestrpljivo da grebe kao da eli apama sasvim da digne zaklopac na poluvratancima. Oigledno je bilo da osea da sam ja unutra, i Avgustu onda doe misao da e me pas sigurno nai ako ga pusti u upljinu lae, a zatim ruga > misao: a mi po psu poalje pisamce, i u pisamcetu saoptenje da nikako sam ne pokuavam da se oslobodim, bar pod trenutnim okolnostima, } da ne zna da li e on ve idueg dana moi da doe o mene. Dogaaji koji su doli zatim dokazali su kako je srena bila ideja. Jer, da nisam dobio ceduljicu sigurno bih bio ostao pri jednom od oajnih planova da alarmiram posadu, a posledica bi najverovatnije bila ta da bismo obojica izgubili ivote. 44 Reivi tako da e pisati, naao se Avgust pred tekoama oko sredstava za pisanje. Najzad je od jedne stare akalice nainio pero; pisao je isto po pipanju (jer je prostor izmeu dva krova lae bio mraan kao pono) na hartiji koja je bila stranji list nekog pisma, duplikata onog lanog poziva u goste od strane g. Rosa; sad jo mastilo: zasekao se u prst iznad nokta, i krv je obilato pocurila kao uvek iz rane na tom mestu. Na taj nain mi je ukratko napisao saoptenje: da se desila pobuna, da je kapetan Barnard u malom unu predat talasima; da se uskoro mogu nadati pomoi to se namirnica tie; ali ne smem se usuditi da dajem znake od sebe. Pismo se zavravalo reima: Piem ti svojom krvIju: ako ti je ivot mio, ostani gde si. Hartija je onda zavezana Tigru oko tela, i Tigar puten kroz poluvratanca u upljinu lae. Avgust se zatim vratio, to j.e bre umeo, natrag u prednju kabinu, ne naavi sreLom nikakva znaka da je meutim neko tu silazio. Da bi sakrio probuenu rupu u pregradij zabo je iznad nje svoj no, a o no obesio neki kaput naen u koji. Najzad je natakao sebi lisice na ruke, a ue namestio oko nogu. Tek to je sve to bilo svreno, pokazao se Piters, pijan, ali vrlo dobro raspoloen, i sa predovoljstvom za. moga prijatelja: jedno dvanaestak krupnih irskih krompira, peenih na aru, i krag vode. Seo je na neki sanduk i poeo bez ustezanja da govori o podoficiru i o svima prilikama na brodu. U ponaanju

njegovu bilo je neeg krajnje prkosnog ak i grotesknog, Avgiist se u jedan mah uznemirio zbog njegova dranja. Najzad se Piters podigao da se vrati na palubu, mrmljajui neto kao da e sutra doneti apseniku svom dobar ruak. Toga istog dana silazila su i dvojica harpunara sa kuvarom, svi pijani kao zemlja. Kao i Piters, i oni su govorili sasvim bez uzdravanja o svojim planovima. Izgleda, koliko ih je god bilo, zastupali su razna miljenja o krajnjoj svrsi puta i o kursu kojega laa treba da se dri; a slagali su se svi samo u pripremanom prepadu na onu lau to dolazi sa Kap 45 verdiskih ostrva, i koju su svakog trenutka oekivali da ugledaju. Iz svega je izlazilo: pabuna ipak nije bila izvedena iskljuivo zsbog plena, nego ju je izazvala lina pakost podoficira protiv kapetana Barnarda. U tome trenutku, reklo bi se, bilo je dve stranke na lai, stranka podoficira i stranka kuvarova. Podoficirova stranka htela je da otme prvu zgodnu lau koja naie, i na jednom od Antilskih ostrva da je spremi za gusarenj; kuvarova stranka, jaa i kojoj je pripadao i Piters, elela je da se nastavi putovanje u pravcu u kojem je laa prvobitno krenula, to jest prema junom delu Tihog okeana, a tamo ili da lovi kitove, ili da, prema okolnostima, preduzme neto drugo. Pitersova razlaganja (on je kroz taj kraj ee putovao) mnogo su, izgleda, znaila pred pobunjenicima, koji su se nejasno kolebali izmeu raznih planova dobitka i zadovoljstva. On im je iznosio pred oi itav svet novih i zanimljivih stvari, koje bi nali na bezbrojnim ostrvima Junog Pacifika; govorio im o apsolutnoj sigurnosti i apsolutnoj slobodi tamo dole, a osobito o divotama klime, o izobilju ivotnih namirnica, i o draima lepih ena.. Jo nije bilo nita definitivno reeno, ali, opisivanja melezova uselila su se u vrele mate mornara, i sva verovatnoa da se plan primi nagnula je na Pitersovu stranu. Posle jednog asa udaljila su se i njih trojica, i toga dana nije vie niko ulazio u prednju kafoinu. Avgust je dakle ostao na miru. Kad je pala no, skinuo je lisice, i ue s nogu, i poeo da se sprema za pokuaj. Naao je u koji bocu, napunio je vodom iz kraga, koji mu je bio doneo Piters, i potrpao u depove hladne krompire: na veliku svoju radost, naao je i fenjer sa komaiem svee, koji je mogao uei jer je fosforne ibice imao u depu. Kad je sasvim pala no, provukao se kroz otvor na pregradi, namestivi pre toga ebad u. svojoj koji tako kao da pod njima lei ovek. S one strane je onda proturio ruku i obesio opet onu bluzu o no, a se ne bi video otvor, poto izvaeni komad daske zasada nije umetao. Naao se dakle tako na meupa 46 lubi. Nastavio je onda put kao i jue, izmeu uljanih buradi i palube, do poluvratanca za sputanje u upljinu. Kad je tu stigao, zapalio' je sveicu i stao da silazi, napredujui teko izmeu gusto nabacanog tovara. Nabrzo ga je poela uznemiravati gustina vazduha i nepodnoljiv smrad u njemu. Pod tim okolnostima, tako se u sebi vajkao, teko da sam ja mogao iv izdrati svoje zatoenje za tako dugo vreme. Zvao me je nekoliko puta po imenu, ja nisam odgovarao, i to ga je sasvim utvrdilo u verovanju da nisam iv. Kako se laa mnogo tresla i tropotala, tihi' ton moga rkanja ili disanja zaista nije ni vredelo oekivati jer se ne bi mogli uti. Otvarao je fenjer, i jo ga je, kad god bi se dalo, podizao uvis, da bih ja, u sluaju da sam jo' iv, mogao svetlost opaziti i znati da se blii pomo. Meutim, od mene ni glaska; pretpostavka Avgustova da sam mrtav, prelaae postepeno u ubeenje. Ipak, odluio je da e se probiti kroz kr do moga sanduka i tako van svake sumnje utvrditi injenicu. Poao je dakle, mada bez nade, dalje._,Na jednom mestu, odjedared, naao je prolaz sasvim zakren, to je znailo da se tuda ne moe stii do cilja. Avgust oseti u tom trenutku da ga je ophrvalo oseanje malodunosti: bacio se na pod izmeu nabacanih stvari i zaplakao kao dete. Trgao ga je iz tog stanja tresak od razbijene boce, one koju sam ja bio tresnuo o zemlju. Ta beznaajna sluajnost bila je eto srefia sluajnost, kojom se reila moja sudbina. Prolo je vie godina pre no to e to meni postati jasno. Avgust, i zbog stida i zbog aljenja to je bio slab i neodluan, nije mi odmah priznao ono to e mi kasnije, u boljern i pravinijem raspoloenju, otkriti. Naavi da nesavladljive prepreke oteavaju ostvarenje njegove namere, reio je bio da mene

ostavi sudbini, a on da se vrati u prednju kabinu. Meutim, ne treba ga osuditi dokraja pre nego to se uzmu u obzir sve tadanje teke okolnosti: pribliavala se no; otsustvo njegovo moglo bi biti, tavie sigurno bi i bilo, otkriveno, ako se do zore ne bi vratio u koju; svea tek to nije dokapala u 47 fenjeru; u tmini bi jedva pogodio put do poluvratanca. Takoe mu se mora dozvoliti da je imao mnogo stvarnih razloga za verovanje u moju smrt, a u tom sluaju, zaista, nita ne bi znailo za mene ba da je i stigao do moga sanduka, a on bi bez ikakva smisla imao da proe kroz niz opasnosti. Zvao me je po imenu vie puta, svakad bez odgovora. Jedanaest dana i noi proveo sam dole sa ono malo vode u kragu, to mi je on bio doneOj a tedeo vodu sigurno nisam, jer sam upoetku imao sve razloge za nadu na skoranje osloboenje. Vazduh, takoe, njemu, koji je dolazio iz srazmerno iste atmosfere u kuici oko krme, morao se initi savreno otrovan, i mnogo neizdfljiviji nego meni; jer kad sam ja prvi put siao bio u lau, otvori na krov,u stojali su pre toga otvoreni _ mesecima. Ako se tome jo dodadu sve krvave i uasne scene koje je Avgust taman preiveo; zatim njegovo hapenje i liavanja svake vrste; stalna smrtna opasnost nad glavom, zajedno sa bednim i neprestano jo dvosmislenim okolnostima njegove egzistencije, onda se moe razumeti da se u mome prijatelju ukoila bila svaka volja i umna energrja i onda e italac, kao i ja to sam, gledati na njegovo prividno izneveravanje prijateljstva pre sa oseanjem tuge nego sa oseanjem negodovanja. Avgust je jasno uo da se boca razbila; ali nije bio sasvim siguran da um dolazi iz donjeg prostora lae. Sumnja ta dola je ba kao potstrek da istraje u naporima. Uspentrao se po tovaru do meupalube i viknuo me po imenu to je jae mogao, ne marei to ga je u tom trenutku mogla uti posada. italac se sea da je tom prilikom glas zaista dopro do mene; ali je moje uzbuenje toliko bilo uzelo maha nada mnom, da nisam bio kadar da odgovorim. Ubeen, prema tome, da je najgore njegovo strahovanje opravdano, Avgust se spustio dole sa namerom da se to pre vrati na prednji deo lae. U urbi je preturio nekoliko manjih sanduka, i taj je um, kao to je poznato, doao do mojih uiju. Avgust je ve dobro bio izmakao na svom putu natrag, kad se desilo da je meni pao no. Taj um Avgusta ponovo 48 zaustavi. Okrenuo je natrag i popevi se jo jedared na sloenu robu, viknuo me po imenu, isto tako jasno kao i maloas, oeknuvi opet prethodno da nastupi jean trenutak stianosti. Toga puta sam ja imad toliko glasa da odgovorim. Presrean to se uverio da sam jo iv, reio je Avgust da e izdrati ma koju tekou i opasnost, samo da doe do mene. Isplevi se to je bre mogao iz labirinta od kra, u koji se bio zaglavio, naiao je najzad na neki bolji prolaz, i, na kraju krajeva, dospeo, naravno, sasvim iznemogao,' do moga sanduka. VI Tu, kraj sanduka dok smo stajali, Avgust mi je saoptio najvanije momente svojih doivljaja; a tek kasnije dodao je i pojedinosti. On je strahovao da e se opaziti da ga nema, a mene je opet dohvatilo krajnje nestrpljenje da se oprostim svog uasnog zatvora. Reili smo, dakle, da ne asimo; da odmah krenemo do mesta gde u ja ekati dok on ne izvri izvianje. Pitanje je jo bilo ta da se uini pa da Tigar ne ostane u sanduku sa ime se ni Avgust ni ja ne bismo mogli pomiriti. Zasada je pseto bilo sasvim mirno: prislanjali smo ui sasvim blizu sanduka i ni dah mu se nije uo iznutra. Ja sam bio ubeen da je pseto mrtvo, i odluio sam da otvorim vrata. Nali smo ga gde lei, isprueno, jo ivo, ali u dubokom zanosu. Vremena za gubljenje, dakako, nismo imali; a ja se opet, nisam mogao odluiti da napustim ivotinju, koja mi je dvaput ivot spasla, pre nekog pokuaja da pseto spasem. Vukli smo dakle Tigra za sobom kako smo mogli, po cenu najveih tekoa i zamaranja; to e rei da je Avgust bio onaj koji je sa tekim psetom na rukama savlaivao prepreke, pentrao se po preprekama na prolazu; jer ja, slab kako sam bio, ne bih to nikako mogao_ izdrati. Najzad smo stigli do rupe, i onda se Avgust provukao, a pseto smo za njim progurali. U kabini je sve naeno u redu, i mi ne propustimo da zahvalimo

Bogu za spas od neposredne opasnosti. Dokonali smo, za poetak, da u ja ostati 4 Avsmture Gorona Pima 49 blizu rupe, kroz koju mi drug moe doavati deo od svoje hrane, i gde km u mogunosti da doem do koliko toliko sveeg vazduha. Da bih bolje objasnio neka mesta ovog izvetaja, ( ona gde je bilo rei o rasporedu tovara u lai, i ( koja bi se mesta mogla uiniti nejasna itaocima koji su videli propisno utovarivanje robe, mo ; ram zabeleiti da je kapetan Barnard tu svoju veoma j vanu dunost na brodu bio uzeo olako i izvrio do sramote nemarno: nije se pokazao ni onoliko brian ni onoliko iskusan mornar koliko je u smislu vrlo osetljive prirode svoje dunosti trebalo da je bio. Utovar robe u lau ne sme se vriti kojekako; nebrojeni nesreni sluajevi, ve i u opsegu moga linog iskustva, bivali su posledice nemara ili neznanja u tom poslu. Obalski brodovi, koji esto u velikoj urbi utovaruju ili istovaruju, stradaju mnogo puta ba zbog toga nedostatka panje ili znanja oko utovara. Glavno je da se ni tovar ni pretega u dnu lae, ni pri najjaem ljuljanju ne pokreu sa svoga mesta. ~U veini sluajeva slaganje robe biva pomou ekrka, i ako se, naprimer, tovari duvan ili brano, ekrk tako sabija robu, da su pri istovaru sanduii i burii sasvim stinjeni, i treba im vremena dok se opet vrate u svoj oblik. Sabija se roba da bi se dobilo vie mesta za tovar, jer ako je sabijena potpuno, iskljuuje se pomicanje robe, bar ono koje bi bilo opasno. Deava se da to sabijanje tovara ekrkom dovodi do alosnih posledica. Tovar pamuka naprimer, dobro sabijen pod jednim okolnostima moe rastezanjem svojim da izazove pucanje lae. To bi se isto moglo desiti sa tovarom duvana, kad doe vreme njegova vrenja, da nije onib. malih praznina pod okruglinartia buradi. Ako je utovar samo delimian, opSsnost od pomicania je vrlo velika, i moraju se preduzeti sve potrebne mere' za spreavanje nesree. Samo oni koji su iskusili buru na rnoru, ili znaju kako se Ijulja brod kad posle bure odjednom stane vetar samo oni znaju sa kakvom silinom se sve pokretno na brodu ili u brodu poinje zaletati. Moe se ceo tovar 50 obruiti na jednu stranu broda, bro polei, napuniti se vodom i za nekoliko sekunada potonuti. Nije preterano rei da je bar u polovini sluajeva tonjenja broda u buri uzrok leao u ruenju tovara. Ako je tovar delimian, on se, poto je dobro sabijen, pokrije prvo slojem pokretnih dasaka dugih koliki je prostor u brodu; na daske onda dou jaki podupirai, koji idu ak do palube, i koji dre svaki komad tovara na svome mestu. Pri utovaru zrna vane su naroite predostronosti. Zrno se jako slee potpuno ispunjena dubina lae, kad stigne na mesto opredeljenja, nema vie od tri etvrtine ispurvjenog prostora i zato, ako se dobro ne nabije, moe doi do opasnog kretanja i prevaljivanja tereta. Obiaj je da se u masu zrna zabijaju klinovi. Utovar Grampusa izvren je na bedan nain: ispreturano je leala masa uljanih buradi i raznog laarskog pribora. (Lae koje idu u lov ria kitove, snabdevane su obino gvozdenim rezervoarima za ulje: zato nije tako bilo i na Grampusu nisam nikada mogao saznati). Kako je, prema fome, izgledalo na dnu lae, to sam ve opisao: na meupalubi, kao to je reeno, bilo je toliko mesta da se moje telo moglo stisnuti izmeu gornje palube i uljanih buria; stajalo je prazno mesto i oko glavnih vratanaca na krovu lae, a nekoliko upljina i ovde onde u samom tovaru; dalje, oko otvora koji je Avgust isekao u dasci bilo je mesta za itavo jedno bure, gde sam se ja, kao to je poznato, privremeno i srazmerno dosta udobno bio smestio. Kada je moj prijatelj dospeo u svoju k6ju, i udesio lisice na rukama i ue oko nogu, skoro je svanulo. Moe se rei da smo za dlaku umakli, jer, taman je Avgust posvravao sve to treba, siao je dole podoficir sa Derkom Pitersom i sa kuvarem. Oni su neko vreme razgovarali o lai sa Zelenog predgorja, i kao da su jedva ekali da se ona pojavi. Naposletku se kuvar pribliio Avgustovu krevetu i seo mu elo glave. Ja sam iz svog zaklona mogao sve uti i videti (jer iseeni deo daske nije bio umetnut na svoje mesto), i samo sam oekivao kad e 4. 51

se kuvar nasloniti na matrosku bluzu, koja je visila da pokrije otvor, pa da se onda svemu ue u trag, da i ja i moj drug budemo" sigurno smaknuti. Meutim, srea nas nije ni tu izneverila: mada se kuvar, pri ljuljanju lae, esto oticao bluze, nikad je nije toliko pritisnuo da bi se pokazalo ta se iza nje krije. Ivicom svojom bluza je bila privrena za pregradu, tako da se ni pri njenu klaenju nije mogla pokazati rupa u pregradi. Za sve to vreme Tigar je leao elo nogu kreveta; verovatno, bio je doao malo k sebi jer sam s vremena na vreme mogao videti kako otvara oi i duboko udie. Posle nekoliko minuta podoficir i kuvar odoe gore, a Piters, im je njih nestalo, priao je blie i seo na mesto gde je maloas sedeo podoficir. Poeo je veoma drugarski da razgovara sa Avgustom, i mi smo se tada uverili da se on dobrim delom samo pretvara kako je pijan, kad je u drutvu one dvojice. Odgovarao je sasvim otvoreno na sva pitanja moga prijatelja; rekao je da je skoro uveren da su Avgustova oca negde morali spasti, jer je toga dana, pre zalaska sunca, opaeno ne manje od pet jedrilica; uopte, govorio je nekako veoma uteno, to je mene koliko iznenadilo, toliko i obraovalo. I poeo sam da se nadam da bismo, moa pomou Pitersovom, mogli opet mi ovladati laom, i tu sam ideju prvom prilikom saoptio i Avgustu. On je takoe smatrao da je stvar moguna; ali, nalazio je da sa pokuajem treba biti krajnje obazriv, jer ko zna da li ponaanje melezovo nije moda samo vrsta udi; i zbilja, teko je bilo znati da li je taj ovek uopte pri dobroj pameti. Posle jednog sata Piters je otiao na palubu, a vratio se tek oko podne, donevi Avgustu izdaan obrok slane goveine i pudinga. Naravno da je bilo ruka i za mene. Celoga toga dana niko vie nije silazio u prednju kabinu; kad se spustilo vee, ja sam se uvukao u Avgustovu koju i spavao slatko i mirno skoro do zore, kada me je Avgust, zbog nekog unja na palubi, probudio, i ja se bre bolje opet provukao u svoj zaklon. Poto se razdanilo opazili smo da se Tigar skoro sasvim oporavio, da 52 ne pokazuje nikakve znake straenja od vode, jer je sa najveom slau popio porciju koju smo mu dali. U toku dana povratile su mu se sve stare njegove sile, naravno, i dobar apetit. udno njegovo ponaanje, dakle, sigurno je bilo samo posledica otrovnog vazduha u upljini lae, a ne znak besnila. Ja sam se tek sada istinski radovao to sam nastojavao da pseto iznesemo iz sanduka. Toga dana bio je 30ti jun, dakle trinaesti dan otkako je Grampus isplovio iz luke Nantuketa. 2ogL jula siao je dole podoficir, pijan kao obino, a psobito dobre volje. Priao je Avgustovoj koji, potapao Avgusta po leima, pitao ga da li bi se znao ponaati kako treba ako bi mu se dala sloboda, i da li hoe da obea da nee vie ulaziti u kajitu. Naravno da je Avgust na sva ta pltanja odgovarao sa da, nato mu je onaj nitkov skinuo ue, davi mu prethouo da se napije ruma iz jedne boce koju je izvukao iz depa svoga kaputa. Zatim su obojica otili na palubu, i ja, puna tri asa nisam vie video Avgusta. Najzad, doao je sa dobrom veu da se otsada sme slobodno kretati po lai, sem njenoga stranjega dela, i da e, kao i dosada, spavati u prednjoj kabini. Doneo mi je dobar obed i dovoljno vode. Laa je neprestano krstarila u oekivanju one sa Zelenog predgorja; u jedan mah su i opaena jedrila i svi su drali da je to vrebana jedrenjaa. Kako se za narednih osam dana nije esilo nita vano, dau o tome vremenu samo kratak izvetaj u obliku dnevnika. 3eg jula Avgust mi je nabavio tri ebeta, od kojih sam nainio sebi u zaklonu udobno leite. Niko nije silazio, sem moga druga; tokom itavog dana. Tigar se smestit) ii koji, odmah do rupe, i tvrdo je spavao, kao da se jo nije dovoljno oporavio od svoga bolovanja. Predvee je udarac vetra dohvatio lau pre no to su jedra mogla biti skraena, i umalo je nije prevrnuo. Sr^om, potrajao je samo trenutak, i nita drugo nije se dogodilo sem to se prednje 53 jedro zaderalo do sredine. Piters je celoga" toga dana bio veoma ljubazan prema Avgustu; upustio se u veliki razgovor sa njim o Tihom okeanu i o ostrvima koja

je tamo posetio. Pitao ga je da li bi on sa pobunjenicima hteo poi na jednu vrstu istraivakog i zabavnog puta u te oblasti, i kazao mu da se ljudi na lai postepeno priklanjaju nazorima podoficirovim. Avgust je smatrao da je najbolje: rei da bi sa velikim zadovoljstvom poao na taj avanturistiki put, poto se ve nita bolje i ne radi; i da je, uostalom, sve bolje od ivota gusara. 4og jula Zapaena laa bila je mali brig iz Liverpula; pustili su je da proe na miru. Avgust je skoro ceo dan ostao na palubi, kako bi sa'znao to vie o namerama buntovnika. Oni su se esto i estoko svaali izmeu sebe: jednom prilikom je jedan od njih, harpunar Dim Boner, baen u more. Stranka podoficira nadvladala je. Dim Boner je pripadao stranci kuvarevoj, kao i Piters. 5ogr jula Pred zoru javio se otar vetar sa zapada, koji se u podne pretvorio u pravu buru, tako da je od jedara moglo ostati samo jedro na prednjoj katarci i ono trouglasto. Pri sabiranju platna pao je u more Sims, jedan od prostih matroza, i od stranke kuvarove: bio je veoma pijan i udavio se; uostalom, nisu ni injeni nikakvi pokuaji da se spase. Sad je ostalo na lai svega trinaest ljudi: Derk Piters; Sejmor, crni kuvar; Dons; Grili; Hartman Roders; Viljern Alen; svi od kuvareve stranke; zatim podoficir, ije ime nisam nikada saznao; Absadom Hiks; Vilson; Don Hent; Riard Parker, od podoficirove stranke; i Avgust i ja. 6og jula Bura je potrajala celog dana, javljala se u snanim udarcima i praena kiom. Kroz porube lae ulo je dosta vode, jedan od mrkova neprestano je radio, i Avgust je takoe morao pomagati. U sumrak 54 je prola kraj nas velika laa, koju nisu bili spazil; sve dok nije dola na domak doziva. Mislilo se da je to ona koju su buntovnici vrebali. Podoficir je stade dozivati, ali je odgovor guila huka vetra. Oko jedanaest prevalio se talas sredinom palube, i odneo veliki deo ograde^ sa leve strane lae, i uinio i druge lake tete. Pred zoru ,Je bura popustila; a kad se pokazalo sunce, ostao je jo samo slab vetri. 700 jula Celoga dana imali smo velike talase; laa, slabo natovarena, ljuljala se uasno, i mnogi predmeti, u upljini, kao to sam sa svoga mesta mogao lepo uti, poeli su da se kotrljaju. Ja sam dobio jaku morsku bolest. Piters je toga dana imao dug razgovor sa Avgustom, i kazao mu da su dvojica iz njegove stranke, Grili i Alen, prela podoficiru, izjavivi gotovost da gusare. Postavljao je zatim Avgustu neka pitanja, koja ovaj tada nije dobro razumeo. Uvee se opazilo da u lau probija mnogo vode; ali nije I bilo pomoi, jer je voda zbog velikih napora lae : p^olazila kroz kuine u njenim porubima. Raijali su onda jedno jedro, zapuili bar rupe na prednjem delu lae, i onda je voda zbilja manje probijala. 8og jula Sa izlaskom sunca pojavio se lak istoni vetar; podoficir dade lai jugozapadni pravac, a imao je na umu da, radi svojih gusarskih planova, prispe na jedno od Antilskih ostrva. Niti su se Piters, niti kuvar tome opirali; barem u prisustvu Avgustovu ne. Misao da se uhvati laa sa Zelenog predgorja bila je naputena. Prodiranje vode uspeno je spreavano na taj nain to bi svakih tri etvrti asa radio po jedan mrk. Izvueno je jedro ispod prednjeg dela lae. Dozivali smo se u toku dana sa dve male laice. 9og jula *' Lepo vreme. Sve ruke na poslu da se opravi ograda. Piters se opet dugo razgovarao sa Avgustom 55 i bio je jasriiji nego dosada. Izjavio je da ga nita ne moe pridobiti za nazore podoficira, i nagovestio reenost da otme lau iz njegovih ruku. Pitao je Avgusta da li bi u takvome sluaju mogao raunati . na njegovu pomo, nata je moj prijatelj, bez ustezanja, odgovorio da moe. Piters je onda kazao da e

ispitati kako o tome misle drugi lanovi njegova drutva, i otiao. Do kraja toga dana Avgust vie nije ugrabio priliku da se sastane sa Pitersom nasamo. VII 10og jula Dozivali smo se sa jednom laom koja je dolazila iz Ria i plovila za Norfolk. Vreme maglovito, sa lakim, promenljivim vetrom od istoka. Danas je umro Hartman Roders, poto je ve osmog jula, posle jedne ae groga, dobio nastupe greva. On je pripadao kuvarevoj stranci, i bio ovek na koga je PiterS naroito raunao. Piters je rekao Avgustu da misli da je Rodersa podoficir otrovao, i da se boji da e i na njega, Pitersa, skoro doi red, ako ne bude obro otvarao oi. Ostali su sada svega on, Dons, i kuvar na jednoj strani, dok ih je na protivnoj bilo petorica. Predlagao je Donsu da zapovednitvo broda otmu od podoficira; ali kako je naiao na hlaan prijem, nije se vie zadravao na tome. A kuvaru to uopte nije ni spominjao. Dobro je radio to je bio toliko oprezan, jer je posle podne kuvar izrazio odluku da se pridrui podoficiru i zaista i preao na njegovu stranu; u isto vreme Dons se svadio sa Pitersom, i pretio mu da e otkriti podoficiru plan o uzbuni. Jasno je bilo da je svaki minut skup; Piters je objavio odluku da otme lau po svaku cenu, ako e ga samo Avgust pomagati. Moj prijatelj uverio*! ga je o gotovosti da uestvuje u ma kojem planu sa takvom svrhom, a ujedno, uzevi tu okolnost kao zgodan i pravi momenat, otkrio je Pitersu tajnu o mome prisustvu na lai. Melez se pre obradovao nego 56 to se iznenaio, poto se u Donsa nije vie mogao pouzdati, i ve ga raunao u stranku protivnika. Onda su sili dole, i ja i Piters smo se brzo upoznali; reeno je bilo da emo prvom zgodnom prilikom pokuati da otmemo lau. Donsa uopte nismo pozvali na svoja savetovanja. Za sluaj da se pokuaj uspeno izvede, odluili smo da uemo u prvu luku i tamo lau predamo vlastima. Ostavljen od svojih pristalica, Piters je napustio plan o putovanju u oblast Tihog Okeana, jer se to ne bi dalo izvesti bez posade. A inae je raunao da e ga, ili u toku sudske istrage osloboditi na osnovu neuraunljivosti (sveano je tvrdio da jeu momentu umne poremeenosti stao na stranu buntovnika) ili, ako ba bude osuen, da e ga spasti moje i Avgustovo posredovanje. Na razgovor bio je prekinut komandom: Svak na mesto, sputaj jedra! Piters i Avgust pohitae na palubu. Kao i obino, skoro je sva posada bila pijana i pre nego to su platna koliko treba sabrana, jak udar vetra nakrenu lau na jednu stranu. Nekako je opet ispravljena, ali je dobila mnogo vode. Tamah se uspostavio red, udari vetar i nalet talasa jo jedanput, pa jo jedanput, no prolo je sve bez tete. Izgledi su bili na buru, koja je naskoro i dola, besnei od severa i zapada. Sve je odmah privreno to se bolje moglo, a na slubi ostalo je samo skraeno prednje jedro. No se sputala: bura bivala sve jaa: ili su grdni talasi. Piters i Avgust sioe u prednju kabinu, i mi se opet poesmo savetovati. Sloili smo se u tome da boljih okolnosti za ostvarenje naeg planaflie moe biti. Prvo, u buri se niko ne nada napadu. Zatim, kako laa plovi skoro bez i jednog platna, nee trebati Ijudi za manevrisanje sve dok se vreme opet ne popravi: a tada, ako se plan dotle izvede, oslobodili bismo jednoga ili dvojicu od pokorene posade, i oni bi nam pomogli da stignemo u luku. Glavna tekoa je leala u nesrazmeri naih sila. Nas je bilo trojica, a u kabini ih je bilo devetorica. Sve oruje takoe je bilo u njihovim rukama, izuzev dva mala pitolja, koje je 57 I Piters sakrio negde na sebi, i velikog mornarskog r.oa, koji je uvek nosio za pojasom. Po nekim znacima (naprimer, nismo vie viali na uobipajenim mestima sekire) zakljuivali smo da podoficir mora biti da sumnja, osobito na Pitersa, i da nee propustiti nijenu priliku da ga se rei. Bilo nam je dakle jasno da se to pre mora izvesti sve to reimo da emo uraditi. Ipak zbog nesrazm'ere u snazi, morali smo postupati vrlo oprezno.

Piters je predlagao: on da ode na palubu, a se upiisti u razgovor. sa straarom, Alenom, i da ga, u zgodnom trenutku, bez svake komplikacije baci u more; na to da stignemo Avgust i ja, da se dograbimo kakvog bilo oruja na palubi i da se onda na juri opsednu stepenice za kajitu, pre no to bi tko mogao i samo pomisliti na otpor. Ja se nisam slagao jer nisam mogao verovati da bi se podoficir (koji je bio lukav u svaemu, sem vojih praznovernih predrasuda) tako lako prepao i dao uhvatiti. Ve ta okolnost: da je na palubi stojala straa, dokazivala je njegovu opreznost; jer, na laaraa bez osobite discipline, nije obiaj da na palubi stoji straar u vreme kad se laa, da se ne bi u vetru mnogo naprezala, ostavi svega sa jednim jedrom, ili sa tako nametenim jedrima da se u neku ruku brod zadrava. Lau pod takvim okolnostima treba malo podrobnije da opiem, zbog italaca koji nisu nikada bili na moru. Taj manevar zadravanja izvodi se po raznim povodima i na razne naine. Izvodi se i kad je vreme dobro; ali tada je stvar samo u tome da se laa zaustavi dok se, recimo, ne saeka druga laa, ili u nekom tome slinom sluaju,Ako je ipak takva laa plovila pod svima jedrima, manevar se izvodi pomou motaka koje delimino uvrnu platna, tako da vetar jedan deo jedara pone gurati natrake, i laa onda stane. Ali na ovome mestu u pripoveci mi govorimo o sluaju zadravanja lae u buri. To se deava kad vetar udara spreda, i kad je tako jak da se bez opasnosti prevrtanja ne mo6i upotrebiti vea koliina jedara; ili kad je, i pri povoljnom vetru, more suvie nemirno, pa laa ne moe u talase napred. Ako pri 58 suvie nemirnom moru laa preseca talase, ima opasnosti od navale vode preko stranjeg dela lae, ili od dubokog tonjenja u vodu prednjeg dela lae, te ljudi mpraju biti obazrivi hoe li, ili ne, upotrebiti manevar. Ako pak laa kroz porube proputa vodu, onda se i pri nemirnom moru ne zadrava, jer bi joj se od velikog napora napukline jo vie rairile, i onda je od dva zla manje da se pusti da plovi pred vetroip. Dosta je puta potrebno pustiti lau pred vetar i onda kada je ili bura tako jaka da bi u komade iscepala ono jedro to je nameteno radi zadravanja lae, ili onda kad je, zbog rave konstrukcije lae, ili sa nekog drugog razloga, manevar nemoguno izvoditi. Zaustavljanje lae, u vreme bure, biva, prema razliitim brodskim konstrukcijama, na razhe naine. Ponekad je najzgodnije izvoditi manevar pomou jedra na prednjoj katarci, i to je, tako bih rekaojedro koje se za taj manevar najee upotrebljava. Velike lae, sa raznim katarkama za jedra, imaju za reenu svrhu, naroito jedro za otpor buri. Ponekad se upotrebljava samo trouglasto jedro; ponekad i trouglasto i ono na prednjoj katarci; ili sa dva uvijutka sabrano je'dro na prednjoj katarci; a ponekad to isto i sa stranjim jedrima. Grampus se zaustavljao pod sabranim jedrom na prednjoj katarci. Kad treba laa da se zadri, biva ovako: upravi se elom toliko pod vetar, da vetar napuni jedra kad ona seku lau u pravcu dijagonale. Na taj nain kljun se lae odmakne za nekoliko stepena od vetrova pravca, i laa onda, naravno, dobija udarce talasa u svoj vetru iskrenuti bok. U takvom poloaju dobra laa moe izdrati jaku buru, i da u nju ne ue ni kap vode, i da posada nema nikakva naroitog posla oko nje. Krmilo se obino spus'ti i privrsti; ali to nije apsolutno potrebno (sem ako je elja da se izbegne larma od egrtanja oputene poluge), ,jer krma nema nikakav upliv na lau koja je zadrana. tavie, bolje je ostaviti krmilo slobodno, nego ga vrsto vezivati, kao to se obino radi; jer, ako se ne moe slobodno okretati, biva da 59 ;afc talasi otlnu toak i odnesu. Dokle god se dri ;edro, dobro graena laa ostaje u takvom poloaju, : moe da najae na svakovrsne talase, kao da je neko ivo i razumno stvorenje. Ako bi, meutim, silan vetar pokidao i pocepao jedro (nesrea koja se deava samo pri pravim uraganima), opasnost preti neposredno. Laa se okrene od vetra, isprei se ispred talasa, i ona je potpuno ostavljena njihovoj milosti ili nemilosti; jedina pomo u takvom sluaju jeste pustiti je na milost vetra, dok se ne opremi drugo jedro. Ima laa koje se ni pod kojim jedrom ne "adu zaustaviti: te se ne bi smele putati na veliko more.

Pod takvim okolnostima vraamo se prii nikada podoficir nije imao obiaj da,oreuje strau na palubi: a to je sada oredio (jo kad se ne zaboravi okolnost da je nestalo sa svojih mesta sekira i poluga), ubedio nas je potpuno u pretpostavci da je posada na oprezu, i da je izvrenje Pitersovog plana nemoguno. Neto se, meutim, moralo uraditi ~i to to pre, to bolje, jer e Pitersa, ako je ve pala sumnja na njega, poslati na drugi svet prvom zgodnom prilikom, a takva prilika bi se, sigurno, ili nala, ili nainila, im opadne bura. Avgust onda predloi da bi dobro bilo ka bi Piters, pod ma kojim prividnim uzrokom, uklonio kotur kabla na kapku u kabini, jer bismo onda moda mogli izvriti iznenani napad iz donjeg prostora lae. Ali, posle kratkog razmiljanja, doli smo do zakljuka da se takva stvar ne bi mogla izvesti zbog odvie jakog ljuljanja, i zaronjavanja lae prednjim delom. Velika srea bila je to je meni najzad ola misao: da uzmemo u kombinaciju praznoverje i grenu savest podoficirovu. Kao to je poznato, toga jutra je umro Hartman Roders posle onih greva pre dva dana. Piters je tvrdio da je ovek bio otrovan i vrsto stajao na tom gleditu, iako nam nije hteo odati koji su njegovi nepokolebljivi razlozi za nepokolebljivo verovanje (to se opet moglo protumaiti njegovim udnovatim biem). Ali, bez obzira na to da li je on imao, ili nije imao, boljih razloga 60 od naih da posumnja u podoficira, mi smo se brzo sloili sa njim u sumnji, i u tom smislu i reili se na delo. Roders je umro oko jedanaest asova pre podne, u uasnim grevima: le njegov je ve nekoliko minuta posle smrti bio straniji i odvratniji od svega to sam ikada u ivotu video. Trbuh uasno naduven, kao kod udavljenika koji je vie nedelja leao pod vodom: ruke takoe naduvene, dok je lice, naprotiv, izgledalo smeurano, zbrkano, belo kao kre, sa svega dve ili tri jako crvene mrlje, onakve kakve se javIjaju u sluaju crvenog vetra: jedna od tih mrlja ila je u dijagonali preko lica, pokrivala jedno oko kao nekom trakoin od crvena somota. U tom stranom stanju le je bio iznesen iz kajite da bi ga spustili u more; podoficir, bacivi pogled (tada je prvi put usmotrio le), da li zbog grie savesti, da li od uasa pred strahovitom slikom, dao je nareenje da le uiju u mreu i da se nad njim izvre sve uobiajene ceremonije pogreba na moru. I poto je izdao tu zapovest, siao je odmah dole, kao da je eleo da izbegne svaki dalji pogled na svoju rtvu. Jo dok su injene pripreme za izvrenje zapovesti, bura se digla sa jaom silom, i privremeno se moralo odustati od zadatka. Le je jednostavno bio ostavljen gde se naao, a talasi su ga odgurali u kanal za isputanje vode, gde se, jo i u as o kome se ovde govori, kotrljao ovamo onamo pod jakim posrtanjem lae. Poto smo se nas trojica sloili u planu, dali smo se na posao da ga to pre izvedemo. Piters izie na palubu, gde ga, kao to je predvideo, odmah oslovi Alen, koji je, oigledno, stajao na strai vie radi osmatranja prednje kabine nego radi ma ega drugog. Sudbina ovog nevaljaica bila je brzo i u tiini odluena: pribliivi mu se ravnoduno, kao da hoe da ga oslovi, Piters ga je dohvatio za guu i bacio preko ograde~ pre nego to je mogao i usta da otvori. Zatim je pozvao gore nas dvojicu. Prvi na zadatak bio je da naemo neto to e nam moi posluiti kao oruje; ali smo pri tom traenju morali biti veoma oprezni, jer zbog jakog ljuljanja lae, ovek se 61 jedva mogao drati na nogarna na palufei, jenako smo se morali hvatati za neto vrsto, a sem toga, palubu su, pri svakom tonjenju prednjeg dela, jo i prelivali talasi. Morali smo se i uriti, jer je podoficir svakog asa mogao zapovediti da se krenu rrirkovi, poto se laa sve vie punila vodom. Traili smo oko sebe neko vreme; ono to smo najboljemogli nai bile su dve draljice od mrka, od kojih je jednu uzeo Avgust a drugu ja. Poto smo se time snabdeli, skinuli smo koulju sa mrtvaca, a le smo bacili u more. Piters i ja smo onda sili dole, ostavivi Avgusta na strai na palubi, tano na onom mestu gde je ranije stojao Alen, leima okrenutog prema ulazu u kajitu, tako da bi, za sluaj

da ma koji od podoficirovih pristalica izie, mislio da je to prvobitno odreeni straar. Cim smo sili dole, ja sam se poeo preoblaiti u Rodersov le. Koulja njegova nam je naroito ila na ruku, jer je bila osobitog kroja i izgleda, i lako se raspoznavaia (neka vrsta bluze, koju je pokojnik nosio preko odela): bila je pletena od plave vune, sa irokim poprenim belim prugama. Poto sam navukao tu koulju, napravio sam sebi ogroman trbuh, imitujui uasnu unakaenost naduvenog tela. To sam postigao pomou nekoliko posteljnih stvari. I ruke svoje sam udesio na slian nain, obukao par belih vunenih polurukavica, i ispunio ih svim moguim krpiima koje smo nali. Zatim mi je Piters doterao lice: natro ga je prvo dobro kreom, i namrljavio ga zatim krvlju iz poseena svoga prsta. Ona pruga preko oka takoe je ostvarena, i davala mi je uasan izgled. VIII Kada sam se pogledao u komadi ogledala iako pri tamnoj svetlosti slepog fenjera, i moj vlastiti izgled, i seanje na stranu stvarnost koju sam sad pretstavljao ispunili su me oseanjima takvog uasa da sam se pitao mogu li i dalje ostati u toj ulozi. Ali se moralo odluno postupiti, i ja i Piters iziosmo na palubu. 62 k Nali smo sve u redu; drei se sasvim blizi ograde, priunjali smo se sva trojica ulasku u kajitu Vrata na stepenicama nisu bila sasvim zatvorena: imali se na umu da se onemogui naglo zatvaranje spolj; postavljanjem drvenih trupia na gornjem stepenu Bez tekoa, dakle, mogli smo pregledati unutranjost kajite kroz pukptine oko arki. Pokazalo se tad; da smo pametno uinili to ih nismo neoekivanc napali: oigledno je bilo da su se drali na oprezu Samo je jedan spavao, i taj je, leei kraj stepenits imao puku uza se. Ostali su sedeli na duecima povaenim iz kreveta i razbacanim po podu. Vodil: su ozbiljan razgovor; no ma da su, sudei po praznim bokalima i praznim^ aama oko njih, pijanili nisu bili tako pijani kao obino. Svi snabdeveni noevima, a jedan ili dvojica imali su i pitolje dobra koliina puaka leala je kraj njih u jedno; koji. Neko vreme oslukivali smo ta razgovaraju, ds bismo bolje odluili ta imamo da radimo: nismo, tojest, bili reili nita sasvim odreeno, sem da emc kad doe as prepada, pokuati da paraliemo njiho'v otpor pojavom Rodersova duha. Raspravljali su svoje gusarske planove; koliko smo mogli uti, imali su nameru da se zdrue sa posadom laice Hornet, pa ako bude moguno da i ovladaju laicom, sve to u svrhu nekog pokuaja na iroj osnovi, ije pojedinosti, meutim, nijedan od nas nije bio u stanju da razume. Neko od njih govorio je o Pitersu; a podoficir je uestvovao u razgovoru, ali jako tiho; najzad je dodao, dovoljno glasno: .Ne razumem ta neprestano petlja s onim kapetanovim derletom: najbolje bi bilo da to pre obojica odlete u more. Niko nije na to nita odgovorio; videli smo, meutim, da je stvar u celom drutvu primljena sa odobravanjem, a osobito od strane Donsa. Ja sam bio veoma uzbuen, tim pre to sam zapazio da se ni Piters ni Avgust nikako ne mogu da odlue kako da se radi. Ali sam u sebi reio da u ivot svoj skupo prodati, a prethodno da u se dobro braniti od malodunosti. 63 Uasan um vetra koji je urlao meu uetima jedara i pljuskanje vode po palubi, smetali su da ujemo ceo razgovor: rei su dopirale do nas samo kad bi nastupila izvesna tiina. U jednoj takvoj pauzi jasno smo uli da je podoficir rekao nekome od ljudi: idi napred, i reci onim klipanima da dou u kajitu. Hteo je da smo mu pred oima, nee da trpi nikakve tajanstvenosti na lai. Sreom po nas, laa se u tom trenutku tako naglo zarila u vodu, da se zapovest nije mogla smesta izvriti. Taman se kuvar bio digao da poe po nas, kad ga jedan potres, toliki da sam se poplaio da e odneti sve katarke, obori, i tresnu mu glavom o pregradu jedne koje takvom silinom da se pregrada usled toga otetila; to je onda dovelo do nove zabuhe. Opet sreom, taj jaki potres nije sruio nikoga od nas, i mi smo imali vremena da se naglo povuemo u prednju kabinu, i da u brzini sklopimo rieki plan akcije, pre nego to nam stigne vesnik, ili, bolje reeno, pre no to je promolio glavu na izlaz od kajite, jer na palubu nije iziao. Ne

mogavi sa svoga mesta opaziti da Alena vie nema, on je toboe Alenu dreknuo zapovest podoficira. Dobro, dobro, odgovorio je Piters promenjenim glasom i kuvar je posle toga odmah nestao pod krovom, ne slutei da stvari nisu u redu. Moja dva druga uputie se nato odvano u kajitu. Piters je zatvorio za sobom yrata onako kako su i pre toga bila zatvorena. Podoficir ih je doekao sa pretvornom ljubaznou i rekao Avgustu: zato to se tako dobro ponaao u poslednje vreme, moe otsad stanovati ir kajiti, i brojiti se u njihovo drutvo. Nasuo mu je zatim polovinu pehara ruma, i dao da ispije. Ja sam sve to uo i video, jer sam priao kajiti im su se vrata za mojim drugovima pritvorila, i zauzeo sam opet svoje mesto. Sa sobom sam poneo obe draljice od mrka: jednu sam sakrio blizu ulaza u kajitu, da bi se u sluaju nude nala pri ruci. Namestio sam se zatim zgodno na svome mestu, kako bih mogao videti sve to se unutra dogaa; ujeno sam eliio ivce, da upadnem meu buntov 64 nike onda ka mi Piters, po dogovoru, dade znak za to. Piters je meutim uspeo da skrene razgovor na krvave scene prilikpm bunta, i, malo, naveo ljude na prepriavanja raznih sujeverica, koje su tako uobiajene meu mornarima. Ja nisam mogao uti sve to se govori; ali sam jasno video dejstvo tih pria na licima prisutnih. Podoficir je bio uzbuen, i kad je neko pomenuo strahovit izgled Rodersova lea, umalo nije pao u nesvest. Piters ga tada upita da li ne bi bilo bolje da se telo odmah baci u more, jer je uasno gledati ga kako se kotrlja po kanalu. Pri tim reeima zlikovac onaj prosto je poeo da se gui; lagano je proao pogledom po svojim drugovima kao da moli da neko od njih izie i izvri taj zadatak. Ali se niko ivi ne micae sa svoga mesta: bilo je jasno da se nervno uzbuenje popelo kod sviju do vrhunca. Tada Piters dade ugovoreni znak. Ja otvorih vrata, pooh po stepenicama, ne proslovih ni glaska, stadoh ispravljen nasred kajite. Uasan efekat od ove neoekivane pojave moe se razumeti kad se uzmu u obzir razne okolnosti. Obino, pri slinim dogaajima, ostaje u pameti prisutnih makar trunka sumnje u stvarnost vizije pred njima, trunka nade da je samo pojedinac, on, rtva obmane, i da pojava nije u istini gost sa onoga sveta. Sigurno je da se nekakva bleda sumnja javlja u svima takvim sluajevima, i da se samrtni strah, i u najmunijim oivljajima ima pripisati pre uasu od slutnje da bi pojava moda rnogla biti stvarnost nego istinskom verovanju u duhove. Ali, u ovom sluaju, kao to e se videti, u glavama buntovnika nije bilo ni senke nekog razloga, na osnovu kojega bi se dalo sumnjati u oivljenje Rodersova stranoga lea, bilo u sablast njegova duha. Usamljenost lae, nepristupanost k njoj zbog bure svodili su eventualne' mogunosti obmane na tako tesne i odreene granice da su buntovnici morali biti uvereni da oni svaku od tih mogunosti moraju odmah uoiti. Ima 24 dana otkada su na moru; nikakvih veza ni sa kojom laom, sem kratkih doziva kroz cev za raz 5 Avanture Gorona Pima 65 govor. Zatim, sva posaa ona za iju se prisutnost na brodu moglo znati, naravno bila je u kajiti, sa izuzetkom Alena, koji je stajao na strai, i ija je dinovska figura est stopa i est palaca visine 'skljuivala svaku pornisao da je on ta sablast. Tome o^treba dodati strah od bure; pa razgovor koji je poveo Piters, pa utisak od stvarno odvratnog lea Rodersova, ujutro toga dana, pa d'obru imitaciju od moje strane, najzadi nesigurnu i drhtavu svetlost pri kojoj su me spazili, koja,,dolazei od rasklaena fenjera, padae po meni tajanstveno i u trzajima onda niko se nee cuditi to je efekat premaio svako nae oekivanje.' Podoficir je skoio sa dueka na kojem je leao, pa se onda, bez glaska, sruio mrtav na pod kajite, i, zbog posrtanja lae, otkotrljao kao klada. Od preostale sedmorice samo su njih trojica, upoetku, zadravali neto prisebnosti. etvorica ostalih su neko vreme stajali kao urasli u pod: najbednije slike oajanja i uasa, kakve nikada ranije nisam video. Jedini otpor je dolazio od kuvara, Dona Hanta, i od Riarda Parkera; ali je njihova odbrana bila neodluna i slaba. Dvojicu iz druine je Piters odmah ubio; a ja sam jenim udarcem dralice po glavi

Parkera oborio. Meutim je Avgust doepao jednu od puaka i ubio jo jednog buntovnika, Vilsona, pucajui mu u grudi. Ostalo ih je sad svega trojica; ali su oni meutim doli k sebi, videli da je posredi samo obmaita, i poeli da se bore ogoreno i odvano, tako da nas je samo strahovita snaga Pitersovih miia spasla od poraza. Ta tri oveka behu: Dons, Grili i Absalon Hiks. Dons je oborio Avgusta, izbo mu na nekoliko mesta desnu miicu, i sigurno bi ga bio i sasvim dovrio (Piters i ja se nismo mogli dosta brzo iupati od svojih protivnika), da nije na vreme priskoio prijatelj na kojega uopte nismo mislili Tigar. Podmuklo reei, skoio je u kajitu u najkritinijem trenutku po Avgusta, i bacio se na Donsa, prikovao ga za pod. Moj osloboeni prijatelj, teko ranjen, nije mogao prii nama u pomo; meni je opet mnogo smetala moja preruenost i sam sam malo to mogao; pseto je jednako vrsto 66 dralo Donsa; Piters je bio dovoljno jak a se obrauna sa preostalom dvojicom, i sigurno bi ih brzo otpravio na onaj svet, ali mu je smetao tesan prostor i uasno posrtanje broda. Nekako mu se dade prilika da doepa jednu od tekih stolica koje su leale na podu. Tom stolicom je razbio glavu i prosuo mozak Grilijev, ba utrenutku kad je hteo na mene da ispali puku; a kako je Pitersa odmah zatim jedan potres lae bacio u dodir sa Hiksom, dohvatio je i njega, i udavio ga prosto strahovitom svojom snagom. I tako, eto, za krae vreme no to je/meni trebalo da stvar ispriam, postali smo gospodari lae. Jedini preosteli protivnik bio je Riard Parker, koga sam ja, kao to je poznato, oborio draljicom od pumpe u samom' poetku prepada. On je leao nepomian na razvaljenom ulazu kajite, ali kad ga je Piters gurnuo nogom, progovorio je i molio milost. Glava. mu je bila samo lako ranjena, a inae nije imao ozleda, jer se od udarca odmah onesvestio i pao. Digao se, a mi smo mu, bar za izvesno vreme, vezali ruke na lea. Pseto je jo neprestano realona Don\ sa; ali, pregledavi Donsa dobro, nali smo da je mrtav. Krv mu je tekla u debelom jnlazu iz rane na vratu, koja je, po svemu sudei, dolazila od otrih zuba verne ivotinje. Bilo je otprilike jedan as po ponoi; vetar je jo neprestano snano duvao. Laa je inila veljke napore, i trebalo je neto uiniti da joj se olaka. Sa svakim udarcem u bok ulazila je u nju voda; za vreme nae borbe prodrla je u kajitu, jer sam ja, posle silaska dole, ostavio vrata sasvim otvorena. Sva ograda na levoj strani lae bila je odnesena, isto tako i komora na prednjem, i amac na stranjem delu lae. Natezanjei kripanje velike katarke bilo je dokaz da e i ona skoro pui. Da bi se dolo (do vie prostora za tovar u stranjem delu lae, koren te katarke je bio utvren na meupalubi (rav obiaj graditelja brodova koji ne znaju svoj posao), tako da je plitko usaenoj katarci pretila neposredna opasnost da iskoi iz svoga ljeba. Ali, kao vrhunac s. 67 nevolje doSlo je to to smo pri sondiranju nali ne manje od sedam stopa vode. Ostavismo mrtva telesa u kajiti, a mi odosmo da krenemo mrkove Parker, dakako,' osloboen, jia bi nam mogao pomoi. Avgustu smo previli ruku kako smo bolje umeli, pa je i on radio koliko je mogao, ali to nije bilo mnogo. Pronali smo, meutim, da moemo spreiti vee nadiranje vode ako jedan mrk bude stalno radio. Nu kako je nas bilo svega etvorica, to je znailo teko kuluenje; ipak smo se svi trudili da ne klonemo duhom i eljno smo oekivali jutro, nadali se da emo tada, obaranjem velike katarke, moi smanjiti napore lae. Tako smo proveli jednu no stranih doivljaja i velikog umora; ali, kad se najzad pojavio dan, niti je bura prestajala, niti je bilo kakvih znakova da e prestati. Izvukli smo leine na, palubu i bacili ih u more. Druga nam je briga bila da se oprostimo velike katarke. Poto su uinjene sve pripreme, Piters naavi prethodno sekire u kabini poeo da udara, dok smo mi ostalii straarili kod motaka i ueta. Ba kad se, u jednom momentu, laa opet jako nakrenula na stranu. od vetra, zau se zapovest da seemo ueta, a kad je to uraeno, strasha masa drveta i konopaca strovali se u more, i oslobodi lau ctereta, ne

uinivi pri tom nikakva kvara na njoj. Posle toga, konstatovalii smo da. laa lake odoleva; ali nam je poloaj bio jo uvek nesiguran, i kraj svih napora nismo mogli stati na put nadiranju vode drukije nego stalnim radom na dva mrka. Da nevolja ponovo poraste, jak jedan udarac talasa pomie lau za nekoliko crta od vetra, a pre no to se mogla vratiti u svoj. poloaj, udari je nov talas, i nakrenu je sasvim na bok, Usled toga je pretega na dnu lae sa svom masom svojom skliznula na stranu (ceo utovar se ve odavno po volji teturao ovamo onamo), i za nekoliko trenutaka je izgledalo da nas nita na svetu ne moe spasti od izvrtanja. Zatim, neto malo smo se ispravili; kako je pretega ostala na levoj strani lae, a mi se naherili na bok, to se na upotrebu mrkova nije moglo ni misliti: ubstalom, ni 68 inae ne bismo bili u stanju raditi oko njih, jer su nam ruke od preteranih napora bile kao odrane i iz njih je uasno liptala krv. Nasuprot Parkerovu savetu, dadosmo se zatim na posao da oborimo i prednju katarku, to nam je, posle tekoa, polo za rukom. Padajui u more, prednja katarka odnela je i katarku sa kljuna, i tako nam laa ostade kao neki obian ponton. Do toga asa, neprestano smo se radovali to su talasi bar dugaki amac ostavili. Ali, i toj radosti doe kraj, jer, posle gubitka prednje katarke, a s njom, naravno, i prednjeg jedra, koji su lau jo donekle drali, talasi su bez svake smetnje mogli navaljivati, i doista, za nekih pet minuta, oupali su i odneli sve, o kljuna do repa broda, ak su i ekrk razlupali. aloshiji poloaj od naeg teko bi bilo ^zamisliti. Oko podne izgledalo je kao da e se bura malo stiati, no i to je bila obmana; stala je za nekoliko trenutaka, da bi posle utoliko jae nanovo poela. Oko etiri po podne nije ovek bio u stanju da stoji na nogama; a kad se spustila no, ja sam izgubio poslgnju nadu da e laa& do ujutru moi ostati itava. Oko ponoi voda je dola o meupalube. Malo posle bila je odnesena i sva krma: talas koji ju je otkinuo podigao je stranji deo lae sasvim iz vode, tako da se, pri vraanju, trup njen zatr.esao kao to biva pred udarac o stenu i brodolom. Svi smo raunali da e krma moi odoleti, jer je bila pripeta neobino vrsto, tako kako jo nikad ranije nisam video. Niz glavni njen, balvan reao se _itav red jakih gvozdenih kuka, a ,isto tako i po odgovarajuem zadnjem delu lae. Kroz kuke je bila provuena veoma .debela gvozdena ipka; krma je na taj nain prianjala vrsto za zadnji deo lae, a opet ostajala slobodna u pokretu na ipci. Kolika je bila snaga talasa koji su sve to iupali, moe se suditi po tome to su kuke na zadnjem delu lae sve do jedne bile sasvim istignute iz tvrdog drveta, kroz 69 koje su prolazile skroz, i bile iznutra savijene i spljo tene. Posle toga . strahovitog treska 'jedva smo imali vremena da odahnemo, kad se opet jedan od grnih talasa obori preko nas na palubu, odrrese sa sobom sav stepenini deo pred kajitom, navalivi do rupa za silazak u trup Froda, i napunivi lau vodom do ruba. IX Sreom, sva etvorica, pre no to e sasvim pasti no, bili smo se privezali za ostatak o ekrka, i leali pripijeno ravni 'sa palubom. To nas je spaslo od smrti. O strane koliine i teine vode to je lila po' nama bili smo sasvim oamueni i zaglueni; skliznula bi ta voda s nas, inilo se, tek poto smo bili skoro obamrli. Kad sam jenom slobodniie dahnuo, javih se drugovima. Odazvao se samo Avgust: S nama je svreno, neka se Bog smiluje na nae due. Zatim se javie i druga vojica; opominjali su iias da ne oajavamo, a jo ima nade, jer je tovar takav da laa ne moe potonuti, a svi su izgledi za 'to da e bura o jutra proi. Te rei ulie u mene malo ivota; zaista, ma koliko udno to izglealo, sasvim sam bio smetnuo s uma a laa, puna praznih uljanih buria, ne moe potonuti: a meni, naprotiv, ba se tonjenje inilo

prva neposredna opasnost. im sam se ponovo ispunio nadom, gleao sam a ta sigurnije stegnem ue kojim sam bio privren, a osetio sam da to isto rade i moji drugovi. No je bila tamna kako samo moe biti, a huku i haos oko nas uopte nemoguno je opisati. Paluba naa leala je u istoj povrini sa morem, ili, bolje reeno, oko nas se dizao itav bedem od pene, iji se jean eo svaki as i na nas slivao. Nije preterano kazano da su nam glave samo u jednoj sekuni od tri bile van voe. Mada smo leali nablizu, nismo jedan. drugog vieli; niti smo vieli ikoji deo lae po kojo]' smo se tako uasno kotrljali. S vremena na vreme do 70 zivali smo se, da bismo se malo ohrabrili. Slabost Avgustova izazivala je nae sauee: kako on svojom ranjenom rukom sigurno nije mogao dobro stegnuti ue, jednako smo oekivali da e ga najeared odneti voda; a da mu se pomogne, o tom nije moglo biti ni govora. Na sreu, njegovo je mesto bilo mnogo bolje nego nae: gornji deo njegova tela naao se ispod jednog komada o razbijenog ekrka, i tako su talasi sa ublaenom. snagom dolazili do njega. U svakom drugom poloaju, sem onog u kojem je bio uostalom sluajno potisnut, poto se ranije bio privezao na vrlo izloenom mestu sigurno ne bi doiveo sutranii dan. Stoga to je laa bila jako nagnuta, manje nam je pretila opasnost tla nas voda odnese. Nagnutost je bila na levu stranu, i polovina palube je stojala pod voom. Tako je onda bok lae zadfavao talase koji su dolazili sa desne strane, i oni su nas, ravno potrbuke ispruene, udarali poto su ve i sami bili razbijeni u delove; a talasi koji su dolazili s leve strane, dohvatajui nas s lea, i zbog naeg poloaja ravnog leanja, nisu imali dovoljno snage da nas istrgnu iz ueta. U tom strahovitom tanju preleali smo rio do zore, kada nam je svetlost pokazala pravi uas oko nas. Laa nije bila vie drugo do komad drveta koji se'valjao po volii svakoga talasa; bura kao da je jo neprestano jaala, bila ve pravi uragan; izgledalo je da nam spasa vie nema. Opet smo nekoliko asova ostali utei, ekali sa asa na as da nam ili kaii i ueta popucaju, ili da jedan od ekrka popuste i raspanu se, ili da jedan od titanskih talasa, to su svud oko nas urlali, pritisne olupinu tako duboko pod vou da emo se pre njenog iskakanja na povrinu, morati podaviti. Boja milost rfes je, meutim, sauvala od tih neposrednih opasnosti, i oko pone nas je ohrabrilo sunce. Odmah zatim viesmo da bura jenjava, i onda, jeva jedared, prvi put od sino, usmo Avgustov glas; pitao je Pitersa, koji je leao prvi do njega, da li misli da jo ima mogunosti da se spasemo. Kako nismo odmah uli odgovor, mislili smo da je Piters davljenik. Ka odjednom, 71 veliku radost, on progovori, mada neobino xn glasom: tuio se da mu je veoma teko, da je kao prerezan od ueta koja su mu tesno stezala trbuh, i da ili mora nai naina da popusti ueta, ili mora umreti, jer ne moe vie podnositi muenje. To nas je.jako oalostilo; ali se na neku pomo nije moglo pomiljati sve dok talasi sa tolikom snagom preko nas udaraju. Molili smo ga da jo potrpi muku, i obeavali da emo ga, im bude bilo moguno, osloboditi. On je odgovorio da e uskoro za pomo biti kasno, sve e biti svreno kad mi stignemo da mu pomognemo; i pojeavi jo nekoliko minuta, uutao je; mi smo iz toga zakljuili da je izdahnuo. Pred vee >se more znatno stialo: jedva da je u pet minuta nailazio po jedan talas; i vetar je bio mnogo slabiji, mada je jo jednako jako duvao. Nekoliko asova ve nisam uo glaska ni od jednog od drugova, i zato zovnuh Avgusta. On odgovori, ali tako slabakim glasom da nisa'm razabrao ta mi je kazao. Obratim se tada Pitersu i Parkeru; od njih dvojice se nijedan ne odazva. Naskoro zatim sam i ja pao u zanos; za to vreme su mi najlepe slike dolazile u matu: zelena drveta, polja sa talasavim zrelim itom, redovi igraica, trupe jahaa, i drugo. Sada se seam da je u svemu to mi se privialo glavna ideja bila kretanje. Nikako mi se nije javljalo u fantaziji neto nepomino, kao kua, brdo, ili tome slino, nego vetrenjae, lae, velike tice, baloni, ljudi na konjima, kola u besnom trku, it. Kad sam se prenuo iz toga stanja, sunce je,

koliko sam ja mogao suditi, moralo ve itav as ranije izii. Teko.mi je bilo setiti se raznih okolnosti u vezi sa mojim stanjem, i neko vreme bio sam ubeen da sam jo neprestano na dnu lae, blizu moga sanduka, i da je Parkerovo telo Tigar. Kada sam se najzad sasvim rasvestio, o vetra je ostao samo jo povetarac, a more je bilo srazmerno mirno, prebacivalo se jo samo preko sredine lae. Leva mi se ruka bila izvukla iz ueta i imala je prilinu ozledu oko lakta: desna sasvim utrnula, a aka i lanak jako zatekli od pritiska ueta koje me 72 je zatezalo od ramena. Oseao sam bol od jo jednog ueta, oko bedara, koja su bila uasno stegnuta. Pogledavi oko sebe, video sam da Piters jo ivi, mada mu se jedno ue tako uasno zategnulo oko struka da je izgledao preseen na dva dela; im sam se makao, Piters uini iznemogao gest, i pokazivae na ue. Avgust ne davae nikakav znak ivota: bio se skoro predvostruio oko jednog okrajka ekrka. Parker progovori i zapita da li imam snage da ga razdreim i oslobodim poloaja, dodavi: ako saberem svoje sile i odreim ga, orida se moda jo Tnoemo spasti, inae svi emo propasti. Ja mu rekoh da se hrabro dri, a ja da u pokuati da ga oslobodim. U pantalonama sam naao noi: posle mnogih uzaludnih pokuaja najzad uspem da ga otvorim. Onda levom svojom rukom oslobodim desnu, pa preseem i ostala ueta koja su me sputavala. Ali kad sam hteo da ustanem, osetih da me noge ne slue, a isto tako da desnom rukom ne mogu ni u kom pravcu da krenem. Reknem to Parkeru, a on mi savetova da ostanem nekoliko minuta mirno leei, da levom rukom drim za ekrk, i ekam da tok krvi opet pravilno proradi. I zbilja je ukoenost poela da poputa: prvo sam mogao krenuti jednom nogom, pa drugom', najzad mi je delimino oivela i desna miica. Otpuzah tada paljivo do Parkera, ne diui se na noge, i" porasecam sva ueta oko njega. Malo je potrajalo, pa je i on delimino ovladao svojim udovima. Brzo se dadosmo na razvezivanje Pitersa. Ue se bilo useklo, kroz pojas, pantalone i kroz dve koulje, u slabine, iz kojih je, kad smo ue prerezali, poela jako da lipti krv. Ali Pitersu je odmah laknulo, poep je da govori, i kretao se bolje o Parkera i bd mene, verovatno zbog odilaska krvi. Kod Avgusta, nade su nam bile sasvim slabe, jer on nikako ne odavae znake ivota: ali kad smo mu prili, videli smo da'je samo onesveeen; a i to ' valjda jedino zbog gubitka krvi; voda_je raskuiula zavoj; inae, nijedno od ueta nije bilo tako stegnuto da bi zbog toga moralo doi do smrti. Oslo 73 bodivi ga ueta i komada ekrka, preneli smo ga na suvo mesto, u zavetrinu, i poloili s glavom neto nie od tela, i sva trojica poesmo da ga trljarno. Posle pola asa otprilike doao je k sebi: ali tek sutradan je mogao da nas raspozna i imao snage da govori. Dok smo se redom oslotaaali i dreili, pao je mrak, i poeli su se opet kupiti oblaci; samrtni strah nas je obuzeo da se to moda ponovo sprema bura, jer, iznemogli do krajnje "granice kakvi smo bili svi bismo. propali u novom iskuenju. Sreom, prekono je vreme ostalo prilino dobro; more se sve vie stiavalo, i mi se opet poesmo nadati spasenju. Slab vetar je, dodue, neprestano duvao sa severozapada; ali nije bilo nimalo hladno. Avgusta smo paljivo privezali da se pri ljuljanju ne bi skotrljao u more; on sam jo nikakcvnije imao dovoljno moi da se pridrava. Nama ostalima to nije bilo potrebno, mi smo sedeli tesno jedan uz rugog, drali se uzajamno pomou iskidanih ueta na ekrku i savetovali se o nainu kako da iziemo iz stranog poloaja. Bilo nam je prijatno to smo mogli skinuti sa sebe odelo i iscediti iz njega vou. Navukavi ga ponovo, uinilo liam se neobieno toplo i prijatno na telu, i to nas je dosta okrepilo. Isto smo to uradili i sa Avgustovim haliinama; i njemu je ta promena vrlo ^dobro inila.

Glavne nae muke bile su saa glad i e: kad samo se poeli osvrtati za sredstvima pomoi, obuzelo nas je oajanje, i ve smo poeli aliti to smo izbegli manje strane muke smrti u talasima, da bismo dospeli u vee muke umiranja od gladi i ei. Pokuavali smo da se hrabrimo kako e moda uskoro naii neka laa; ili da junaki strpimo zla koja nas mogu snai. ' Najzad je svanulo jutro 14og jula; vreme je bilo vedro i blago, sa stalnim ali lakim vetrom od severozapada. Voda je sad bila sasvim mirna, i kako nam je laa, sa razloga koji mi nismo mogli da naemo, leala sad manje nakrenuta na jednu stranu, paluba se srazmerno osuila, i mi smo se mogli kre 74 tati sa dosta slobode. Vie od tri ana i tri noc. nismo nita ni jeli ni pili, a krajnje je vreme bilo da pokuamo neto da iznesemo odozdo iz lae. Kako je laa bila puna, vode, latili smo se toga posla sa veoma malo volje i sasvim malo nade da emo moi do neega doi. Nainili smo, mesto mree, napravu osobite vrste: zabili smo, u dva komada drveta, nekoliko klinova, iupanih iz ostataka kajite, vezali onda drvo za drvo, privrstili dugako ue, spustili u kajitu i vukli ovamo onamo, u nadi da emo ili uloviti neto od jela, ili bar neki zgodan premet koji bi nam mogao biti dalje u pomoi da lake doemo do hrane. Vei deo jutra vproao je, a izvukli smo, zakaene za klinove, svega nekoliko posteljnih pokrivaa. Sa grubim naim oruem nita se drugo nije moglo ni oekivati. Pokuali smo zatim sa lovom u prednjoj kabini, ali, takoe, bez uspeha. Ve nas je obuzela malodunost, kad Piters preloi ,. da, na uetu, spustimo njesa u vodu. Primismo tai predlog sa puno ushienia i sa novo probuenom nadom. Piters odmah skie odelo, sem pantalona, a mi mu paljivo vezasmo jako ue, prvo oko struka, pa zatim ispod miic'a, da se ne bi moglo smai. Tai pokuai bio je opasan i teak; jer, kako smo samo iedva ili nikako jmali izgleda da u samoj kajiti neto naemo, morao bi gnjura, poto bude sputen, prvo saviti naesno, pa onda proi, sve pod vodom, uzanim hodniiem, nekih eset do dvanaest stopa do komore za jelo, pa se istim putem i vratiti a za sve to vreme/ da ni jedared ne uzme u sebe vazduha. ^ Kad je sve bilo spremljeno, Piters se spusti po stepenicama u kajitu, dok mu voda nije dola do brade. Tada se, s glavom napred, a uzevi pravac nadesno, zagnjurio. Ali taj prvi pokuaj sasvim je propao. Ni pola minuta nije prolo, kad osetismo jako trzanje ueta, i odmah po dogovoru izvukosmo gnjuraa napolje, pri tom jo i vrlo neveto, jer se strahovito izudarao o stepenice. Nije nita izneo, a jedva je mali deo hodnika uspeo da proe, jer se 75 neprestano morao opirati podizanju tela uvis, i uaranju o tavanicu. Kad smo ga izvukli bio je uasno iznemogao, i morao se punih etvrt sata odmarati, pre no to e se ponovo zagnjuriti. Drugi pokuaj ispao je jo gore. Piters je toliko dugo ostao pod vodom, ne dajui nikakva znaka, da smo ga, uplaeni za njegov ivot, izvukli i bez znaka, i to takorei u zadnji as pre no to e se udaviti. Po njegovu kazivanju, mi nismo osetili da je nekoliko puta jedno za drugim drmao za ue. To se verovatno ima pripisati sluaju da se jedan deo ueta zapleo u ogradu stepenica. Ta je ograda 1 inae bila velika smetnja, i zadatak .nam je bio da pre no to nastavimo posao, i to, naravno, golom naom snagom, nju uklonimo. Uli smo, koliko duboko se dalo, sva etvorica u vodu, i potegnuvi sjedinjenim silama uspeli Nsmo da je oupamo. I trei pokuaj bio je uzaludan; pokazalo se da bez nekog tekog predmeta, pomou kojeg bi gnjura uspeo da vrsto stane na pod kajite, ne moemo nita postii. Dugo smo se osvrtali za takvim predmetom: najzad smo, na veliku nau radost, opazili jedan lanac, na prednjem delu lae, tako labav da smo ga bez svake muke otkinuli. Privrstivi taj la^ nac iznad stopala, Piters je i etvrti put siao u kabinu, i toga puta uspeo da doe do vrata ostave za jelo. Na veliku svoju alost, vrata je naao zatvorena. Bio je primoran da izie iz vode ne svrivi nita; jer, i kraj najveeg naprezarvja, ne 'bi bio u stanju da izdri pod vodom due od jednog minuta. Poloaj na je sad izgledao beskrajno oajan, i

ja i Avgust ne mogasmo vie da se savladamo: poesmo gorko da plaemo pred beskrajnim nizom tekoa, a bez ikakva izgleda na spasenje. Ali ta slabost brzo pree. Bacivi se na kolena, molili smo se Bogu da nas on izbavi iz tolikih mnogih opasnosti oko nas; a zatim, ohrabreni, i sa novom nadom, uzesmo da razmiljamo ta bi jo moglo biti u ovejoj moi te da se beda od nas otkloni. 76 X Naskoro zatim desio se sluaj, koji mi se, prvo po velikim radostima,' a zatim po svakovrsnim uasima, ini potresniji nego ma koji od mojih doivljaja za punih devet godina posle toga, devet godina prepunih najudnovatijih, najneshvatljivijih i najneuvenijih dogaaja. Leali smo na palubi, blizu stepenica, i razgovarali kako bismo ipak doli do komore sa provizijom, kad odjedared spazih da je Avgust pobledeo kao smrt, i da mu usne dru na jedan sasvim udnovat nain. Ja, veoma uznemiren, neto ga zapitah, ali on ne odgovarae, to mi je jo vie dalo povoda da mislim da mu je naprasno pozlilo kad jedva najzad spazih da su mu oi kao prikovane za neki predmet iza mene. Okrenuo sam glavu, i, dok sam iv, neu zaboraviti blaenstvo koje je prostrujalo kroz svaki deli moga tela, kad sam video, i to svega na neku milju od nas, da prema nama plovi ,veiika laa. Skoio sam na noge kao da me je kurum pogodio, i, ispruivi ruke u pravcu lae, ostao "sam u tom poloaju bez pokreta, bez glaska. I Piters i Parker bili su uzbueni, naravno, na razne naine. Piters je igrao na palubi kao lud, govorio neke besmislice isprekidane uzvicima i molbama, dok je Parker briznuo u pla i plakao dugo kao dete. Laa koja se pribliavala bee brig holandskog. stila, crno obojena i sa raskonim pozlaenim kljunom. I ona mora biti da je mnogo stradala od rava vremena; bura, koja je po nas bila tako kobna, mora biti da je i nju raerupala, jer joj se prednja katarka videla prebijena, a ograda na desnoj strani jako oteena. Kad smo je ugledali, bila je otprilike dve milje.od nas, pod vetrom, i dolazila pravce nama. Vetar je bio veoma blag, i mi smo se jako udili to plovi svega pod 23 jedra; naravno da je slabo odmicala, a nae nestrpljenje usle toga graniilo se groznicom. Mada smo bili uzbueni, zapazili smo njeno neveto manevrisanje. Tako je menjala kurs, da smo ve pomiljali da nas nije videla, III da je, 77 dodue, opazila nau lau, ali poto nije opazila nikog na palubi, d,a e okrenuti i otploviti u nekom drugom pravcu. U svakom takvom trenutku derali smo se to smo igda mogli, nato bi laa,. tako nam se inilp, menjala svoju nameru, i opet uzimala kurs prema nama. To udnovato upravljanje laom ponovilo se nekoliko puta, tako da smo najzad imali samo jedan odgovor na pitanje: da je krmano pijan. Na palubi strane lae nismo mogli nikoga da spazimo sve dok nam se nije pribliila na jednu etvrtinu milje. Tada smo videli tri mornara, po odelu sudei, tri Holananina. Dvojica su leala na starim jedrima blizu prednje kabine, a trei, koji kao da nas je sa neobinom radoznalou posmatrao, bio je naslonjen uz ogradu, sasvim* spreda na kljunu. To je bio visok i krupan ovek, vrlo crnomanjast. inilo se kao da svojim dranjem hoe da nas ohrabri; klimao je glavom nekako. veselo, premda i nekako lidnovato, pri emu se neprestano smejao i pokazivao divne bele zube. Kad je laa dola bile, videli smo kako mu je crvena flanelska kapica pala s glave u more; ali on, ne marei a to nita, naStavljae svoje udnovato osmehivanje i gestikuliranje... Ja saoptavam ove pojedinosti i okolnosti sasvim tano, naravno, onako kako su se nama uinile. Laa se pri'bliavala polako, i sada sa vie odreenosti u manevru; naa srca meni je teko da hladno govorim o tome kucala su u najburnijoj radosti, a due nae izlivale se u uzvicima i zahvalV nim izrazima Bogu za potpuno neoekivano i tako sjajno spasenje, koje, eto, tek to se nije ispunilo, Odjedared, od lae koja nam je sada ve bila, sasvim blizu, stao se prenositi rav miris smrad kojem niko na svetu ne bi naao pravo ime, neto pakleno to je htelo da ugui, neto to se ne da podneti, to se ne da zamisliti. Ja sam jedva disao, a kad

sam se okrenuo prema drugovima, video sam ih blee od mramora. Vremena nije bilo za raspravljanje i izgledalo je da hoe da pristane uz okruglinu zadnjeg kraja nae lae, kako bi nas mogla primiti bez sputanja amca. Mi svi potrasmo natrag, kad talas odjedared istera 78 lau za nekoliko linija o kursa kojeg se drala: prolazei na nekih dvadeset stopa razmaka ispred naeg domena, otvori nam se pogled na celu palubu. Hou li ikada moi zaboraviti uas nad uasima? Dvadeset pet do trideset Ijudskih leeva, meu kojima nekoliko ena, lealo je ratrkano u najgnusnijem stanju raspadanja. Videli smo sad da na tom ukletom brodu nema ive due! A mi, mi smo te mrtvace zvali u pomo! Da, dugo 1 glasno smo preklinjali te neme i odvratne slike da .nam se nau u nevolji, da ne dopuste da i mi budemo isti takvi, da nas prime u svoje drutvo! Od uasa i oajajjja govorili smo lude rei: bili smo pomerili pameu od strahote i strahovitog razoarenja. Na prvi na vrisak uasa kao da je odonud, sa boka lae, odgovorio neki ton, tako slian ovejem glasu, da bi se i najosetljivije uvo trglo i dalo obmanuti. U tome momentu nam je nov pokret lae okrenuo njenu uzviicu na prednjem delu, i mi tad spazismo otkuda dolazi zvuk. Videli srjio onu krupnu figuru, jo neprestano naslonjenu na ogradu, uz neprestano klimanje glavom, ali ije lice je sad bilo okrenuto od nas, Ruke, sa izvrnutim dlanovima, videle , su se preko ograde. Kolena su se drala na debelom, jako zategnutom uetu. Na leima, sa kojih je deo koulje bio ocepljen, videli smo grdnog galeba koji je s nasladom kljuvao po uasnom mesu: kljun i nokti bili su duboko zariveni, a belo perje jako po^ prskano krvlju. Kako se laa dalje pokretala, dolazila blizu nas, ptica, spazivi nas valjda, izvukla je, sa oiglednim naporom, svoju krvavo crvenu glavu, i pogledavi nas za as, kao zaprepaena, digla se leno sa leine koju je derala, poletela uvis i dola nad nau palubu, i ostala neko vreme na jenoj taki drei o kljunu neto kao komad krvave digerice. Uasni taj zalogaj je odjedared pljesnuo neposredno pred Parkerove noge. Bog neka mi oprosti, kroz glavu mi prvi putsenu misao, misao koju neu kazati, i ja pooh prema krvavom paretu. Pogledah gore, oi mi se sretoe sa Avgustovim, u kojima je bilo toliko snanog i otro odreenog izraza da sam doao k sebi. Skoio sam, bacio sam komad u more. 79 Le, koji je dralo samo ue, klatio se amo tamo, polagano,' usled kljuvanja i upanja grabljive ptice, i otuda je dolazio na utisak da je figura iva. Kad se galeb digao, skinuo s lea svoju teinu, le se zaljulja, izvrte se polovinom tela, i mi ugledasmo lice. Nikada valjda nije bilo strahovitije slike! Oiju vie nema, tako isto ni mesa oko usta, zubi su se videli potpuno goli; to je dakle bio onaj osniejak koji nam je ulivao nadu! To je... ali bolje da utim. Laa je, kao to sam ve rekao, prola ispred~ naeg omaaja, i nastavila da se kree. Sa njom i sa njenom groznom posadom udaljavale su se i nae vizije o spasenju i radovanju. Dok je jo lagano klizila kraj nas, mogli smo moda nai naina da preemo na nju; ali, naglo razoarenje, i strahota onog to smo videli, ukoie u nama svaku aktivnu sposobnost i duha i tela. Mi smo neto posmatrali i neto oseali; ali niti smo umeli da mislimo niti da raimp dok nije bilo, avaj, kasno i za jedno i za drugo! Koliko je taj dogaaj udario po umnim nairii sposobnostima, vidi se iz ovog fakta: kad se laa ve toliko udaljila od nas da smo jo samo polovinu njenoga trupa videli, poeli smo ozbiljno da pretresamo predlog: doi do lae plivajui! Ja sam se od toga doba uzalu naprezao da prodrem u uasnu tajnu sudbine te lae. Konstrukcija njena i opti spoljahji izgled govorili su za to da je trgovaki brod holandski: to je potvrivalo i odelo mornara. Zaista smo lako mogli proitati i ime lae, na kijunu, i uiniti jo i mnoga druga zapaanja, to bi pomoglo da joj se bolje utvrdi karakter; ali uzbuenje nas je bilo liilo svake sposobnosti za takav posao. Po afranovoj boji onih leeva koji se jo nisu bili sasvim raspali, zakljuili smo da je, verovatno, sva posada pomrla 'od ute ;groznice, ili od neke druge strane bolesti te vrste. Ako je to bio uzrok (a drugi ne mogu da zamislim), smrt ih je, sudei po poloaju leeva, morala Snalazlti strahovito rrfeprasno, stranije no to biva u sluajevima

najuasnijih zaraza za koje Ijudi znaju. Moda je, sluajno, dospeo neki otrov u njihov provijant i to je' dovelo do kata 80 strofe: moa su jeli neku nepoznatu otrovnu vrstu riba, ili drugih morskih ivotinja, ili ptica svakako je teko i uzaludnp nagaati da doznamo neto tako gde je sve skriveno, i to e, verovatno, zanavek i ostati uvijeno tamom najnedokunije tajanstvenosti. XI Ostatak dana proveli smo u tupoj letargiji, gledali smo za laom koja nas je ostavljala, dok nam je mrak nije sasvim sakrio, to nas je onda, na neki nain, rasvestilo. Tada se opet javie muke gladi i ei, kraj kojih nam se, ponovo, sve ostalo inilo beznaajno. Naravno, nita se nije moglo preduzeti dok ne svane. Smestili smo se dakle kako smo najbolje mogli i gledali da se bar malo odmorimo. Meni je to polo za rukom, i jo i neobino dobro: spavao sam sve dok me drugovi, koji nisu bili tako sreni, predzoru ne probudie. Trebalo je da nanovo uinimo probu i doemo do neke hrane iz ostave u dnu broda. Vreme je bilo savreno mirno, more glatko kao retko .kad; toplo i prijatno. Laa se vie nije videla. Poeli smo svoj posao time to smo istrgli jo jedan lanac, i vezali sad i taj za Pitersovu nogu; on je bio spreman da jo jedared ide pod vodu; nadati se da e iupati vrata komore ako samo dosta brzo stigne do mesta: za ovo poslednje sad je bilo vie nade, jer je trup lae stojao mirnije i uspravnije nego pre. Zaista, doao je Piters dosta brzo do vrata, skinuo jedan od lanaca, i inio sve mogune napore da probije unutra; ali, uzalud; drvo je dralo jae no to smo mislili. Piters je sad ve bio toliko izmuen od gnjuranja, da je trebalo da ga neko odmeni. Parker se odrriah javio; ali u tri pokuaja nije uspeo ni do vrata da doe. Avgusta nismo mogli uzimati u obzir, jer sa ranjenom rukom nije mogao imati dosta snage za iupavanje vrata, i tako je doao red da ja uinim to mogu za opte spasenje. 6 Avanture Gorona Plma 81 Piters je jedan o ona dva lanca ostavio dole, a ja sam, sputen pod vodu, osetio da nemam dovoljno snage da se odrim uspravno. Reio sam dakle da u prvo gledati da naem drugi lanac. Pipajui po patosu hodniiea, osetih neto tvrdo, i zgrabih predmet odmah, ne ispitujui prethodno ta je. Kad su me izvukli, pokazalo se da sam izneo bocu, i, na nau neopisanu radost, bocu sa portskim vinoiii. Blagodarili srno Bogu za ovu pomo u tekom asu; izvukosmo zapua pomou moga noia, i, gutnuvi redom po umeren gutljaj, osetismo se neobino' osnaeni od toplote. Bocu smo zatim paljivo zaepili, a pomou jedne depne marame smo je tako obesili da se ne moe razbiti. Odmorivi se malo posle ovog srenog sluaja, spustio sam se ponovo u vodu, i sada naao i lanac. Iziao sam, privrstio ga oko noge, i zagnjurio se onda po trei put; ali, samo zato da bih se uverio da nema sile koja bi u takvom poloaju, i pod takvim okolnostima, uspela da probije vra^ta. Vratio sam se na vazduh sasvim oajan. Izgledalo je po svemu da nade vie nema, i ja sam. na licima svojih drugova video rezignaciju pred neizbenom propau. Vino je izazvalo u njima vrstu delirijuma: mene je to mimoilo, verovatno zbog moga silaska u vodu. Oni su govorili zbunjeno, sasvim bez veze sa naim poloajem. Piters me je neprestano zapitkivao o Nantuketu; Avgust mi je priao i traio da mu dam depni elji, jer mu je kosa puna riblje krljuti, pa hoe da je oisti pre no to se iskrca; Parker mi je izgledao prisebniji: molio m,e je da se jo jedared, na sreu, spustim u vodu, i da iznesem to mi doe pod ruku. Ja sam na to pristao, i, posle jednog minuta, izneo sam malu 'konu torbu, koja je pripadala kapetanu Barnardu. Odmah smo uzeli da je otvorimo, sa skrivenom nadom da emo moda u njoj nai neto za jelo ili pie. Nali smo svega kutiju sa brijaima i dve platnene koulje. Zagnjurio. sam se ponovo; ali vratio sam se praznih ruku. Taman mi se promolila glava iz vodp, uh da se na palubi neto razfoija: nezahvalnici su se ko 82

ristili mojim otsustvom, ispili ostatak vina, a . boca im se razbila kad su pokuavali da je brzo obese na staro mesto pre nego to u ja videti ta se desilo. Prebacio sam im bezduan postupak, nato je Avgust briznuo u pla. Ona druga dvojica pokuala su da se smeju, da tobo okrenu stvar na alu; no, ne daj mi, Boe, da jo nekada vidim takav smej: njihove iskrivljene crte bile su uasne. Dejstvo vina u njihovim praznim elucima imalo je krupnu posledicu: bili su savreno pijani. Jedva sam ih savladao da legnu, a onda su nabrzo vrsto zaspali, diui glasno i teko kao u ropcu. Tako sam se ja naao sasvim osamljen na lai, ,a misli moje, naravno, behu najcrnje to se moe zamisliti. Nita drugo nisam video pred sobom do laganu smrt od gladi, ili, u najboljem sluaju, smrt u prvoj buri, jer malaksali, kakvi smo bili, nismo smeli raunati da emo jo jednu no bure izdrati. Glad je upala u meni na neizdrljiv nain, i ja sam oseeao da bih bio kadar uiniti i najneverovatnije, samo da glad utolim. Otsekao sam noem komad kone torbe, i pokuao da jedem: nisam bio u stanju da progutam ni najmanju mrvicu; ali, inilo mi se da mi je lake bilo i od samog vakanja koe i ispljuvavanja vakotine. Pred vee se moji drugovi izbudie: sva trojica u uasnom stanju, poto je dejstvo alkohola u njima prestalo. Tresli su se kao u groznici i zapomagali z.a vodom. Bilo mi ih je ao, ali nisam mogao da se u isto vreme ne radujem to je mene srena sluajnost spasla od prekomernog pijenja vina i od bednog i munog stnnja u kojem sam gledao njih. Meutim, njihovo ponaanje me je i plailo i uznemiravalo: ako ne nastupi neto neoekivano, oni mi apsolutno nee moi pomoi na poslu oko zajedni'kog spasenja. Ja jo nisam bio sasvim napustio misao da se iz kajite. neto dobavi; ali je svaki nov pokuaj sve dotle iskljuen, ^ok neko od njih ne bude gospodar sebe, i u stanju da dri kraj ueta na kojem u se sputati. Parker je izgledao prisebniji od ostalih, i ja sam se trudio svim silama da ga rastresem. Palo mi je na um da bi 83 moda voda dobro uticala: vezao sam mu dakle ue oko struka, i onda, odvevi ga do stepenica kajite (on je za sve to vreme ostao potpuno pasivan), gurnuo sam ga u vodu, pa odmah opet izvukao. Imao sam razloga da sam sebi estitam na toj ideji: Parker je izgledao ivlji, osveen, i pitao je, poto sam ga izvadio iz vode, sasvim trezveno: zato sam to radio sa njim. Kad sam mu objasnio stvar, zahvalio mi je: kazao da mu je voda dobro inila, i poeo zatim sasvim pametno govoriti o naem poloaju. Reili smo prvo da kroz isti postupak prou i Avgust i Piters, i zbilja su se posle vode i oni bolje oseali. Ta ideja kod mene je bila plod tiva: itao sam u nekoj medicinskoj kiijizi da du ima odlino dejstvo u sluajevima kad bolesnika obuzima delirum tremens. Sada sam dakle mogao opet poveritl drugovima da dre kraj ueta. Gnjurao sam tri etiri puta, mada je ve bio pao mrak, i ne ba jak, ali irok taias drmao malo lau. U toku mojih pokuaja uspeo sam da iznesem dve britve, jedan veliki prazan sud i jedno ebe; ali nita od jela. Nastavljao sam da se sputam dok nisam iznemogao; ali ne iznesoh vie nita. Preko no su to isto radili Piters i Parker, naizmeiice; no kako nam nita nije dolazilo pod ruku, ostavili smo se najzad toga posla, konstatujui u oajanju da uzaludno iscrpljujemo snage do kraja. Ostatak noi proveli smo u samrtnikim mukama due i tela. Ovanulo je jutro i 16og jula, ali mi smo uzaman izgledali na sve strane. More je i dalje bilo mirno, sa istim lakim talasom sa severa kao i jue. To. j.e sad ve esti dan bez jela i pia, izuzev bocu portskog vina; i bilo je jasno da jo samo veoma kratko vreme moemo iveti ako do hrane ne doemo. Nikad nisam video, a i ne elim da vidim, tako smrale ljude kakvi su bili Piters i Avgust. Da sam ih takve sreo negde na kopnu, ne bih rekao da sam ih ikada poznavao. Crte njihove su se tako skroz promenile da mi je teko bilo verovati da su to ljudi iz moga skoranjeg drutva. Parker, i pored toga to je bio jako opao i tako slab da nije mogao

84 glavu da digne sa grudi, nije ipak bio tako jada* kao ona dvojica. On je podnosio muke sa mnogo strpljenja, nije se alio, i pokuavaoje da nam uliva nade na sve mogune naine. Sto se mene tie, ja sam patio manje od ostalih, mada mi je, 5ad sam polazio na put, zravlje bilo loe; i mada sam, i uopte uzevi, slabije grae. Mnogo sam manje i izmraveo nego oni, a duh me je upravo vanredno sluio u sravnjenju sa njihovim skoro potpuno podetinjenim stanjem, njihovim praznim, idiotskim osmesima i nedotupavnim primedbama. S vremena na vreme ivnuli bi kao da im je na mahove dolazila svest o njihovu stanju: skakali bi na noge pod trenutnim buenjem snage, i govorili, za neko kratko vreme, sasvim razumno, nu krajnje oajno, o raznim pitanjima oko naeg poloaja. Moguno je, meutim, da su moji drugovi o svome stanju imali isto miljenje koje ja o mome, i da sam ja, nesvesno, padao u iste detinjarije i blesavosti kao i oni to je stvar koja se ne da odreeno utvrditi. Oko podne, Parker je stao tvrditi da s leve strane lae vidi kopno, i jedva sam ga svim silama zadrao da ne skoi u vodu sa ubeenjem da e otplivati na to kopno. Piters i Avgust, potonuli u melanholinu zamiljenost, nisu uzimali na um Parkerove rei. Ja sam nisam u tome pravcu mogao da otkrijem ni najbleu liniju nekog kopna znao sam isuvie dobro da smo daleko od svakog kopna, i da nema smisla zavaravati se iluzijom. Ali mi je trebalo mnogo vreihena dok sam Parkera uverio o zabludi; a kad sam uspeo, on briznu u pla, kao dete, derui se glasno i jecajui i ne prestade dokle god nije umoran i iznemogao pao i zaspao. Piters i Avgust pokuae takoe, ali bez uspeha, da progutaju komad one koe. Ja im savetovah da, kao i ja to sam, samo ivau kou, i onda je ispljunu. Za dugo vakanje su bili suvie nemoni. Ja sam meutim nastavio tako da inim, i bilo mi je od toga neto lake: mene je mnogo vie muila nestaica vode, i jedva me je uspomena na strane 85 posledice toga kod drugih ljudi zadrala da ne uzmem gutljaj morske vode. Tako je prolazio dan. Odjedared, spazih, stojei . sa leve strane na kljunu, jedro. Videlo se na istoku i izgledalo da pod njim plovi velika laa koja, na razmaku od 1215 milja, dri kurs koji se sa naim ukrta. Nijedan od mojih drugova nrje nita primetio, a ja sam utao, da se ne bismo moda opet razoarali. Ali kad je laa dola blie, video sam da plovi nama punih jedara. Nisam mogao onda vie da se savlaujem i upozorio sam i drugove. Oni poskakae, predadoe se najneobuzdanijoj radosti, plakahu, smejahu se kao idioti, skakahu trupkajui po palubi, upahu kose i naizmenieno se as moljahu Bogu, as psovahu "rune psovke, I mene je neobino potreslo koje njihovo ponaanje, koje ubeenje da je to' najzad ipak siguran spas, te stadoh sa njima zajedno ludovati, putajui na volju svojim impulsima blagodarnosti i ushienja, valjajui se po palubi, tapui, viui, dok me odjedared neto ne rastrezni, te sam nanovo osetio krajnju oveju bedu i oajanje: video sam da nam se laa okrenula stranjim svojim delom, i da krmani skoro u sasvim suprotnom pravcu prema onom u kome sam je prvobitno spazio. Trebalo je vremena dok sam drugove svoje ubedio da nas je srea opet omanula. Na sva moja uveravanja odgovarali su zauenim pogledima i gestovima koji su odbijali varanja i rave ale. Avgustovo ponaanje me je uasno potreslo. Uprkos svemu to sam ja govorio i inio, tvrdio je neprestano da laa dolazi blie, i spremao se za prelazak na nju. Morsku travu to je lagano plovila kraj nae lae je drao za amac one lae i pokuavao da skoi do njega, leleui i cvilei da oveku srce pukne od alosti; jedva sam ga spreio da se ne baci u more. Kada smo malo savladali uzbuenje, posmatrali smo lau sve dok je nismo izgubili iz vida; rneutim, vazduh se bio ispunio gustom maglom i digao se lak vetar. Kad je lae konano nestalo, Parker mi se okrenuo sa izrazom lica od kojeg sam 86 sav zarhtao. Drao se sabrano, kao nikad. A pre nego to je i otyoriq usta, meni je moje srce kazalo ta e rei: u malo rei on predloi da jedan od nas mora umreti da bi oni ostali mogli odrati ivot.

XII Ja sam ve o' nekog vremena pomiljao na mogunost da se doe do tog poslednjeg, strahovitog zakljuka; ali sam bio reio u sebi da u radije pretrpeti smrt, ma u kojem obliku, nego to u pribei takvome sredstvu. Tu moju odluku nisu pokolebale najuasnije muke gladi koje sam trpeo. Piters i Avgust nisu uli da je pao taj predlog. Zato sam odveo Parkera nastranu i, pozvavi u sebi Boga u pomo, da Parkera razuverim, dugo vremena sam govorio i preklinjao ga svim to mu je sveto, iznosio argumente kakve samo taj ikrajnji sluaj diktira da napusti tu misao, i da je ne spominje ni jednom od one dvojice. On me je sluao ne pokuavajui niim da mi protivrei, i ja sam se ve nadao da sam ga zadobio da popusti. Ka sam prestao, rekao je da on vrlo dobro zna da je sve to tako kako ja kaem; da je prilaenje tom sredstvu najuasniji izlaz iz situacije koji ovek moe zamisliti; ali, on je dosad istrpeo onoliko koliko ljudska priroda najvie moe trpeti, a misli da je nepotrebno da propadnu svi, kad je smru jednoga moguno, i, tavie, verovatno da se ostali spasu. Najzad mi je rekao da mogu sebi utedeti svaki dalji trud oko uticanja na njega, jer se on na taj korak bio reio jo pre nego to se laa pojavila, i laa ta je samo za as odgodila objavljivanje toga reenja pred svima. Ja sam ga tada molio: kad ve neee da odustane, da bar jo malo poeka sa svojim planom; moda e, ipak, naii neka laa; navodio sam i vazdan drugih argumenata, .za koje sam drao da mogu uticati na njegovu sirovu prirodu. On mi odgovarae: da je i ovako progovorio tek ona kad ve nije 87 mogao drukije; da on dalje ne moe ostati bez hrane, i da bi, stoga, drugo neko vreme, bai* to se njega, tie, bilo suvie kasno. ' . Kako nisam uspeo da ga dirnem lepim i blagim tonom, reio sam se na drukiji postupak. Kazao sam mu da valjda ima oi da vidi da sam ja najmanje ~ iznemogao, da su dakle moje zdravlje i moja siraga, u tom trenutku, bolje nego njegovi ili Pitersovi i Avgustoviv ukratko, da u, ako bude potrebno, upotrebiti silu, i da u ga, ako pokua a onoj dvojici saopti svoje ljudoderske namere, da u ga jednostavno baciti u more. Na to me je on zgrabio za guu, izvadio no, i uinio nekoliko napada da mi ga sjuri u trbuh; samo ga je krajnja njegova slabost spreila da izvede to je naumio. Naravno, za to vreme je i u meni planula srdba; ovukao sam ga do ruba lae s vrstom namerom da ga bacim u vodu. Spaslo ga je posreddvanje Pitersa, koji je priskoio, razdvojio nas, i pitao ta se deava. Pre no to sam mogao ita uiniti, Parker je rekao to je hteo da rekne. Utisak od njegovih rei bio je jo straniji nego ono ega sam se ja bojao. I Avgust i Piters, koji su, I kako izgledae, i sami krili tu misao u sebi koju je Parker samo prvi izrekao, "dadoe Parkeru za pravp, i zahtevahu da _se stvar omah izvede. Ja sam oekivao da e bar jedan od njih imati toliko moi da mi pomogne u opiranju; a sa pomou tog jednog, oseao sam, bio bih u stanju a otklonim uas. Kako sam se iz osnove prevario, bilo je krajnje vreme da pomiljam na svoju sigurnost, jer, svako dalje opiranje od moje strane bilo bi na njihovoj strani razlog da se u tragediji, koja tek to se nije izvela, sa mnom ne postupa ba poteno. Rekoh dakle da pristajem na predlog, i molim samo jo za jedan as ekanja, koliko je potrebno da se razie magla oko nas, i, moe biti, jo jedared ugledamo onu lau. Privoleo sam ih na to posle mnogih tekoa; kako se magla digla jo pfe jednog asa (vetar je ubrzo doao) a lae nige ne bee, poeli smo se spremati da nam kocka odlui sudbinu. 88 Odvratno mi Je opisivati scenu koja je pos! toga nastala; nikoji kasniji dogaaji nisu mogli da mi izbriu detalje te scene iz seanja, i pomisao r.njih trovala mi je svaki trenutak poznijeg mog . vota. Neka mi dakle bude doputeno da preko toga dela moje prie preem onoliko brzo koliko igda to doputa priroda stvari. Jedina moguna metoda bila je izvlaenje slamki. Mesto slamki upotrebili smo iverke drveta, a bilo je reeno da e se iz moje ruke

izvlaiti. Ja sam se nato povukao u jedan kut palube, a moji drugovi, utei i okrenuvi mi lea, u drugi. Najstraniju duevnu muku pretrpeo sam dok sam slamke spremao. U veini sluajeva i situacija ivota ovek, dakako, ne gubi interes za odranje svoje egzistencije; taj interes jo raste ukoliko su slabiji izgledi za spas ivota. Sada meutim, kada sam se naao pred zadatkora mukle, odreene, vrlo ozbiljne prirode (sasvim drukije od borbe protiv bure ili gladl); kad sam imao priliku da razmislim o sasvim neznatnim mogunostima izbegavanja smrti, i to smrti sa najgroznijom svrhom; sada se odjedared svaki deli moje dosadanje energije nekuda razneo, kao to se perca razleu pred vetrom, i mene ophrva najgnusniji, najbedniji uas i strah. Nisam spoetka bio kadar ni da iskidam i sloim ocepke od drveta; prsti su mi sasvim otkazali slubu, a kolena su mi se tresla i udarala jedno o drugo. Kroz mozak mi je jurilo hiljadu apsurdnih misli: kako bih ja lino izbegao uee u stranoj spekulaciji. Dolazila mi je ideja da se bacim pred svojim drugovima na kolena, i da ih rpolim da me potede od te uloge; pa onda ideja da skoim na njih, jednoga od njih ubijem, i takp vuenje kocke uinim suvinim; jednom reju, sve, sem ideje da svrim ono to mi je bilo n rukama. .Najzad, poto sam dosta vremena proveo u tim besmislicama, trgao sam se na glas Parkerov, koji me je opominjao da sve nas to pre izbavim iz strahovite neizveshosti. Ni tada jo nisam bio u stanju da najzad udesim ocepke. Poeo sam preturati po glavi razna lukavstva, p'omou 'kojih bi ' naveo jednoga od svojih sastradalnika da izvue krai ive 89 rak, poSto je tako bilo ugovoreno: da e onaj ko izvue krai iverak, umreti, da bi se .ostali spasli. Ko 6e me osuditi za bezunost? Samo onaj ko nije nikada bio u slinom poloaju. Najzad, vie se nije moglo odugovlaiti, i ja oteturah do prednjeg dela lae, oseajui da mi srce lupa kao da e grudi da mi razvali. Pruio sam ruku sa ocepcima: Piters izvue prvi. Slobodan! Njegov iverak nije bio najkrai; to je bio dokaz da je jedna verovatnoa manje za moje spasenje. Sabrao sam se opet, i ~pruio ruku prema Avgustu. I on, bez okolienja, izvue: i on bee slobodan. Sada su mogunosti ivota ili smrti stojale preda mnom potpuno iste. , U tom momentu razlila mi se po grudima divljina jednog tigra. Oseao sam prema svome drugu Parkeru najsilniju, demonsku mrnju. Ali, to oseanje nijfe dugo trajalo; ja mu, zatvorenih oiju, 1 u gru strave, pruih da izvue jedan od dva iverka. Pet minuta mu je trebalo da se rei; za sve vreme te uasne pauze ja nikako nisam otvarao oi. Najzad osetih da mi je jedan od dva iverka brzo izvuen iz ruke. Sudbina je dakle reena nisam samo znao da li njegova ili moja. Niko nije nita govorio, a ja nisam imao snage da se uverim... Najzad me Piters uhvati za ruku, ja se usilih da otvorim &Zi, i spazih, odmah, po izrazu Parkerova lica, a sam ja spasen, a on osuen. Uahnuh duboko u sebe vazduh J sruih se onesveen na palubu. Doao sam k sebi osta rano da ugledam dovretak tragedije: smrt je pretrpeo onaj . koji ju je najvie hteo. Parker je, ne opirui se, bio udaren noem u lea od Pitersa, i sruio se na mestu mrtav. Neu se zadravati na asti koja je posle toga dola na red. Takve stvari moe ovek snevati, ali pakleni uas stvarnosti rei ne mogu opisivati. Neka bude dosta rei da smo od toga lea iveli etiri dana, koji se nikada nee iz pameti izbrisati. To je bilo od 17og do zakljuno 20og jula. Jula 19og padala je bujna kia, koja je trajala otprilike etvrt asa. U jednom od onih^ ulavljenih 90 pokrivaa nahvatali smo neto vode. Ne vie od pola balona; ali nas je i to ispunilo nadom i snagom.

Jula 21og opet smo se nali u krajnjoj nudi. Vreme je bilo jednako toplo i prijatno, ponekad sa malo magle i lakim vetrovima, obino od severa ka zapadu. Jula 22og, dok smo sedeli na gomili i razgovarali melanholino o svom alosnoln poloaju, meni odjenom sunu kroz glavu misao koja me ispuni vedrom nadom. Setio sam se da mi je Piters, kad smo ono obarali prednju katarku, dao jednu sekiru i zamolio me da je ostavim po mogustvu na sigurnom > mestu; ida sam ja tu sekiru, nekoliko minuta'pre nego to su oni teki talasi naili na nas i napunili lau vodom, odneo na prednji deo lae sleva,' i ostavio je u jednoj koji. Sada mi se prividela mogunost: poto tom sekirom probijemo palubu na mestu iznad komore za proviziju, da doemo, ipak, i bez tekoa, do hrane. Kada sam taj plan saoptio drugovima, oni se obradovae, i odmah smo sva trojica poli prema kabini na prednjem delu lae. Zagnjuriti se pod vou na tom mestu, bilo je jo mnogo tee nego silaziti u kajitu, jer je, tu, otvor bio nesravnjeno manji. Kao to e se itaoci seati, redovan ulaz u kajitu imao je okvir sa mnogo drvenarije, i kad je sve to razoreno, otvor se znatno poveao; dok ovde, na prednjoj kabini, ulaz nije bip nita drugo do obina rupa od tri stope u kvadrat, i, prema tome, mogao je ostati sasvim neoteen i mali. Ja meutim ni asa ne oklevah ^sa pokuajem da siem: sa uetom oko struka, skoih hrabro unutra, stigoh do koje, i zaista naoh odmah sekiru. Sekira ta doekana je sa velikim ushienjem, a lakoa sa kojom smo doli do nje, smatrana" je kao dobar predznak za konano nae spasenje. Poesmo tada da fazvaljujemo palubu sa svom energijom novoprobuene nade; Piters i ja odmenjivali smo se na poslu; Avgust, zbog svoje ranjene ruke, nije nam mogaD pomagati. Kako smo jo bili slabi i nas dvojica, morali smo se svaki as odmarati 91 o posla. Izlazilo je, prema tome, da e mnogi 1 dugi asovi proi dok se izvri zadatakr to jest razvali dovoljno velika rupa za slobodan prolaz u komoru sa provizijom. Nu, sve te tekoe nisu nas uplaile, radili smo celu no pri meseini, postigli smo najzad ono to mo eleli, u zoru 23ega jula. Sada se Piters javio za silaenje. Opremljen kao' i ranije, zagnjurio je i brzo se vratio nosei u rukama mali lonac, koji je, na nau ogromnu radost, bio pun maslinki. Razdelismo ih, i, 'pojevi ih sa velikom lakomou, jedva smo ekali da Piters ponovo sie. Toga puta rezultat je premaio sva naa oekivanja; iznesena je velika unka i boca madere. Iz boce je svaki od nas samo umereno gutnuo, jer smo se svi jo seali opasnih posledica od neumereno ispijenog portskog vina. Sunka, sem jedno dve funte oko kosti, bila se pokvarila od slane vode, i nije se mogla jesti. Ono to je dobro bilo razdelili smo. Piters i Avgust, nemoni da se umere, pojeli su svaki svoj deo odmah: ja sam bio oprezniji, pomiljao sam na e kofa e posle toga doi, i pojeo sam sarao malo od svoga obroka. Posle toga odmarali smo se od neobino naporna naeg rada. Oko podne, osetivi se opet snaniji i sveiji, nastavismo sa naporima oko dobavljanja hrane. Piters i ja silazili smo naizmenino do zalaska sunca, svaki put sa vie ili manje rezultata. Izneli smo postepeno jo etiri mala lonca sa maslinkama, drugu unku, skoro tri galona odline madere, i, to je za nas 'bilo najdragocenije, jednu malu kornjau vrste galipago: kapetan Barnard je, kad smo polazili, dobio nekoliko komada sa lae Meri Pits, koja se ba tada vratila bila sa jenog puta po Pacifiku, gde je lovila morske pse. Imau jo prilike 'da u ovom prianju spominjem 'tu vrstu kornjaa. Ona se nalazi najee, kao to e mnogi od mojih italaca znati, na grupi ostrva koja se zovu Galipago, a ime svoje dovode od te ivotinje, jer panska re galipago znai kornjaa iz slatke vode. Zovu ih ponekad i slonkornjae, zato to ih biva ogromno velikih. Ja sam video vie njih 92 koje su teile o 1200 do 1500 funata. Izgled im je udnovat, upravo odvratan. Kreu se sporo i teko, nose svoje telo stopu visoko od zemlje. Vrat im je neobino dug i tanak, od 18 palaca do dve stope: a ja sam jedared ubio jednu u koje je razmak izmeu pleki i glave iznosio ne manje od tri stope i deset

palaca. Glava im je neobina, lii glavi zmije. Mogu izdrati bez hrane neveravatno dugo Vremena; ima primera da su po dve godine provodile u upljini lae, i posle toga bile isto takg ugojene i isto tako odrane kao i pre. Po jednoj karakteristici ove udne ivotinje potseaju na dromedare, pustinjske kamile. Imaju kesu na korenu vrata, i u njoj stalno izvesnu koliinu vode. Biva da se u tim kesama poto ivotinja celu godinu nije dolazila do hrane, pa je potom bila ubijena : nalazilo do tri galona savreno svee slatke vode. Glavna hrana tih kornjaa je divlji perun i celer, takoe i slanica i indiska smokva; od ove poslednje napreduje izvanredno dobro, a nalazi se ona u velikoj koliini na padinama obala gde se nalazi i sama ivotinja. Meso kornjaa, odlino i veoma hranljivo, odrava ivote hiljadama mornara, koji putuju po Tihom Okeanu zaposleni u lovu na kitove ili inae. Kornjaa koju smo mi izneli iz komore bila je samo srednje veliine, teka otprilike 65 do 70 funti. .enka, vrlo dobro odrana, ugojena, i sa vie od etvrtine galona bistre slatke vode u kesi. To je znailo ita'vo blago za nas; padosmo na kolena i blagodarismo Bogu za tako bogatu i vanu pomo. Bilo je mnogo tekoa dok smo ivotinju provukli kroz rupu: srdito se opirala, a snaga joj bee ogromna. Umalo se nije istrgnula iz Pitersovih ruku i bunula natrag u vod'u; ali joj Avgust u tome trenutku nabaci na vrat ue sa omom, zadravi je na. taj nain dok ja nisam skoio u rupu do Pitersa i pomogao rnu da je podigne i izbaci. Vodu iz kese paljivo smo iscrpli u bokal, koji je, kao to e se itaoci seati, ranije bio iznesen iz kajite. Zatim smo odbili jednoj boci grli i nainili vrstu ae, koja je merila oko etvrtinu pajnta, ispili 93 svaki svoj deo i reili da emo se, dok vode bude, strogo. drati te mere kao nevne porcije. Kako je poslednja dva tri dana vreme bilo suvo i lepo, osuilo se i nae odelo, i sva posteljina koju smo izneli iz kajite, tako da smo tu no, 23ega^ jula, proveli srazmerno udobno i mirno, poto smo, pre spavanja, obilno veerali maslinke i unke, sa neto malo vina. Brini da nam se u sluaju vetra ne bi neto od provizije otkotrljalo u vodu, vezali smo stvari to smo bolje mogli za ostatke od ekrka. Kornjau, koju smo eleli da sauvamo ivu to se najdue moe, izvrnuli smo na lea, i takoe paljivo vezali. XIII 24ti jul. To jutro probudilo nas je neobino okrepljene, duevno i telesno, kraj svih opasnosti nae situacije. Nismo znali gde se nalazimo; svakako daleko od kopna; hrane koliko je dovoljno za etrnaest dana, i to ako se bude tedljivo troilo; bez vode; noeni morem na najbednijoj olupini; izloeni milosti i nemilosti vetra i talasa; kraj svega toga, seajui se mnogo stranijih beda iz kojih smo se .spasli, sadanje nae nevolje .smatrali smo kao obine i svakidanje tekoe. Eto, toliko je pojam blagostanja ili bede relativan! im se sunce rodilo, dali smo se opet na posao azvlaenja stvari iz komore za jelo, kad ojedared naie pljusak sa sevanjem munja. Brzo ponovismo to smo ve jedared radili: skupljanje vode pomou arava na taj nain to bismo jako zategnuli arav, a u sredini ga opteretili jednom karikom lanca. Voda je onda curila ka sredini, i tu kapala u podmetnuti bokal. Skoro smo ga bili napunili, kad udari jak vetar od severa; morali smo prekinuti posao; trup lae ,se stao tako silno ljuljati da se nismo vie mogli drati na nogama. Brzo preosmo na prednji deo lae i privezasmo se za ekrk. Tok dogaaja smo meutim oekivali sa mnogo veom mirnoom no to se moe zamisliti u slinim okolnostima. Oko podne 94 se vetar pojaao (kaku se to kae, za dve rupice na jedru), a uvee je duvao svom silom, i pratili su ga teki, veliki talasi. Naueni ve iskustvom kako da se najbolje privrstimo, proveli smo no prilino dor bro mada smo bili kroz mokri i jednako strepeli da nas voda ne spljusne u more. Sreom, bilo je tako toplo da nam je mokrina skoro prijala.

25ti jul. Vetar popustio (ostala mu snaga otprilike deset vorova brzine), pa su i talasi toliko legli da smo na palubi bili suvi. Ali, na veliku nau alost, nali smo da je voda odnela dva lonca maslinki, i sve to je ostalo od unke, mada smo te stvari bili veoma paljivo privezali. Reili smo da kraj svega toga jo neemo ubijati kornjau, i da e nas za doruak zadovoljiti ono malo maslinki i porcija vode, koju smo pomeali pola i pola s vinom, i konstatovali da takva meavina neobino snai. More je jo uvek bilo nemirno, i krajnje nezgodno za produenje naega lova u provizionoj komori. U toku dana neke stvari, koje nam, uostalom, u tadanjem naem poloaju, nisu mogle ni za to posluiti, isplivale su kroz rupu same sobom; ali, voda ih je odmah odnela. Opazili smo takoe da se trup lae, postepeno, sve jae naginje nastranu, tako da smo se morali vezati. Proveli smo sumoran i teak dan. U podne je sunce sijalo skoro vertikalno nad nama, i po tome smo znali da nas je onaj dugi niz severnih i severozapadnih vetrova doterao blizu ekvatora. Pred vee smo videli nekoliko ajkula, i uznemirili se, gleajuii kako nam se jedna od njih, grdno velika, pribliuje. Kad je u jedan mah paluba otila duboko u vodu, ona grdosija se formalno popela k nama: pranula se nekoliko puta nad ulazom u kajitu, udarila repom Pitersa. Na nae veliko zadovoljstvo, golem jedan talas ju je opet svalio u more. Da je vreme bilo lepo, mogli smo je lako uhvatiti. 26ti jul. Vetar se znatno stiao, more je takoe leglo, i mi smo se reili da produimo posao. Posle mnogo muke, kroz itav taj dan, uvideli smo da niemu vie nemamo da se nadamo na tome mestu; meuzidovi toga prostora preko no su bili ulubljeni, 95 iiela voda u upljinu lae. Taj fakt r.as 't. naravno, ispunio oajanjem. .i jul. More skoro sasvim glatko; veoma i.< vt.ri od severa i zapada. U podne, poto je izgrejalo jako toplo sunce, suili smo odela. Kupanje u moru bilo nam je neobino prijatno u svakom pogledu; ali smo morali biti veoma obazrivi, jer su preko celoga dana ajkule pratile lau. 28"mi jul. Jednako lepo vreme. Laa se tako nakrenula da smo se ve pobojali da e se prevrnuti. Poeli smo se udeavati za tu krajnju sluajnost; vezali smo kornjau, bokal i dva lonca maslinki to se bolje dalo, sa vetrove strane, i spolja na trupu lae, ispod velikog lanca. More neprestano mirno, sa malo ili nimalo vetra. 29ti jul. Nastavlja se lepo vreme. Avgustova bolesna ruka pokazuje znake izumiranja. On se tui na sanjivost i uasnu e; ali nema velikih bolova. ime da mu olakamo. Trljali smo malo bolesno mesto siretora iz maslinki: to je bilo sve to smo znali, i nije pomagalo nita. inili smo to smo mogli da mu bude lake, i utrostruili njegov deo vode. 30ti jul. Neobino topao dan, bez vetra. Jedna grdno velika ajkula pratila je lau celo prepodne. Nekoliko puta pokuali smo, bez uspeha, uostalom, da je uhvatimo pomou ome. Avgustu je mnogo gore: on na nae oi propada, kako zbog nedostatka 'prave dobre hrane, tako i od posledica svoje rane. Jednako se moli Bogu da ga uzme i oslobodi patnje. Veeras smo pojell i poslednje maslinke, a voda u bokalu bila je tako ustajala da je bez vina uopte nismo mogli piti. Reili smo da sutra ubijemo kornjau. 31vi jul. Prola no bila je, zbog poloaja lae, puna strave i umora. Ujutro smo imali posla da ubijemo i razudimo kornjau. Pokazalo se da je mnogo manja nego to smo mi mislili, ali obro odrana: meso je iznosilo najvie oko deset funti. Da bi se to bolje ouvalo, isekli smo ga u male komade, sloili u tri preostala lonca od maslinki i u bocu od vina, i prelili siretom. Dogovorili smo se da emo se zadovoljavati sa etiri uncije dnevno, i tako onda 96 imati hrane za trinaest dana. Predvee nas je iznenadila jaka kia sa mnogo sevanja i grmljavine; ali je tako malo trajala da smo skupili svega pola pajnta vode. Svu tu vodu, po porazumu, daosmo Avgustu, koji je izgledao ve sasvim blizu kraja. Pio je iz arava (mi smo drali arav nad njim, i voda mu je kapala u usta), jer nismo imali na raspolaganju sud, sem da smo prbsuli vino iz

burenceta ili ustajalu vodu iz bokala. Uinili bismo bili, uostalom, ma koje od ovoga, samo da je kia due potrajala. Bolesniku posle vode kao da nije bilo mnogo lake. Miica mu je sasvim pocrnela, od lanka do ramena, a noge hladne kao led. Svakoga irenutka oekivali smo smrt. Avgust je bio strahovito izmraveo: o'd 127 funti, koliko je bio teak u Nantuketu, sada je spao do ciglih 4050. Oi su mu bile tako upale, da su se jedva videle, a koa na obrazima toliko onjlitavela da je jedva vakao hranu i jedva gutao i tenost. 1vi avgust. Produava se isto mirno vrerrie, samo to sunce uasno pee. Trpeli smo strahovitu e; voda u bokalu sasvim Se usmrdela i "po njoj gmizali crvi. Malo smo od te vode ipak pili pomeavi je sa vinom; ali to nam skoro nikako nije gasilo e. Mnogo vie osveavalo nas je kupanje u moru; meutim, to smo samo dosta retko mogli da inimo zbog stalne blizine ajkula. Bilo nam je jasno da Avgustu nema spasa, da umire. Niim nismo mogli da mu ublaimo muke, koje kao da su bile goleme. Oko dvanaest asova izdahnuo je u jakim grevima, i ne prozborivi ni rei ve od vie asova. Njegova smrt napunila nas je mranim predoseanjima, i tako je teko uticala na nas da smo ceo dan presedeli kraj lea i samo se apatom oslovljavali. Tek poto se dobro smrklo, ohrabrili smo se da ustanemo i da telo bacimo u more. Le je bio odvratan, i ve toliko truo da se jedna noga, kako ju je Piters dohvatio, odmah odvojila od trupa. Kad je trula masa skliznula u vodu, videli smo na fosfornoj svetlosti koja je iz trulei bleskala, sedam ili osam velikih ajkula; a kada su dohvatile i stale da raski 7 Avanture Gorona Pima ^7 daju plen, kljocanje i pratanje bilo je takvo a se sigurno moralo uti na itavu milju daleko. Mi smo se stresli od uasa sluajui taj um. 2gi avgust. Isto vreme, uznemirujua tiina i velika toplota. Zora nas je zatekla sasvim slomljene i telesno iznurene. Voda u bokalu postala je nemoguna, pretvorila se u debelu piktijastu masu, po kojoj su vrveli gnusni crvi. Prosuli smo sadrinu, isprali dobro bokal morskom vodom, i usuli onda u njega malo sireta iz boca u kojima smo ostavili kornjaino meso. e smo jedva podnosili; vino je.samo jo vie raspaljivalo vatru u nama, i zanosilo nas toliko da smo se odmah opijali. Pokuali smo zatim da se pomognemo meajui malo morske vode u vino; ali to je odmah izazvalo na povraanje, i okanili smo se. Celoga dana vrebali smo priliku da se okupamo; ni to nam se nije dalo; trup lae je prosto bio opsednut ajkulama verovatno ista udovita koja su sino proderala naeg druga, a sad oekuju drugu slinu ast. Ta okolnost ispunjavala nas je gorinom i budila u nama teka, melanholina predoseanja. Kupanja su nam tako dobro inila, i znati sad da je ta blagodet potpuno iskljuena, bilo je vie no to smo mogli pod' neti. Nismo uostalom bili sigurni ni od neposredne opasnosti: jedan nezgodan korak, ili pokret dosta da se najmanje sklizne, i eto nas na domaaju prodrIjivih ivotinja, koje su nam se i tako pribliavale, plivale sa svakim veim talasom pravce na nas. Vika i mlataranje rukama kao da ih ni najmanje nisu plaili. I premda je jednu od njih Piters dohvatio sekirom i osetno ranio, nastavila je na istom mestu da navaljuje. Predvee se pokazao oblak; ali, na grdnu nau alost, proao nas je ne izlivi se u kiu. Ne moe niko zamisliti koliko smo u to vreme stradali od ei. No smo probdeli mueni eu i strahom od ajkula. 3i avgust. Nikakva izgleda na izbavljanje, a laa se ve toliko nagnula da uopte vie nismo mogli stojati na palubi. urili smo se da osiguramo vino i kornjaino meso, za slucaj da se laa prevrne. Doneli smo dva klina, zabili ih sa vetrove strane u trup lae, nekoliko stopa iznad vode, to nije bilo mnogo daleko 98 od hrpta, jer smo skoro ve leali na boku. Za te ': nove smo onda vezali proviziju: tu je bila sigurr. nego na prednjem delu lae, ispod lanca. Strahovite muke od ei preko celoga dana; na kupanje ni pomisliti; nemoguno zaspati. 4ti avgust. Ba pre nego to e zora sinuti, opazismo da se hrbat ve izdie iz vode: laa dakle tek to se nije prevrnula. Spremismo se za najgore, da nas potres ne bi odbacio. Spoetka je izvrtanje ilo lagano i postepeno, i mi smo

uspeli da se od vetrove strane uspuzamo dosta visoko, i to pomou onih ueta na klinovima (zabijenim da slue kao oslonac) kojima smo, srenim sluajem, ostavili krajeve da vise. Ali nismo raunali sa ubrzanjem pokretne snage, i naskoro nismo vie bili u stanju da drimo korak sa naglim okretanjem; pre nego to smo shvatili ta e da se desi, osetili smo da smo naglo hitnuti u more, i koprcamo se nekoliko arina pod vodom grdnog talasa koji se preko nas prevalio. Kad me je, ponela voda, ja sam ispustio ue za koje sam se drao. Osetivi da sam potpuno pod laom, a skoro sasvim iznemogao, prestao sam sa svakim naporom, i iznjirio se sa smru koja tek to nije dola. Ali sam se opet prevario: nisam uzeo u obzir prirodan otkok' lae na vetrovu stranu. Kovitlac vode navie, koji je nastao usled deliminog obratnog prevrtanja lae, izdigao me je.na povrinu sa jo veom silinom nego onakojom sam bio potopljen. Kada sam izleteo gore, video sam da plivam otprilike dvadeset jarda daleko od trupa lae. Trup je leao sa hrbatom izvrnutim gore, Ijuljao se uasno sa jedne na drugu stranu, a more je svud unaokolo bilo jako uznemireno i puno vrtloga. Pitersa nisam nigde video. Jedno uljano bure plivalo je nekoliko stopa od mene; i razni drugi predmeti sa lae bili su rasuti po vodi. Glavni moj strah sada bile su ajkule, za koje sam znao a su blizu. Da bih lih po mogustvu zaplaio, udarao sam i prskao po vodi i rukama i nogama, i pravio to vie pene plivajui ka trupu lae. Uveren sam da samo toj sasvim prostoj meri predostronosti imam da zahvalim za svoje spasenje: jer, ba pre iz7* 99 vrtanja lae bilo je toliko mnogo ajkula oko nje, da sam ja za vreme svoga plivanja morao dolaziti u neposredan dodir sa nekom od njih. Osobitom nekom sreom stigao sam do boka lae itav, mada toliko iznemogao od grdnih napora da bez Pitersove pomoi, u dobar cjas, nikad ne bih 'dospeo i na nju. Na veliku moju radost, pojavio se on (uspuzao se na hrbat sa protivne strane trupa) i bacio mi kraj jenog od onih ueta koja smo bili privezali za klinove. im sriio izbegli jednu opasnost, odmah smo morali upraviti svu panju na strahovitu izvesnost druge apsolutne gladi. Svu nau hranu odnela je voda uprkos naoj najveoj brizi da je ouvamo; nemajui pred sobom ni truni nade na jo neku mogunost da se doe do hrane, obuzelo nas je obojicu najvee oajanje, plakali smo glasno kao deca, i ne pokuavajui vie a se uzajamno poteimo". Takvu slabost tektj je razumeti onom ko nikada nije bio u slinom poloaju: treba se setiti da smo mi umno bili tako rastrojeni mnogim oskudicama u uasima, da se u to doba upravo nismo ni mogli smatrati kao potpuno prisebna bia. U kasnijim opasnostima, koje su bile isto toliko velike, ako ne i vee, ja sam podnosio hrabro sve muke moga poloaja, a Piters, kao to e se videti, isticao je jo i jednu stoiku filozofiju, isto tako Heverovatnu kao to je bilo i sadanje detinjasto i maloduno njegovo ponaanje, razlika je dolazila od duhovnog stanja. Izvrtanje lae, mada smo se zbog toga liili vina i kornjaina mesa, ne bi nas u stvari dovelo do jo bednijeg stanja no to je bilo preanje, da nam nisu propali aravi, pomou kojih smo dotle hvatali kinu vodu, i bokal, u kojem smo skupljali i uvali tu vodu jer, pronali smo da je sva donja strana lae oko hrpta pokrivena debelim slojem krupnih la&arskih koljki, koje su i prijatne i veoma hranljive. I tako, dogaaj koji nam je bio zadao samrtni strah pokazao se za nas u dva pravca yie kao blagodat nego kao zao udes: otkrio nam je izvor hrane koji nas moe, ako budemo hranu umerno troili, vie od mesec dana odravati; sem toga, u mnogome popravio nae stanje 100 i u smislu pozicije: jer nam je sada mnogo ta biio povoljnije i mnogo smo manje bili izloeni opasnostima nego pre toga. Meutim, tekoa oko pitanja vode uinila nas je neosetljivima za sve koristi od naeg promenjenog poloaja. Da ne bismo propustili priliku na sluaj neoekivane kie, poskidali smo koulje, znajui naravno da pomou njih ni u najboljem sluaju ne moemo skupiti vie od etvftinu pajnta vode. Celoga dana ne pokazae

se oblaci. Stradanje nae od ei, uasno. Piters je te noi spavao, u nemirnom snu, otprilike jedan as, a meni strane muke ne dadoe oka sklopiti. 5ti avgust. Digao se mali vetar i naterao lau u masu morske trave; tu smo bili tako sreni da naemo jedanaest malih rakova, i tako se nekoliko puta prijatno poastimo. Ljuske tih rakova bile su tako tanke, da smo ih mogli pojesti; od rakova nismo toliko edneli koliko od onih sitnih koljki. U travi nije bilo ajkula, te se usuismo i da se okupamo, i ostadosmo u vodi vie asova. Od toga je e znatno popustila. Tako osveeni, proveli smo no prijatnije, obojica mogasmo malo da prospavamo. 6ti avgust. Toga dana Bog nas se setio naglom i izdanom kiom: trajala je od podne do u samu no. Gorko smo alili to nemamo ni bokal ni burence: kraj sveg tekog hvatanja vode u koulje, mogli bismo ipak napuniti ako ne oba baf jedan sud. Ovako, e smo gasili cedei vodom natopljene koulje tako da nam je tenost curila u guu. Citav dan smo se time zanimali. 7mi avgust. U samu zoru obojica smo istovremeno opazili, na istoku, jedro, koje je oigledno plovilo k nama. Pozdravismo arobnu sliku dugim uzvikom radosti, i poesmo odmah davati sve mogune znakove: mahali smo kouljama; skakali uvis to smo onako slabi, bolje mogli; ak smo se i derali svom snagom svojih plua, mada je laa bila oko 15 milja daleko. Postepeno se sve vie pribliavala naoj olupini, i mi smo sada znali da e nas ljudi, ako samo odre isti kurs, uskoro morati primetiti. Posle jednog 101 asa ve smo jasno razlikovali posadu na palubi. Laa je bila duga, niska, nekako ivahna, sa crnim krugom na prednjem jedru, i, kako je izgledalo, sa mnogobrojnom posadom. Odjedared nas doepa uasan strah: mada je bilo nemoguno da nas ne spaze, nije bilo sasvim iskljueno da nas ostave sudbini. Jer, premda je teko u to verovati, takav varvarski postupak ne dolazi ba meu retkosti na moru, a slue se' njime bia koja se raunaju u Ijude. U ovoj prilici, hvala Bogu, ne obistini se naa slutnja: naskoro opazismo a se mornari na palubi ivo kreu, da diu britansku zastavu, i da, plovei na vetar, dolaze pravcem k nama. Posle pola asa nali smo se u kajiti. Laa se zvala Jovanka Gaj, dolazila je iz Liverpula, kapetan joj je bio Gaj, a putovala je za Juna Mora i Pacifik, u lov na morske pse, i radi trgovine raznom robom. XIV Jovanka Gaj bila je ostojanstvena laa od sto osamdeset tona. Spreda neobino vitka, i, na vetru, pri stalhom vremenu, jedna' od najbrih jedrilica koje sam ikada video. Ali je za borbu sa morem bila slabo pogodna; pre svega, sa obzirom na svrhu kojoj je namenjena, suvie duboko je tonula u vodu. Za sline slube su najzgodnije povee lae, ali sa manjim tonjenjem. recimo, laa od 300350 tona. I trebalo bi da takva laa bude konopcima i jedrima snabdevena na nain barki ili velikih amaca, i uopte da bude drukije graena nego obine lae na Junom Okeanu. Neophodno je potrebno da je dobro naoruana. Treba da ima, recimo, deset do vanaest brodskih haubica od dvanaest funti; dva do tri topa sa dugim cevima; puka; sanduke za oruje koji ne proputaju vodu, na svakom spratu broda. Kotve i uad njena treba da su mnogo vri nego obino na brodovima za trgovinu druge vrste, a posada da je mnogobrojna i dobro izvebana: za lau kakvu sam opisao, bar 50 do 60 snanih mornara. Jovanka Gaj imala je posadu od 35 ljudi, sem kapetana i podo 102 ficira; i nije bila naoruana, i inae opremljena, bi to mogao poeleti poznavalac opasnosti'i te.; njenog trgovakog zanata. Kapetan Gaj, dentlmen veoma Ijubaznog ponaanja, bio je ovek od velikog iskustva u trgovir. sa Jugom, kojoj je posvetio vei deo svog ivota. ali nedostajalo mu je energije, pa otuda i preduzimljivosti duha, potrebnih pri njegovu poslu. On je bio savlasnik lae, i imao da plovi po Junim morima, i to sa diskretnim zadatkom da promee svakovrsnu robu. Vozio je, prema tome, veoma razliite stvari: ogledala, perlice, ognjila, sekire, bradve, testere, strugala, dleta, makaze, svrdla, turpije, ekie, klinove, noeve, brijae, konce, igle, zemljano posue, pamunu materiju, nakit, i jo razno drugo i tome

slino. Laa je otplovila iz Liverpula 10og jula, prela znak Raka 25og jula na 20 zapadne duine, i 29og jula prispela na Sal, jeno od ostrva Zelenog predgorja, gde je utovarila so i druge putne potrebe. 3eg avgusta otisnula se od ostrva, plovila na jug u pravcu Brazilijanske obale, i prela ekvator izmeu 28 i 30 zapadne duine. To je kurs kojeg se obino re evropske lae na putu za predgorje Dobre Nade, ili i dalje, do Istone Indije. Na taj nain. izbegavaju se morske tiine, a i jake protivne struje, koje stalno dolaze do Gvinejske obale; a to je i najkrae putovanje, smatra se, jer uvek ima zapadnih vetrova, pomou kojih se dospeva do Predgorja. Kapetan Gaj reio ,je da e se prvo zadrati na Kergelenovoj zemlji; zato ne znam rei. Onoga dana kad su nas dvojicu primili na lau, proli su kraj Predgorja sv. Roka; dakle, nalazili smo se na, 31 zapadne duine, i, prema tome, nas dvojica smo znali da nam je olupina bila noena od severa na jug za itavih 35 stepeni. Sa nama se postupalo na lai veoma predusretljivo, s obzirom na nae nesree. I tako smo se, Piters i ja, za ve nekih etrnaest dana za koje vreme smo nastavili put u pravcu jugoistonom, i bili sreni da imamo lak vetar i lepo vreme i Pitejs i ja smo se potpuno oporavili od svih naih liavanja i stradanja, i seali se dogaaja vie kao' stranog sna, iz i 103 kojeg smo se najzad sreno prpbudili, nego kao gole i prave stvarnosti. Kasnije sam se uverio da ta pojava^ poluzaboravliena dolazi od naglih prelaza i promena, bilo od alosti ka radosti ili od radosti ka alosti, i da stupanj ovekove zaboravnosti odgovara stepenu razlike i promenjenim situacijama. Ja, naprimer, nikako ne mogu vie da zamislim punu meru bede koju sam trpeo u dane naeg ivota na olupini. Dogaaj pamtim, ali ne i oseaje koje su dogaaji izazivali kad su nastajali. Znam samo da sam, poto bi dogaaji nastali, tada uvek mislio da oveja priroa zaista ne bi mogla izdrati samo za jedan stepen jaa stradanja. Putovali smo hekoliko nedelja ne doivevi nita znaajnije od sretanja sa laama koje su lovile kitove, a jo ee sa kitovima samim, to jest, sa crnim ili pravim kitom, kako ga zovu za razliku od spermacitnog, III pota. 16og septembra, u blizini predgorja Dobre Nader doivela je laa prvu veu buru otkako je krenula na put iz Liverpula. U toj oblasti, osobito na jug i na istok od Predgorja (mi smo bili vie zapadno), imaju mornari esto sluajeva strahovitih bura, Bure te idu obino sa naroito strahovitim talasima, a jedna od najopasnijih osobitosti tih bura sastoji se u poznatoj iznenadnoj promeni vetra, to se obino javlja kad je sila bure na vrhuncu. Duva, naprimer, pravi orkan od severa ili severoistoka, pa se onda odjedared sa te strane ne javlja vie ni povetarac, dok vetar, uskoro, i sa stranom silom ne skoli od jugozapada. Svetla mrlja na jugu siguran je predznak da e biti promene vetra i tako se onda bar mogu preduzeti nune mere predostronosti. Bilo je oko est easova izjutra ka je naiao prvi udarac vetra, kao obino, od severa. Oko osam asova vetar se ve jako pojaao i preko nas se prelio jedan od najstranijih talasa koje sam ikad video. Sve smo uvrstili to smo bolje mogli; ali_ laa se muno opirala, i svaki as se pokazivalo da je neotporna. Naprimer, svaki potres bi joj zario kljun duboko u vodu, a da se podigne, irebalo joj je tainan toliko vremena, koliko da je nov talas opet zagnjuri. Pre nego to e sunce sesti, pokazala se na jugu svetla 104 mrlja, koju smo, uostalpm, i oekivali, a jedan fa_ kasnije videsmo kako se prednje jedro srozalo prazno niz katarku. Neki minut posle toga, uprkos svim meraraa, kao udom, laa polegne na bok, a itav okean pene zauta preko nas. Sreom, taj jugozapadni vetar bio je samo trenutan udarac; lau smo opet ispravili, bez ikakve tete u rezervnim motkama na jedrima. Jo smo se nekoliko asova borili sa uzburkanim morem, dok se pred zoru sve opet ne vrati na stanje otprilike onakvo kakvo je bilo pre bure. Kapetan je tvrdio da smo se samo uom spasli. 13og oktobra ugledali smo Ostrvo princa Edvarda, na 46 53' june sirine i 37 46' istone duine. Dva dana kasnije bili smo blizu ostrva Zauzete zemlje, a

uskoro proosmo ispred Krozet ostrva, na 42 59' irine, i 48 istone duine. 18og oktobra stigosmo na 6strvo Kergelen, ili Pusto ostrvo, u Junom Indiskom okeanu, i bacismo kotvu u Boinoj luci. To ostrvo, upravo ostrvska grupa, lei juno od predgorja Dobre Nade, otprilike 800 milja daleko. Pronaao ga je, 1772, baron Kergelen, Francuz, koji je ostrvo drao za jedan deo velikog junog kontinenta, i tako je bio izvestio i javnost u zemlji, i pobudio ne malo interesovanja. Stoga je uzela bila stvar u svoje ruke vlada: poslala je barona idue godine opet tamo, kako bi svoj pronalazak mogao podvri kritici, pri emu se onda. i otkrila zabluda. 1777e godine pristao je uz ta ostrva kapetan Kuk, i krstio glavno od njih imenom Pustog ostrva, koje mu, uostalom, potpuno i dolikuje. Meutim, samo dok mu se ovek tek pribliuje, stvarno, padine skoro svih brda, od septembra do marta, sono su zelene. Ta varljiva pojava dolazi od jedne male biljice, vrste saksifraga, koja buino raste na nekoj podlozi mahovine. No sem te biljke, jedva da na ostrvu ima jo traga nekoj vegetaciji; sa izuzetkom tvrde i divlje neke trave blizu luke, nekih liajeva, i nekog zelja koje potsea na kupus kad je ve preao u seme, i ima gorak i opor ukus. Ostrvo je brdovito, ali nema ni jedan znatno visok vrh. Vrhovi su stalno pokrivenii snegom. Obala 105 ima vie luka, meu kojima je Boinja luka najzgodnija. To je prva luka na severoistoenoj strani ostrva, do koje se dolazi kad se obie Predgorje Fransoa, koje ini severnu stranu ostrva, i udnim svojim oblikom upozorava na luku. Istureni deo toga predgorja svrava se visokom stenom; a u toj steni ima velika rupa koja ini prirodnu kapiju. Kapiija ta je na 48 40' june irine i 69 6' istone duine. Kad se kroz taj otvor uplovi, nalazi se vrlo dobro mesto za sputanje kotve, okrueno sa vie sitnih ostrvaca koja su dobra zatita od istonih vetrova. Ako se oatle plovi alje istono, dolazi se, kroz Zoljin zaliv, o dubine luke. Luka je mali, svud unaokolo kopnom zatvoren basen, sa tvrdim, kompaktnim glinenim dnom. Laa, ukotvljena tu drugoin svojom kotvom moe tu ostati i eitavu goinu dana bez ikakve opasnosti, Zapadno od ulaza, pri Zoljinu zalivu tee potok sa odlionom bistrom vodom, do koje je veoma lako doi. Oko Kergelenskog ostrva ima morsMh pasa, sa krznom, i golokoaca, i ima u velikoj koliini morskih slonova. Ptiji rod je bogato zastupljen. Ima naroito pingvina, i to u etiri razne vrste. Kraljevski pingvin, nazvan tako zbog dostojanstvena izgleda i raskonog perja, najvei je. Po leima je obino siv, nekad sa ljubiastim prelazima boja; trbuh mu je beo kao sneg; glava i noge sjajno crne. Glavnu lepotu perja ine dve pruge zlatno ute, koje idu od glave do grudi. Kljun je ugaak, ili rumenkast ili skrletno crven. Te ptice hodaju uspravno i dre se dostojanstvepo. Glavu nose veoma visoko. Krila im vise nekako kao miice i, ato to im je rep uporedan sa nogama, to pingvini ,osobito u sumrak, 1 kad ih neoekivano smotrimo, potseaju na oveji oblik. Kraljevski pingvini, 'koje smo mi videli na Kergfelenskom ostrvu, bili su neto vei od guske. Jo su poznati makaronipingvin, magaracpingvin, i manguppingvin. No ovi su manji, nemaju tako lepo perje, i jo se i inae razlikuju. Sem pingvina ive tu jo i mnoge druge ptice: naprimer, morska koko, plavi galeb, divlje patke, portegmontske kokoke, upave ptice, golub sa Pred 106 gorja, morske laste, BabaKarini pilii, BabaKarine guske, veliki galebovi, i, najzad, albatros. Veliki galeb je dsto toliko velik koliko i obini albatros, i inesoder je. Nazivaju ga zato eesto i galebom to kosti lomi, ili grabljivim galebpm. On nije nimalo plaljiva ptica; dobro zgotovljeno njegovo meso ukusno je; leti rairenih i kao nepominih krila, neposredno nad povrinom voe. Albatros je jedna od najveih i najsrdanijih ptica u oblasti Junog mora. On spada u galebove, i hvata plen u letu. Na kopno dolazi samo a snese jaja.

Izmeu te ptice i pingvina odrava se neko osobito prijateljstvo. Gnezda svoja grade po jednom optem planu: po jedno albatrosovo gnezdo dolazi u sredinu kvadrata od etiri' pingvinska gnezda. Te logore moreplovci nazivaju: pajtaija, i dosta su ih opisivali po knjigama; ali, kako je ipak mnogo Ijudi koji te opise | nisu itali, a ja imam jo da pomenem te ptice, rei u neto o pojavi njihova ivota. Kad doe vreme leenja, ptice se okupe u velikim jatima, i nekoliko ana kao da se dogovaraju o nainu svoga postupanja. Najzad izaberu ravno mesto, dosta prostrano od 3 do 4 jutra, to blie moru, pa ipak tako da more ne moe do njega doi. Pri izboru mesta odluuje ravnina prostora; ali, i meu takvima jo naroito trai se teren koji je najmanje zakren kamenjem. Kad7 je to pitanje reeno, tada poinju u isti mah, i kao jednom milju inspirisane, da omeavaju matematiki taan kvadrat ili paralelogram (kako najbolje odgovara prirodi terena), i toliko veliki, da u njega stanu sve ptice do jedne, ali i nijena vie,. ime verovatno daju na znanje da eventualnim pridolicama, koje se nisu trudile oko spremanja logora, nema mesta. Jedna strana tako omeenog terena ie paralelno sa ivicom mora, i ostaje otvorena za ptice da ulaze i izlaze. Ka su granice gnezita na taj nain odreene, kolonija zapoinje ienje terena od svega to na njemu lei: kamen se jedan po jedan die i iznosi van linija; ali, odmah uz linije, tako da 107 se, sa tri strane, naeine o kamenja itavi zidovi oko tri strane logora. Pored zidova sa unutranje strane, naini se savreno ravna i udobna putanja, 6 do 8 stopa iroka, koja ivii ceo logor i slui kao opta promenada. Naredni posao je a se ceo teren podeli u kvadratie potpuno istih povrina. To se postizava trasiranjem uskih, veoma glatkih putanjica koje se presecaju pod pravim uglovima na povrini celog terena. Na" svaku" taku preseka dolazi po jedno albatrosko gnezdo, a u sredinu svakoga kvadrata po jedno pingvinsko gnezdo tako je onda svaki pingvin okruen sa etiri albatrosa, a svaki albatros sa etiri pingvina. Pingvinsko gnezdo je rupa u zemlji, veoma plitka, samo toliko izdubljena koliko da pingvinovo jaje sauva od kotrljanja. Albatrosovo gnezdo nije tako prosto: albatros prvo nabaca humicu, otprilike stopu u visinu i dve u preniku, od zemlje, morske trave i ljutura, i tek na vrhu te humice pravi gnezdo. Ptice te naroito se brinu da im gnezda za vreme leanja ni minut jedan ne ostanu prazna. Ako jedna ptica naputa gnezdo, druga ve stoji kraj nie, spremna a zauzme njeno mesto. Ta preostronost potrebna je zbog neskrupuloznih 'uobiajenih kraa jaja u gnezditu. Mada u veini tih logora ive iskljuivo albatrosi i pingvini, ima dosta i takvih u kojima uivaju povlastice graanstva i druge morske ptice; one grade gnezda slobono na sve strane gde nau prazno mesto; ali nikad ne prisvajaju leita glavnih krupnih ptica u Jogoru. Izgled takvog jednog gnezdita, osobito izaleka, veoma je neobian. Sva atmosfera iznad njega prosto je zaguena albatrosima, koji neprestano doleu i odleu. U isto vreme vidi se i grna koliina pingvina, od kojih se jedni uurbano tiskaju po uzanim prostorima, a drugi, kreui se poznatim, vojnikim ukoenim nainom prolaze promenadom oko logorita. Ukratko, posmatrali mi tu pojavu ma s koje strane, moramo se uditi osobitoj mudrosti tih pernatih i. votinja, i ne moe ovek da se i sam ne prea raznim refleksijama. 108 , Sutradan poto smo prispeli u Boinju luku, raredio je podoficir Peterson da se spuste amci: on je poao, mada sezona nije bila poela, u lov na morske pse, a kapetan, i sa njim jedan njegov mlad roak, iskrcali su se na pustom kraju obale, sa zapadne strane, poto su imali u unutranjosti ostrva da svre neki posao koji je meni ostao nepoznat. Video sam da je kapetan poneo sobom jednu bocu, u kojoj je bilo zapeaeno pismo, i poao, od mesta gde su se iskrcali, prema jednom od najviih vrhova u tom predelu. Verovatno je hteo da ostavi to pismo za neku drugu lau, koja je kasnije imala tu da pristane. Kad smo kapetana izgubili iz vida Piters i ja bili smo u podoficirovu amcu nastavili smo plovidbu uz obalu i vrebali morske pse. Jedno tri nedelje dana produili smo to zanimanje, ispitivali paljivo svaki kutak ne samo Kergelenove zemlje nego i

nekoliko drugih malih ostrva u blizini. Ali trud na ostajao je bez znatnijeg uspeha. Videli smo dodue veu koliinu krznatih morskih pasa, ali su bili neobino plaljivi, da smo, uz najvei trud, arili svega 350 koa. Morskih slonova bilo je takoe u izobilju, osobito na zapadnoj strani kopna; ali smo ulovili svega 20 komada, i to sa veoma velikim tekoama. Oko manjih ostrva nali smo dosta morskih pasa pokrivenih retkom dlakom, ali te nismo dirali. Vratili smo se na lau oko 11og novembra; tu smo se opet nali sa kapetanom i sa njegovim roakom, koji su nepovoljne stvari priali o unutranjosti ostrva, pretstavljajui ga kao jedan od najpustonijih i najneplodnijih krajeva na svetu. Oni su proveli na ostrvu dve noi, zbog nekgg iiesporazuma oko odailjanja amca po njih, od podoficirove strane. XV 12og novembra isplovili smo iz Boinje luke, ; proli delimino ve preenu liniju na zapad, i ostavili . sa leve strane ostrvo Marion, jedno iz Kfozetove gru1 pe ostrva. Proli smo takoe kraj PrincEdvardova ostrva, i ostavili i njega sa leve strane; zatim smo 109 uzeli kurs vie severno, i stigli za petnaest dana do grupe ostrva Tristan d'Akunha, na 37 8' june irine i 128' zapadne duine. Tu grupu, koja se sastoji iz tri okrugla ostrva, i koja je danas tako dobro poznata, proriali su Poortugalci, a poseivali su je Holanani 1643e i Francuzi 1767e. Tri ostrva ine izmeu sebe trougao, udaljena su jedno od drugog otprilike deset milja, tako da izmeu njih postoje veoma lepi otvoreni prolazi. Predeo na ostrvima veoma je brdovit, osobito na Tristanostrvu, najveem u grupi, sa obimom od 15 milja, i sa tako visokim brdima da se, pri lepom vremenu, vide na daljinu od 80 do 90 milja. Jedan deo toga kopna, prema severu, die se, do 1000 stopa okomite visine, neposredno iz mora. Na toj visini se prostire jedna visoravan skoro do sredine ostrva, a iz nje iskae dostojanstvena jedna kupa kao one na Tenerifi. Donja polovina te kupe pokrivena je prilino visokom umom, a gornja je gola stena, ponajee u oblacima, i veim delom godine pokrivena snegom. Oko ostrva nema ni kolja ni opasnostd druge vrste, jer je obala neobino strma, a voda duboka. Na severozapadnoj strani ima zaton sa alom od crna peska, gde veoma lako pristaju amci, osobito ako vetar dolazi s juga. Tu ima u izobilju dobre pijae vode, a lako se lbvi, udicom i mreom, bakalar i druga riba. Drugo po veliini i najzapadnije ostrvo te grupe jeste takozvano Nedostino ostrvo. Iraa 78 milja u obimu, i svud unaokolo stre nepristupane strmeni. Na vrhu je ravno, ali potpuno neplodno i pusto: sem nekoliko krljavih dbunova, druge vegetacije nema. Ostrvo slavuja, tree i najmanje, ima na junoj strani visok greben od stenovitih ostrvaca; nekoliko takvih ima i na s^veroistonoj strani. Zemljite je brkano i neplodno; delimino ga proseca jedna duboka dolina. Na obalama tih ostrva, u pravo vreme, ima vrlo mnogo morskih lavova, morskih slonova, morskih pasa, krznatih i golokoastih ili krutodlakavih, i velika koliina okeanskih ptica. Ima u blizini i mnogo kitova. Zbog toga to su se te ivotinje nekada veoma 110 lako lovile u toj oblasti, ova su ostrva bila mnogo pohoena. Holanani i Francuzi dolazili su u prva vremena, odmah posle pronalaska grupe. Godine 1790e bio je na tim ostrvima kapetan Paten sa laom Industrija, iz Filadelfije, i ostao na ostrvu Tristan d' Akunha sedam meseci. Za to vreme nalovio je ne manje od 5.600 komada krzna, a govorio je da bi za tri nedelje dana mogao ispuniti jednu veliku lau uljem. U ono' vreme nije naao drugih etvoronoaca do nekoliko divljih koza; danas ivi na tim ostrvima mnoina svih naih najkorisnijih domaih ivotinja, koje su dovodili, tokom vremena, razni moreplovci. Naskoro posle kapetana Patena, rekao bih, stigao je na ostrvo Tristan kapetan Kolkun, sa jednom amerikom laom. On je bio doao radi oporavka zdravIja. Sadio je luk, krompir, kupus i drugo povre, i ono se i danas nalazi u velikoj koliini.

Godine 1811e doao je na Tristanostrva kapetan Hejvud sa laom Nereus. On je zatekao tri Amerikanca, koji su se bavili na ostrvu injenjerri koa i prepariranjem zejtina. Jedan od tih Amerikanaca zvao se Donatan Lambert, i smatrao je sebe suverenom te zemlje. Iskrio je i obradio nekih 60 jutara z^mlje, pa se onda trudio da odomai kavu i eernu trsku, kojima ga je snabdevao ameriki poslanik u Rio de aneiru. Nu, ta kolonija je na kraju krajeva bila naputena, a ostrva je uzela 1817e u posed britanska vlada i poslala sa Predgorja Dobre Nade jedno odeljenje ljudi na Tristanostrvo. I ona je drala tu zemlju samo kratko vreme; ali pri naputanju ostrva od strane britanske vlade ostale su na njemu dve do tri engleske porodice, nezavisno od svoje vlade. Marta 1824e prispela je na ostrvo Tristan laa Bervik sa kapetanom Defrijem na putu iz Londona za Van Dimenovu zemlju. Posada je nala na ostrvu jednoga Engleza koji se zvao Glas, i bio nekada kaplar u britanskoj artiljeriji. On je polagao pravo na dostojanstvo ostrvskoga guvernera, i zapovedao je nad dvadeset ienim. ovekom i trima enama. Dao je veoma povoljan izvetaj o zdravoj klimi i o plodovitosti zemljita. Stanovnitvo ostrva zanimalo se izradom krzna 111. morskih pasa, i skupljanjem zejtina od morskih slonova; a trgovali su sa Predgorjem Dobre Nade, jer je Glas imao jednu malu laicu. Isti taj Glas vladao je na ostrvu i kad smo mi prispeli: samo se mala njegova optina umnoila bila na pedeset est osoba, na Tristanu, i sedam na Slavujevom ostrvu. Bez tekoa mogli smo nabaviti sve to nam je trebalo: ovce, svinje, volove, bele zeeve, ivinu, koze, ribe svake vrste i razna zelja, i sve smo to vrlo udobno nabavljali, jer smo bili ukotvljeni sasvim biizu glavnog ostrva. Kapetan nae lae kupio je od Glasa i 500 komada koa od morskih pasa, i neto slonove kosti. Ostali smo tu otprilike nedelju dana, za koje su vreme duvali mahom vetrovi sa severa i zapada, uz neto magle. Novembra 5oga krenuli smo, jugozapadno, u nameri da potraimo grupu ostrva nazvanih Aurora, za koje se govorilo da postoje i da ne postoje. Tvrdi se da je ta ostrva bio pronaao, jo 1762e, zapovednik lae Aurora. Zatim je 1790e kapetan Manuel de Ojarvido, sa laom Princesa, koja je pripadala Kraljevskoj filipinskoj kompaniji, proplovio, kao to on tvrdi, sredinom izmeu tih ostrva. Godine 1794te krenula je panska korveta Atrevida sa zadatkom da utvrdi taan poloaj ostrva, i oHda je, u vezi sa tom ekspedicijom, list Kralievskog hidrografskog drutva u Madridu doneo, 1809e, sledee: Korveta Atrevida, od 21og do 27og januara, i u neposrednoj blizini ostrva, izvrila je sva potrebna posmatranja, i pomou hronometra utvrdila razliku duine izmeu tih ostrva i luke Soledad na Manilaostrvima. Ima tri ostrva: lee skoro na istom meridijanu: srednje je dosta nisko, a druga dva vide se na devet milja s mora. Posmatranja su dala ove rezultate o poloaju ostrva: najsevernije lei na 52 37' 24" june irine i 47 43' 15" zapadne duine; srednje na 53 2' 40" june irine i 47 55' 15" zapadne duine; najjunije na 53 15' 22" june irine i 47 57' 15" zapadne duine. Januara 27og 1820e poao je i kapetan britanske flote, Dems Vedel, da trai ostrva Aurora. On izvetava da je svu oblast veoma paljivo prokrstario 112 ,i ne samo na onim takama koje je Atrevida oznaila, nego proao u raznim pravcima i okolinu tih taaka: ali nigde nije pronaao ni traga suve zemlje. Ti suprotni izvetaji potsticali su jo mnoge druge moreplovce da potrae ostrva; i, udnovato, dok su se jedni, oplovivi sve more gde bi ostrva imala biti, vraali, ne naavi ih, drugi, i to dosta njih, tvrde da su na istim mestima videli ostrva, i ak bili sasvim blizu njihova kopna. Kapetan nae lae takoe je reio da uini sve to moe, kako bi se najzad rasvetlilo to toliko pretresano pitanje. Nastavili smo putovanje, drei se neprestano jugoistoka, i praeni promenljivim vremenom do 20og novembra, kada smo stigli na sporno mesto, na 53 15' june irine i 47 58" zapadne duine, to jest, sasvim blizu onoj taki koja je zabeleena kao poloaj najjunijeg ostrva u grupi. Nismo spazili nikakav znak

kopna, i zato smo plovili dalje, drei se 53 june irine, pa sve do 50 zapadne duine. Zatim mo okrenuli severno do 52 june irine, pa smo onda okrenuli na istok, do meridijana Zapadne Dordije, i onda, drei se toga meridijana natrag do mesta odakle smo pold. Jo srno uzimali i pravce raznih dijagonala kroz ceo prostor opisane oblasti, imajui stalno na vrhu katarke straara, i ponavljajui ta pretraivanja tri nedelje dana, i to sa najveom apljivou, i uz srenu okolnost da nam je vreme neprestano bilo prijatho i lepo bez traga pare ili magle. Prema tome, stekli smo ubeenje da tih ostrva, ako ih je nekad i bilo na tim mestima, sada zacelo vie nema. Od moga povratka kui saznao sam da je isti put preao, ^1822e kapetan Donson, na amerikoj lai Henri, i kapetan Morel opet na a;merikoj lai i u oba sluaja sa istim rezultatom do kojeg smo bili doli i mi. XVI s Prvobitna namera naeg kapetana bila je da, poto se razjasni pitanje sa ostrvima Aurora, poe, kroz Magelanov prolaz do zapadne obale Patagonije; ali, 8 Avanture Gordona Pima 113 vesti koje je primio na Tristanu, uticale su ria njega da uzme kurs juno; nadao se da e naii na neka ostrva koja su, tobo, leala na 60 juiie irine i 41 20' zapadne duine. Za sluaj da ne nae ostrva, imao je plan, ukoliko to godinje doba dopusti, da udari u pravcu pola. U tom smislu smo i zaplovili 12og decembra. Oko 18og nali smo se otprilike u onoj poziciji koju je oznaio bio Glas: krstarili smo tri dana u toj oblasti, ne naavi nikakvog traga ostrva o kojima je on govorio. Decembra 21og poto je vreme bilo neobino lepo, uzeli smo opet pravac jug, sa odlukom da u tom pravcu prodiremo dokle god se moe. Pre nego to se uputim u ovaj deo moga prianja, elim napomenuti neke podatke o pokuajima dopiranja na juni pol, s obzirom na one itaoce koji nisu upoznati sa dosadanjim rezultatima u ispitivanju polarnitr regiona. Pokuaj kapetana Kuka prvi je takav pokuaj o kojem ima odreenih podataka. Godine 1772e krenuo je on na jug sa laom Odluka, a pratio ga je porunik Firno na lai Avantura. Decembra meseca stigao je do 58og uporednika june irine, sa 26 57' istone duine. Tu je naiao na uska ledena polja (8 do 10 palaca debela), koja su plovila severozapadno i jugoistono. Led taj imao je oblik velikih santi, tako zbijeno nagomilanih, da se je laa sa mukom probijala kroz njih. U to vreme, sudei po velikom broju ptica, i jo nekim znacima, kapetan Kuk je zakljuivao da kopno treba da je blizu. Uprkos strahovitoj hladnoi, plovio je dalje na jug, i stigao do 64og uporednika, sa 38 14' istone duine. Tu je imao blago vreme, sa malim vetriem, eitavih pet dana termometar je pokazivao 36 stepeni. Januara meseca 1773e prole su lae juni polarni krug; ali nisu mogli mnogo dalje, jer kad su stigli do irine 67 15', put je prepreio ogroman ledeni zid, koji se irio na junom horizontu dokle god je oko dopiralo. Led taj bio je od svake vrste poneke,, ogromne sante, recimo, od nekoliko milja u prostiranju, inile su kompaktnu masu, i dizalg se 1820 stopa iznad vodene povrine. Kako se sezona putovanja ve bliila kraju 114 i nije bilo nikakvog izgleda a bi se prepreka mogla oploviti, kapetan Kuk, mada posle dugog oklevanja, vratio se na sever. Novembra meseca idue godine ponovio je pokuaj ispitivanja junog polarnog mora. Na 59 40' june irine naiao je bio na jaku struju junoga pravca. Decembra meseca, kad su lae dospele na 67 31' irine, sa 142 54' zapadne duine, udarile su na strahovitu hladnou i jake vetrove s maglom. I tu je bilo mnogo ptica, albatrosa, pingvina a osobito velikih galebova. Na 70 23' irine sretoe velika ledena ostrva, a naskoro zatim opazie, na jugu, oblake bele kao sneg, koji znae blizinu ledenih polja. Na 71 10' irine i 106 54' zapadne duine zaustavila je moreplovce, kao i prvi put, grdna povrina zaleenog mora, koja je ispunjavala celu oblast junog horizonta. Severna ivica te ledene ravnice bila je iskidana i zupasta, ali sve tako vrsto jedna u drugu zaglavljene da se na prolaz nije moglo ni misliti. Iza toga videla se srazmerno

glatka ledena povrina, koja Se u daljnoj daljinl svravala lancem ogromnih ledenih bjegova, sve jedan nad drugim nadnesenim. Kapetan Kuk je mislio da to grdno polje dopire do samoga pola, ili da je bar u vezi sa nekim kontinentom. D. H. Rejnolds, na ije je zauzimanje opremljena bila na juni poi i jedna naredna ekspedicija, ovako govori o naporima Odluke: Mi se ne udimo to kapetan nije mogao da ode dalje od 71 10' irine, nego se udimo da je mogao doi do te irine, sa 106 54' zapadne duine. Palmerova zemlja lei juno od Setlanskih ostrva, na 64 irine, i protie se, jugozapadno, dalje nego to je i jedan moreplovac uspeo da prodre, do danas. Kuk je bio na putu ka toj zemlji, kad ga je spreio led to se, bojimo se, mora uvek desiti na tome mestu, osobito u to doba, oko 6og januara. Ne bi nas iznenadilo kad bi se dokazalo da jedan deo spomenutih dalekih ledenih brda pripada Palmerovoj zemlji, ili nekim drugim delovima kopna koji se prostiru dalje na jug i zapad. Godine 1803e, ruski car Aleksandar poslao je kapetane Krojcenterna i Lisijanskog da oplove zemlji nu loptu. Prodirui na jug, oni nisu otili alje od 59 58' irine i, 70 15' zapadne duine. Tu su naili na jake istone struje. Videli su mnogo kitova; leda nije bilo. O toiiie putovanju kae Rejnols: da bi Krojcentern sigurno naao leda da je na to mesto dospeo u drugo godinje doba (on je u martu stigao na taj stepen irine). Vetrovi sa jugozapada, koji u to vreme vladaju, oterali su, potpomognuti strujama, gomile leda prema ledenoj oblasti, koju na severu ograniava Dordija, na jugu Sandvizemlja i Juni Orkneji, a na zapadu Juna entlendska ostrva. Godine 1822e kapetan Dems Vedel, od britanske marine, prodro je sa dvema naim laicama dalje na jug nego ma koji raniji moreplovac, i ne naiavi ni na kakve naroite tekoe. On izvetava, dodue, da je, pre nego to e dospeti do 72 irine, esto nailazio na led; ali doavi do tog stepena, leda vie nije bilo; isto tako da na 74 15' iiije bilo ledenih polja, sem tri ledena ostrva. Mada se pojavila ogromna koliina ptica, i drugi neki znaci kopna, mada ,su sa katarke juno odj etlenda opaene nepoznate obale, Vedel ipak odbacuje ideju da ima kopna u junim polarnim regionima. Januara 18og 1824e krenuo je sa Kergelenove zemlje kapetan Bendamen Morel sa ameriftom laom; ponovo se bio reio da plovi najug,, to se dalje moe. Februara 1og naao se na 64 52' june irine i 118 27' istone duine. Toga dana je u njegovu dnevniku zabeleeno bilo sledee: Vetar je nabrzo ojaao do.ll vorova plovne brzine, i mi smo se koristili tom prilikom da poemo na zapad; ali kako smo bili ubeeni da je, to dalje juno od 64 irine, sve manje leda, okrenuli smo malo na jug, i, preavi polarni krug, dospeli smo do 69 15' istone irine. Na toj irini hismo videli nijedno ledeno polje, i vrlo malo ledenih ostrva. Pod datumom od 16og marta imamo ovu zabeleku: More je sada sasvim isto od leda, a vide se svega oko dvanaestak ledenih ostrva. U isto vreme temperatura je vode i vazduha bar 13 stepeni via (blaa) nego izmeu 60 i 62 junog uporednika. Na 116 li lazili smo se u to doba n. 70 14' june irine: temperatura Vazduha je bila 47, a vode 44. Ja sam prelazio juni polarni krug vie puta, na raznim meridijanima, i stalno sam nalazio da se temperatura vazduha i vode poviava ukoliko se dalje prodire preko 65 irine. Na severu od te irine, recimo izmeu 60 i 65, laa je esto imala velikih tekoa da se probije izmeu grdnih i bezbrojnlh ledenih ostrva, od kojih su neka imala do dve milje u obimu, i vie od 500 stopa iznad morske povrine. Naavi se bez dovoljno materijala za gorivo, i bez vode, takoe i bez potrebnih instrumenata (uz to je jo bilo i nezgodno godinje doba), kapetan Morel je bio prinuen da se vrati, mada se na jugu sasvim isto more otvaralo pred njim. On je zastupao milienje da bi bez onih nesavladljivih prepona bio stigao, ako i ne do pola, bar do 85og uporednika... Ja sam malo opirnije izloio njegov sluaj, da bi citalac mogao. presuditi koliko su njegova izvoenja potvrena kasnije mojim vlastitim iskustvom.

Godlne 1831ve krenuo je za juna mora kapetan Brisko, na lai Lajvli, praen kuterom Tula, u slubi brae Enderbi, preduzimaa lova na kitove iz Londona. Februara 28og, naavi se na 66 i 30' june irine i 47 13' istone duine, odjedared su opazili kopno, kroz sneg su se jasno mogli raspoznati crni vrhovi jednog planinskog lanca koji se protezao o istoka na jug. Kapetan se zarao u to^ oblasti itav mesec dana; ali nije uspeo a prie obali blie nego na deset milja, zbog neobino rava vremena. Uvidevi da u toj sezoni nema nikakvih izgleda za dalja pronalaenja, vratio se na sever, u Van Dimenovu zemlju. Poetkom 1832ge ponovo je krenuo na jug; februara 4og, na 67 15' irine i 69 29' zapane duine, opazio je u jugoistonom pravcu kopno. Uskoro je bilo utvreno da je to jedno ostrvo, u blizini isturenog dela onog kontinenta koji je raniie pronaen. Februara 21og kapetan je uspeo da pristane uz to kopno, a zauzeo ga je u ime Viljema IV, nazvavl ga, u ast engleske kraljice, Adelaidinim ostrvom. Po 117 to su ovi podaci bili podnfcseni Kraljevskom geografskom drutvu u Londonu, izveden je zakljuak: da se velika povrina zemlje prostire, bez prekida, od 47 30' do 69 29' zapadne duine, i izmeu 66 i 67 june irine. Rejnolds je zabeleio, s obzirom na taj zakljuak: Ne moemo to izvoenje primiti kao tano, niti pronalasci kapetana Briskoa potvruju slian zakljuak. Ba u tim granicama je kapetan Vedel prodirao na jug drei se jednoga meridijana istono od Dordije, od Sandvia, i Junih Orkneja i Setlanda ... Kasnije e moje iskustvo jo bolje potvrditi netanost zakljuaka do kojih je dolo Geografsko drutvo. To su glavni pokuaji da se probije to alje na junoj irini. Ostalo je dakle (do pokuaja Jovanke Gaj) jo 300 stepeni duine preko kojih se nikako nije prelazio polarni krug. Naravno da je prema tome polje za istraivaki rad pred nama iroko, i ja sam sa oseanjem najivljeg interesa sasluao odluku kapetana Gaja da se smelo udari na jug. XVII Poto smo napustili traenje Glasovih ostrva, uzeli smo juni pravac i plovili puna etiri dana ne naiavi nigde na led. Decembra 26og u podne stigli smo do 63 23J june irine i 41 25' zapadne duine, i tada smo spazili nekoliko velikih ledenih ostrva, i jedno^iedeno polje koje nije bilo veliko. Vetrovi su obino dolazili sa jugoistoka ili severoistoka ali ne jaki. Kad god smo dobili vetar sa zapada, to nije bilo esto, dolazila je sa njim i jaka kia. Svaki dan je padao vie ili manje sneg. Termometar. je 27og decembra pokazivao 35. Januara 1og 1828e. Led nas je toga: dana pritisnuo sa svih strana i izgledi nai su bili veoma alosni. Celo pre podne duvao je jak vetar sa severoistoka i terao velike sante koje su udarale o krmu i stranji deo lae tako snano da snio svi strepeli od posledica. Predvee vetar je jo jednako jako duvao otkinula se odjedared prema nama velika gromada 118 leda i mi smo pomogavi se svima jerilima, uspeia da probijemo sebi put izmeu manjih santi do otvorenog mora. Pribliujui se otvorenom moru uvlaili smo postepeno jedrila; a kad smo se najzad osetili sigurni plovili smo samo pod vetrilom na prednjoj katarci. Januara 2og. Vreme je prilino lepo. Oko podne smo doli do 69 10' june irine i 42 20' zapadne duine, poto smo preli polarni krug. Na jugu se videlo veoma malo leda, mada su iza nas leala velika ledena polja. Napravili smo vrstu sonde, pomou jednog gvozdenog lanca, ija je sadrina bila oko 20 galona, i jednog tankog jedeka od dobrih 200 jardi. Konstatovali smo da struja tera na sever otprilike etvrt milje na as. Temperatura vazduha bila je oko 33, a skretanje magnetske igle na istok 14 28'. Januara 5og. Neprestano smo^ se drali pravca na jug i plovili bez velikih prepreka. Ali toga jutra, na 73 15' june irine i 42 10' zapadne duine, opet nas je zaustavila velika povrina vrstog leda. Meutim, na jugu smo videli mnogo slobodne vode, i verovali smo da emo najzad doi do nje. Plovei uz istoliu obalu ledene povrine doli smo najzad do jednog otprilike jednu milju iroka prolaza, kroz koji smo se o zalasku sunca nekako i provukli. Tada nam se

pokazalo more puno leenih ostrva, ali bez ledenih polfa, i mi zato odvano nastavismo dalje. Mada je sneg esto padao, a ponekad nailazio i vetar sa gradom, hladnoa se nije poveavala. Nepregledna jata albatrosa letela su toga dana nad laom od jugoistoka ka severozapadu. Januara 7og. More neprestano prilino isto, tako da smo bez tekoa mogli zadrati svoj pravac. Na zapadu smo opazili nekoliko ledenih bregova ogromne veliine, a posle podne smo proli blizu jednoga od njih, iji je vrh morao imati preko 400 jardi od povrine vode. Obim pri osnovi mu je mogao imati oko tri etvrtine liiilje: iz pukotina na bokovima' curili su mlazevi vode. Dva dana nam je to ledeno brdo bilo pred oima, a onda ga j.e progutala magla. 119 Januara 10og. Toga dana ujutro nesrea je htela da nam padne u more jedan ovek po imenu Petar Vredenburg, iz JNTju Jorka rodom, i jedan od najvaljanijih Ijudi na lai. Iskliznuo je na prednjem delu lae, pao meu dve sante,5 i nije se vie pojavio. Oko podne toga dana stigli smo na 78 30' irine i 40 15' zapadne duine. Hladnoa je bila strahovita, i neprestano smo imali udare vetra sa gradom od severoistoka. U tome pravcu videli smo jo nekoliko grdnih ledenih bregova, a sav istoni horizont inio se zakren ledenim gromaama koje su se amfiteatralno poizale jedna nad drugom. Uvee smo opazili da voda nosi drveta, a nad nama je lebdela velika koliina ptica, albatrosa, galebova velikih i jedna velika plava ptica osobito sjajna perja. Skretanje magnetske igle ovde je bilo manje nego ka smo pre toga prelazili polarni krug. Januara 12og. Opet je izgledalo sumnjivo da emo se moi probiti na jug, jer se u tom pravcu nije videlo nita drugo do jedna bezgranina povrina leda, sa pozadinom od iskidanih ledenih bregova koji su se, sa provalijama, dizali jedan nad drugim. Do 14og januara drali smo zapadni pravac, sve u riadi da emo nai neki prolaz. Januara 14og. Toga jutra doli smo do zapadnog kraia ledenog polja koje nam je stojalo na putu, proplovili pored njega i uli u isto more gde nije bilo ba ni komada leda. Sondiraiui uetom od 200 jari, nali smo struju koja je terala na jug brzinom o pola milje na as. Temperatura bila je 47, vode 44 stepena; uzeli smo zatim pravac na jug i plovili bez ikakviK smetnji do 16og januara, kada smo, oko podne, doli na 81 21' irine i 42 zapadne duine. Tu smo opet sondirali i konstatovali ponovo struju na jug, brzinom od tri etvrtine milje na as. Skretanje igle se opjst smanjilo, vazduh je bio blag i prijatan, termometar je pokazivao 51. U to vreme nismo nigde .videli n'i trunku leda. Svi smo se sada nadali da emo prodreti o pola. Januara 17og. Ovaj dan je bio pun dogaaja. Nebrojena jata ptica dolazila su sa juga; mnoge od 120 njih smo poubijali; jedna vrsta pelikana imala je osobito meso. Oko podne je straar na katarci spazib manju povrinu leda, i na njoj neto kao veliku ivotinju. Kako je vreme bilo lepo i bez vetra, poslao je kapetan dva amca da izvide stvar. Piters i ja smo pratili podoficira u velikom amcu. Kad smo doli u istu liniju sa ledenom ploom, vieli smo da je ono na njoj ogromna ivotinja, od rase polarnih medveda, po veliini vea o najrazvijenijlh meu tim ivotinjama. Kako smo bili dobro naoruani, osmelili smo se da je odmah napadnemo. Ddjeknue jedan 2a drugim vie pucnjeva, i oigledno je bilo da su i telo i glava nekoliko puta pogoeni, ali se ivotinja ipak svalila u more, i razinutog drela zaplivala na nas. Prilino zbunjeni od te neoekivanosti, nijedan od nas nije bio gotov za dalje pucanie, i medved se ve polovinom svoga tela bio prebacio preko poruba amca, i jednoga od ljudi doepao s lea pre nego to smo se mogli spremiti na odbranu. U toj nevolji nas je samo Pitersova vetina i sabranost spasla od propasti. On je skoio na lea ogromnoj ivotinji i zabo joj no za vrat, sateravi ga od jednog maha pravo do kimene modine. ivotinja se bez otpora preturila mrtva u more, ponevi sa sobom i Pitersa, ali se ovaj i tu brzo snaao: zatraio ue i vezao ga za leinu pre nego to je skoio u amac. I tako smo se vratili na lau u trijemfu, vukui sa sobom ubijenu ivotiniu. Medved je bio punih 15 stopa_^dugaak, krzna savreno belog, otre i grgurave dlake. Oi je imao kao krv crvene, i vee nego u polarnog

meveda, njuku takoe neobinu, okruglastu, slinu njuci buldoga. Meso mekano, ali sa hekim ueenim i ribljim ukusam; uostalom Ijudi su ga pojeli u slast i mnogo hvalili. Tek to smo svoj plen digli bili na palubu, kad se zau straar na katarci sa veselim uzvikom: Kopno!. Svi skoismo na noge, i kako u taj mah iskrsnu zgodan vetar sa severa, ubrzo smo stigli blizu obale. To je bilo jedno nisko stenovito ostrvo, otprilike jedhu milju u obimu, i potpuno bez vegetacije, sem jedne vrste bodliikave kruke. Pribliujui se ostrvu od severa, opazili smo udnovat jedan greben koji je pot 121 vare pamuka. Zapadno od te stene ima a_i atzr., u kojem smo lepo pristali sa naim amcfana. Za kratko vreme pretraili smo celo ostrvo; alfsem jedne stvari, nismo naii nita to bi bilo panje dostojno. Na junom vrhu <ostrva spazili smo komad drveta, koje, sada zariveno u gorailu kamenja, oigledno da je nekada bilo prenji deo amca. Videle su se na njemu rezbarije, i kapetan je tvrdio da linije pretstavljaju kornjau, dok ja nisam mogao da pronaem dovoljno slinosti. em toga dela amca, nismo nali drugih znakova koji bi svedoili da je ivo bie nekada dolazilo u tu oblast. Uz obalu, ovde onde, nali smo sitne sante, ali ne mnogo. Ostrvo to, koje je kapetan po svome ortaku, saposedniku lae nazvao Benetovim ostrvom, lei 82 50' june irine i 42 20' zapadne duine. U tome trenutku dakle bili smo za osam stepeni dalje na jugu nego svi nai prethodnici, a more je jo uvek potpuno isto lealo pred riama. Skretanje igle biloje sve manje i manje, i, to je najudnovatije, i vazduh i voda postajali su sve topliji. Vreme, moe se rei, prijatno; stalno smo imali umeren vetar odnekud sa severne strane kompasa. Nebo je ostajalo neobino vedro, samo se, s vremena na vreme, na junom horizontu pokazivala laka para; ali, nikada ne za dugo. Svega smo dve tekoe imali pred sobom. Materijal za gorivo ve je dotrajavao, i na nekim su se ljudima pojavili znaci skorbuta. Te okolnosti opominjale su kapetana da je vreme povratku, i on je nekoliko puta i govorio o tom. to se mene tie ja sam bio ubeen da nas na kurs mora dovesti do nekog kopna, a mnogi su znaci govorili za to da tamo ne bismo nali neplodno zemljite krajnje polarne irine; navaljivao sam na kapetana da, u interesu sviju nas, jo istraje, te da jo za nekoliko dana bar nastavimo plovidbu u dosadanjem pravcu. Jasho mi je bilo da se jo nikad nije davala tako vanredna prilika za reenje problema antarktikog kopna, i prostc sam. strepeo od velike straljivosti kapetanove. Verovatno. da sam mu rekao i koju re suvie u tom pogledu, jer se kapetan najzad po 122 kolebao da nastavimo put. Mada je neobino za ialjenje to je taj moj uticaj bio neposredan povod tekim i krvavim dogaajima, mora mi se ipak dozvoliti da sa izvesnim zadovoljstvom istaknem fakt: mada poizdalje, ja sam doprineo razreenju jedne od najinteresantnijih tajni koje su ikada zanimale nauku. XVIII Januara 18og. Prijatno vreme trajalo je neprestano i mi smo ujutro1) istaknutog datuma krenuli dalje na jug. More je bilo potpuno mirno, vetar srazmerno topao i sa severoistoka, a temperatura vode 53" stepena. Opet smo sondiraii;" I nali sa uetom od 150 jardi da struja sa junog pola ima ve sad brzinu od jene milje na as. Ta stalna tendencija, i vetra i struje, na jug bila 'je uzrok da se neki od naih Ijudi 'zamisle, pa i uznemire, a opazio isam da i kapetan ba jako stoji pod uplivom tih Ijudi. Nu kako je on bio ovek koji se uvek vrlo bojao da ne bude smean, uspeo sam najzad da njegovu zabrinutost razbijem ismevanjem. Skretanje igle sad je bilo neobino malo. U toku dana videli smo nekoliko pravih kitova, a grdna jata albatrosa svaki as su letela nad nama. Izvukli smo zatim iz vode jednu granu, punu crvenih bobica, kao kod gloga, i telo jedne suvozemne ivotinje udnovata izgleda: tri stope dugaka, a svega est palaca visoka, sa etiri kratke noge, na apama dugaki nokti skrletne boje, to je potsealo na koral; telo pokriveno otrom svilenom dlakom, sasvim belom, rep iljat kao u

pacova, i otprilike stopu i po dugaak; glava slina makinoj, samo su ui sa upercima dlake vie potseali na psa. Zubi, kao i nokti, bili su svetlocrveni. ]) Izrazi jutr~o i vee, koje ja cvde upotrebljavam, a bsh izbegao zabunu, ne mogu se uzlmati u njihovu obinom znaenju. Ve davno nismo mi ima!i ono to se zove no, poto je dnevna svetlost stalna. Daturai moj: dre se nautikog vremena i trajanja po kompasu. Takoe prlmeujim da ne mogu jamiti za potpunu tanost onoga to ini prvi deo ovde napisanog teksta, ni tanost u datumima, ni u stepenima irine i duine, jer nisam vodio nevnik, i umnogome, pri ovome prepriavanju, morao sam da se drim jedino svoga pamen.ia. 123 Januara 19og. Na 83 20' june irine i 43 5' zapadne duine more je imalo neobino ugasitu 5Oju javio je straar na katarci opet: Kopno! Kad smo doli blie, pokazalo se i sada ostrvo, koje kao da pripadae nekoj grupi veoma velikih ostrva. Obala je bila strma, a unutranjost izgledala umovita, to nas je osobito obradovalo. Otprilike etiri asa kasnije spustili smo kotvu, u peskovito dho, milju daleko od obale, poto je jako udaranje mora o obalu spreavalo da joj se vie pribliimo. Spustili smo zatirn dva najvea amca, i dobro naoruana posada, u koju smo spadali i ja i Piters, krenu da izvidi: ima li gdegod prolaz kroz niz. stena koje su bile nalik na neki pojas oko ostrva. Posle izvesnog vremena pronali smo otvor, i taman smo hteli" da uplovimo, kad opazismo da se etiri velika una otiskuju od obale. U unovima je bilo mnogo dobro naoruanih ljudi. Priekali smo da nam dou blie, i kako su brzo plovili, mogli smo ih uskoro dovikati. Kapetan izdie na motki vesla belu depnu maramicu. Oni u unu se naglo zaustavie i zadakae glasno neto nerazumljivo, uzvikujui od vremena na vreme Anamumu\ i Lamalamal Derali su se oko pola sata, za koje vreme smo ih mi otro posmatrali. U etiri una, svaki oko 50 stopa dugaak i 5 stopa irok, bilo je svega 110 divljaka. Bili su to ljudi prosene visine evropskoga oveka, ali miiaviji i snaniji. U licu crni kao ugalj, kosa gusta i vunasta. Odeveni koama nepoznate crne ivotinje koja mora da ima krzno dugih svilastih dlaka. Odelo je bilo veto udeeno: dlaka krzna okrenuta unutra, sem oko vrata, oko ruku i lanaka na nogama. Oruje divljaka sastojalo se uglavnom iz glomaznih buzdovana od tamnoga, kako se videlo, tekog drveta. Spazili smo meutim i nekoliko kopalja, sa vrhovima od kremena, i nekoliko praaka. Na dnu unova bilo je puno crnih kamenica, veliine krupnih jaja. Kad su ovrili svoj govor (jasno je bilo da je njihovo dakanje to htelo da bude), jedan od njih, verovatno poglavica, pope se na kljun i pokazivae nam znacima da doplovimo do njegova una. Mi smo se 124 napravili ka da znak nismo razumeli, preipos:avljajui da ostanemo na razmaku, jer je njih bilo tan; etiri puta toliko koliko nas. Tada poglavica dade zapovest da tri una ostanu pozadi, a on se sa svojima [. krete prema nama. im je prispeo, skoio je u najvei od naih amaca i seo uz kapetana, pokazivao prstom na lau i ponavljao mnogo puta rei Anamumu i Lamalama. Mi onda okrenusmo natrag na lau, a za narna, na malom razmaku, etiri una. Kad smo stigli do lae, poglavica je stao davati izraza svome iznenaenju i svojoj radosti, tapao rukama, udarao se po butinama i grudima, i cerekao se na nain koji je sluaocu potresao mozak. Njegovo drutvo udari isa njim zajedno u veselje, l nekoliko minuta trajao je takav urnebes da je bilo opasnosti da ogluvimo. Najzad je nastupila tiina. Kapetan naredi da se dignu amci, a poglavici (koji se zvao TuVit) objasnio je da ne moe vie od dvadeset njegovih ljudi odjedared pustiti na lau. Poglavica je sa tim rasporedom, izgleda, bio sasvim zadovoljan, i, okrenut unovima, izdao je neke zapovesti, i onda se prvi un pribliio, dok su drugi ostali pozadi na nekih 50 jardi rastojanja. Dvadesetorica divljaka su se onda ispela gore na palubu; poee da tumaraju, cunjaju, i da se pentraju po uetima, jednom reju, da se ponaaju kao kod kue ispitujui radoznalo svaki predmet. Oigledno je bilo da nikad ranije nisu videli belu rasu od nae boje lica su se briljivo odmicali.

0 lai naoj verovali su da je ivo bie, jer su se bojali da je ne povrede vrhovima svojih kopalja, i paljivo su izvrtali koplja sa iljcima nagore. U jednom trenutku nai ljudi mnogo su se. nasmejali TuVitovora ponaanju. Kuvar je cepkao drva i sluajno udario po palubi i nainio prilino duboku zasekotinu. Poglavica odmah priskoi, odgurne kuvara u stranu, p i poe, pola cvilei pola urliui, da daje izraza svome saoseanju zbog stradanja lae; zatim je jo i milovao 1 tapkao ranjeno mesto, i polivao ga vodom iz oblinjeg vedra. Na toliki stepen neznanja niko od nas nije bio spreman; ja sam ak misiio da u ponaanju poglavice moda ima i neto komedije. 125T Kad su posetioci koliko toliko zasitili svoju raoznalost posmatranjem na palubi, odvedeni su bili i dole, i tu je onda njihovo zaprepaenje prelo sve granice. Bez rei su tumarali ovamoonamo, ponekad samo dajui izraza svome divljenju priguenim uzvicima. Mnogo su razbijali glave pred orujem; bilo im je dozvoljeno da ga doiruju i ispituju koliko im je volja. Ja ne verujem da su i naslutili emu oruje slui; drali su ga sigurno za kipove i slike boanstva, videi kako mi oruje briljivo Mvamo i kako paljivo motrimo na njih, na goste svoje, dok im je oruj'e u ruci. Pred velikim topovima zapanjili su se. Prilazili su im sa svima znacima strahopotovanja, ali se nisu usuivali da ih izbliza ispitaju. U kajiti su nali dva ogledala, i to je onda bio vrhunac zaprepaenja. TuVit je stojao u sredini prostora, licem okrenut jednom, leima drugom ogledalu. Podigavi sluajno oi i spazivi svoju sliku ja sam mislio da e iyljak poludeti; a kad se brzo okrenuo da pobegne, i spazio svoju sliku na drugoj strani, ja sam mislio da e na licu mesta skonati. Nita na svetu ga nije moglo pridobiti da pogleda tamo jo jedared: bacio se na pod, zario lice u ruke, i ostao tako dok ga nismo prosto morali da izvuemo na palubu. I ostali divljaci su, redom, sve po dvadeset, razgledali lau, a TuVit je za sve vreme ostao gore. Nismo zapazili naklonost krai meu njima; i najmanja sitnica je ostala na svome mestu. Za sve vreme bavljenja na la| ponaali su se veoma prijateljski. Bilo je meutim neega u njihovom dranju to nismo mogli razumeti: nismo ih, naprimer, mogli navesti da se dotaknu nekih vrlo jednostavnih predmeta; tu ' dolazi recimo, jedro, jaje, otvorena knjiga, sud s branom. Pokuali ismo da saznamo da li imaju neke predmete koje bi, u smislu trgovine, rado izmenili, ali nismo mogli da se sporazumemo. Saznali smo; meutim, iz njihovih znakova, da oko ostrva ima mnogo galipagokornjaa: jednu smo i videli u unu TuVitovom. U rukama jednog divljaka opazili smo poznatu morsku ivotinjicu, koja se ceni kao delikatesa: fini morski zalogaj je zovu i koju je on jeo onako i 126 ! sirovu. Sve te udnovatosti, osobito udne ako se zaboravi stepen irine, pobudile su u kap'etanu elju da temeljno ispita oblast, u nadi da e mu pronalazak doneti materijalhe koristi. Sto se mene tie, mada veoma zadovoljan to boljim poznavanjem toga ostrva, ipak, nesravnjeno jau elju sam imao da se plovidba nastavi dalje na jug, i to to pre. Lepo vreme jo je neprestano trajalo, ali ko bi mogao rei koliko e dugo jo trajati; a kako smo ve bili stigli do 84og uporednika, i pred nama bilo otvoreno more, a struja ila pravo na jug, i vetar zgodan nisam nikako hteo da sluam predloge da se na tom mestu ostane iole due nego to je preko potrebno za zdravlje posade i nabavku goriva i svee hrane. Kapetanu sam govorio da se na tom ostrvu moemo zadrati pri povratku ak i prezimiti, ako na pritisne led. Najzad, priklonio se mojim nazorima (na neki nain, ni sam ne znam kako, stekao sam mnogo upliva na nj), i tako bi reeno da emo jo samo nedelju dana ostati gde smo, a zatim prodirati dalje na jug. Spremili smo dakle sve to treba, proveli lau, pod vostvom TuVita, kroz stenoviti pojas, i ukotvili se milju daleko u veoma zgodnom, svud unaokolo kopnom zatvorenom zatonu na jugoistoku glavnog ostrva. U dnu zatona trebali smo nai, i nali smo tri izvora sa dobrom vodom, a u okolini smo

videli mnogo ume. etiri una, na pristojnom rastojanju, plovila su za nama. TuVit je ostao sa nama na lai, i pozvao nas je, poto smo bacili kotvu,da poemo sa njim u unutranjost ostrva i posetimo njegovo selo. Kapetan je pristao. Desetorica divljaka je ostalo na lai da budu taoci, a jedan na odred, nas dvadesetorica, poli smo za poglavicom. Pobrinuli smo se da se obro naoruamo, a da pri tom ne pobudimo sumnju. Na lai su topovi stojali gotovi za paljbu, zatitne mree su bile podignute, sve mere pritiv eventualnog napada preduzete. Podoficir je imao nareenje da za vreme naeg otsustva ne sme nikog. primati na lau, a za sluaj da se mi posle dvanaest asova ne vratimo, da poalje u poteru za nama kuter sa malim topiem. 127 Sa svakim korakom bilo nam je jasnije da se nalazimo u kraju savreno razlinom od ma kojeg kraja u koji su dotle prodirali civilizovani Ijudi. Nita to ,. bi oveka privuklo: drveta nisu liila ni na koje rastinje ni toplog, ni umerenog, ni hladnog pojasa, ak ni na rastinje onih stepeni irine koje tek to smo preli. I stene su bile neobine, i po masi, i po boji, i po slojevima svojim. Reke isto tako, ma koliko neverovatno da se to inilo, nisu imale skoro nieg zajednikog sa rekama ostalih klima, tako da smo se plaili da im okuamo vodu, i teko nam je bilo smatrati ih kao prirodne pojave. Kraj jenog malog potoka, koji nam je presecao put, zastadoe TuVit i njegovi ljudi da piju. Mi, zbog udnog izgleda vode, inilo nam se da je pokvarena, odbili smo da je pijemo; i tek smo posle 4zvesnog vremena shvatili da svi potoci toga ostrva tako izgledaju. JNTeznam kako da se izrazim o karakteristici te vode, i ne mogu to sa malo rei ni kazati. Mada je, kao svaka voda, u padu nanie brzo tekla, ipak je samo u obliku vodopada pokazivala onu "bsobinu koja se zove bistrina. " Meutim, stvarno je bila bistra kao ma koja voda iz krenih slojeva, a razlika je leala samo u pojavi. Na prvi pogled, osobito ako je nagnutost toka bila mala, ihila se voda, to se gustine tie, kao rastvor arapske gume. To joj je, meutim, bila jo ponajmanje neobina osobina. Voda ta, niti bezbojna niti jednobojna, pokaivala je u toku svom sve nijanse purpura, kao menjanje boja kod one poznate svile. Te promene u boji deavale' su se na nain koji je sad isto toliko zaprepastio nas koliko malopre ogledalo TuVita. Zahvatili smo tu vodu u jedan sud i' priekali da se voda staloi; videli smo da se tena masa sastoji od 'izvesnog broja raznih ila od kojih je svaka p&kazivala drugi ton boje, od kojih je svaka stojala za sebe ne meajui e s drugom, to jest, kod kojih je kohezija izmeu jednorodnih delia bila savrena, dok se izmeu susednih delia nije pokazivalo nikakvo prianjanje. Povukavi otricu noa popreko kroz ile, voda se kao i kod nas, prelivala preko predmeta; a kad smo no izvadili, svi su tragovi preseka u tenosti 128 nestali. Ali kaia smo otricom noa proli uzdu tan: izmeu dveju ila, rezultat je bip savreno razdvajanje, koje snaga kohezije nije neposredno brisala. Pojave na toj vodi bile su kao prva karika jednog dugog lanca prividnih uda, koji se lanac postepeno oko mene stezao. XIX Tri asa je trebalo dok smo stigli do sela, jer je lealo itavih devet milja od obale, a put do njega bio neravan. Dok smo tek ili, pratnja TuVitova je neprestano rasla: pridolazili su u manjim grupama od 27 divljaka, kao sluajno; prikljuivali su se na pojedinim okukama puta. inilo se da u tome ima neki sistem, i u meni se probudie izvesne sumnje koje sam odmah saoptio kapetanu. Za povratak je meutim bilo i odvie kasno. Pomirismo se dakle sa tim da e nam valjda nae naglaavanje potpunog poverenja u TuVita, osigurati miran povratak. Ili smo dakle dalje, motrili paljivo na sve pokrete divljaka, i spreavali zgodnim nainom svako deljenje nae grupe. Najzad, stigosmo kroz duboku klisuru u selo; po kazivanju divljaka u jedno selo na celom ostrvu. Cim smo ugledali selo, TuVit stade glasno dovikivati, ponavljajui vie puta izraz Klokklok. Mi smo pretpostavljali da je to III ime toga sela ili uopte naziv sela. Stanovi su bili neobino jadni. Niti su isticali neki opti model grarffevine niti bi se moglo rei o njima drugo sem da su stojali ispod ma kojih dosada

poznatih oblika koliba kod divljih plemena. Nekoliko od tih stanova (oni ba koji su pripadali Vampusima ili Jampusima, to jest, najvanijim osobama sela) bili su prosto jedno na etiri stope iznad korena preseeno drvo, preko kojeg je bila prebaena, i u irokim borama sa njega visila, jedna crna koa. Pod tu kou su se zavlaili divljaci. Zatim, bilo je stanova od oborenih grana sa osuenim liem, naslonjenih na neku vrstu zemljanog, do pet stopa visokog zida. Zatim, 9 Avanture Gordona Pima 129 . :".:vai uspravno izbiiene i glinim granjem pokrlve..e rupe. Grane su razmicane kad je stanar ulazio, : spet'namicane poto bi stanar uao. Neki su stanovali meu raevastim granama drveta, iji su vii izdanci bili savijeni kao vrsta krova nad glavom, zatita protiv zla vremena. Veina stanova pak sastojala se iz malih plitkih peina nainjenih ispred okomitog zida nekoga tamnog kamena. Na ulasku svake od ovih peina stojao je veliki komad stene koju bi domain, kad polazi, paljivb navalio na vrata, mada je stena ispunjavala jedva jednu treinu prolaza, i svrhu njenu nije lako pogoditi. To selo, ako se sme tako nazvati, lealo je u jednaj kotlini, i samo mu se s juga moglo prii; inae, sa svih strana su ga okruivale spomenute okomite stene. Sredinom doline tekao je bujan potok, a voda njegova kao ona o kakvoj snao ve govorili. Videli smo nekoliko udnih domaih ivotinja oko stanova, sve oigledno pripitomljene. Najvea, po telu i njuci, liila je na nau svinju, ali je imala kosmat rep i tarike noge antilope. Pokreti su joj bili neveti i nesigurni, i nikako nije ni pokuavala da tri. Videli smo jo neke ivotinje, sline toj prvoj, ali duega tela i vunastog crnog runa. Velika koliina pitome pernate ivine muvala se ovamoonamo; po svemu, to izgleda da je glavna hrana uroenika. Vrlo su nas iznenadili, meu tom ivinom, crni albatrosi, koji su izgledali vrlo pitomi; leteli su odue na more po hranu, ali bi se opet vraali u selo, i itavu blisku junu obalu upotrebljavali kao svoje gnezdite u vreme leenja. Tamo su provodili sezonu zajedno sa svojim prijateljima pelikanima, ali ovi nisu nikada prelazili sa njima u selo. Meu pernatom ivinom videli smo patke koje lie na nae domae patke; erne guske; i jednu jastrebu slinu pticu koja meutim ne jede meso. Bilo je i mnogo riba. Nali smo, dok smo tu stajali, veliku koliinu suve semge, bakalara, markela, plavih delfina, morskih jegulja, slonriba i puno drugih. Zapazili smo a ribe veinom lie na one koje ive u oblasti LordOklendovih ostrva, na 51 june irine. Videli smo i mnogo galipagokornjaa; ali (130 samo malo divljih ivotinja, i to ne velHcir. od onih koje bi nama bile poznate. Jedno zmije pokazae se usput; uroenici im ng obr kakvu panju, iz ega smo zakljuili da siguroo : otrovne. Kad smo se pribliili selu, sa TuVitom j vom druinom, istrala nam je ususret velika goc Ijudi, viui uglas i ponavljajui ono ve poznato Arum.mu i Lamalama. Veoma smo se iznenadili videi da su svi novi poznanici, sa retkim izuzecima, goli, i da se dakle u koe odevaju samo unari. Isto to kao da je bilo i sa orujem, jer mu u selu nigde nismo videli ni traga. U gomili smo spazili veliku koliinu ena i dece; mnoge ene nisu bile sasvim liene telesnih drai: visoke, vitke, lepo razvijene, sa jednom slobodom i gracijom u dranju kakve ba ni u Civilizovanom drutvu nisu odvie este; ali usne, kao i kod ljudi, bile su im debele i masivne, tako da im se ak ni pri smejanju nisu videli zuibi. Kosa finija i meka nego u mukarca. Meu golima, jedno 1012 seoskih stanovnika behu, kao i TuVitovi pratioci, obueni u koe i naoruani buzdovanima. Ti su uivali veliko potovanje, oslovljavali su ih sa Varnpu, a stanovali su pod crnim koama. Kua poglaviina stojala je nasred sela, i bila neto vea i neto bolje nainjena od ostalih. Drvo je bilo otseeno na visini od 12 stopa; grane blizu preseka drale su i irile koni kfov da se ne bi sklopio. Krov se sastojao od etiri vrlo velike koe, sastavljene pomou drvenih klinova i privrene za zemlju koiima. Po podu je bilo mnogo suvog lia, valjda umesto ilima. U tu su nas kolibu uveli (sa najveom sveanou), a za nama se utisnulo i veoma mnogo uroenika. TuVit sede na lie, i ponudi nas da i mi tako uinimo. Uinismo, i naosmo se na taj nain u jednoj udnovatoj, moda i kri^inoj

situaciji. Nas dvanaestorica i jedno etrdeset divljaka koji su posedali oko nas tako sabijeno da u sluaju prepada, ne samo da se ne bismo mogli koristiti orujem, nego ne bismo mogli ni na noge skoiti. Navala naroda bila je i spolja, gde je, verovatno, stojalo sakupljeno staa* 131 novnitvo celoga ostrva, i samo su nas neprekidni uzvici i briga TuVitova spasli da ne budemo pogaeni. Glavna naa sigurnost, meutim, leala je u prisutnosti TuVitovoj, i zato smo ga energino stisnuli izmeu sebe, reen'i da na prvi znak neprijateljstva nrjega prvo rtvujemo. Posle dosta guve uspostavila se najzad neka tiina: poglavica nam tad odra vrlo dugaak govor, vrlo slian onom koji smo ve uli iz una, sa tom razlikom da se sada sa mnogo vie naglaska ulo Anamumu nego Lamalama Mi smo u najdubljoj tiini sasluali govor poglavice; a zatim se digao kapetan, i stao od svoje strane uveravati poglavicu o prijateljstvu i dobrim namerama, zavravajui svoj govor sa nekoliko nizova plavih perli i jednim noem. Perle je TuVit, na nae iznenaenje, prilino prezrivo pogledao; ali no mu je uinio veliko zadovoljstvo, i on posle toga naredi da nas ugoste. Jela su dodavana u ator preko glava prisutnih, a astili su nas jo ivom utrobom neke ivotinje, verovatno one tankonoge svinje. Primetivi da ne. umemo da se snaemo, poglavica nam prethoae primerom, gutajui metar za metrom od onog delikatnog jela, dok nai stomaci, najzad, ne mogahu vie da ne reaguju, emu se onda monarh TuVit moda jo vie zauio nego ogledalima. Odluno smo odbili da se posluimo akonijom, dajui poglavici na znanje znacima kako smo mogli, da nismo gladni, da smo ba pred polazak dobro dorukovali. Kad je monarh dovrio obed, stali smo na najdosetljivije mogune naine ispitivati o glavnim produktima toga kraja, i da li se neki od tih produkata daju korisno upotrebiti. Najzad, kao da je poglavici postalo jasnije ta mi hoemo, on nam je predloio da odemo na jedno mesto obale, gde ima, uveravao je pokazujui prstom na jedan primerak, neobino mnogo finog morskog zalogaja. Nama je dobro dolo da se na taj nain reimo one ukljuenosti u gomili divljaka, i rado pristadosmo da odemo do obale. Izili smo daleko iz atora praeni svim stanovnitvom, otili do jugoistonog kraja ostrva, ne 132 daleko od zatona gde je stojala usidrena naa laa. Tu smo ekali otprilike jedan as, dok nisu stigli na mesto etiri una. Uroenici nas onda odvezoe do nek"og drugog grebena, ge smo videli neobino viliku koliinu one ivotinje, veu nego to je ikada video i najstariji mornar na severnim ostrvskim grupama, koje su znamenite po tom trgovakom artiklu. Mogli smo odmah napuniti bar dvanaest laa. Najzad su nas prevezli do lae, gde smo se oprostili od TuVita, koji nam je obeao da e nam za 24 asa doneti toliko galipagokornjaa i pataka koliko . samo moe stati u njegove unove. Za sve to vreme nismo u ponaanju divljaka zapazili ba nita to bi moglo krenuti sumnju, sem moda onog sistematskog pridolaenja ljudi dok smo ili od lae do sela. XX Poglavica je odrao re, i mi smo se vrlo brzo snabdeli sveim provijantom. Kornjae su bile osobite, a patke su imale daleko bolje, meke i sonije meso nego naa pernata divlja. Zatim su nam, na nau elju, ivljaci doneli velike koliine mrkog celera i skorbutove trave, uz to jo krcat un sveih i suenih riba. Celer smo u slast jeli, a skorbutova trava je pomagalanaim bolesnicima. Dobili smo jo i druge vrste sveeg provijanta, neke koljke, na primer, koje su ukusom potseale na ostrige; zatim jo mnogo morskih rakova, jaja od albatrosa i drugih ptica, sa ugasitom ljuskorti. Jo smo utovarili i dobru meru svinjskog mesa, od ivotinje koju sam ve spomenuo, i koja se naim ljudima veoma dopala, dok je meni m'irisala na ribu, i uopte bila nepodnoljiva. U zamenu za te stvari obdarili smo mi divljake plavim perlama, nakitom od lima, kiinovima, noevima i komadima crvene oje, ime su oni bili veoma zadovoljni. Na obali smo otvorili regularan trg; trgovaki poslovi su svravani sa svima znacima poverenja, i u jednom poretku koji, posle ponaanja divljaka u selu Klokklok jedva da smo smeli oekivati. 133

_.:: odnosi potrajali su vie dana; grudoiazile su k nama na lau, a grupe ..* pravile su izlete u unutranjost sve u Ijem redu. Lakoa sa kojom se dolazilo do finih niorskih zalogaja i predusretljivost uroenika uticali su na kapetana da, prvo, stupi u pregovore sa TuVitom zbog izgranje prostorija za uvanje ribe, i, drugo, zbog nagrada njemu i ljudima koji bi uzeli na sebe da pribiraju i spremaju to vie od onog artikla. A dotle bismo se mi, koristei se lepim vremenom, otisnuli jo dalje u junom pravcu. TuVit se inio veoma zadovoljan da ue u pogodbe. Pregovori su najza na zaovoljstvo obeju strana dovreni; im se uine sve pripreme, da se na odreenim mestima na kopnu sagradi sve potrebno, posvravaju svi poslovi za koje su potrebni svi nai Ijudi, da emo mi posle toga na put, sa izuzetkom trojice naih Ijudi, koji e ostati na ostrvu da nadgledaju posao, i a divljake pouavaju u suenju morskih ivotinja. Termini i nagrada e se sraunati naknadno, u srazmeri prema trudu divljaka za vreme naeg otsustva. Za izvesnu koliinu spremljenih artikala, izvesna koliina perli, noeva, i crvene materije to je bio kolinik za izraunavanje nagrade. O finom morskom zalogaju, o tom vanom trgovakom artiklu, o nainu kako se spravlja, rei emo ovde nekoliko rei. U izvetaju jednoga putnika po Junim morima itamo sledee: Ta vrsta mekuca poznata je pod francuskim imenom fini morski zalogaj. Ako se ne varam, uveni Kivije nazvao ga je gasteropoda pulmonifera. Ima ga mnogo na obalama ostrva u Tihom okeanu, a sabira se osobito za kineske pijace, gde se smatra istovetnim, i istom cenom plaa, kao i ona mnogopominjana, za jelo ukvisna ptija gnezda. Ta ptija gnezda sastoje se iz neke piktijaste mase, koju verovatno laste nalaze u telima onih mekuaca. Mekuci nemaju ni ljuske ni nogu, samo usta i stranji otvor, a mile u plitkoj vodi pomou svojih elastinih prstenova, kao crvi, ili gusenice; tu ih, kad je voda vrlo plitka, opaze tamonje laste, i onda, dugim i iljatim kljunovima, za 134 bodenim u meku ivotinju, upaju pikti; s nastu materiju, koju, kad se osui, upotre^..<... ^. graenju tvrdih delova gnezda. Sam mekuac je duguljast, od 3 do 18 ali video sam primerke i od dve stope du izvesno doba godine, verovatno u vreme sparivanja, gmiu po pliacima obino udvoje. Kad je sunce najjae, kad se voa isto smlai, pribliuju se obali, i ponekad na tako plitka mesta, da, kad doe oseka, ostanu na suvoj zemlji. Ali oni ne legu svoje mlade u plitkoj vodi; na takvim mestima ih nikada ne vidimo; a kad stanu dolaziti iz duboke vode, ve su odrasli. Hrane se preteno onim zoofitima koji prave koral. Lovi se taj mekuac obino na duibini od 34 stope; izvuku ga na suvo, raspore noem na jednom kraju, i kroz tu veu ili manju usekotinu pritiskom se istera drob. Zatimse ivotinja ispere, pa se onda kuva jedno odreeno vreme,' ni malo ni mnogo; posle toga se zakopa u zemlju na etiri asa, pa opet prokuva, i najza osui bilo na vatri bilo na suncu. Oni to su sueni na suncu vie se cene, ali je zato potrebno tri puta vie vremena. Ako su dobro osueni, dre se na zgodnom mestu i po dve godine dana bez kvarei; ipak ih treba svakih nekoliko meseci, recimo etiri puta godinje, pregledati, zbog eventualne vlage i trulei. Kinezi smatraju fini morski zalogaj za osobit luksuz, i veruju da ta hrana neobino jaa i odr ava telo, i obnavlja nervni sistem ako se u velikim uivanjima iscrpeo. Kad smo se u svemu sporazumeli sa divljacima, preneli smo na kopno sve potfebne alate za krenje i graenje. Izabrali smo prostrano ravno mesto, u blizini istone obale zatona, gde je bilo dosta i ume i pijae vode, i ne mnogo daleko od onih grebena gde se hvata fini morski zalogaj. Svi krenusmo energino na posao, i za kratko vreme, na veliko udo uroenika, oborili smo dovoljan broj drveta, i toliko ih spremi!: za grau da smo ostali posao mogli ostaviti na trojic Ijudi koji su imali posle nas da ostanu. To su bi;.

135 Don Karson, Alfred Haris i Peterson (svi iz Londona, mislim), a bili su se dragovoljno ponudili da ostanu. Krajem meseca sve je bilo spremno za na polazak. Ranije smo jedared govorili da neemo otii dok se ne oprostimo od sela; a sada je TuVit toliko navaljivao na nas da ispunimo obeanje, da nam je izgledalo nezgodno da mu uinimo naao. Ubeen sam da niko od nas nije u to vreme sumnjao u iskrenost uroenika. Vladali su se uvek pristojno, svojski su nam pomagali u poslu, donosili esto robu i bez nagrade, i nikada nita nisu ukrali, mada su, radujui se beskrajno kad im to poklonimo, dokazivali da ti predmeti imaju za njih osobitu vrednost. ene su bile jo i naroito uslune, i zbog svega toga, kakvi bismo ljudi mi bili da smo se usudili na jednu jedinu misao nepoverenja prema takvom svetu:' No posle veoma kratkog vremena pokazalo se da je sva ta Ijubaznost bila samo rezultat jednog prepredeno zamiljenog p{ana da se nama doe glave, i da su ti ostrvljani, za koje smo mi imali toliko pozitivnih oseanja, ipak bili najvarvarskiji, najlukaviji nitkovi ovoga sveta. Februara 1og preli smo na kopno sa namerom da odemo u selo da se odmorimo. Mada, kao to je reeno, niko ni'u snu nije sumnjao da nas eka neko zlo, ipak su, kao uvek, preduzete bile sve mere predostronosti. Sestorica naih ljudi ostalo je na lai, sa zapoveu da nijednom divljaku ni pod kojim izgovorom ne dopuste da se priblii lai dok smo mi otsutni i da za sve vreme imaju biti na palubi. Zatitne mree podignute, topovi napunjeni duplim karteima, a mali topii kanisterima sa puanim mecima. Laa je bila usidrena jedva milju o kopna, tako da joj se nikoji.un ne bi mogao nevien prikuiti, naprotiv, bio bi odmah doekan punom vatrom. Naa ekspedicija, prema tome, manje est Ijudi na lai, imala je svega trideset dva lana. Bili smo naoruani do zuba, sa pukama, pitoljima, jataganima; sem toga svaki od nas imao je za pojasom jo i dugaak mornarski no. Na obali nas je doekala stotina crnakih izaslanika koji su nas imali pratiti do sela. Primetili smo, na veliko svoje iznenaenje, da su svi 136 doli ne naoruani. A kad smo se obratili Tuza objanjenje u toj stvari, odgovorio je: Mati n: vi pa si to je znailo da je nepotrebno oruje kaa su svi braa. Primili smo to kao re iskrenu i produili ka selu. Proli smo izvor i potok o kojem sam ranije govorio, i uli u klisuru koja je kroz vena brda vodila prema selu. Ta klisura bila je veoma stenovita i te'ko prohodna, tako da smo se prvi put samo sa velikim tekoama proverali kroz nju. Duina klisure mogla je biti od IV2 do dve milje. Krivudala je u svima moguim pfavcima meu fordima i breuljcima (verovatno da je nekada bila korito brdskog potoka), imala je na svakih 20 jardi novu naglu okuku. Strane klisure su se svugde dizale bar 70 do 80 stopa okomito u visinu; a na neklm mestima su dostizale neobinu visinu, zatvarale klanac toliko da je svetlost jedva dopirala u nj. Prosena irina klisure iznosila je oko 40 stopa; , a ponekad bi se tako suzila da vie od 5 do 6 ljudi nije moglo uporedo prolaziti ukratko, nigde boljeg mesta za zasede; i nehotice smo se svi, pri ulasku u klanac, pipnuli po oruju. Kad se sada setim nae neverovatne ludosti, najvie mi je uno kako smo se mogli tako potpuno predati u vlast i u ruke nepoznatim divljacima; dopustili smo ak da za vreme mara oni idu ne samo ispred, nego i pozadi nas. Uzdali smo se valjda u to to su crnci bili nenaoruani; zatim u dejstvo naih puaka koje divIjaci nisu poznavali; i najvie valjda u toliko puta zasvedoeno prijateljstvo tih odvratnih nitkova. Pet do est crnaca ulo je pre nas, tobo da kre put, sklanjaju zbilja krupno kamenje i ostale prepreke sa prolaza. Za njima srno ili mi, koraali u gomili pazei da se nikako ne razmrvimo u grupe. Naposletku je marovao glavni deo divljaka, sve u najboljem redu i pristojnosti. Piters, ne'ki Vilson Alen i ja ili smo sa desne strane i paljivo posmatrali neobine slojeve istrmog i nad nama nadnetog kamenitog zida. Upala nam je u oi jedna pukotina, dosta iroka da jedan ovek bez tekoe ue u nju, i koja se

protezala nekih 18 do 20 stopa uspravno, pa onda savijala nalevo. Visina pu 137 kotine, koliko smo mi mogli videti iz klisure, iznosila je do 60 ili 70 stopa. Iz pukotine je virilo neko zakrljalo dbunje Koje je nosilo plod nalik na lesku. Ja, zainteresovan, uvuem se askom u pukotinu, uzaberem nekoliko plodova, i htedoh brzo natrag. Okrenuvi se Video sam da su i Piters i Alen uli za mnom. Zamolih ih da se vrate, jer nema mesta za dvojicu, a ja u im ve dati od onih oraia. Oni me posluae, pooe natrag, i Alen je ve i bio stigao do izlaza, kad ja odjedared osetih potres, potres jedan koji ne umem sravniti ni sa im to sam ikada doiveo, i od kojega mi je dola misao, ukoliko sam uopte bio sposoban za misao, da se sav temelj globusa zaljulja, i da je to as opte propasti. XXI Kad sam o'ao k sebi, osetio sam da sam polu uguen, u potpunom mraku, pod itavom masom trone zemlje koja je jo neprestano padala na mene sa svih strana, i pretila da me potpuno sahrani. Uplaen do ludila od te misli, uinih oajan napor i uspeh da stanem na noge. Stojao sam nekoliko trenutaka nepomian, pokuavao da shvatim ta mi se desilo i gde se nalazim. Tada zauh muklo jeanje, pa onda tih glas Pitersov, koji je traio da mu, ako Boga imam, pomognem. Nekako sam uspeo da koraknem dva tri puta ispred sebe, kada se preturih preko glave i ramena Pitersovih, koji je, kako sam se brzo uverio, bio zatrpan sruenom zemljom do struka, i oajno se naprezao da se oslobodi pritiska. Stadoh i ja, svim silama kojima sam jo vladao, raskopavati sa njega teret, i najzad mi poe za rukom a ga podignem. im smo se toliko sabrali od zaprepaenja i straha da smo mogli razumno razgovarati, izveli smo obojica zakljuak da su se zidovi pukotine, u koju smo se usudili ui, sklopili nad naim glavama bilo zbog nekog potresa u prirodi, bilo zbog sopstvene svoje teine, i da smo mi, prema tome, izgubljeni, ivi sahranjeni. Neko vreme bili smo potpuno u vlasti naju 138 asnijeg samrtnog straha i oajanja. Nema stratu^j stanja od onoga u koje je nesrea bacila nas: cmi pomrina, strahovit pritisak na plua, zagu: parenja vlane zemlje, uza sve to grozovito =_. da nam je suena sudbina mrtvaca srce u ove:u se prosto davi od straha koji se ne da izdrati, koj; se ne da zamisliti. ** Najzad, Piters predloi da se pokuamo snai u svojoj tamnici, da pipanjem po zidovima oko sebe traimo, i moe biti ipak i naemo neki otvor. Taj me je predlog malo ohrabrio; ja pokuah da probijem neki put kroz nagomilanu zemlju. Tek sam koraknuo, opazih zrak svetlosti; osetio sam odmah da mi je laknulo; barem se neemo uguiti. Stadosmo se uzajamno hrabriti. Uspentfali smo se na jednu gomilu survina, a posle toga napora smo se ve lake pribliavali svetlosti, plua su nam ve lake mogla da diu. Uskoro smo razlikovali i predmete oko sebe. Nalazili smo se na onoj taki gde je pukotina savijala ulevo. Jo jedan kratak napor oko uklanjanja zemlje, i mi se naosmo na samom laktu, i, na najveu nau radost, spazismo jednu dugaku ispukotinu koja je ila visoko nagore, veinom pod uglovima od 45, nekad jo strmenitije. Nismo mogli sagledati ceo otvor; ali sudei po velikoj koliini svetlosti, koja je kroz njega prodirala, bili smo uvereni da emo na vrhu otvora (ako, tojest, na neki nain dospemo do vrha) morati nai izlaz u slobodan vazduh. Ta4a meni doe na um: da smo nas trojica ili bili u upljinu, i da ne znamo ta nam je sa drugom Alenom: odmah smo se vratili da ga potraimo. Posle dugog traganja i mnogih opasnosti da se zemlja nd nama ponovo ne odroni, povika najzad Piters da je naiao na Alenovu nogu, ali da mu je tlo tako duboko pod zemljom da o spasavanju nema ni govora. To je, naalost, bilo tano, i siromah ovek je sigurno ve davno umro. Teko nam je bilo, ali telo smo morali ostaviti, a mi smo se polako stal'i probijati ka savijutku. irina one raspukotine bila je jedva tolika da stanemo u nju, i, posle nekoliko jalovih pokuaja da prodremo gore, opet nas je obuzelo oajanje. Ve sam

139 ranije spomenuo da se lanac brda kroz koji vodi klisura sastoji od nekakva mekog kamena. Strane raspukotine kroz koju smo mi sad hteli gore, bile su od istog kamena, i zato to su bile vlane, tako klizave, da se noga jedva drala na njima, i to jo na manje strmim mestima, a gde je zid stojao skoro uspravno, tekoe su dakako bile jo nesravnjeno vee i, kako se nama inilo, nesavladljive. Ali, mi smo iz oaja crpli hrabrost; zabadali smo svoje duge noeve u meku materiju, ukopavali se tako do nekog tvrdog liskuna, koji je ovde onde provirivao i zemljine mase, i stigli najzad na jednu vrstu prirodne platforme, oa'kle se video, na kraju jedne gusto poumljene klisure, deo plavoga neba. Pogledavi sada, naravno, mnogo spokojnije, natrag u pukotinu kroz koju smo proli, videli smo po njenim stranama sasvim jasno da je ona skoro postala, i odatle smo zakljuili da nam je onaj potres, koji nas je bio sahranio, u isti mah i otvorio ovaj put za izlazak. Obojica smo bili tako slabi i iznureni da smo se jedva drali na nogama i govorili i zato Piters predloi da opalimo nekoliko hitaca iz pitolja, i tako dozovemo drugove u pomo. Pitolji su nam, sreom, ostali za pojasom, dok smo ostalo oruje izgubili pod zemljom. Sreom kasniji dogaaji su potvrdili da je to bila srea u meni je tinjala neka sumnja a nee biti dobro ako divljacima odamo mesto gde se nalazimo. Odmarali smo se itav as, i onda opet probijali uz pukotine; nismo mnogo daleko otili, kad odjedared zausmo uasno i otegnuto urlanje. Najzad smo se popeli do neega to bi se moglo nazvati, recimo, gornja povrina: od platforme pa dotle, put nas je jednako vodio ispod zasvoenih stena i nekog zelenila visoko gore nad nama. Veoma oprezno smo se najzad dovukli do nekog malog otvora, kroz koji smo mogli baciti pogled uokrug po okolini, i onda nam odjedared, i na jedan pogled, bi jasna sva strahovita tajna zaronjene upljine. Mesto odakle smo virili bilo je daleko od najvieg vrha brdskog lanca. Pedeset koraka nalevo 140 protezala se ona klisura u koju su, bez trunke podozrenja, ula naa trideset i dva oveka. Ali na liniji duoj od stotinu jardi korito klisure bilo je ispunjeno haotinim survinama vie nego jednog miliona tona kamena i zemlje, koje su bile vetakim putem sruene. Sredstva kojima je taj bedem oboren, bila su prosta, i lako ih je 'bilo uoiti, jer su se jo sasvim jasno videli tragovi toga ubistvenog plana. Na nekoliko mesta od istonog kraja klisure mi smo se sada halazili na zapadnom njenu kraju videli smo od mesta do mesta drveno kolje pobodeno u zemlju. Na tim takama masa nije popustila; ali u onoga zida sa kojega se masa srozala stojala su udubljenja slina onima kojima se potkopavaju stene kad ih treba ruiti, i dokazivala su da je isto onakvo kolje bilo nameteno na itavih 300 stopa uz ivicu kllsure: po jedan kolac na svaki arin razmaka, i sve kolje jedno deset stopa za ivicom klisure. Jaka uad od loze jo su visila na zaostalom kolju: bilo nam je jasno da je takvo ue ilo od kraja do kraja kolja. Ve sam spomenuo udnovate slojeve mekanog kamena; moj opis one dugake i uske raspukotine, kroz kogu smo se spasli iz groba, objanjava valjda dosta^ dobro prirodu tih slojeva. Naime, slojevi lee tako, da se na svaki potres brdo mora rascepiti po uspravnim linijama, paralelnim izmeu sebe, i da prema takvom stanju stvari nije potrebna mnogo velika vetina da se taj efekat vetaki izazove. Takvom slojevitou koristili su se divljaci da izvre svoje izdajniko delo. Delimino cepanje zemlje 12 stope duboko postigli su divljaci pomou dugog reda zabijenih kolaca, a ostalo je dolo usled krepkog vuenja ueta. Svako ue, koje je ilo od vrha koca preko ivice breuljaka vukao je po jedan divljak. Na taj nain je dobijena jedna ogromna poluga, koja< je imala snagu da i itavu padinu brda srui na dno klisure. Prema tome nam je i sudbina naih drugova bila potpuno jasna. Jedino smo se nas dvojica spasli od uasne propasti, i mi smo sad bili jedini ivi beli ljudi nar ostrvu. 141 XXII

Poloaj na bio je nita manje straan nego u momentu kad nam je dolo_ do svesti da smo ivi sahranjeni. Pred nama je stojalo dvoje, ili da nas divljaci ubiju, ili da ostanemo meu njima kao bedni njihovi zaroblienici. Naravno, za jedno izvesno vreme bismo se mogli kriti od njih, po bregovima, ili u pukotinama, odakle tek to smo izili; no ili bismo naposletku propali od duge polarne zime i gladi, ili bisnio se, traei skrovita, najzad odali. Po ostrvu, kako smo sad opazili, gmizalo je od crnaca na sve strane: podolazili su na tankim splavovima sa raznih junih ostrva, sigurno da pomognu oteti i opljakati lau. Zasada je laa jo mirno leala u zatonu. Nai drugovi dakle jo nisu slutili ta im se sprema. Kolika je sada bila tenja nas dvojice da smo rrieu njima, da im pomognemo utei, ili. da u pokuaju odbrane zajedno s njima umremo! Ali, k'ako da im damo znak, a da sebe ne upropastimo, i jo i sa velikim pitanjem: da li bi im znak opomene uopte mogao koristiti. Opaliti iz pitolja, to bi bilo dovoljno da im se da na znanje da se zlo dogodilo; ali im taj pucanj ne moe u isti mah rei i to da im je jedini spas ako se to pre otisnu iz zatona na more; ne moe im rei da vie nije pitanje asti da ostanu, jer njihovih drugova nema vie meu ivima. Badava bi uli pucanj: pripremiti se za odbranu bolje nego to ve jesu, nego to su uvek bili.i tako ne mogu. Dakle, od pucanja sa nae strane nismo se mogli nadati nikakvom dabru, a moda zlu, i zato smo odustali od toga znaka. Najblia misao zatim bila nam je: da pourimo na alo, dogradimo jedan od etiri una koji su leali u dnu zatona, i da pokuamp odveslati do lae. Ali nam je odmah bilo jasno da se taj plan ne da izvesti. Kao to sam ve rekao, ostrvo je bilo prepuno criiaca, koji su se, da ih sa lae ne bi spazili, zavlaili i krili po dbunju i iza okuka. Ba se u neposrednoj naoj blizini zadravao jedan odred crnih boraca, pod zapovednitvom TuVita: oni su nam ba i smetali na jedinom putu kojim bismo mogli sii do zatona; a verovatno su tu 142 ekali na pajaanja, pa da izvre napad na la '. unovima je bilo crnaca, dodue nenaoruanih, je oruje sigurno lealo spfemno negde u blizinL i i*. smo mi bili primorani da ostanemo u zaklonu, i prosto kao posmatrai uestvujemo u boju koji tek fa nije planuo. Posle pola asa opazili smo a junim iljkom z tona plove oko 6070 splavova i raznih amaca, puii. crnaca. Kako se inilo, nisu imali drugog oruja do kratkih buzdovana i gomile kamenja u dnu unova. Naskoro se sa druge strane pojavila opet flotila, isto tako opremljena, i sa jo vie amaca. I ona etiri una se brzo napunie divljacima, koji su iskakali iz dbunja i urili da stignu svoje drugove. I tako, za manje vremena no to je meni trebalo da stvar ispriam. laa naa se nala opkoljena velikom koliinom tih besomunika, koji kao da su bili reeni da se po svaku cenu doepaju plena. Teko je bilo i za trenutak posmumnjati u njihov uspeh. Ona estorica, ma koliko hrabri, n^ mogu biti dovoljni kao posluga oko topova; sem toga, sa tako nejednakim snagama borba se ne moe dugo voditi. Ja sam jedva mogao sebi da pretstavim da e oni tamo uopte pokuati da se brane; ali u tome sam se prevario. Uskoro ih videsmo na poslu oko ueta, a uskoro se laa okrenu tako da je desnom stanom gledala u unove, koji su u taj mah bili na domaaju metka iz piitolja, dok su splavovi stojali otprilike na etvrtinu milje pod vetrom. Iz nekog nepoznatog razloga, verovatno usled uzbuenja naih sirotih drugova, koji su se videli u oajnom poloaju vatra sa palube nije imala nikakvo dejstvo. Nijedan un nije bio pogoen, nijedan ivljak ranjen; meci, ili nisu ni domaali, ili su otskakali nekuda iznad njihovih glava. Jedino dejstvo je bilo grdno iznenaenje divljaka zbog tutnja i dima; u jedan mah sam se ve ponadao da e se okaniti svoje namere, i vratiti na kopno. I tako bi se verovatno desilo, da su nai ljudi otvorili puanu paljbu; to nebimoglo proj bez uspeha, jer su unovi bili veoma blizu; i ako niita drugo, postiglo bi se bar toliko da se ne pribliu; lai jo vie, a meutim se sa druge strane lae 143 .: .; paljba i na splavove. Mesto toga, nai Ijudi dazvolie da unari dou sebi i da se uvere da meu njima nikome nije nita; a oni, posa,da, jurnue na protivnu stranu, da doekaju splavare.

Vatra je na toj stani imala uasno dejstvo. Sindirlije iz velikih topova su jedno sedam do osam splavova doslovce raznele, 30 do 40 divljaka ubile, a oko stotinu njih, uasno ranijenih, oborile u more. Ostatak, uasnut do sumanutosti, nae bezobzirce u bekstvo, ne brinui ni da pokupe iz vode svoje ranjene drugove, koji su plivali na sve strane, lelekali i vikali u pomo. Ali, taj veliki uspeh doao je suvie kasno za nae ljude. unari, oko 150 ljudi, ve su bili na palubi, popentrali se koje preko mrea, koje preko lanaca, jo pre nego to je lunta i prinesena topovima sa >one stane. ivotinjskoj jarosti divljaka sad se nikoja sila ne bi mogla odupreti. Za tren:oka nai su ljudi bili oboreni, izgaeni, prosto u komade raskidani. Kada su to opazili, povratie se i splavari, i nabrzo stigoe i oni u pljaku. Za pet minuta je naa laa postala najalosnija slika pustoenja i bestijalnog unitavanja. Palubu su cepali, kidali, prosto razvalili; uad, jedra i alate unitavali. Gurali su stanji deo lae, amci su odasvud unaokolo pristizali; mnoina divljaka, plivajui, takoe je pomagala; najzad polo je besomunicima za rukom kad je i kabel kotve bio sklizao da lau doteraju do obale, i da tamo predadu TuVitu. On, kao neki pravi general, za sve to vreme stcvjao je na jednoj posmatranici na brdu; a sada, kad je sve bilo svreno, pobeda izvojevana, siao je da to 1 pre stigne na alo i primi, meu svojim crncima borcima, svoj deo pljake. Kad je TuVit siao, mogli smo i nas dvojica izai iz zaklona, i malo izvideti brdo u okolini pukotine. Na 50 jardi od njena izlaza videli smo jedan mali izvor, gde smo se, uasno edni, napili vode; a malo dalje i nekoliko dbunova onih oraia o kojima je ve bila re. Oraii su bili veoma ukusni, otprilike kao lenici. Napunismo eire, ispraznismo ih u pukotini i vratismo se da ih jo jedared napunimo. Dok smo mi tako brali voku, poplai nas uanj u ibljaku, i mi se ve hte 144 osmo povui u zaklon, kad se jedna velika crna pt nespretno i sporo podie iz gustia. Ja sam se tako izr nadio, da nisam znao ta treba da radim; ali Piters, prisebniji, skoi do nje, i zgrabi je za vrat pre no to je uspela da pobegne. Ona se uasno otimala i pitala, tako da smo je ve hteli pustiti, strahujui da e alarmirati nekog divljaka, koji bi se jo mogao nalaziti negde u blizini. Jedan udarac noem uini, meutim, svemu kraj, i mi odvukosmo divlja u pukotinu, zadovoljni to smo za itavu nedelju dan snabdeveni mesom. Zatim smo opet izili u izvianje, i usudili se da siemo bar delom niz junu kosu brda; ali nismo nali nita vie to bi nam moglo posluiti kao hrana. Stoga, nakupivi samo neto suvaraka, okrenuli smo natrag, tim pre to smo spazili nekoliko odeljenja divljaka koji su se sa plenom vraali u selo. Najprea briga nam je sad bila da svoje skrovite to bolje osiguramo. Onu rupu kroz koju smo, kao to je poznato, ugledali deli plava neba, pokrili smo naupanim iprajem, a ostavili smo samo toliki otvor koliko da mpemo pregledati zatan, tako, naravno, da mi sami pri tom ne budemo vieni. Kad je to udeeno, bili smo veoma zadovoljni svojim sigurnim poloajem; jer, zaista, dikle god ostanemo u pukotini, potpuno smo sigurni da nas niko ne moe nai. Nigde nismo opazili znak koji bi svedoio da su divljaci ikada dolazili u tu rupu; ali, setivi se da je pukotina, 'koja nas je dovde dovela, postala tek maloas, i usled odronjene kose brega, i da drugog prilaza k njoj nema, uplaili smo se da nam je time otseena mogunost da siemo i izaemo. Reili smo se da emo zgodnom prilikom dobro ispitati vrh brda, a meutim smo motrili kretanje divljaka. Crnci su pretvorili nau lau u pravu olupinu i spremali se sad da je zapale. Naskoro smo videli kako se die gust dim kroz glavnu rupu na palubi; a odmah zatim probio je jak plamen iz prednje kabine. Uad, katarke, i ostaci od jedrila odmah se zapalie, i vatrse naglo irila na palubi. Ipak se jo prilian broj d;ljaka zadravao na njoj, udarajui i dalje sekirama, kamenjem i topovskim mecima po klinovima, i po 10 Avanture Gorona Pima 145 ;,^f {' jf...;: i bakru; bilo ih je, koje na alu, koje i. na splavovima, ne manje od 10.000 nepo

co lae, ne raunajui tu gomile koje su, se pien, razmilele po unutanjosti ili se prevozile ;ma ostrva. Znali smo da je katastrofa 'blizu, i ni .... se prevarili. Prvo je doao mali potres (mi smo a, na mestu gde smo bili, osetili kao galvansku struju), ali bez ikakvih vidljivih znakova eksplozije. Divljaci su se za izvesno vrerae zbunili, i prestali da rade i da graje. Taman su opet prionuli na posao, kad na palubi pokulja jedna strahovita masa dima kao neki teak ob lak pred oluj a iz utrobe toga dimaxsuknu stub ivo ga plamena, koji je io valjda itavu etvrtinu milje u visinu. Pa se onda odjedared taj plamen kruno ra irio, i, kao maijom, ispunio se odjedared sav vazduh jednim uasnim haosom od komaa drveta, metaka, ljudskih udova, i najzad je doao potres u svoj svojoj strahoti (koji je i nas obojicu oborio), dok je u brdima jednako odjekivala grmljavina, a gust pljusak siunih komada padao u svima pravcima oko nas. Pokolj meu divljacima bio je daleko straniji nego to smo mi mogli oekivati; oni su zbilja pretrpeli punu odmazdu za gadno izdajstvo. Bar hiljadu, njih poginulo je u eksploziji, a isto toliko ih je lealo u tekim ranama. U zatonu je bukvalno krkljalo od Ijudi koji su se otimali od smrti i feoji su se davili; a na kopnu je izgledalo jo mnogo gore. Svi su bili kao s uma sili zbog iznenadne, nagle i potpune svoje katastrofe, i niko nije inio pokuaje uzajamne pomoi. Odjedared, njihovo se ponaanje iz osnova promenilo. Iz tupe ukoenosti su odjedared, bar nam se tako inilo, preli u stanje divljeg U2Jbuenja, paeli da nasru kao sumanuti, okruili jednu izvesnu taku na alu sa izrazom najstranijeg uasa, besnila i radoznalosti na groznim njihovim licima, i urlali su bez prestanka koliko su im grudi doputale: Tekelili! Tekelili! Zatim smo videli da je jeno veliko odeljenje otilo u brda, i posle kratkog vremena vratilo se odande nosei drveno kolje. Kolje su spustili tamo gde je gomila bila najgua; ta se gomila sad malo razdelila, i mi smo mogli videti predmet celoga toga uzbuenja. Opazili 146 smo da neto belo lei na zemlji, ali nismo odmah brali ta je. Najzad smo poznali da je to kostur on ri'eobine ivotinje sa skrletnim zubima i noktima koji smo uhvatili bili 18tog januara. Kapetan je bio nare dio da se sauva koa, sa namerom da je ispuni i odne* u Englesku. Seam se da je, ba pre no to emo pristat uz ostrva, izdao bio neka nareenja u istom smislu koa je bila donesena u kabinu i spremljena u jedar sanduk. Eksplozija ju je zatim izbacila na obalu: ali sad nismo mogli dalje da razumemo: zato j'e bilo meu divljacima toliko uzbuenje ofco nje. Svi su stajali okc mrtve ivotinje na izvesnom razmaku, a niko se nije usudio da joj se priblii. Postepeno su je ogradili tarabom od kolja, a onda je sva rulja nagla da bei prema unutranjosti ostrva, deriii se opet iz glasa: TekeliU! Tekelili! , XXIII Nekih sedam dana posle toga dogaaja ostali smo nas dvojica u svome zaklonu, i izlazili samo ponekad, po oraie i vodu, i to sa najveom opreznou. Na zgodnom mestu bili smo nainili sebi jednu vrstu senice; pod tom senicom se nalazilo leite od suva lia, a tri velika ravna kamena sluila su nam kao ognjite i sto. Vatru srao palili teko, izbijajui iskru trljanjem drveta o drvo, mekanog o tvrdo. Ptica ona imala je osobito dobro, mada malo krpavo meso. To nije bila morska ptica, nego jedna vrsta bukaa, sa crnim, ponegde sivo poprskanim perjem, i 'krilima koja su u srazmeri sa telom bila majuna. Kasnije smo videli tri ptice te vrste u naoj blizini; verovatno su traile onu koju smo mi ubili; ali kako nikako nisu sedale, nismo ih mogli uhvatiti. Dok nam je trajalo meso od ptice, nismo trpeli od nedostatka u hrani; ali sada je bilo vreme da se negde obazremo za plenom. Oraii ne mogu sasvim utiati glad; sem toga, nas su od njih bolela creva, a kada bismo ih mnogo jeli . onda i glava. Videli smo nekoliko ogromnih kornjaa u bilizini obale, na istok od

naeg brda, i spazili smo da bi ih bilo lako uhvat " 10 ' 147 samo kad bismo bili sigurni da nas nee spaziti urdenici. Reili smo da emo pokuati da siemo na obalu. Prvo smo se poeli sputati junom stranom, koja je izgleala najprirodnija; ali tek to smo preli oko sto jarda, kada, kao to srtlo uostalom i predvideli, sudei po okolini na vrhu brda, kada nas odjedared presee jedan ogranak klisure, onaj u kojoj nam je izginula druina. Ili smo jo jednu etvrtinu milje ivicom te jaruge, kad nam se opet presee put, sada provalijom, neobine dubine; kako se njenom ivicom nije dalo koraati, vratili smo se istim putem natrag. Udarili smo sada na.istok ali sa tano istim rezultatom. Posle punog asa veranja, pri emu smo sto puta mogli skrhati vrat, nali smo se odjedared u ogromnoj jednoj provaliji od crnog granita, sa nekom finom psainom na dnu, i iz koje je jedini izlaz bio teak put kojim smo i doli. Ispentrali smo se dakle s mukom onamo odakle smo i poli, i pokuali onda da okrenemo sa izvianjem na sever. Tu je valjalo budnim okom paziti na svaki manevar, jer bi nas najmanji nehat mogao odati pred neprijateljima u selu. Puzali smo sv<e vreme na rukama i kolenima, a ponekad smo i sasvim polegali i od dbuna do dbuna provlaili svoja tela. Neko yreme smo na taj nain odmicali, kad se odjedared naosmo opet pred nekom provalijom, dubljom od svih dosadanjih, i fcoja je vodila pravo u glavnu klisuru. I tako se nae strahovanje potvrdilo. Nali smo se sasvim otseeni od donjeg sveta. Iznureni naporom, vratili smo se na svoje mesto, pali na prostrto lie i prespavali nekoliko asova u dubokom snu. Posle tog besplodnog traenja po okolini bavili smo se ispitivanjem vrha naeg brda, ne bi li se moa tu pokazala neka mogunost stvarne pomoi. Videli smo da hrane nema, sem onih nezdravih oraia, i neke vrste skorbutne trave, koja je rasla svega na jednom sasvim ogranienom kvadratu zemljita. Februara 15og, ako tano znam, nije vie bilo ni travke od te biljke, a i oraii su se jako proredili. Situacija nam je dakle postala neobino teka. (Toga dana smo opazili na: jugu nekoliko, ogromnih traka onog 148 sivkastog isparenja o kojem sam ve govorio). .' ra 16og opet smo tumarali po bedemu nae ne bi li se naao nekakav neoekivani izlaz; ali u man. Sili smo ponovo u onu rupu u kojoj smo zatrpani, u nadi da e se tu pokazati kakav hodr: na glavnu klisuru. I tu je traenje ostalo jalovo; nau smo svega, i poneli sobom, jednu puku. Februara 17og smo se opet digli u ispitivanje, reeni da malo bolje razgledamo onu provaliju od crnog granita, u koju smo bili dospeli prilikom prve nae ekspedicije. Setili smo se da smo jednu od obinih pukotina te provalije samo delimino razgledali, i sada smo hteli da je savesno pretraimo, mada se nismo niemu naroitomu nadali. Sili smo bez velikih tekoa, i toga dana smo dakle, sasvim mirni, stali paljirvo ispitivati. Mesto je bilo udnovato: teko je verovati da je takvo postalo prirodnim poreklom. Sa kraja na kraj, sa istoka na zapad, i raunajui sve vijugotine, provalija je mogla meriti do 500 jarda u duini; dok bi razmak od bonih pukotina te provalije (pretpostavljam tako, jer nisam imao naina da izvedem merenje) inosio ne vie od 40 do 50 jarda. U prvom delu naeg sputanja, tojest, nekih sto st&pa od vrha nanie, bokovi provalije ne behu nimalo slini: kao' da nikada nisu sainjavali celinu, jer je jedna strana bila od onog mekog kamena a druga od laporca, iliava, ili poprskana nekim metalom. Prosean razmak izmeu dve strane bio je otprilike 60 stopa; ali svaki as se gubila prav:!nost formacije. Kako smo se sputali jo nie, prek: spomenute granice, razmak se naglo suavao, strane postajale paralelne, iako su, jo za neki razmak unapred, ostajale razline i u materiji i u obliku svojih povrina. Ali kad smo se spustili do svega 50 stopa od samoga dna, zapazili smo <savrenu pravilnost. Bokovi su sada bili sasvim istovetni po materiji, po boj: po pravcu slojeva: duboko crn, svetao granit. a razmak izmeu strana na svakom mestu tano

20 jarda Formacija e postati jasnija na osnovu crtea ko* smo izradili na licu mesta; a mogao je biti izraen, je.sam ja, sreom, kroz drugu seriju avantura, utpec 149 da sauvam jednu belenicu i olovku, oemu imam da blagodarim za itav red pojedinosti, koje bi inae sigurno bile potisnute iz moga pamenja. Ova figura (br. 1) prikazuje opte konture provalije, bez izdubaka u zidovima, kojih je bilo povie, i to svaki od njih sa odgovarajuom ispupenou na protivnoj strani. Dno provalije bilo je pokriveno, 3 do 4 palca u visinu, tako finim prahom da se jedva oseao pod prstima, ispod kojega se opet produavao crn granit. Na desnoj strani figure, dole, vidi se oblik jednag malog otvora: to je pukotina o kojoj sam govorio, i koju smo na dananjoj ekspediciji hteli tano da ispitamo. Prodiranje nae u nju poelo je veoma Figura 1 Figura 2 ivo: za as smo oborili itavu masu ipraja, sklonili gomilu iljatog kamenja koje je oblikom potsealo na strelice. Hrabro smo se probijali, utoliko pre to smo primetili da na suprotnom kraju probija slaba svetlost. Najzad, probivi se nekih 30 stopa u dubinu, nali smo da je onaj otvor jedan svod, nizak i pravilna oblika, ije je dno bilo zasuto onim istim finim prahom. Tada nas odjedared obasja jarka svetlost, i mi se, zaobiavi jednu okuku, naosmo u drugoj provaliji, visokih zidova, koja se od prve razlikovala samo svojim duguljastim oblikom. Njene glavne konture pokazuju figura 2. Duina ove provalije, od ulaza a, pa preko savijutka b do krajnje take d, iznosila je 550 jarda. Kod v smo bili pronali jedan mali otvor, pukotinu slinu onoj kroz koju smo bili proli izlazei iz prve provalije, i koja je isto onako bila^ puna ipraja i beliasto strelasto iljatog kamenja. 'Prebili smo 150 se kroz tu pukotinu, i videli da ona, na razmakj : nekih 40 stopa, vodi u treu provaliju. I ta je b:_tano onakva kao prva, sem svoga duguljastog oblika, i izgledala kao to pokazuje figura 3. Figura 5 Figura 3 Duina te tree provalije iznosila je 320 jarda. Kod take a, nali smo otprilike 6 stopa irok otvor, koji je ulazio nekih 15 stopa u stenu, gde se i zavravao i to upljinicom krenjaka, a ne novom provalijom, kao to smo mi oekivali. Ba kad smo hteli izii iz te pukotine, u koju je svetlost veoma slabo dopirala, Piters me odjedared upozori na itavo polje unovatih zareza na povrini krenjaka koji je zatvarao pomenuto orsokae. Sa neto mate mogao bi ovek zareze na krajnjoj levoj strani, ili na severu, (figura 4) uzeti kao grubo izvedenu oveju figuru Figura 4 koja stoji ispruenih miia. Ostale linije pokazivale su slinost sa slovima udhe neke azbuke, i Piters je podravao miljenje da linije to i jesu. Jedva sam ga ubedio da se vara; upozorio sam ga da dno pukotine, gde smo u praini, pare po pare, pokupili ploe krenjaka koje su se valjda usled nekog potresa morale odbiti od zida na kojem su se videli zarezi, i na kojim ploama smo nali ispupenja tano odgovarajua onim zarezima, to bi bio dokaz da je cela p^java 151 delo prirode. Figura 4 je tana kopija onoga to smo nali. Poto smo se ubedili a nam sve te udnovate upljine ne pruaju ni na kojem mestu priliku da se oslobodimo zatoenja, vratili smo se, utueni i maloduni, na vrh brda. U toku naredna 24 asa nije se desilo nita naroito, sem to to smo, pri pretraivanju terena na istok od tree provalije, naili na dve veoma duboke trouglaste rupe, iji su zidovi bili takoe od crnog granita. Nama se inilo nepotrebno da ulazimo u te rupe, koje su izgledale kao neke prirodne cisterne, ali bez oluka. Svaka od njih imala je otprilike 20 jarda u obimu, a oblik i relativan njihov poloaj prema treoj provaliji, vidi se na figuri 5. XXIV

Februara 20og reili smo da po svaku cenu pokuamo sii s brda (junom njegovom stranom), poto od oraia, koji su nam priinjavali velike bolove, nismo mogli vie da ivimo. Juna padina brda sastojala se iz najmekeg nekog kamena, ali je bar 150 stopa uboko padala skoro vertikalno, a na nekim mestima ak presvoavala upljine. Posle mnogo traenja pronaosmo jedan uski ispust, otprilike 20 stopa ispod ivice udubljenja; pomou jedne za druge privezanih naih depnih maramica, koje sam ja drao, uspeo je Piters da stane na taj ispust. S velikom sam se mukom zatim spustio i ja. I onda smo videli da se ceo put moe prei na nain kojim smo se ve sluili kada ismo se ono iz rupe, u kojoj smo bili zatrpani, popeli dogore tojest, usecajui noevima stupnjeve u mekani kamen. Teko je opisati do kojeg stepena je taj postupak bio rizian; ali kako nije bilo drugog naina, reili smo se na taj. Na ispustu gde smo stojali raslo je nekoliko dbunia leske; za jedan od njih privezali smo jedan kraj onog naeg ueta od maramiea, dok smo drugi privrstili Pitersu o pojas, i ja sam gaonda sputao preko ivice udubljenja dok se maramice Qisu zategnule. On 152 je onda iskopao u nekom kamenu rupu o 810 palaca, i pomou drke na pitolju uterao jedan dosta jak klin. Ja sam ga tada digao otprilike za jedno etiri stope, gde je ponovio isto, zabivi jo jedan klin, tako da je sad imao oslonac za obe noge i za obe ruke. Ja sam na to odreio maramicu o dbuna, i bacio sam mu kraj koji je on uvrstio za klin gornje rupe; zatim se sam spustio jedno tri stope nie, tojest opet za celu duinu maramica. Tu je iskopao novu rupu i zabo nov klin. Zatim se sam podigao stavi nogama u rupu koju je iskopao, a dohvativi se rukama za klin gornje rupe. Sad je trebalo odreiti maramu sa najgornjeg klina da bi se mogla privezati za drugi klin po redu; tada se pokazalo a nije dobro radio to je rupe buio na tako veliki razmak jednu od druge. Ipak, posle nekoliko neuspelih i opasnih pokuaja da se dohvati vora (morao se rati levom rukom, dok je desna pokuavala da razrei vor), presekao je najza ue, ostavivi parence od est palaca na klinu. Zavezavi sa maramice za drugi kiln, spustio se do mesta ispod tree rupe,' ali je pazio sad da se ne bi spustio suvie nisko. Na taj nain (za koji sve priznanje ide iskljuivo Pitersovoj otroumnosti i odlunosti), moj prijatelj uspe, najzad, prelazei od rupe do rupe u ziu, da se spusti na podnoje, zdrav i itav. Meni je trebalo vremena da se odluim da poem istim putern; ali sam se najzad oluio. Piters je, pre nego to e sii, skinuo koulju, i ta koulja, zajedno sa mojom, posluila je kao ue da i ja siem. Bacivi puku, koju sam bio naao u provaliji, vezao sam to ue za' dbun, i poeo sam se sputati, brzo, trudei se da pomou mnogih i ivih pokreta umrtvim oseanje straha koje inae ne bih mogao savladati. Taj je nain dobro posluio preko prvih 45 stupnjeva; ali, tada mi se odjedared stade uzbuivati mata pri pomisli na grdnu dubinu koju jo imam da preem, i' na lomkost i nepostojanost i klinova i rupa u meku kamenu. Badava sam se naprezao da gledam iskljuivo u zid pred sobom: to sam se vie borio da ne mislim, sve su ivlje i jasnije izlazile prea me predstave 153 onoga to sam zamiljao. Najzad je nastupila ona u slinim sluajevima tako sudbonosna kriza, kada ovek unapred poinje da preivljuje oseanje sa kojim e pasti poinje da zamilja muku, vrtoglavicu, poslednji napor, polunesvest, i .najzad poslednji uas, survavanje strmoglavce u dubinu. Odjedared su se sve te fantastine slike pretvorile u stvarnost, i ja osetih kako svi uobraeni uasi zaista nailaze na mene. Kolena su mi udarala jedno o drugo, a prsti mojih ruku postepeno ali stvarno isputali ono za to suse drali. U uima mi je poelo brujati; rekoh u sebi: To ti je samrtno zvono. I onda me neoekivano obuze neodoljiva, luda elja da pogledam dole. Nisam mogao ili * nisam vie hteo da pogled svoj silim u zid preda mnom, a sa jednim sumanutim, neodredljivim uzbuenjem, pola od uasa pola o nekog ublaenja muke pogledah duboko u provaliju ispod sebe. Za jedan trenutak jo prsti moji se urie u oslonac, i jo mi jeare, kao laka senka, promae kroz glavu misao o mogunosti spasenja, pa onda celu moju duu obuze enja da padam elja, volja, strast jedna koju

nita ne bi moglo obuzdati. Ja ispustih klin, ostadoh, okrenuvi se upola o ponora, jednu sekundu ljuljanja jo pred onim golim zidom. Ali tada mi se u mozgu okrenu, neki vampirski, pitavi glas mi vrisnu u uima, neka mrana, neprijateljska, maglovita prilika stojae neposredno ispod mene, i ja se, uzdahnuvi i osetivi kao da mi srce puca, sruih u njeno naruje. To je bila nesvest. Piters me je zadrao u padu, On je, sa podnoja stene, poeo da me hrabfi na sve mogue naine; ali moja svest je bila toliko pomuena da iiiti sam uo ta mi je govorio niti sam znao da mi je uopte Sto govorio. Najzad, opazivi da se ja ljuljam, pourio je da se uspentra meni ususret, i jo je na vreme stigao. Da sam poleteo dole svom svojom teinom, platno bi se sigurno prekinulo, i ja bih se strmoglavio u ponor; ovako, Piters je uspeo da me uspori u padu, i tako sam visio bez opasnosti po ivot ok mi se nije svest vratila. To se desilo posle 15 minuta; i tada sam se osetio potpuno slobodan od stra 154 ha, kao neko drugo bie; i, sa neto malo pomoi od strane druga, siao sam i ja dole. Sada smo se nalazili u blizini one klisure u kojoj su nam drugovi izginuli, i to sa june strane prema onom mestu gde se zemlja sruila. Okolina je izgledala neobino divlja; setio sam se opisa putnika koji govore o tunim regionima na mestu nefcadanjeg Vavilona. Da i ne govorim o urvinama strovaljenoga brega, koje su leale kao jedna haotina barijera pred severnim horizontom sva povrina terena, sa svi'h ostalih strana, bilti je zasuta humkama ruevina koje su izgleale kao tragovi neke ogromne zidane graevine; premda, ako bi ovek izblie pogledao, te humke ne odavahu nita od vetake neke tvorevine. Bilo je mnogo ljake; sem toga gromade crnoga granita leale su izmeane sa gromadama krenjaka; i krenjak je bio crn; na celom ovom ostrvu nismo videli nijednu supstancu svetle boje. Od vegetacije, u celoj toj okolini ni traga. Videli smo nekoliko grdno velikih skorpija, i jo drugih vodozemaca, koji su inae nepoznati na ovim irinama. Kako nam je najprea briga bila hrana, reili smo da odemo na abalu leala je svega pola milje daleko i da pokuamo uloviti jednu od onih kornjaa koje smo gledali odozgo, iz biveg naeg zatoenja. Preli smo nekih sto jardi, krili se neprestano iza stene i onih humki, i najzad savili oko jednog ugla. Odjedared se bacie na nas pet divljaka iz jedne peine i oborie Pitersa na zemlju udarivi ga buzdovanom. im je Piters pao, ovi se sjurie na njega, i tako je meni oStalo vremena da se saberem. Imao sam puku; ali njoj se iskrhala bila cev kad sam se ono hitnuo s brda dole. Manuh se dakle nje, oslanjajui se samo na pitolj, koji sam briljivo uvao, i koji je bio u sasvim dobrom stanju. Poletim na napadafie pucajui u, njih brzometno. Dvojica padoe, a jedan, koji je kopljem svojim taman hteo da probode Pitersa, skoi da pobegne, no ne izvrivi to je hteo. Poto mi je drug na taj nain bio osloboeji, nismo se vie bojali. I on je imao pitolj; ali je smatrao za bolje da ne puca, nego a se uzda u stranu svoju 155 snagu, koja je zaista bila velika kao ni u koga. Dohvativi buzdbvan jednoga od divljaka koji behu pali, za tili as razrnrska glave preostaloj trojici, i tako smo mi ostali pobedioci na megdanu. Sve to desilo se tako neobino brzo da nam je teko bilo verovati da je uopte neega bilo; stojali smo na leevima kao zamaijani, kad nas odiedared razbudie uzvici iz daliine. Jasno je bilo da je odjek od pucanja alarmirao divljake, i da smo sad u njajveoj opasnosti da budemootkriveni. Da se oepamo brda, morali bismo trati ba u pravcu oakle su dolazilr glasovi; zatim, ba i da doemo do zida stene, uspuzati se uz nju ne bismo mogli nevieni. Poloaj nam je bio oajan, i jo se nismo reili na koju stranu da beimo, kad se .iean o divliaka, na koga sam ja bio pucao, i mislio da je mrtav, podie naglo na noge i potee da nam umakne. epasmo ga jo na vreme, i ve smo ga hteli ubiti, kad Pitersu pade na um da bi nam on moda mogao dobrb posluiti ako busmo ga naterali da s nama ajedno bei. Povukosmo ga dakle za sobom, davi mu razumeti da e pri prvom pokuaju

protivljenja biti ubi.ien. On se brzo pokori sudbini, trao je pored nas, a mi'smo sve izmeu stena, gledali da odmaknemo u pravcu obale. Neravnine terena sem kratkih trenutaka ( sakrivale su ispred nas more; najzad ga ugledasmo, i videsmo da je svega 200 jardi alefco od nas. Kad smo ispalh na alo, spazismo, na najvei svoj uas, grdne gomile uroenika koji dolaahu u trku o sela, i sa svih taaka ostrva, i koji, kad naf spazie, zaletee se na nas mlataraiui rukama besno i urliui kao divlje ivotinje. Mi smo ve bili na skoku da okrenemo natrag i da pokuamo zavui se u neki zaklon neravnog terena, kad odjeared spazismo prednje delove va una koji su virili iza jene krupne stene, isturene iz vode. Potrasmo iz svih sila, otrasmo do unova, i naosmo ih prazne, sem tri galipagokornjae, i obine opreme u kaiima za ezdeset veslaa. Odmah se doepasmo jednoga una, gurnusmo unutra i svoga zarobljenika, i otisnusmo se svom snagom od obale, 156 i i Kad smo odmakli jedno pedeset jarda, rasvestili smo se i videli da je grozno glupo bilo ostaviti drugi un u posedu divljaka, koji su, sve blii alu, bili svega dvaput toliko daleko od obale koliko mi, a napredovali neobino bro. Trebalo je jako uriti. Nada naa bila je mrtva nada, ali ipak nada. Vie je nego sumnjivo bilo da moemo stii do amca pre njih; ali nije bilo nemoguno. Ako uspemo, moemo se spasti, ako ne uinimo pokuaj: izmirili smo se da nas na , najstrahovitiji nain izmrcvare. Na un je imao prednji i zadnji deo slian, i mesto da ga okreemo, prosto smo promenili poloaj vesala. im su divljaci opazili u emu je stvar, zaurlae jo jae i udvojivi napore pribliavahu se strahovito brzo. Meutim smo i mi potezali snagom oajanja, i kad smo stigli na otsudnu taku, svega nas je jedan divljak stigao. Taj je skupo platio svoju neobinu hitrost, jer mu je Piters proiao kurum kroz glavu u momentu kad je stao na ivicu obale. Najblii od onih to su za ubijenim pristizali bili su na 20 do 30 koraka udaljenja kad smo se mi doepali una. Potegosmo prvo da ga skinemo u vodu; videi da je suvie vrsto naseo, Piters, ne asei aska, razbi nekolikim udarcima kundaka od puke jedan komad prednjeg dela i jednoga boka, i tada se otisnusmo. No za to vieme dvojica divljaka doepae na un i ne htedoe ga pustiti, dok ih nismo noevima oterali. Sad smo najzad bili slobodni, i navezosmo se na more. Uto je veina divljaka stigla do onog razlupanog dela una, oko ega su se okupili, urlali besno i oajno. Zaista, koliko sam ja stigao da ih upoznam, to mi se pleme divljaka uinilo najnevaljalije, najdvolinije, najosetljivije, najkrvolonije, uopte ,najpakosnije i najdemonskije od svih plemena na globusu. Pokuali su ak ludaku stvar: da pou za nama u onom razbijenom paretu una; ali videvi da to ne ide, jo su nas jedared obasuli paklenim grdnjama i dranjem, pa su onda pourili d.a se izgube u brima. Najneposrednija opasnost bila je tako otklonjena; ali poloaj na je jo neprestano bio teak. Znali smo 157 r da su divljaci u jeno vfeme imali etiri slina una, a nismo znali (kasnije nam je to potvrdio zarobljenik) da su dva una propala prilikom eksplozije na lai. Mi smo dakle raunali na poteru im ivljaci preu put (tri milje otprilike) do onoga mesta u zatonu gde su im obino stajali unovi. Plaeni tom milju, inili smo sve mogue napore da to pre ostavimo ostrvo iza sebe; grabili smo to pre do puine, i naterali i zarobljenika da vesla. Posle jedno pola asa, kad smo bili preli pet do est milja na jug, spazismo gde velika flota splavova izlazi iz zatona, verovatno sa namerom da poe za nama. Videvi da nas ne mogu stii, vratili su se natrag. XXV Nalazili smo se sada na otvorenom, ogromnom i pustom Antarktiekom Moru, na irini od vie nego 84 i' to u slabakom unu i sa provijantom od tri kornjae; sem toga, valjalo nam je uzeti u obzir i da je duga polarna zima na domaku; dakle, potrebno je bilo da zrelo promislimo u kome emo pravcu ploviti. Pred

nama "je lealo 6 do 7 ostrva koja su pripadala istoj grupi, i' jedno od drugog bila udaljena ne vie od 5 do 6 milja; mi, naravno, nismo eleli da se iskrcamo ni na jedno od njih. Dolazei sa severa, naa biva laa ostavila je bila za sobom ono to je od ledenih regiona najsurovije taj se fakt dodue ne slae mnogo sa zvaninim nazorima, ali je utoliko vie bio u skladu sa naim iskustvom. Krenuti natrag, bilo bi prosto ludo, osobito u to doba godine. Izgledalo je dakle da se samo od jednog kursa moemo dobru nadati. Reismo dakle da hrabro nastavimo ploviti na jug: jedrno je tamo imalo mogunosti da se pronau jo neka kopna, i jedino tamo najvea verovatnoa a dospemo u jo topliju klimu. Dosada smo iskusili da je Antarktiko More, ba kao i Arktiko, slobodno od jakih bura ili vrlo uzburkanih talasa. Ali na un, kraj svega toga, i jo kraj njegove priline veliine, bio je ipak slabo graen, 158 i zato smo se dali na posao da ga' sa vrlo ograniienim sredstvima kojima smo raspolagali, uvrstimo to se bolje moe. Materija una je bila prosta kao jednog nama nepoznatog drveta. Rebra su bila od ilave vrbe, koja je za to veoma pogodna. Sa kraja na kraj, duina una iznosila je 50 stopa, irina 4 do 6 stopa, a ubina skroz 4V2 stope; dakle, ovi se unovi jako razlikuju od unova drugih poznatih tanovnika junih ostrva. Nikada ih ne bi mogli takve nainiti oni divljaci u ijem su posedu bili, i bilja" smo, nekoliko dana kasnije, od naeg zarobljenika i saznali da unovi ti vode poreklo od uroenika jedne jugozapadne grupe ostrva, i da su samo sluajno dospeli u ruke ovih varvara. to se tie sigurnosti una, malo smo mogli uiniti. Nekoliko velikih pukotina, koje smo otkrili na oba kraja una, zapuili smo to se bolje dalo komadima jedne vunene bluze. Nepotrebna vesla bila ih je velika koliina upotrebili smo da nainimo vrstu ograde na prednjem delu una, koja bi imala da odbija eventualno udaranje talasa sa te strane. Dve motke od vesla uzete su kao dve katarke, sa svakog boka po jedna (utedevi sebi tako poprene motke na jedrilu), izmeu kojih smo razapeli jedro nainjeno od naih koulja. To nas je stalo dosta truda, jer nam zarobljenik pri tom poslu nije mogao pomagati, mada je inae voljno uestovao u svakom poslu. Platno je udnovato uticalo na njega, nikako ga nismo mogli naterati da ga dodirne, ili makar samo da mu se priblii; odmah bi poeo da dre viui iz glasa Teklili. Kada smo tako dovrili sve to se dalo, uzesmo prethodno pravac jugoistoni i proosmo pored najjunijeg ostrva grupe koja se videla. Posle toga smo okrenuli kljun pravo na jug. Vreme se ne bi moglo nazvati neugodnim. Stalan, ali veoma blag vetar duvao je sa severa, morska povrina je bila glatka, i neprestano j<? bio dan. Led nismo nigde videli: komadia jednog nisam video jo odkad smo preli uporednik Benetova Ostrva. U ovim oblastima voda je isuvie topla, i ne moe doi do postanka leda ni u najmanjoj koliini. Ubili smo najveu kornjau, i do 159 bili od nje ne samo hranu nego i dovoljno svee vode. Drali smo se istog kursa jedno 7 do 8 dana, za koje vreme se nije desilo nita naroito. Za ,tu nedelju dana morali smo prodreti veoma na jug, jer je vetar neprekidno duvao u naem pravcu, a jaka jedna struja nas nosila takoe u pravcu koji smo hteli. Marta 1og. (Iz jasnih razloga, ne tvrdim da su svi datumi sasvim tani: njima je jedina svrha da priu uine preglednijom). Mnoge neobine pojave bile su dokaz da smo poeli prodirati u oblasti novoga i udnovatoga. Na junom horizontu stalno je stajao visok zid lake beliaste magle, izbacivao ponekad u vis svetle trake, pomicao se as sa istoka na zapad, as sa zapada na istok, da se posle opet javi kao prava linija, omeena barijera ukratko, istiui sve udnovate promene borealne svetlosti. (Aurora borealis.) Visina te pare, tako kako je nama sa nae take izgledalo, mogla je biti 25 stepeni. Temperatura vode se dizala saN svakim trenutkom, a u boji joj se takoe pokazala velika promena. Marta 2og. Ispitujui neprestano naeg zarobljenika, uspeli smo danas da iz njega iupamo mnogo pojedinosti o onom razbojnikom ostrvu, o njegovim stanovnicima i njihovim obiajima. .No zar sada da time zanimam panju itaoca? Ograniiu se na nekbliko saoptenja: da se ostrvska grupa sastoji iz osam

ostrva; da nad njima vlada jedan kralj, po imenu Tsalemun ' ili Psalemun koji ivi na najmanjen od ostrva; da oni crni koni kostimi boraca dolaze od jedne ogromne ivotinje koja se zadrava samo u jednoj naroitoj dolini blizu kraljeva stana; da stanovnici te grupe umeju graditi samo plitke splavove, a ona etiri una bila su im jedini posed te vrste do kojeg su doli pukim sluajem; da je njegovo (zarobljenikovo) ime Nunu; da on ne zna za Benetovo Ostrvo; i da se ostrvo, koje smo ostavili zove Tsalal. Poetak rei Tsalemon i Tsalal i^govarao je divljak dugim zvidukavim nekim tonora, koji mi nismo mogli nikako da ponovimo, i koji je potseao na glas one crne ptice koju smo pojeli na vrhu brda. 160 Marta 3eg. Toplota vode sasvim je neobina, boja, pod nekom naglom promenom, izgubila je providnost i postala mleno bela i gusta. U neposrednoj naoj okolini, voda je bilaobino mirna, nikada tako uzburkana da bi pretila unu; ali smo se zato ee iznenaivali, posmatrajui nalevo i nadesno, i na raznim razmacima, nagla i jaka uznemirenja vodene povrine, kojima su, kao to smo najzad utvrdili, uvek prethodila udna razbuktavanja u onoj pari na jugu. Marta 4og. Hteo sam jedru da poveam povrinu jer je vetar sa severa znatno popustio, te toga radi izvadih belu maramu iz depa. Nunu je sedeo pored mene, a im je spazio platno, spopali su ga jaki grevi. Posle greva je neprestano dremao i ostajao tup, mrmljao u sebi bez prestanka: Tekelili, Tekelili Marta 5og. Vetar je sasvim prestao, ali nas je zato snana struja neodoljivom silom gonila na jug. Bilo je dakle dosta razloga da nas, zbog daljeg razvoja dogaaja, obuzmu strah i zebnja; ali mi ba nita nismo bili zabrinuti. Na Pitersovu licu nije bilo, ni traga od nekog takvog oseanja, mada je vremena na vreme dobivalo izraz kqji ja nisam razumeo. Polarna zima pribliavala se, ali pribliavala se bez zimnih strahota. Ja sam oseao neki zamor u telu i dui: neka udna sanjivost sa sanjarenjem to je bilo sve. Marta 6og. Ona sivkasta para na horizontu digla se sad za nekoliko stepeni vie, i postajala je sve sjajnija. Voda je bila toliko vrua da nam je bilo neiprijatno dotai je se; a po boji je sve vie i vie potseala na mleko. Danas smo sasvim blizu una spazili jedno o onih naprasnih uskomeavanja morske vode. U isti mah je, kao i obino, suknulo u vis ono bleskavo iz pare, a para sama kao da je u dnu stala da se deli. Neka fina bela praina, koja je liilana pepeo, ali sigurno bila neto drugo, poe da pada nad amcem i nad velikim delorn morske povrine', im su prestale one pojave u pari. Nunu se bacio potrbuke na dn6 una, i nikakvo nagovamnje nije pomoglo da podigne lice. 11 Avarature Gordona Pima 11 Marta 7og. Danas smo pitali Nunua zbog ega su njegovi zemljaci onako strano postupali s nama. Ali njega su toliko pohrvali neki strah i zaprepaenje da nije bio vie u stanju razumno da odgovara. Leao je jednako ispruen u unu, a kad ga mi i dalje zapitkivasmo o onom dogaaju, on poe odgovarati nekim idiotskim znacima: stavljao kaiprst na gornju usnu i kezio ispod nje zube. Zubi su bili crni. Pre toga, nismo ni kod jednog uroenika ostrva Tsalal videli zube. Marta 8og. Danas je otplovila kraj nas jedna od onih belih ivotinja koja je u zatonu izazvala bila onoliki uas meu divljacima. Ja sam je hteo. zakaiti, ali odjednom me obuze neka tako neopisana ravnodunost da sam pustio da ivotinja otpliva dalje. Voda je postajala sve vrelija: ruku ovek vie nije mogao da zamoi u nju. Piters jedva kad to progovori. Nisam znao ta da mislim o njegovoj apatiji: Nunu samo. to je disao. Marta 9og. Neprestano je padao na nas onaj pepeljasti prah, i to u grdnim koliinama. Zid pare na jugu digao se ogromno visoko iznad horizonta, i poe sada da uzima neki odreeni oblik. Ja bih ga raogao sravniti sa jednim ni na kojoj strani ogranienim vodopadom, koji se sa nekog ogromnog nebeskog bedema u tiini svaljuje u more. Ta ogromna zavesa'je zastirala celu ifinu junog horizonta. Odande nije dolazio 'nikakav um. Marta 21og. Neke udne tmine lebdele su nad nama, ali se iz mlene vode dizala svetlucavost, i obuzimala bokove una. Ona pepeljkava bela praina zasipala je i

nas i amac, ali u vodi su se njene pahuljice rastvarale. Vrh onog katarakta pare gubio se u tamnini i daljini. Mi smo mu se ipak pribliavali, i to nekom jezovitom brzinom. S vremena na vreme videle bi 'se u njemu ogromne razjapljene pukotine, u kojima je stajao haos nejasnih treptavih slika, i iz kojih bi ispadali bezglasni ali moni udarci vetra, razrivali vodu zapaljenog mora. 162 Marta 22og. Pomrina je sve gua, i samo jo otsjaj oko ogromne bele zavese oivljuje no. Iza onog udnovatog vela izletahu mnoge ogromne velike i blede ptice, i odletahu nekuda, ostavljajui za sobom um i odjek onog veitog Tekelili. Tada se Nunu jo jeared mae u umu, ali kad smo mu prili videli smo da je izdahnuo. A mi smo strahovitom brzinom jurili u naruja onog katarakta, u kojem se ba opet otvarala jedna od onih jama, kao da nas hoe da primi. Ali, u tom trenutku die se na naem putu jedna uvijena oveja prilika, samo daleko ogromnija nego to su deca zemlje. Koa joj je bila bela kao bletavo beli sneg. POGOVOR tampa je ve obavestila nae itaoce o bliim okolnostima u vezi sa neoekivanom i oplakivanja dostojnom smru g. Pima. Bojati se da je nekoliko poslednjih glava, koje su imale da dovre njegovu pripovetku, i koje je on, dok je ostalo ve bilo ottampano, hteo jo jedared da proita da je tih nekoliko glava propalo prilikom nesree koju je g. Pim platio glavom. No moe biti da je ova bojazan i neosnovana, u kom sluaju e tekst tih glava biti naknadno objavljen. Ulagan je sav moguni trud da se nedostaci popune. Linost koja je spomenuta u predgovoru, i koja bi, prema onom to je tamo reeno, sigurno bila u stanju da d& zamenu za nedostatak, odbila je da to uini. Odbila je sa opravdanim razlozima: zbog netanosti u podacima koji su mu bili stavljeni na raspoloenje, i sumnje u istinitost poslednjeg dela g. Pimova izvetaja. Piters, od koga bi se jo poneto moglo saznati, iv je, u Ilinoisu; ali ne moe da se sazna tana njegova adresa. Verovatno e'se kasnije ipak nai veza sa njim i tada e on sigurno moi dati materijal potreban za dovretak g. Pimove pripovetke. Gubitak poslednje dve tri glave (samo ih je toliko bilo) utoliko je vie za aljenje to su se u njima sigurno nalazila saoptenja o junom polu samom, ili bar o regionima koji su u njegovoj neposrednoj blizini; bilo bi, dalje, interesantno ispitati tanost tih podataka prema istraivanjima koja e vriti jedna od nae vlade projektovana ekspedicija na Juni Okean. Na jednu taku izvetaja moglo bi se, i ovako, staviti dosta zanimljivih opaski; i piscu ovoga pogovora bi bilo vrlo milo, ako bi njegov iskaz na ovome mestu 164 bio u stanju da podigne stepen verovatnoe neobinom otkriu g. Pima. Mislimo tu na one provalije ostrva Tsalala, i na one crtee koji su prikazani u glavi 23oj. G. Pim dao je crtee bez komentara; a odluno je porekao da bi zarezi na kraju najistonije provalije mogli, sem fantastine slinosti, imati ikakve veze sa slovima neke azbuke. On je to izrekao sa tvrdim jednostavnim ubeenjem, i jo potkrepio vrstom veoma ubedljive demonstracije (fragmenti naeni u praini, ija su ispupenja tano odgovarala zarezima u zidu), tako da je teko ne verofrati piscu; i nikoji ozbiljan italac ne bi trebalo da misli drukije. Ali kako su fakta, u odnosu prema svima figurama, veoma udnovata (osobito ako se ovedu u vezu sa izvesnim detaljima izvetaja), moda, ipak, treba o tome kazati nekbliko rei, tim pre to su spomenuta fakta izmakla panji g. Poa. Ako se figure 1, 2 i 3 stave jedna uz drugu u topografskom redu (tojest, u redu kako se javljaju provalije), i ako se izostave sve mali ogranci sa strane, kao i otvori (koji su, kao to je poznato, sluili samo kao veza izmeu glavnih upljina, i bili akle sasvim drugog karaktera) onda te figure sainjavaju jedan etiopski koren, koren rei:: J{L\cz> , tojest, biti mraan, od ega se onda izvode svi izrazi koji se odnose na sen i na mrak. to se tie zareza nalevo, ili najsevernijih, vie je nego verovatno da je Pitersovo miljenje bilo pravilno, da je, tojest, ona hijeroglifska slika doista umetnika stvar, i da je htela da pretstavi oveji oblik. italac ima skicu pred oima, i opazie, ili nee opaziti slinost. Ostali zarezi jasno potvruju pitersovu pretpostavku. Gornji red zareza je koren arapskog glagola tfCSX

AO ,,biti beo, od ega se izvode svi izrazi za svetlo i belo Donji red je tee protumaiti. Crte su, bar u kopiji g. Pima, neto nejasnije i esto isprekidane: ipak je van sumnje da su u originalnom svom stanju znaile egipatsku re, celu re d i^VPHC jttna oblast. Ovo tumaenje potvruje Pitersovo 165 miljenje o najsevernijoj figuri: ispruene miice pokazuju jug. Ove konstatacije otvaraju iroko polje razmiljanju i svakovrsnim spekulacijama. Moda je zgodno da ih dovedemo u vezu sa nekim dogaajima u prii koji su samo ovla oznaeni: mada lanac veze nije ba oigledan, ipak je potpun. Tekelili bio je uzvik uroenika na Tsalalu kad su videli le bele ivotinje koji je voda izbacila. Istu tu re je kroz jeanje izgovarao zarobljenik divljak kad god je u g. Pima video neki beo predmet. Taj uzvik se tano slae sa piskom ogromnih belih ptica koje su izletale odnekud iza one bele zavese od pare, na jugu. Na Tsalalu i na susednim ostrvima nije bilo nieg belog, a niega drukijeg sem belog na celom putu posle ostrva. Nije nemoguno da bL Tsalal, ime ostrva sa onim provalijama, ako bi se podvrglo strogim filolokim ispitivanjima, odalo ili neko srodstvo sa provalijama, ili neku vezu sa etiopskim slovima, tako mistinim sa svojim zavijenim arama. . Re sam zarezao u kamen stene, a osveta moja zapisana je u praini stene. BELESKA O PISCU Dete profesionalnih glumaca, Egar Alan Po (roen 1809 u Bostonu) istkao je karijeru koja potsea na kakvu pustolovnu pozorinu ulogu. Bez nasleenog imanja, bez odreenog poziva i pravih prijatelja, proiveo je svoj vek uglavnom kao novinar; odrastao je u Virdiniji, iz kole je pobegao u vojsku, poeo je da pie u Baltimoru, ureivao je asopise u Rimondu (Filadelfija) i Njujorku, i za sve to vreme trpeo oskudicu, da bi konano umro pod velom misterije (1849). Slab prema suprotnom polu, oenio se veoma mladom devojkom, kao da je verovao da e time svestina razumnu meru svoju preveliku strast. Prek i nagao, hario je snagu na beznaajrie zadevice, svaajui se sa kolegama i prijateljima. Pa ipak, iznutra je bio potpuna i jasno usmerena linost. etiri decenije Poova ivota dale su dovoljno hrar ne spletkama. Polazei od poluistina ili obinih izmiljotina, intrigantihroniari su u znaajnom pesniku i pripovedau videli as pijanicu, as morfinistu, as razvratnika. Bilo je tada uobiajeno da se knjievnost brka sa ivotom, te je pisac koji je u svojim delima govorio o mranim, ulnim ili amoralnim stranama ljudskog postojanja, redovno smatran za mranjaka, sladostrasnika ili pokvarenjaka. Ako se kojiput i dogoi da su pieve knjige veran odraz njegova ivota, u pogledu Edgara Alana Poa to svakako nije sluaj. Pre bi se moglo rei da je Po pisao ono to znamo samo zato to su takve stvari bile isuvie daleko od njegovih sopstvenih iskustava. Do pojave Volta Vitmana, Po je vaio kao najvei ameriki pesnik. Zajedno sa Hotornom, on je izmislio savremenu kratku priu; istina je da se na mnoge od njih danas gleda kao na obinu ujdurmu smiljenu da 167 opseni i zaprepasti nepripremljenog itaoca, ali su neke nesumnjivo i saa na ceni kao odlina umetnika ostvarenja. Njegov jedini izlet u podruje romana Avanture Gordona Pima smatran je doskora, pogreno, samo pokuajem da se naini knjievni kapital od savremenog interesovapja za istraivanja Junog pola. Poovi ogledi iz teorije i psihologije knjievnog stvaranja jo uvek Izazivaju divljenje, mada se novija kritika misao poneto udaljila od njegovih tvrdnji a je u umetnosti moguno sroiti pravila isto toliko postojana i vrsta kao to su zakoni u nauKama. Po je zapoeo kao pesnik. Amerika je za njega bila buan svet tvrdih injenica, koji je pretio da mu oskmavi uobrazilju. Odupirui se tom svetu, on je stvorio sopstvenu romantinu vasionu i nastanio je junacima prema slici svojih prieljkivanja. Tu su oni mogli da vladaju u izobilju, mudrosti, zanosu i oajanju. Njegovi mukarci su tonuli u zloslutna sanjarenja nad zaboravljenim knjigama, ili su se odvaavali _ na turobna i neizvesna putovanja. Njegove ene

su raspolagale duhom i voljom to je njihovu putenost bacalo u zasenak, a lepota im je plamsala najee bolesnim arom. Pritom Po u borbi s matom nije bio nikaa poraen. Njegovi heroji su po pravilu razumna stvorenja, a iza njihovih maski moguno je prepoznati uvek jedno te isto lice lice samog pisca. Poovi stihovi, magini i ukleti, prijanjaju mahom uz temu lepote na izdisaju. Izumrli gradovi i dvorci, mrtve nade i ene kojih vie nema. Njegovi pripevi, kao onaj u poemi Gavran, zvue kao bolno otrgnuti vapaji za nedostinim idealom lepote ili istine. No moe se rei da je sva ta poezija u sutini pesnitvo mladog oveka, jer je njena glavnina nastala u vreme kad je Po imao dvadeset i dve godine. Tek pred kraj ivota ovaj pisac se ponovo vratio stihovima i u poslednje etiri godine svog postojanja napisao remekdela kao to su Gavran, Julaluma, Anabel Li i Zvona. Kao to se vidi iz njegove poeme Izrafel i eseja Filozoflja kompozicije, za Poa je poezija sama po sebi samostalan oblik spoznaje sveta kojej nisu potrebna uobiajena sredstva loginog rasuivanja. 168 i I Pisanju pria Po se posvetio ne samo zato to je uvideo da stihovi nemaju proe nego i to je shvatio, moda potsvesno, a poezija nije u stanju da ga priblii ciljevima kojima je stremio. Kratka proza mu je, naprotiv, omoguavala da bar prividno zavede red u inae haotinom svetu. Poetna njegova oprobavanja u tom knjievnom rodu crpla su nadahnue iz potsmeha na raun literature ija je tema uas, zloin ili tajanstvo. Meutim, dogodilo se da je Po tu vrstu knjievnog stvaranja prihvatio kao neto sasvim ozbiljno i svrhovito, i ne manje znaajno od pesme, drame ili romana. Najdua Poova povest Avanture Gordona Pima oskora je leala pod ebelim slojem praine. Nisu je primeivali ni itaoci ni kritiari, jer je o njoj vladalo skoro nepodeljeno miljenje da je plod autorovog napora da oe do novca, odnosno da izvrgne ruglu masovnu histeriju koja je zahvatila SAD u vreme prvih istraivakih poduhvata u podruju Junog ppla. Tek 1952, kada je Patrik Kvin u asopisu Hadzon rivju izneo tvrdnju a su Avanture Gordona Pima u tematskom pogledu prava prethonica uvenog Melvilovog romana Mobi Dik, javnost se naglo zainteresovala za jedini Poov roman. Tek tada je utvreno da je posredi ne samo kazivanje o jednom izmiljenom pustolovnom putovanju nego i itava mala, zanimljivo pisana, simbolina rasprava o prirodi zla. Danas se smatra da je Po u tom delu moda najpotpunije izloio svoj pogled na svet, utemeljen na pobuni protiv drutva, a i protiv samog sebe. Kau da je roman o udnom puteestviju Gorona Pima najrealistikije Poovo delo. Valja to pripisati pievom lukavom pokiiaju da izmiljeni putopis oboji takvom verovatnou i verodostojnou da ga njegovi savremenici, ne sumnjajui, prihvate kao istinit doivljaj. Po je, u tom cilju, veto obradio sve raspololjive injenice o ivotu u ledenim oblastima Junog pola, uzevi u obzir i teoriju nekog Dona Simza iz Ohaja o tome da se na oba pola nalaze ogromni otvori ispod kojih ive veoma stare i . 169 napredne civilizacije. Ali su Avanture Gorona Pima istovremeno i najapstraktnije Poovo ostvarenje. Sada, naprimer, nema vie nikakve sumnje da prizor gde Pim, Piters i junopolski domorodac jere ususret zaslepljujuoj belini (koja je Juni pol ili otvor iz Simzove teorije), simbolizuje Poovo strasno traganje za apsolutnom istinom. VOJA COLANOVIC