standard.rs/milovan-balaban-vizantijska-lekcija-ili-pouka-arhimandrita-tihona http://www.standard.rs/milovan-balaban-vizantijska-lekcija-ili-pouka-arhimandritatihona.

html

MILOVAN BALABAN: VIZANTIJSKA LEKCIJA ILI POUKA ARHIMANDRITA TIHONA

ponedeljak, 11 februar 2013 09:15 Gledajui film, svako moe da prepozna u uzrocima propasti romejskog carstva i priu o slabljenju dananjih pravoslavnih naroda i drava

Film napravljena o propasti Vizantijskog carstvu od strane Arhimandrita Tihona evkunova, omoguuje jedan novi uvid na probleme i uzroke propasti sa kojima je bila suoena najvea pravoslavna imperija u dosadanjoj istoriji. Demonstrirana je velika istorijska lekcija modernim renikom sa savremenim pristupom dananjem oveku. Ovaj film deluje kao otkrovenje jednog zaboravljenog i dalekog vremena. Osim toga ova vizantijska lekcija deluje tako savremeno. Naime gledajui film svako moe da prepozna u uzrocima propasti romejskog carstva i priu o slabljenju dananjih pravoslavnih naroda i drava. Iako film po reima autora ima za cilj da prikaa slinosti istorijskog izazova izmeu savremane Rusije i Vizantije jedna od moguih pouka se moe odnositi na balkanske narode koje je zadesila sudbina slina vizantijskoj unutranje slabljenje s jedne i dominantan uticaj zapada sa druge. Pratei genezu problema sa kojim se suoavala vizantijska imperija svi balkanski pravoslavni narodi mogu da nau sebe u ovoj prii te izvuku korisne pouke. Film nikako nije antizapadni, on tei da prikae zapadnu civilizaciju onakvom kakva jeste, ili onakvom kako se percepira iz autentinog ruskog ugla. Strategiju zapada sa ciljem ovladavanja vizantijskim drutvom i otvoreno neprijateljstvo prema njoj se ne mogu pravdati dananjim sa zapada forsiranim legitimnim nacionalnim interesima". Lana je dilema da li materijalni i strateki interesi opravdavaju ratove i zloine. No problem je mnogo kompleksniji. ini se da je otac Tihon eleo da ukae na prirodu zapadne civilizacije koja je agresivna, destruktivna i tei neprekidnoj ekspanziji. Kada se kae u filmu da je agresivna ekonomska politika zapadnih naroda nastala kao produetak njihove ratne agresije, u ijoj je osnovi udnja za materijalnim, tu se ne daje nikakav legitimitet navodnim interesima zapadnih drava. Oni su (interesi) ispoljavani kroz najsuroviju agresivnost pa je teko govoriti o njihovom legitimitetu" kako se govori u nekim tekstovima koji su pisani na temu ovog filma. Ovo ne znai ni da autor osuuje

zapad za propast carstva, ta vie on kao glavnog vinovnika propasti imperije vidi korumpiranu, dekadentnu i materijalnim duhom opinjenu vizantijsku elitu. Da je ovo tako potvruju i rei oca Tihona. Po njemu je zapadni duh rezultat sjedinjenja grabei i genijalnog naunog i ekonomskog stvaranja. Da li je to dobro ili ne drugo je pitanje kae on. Dakle kvalifikacija zapada, iako kroz film moe da se nazire (kroz poruku budimo oprezni zapad nije onakav kakav se predstavlja"), nije neto emu se pridaje kljuni znaaj za propast imperije. Autor ovakav pristup pokazuje u itavom filmu. Njemu je propast carevine skopana prvenstveno sa odstupanjem od tradicije i pozitivnog istorijskog iskustva vizantijske elite. Kao rezultat tog odstupanja (prvenstveno elite ali i naroda) imperija se suoavali sa nizom problemema koji su proisticali iz glavnog prvorodnog greha" a nisu mogli biti reeni. ta vie svakim pokuajem njihovog reenja oni su postajali sve vei. Uzaludni pokuaji izlaska iz krize rezultirali su sve veim uplitanjem zapada koje je opet imalo za rezultat fatalne posledice po ekonomsku stabilnost carevine. Vizantijska elita to iz nezananja to iz gramzivosti poela je da pravi sudbonosne greke koje su bile nezamislive u ranijim vekovima. Ekonomija, resursi, filosofija, nauka, vaspitanje omladine sve je postepeno na upranjeno mesto vizantijske duhovnosti preputeno zapadnim iskustvima i modelima to je delovalo razarajue na romejski nacionalni duh i dravni organizam. Rezultat toga je bilo dugotrajno i poniavajue propadanje koje se zavrilo konanim padom nablistavije dotadanje imperije. KAKO JE PROPADALA VIZANTIJA Genezu propadanja carstva autor filma poinje da prati od smrti cara Vasilija velikog 1025. Korupcija kojoj je Vasilije stao na put nekada i surovim obraunima sa vizantijskim tajkunima" dobila je ansu da se razmahne pod njegovim naslednicima. Tokom itavog XI veka carstvo je trailo ogromno bogatstvo koje je Vasilije ostavio. Korupcija i elja za lagodniim ivotom je menjala dotadanji sistem vrednosti vizantijske elite. to je jo vea nevolja ona je opasnije podrivala temelje na kojima je egzistirala carevina. Zahvaena korupcijom elita je menjala svest isisavanjem tradicionalnog duha te je dolazilo do dezorijentacije drutva to se tetno odraavalo na voenje drave, kako na unutranjem tako i na spoljnom planu. Imperija koja je nekada veto koristila animozitete varvarskih naroda i usmeravala ih u svoju korist sve vie je postavljala temelje da sama postane rtva vlastitih poroka i intriga. Dominantna tenja dela tajkunizirane elite za materijalnim sticanjima velikih bogatstava zaklonila je vidik spoljnopolitikoj strategiji voenoj u predhodnim vekovima. Usled toga u voenju dravom sve su vie preovladavali povrnost, naivnost i dezorijentisanost pogotovu kada je u pitanju odnos prema zapadu. Nesposobnost careva i vodeih dravnih funkcionera da definiu spasonosnu strategiju u najmanju ruku zauuje kada se ima u vidu da su imali najbogatije istorijsko iskustvo i izuzetno obrazovanu elitu. Saborni duh olien u crkvi i dravi kao stubovima romejskog organizma postepeno je krunjen sve izraenijim materijalnim individualistikim stremljenjima kljunih lanova elite koja je potpore svojih ivotnih stavova sve vie

nalazila u katolikom zapadu. Ovo je bilo fatalno za imperiju. Individualistiki egoistini duh, potpomognut svesno sa zapada, je kao mikrob razarao sve to je zdravo i postepeno zahvatao jedan po jeden segment ivota dok nije gotovo potpuno razorio i carstvo i njegove itelje. Kada je ovo postalo potpuno vidljivo bilo je kasno. No ono se moglo nazreti ve u vreme krstakih ratova. U tom periodu, dakle tokom 12. veka, poela je postepena predaja naconalnih resursa zapadnjacima, prvenstveno ekonomije u ruke italijanskim republikama Veneciji i enovi. Tada je doputeno da drava izgubi kontrolu nad finansijama. Individualistiki duh elite uticao je da kontrola nad trgovinom u moreuzima koja je bila vazda u rukama drave kao garant punjenja dravnog budeta, pree u ruke pojedinaca i to stranaca. Ovim je najvei izvor dravne sigurnosti predat u ruke zapadnjacima. Sledilo je preputanje ekonomskih i trgovinskih resursa to je izazvalo propadanje domaih preduzimaa. Carigrad je bio preplavljen stranom robom, ali od koje su profit izvlaili strani ulagai. Ovo je sve vie rezultiralo isisavanjem dravnog bogatstva i osiromaenjem naroda te slabljenjem imperije. Kada su Vizantinci shvatili kuda vodi ovakva politika nacionalizovali su veinu zapadnog kapitala to je izazvalo Veneciju da plati krstae koji su doli pred Carigrad 1204. zauzeli ga i divljaki opljakali. POSRTANJE IZMEU ISTOKA I ZAPADA Period vladavine zapadnih drava na elu sa Latinskim carstvom na prostorima poruene Vizantije imao je za rezultat gotovo potpuno ukorenjivanje zapadnog duha i institucija. Od 1261. obnovljena imperija malo je podseala na svoju slavnu prolost. Autori filma ubedljivi prikazuju njeno posrtanje u svim dravnim i drutvenim porama. U spoljnoj politici konstantno je traen oslonac na zapadu dok je u unutranjoj carovao individualizam i lini interesi. Narod koji je osnovu svega nalazio u pravoslavlju sad se okrenuo svetovnim filosofijama, okultistikim kultovima, raznim astrologijama i mistinim sektama. Omladinu koja je sazrevala gotovo da nije imao ko da vaspitava. Pod uplivom zapada i zapadnog novca (poto je Vizantija jako malo imala svog) stvarane su ideoloke grupacije koje su reenje problema traile opet van Vizantijske tradicije. Tu i tamo su se javljali intelektualci i duhovnici koji su pokuali da alarmiraju elitu i narod ali njihov glas je ostajao glas vapajueg u pustinji". Iako je stub imperije u prolosti bilo pravoslavlje pod uticajem malih etniki homogenih italijanskih republika u carstvu je poeo da glavu die grki nacionalni duh potkopavajui sigurnosne temelje na kojima je drava vekovima poivala. Njegov rezultat je bio animozitet Grka spram ostalih carskih podanika ali i netrpeljivost Jermena Slovena i drugih prema Grcima. Oduevljeni za pohvale koje su stizale sa zapada koji je bio na poetku epohe oivljavanja antikih grkih vrednosti (renesansa) Grci su naivno poverovali u iskrenost zapadnjakih oseanja. Ono to su dobijali bilo je samo prezrenje i potcenjivanje zapadnih naroda koji u svojoj vizuri nisu razumeli pravilno ni antike a kamoli vizantijske Grke. No ovo sve je imalo za posledicu dalje slabljenje nekada monog carstva koje se kao epidemija irilo i odraavalo na odbrambenu snagu svih balkanskih pravoslavnih naroda.

A da je odbrana bila potrebna bila je. Naime od XI veka Vizantiju sa zapada pritiskaju italijanske republike bilo vojno bilo ekonomski i sa istoka Turci preteno vojno. Kombinacija ovih pritisaka kulminirala je u XIV i XV veku te se drava nala u bezizlaznoj situaciji. I da nije imala unutranjih problema, da je pravilno procenila namere svojih neprijatelja i da je dijagnostifikovala i primenila odgovarajuu terapiju imperija bi bila u velikim problemima. Ali gotovo sigurno bi ih reila kao to je to radila u mnogim sluajevima u prolosti. Ovako ona je postala lak plen Mehmeda osvajaa koji je 1453. probio odbranu nekada neosvojivog Carigrada, porobio stanovnitvo te sruio milenijumsku imperiju. Beda njene elite kulminirala je po ulasku Turina u Konstantinopolj. Naime kada su pri pljakanju grada uhvaeni vizantijski tajkuni" i kada je Mehmed video njihovo bogatstvo upitao ih je to ga nisu upotrebili za odbranu grada. Sebini tajkuni su servilno ,nadajui se milosti rekli: uvali smo ga za vas" na ta je vidno iznenaen Turin naredio da im se poseku glave a tela bace psima. Na ovaj nain je neslavno zavrila vizantijska ebezduhovljena i materijalno zaslepljena elita. VIZANTIJA KAO POUKA Ovaj film je svakako opomena ne samo ruskom nego i svim pravoslavnim narodima ukljuujui i srpski. U irem znaenju on upozaorava i itav svet. Oslonac na svoju duhovnu tradiciju i istorijsko iskustvo je prva i najbitnija, a oprez kada su u pitanju humanistiki" projekti zapada su je druga poruka filma. Gledajui film svako je u situaciji da napravi analogiju sa dananjim izazovima. Pored Rusa ini se da su Srbi najvie u stanju da uoe razarajue posledice vizantijskih greaka. Propusti Vizantije sastoji se u naputanju svojih tradicionalnih vrednosti i iskustava to je imalo za posledicu usvajanje tuih, zapadnih vrednosti i obiaja. Rezultati tog procesa su i onda i danas isti. Propadanje naroda, slabljenje drutva, ekonomsko siromaenje i na kraju krah drave. Takoe suoavajui se sa alosnom vizantijskom sudbinom nije teko pretpostaviti epilog savremenih usvajanja zapadnih vrednosti i servilnog ispunjavanja njihovih zahteva i interesa. Vizantija je sve uradila to su zapadnjaci traili od nje a zauzvrat je dobila ekonomsku pljaku, vojno razaranje i medijsku" satanizaciju. Mrnja koju su zapadnjaci ispoljili prema carstvu kroz propagandu skovanu pred napad i njeno osvajanje jo u XII veku kao imperiji zla" i danas traje kroz sve istorijske udbenike sainjene na zapadu. Ona se moe objasniti kao priprema i opravdanje poinjenog zloina. Svedoci smo slinih situacija kroz itavu istoriju, ali naroito podsea na dananju situaciju koju stvara ekspanzija zapada na istok. Krstaki ratovi iz XI i XII veka i razaranje Vizantije su bili u poetku kolonijalnih osvajanja zapada koja su se nastavila osvajanje Indije i Kine, pokoravanja Afrike, osvajanje Amerike kroz potiranje Indijanaca, kao i pohode na Moskvu od kojih se izdvaja Napoleonov i Hitlerov pohod na istok". U tom duhu je i dananje irenje NATO-a na istok kao i divljako bombardovanje Srbije 1999. To su varijacije na istu temu, odnosno isti model zapadnoevropske agresivne pljake i osvajanja. Oni su to nekad opravdavali irenjem prave vere" a danas irenjem civilizacijskih vrednosti" ili preduzimanjem humanitarnih intervencija". Uvek je iza pokoravanja sledila propaganda o navodnim

zlim varvarima koji su ugroavali opstanak najhumanije civilizacije". Uvek su varvari" krivi za sve a zapad potpuno nevin. Uvek su loi momci bili proglaeni primitivcima, nacionalistima, mrziteljima svih humanih vrednosti, zloinakim udovitima ili onima koji su inili genocide nad drugima. Kao to je danas sluaj sa Srbima koji su ozloglaeni kao agresivni negativci i krivci za ratove, kao oni koji su vrili etnika ienja iako Srba nema na onim teritorijama sa kojih su navodno etiki oistili druge narode. Najbitnija pouku filma je da do poraza i do katastrofa je dolazilo kada je dolo do naputanja vekovnih ivotnih iskustava koji svoj izvor imaju u pravoslavnoj tradiciji, ba kao to je sluaj sa Vizantijom. Ovo vizantijsku pouku kroz film oca Tihona ini jo ubedljivijom i aktuelnijom. To je njegovo najsnanije upozorenje. Vratimo se istorijskim narodnim izvorima koji su garant nacionalnog zdravlja i prosperiteta kako u duhovnom tako i u materijalnom smislu. Inspirisan ljubavlju prema Vizantiji, kakvu verovatno samo Rusi imaju, film je jedan od retkih projekata sa pravoslavnom edukativnom komponentom u moru literature i kinematografije proete stranim ideolokim duhom i tuinskim uticajima. Ogroman je broj paralela i pouka, koji se moe kroz gledanje filma, povui izmeu propadanja vizantijskog i sada srpskog drutva. Zato svaki Srbin treba da ga pogleda jer on osvetljava istorijske izazove i greke u velikoj meri objanjava i dananje nae propadanje i ukazuje na spasonosne izlaze. Izvor Vidovdan, 09. februar 2013. ..

2 comments

Leave a message...

Discussion Community

Share

3 hours ago
o o

KAKO JE PROPADALA VIZANTIJA Genezu propadanja carstva autor filma poinje da prati od smrti cara Vasilija velikog 1025. Korupcija kojoj je Vasilije stao na put nekada i surovim obraunima sa vizantijskim tajkunima" dobila je ansu da se razmahne pod njegovim naslednicima. Tokom itavog XI veka carstvo je trailo ogromno bogatstvo koje je Vasilije ostavio. Korupcija i elja za lagodniim ivotom je menjala dotadanji sistem vrednosti vizantijske elite. to je jo vea nevolja ona je opasnije podrivala temelje na kojima je egzistirala carevina. -- , , ,,, . . . "" . . (Webster Tarpley). , !! . ....

 ... "" ,...

o o o o o o

3 Reply Share

Jon Snow an hour ago

Engleska je pala kada je Carls Stjuart pogubljen a revolucionar Oliver Kromvel dosao na vlast... Od tada se tamo jos povoljnija klima stvorila dolaskom Viljema Oranskog na vlast... Cim se pomene neka revolucija ili gradjanski rat, ispostavi se da su tu banksteri/crno plemstvo umesali prste... Zvuci poznato, zar ne... ..