2.

Zapis i pohranjivanje podataka

2.4.5.Zapis znakova u memoriji raunala. Kodovi i kodiranje

Iz prethodnih nastavnih jedinica znamo da je osnovna jedinica komunikacije izmeu radne memorije i ostalih dijelova raunala 1 Byte (registar radne memorije). Kao i brojevi, znakovi u raunalu se zapisuju u digitalnom zapisu. Oito nam 1 bit kao najmanja jedinica podataka nije dovoljna da bi zapisali sve znakove koji su nam potrebni. Nadam se da ste svjesni da bi sa jednim bitom mogli zapisati samo dva razliita znaka. Znak u raunalu moe biti: slovo znamenka posebni znak - ! # % @... upravljaki znakovi potrebni za rad raunala: o carriage return prijelaz u novi red teksta o tab pomak kursora za odreeni niz znakova udesno i sl. Sve ove vrste znakova imaju se zajedniki nazivaju alfanumerikim znakovima. Da se moe zapisivati vie znakova, morali smo bitove svrstavati u skupine bitova tj. u bajtove. Dakle, ako predvidimo da se za zapis znakova koristi 1B, to znai da moemo zapisati ukupno 28 = 256 razliitih znakova u raunalu! Naravno, oni se ne mogu zapisivati bilo kako, ve po odreenim pravilima za zapisivanje znakova. Pravila po kojim znakovima pridruujemo njihov binarni zapis nazivamo kdom, a postupak pridruivanja nazivamo kodiranjem. Napomena: Kada bi dva razliita raunala koristila razliite kdove za zapis znakova onda je vrlo vjerojatno da bi itanje teksta sa jednog raunala u drugom bilo pogreno, jer drugo raunalo tumai taj isti binarni zapis po nekom drugom pravilu zapisivanja. Dekodiranjem iz pojedinih nizova bitova dobivamo odgovarajue znakove. Kako su se razvijala raunala tako su se razvijali kdovi, tj. pravila zapisivanja znakova binarnim zapisom. Moemo si postaviti problem i na sljedei nain: Kako znak pretvoriti u binarni zapis? Postoje razliiti kdovi za zapis znakova. Mi emo spomenuti samo neke: BCD kd Binary Coded Decimal 8-4-2-1 (teinski faktori pojedinog mjesta) o tetradni kd (etiri-bitovni kd) zapis znakova pomou 4 bita (dovoljno za prikaz svih znamenki) ukupno mogue prikazati 16 znakova; o iskljuivo se koristio za prikaz dekadskih znamenki dekadskog brojevnog sustava ujedno i mana ovog zapisa jer je 6 mogunosti zapisa ostalo neiskoriteno (ponekad su se te preostale kombinacije koristile za zapis predznaka i sl.); o kodiranje se obavlja na nain da se svakoj dekadskoj znamenki pridrui njezin etverobitovni binarni ekvivalent npr. 12710 = 0001 0010 0111 Stranica 1/8

Zapis znakova u memoriji raunala. Kodovi i kodiranje.

2. Zapis i pohranjivanje podataka

o najveu primjenu ima u mjernoj tehnici o Zadatak 1: Broj 73490 pretvori u BCD kod: Rjeenje: 0111 0011 0100 1001 0000

o Zadatak 2: Koji dekadski broj je zapisan decimalnim kodom 1000 1001 0001 0011 0101 0111? Rjeenje: 891357

Aiken-ov kd etiri-bitovni kd 2-4-2-1 o alternativa BCD kdu; o koristio se za prijenos podataka;

Znamenka 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

BCD BCD 2 4 2 1 8 4 2 1 ili Aiken 0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 0000 0001 0010 0011 0100 1011 1100 1101 1110 1111

Tablica 1. BCD i Aiken kd est-bitovni kd proireni BCD kd o mogue prikazati 64 razliita znaka (zato?) to je omoguilo zapisivanje svih alfanumerikih znakova EBCDI kd Extended Binary Coded Decimal Interchangible o osam-bitovni kd o razvila ga tvrtka IBM kako bi se na raunalu mogli prikazati svi potrebni znakovi; o mogue prikazati 256 razliita znaka (zato?) i time je takoer omogueno zapisivanje svih znakova i brojki (znamenaka); o u takvom zapisu je 1B podijeljen na zonski dio i brojani dio

Zapis znakova u memoriji raunala. Kodovi i kodiranje.

Stranica 2/8

2. Zapis i pohranjivanje podataka

ASCII kd American Standard Code for Information Interchange o poetno zamiljen kao 7-bitovni = 128 razliitih znakova mogao prikazati to je bilo nedovoljno za prikaz nekih znakova koji se koriste u nekim drugim jezicima (hrvatski, njemaki,...), pa je proiren za jo jedan bit Extented (proireni) ASCII kd; o osam-bitovni kd 256 razliita znaka proireni ASCII kd; o najpoznatiji kd za zapisivanje znakova, osnova engleska abeceda o koristi se naziv i Latin-I; o stvoren 1963., objavljen 1967., zadnji put izmijenjen 1986. o mnogi dananji moderni kdovi za zapis znakova su zasnovani na ASCII kdu;

Prva 32 (0 31 dekadski) znaka su tzv. kontrolni znakovi. Samo ime govori da kontroliraju rad pojedinih ureaja (npr. pisai). Ovi znakovi nisu ispisivi. Npr. kd 10 reprezentira line-feed funkciju koja uzrokuje pomicanje ispisa na pisau za jedan redak, kd 8 reprezentira backspace funkciju koja brie jedan znak s lijeve strane kursora;
Binarni 0000 0000 0000 0001 0000 0010 0000 0011 0000 0100 0000 0101 0000 0110 0000 0111 0000 1000 0000 1001 0000 1010 0000 1011 0000 1100 0000 1101 0000 1110 0000 1111 0001 0000 0001 0001 0001 0010 0001 0011 0001 0100 0001 0101 0001 0110 0001 0111 0001 1000 0001 1001 0001 1010 0001 1011 0001 1100 0001 1101 0001 1110 0001 1111 Oct 000 001 002 003 004 005 006 007 010 011 012 013 014 015 016 017 020 021 022 023 024 025 026 027 030 031 032 033 034 035 036 037 Dec 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Hex 00 01 02 03 04 05 06 07 08 09 0A 0B 0C 0D 0E 0F 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 1A 1B 1C 1D 1E 1F Abbr NUL SOH STX ETX EOT ENQ ACK BEL BS HT LF VT FF CR SO SI DLE DC1 DC2 DC3 DC4 NAK SYN ETB CAN EM SUB ESC FS GS RS US PR[a] CS[b] CEC[c] Opis ^@ \0 Null character ^A Start of Header ^B Start of Text ^C End of Text ^D End of Transmission ^E Enquiry ^F Acknowledgment ^G \a Bell ^H \b Backspace[d][i] ^I \t Horizontal Tab ^J \n Line feed ^K \v Vertical Tab ^L \f Form feed ^M \r Carriage return[h] ^N Shift Out ^O Shift In ^P Data Link Escape ^Q Device Control 1 (oft. XON) ^R Device Control 2 ^S Device Control 3 (oft. XOFF) ^T Device Control 4 ^U Negative Acknowledgement ^V Synchronous Idle ^W End of Trans. Block ^X Cancel ^Y End of Medium ^Z Substitute ^[ \e[f] Escape[g] ^\ File Separator ^] Group Separator ^^ Record Separator ^_ Unit Separator

Zapis znakova u memoriji raunala. Kodovi i kodiranje.

Stranica 3/8

2. Zapis i pohranjivanje podataka

Delete[e][i]

0111 1111 177 127 7F DEL

^?

Tablica 2. Kontrolni ASCII znakovi Druga grupa znakova njih 95 (dekadska mjesta 32 -126) su ispisivi znakovi: slova, znamenke, interpunkcijski i specijalni znakovi

Tablica 3. Ispisivi znakovi ASCII tablice Npr., kd 32 je razmak na tipkovnici (space character), kd 64 je @, kd 65 je A itd.

Zapis znakova u memoriji raunala. Kodovi i kodiranje.

Stranica 4/8

2. Zapis i pohranjivanje podataka

Binary 0010 0000 0010 0001 0010 0010 0010 0011 0010 0100 0010 0101 0010 0110 0010 0111 0010 1000 0010 1001 0010 1010 0010 1011 0010 1100 0010 1101 0010 1110 0010 1111 0011 0000 0011 0001 0011 0010 0011 0011 0011 0100 0011 0101 0011 0110 0011 0111 0011 1000 0011 1001 0011 1010 0011 1011 0011 1100 0011 1101 0011 1110 0011 1111

Dec 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63

Hex Glyph 20 SP 21 ! 22 " 23 # 24 $ 25 % 26 & 27 ' 28 ( 29 ) 2A * 2B + 2C , 2D 2E . 2F / 30 0 31 1 32 2 33 3 34 4 35 5 36 6 37 7 38 8 39 9 3A : 3B ; 3C < 3D = 3E > 3F ?

Binary 0100 0000 0100 0001 0100 0010 0100 0011 0100 0100 0100 0101 0100 0110 0100 0111 0100 1000 0100 1001 0100 1010 0100 1011 0100 1100 0100 1101 0100 1110 0100 1111 0101 0000 0101 0001 0101 0010 0101 0011 0101 0100 0101 0101 0101 0110 0101 0111 0101 1000 0101 1001 0101 1010 0101 1011 0101 1100 0101 1101 0101 1110 0101 1111

Dec 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95

Hex Glyph 40 @ 41 A 42 B 43 C 44 D 45 E 46 F 47 G 48 H 49 I 4A J 4B K 4C L 4D M 4E N 4F O 50 P 51 Q 52 R 53 S 54 T 55 U 56 V 57 W 58 X 59 Y 5A Z 5B [ 5C \ 5D ] 5E ^ 5F _

Binary 0110 0000 0110 0001 0110 0010 0110 0011 0110 0100 0110 0101 0110 0110 0110 0111 0110 1000 0110 1001 0110 1010 0110 1011 0110 1100 0110 1101 0110 1110 0110 1111 0111 0000 0111 0001 0111 0010 0111 0011 0111 0100 0111 0101 0111 0110 0111 0111 0111 1000 0111 1001 0111 1010 0111 1011 0111 1100 0111 1101 0111 1110

Dec 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126

Hex Glyph 60 ` 61 a 62 b 63 c 64 d 65 e 66 f 67 g 68 h 69 i 6A j 6B k 6C l 6D m 6E n 6F o 70 p 71 q 72 r 73 s 74 t 75 u 76 v 77 w 78 x 79 y 7A z 7B { 7C | 7D } 7E ~

Tablica 4. Ispisivi ASCII znakovi

Napomena: kombinacijom tipki, npr. ALT + 64 (na numerikom dijelu otipkati) dobivamo dekodirani znak iz ASCII tablice na 64 mjestu! Provjerite!

Zapis znakova u memoriji raunala. Kodovi i kodiranje.

Stranica 5/8

2. Zapis i pohranjivanje podataka

Primjer 13. U spremniku raunala pohranjeni su sadraji kao na slici. Dekodirati tekst pohranjen u spremniku. 0100 1001 0111 0011 0111 0000 0100 1001 0111 0100 0010 0000 0110 1010 0110 0101 0010 0001 Odgovor: IspIt je! Primjer 14. Kodirati tekst "tin@kutina.t-com.hr" Kodirati: 2 + 3=5 Napomena: niz od etiri bajta nazivamo rije. Polurije je niz od dva bajta. Dvostruka rije je niz od 8 bajtova. linijski (crtini) kd eng. barcode o razlikuje se od prethodnih to nije numeriki (binarni) nain kodiranja o koristi se za kodiranje zaporki na proizvodima o standard u Europi je EAN linijski kd (u svijetu najrasprostranjeniji) o 13 brojeva podijeljeni u 4 dijela: porijeklo prve dvije ili tri znamenke npr. zemlja porijekla proizvoda oznaka proizvoaa 4. ili 5. znamenki oznaka proizvoda 5 znamenki ostatak znamenki omoguava se provjera pogreaka (da li je kd dobro oitan od strane itaa kda)

Slika 1.9. Primjer linijskog kda

Zapis znakova u memoriji raunala. Kodovi i kodiranje.

Stranica 6/8

2. Zapis i pohranjivanje podataka

Napomena: Sljedea poveznica pokazuje oznake zemlje porijekla proizvoda http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_GS1_country_codes Zadatak 3: Protumaiti kodove dva proizvoda istog proizvoljno odabranog proizvoaa QR kd (kratica od engl. Quick Response kod, odnosno brzi odgovor) o tip dvodimenzionalnog koda koji je prvotno osmiljen za autoindustriju (Toyota 1994.) o postao popularan i izvan autoindustrije zbog svoje brze itljivosti i mogunosti velike pohrane podataka. o sastoji se od crnih modula rasporeenih u kvadratni uzorak na bijeloj pozadini. Kodirane informacije mogu se sastojati od bilo kakvih podataka (npr. binarnih, alfanumerikih i dr.); o dizajniran kako bi se omoguilo njegovo brzo dekodiranje; o QR kd moe oitati svaki mobitel s fotoaparatom i pristupom Internetu koji ima instaliranu aplikaciju za itanje QR kdova. Nekim su ureajima te aplikacije ve tvorniki instalirane, a za ostale postoji velik izbor besplatnih aplikacija koje se mogu skinuti s Interneta;

Slika 1.10. Primjer QR kda QR kod za URL glavne stranice wikipedije na engleskom jeziku za mobitel Napomena: Sljedea poveznica pokazuje slubenu stranicu QR kda: http:// http://www.qrcode.com/en/index.html tajni kdovi o kriptiranje (zakrivanje) je kodiranje znakova tajnim kdom. Kriptografija (hrv. tajnopis) je disciplina koja se bavi pronalaenjem djelotvornih naina zakrivanja teksta za poslovne, vojne, dravne, privatne i druge tajne. o za bolje razumijevanje kriptografije potrebno je poznavati i pojmove ifriranje, deifriranje i klju: ifriranje znai skrivanje podataka i njihovo transformiranje u obino neprepoznatljiv sadraj; Stranica 7/8

Zapis znakova u memoriji raunala. Kodovi i kodiranje.

2. Zapis i pohranjivanje podataka

deifriranje predstavlja obrnuti proces tj. konverziju iz neprepoznatljivog ifriranog oblika natrag u "itljiv" oblik; klju kao pojam vezan uz kriptografiju predstavlja podatak koji omoguava ifriranje i/ili deifriranje. Klju dakle predstavlja jedan ili vie podataka koji uz poznati algoritam vode do poetnih podataka i obratno;

Slika 1.11. Shema klasine kriptografije Primjer 15. (Cezarova ifra) Opisat emo nain ifriranja koji potjee od rimskog vojskovoe Julija Cezara koji je na taj nain komunicirao sa svojim prijateljima. Sastoji se u tome da se svako slovo poruke (tj. otvorenog teksta) zamijeni slovom koje se nalazi n mjesta dalje u abecedi. Pretpostavimo da elimo ifrirati tekst LAV. Koristit emo se engleskom abecedom od 26 slova. Ako je na primjer n = 5, onda ifrat glasi QFA.

Pouzdanost kodova
Prilikom zapisa znakova u memoriju ili prilikom njihova prijenosa mogu nastati pogreke. Stoga se pojedinim kodovima dodaju bitovi za kontrolu. Tako se ASCII kod proirio za 1 bit, izmeu ostalog, kako bi broj jedinica prilikom prijenosa uvijek bio paran u zapisu svakog znaka. EBCDI kod se proiruje za jedan bit kako bi broj jedinica uvijek bio neparan.

Zapis znakova u memoriji raunala. Kodovi i kodiranje.

Stranica 8/8