Prikaz knjige „Ko ti reče da si go, Adame?

“ ‒ dijalog o mitu
laguna.rs/laguna-bukmarker-prikaz-knjige-ko-ti-rece-da-si-go-adame-dijalog-o-mitu-unos-10993.html

24.12.2018.

Pisac i istraživač mitova Mihael Kelmajer je

sa prijateljem, filozofom Konradom
Paulom Lismanom, osvojio premiju u
jednoj vrsti filozofske lutrije. Osnivanjem
„Filozofikuma” u Lehu, koji se od 1996.
održava svake godine u ranu jesen,
pronašli su lokaciju za pretresanje svih
životno relevantnih pitanja. Od samog
početka, već u proleće se štampaju
izlaganja za naredno okupljanje, naravno
sva osim uvodnog, koje ima formu
razgovora između pripovedača mitova,
Kelmajera, i tumača filozofije i istorije,
Lismana.

U knjizi koja je pred nama za naslove

poglavlja izabrano je dvanaest ključnih
pojmova i svakom od njih dodeljen je
podnaslov: „Radoznalost. Raj”, „Rad.
Dedal”, „Sila. Žalosnica”, „Osveta. Atreidi”,
„Uživanje. Sveti Egidije”, „Tajna. Mesec”, „Ja.
Sebastijan Unutarnji”, „Lepota. Marsija”,
„Majstorstvo. Zigfrid i Mime”, „Moć. Jov”,
„Granica. Asklepije” i „Sudbina. Juda”.
Filozofskom tumačenju je znalački data
forma pripovedanja koja se služi
podnaslovom knjige („Mitološko-filozofska zavođenja”) i ono se na magičan način, u dvanaest
ponavljanja, preobražava u filozofiranje o mitu: „Ništa nije tako zavodljivo” – „kao zavođenje”,
„kao pomisao da možete nadmudriti prirodu”, „kao suze lepe žene”, „kao mržnja”, „kao telo”,
„kao ono što drugi žele da sakriju od nas”, „kao pogled na sebe samog”, „kao savršenstvo”, „kao
prizor nadmoći”, „kao klađenje u budućnost”, „kao obećenje besmrtnosti”, „kao novac”.

Možemo pretpostaviti da poglavlja knjige korespondiraju sa zasebnim izlaganjima i da je Lepota,

ključni pojam umetnosti, u svakom slučaju i u ahenskom dijalogu imala centralnu poziciju. U

1/3
tom poglavlju je predstavljena dijalektika dva životna stava, koja je razvijena u mitologiji, a čiji su
reprezententi umetnički tipovi Apolona sa lirom i Marsija sa dvojnicima. To je ono što se kod
Serena Kjerkegora i Fridriha Ničea naziva „apolonijskim” i „dionizijskim” principom.

Istina uvek leži negde na sredini – u ovom slučaju, u bratstvu suprotnosti. U Platonovom dijalogu
„Gozba”, Alkibijad poredi Sokrata sa Marsijem, jer istrajno „dere kožu” i sebi i svojim
sagovornicima u bespoštednom traganju za istinom. Ova knjiga čitalačkoj publici u neku ruku
nudi dijalog udvojenog Sokrata, a što više posmatramo život kroz prizmu dijalektike umetničke
lepote, to će on biti bogatiji. I u prvom mitu koji knjiga obrađuje prisutna je estetsko-
egzistencijalna međuzavisnost uživanja i patnje. Reč je o prvobitnom grehu Adama i Eve, koji za
Kjerkegora otelovljuje paradoks slobode. Uvek je pravo zadovoljstvo razumeti genezu mita. Već
u drugom mitu Lisman pokazuje da pored Kjerkegora poznaje i stavove Gintera Andresa,
kritičara tehnološke civilizacije. Oslanjajući se na Hanu Arent, Andresovu prvu suprugu, on
tumači Dedalovo delovanje od rada „u znoju lica svog” (ponos), preko stvaranja u smislu
zanatske veštine (poiesis), do tragičnog stradanja kao nedostatka u trećoj formi delovanja
(prema trijadi Arentove), društvenoj aktivnosti (praxis).

U trećoj priči je objašnjeno kako sažaljenje budi jednu formu nasilja, a time i zla, kao moći
nemoćnih. Prva tri izlaganja i tumačenja mitova poseduju izuzetnu ubedljivost. Treći je aktuelan
I deluje izuzetno snažno. Tumačenjem dva naredna mita ispituju se teme porodične osvete i
mazohizma. Sledeći par bavi se značenjem tajne i magije, kao obeležja umetnosti. Prate ih
poznate priče: saga o Zigfridu i biblijska priča o Jovu, uopšteno prikazane. Zaključna poglavlja
bave se aporijama smrtnosti i besmrtnosti kao i slobode i nužnosti.

Moglo bi se postaviti pitanje u kojoj meri su živopisni mitovi – bilo da potiču iz Biblije, antike ili
tradicije bajki – zaista povezani sa navedenim pojmovima. Ova knjiga dokazuje da oni u svakom
slučaju mogu inspirisati dijalog. Tekstove možemo čitati i istovremeno učestvovati u razgovoru.

Na kraju se možemo zapitati šta su zapravo „mitološko-filozofska zavođenja”. Jedan novi rod?
Hoće li ih biti još? Tumačenje mitologije nije jednostavno razumsko razjašnjavanje već nas
navodi da se prepustimo nezgodnim dvoznačnostima i protivrečnostima. Znalačko
pripovedanje, a ne puko objašnjavanje, može nam pomoći da budemo jači i izdržljiviji kada se
suočimo sa bolom zbog nesavršenosti sveta. Dakle: zašto je mitologija potrebna životnim
filozofijama ili egzistencijalnoj filozofiji? Nije li ona vrednost za sebe, koja pripovedanjem
podseća na zajedničke početke i time omogućava novo zajedništvo do koga nam je danas toliko
stalo? Nije li danas jedva prepoznatljiva kao obrazovni materijal, pa će delovati kao nešto novo i
uzbudljivo? Baš zbog toga ona predstavlja inovativno i podsticajno zavođenje u pravcu

2/3
sokratovsko-filozofskog obrazovanja. Ova knjiga nam omogućava da postanemo deo družine na
„Gozbi”, da učestvujemo u nadmetanju u literarno-mitološkim i esejističko-filozofskim govorima
o životu i umetnosti i da, vođeni rukom Erosa, očekujemo i više od toga.

Izvor: literaturkritik.de

Prevela: Jelena Tanasković

3/3