GENADIJ

PETROVI MALAHOV

GLADOVANJE
- P R E V O D SA R U S K O G -

BEOGRAD 2003.

SADRAJ
UVOD 7

TEORIJA GLADOVANJA
GLADOVANJE U P R I R O D G L A D O V A N J E U ISTORIJI O V E A N S T V A OBJANJENJE POJMA GLADOVANJE" PROCESI KOJI NASTAJU U OVEJEM ORGANIZMU PRILIKOM GLADOVANJA Procesi koji se deavaju u fizikom telu oveka NAINI GLADOVANJA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE Duina trajanja gladovanja Periodi gladovanja Karakteristike pojedinih naina gladovanja KARAKTERISTIKE GLADOVANJA U ZAVISNOSTI OD BIOR1TMOVA, INDIVIDUALNE KONSTITUCIJE I UZRASTA I

9
9 13 37

48 61 89 89 90 109

131

GLADOVANJE U PRAKSI

141

K O M E JE G L A D O V A N J E K O N T R A I N D I K A T I V N O 141 PRIPREMA ZA G L A D O V A N J E 143 PRAVILNO SPROVOENJE GLADOVANJA T O K O M 24, 36 I 42 A S A 145 I Z L A Z A K IZ G L A D O V A N J A T O K O M 24, 36 I 42 A S A 147 P R A V I L N O S P R O V O E N J E 3 - , 7- I 1 0 - D N E V N O G GLADOVANJA 148 I Z L A Z A K IZ 7- I 1 0 - D N E V N O G G L A D O V A N J A 151 ISHRANA ZA DOBRU PROBAVU 155 M O G U E G R E K E PRI G L A D O V A N J U 158 ISKUSTVOAUTORAUGLADOVANJU 163

GLADOVANJE PRI RAZNIM OBOLENJIMA

Koje bolesti leci gladovanje A k u t n i stadijum oboljenja Artritis, r e u m a t i z a m i podagra (kostobolja) Astma Behterova bolest B e n i g n e i m a l i g n e n e o p l a z m e (tumori) T u m o r u elucu s metastazom

196
196 198 201 204 207 208 210

Rak grlia materice T u m o r dojke S a r k o m plua Dijabetes Epilepsija Gojaznost Hipertonija i hipotonija Hronina oboljenja K a m e n u ui i b u b r e z i m a (holelitijaza i urolitijaza) Kona oboljenja E k c e m i psorijaza Multiplaskleroza Narkomanija i alkoholizam Nefritis Neplodnost Nespecifini infektivni poliartritis Oboljenja endokrinih lezda Oboljenja krvi Oboljenja oiju Oboljenja organa za disanje Oboljenja uha Pankreatitis Pneumonija Poliomielitis P o v e a n j e teine tela p o m o u gladovanja Prehlada Prostatitis Psihika oboljenja Srana oboljenja V a r i k o z n o proirenje vena Z e l u d a n o - c r e v n a oboljenja Ulkus (ir) na elucu i d v a n a e s t o p a l a n o m crevu Kolitis
Z u t i c a

211 212 213 213 215 -215 217 219 224 226 228 229 230 231 232 233 235 235 236 237 238 238 239 241 241 242 245 245 247 249 250 251 3
2 5

UVOD

Mnogi od nas sluali su prie o tome da se neki ljudi lece gladovanjem i da ak postoje specijalne klinike u kojima lekari gladovanjem lece bolesnike. Ima jo m n o g o nepoznanica u toj kratkoj rei glad koja nas istovremeno i plai i privlai. ta nas plai, a ta privlai u toj rei? Kada sam se praktino susreo s glau, kada sam poeo da gladujem, vremenom sam shvatio ta je u m o m orga nizmu protiv gladi, a staje prieljkuje. U svim uputstvima o gladovanju uglavnom se istie uticaj ovog stanja na fizio logiju i psihu oveka, ali niko nije jasno rekao kako glado vanje del uje na ovekov spoljanji izgled i na njegovu svest. Gladovanje nam omoguava da kontroliemo svoja ose anja i um, pogotovu ako su se ona razrasla" i ukorenila" u naoj svesti, pa im je potrebno odreeno zadovoljenje. ovek se u sutini samo time bavi, udovoljava svojim prohtevima - ima apetit, uiva u mirisu jela, komforu i seksu. Um kojim se ponosimo, slui oseanjima, zado voljava njihove najmanje prohteve, razrauje najsloenije kombinacije kako bi zaobiao prirodu, da umiri savest, da se pravda i opravdava. I vama je poznato do ega to na kraju dovodi - do preterivanja i prezasienosti koji raaju bolest. Kada pone dobrovoljno da gladuje ovek se ne bori s boleu, ve s oseanjima i spretnou uma, koji ih je stvorio. Prvog dana gladovanja nezadovoljena oseanja protestvuju preko svih njima dostupnih mehanizama. U naem umu stalno se izraavaju nezadovoljstvo, razdraenost, alost, saaljenje, strah i slina oseanja. Ali to elite vi, vaa dua kojom gospodari" um? 7

256 o<
R

ZAKLJUAK

Medicina, koja se bavi telom, nikada nas nee oslo boditi oboljenja iji se stvarni uzrok ne nalazi u naem fizikom tclu, ve u naim spoljanjim manifestacijama (svesti). Gladovanje se pokazalo kao pogodno sredstvo p o mou kojeg moemo samostalno da upravljamo patolo gijom svesti i njenim posledicama u fizikom telu. A k o elimo da se izleimo od svih oboljenja, treba da se menjamo kao linosti. Autor se nada da e ova knjiga mnogo ta promeniti u vaoj svesti, u odnosu na vlastiti organizam i ivot uopte. Vi ete vremenom shvatiti i proceniti smisao ruske pos lovice: Glad nije tetka, ve roena majka.

TEORIJA GLADOVANJA

G L A D O V A N J E U PRIRODI

Gladovanje je metoda prirodne terapije, koja spada medu najsigurnije i najmanje tetne tera pije pod uslovom da se pravilno primenjuje. Pogledajmo prirodu koja nas okruuje. Na Zemlji se redovno smenjuju godinja doba. Pri tome, godinje doba povoljno za rast biljaka i ivot ivotinja smenjuje se s nepovoljnim godinjim dobom. U prolee i leti svetlost i toplota podstiu rastinje koje u izobilju prekriva zemljinu povrinu. ivotinje imaju dovoljno hrane, ive u povoljnim uslovima, rastu i razmnoavaju se. Zimi u prirodi nastaje drugi period, svetlosni dan se skrauje i manje je toplote. Biljke prekidaju svoju ivotnu delatnost, odbacuju lie i sue se. Za insekte i ivotinje nastaje period nestaice hrane. Za to nepovoljno godinje doba insekti i ivotinje dobro su pripremljeni. Skoro svi insekti i deo ivotinja padaju u zimski san. ivotinje koje ne spavaju zimskim snom pod nose to nepovoljno godinje doba zadovoljavajui se mini m u m o m hrane, a u nekim periodima ak nita ne jedu. Prema tome, u prirodi postoje dva glavna mehanizma koja omoguavaju svemu ivom na Zemlji da uspeno odoleva nepovoljnim uslovima, koji se periodino ponavljaju. Prvi mehanizam je sezonski san, a drugi - privremeno odricanje od uzimanja hrane. Razmotrimo karakteristike oba mehanizma.

Sezonski san. Kod ivotinja postoje tri tipa dubokog zimskog sna (kada oni nita ne jedu i ne piju) - stanje anabioze, sezonski san i neprekidni sezonski zimski san. Analnom. Termin potie od grkih rei ana - obratno, iza i bias - ivot, to oznaava stanje organizma u k o m e odsustvuju svi vidljivi znaci ivota. Naunici su uoili d a j e za anabiozu karakteristino jako hlaenje i/ili dehidracija organizma. Unutarelijska voda pri hlaenju pretvara se u staklastu amorfnu (bezoblinu) masu, koja ne unitava protoplazmu elija, kao kristali leda. Posle otapanja u takvim elijama potpuno se obnavljaju ivotni procesi. Pri dehidraciji organizma protoplazma elija (iva belanevina) iz stanja hidrozoe (tene pihtijaste mase) prelazi u stanje hidrogela (slino suvom elatinu) i due vreme zadrava mogunost povratka u prethodno stanje ukoliko se stvore povoljni uslovi u spoljanjoj sredini. im se takvi uslovi stvore, protoplazma upija vodu - bubri (naduvava se), to obnavlja ivotne procese. Stanje anabioze karakteristino je za bakterije iz sernena biljaka, za insekte, vodozemce i gmizavce. U takvom stanju ta iva bia sposobna su da ostanu u ivotu pod uslovima veite hladnoe (zaleenosti), velike vruine, suvoe i poveane radijacije. Tako osuena seinena nekih biljaka mogu da sauvaju sposobnost klijanja do pedeset i vie godina. Sezonski san. Za vreme sezonskog sna donekle se sma njuje temperatura tela, frekvencija disanja i opti nivo pro cesa razmene. Pri promeni situacije ili uznemiravanju san se lako prekida i ivotinja postaje aktivna. Takav san imaju medvedi, rakuni, psi koji podseaju na rakune i jazavci. O stanju amerikog crnog medveda (grizlija) koji zimi spava moe se suditi prema sledeim podacima. Pri temperaturi vazduha od minus 8 C na povrini koe izmerena je tem1 U

peratura 4C, u debelom (pravom delu) crevu 22C, u usnoj duplji 25C (naspram 35C u periodu bdenja). Frekvencija disanja smanjuje se od 2 do 3 u minutu (naspram 814 za vreme budnosti). Sezonski zimski san. Ovo stanje karakterie se gubit kom sposobnosti za termoregulaciju, naglim smanjenjem broja disajnih pokreta (frekvencije disanja) i kontrakcija sranog miia, kao i opadanjem opteg nivoa razmene materija. Na primer, kod tekunice frekvencija disanja je 100360 u budnom stanju, a za vreme zimskog sna sma njuje se na 115; broj sranih otkucaja (puis) od 100 do 350 u budnom stanju smanjuje se na 5-19 otkucaja za vreme zimskog sna; temperatura tela smanjuje se sa 35-39C u budnom stanju na 1 13C za vreme zimskog sna. Za vreme zimskog sna ne dolazi do potpunog prekida razmene materija. ivotinje preivljavaju na raun rashodovanja energijskih rezervi organizma. Na primer, kod mrmota (svizea) utvreno je sledee troenje tkiva orga nizma za vreme zimskog sna ( izraeno u % ) : masno tkivo 99; jetra - 59; dijafragma - 46; plua - 4 5 ; miii na telu 30; srce - 27 i skelet - 12. Za vreme sezonskog i zimskog sna organizam ivotinja ima poveanu otpornost prema raznim nepovoljnim fak torima. Na primer, bez naruavanja zdravlja eksperimen talne ivotinje podnosile su poveane doze otrova, radio aktivnog zraenja i nisu obolevale od vetakog inficiranja mikrobima i virusima.
2

Privremeno odricanje od uzimanja hrane. To je na in prilagoavanja ivotinja na nepovoljne faktore spoljanje sredine i moe da bude: prinudno i dobrovoljno. Prinudno. Ovaj nain odricanja od uzimanja hrane moe se dogoditi u dva sluaja. U prvom, ivotinja ne dobija
2 Prinicdba prevodioca. I I

Primcclba prevodioca.

10

dovoljno potrebne hrane j e r je ima vrlo malo. To postepeno slabi (iscrpljuje) organizam, slabi imunitet itd. U drugom sluaju ivotinja u toku nekoliko dana ne moe da nae hranu, j e r je nema. Zato se snalazi bez hrane. Na primer, vukovi i drugi mesoderi (grabljivice) za vreme lova mogu po nekoliko dana da budu bez hrane. Slian reim ishrane za njih je uobiajen i lako ga podnose. Osim toga, uoeno je da se ivotni vek vuka koji se redovno hrani skrauje za treinu. Dobrovoljno. Bez obzira na to veliki broj ivotinja dobrovoljno" se odrie uzimanja hrane zbog prirode vlastitog ivota. Na primer, kada je malo hrane u prirodi one uopte ne jedu. Tako se ponaaju losovi krajem zime. Briga za potomstvo kod nekih ivotinja javlja se za vreme odricanja od uzimanja hrane. Neto slino deava se kod kraljevskih pingvina, kada legu i othranjuju goludrave ptie. Kada enka kraljevskog pingvina poloi jaje ona odlazi u m o r e da se hrani, a mujak ostaje da ,,nalee'\ Tokom etiri meseca (!) mujak nita ne jede. Ptice gube do 4 0 % vlastite teine, jako mrave, perje im postaje prljavo, gubi sjaj i svilenkast izgled. U to vreme vraaju se enke, a mujaci ure u more da se nahrane. Pored toga, krajem novembra odrasle ptice se linjaju. Linjanje traje 20 dana. Za to vreme pingvini gladuju. U dobrovoljno odricanje od uzimanja hrane mogu se svrstati i sluajevi kada ivotinje boluju. Teko obolela ivotinja obino se uzdrava od uzimanja hrane sve dok ne ozdravi. Jedan ili drugi nain privremenog uzdravanja od hrane u velikoj meri izraen je kod ivotinja koje se hrane mlekom. Ipak, kada se ivotinja potpuno odrie hrane i nalazi se u budnom stanju, u njenom organizmu nastaje posebno prestrojavanje koje omoguava kvalitetan unu tranji reim ishrane. Unutranja ishrana podstie obnav12

ljanje imunog i genetikog aparata. Po pravilu, ivotinje u tom periodu ne boluju. U vezi s tim moe se istai: ako hoemo da nam imunitet i opstanak u ivotu budu na visokom nivou, treba da se uzdravamo od hrane u nepovoljnom godinjem dobu (za vreme bolesti). Sit i bezbrian (bez stresova)' ivot ini svaki organizam slabim i neotpornim. To je jedan od velikih zakona prirode ije zanemarivanje ini bolesnim bogate i site narode.

G L A D O V A N J E U [STORIJI O V E A N S T V A

Gladovanje zahteva vrstu odlunost i snagu volje, to je borba razuma s ovejim telom. Ako se osvrnemo na istoriju oveanstva uoavamo dva pristupa metodi gladovanja. Prvi pristup je negativan. U istoriji oveanstva postoji veliki broj primera gladne smrti usled oskudice ili potpunog nedostatka hrane. Tu spadaju i pomori od slabe letinc, smrt brodolomnika i mnogi drugi sluajevi, kada su ljudi umirali j e r nisu imali ta da jedu ili nije bilo dovoljno hrane. Osim toga, svaki ovek, koji ostane bez hrane, manje-vie osea izvesnu nelagodnost. Iskustvo govori da se bez hrane loe ivi j e r nam se vrti u glavi, smanjuje se snaga itd. Zato u svesti svakog oveka postoji negativan odnos i otpor prema prinudnom prekidu uzimanja hrane. Drugi pristup suprotan je prvom i zato izaziva ne doumice. Postoji na hiljade primera da su se ljudi dobro voljno uzdravali od hrane radi duhovnog savrenstva i
3 P r i m c d b a prevodioca.

13

izleenja od tekih oboljenja. U istoriji oveanstva zabeleeno je mnogo takvih sluajeva. Drevni mudraci odlino su zapazili d a j e ovek sazdan od odreenih vrsta energije, koje se nalaze u odreenim proporcijama - harmoniji (stvaraju informaciono-energetsku strukturu, koju moemo nazvati ovekovom spoljanjom manifestacijom). Kada se usled jednih ili drugih razloga ta harmonija narui nastaje bolest. Svaka bolest tumaila se gubitkom ili vikom odreene energije (koja izobliava normalnu spoljanju manifestaciju - ovekovu svest). Leonardo da Vini svojevremeno je govorio: Treba shvatiti s t a j e ovek, staje ivot, s t a j e zdravlje, kako ih ravnotea i usaglaavanje stihija odrava, a njihov meusobni razdor razara i unitava." Ta istina je bila, jeste i bie prihvatljiva za svakog oveka koji eli da bude zdrav. Jedna od vanih drevnih preporuka (uglavnom ajurvedskih) za sprovoenje gladovanja bio je individualni pristup. To je podrazumevalo da organizam svakog oveka ima vlastitu proporciju energija (probiti, po ajurvedski), koja se za vreme gladovanja u svakom sluaju menja. Polazei od toga, svakom oveku preporuivali su se rokovi i uslovi gladovanja. Iz Vasione koja nas okruuje neprekidno dospevaju razna zraenja, koja svojom energijom izobliavaju ili j a aju ovekove spoljanje manifestacije. Drevni mudraci predlagali su da se s tom pojavom bori gladovanjem. Zato to su osobenosti zraenja bile povezane s prostorom (koji se radi oiglednosti oznaavao znacima Zodijaka), plane tarna i drugim osobinama Kosmosa, predloeno j e , a potom ukorenjeno u religioznom obliku da se primenjuje uzdr avanje od hrane - post - u dane kada planeta aktivira odreeni znak, stepen Zodijaka. Sva nauka o postovima bila
14

je zasnovana na energiji oveka, Kosmosa i njihovom sadejstvu. Tako su i nastale preporuke da se gladuje u dane ekadai" (posebni dani u lunarnom mesecu kod lndusa) i u odreenim godinjim periodima (religiozni postovi mus limana i hriana). Nekada davno smatralo se da post blagotvorno utie na telo i da krepi ovekov duh. Ugledna persijska i spartanska mlade morala je esto u duim intervalima da se uzdrava od hrane i pia. Kod drevnih naroda broj obroka hrane bio je ogranien na dva obroka dnevno. Persijanci su se, prema Herodotu, zadovoljavali jednim obrokom dnevno, to i da nas ine neki divlji narodi. Sokrat je nazivao varvarima ljude koji su jeli vie od dva puta dnevno. Sve do srednjeg veka uzimanje hrane dva puta dnevno bila je obina pojava. Znameniti i duhovno nadareni ljudi svih vremena ukazuju na to, da su se oni tokom dana zadovoljavali sa dva, a vie puta ak i jednim obrokom dnevno. Isus Hrist preporuivao je ljudima gladovanje radi i enja svesti i izleenja tela. U najstarijem manuskriptu (rukopisu) Jevanelje Sveta Isusa Hrista od uenika Jo vana", koje je u nae vreme izdao Edmond Sekli (PjerZiljar, Lozana) reeno j e : Zato ste vi duni da oistite taj hram (vlastito telo), da bi vladika hrama (Bog Otac) mogao da se useli u njega i da z a u z m e mesto Njemu dostojno. Da biste izbegli sva iskuenja vlastitog tela i svesti, koja dolaze od satane, stavite se pod okrilje Neba Gospodnjeg. Sami se preporodite i uzdrite se od uzimanja hrane! Jer Ja vam govorim istinski: samo postom i molitvom moe se isterati satana i sva njegova pakost. Vratite se u svoj dom i postite u samoi i neka vas niko ne vidi kako postite. Postite sve dok vas Veljzevul i sve kvarno ne napuste, i svi Aneli nae Majke Zemlje doi e da vam slue. Jer Ja vam govorim istinski, dok ne postite 15

neete se osloboditi od vlasti satane i svih bolesti, koje od njega potiu. Postite i molite se s usrdnou, od sveg srca, nadajui se da ete od Boga ivog dobiti snagu i izleenje. Za vreme posta izbegavajte Sinove Coveje i vratite se u drutvo Anela nae Majke Zemlje, jer ko usrdno trai, taj e i nai. Traite ist vazduh u umi, ili polju, j e r ete tu nai Anela vazduha. Izujte se i skinite vau odeu i pustite da Aneo vazduha obgrli itavo vae telo. Zatim diite duboko i polako da bi Aneo vazduha prodro u vas. Istinski vam govorim, Aneo vazduha izbacuje iz vaeg tela svu neis tou koja ga skrnavi spolja i iznutra. I tada e svi loi mirisi i neistoa izai iz vas, kao dim od plamena, koji se kovitla u vazduhu i gubi u nebeskom okeanu. Jer Ja vam govorim istinski, Aneo vazduha je svetac, on isti sve oskrnavljeno i pretvara u prijatnu aromu sve to isputa lo miris. Niko se ne moe pojaviti pred licem Bojim ako ga ne propusti Aneo vazduha. Stvarno, sve mora da se obnovi kroz vaz duh i istinu, j e r vae telo udie vazduh Majke-Zemlje, a va duh udie Istinu Nebeskog Oca. Posle Anela vazduha traite Anela vode. Skinite vau obuu i odeu i dozvolite Anelu vode da obgrli itavo vae telo. Prepustite se pot puno u njegove ruke koje vas uljukuju i neka se vae telo njie i uzburkava vazduh toliko puta, koliko vae disanje primorava vazduh da struji. Istinski vam govorim, Aneo vode izbacuje iz vaeg tela svu neistou, koja ga prlja ne samo spolja nego i iznutra. Ali nemojte da mislite da je dovoljno da vas Aneo vode obgrli samo spolja. Istinski vam govorim, unutranja neistoa je j o strasnija od spoljanje. Zato, onaj ko se isti samo spolja, ostajui neist iznutra, lii na grobnicu ukra enu bletavom raskoi, a iznutra punu blata i prljavtine. Istinski vam govorim, dozvolite Anelu vode da vas, takode, obasja iznutra da se izbavite od svih prolih grehova i 16

tada ete biti iznutra isti kao rena pena, koja se poigrava na zracima Sunca. Da biste to postigli nabavite veliku tikvu sa lozom duine ovejeg rasta. Tikvu oistite i napunite renom vodom, zagrejanom na suncu. Obesite tikvu o granu drveta, kleknite kolenima na zemlju ispred Anela vode i strpite se dok kraj loze od tikve ne prodre u va anus (mar) da bi voda iz tikve mogla da potee kroz vaa creva. Ostanite na k o lenima na zemlji pred Anelom vode i molite Boga ivota da vam oprosti sve vae grehe, i molite Anela vode da oslobodi vae telo od svih neistoa i bolesti, koje su prodrle u njega. Posle toga ispustite vodu iz creva da biste s njom odstranili sve to potie od satane, sve neisto i smrdljivo. I vlastitim oima ete videti i osetiti vlastitim nosom sve gadosti i neistoe, koje su oskrnavile hram vaeg tela. I vi ete, takoe, shvatiti koliko je grehova obitavalo u vama i muilo vas bezbrojnim bolestima. Istinski vam govorim, osvetavanje vodom oslobodie vas od svih bolesti. Svakog dana posta ponavljajte to ienje vodom sve dok voda koja istie iz vas ne postane ista kao pena reke. Tada potopite svoje telo u tekue talase reke i u njoj, u zagrljaju Anela vode, zahvalite Bogu to vas je oslobodio grehova. I to sveto ienje od strane Anela vode oznaava vaskrsnue u novi ivot. Jer od tog vremena vae oi e progledati, a ui uti. Meutim, posle tog ienja ne greite vie, da bi celu venost Aneli vazduha i vode mogli da obitavaju u vama i da vam slue svakog trenutka. Ali ako i posle toga u vama ostanu tragovi neistoe, imajui u vidu vae prole grehe, pozovite Anela suneve svetlosti. Izujte se, skinite odeu i dozvolite Anelu svetlosti da obgrli vae telo. Zatim udiite vazduh polako i duboko, da bi Aneo svetlosti mogao da prodre u vas. Tada on isteruje demone, to podsea na povratak domaina kui kada se sve grabljivice spaavaju bekstvom iz naputene
17

kue, j e d n e kroz vrata, druge - kroz prozor, a tree - preko krova. Svako se spaava kako moe a vae telo napustie demoni bolesti, svi proli gresi, sva neistoa, sve slabosti i poboljevanja koji oskrnavljuju hram vaeg tela. I tada e Aneli Majke-Zemlje toliko ovladati vaim telom da Vla dike hrama mogu ponovo da uu u njega; tada e svi odvrat ni mirisi u urbi napustiti vae telo kroz vae disanje ili kou; iz vas e izlaziti voda puna trulei kroz vaa usta, kou, anus i mokrane organe. I vi ete to videti vlastitim oima, osetiti vlastitim nosom i opipati vlastitim rukama. I kada svi gresi i neistoe budu odstranjeni iz vaeg tela, vaa krv e postati isto tako ista, kao krv Majke-Zemlje, slino peni vode u bujici reke, koja se igra na sunevim zracima. 1 vae disanje postae isto tako isto kao miomiris cvetova, vaa koa e postati isto tako ista kao ljuska voki, koje se rumene kroz lie drvea; sjaj vaih oiju bie jasan i blistav kao sjaj Sunca u plavetnilu neba. I tada e vam sluiti svi Aneli Majke-Zemlje. I vae disanje, vaa krv, vae telo stopie se s disanjem, krvlju i telom Maj ke-Zemlje; i va duh stopie se s Duhom Oca Nebeskog. Jer uistinu, niko ne moe dostii Oca"... Rei Isusa Hrista o gladovanju i njegovoj lekovitoj sili otkrivaju nam neke fenomene. Eto to je Boanski metod! Samo primenjujte i menjajte svoju prirodu! Ali satana - u obliku ulno-psiholokih stega, bez obzira na ma koje predloge, tako vesto skree ovekov um od tog metoda, tako mu se protivi, tako ga zatvara, da praktino nigde nema tane informacije o dejstvu gladovanja na ovekov organizam. Ali nastavimo nae istraivanje. Poznavalac drevnog sveta Herodot pri opisivanju Egipta govorio j e : Egipani, najzdraviji od svih smrtnika, svakog meseca po tri dana istili su organizam pomou sredstava za p o vraanje i primenom klistira, smatrajui da ovek sve boles ti dobij a hranom". 18

Otac medicine - Hipokrat, pisao j e : Ako telo nije oieno, to ga vie hrani vie mu tete nanosi ". U kulminaciji bolesti, kada nastanu krize, radi p o boljanja stanja bolesnika on je savetovao da se ne uzima hrana. Uopteno, mnogi drevni lekari primenjivali su glado vanje u lekovite svrhe. Celzus g a j e primenjivao za leenje utice i epilepsije. Avicena je preporuivao bolesnicima da gladuju tri do pet nedelja. U XVI veku uveni lekar Paraceljs tvrdio je d a j e gla dovanje najbolji lek protiv mnogih bolesti. Drevni mudraci zapazili su da se tokom gladovanja intenziviraju ovekove umne sposobnosti. Grki iilozoli Platon i Sokrat redovno su gladovali po deset dana da bi izotrili svoje intelektualne sposobnosti i odrali se u dobroj fizikoj kondiciji. Pita gora je za poboljanje umnih spo sobnosti, pre polaganja ispita na Aleksandrijskom univer zitetu, gladovao 40 dana. Kasnije je od svojih uenika zahtevao da odreeno vreme gladuju. Zahvaljujui tako suro v o m izboru kod njega su uili samo strpljivi i uporni ue nici, sposobni da shvate zakone prirode, apstraktne matema tike formule i slino. Kasnije, fenomen gladovanja prihvatili su istaknuti umovi medicinskog sveta. Mnogi su istraivali gladovanje, eksperimentisali i otkrili vie vanih osobina, koje su o m o guile da se odredi njihovo lekovito dejstvo u sluaju pra vilne i tetno u sluaju nepravilne primene. Ruski lekari dali su veliki doprinos razvoju nauke o gladovanju. Petar Veniaminov, profesor Moskovskog uni verziteta, u knjizi Re o postu kao profilaktikom sredstvu protiv bolesti izdatoj 1769. godine, pisao j e : Ljudi slabe telesne grae nalaze se u dobrom stanju kad je re o zdravlju tek kada, osetivi slabost, malo-pomalo 19

smanje svoju uobiajenu hranu, a u j o boljem stanju su kada odreeno vreme, prema svojim mogunostima, uopte ne uzimaju i sklope sa svojim elucem neku vrstu primirja, koji posle takvog odmora dobij a snagu za buduu hranu a njenu probavu ini boljom". L. A. Struve, profesor Jurjevskog univerziteta, 1822. godine aktivno je propagirao ideju lekovitog gladovanja, preporuujui ga za leenje mnogih bolesti. I. G. Spaskij, profesor Moskovskog univerziteta, uspeno je primenjivao gladovanje kod upornih oblika nekih hroninih oboljenja. Na primer, u lanku Uspeno dejstvo gladovanja na oboljenja izazvana prehladom , objavljenom 1834. godine, tvrdio je: Gladovanje j e , samim tim to ograniava ishranu i utie na nju, izvanredno sredstvo za leenje raznih hro ninih oboljenja. Gladovanjem se reguliu mnogi pore meaji u vegetativnom procesu organizma". U nekoliko asopisa 1887-1888. godine pojavili su se lanci N. L. Zelanda, eksperimentalnog lekara iz Alma-Ate, o doziranom gladovanju: on je opisivao uticaj gladovanja na ivotinje i na samog sebe. Kokoke, podvrgnute povremenom gladovanju, posta jale su tee i izdrljivije od kokoaka koje nisu gladovale. Petlovi su se bolje borili i lake podnosili hladnou. Zelanda su na gladovanje prinudili povremeni jaki bo lovi, koji su ga muili od ranog detinjstva a sa godinama ivota postajali su jai i uestaliji. Pored toga, povremeno g a j e obuzimala i guila melanholija. Sa svim tim on se borio gladovanjem. Evo kako opisuje to stanje: Jedan dan u nedelji, tanije oko 36 asova, nita nisam ni jeo, ni pio, i to je trajalo pola godine. Kao to se moglo oekivati, tih dana bolovi su se u poetku pojaavali, a zatim je nastalo vidno poboljanje. Ono ta me je obradovalo i podstaklo u mojim namerama - jeste znatno poboljanje 20

raspoloenja; svaki put drugog dana posle gladovanja oseao sam se tako ivahnim i punim nade, kao 15-godinji deak. Za vreme najtoplijih letnjih dana esto sam sebi, umesto gladovanja, uvodio dane ei, pri emu sam namerno pojaavao ed slanim jelima i duim etnjama po suncu. Dejstvo je bilo isto. Kada sam primetio da mi se zdravlje poboljava preao sam na laki oblik uzdravanja, odnosno nisam jeo ni pio do 20-21 as uvee, a kasnije do 17-18 asova i na tome sam se zadrao. ak i danas, posle 15 godina, imam obiaj da jednom nedeljno ujutro popijem au aja ili kakaoa bez hleba i posle toga do 17 asova nita ne j e d e m . Ve krajem prve godine leenja gladovanjem glavobolja mi se javljala jednom u 6 nedelja, a kasnije jednom u 2-3 meseca i na tome je ostalo; danas od toga rede patim, nego u detinjstvu. Zahvaljujui ovoj vrsti leenja dolo je do radikalnih promena ne samo u nervnom sistemu, ve su se poboljali moje raspoloenje, probava i sastav krvi. N e k o m e ovo leenje m o e izgledati jednostavno, ali, na osnovu linog iskustva, kaem da je ono vrlo teko. Jednom-dva puta, dan-dva gladovati bez obzira na sve, ali godinu dana sedmi deo svake nedelje gladovati ili biti edan za to je potrebna izvanredna samodisciplina. Zato sam ubeden da nijedan od priznatih metoda leenja u naunoj medicini ne moe delovati na nervni sistem ak ni sa polo vinom efekta kao gladovanje. Pored toga, strogo leenje je teko, a dani gladovanja koje ja praktikujem, laki su, j e r ne optereuju oveka, naroito ako se tih dana izabere lagan posao koji je ujedno i zabava uz ohrabrujue rezultate. Rezultati m o g eksperimenta i linog pristupa gladovanju zasluuju panju ne samo kao terapija nego imaju odreene vrednosti u fiziologiji i pedagogiji. Nae drutvo, zatrovano duvanom i alkoholom, poste peno prelazi na trovanje lakim drogama ali i opijumom. Depresija, prezasienost ivotom, nedostatak volje i mogu21

nosti za rad izazivaju u oveku elju za samoubistvom. U takvim uslovima sve je vie pesimistikih filozofskih po gleda na svet koji ne donose nita lepo i korisno oveku". Najznaajniji doprinos nauci o gladovanju dao je pro fesor V. V. Pautin (1902. godine) sa svojim uenicima. U Vojno-medicinskoj akademiji Rusije Pautin je izveo vie eksperimenata gladovanja na raznim ivotinjama. Rezultat toga je spoznaja fizioloke sutine mehanizama gladovanja. On je postavio osnove uenja o stadijumima gladovanja, pa se smatra osnivaem fizioloke teorije gladovanja. Uenje o stadijumima procesa gladovanja omoguilo mu je da utvrdi da su ti stadijumi razliiti kod raznih ivotinja i da se ne smeju prekoraivati, jer se gladovanje iz blagodeti pretvara u nesreu. Eksperimentima su potvreni fizioloki korisni rokovi za gladovanje, koji produavaju mladost i ivot. Poetkom tridesetih godina XX veka znatan doprinos nauci o gladovanju dao je A. A. Suvorin. To je bio jedan od potomaka uvene porodice Suvorinovih, koji su vladali tamparijama u Sent-Peterburgu. Interesovao se za izua vanje istonih metoda samousavravanja i metoda leenja bez lekova. Prouavao je indijske, tibetske, kineske i druge medicinske lanke i knjige, zatim narodne medicinske lek sikone i knjige specijalista fiziologa Zapada. Suvorin je sam napisao i objavio vie radova (pod pseudonimom Aleksej Poroin), od kojih su najpoznatiji: Iz/eenje gladova njem i hranom, teenje gladovanjem i Gladovanje u praksi. Posle graanskog rata u Rusiji emigrirao je u Jugo slaviju, gde je dugo vremena iveo u siromatvu pa je odluio da izda j e d n u od svojih knjiga. Izdava nije bio voljan da deli novac s emigrantom i na osnovu lane prijave Suvorina su uhapsili i osudili, bez suda i suenja. U zatvoru je primenio gladovanje. Hou da se podmladim i obnovim svoju snagu koja se postepeno gubi" - objanjavao je svoju odluku. Tek tada su podaci o njemu dospeli do viih pravnih 22

instanci Jugoslavije. Trideset petog dana gladovanja Suvorinu je pruena mogunost da se sam brani na sudu. On je dobio taj proces i produio je gladovanje do 42 dana. Ljudi koji su bili sa S u v o i inom mogli su da posmatraju ne samo proces gladovanja, ve i obnavljanje njegovog organizma posle gladovanja. Rezultati su bili zapanjujui. udotvornu mo gladovanja odluili su da ispitaju na sebi naelnik zatvora, njegov pomonik i mnogobrojno osoblje tamni ara. Neizleivi bolesnici pohrlili su Suvorinu iz svih kra jeva Jugoslavije. Suvorin je poeo uveliko da radi na leenju glado vanjem. Vodio je prepisku sa velikim brojem italaca, koji su se samostalno leili gladovanjem od najraznovrsnijih oboljenja. Od desetine hiljada ljudi, koji su gladovali prema njegovim uputstvima (vei deo preko prepiske), medu ko jima je bilo i teko obolelih, umrla su samo etvorica, dok je u isto vreme smrtnost pri leenju drugim metodama bila kudikamo vea. Suvorina su pozvali u Francusku da tamo u medicinskoj praksi primeni s v o j metod. Ali neto nije ilo kako treba. Bez sredstava za ivot, usamljen u nepoznatoj zemlji, Aleksej Suvorin otrovao se gasom. Njegova smrt podstakla je uvoenje metoda gladovanja u medicinsku praksu Fran cuske, gde je nastala odlina kola koja se bavila glado vanjem. Knjige Suvorina, izdate na ruskom jeziku u Jugoslaviji, dospele su u Zapadnu Belorusiju. Tridesetih godina XX veka pojavili su se sledbenici A. Suvorina. Jedan od njih M. R. Zjazulja - leio je teke oblike tuberkuloze po metodi, opisanoj u knjigama Suvorina. On je prepisivao kure gla dovanja sa kratkotrajnim rokovima uzimanja hrane izmeu kura gladovanja. Za jedanaest meseci bolesnici su gladovali vie od sto dana, ali su se pri tom potpuno izleili. Na osnovu te metode Georgije Aleksandrovi Vojtovi izumeo je metodu frakcionog gladovanja. 23

U dananje vreme najbolje praktino iskustvo u leenju gladovanjem u Rusiji ima Jurij Sergejevi Nikolajev. On je oformio kolu za pripremu specijalista R D T (drugi naziv gladovanja - rastereavajua dietoterapija). Gladovanje su uveliko praktikovali doseljenici iz Evro pe u Severnu Ameriku. Na primer, Herbert elton o pio nirima u istraivanju i primeni gladovanja, pie: Tokom vie od 140 godina prirodni fiziolozi primenjivali su gladovanje kao sredstvo za obnavljanje zdravlja, koje prua organizmu mogunost da se brzo izlei od b o lesti. Oni su stekli izvanredno kliniko iskustvo u toj oblasti. Ti rezultati izraeni su u temeljito zasnovanom ubectenju da je gladovanje stvaralaka snaga, koja se moe iskoristiti i usavravati redovnim vebanjem tokom ivota". Jedan od osnivaa primene gladovanja kao sredstva leenja u Americi 1877. godine bio je Eduard Djui, ameriki lekar iz Pensilvanije. Na osnovu vlastitog iskustva on je doao do zakljuka da ni alopatski, ni homeopatski lekovi ne mogu pomoi kod akutnih oboljenja i da kod njih dolazi do gubitka teine nezavisno od toga da li je bolesnik dobro ili slabo hranjen. Grozniavo stanje, u svakom sluaju, propraeno je gubitkom teine. S pojavom apetita uvek se povezuje vraanje snage, nezavisno od toga da lije bolesnik uzimao mnogo ili malo hrane. Na takve misli podstakao ga je sluaj pacijentkinje, koja je bolovala od tekog oblika tifusa. Ona tri nedelje nije mogla da uzima nikakvu hranu, ali se bez obzira na to oporavljala. Trideset petog dana kod nje se javio zadovoljavajui apetit. Temperatura se normalizovala, a jezik je postao ist. Taj sluaj podstakao je doktora Djuija da preporui potpuno uzdravanje od hrane kod svih akutnih oboljenja i, kao to se pokazalo, uvek s uspehom. Upravo tako izleio je svog trogodinjeg sina koji je oboleo od difterije. Pomou gladovanja Djui je izleio i iznemoglu enu, koja je patila od tekog oblika zglobnog reumatizma. T o 24

kom gladovanja on je posmatrao nestajanje bolesti i prelazak bledoute boje koe bolesnice u zdravo rumenilo. Posle mesec dana ona je ustala iz postelje i sela u fotelju. etrdeset estog dana ta ena je bila u stanju da sama proeta kroz nekoliko soba u svom stanu, bez obzira na to to je ba tog dana prvi put za sve vreme bolesti s velikim apetitom pojela obian sendvi. Posle gladovanja ona je dobila 18 kilograma. Zagonetku procesa gladovanja E. Djui odgonetnuo je tek kada je u jednom od udbenika fiziologije ugledao sledeu tabelu gubitaka pojedinih komponenti organizma u sluaju gladne smrti (u % ) : Salo 97 Slezina 63 Jetra 6 Miii 30 Krv 17 Nervni centri 0 Kao to pokazuje Tabela, sva tkiva vie ili manje stra daju z b o g gladovanja, iskljuujui mozak. Polazei od te injenice, Djui je zakljuio da su u ovcjem telu nago milane velike rezerve ranije asimilovanog hranljivog mate rijala i mozak moe da koristi taj materijal kada nedostaje druga hrana ili kada su probavne sposobnosti oslabljene. Na taj nain mozak uva svoju materijalnu kompaktnost. Zahvaljujui toj osobini organizma ovek zadrava umnu delatnost ak i kada se telo pretvori u pravi skelet. Otuda Djui donosi zakljuke, koji se potkrepljuju posmatranjima: da bi se umrlo od gladi potrebni su ne dani, ve nedelje i meseci. A to vreme znatno prevazilazi proseno trajanje akutnih oboljenja. Kao dokaz Djui navodi sledee injenice. Kod j e d n o g deaka jednjak i eludac bili su etiri g o dine oteeni nagrizajuom tenou, tako da ak ni naj25

manja koliina hrane ili tenosti nije mogla da dospe u eludac. Deak je umro sedamdeset petog dana gladovanja pri potpuno svesnom stanju a njegovo telo sastojalo se samo od kostiju, tetiva i tanke koe. Jedna ena z b o g paralize miia za gutanje, prouzro kovane apopleksinim udarom (insultom), nije mogla da proguta ni jednu kap i umrla je tek posle etiri meseca. Te injenice primorale su Djuia da drukije gleda na funkciju mozga. On je poeo da rasuuje na sledei nain: od ranog jutra do kasne veeri snaga organizma sve vreme se smanjuje, nezavisno od toga koliko se hrane unosi u njega. Samo san omoguava da se izgubljena snaga ponovo obnovi. Hrana ne moe da zameiii san. Mozak j e , smatra Djui, organ koji sam sebe hrani, ali on predstavlja dinamomaiiui koja sebe dopunjava energijom za vreme sna i mirovanja. Hrana ne moe biti izvor ivotne snage za vreme dok je centar njene obrade - mozak - paralizo van boleu. A poto procesi probave i asimilacije hrane zahtevaju njeno ras hodovani e, postaje jasno da hrana za vreme tekog o b o ljenja gui ivotnu energiju i omela izleenje obolelog. U organizmu su nagomilane velike rezerve hrane (u vidu sala, miia i drugih organa i tkiva), koje su sasvim dovoljne da za to vreme hrane mozak. Primoravati bolesnika koji nema apetit da jede znai pogoravati njegovu bolest. Eduard Djui napisao je knjigu o gladovanju u ijem predgovoru itamo sledee rei: Ova knjiga je istorija onoga to se odigravalo u dui j e d n o g lekara za vreme njegovog profesionalnog rada. Po evi svoju praksu u neznanju, obavijenom maglom me dicinskog sujeverja, doao sam do vrstog ubeenja da sa mo priroda (pomou gladovanja) moe leiti bolesti. Glado vanje prikazano u ovoj knjizi po mnogim svojim odre dnicama je revolucionarno. Ono je uveliko ispitano u praksi 26

i njegova lekovita vrednost je nesporna. Svaki redak ove knjige napisan je ubeenjem da lekovi podrivaju zdravlje a uobiajena ishrana bolesnika u nae vreme ne opravdava sebe". Lekar Tajner (1880. godine) nazivao je gladovanje eliksirom mladosti". Do gladovanja Tajner se isticao slabou i boleljivou. Meutim, kada je napunio 52 godine i kada nije imao nita da izgubi, on je primenio 40-dnevno gladovanje i oslobodio se od svojih krasta". Z i v e o j e j o 3 1 godinu. Doktor Adolf Majer 1901. godine napisao je knjigu Leenje gladovanjem - udotvorno teenje. On opisuje ko risno dejstvo gladovanja na ljudski organizam s pozicija fiziologije tog vremena. Za vreme gladovanja ljudski or ganizam poinje da j e d e neprobavljene ostatke hrane i patoloki nepromenjeno tkivo, koji su se zadrali u or ganizmu. Produkti raspada materija izvlae se s mesta njihovog taloenja i razlazu: to je u njima upotrebljivo pretvara se u hrani j i vi materijal, a neupotrebljivo se izbacuje. U S A D 1911. godine izala je knjiga amerikog pisca Eptona Sinklera Leenje gladovanjem, koja je doivela veliku popularnost i stoga prevedena na mnoge jezike. U nastavku navodim kratak odlomak iz te knjige. Okolnosti su bile takve da sam se susreo s j e d n o m enom ija je izuzetna boja lica i neuobiajeno zdravlje padalo svima u oi. Bio sam zapanjen kada sam uo d a j e pre 10 ili 15 godina kao invalid bila prikovana za postelju ... Bolovala je od iijasa i akutnog reumatizma; patila je od hroninih crevnih oboljenja, koja su lekari nazivali akutni peritonitis, od velike nervne slabosti, melanholije, hroninog katara, koji uzrokuje gluvou. To je bila ena koja je uspela da se jaui na konju popne na planinu Hamilton u Kaliforniji i pree put od 28 milja za vreme jedne od 27

stranih oluja i kie, koje nikada ranije nisam video!.. Ta ena je u povratku jahala 4 dana. To je bio klju njenog izleenja: leila se gladovanjem. Odricala se hrane na 8 dana i sve njene bolesti su nestajale, kao rukom o d n e s e n e . . . I ranije sam sluao o leenju gladovanjem, ali ovo je bilo prvi put da sam se susreo s njim ... Poeo sam da gladujem. Gladovanje m i j e postepeno prelo u naviku, ali pretpostavljam da je to za itaoce novo, kao i za mene, pa u dozvoliti sebi da opiem kako sam se oseao tih dana. Tokom prvog dana oseao sam glad. Bolesni, halapljivi oseaj gladi, poznat svima koji pate od dispepsije. Sledeeg jutra imao sam manji oseaj gladi, a zatim, na moje veliko zaprepaenje, nisam vie oseao glad. Nisam vie imao nikakvu elju za jelom, kao da nisam znao kako je hrana ukusna. Pre gladovanja svakog dana tokom 2-3 nedelje imao sam glavobolju. Sada mi se glavobolja javljala s a m o prvog dana gladovanja, potom je iezla i vie se nije p o navljala. Drugog dana gladovanja osetio sam veliku slabost i manju vrtoglavicu kada sam ustajao. Bio sam due vre mena na vazduhu i leao, grejui se na suncu, ceo dan. Isto se desilo treeg i etvrtog dana - velika fizika slabost, ali pri tom velika jasnoa uma. Posle petog dana osetio sam se bolje, mnogo sam prepeaio i poeo sam pomalo da piem. Ali najvie me je zaprepastila jasnoa i aktivnost uma: vie sam itao i pisao, nego to sam to mogao raditi ranijih godina ... Za vreme gladovanja dobro sam spavao. Oko podne svakoga dana oseao sam neku slabost, ali masaa i hladan tu obnavljali su moju snagu. Dvanaestog dana prekinuo sam gladovanje i popio sok od pomorandi ... Moji oseaji za vreme obnovljene dijete bili su isto tako interesantni kao i za vreme gladovanja. Pre svega, imao sam neuobiajeni oseaj mira i spokojstva, j e r se svaki nerv u mom telu oseao kao maak na pei. Druga karakteristina 28

pojava bila je produena aktivnost uma - neprekidno sam itao i pisao. 1, na kraju, neodoljiva elja za fizikim radom. Ranijih dana dugo sam peaio i peo se na planinu, ali nevoljno i s oseajem prinude. Posle ienja organizma gladovanjem, idem u fiskiilturnu salu i radim vebe, koje bi mi bukvalno slomile kimu, s oseajem zadovoljstva i zapa njujuim rezultatima. Miii mi bukvalno skau i odjednom otkrivam u sebi mogunost da postanem atleta. Uvek sam bio mrav i naizgled boleljiv, pa su me drugovi zvali, oduhovljen", a sada imam tako dobru boju lica da stalno sluam ale na svoj raun". Herbert Selton - autor najpopularnijih knjiga o leenju ljudi (Sistem higijene, u 7 tomova, Gladovanje moe spasiti va ivot, Coveji ivot, njegova filozofija i zakoni i mnoge druge) poeo je da gladuje u leto 1920. godine. Za to vreme skoro 45 godina - on je hiljadama puta gladovao u trajanju od nekoliko dana do devedeset dana kako radi smanjivanja teine, tako i radi obnove naruenog zdravlja. Knjige Seltona smatraju se klasikom prirodnog leenja. U daljem izlaganju esto emo se pozivati na njegove radove. Savremena nauka stalno otkriva nove mehanizme bla gotvornog uticaja gladovanja na zdravlje i produavanje ovekovog ivota. Ostali primeri bie navedeni u odgo varaj uim poglavljima. Naini uzdravanja oveka od hrane analogni su ve opisanim za ivotinje. Na primer, postojali su i postoje ljudi koji, slino ivotinjama, zapadaju u anabiozu i u takvom stanju mogu se nalaziti mesec i vie dana. Drugi ljudi, slino zimskom snu kod ivotinja, nalaze se u stanju letarginog sna po nekoliko godina. Postoje jedinstveni ljudi, koji ive uobiajenim nainom ivota, ali pri tome desetinama godina uopte nita ne jedu ili uzimaju mrvice hrane, to se ne moe nazvati ishranom. I, na kraju, svima su poznati ljudi koji su vie puta gladovali ili gladuju po 10-40 i vie dana. 29

Svi ti ljudi se iz nepoznatih razloga (zbog neega) ne iscrpljuju i ne umiru, ve obrnuto, predivno izgledaju i puni su ivota. Evo najboljih primera raznih fenomena gladovanja. Anabioza. Jelena Blavatskaja u knjizi Iz petera (pe ina) i prauma Hindiistuna istie sledee sposobnosti ljudi koji uporno vebaju: Nedavno smo sluali da se jogini i drugi praktikanti gutavide (tajne svete nauke) u Indiji hvale da su otkrili tajnu da odjednom zadre disanje u trajanju od 21 do 43 minute i da, bez obzira na to, ne umru! Neki od njih su viegodinjim svakodnevnim vebanjem poprimili svojstva hibernizacije: padaju, kao neke ivotinje, u zimski san i, ostajui u takvom poloaju bez disanja i ak najmanjih znakova ivota, doz voljavaju da ih zakopaju u zemlju na nekoliko nedelja, ak i meseci, a zatim ih oivljavaju!" U knjizi uvenog vaj carskog etnografa O. tolja Hip noza i sugestija u psihologiji naroda (1904. godine) govori se o tome da je 1837. godine izbio spor izmeu jogiste po imenu Harida i maharade Rundit Singa. Maharada nije verovao da ovek moe est nedelja da odlei sahranjen u zemlji i da posle toga oivi. Jogista se zainatio da mu to dokae. Pred svoj estonedeljni san jogista je bio sedam dana na mlenoj dijeti, a na dan udubljivanja" isprao je creva i eludac. Svoje udubljivanje" u san Harida je poeo od toga to je u oputenom stavu spustio glavu na grudi, u mislima usmerio pogled na nosnu kost i monotono izgovarajui i ponavljajui stalno rei Baam, Gaam, Z a a m , D a a m , N a a m " poeo da zadrava disanje. Kada se u d u b i o " u san, uenik mu je zalepio voskom oi, nos i usta (da ne bi prodirali insekti), stavio jogistu u vreu i poloio u drveni sanduk. 30

Maharada je naredio da se sanduk s jogistom zakopa u zemlju. Dopunski je iznad mesta sahrane posejana penica i postavljena straa. Posle est nedelja dolo je vreme buenja. Svi sta novnici grada Lahor i okolnih sela doli su da vide ishod spora. Kada je sanduk otvoren u njemu se, u dobro (hermetiki) zaivenoj platnenoj vrei, video ovek u neu dobnoj i savijenoj (sklupanoj) pozi. Jogistu su izvadili iz vree i briljivo pregledali. Primetili su da je cela vrea prekrivena plesnima. Ruke jogiste bile su smeurane, na pipanje - ukruene, a glava se spustila na rame. Lekar je uzeo rtiku jogiste traei puis - puis se nije mogao opipati. Uenik Haride poeo je da ga poliva toplom vodom i trlja mu ruke, stavivi prethodno na njegovu glavu zagrejano penino testo. Skinuo mu je iz uiju i nozdrvi vosak koji ih je zapuavao, otvorio mu eljusti i izvukao jezik. Zatim je sluga istrljao jogisti oi uljem i otvorio mu one kapke.U . poetku oi kao da su bile mrtve (staklaste), one jabuice nisu se pokretale, enice nisu reagovale na svetlost. Kada je po trei put na glavu jogiste stavljeno vrue testo javilo se jako konvulzivno grenje tela (grenje ili podrhtavanje tela znai da mu se vraaju spoljanje manifestacije), malo-pom a l o poeli su da se javljaju disajni pokreti, nozdrve su se nadimale, udovi postajali prirodno puniji, mogao se osetiti puis, premda je j o uvek bio veoma slab. Sluga je dalje stavljao u usta jogiste ulje i primorao ga da ga guta. Tada su se poluzatvorene oi Haride otvorile i dobile prirodni sjaj. Posle pola sata od poetka oivljavanja jogista j e , prepoznavi maharada Rundit Singa, koji je sedeo pred njim, dubokim, jedva razumljivim glasom izgovorio: Dakle, da li mi sada veruje?"Priblino nakon j e d n o g sata posle iz vlaenja iz sanduka Harida je postepeno doao sebi. Kasnije su lekari vie puta posmatrali jogiste u tom stanju. U indijskim novinama Hindustan tajms" u broju od 31

2 7 - 2 8 . oktobra 1958. godine objavljena je reportaa sa mesta sahranjivanja" 52-godinjeg jogiste Babari R a m dai Dinari. Posle desetodnevnog gladovanja smeten je u grobnicu u kojoj je proveo 24 sata u stanju anabioze. Jo ranije, 1950. godine, s tim istim jogistom, Ramdaijem, izveden je jedinstveni eksperiment, koji je opisao indijski lekar Vejkl u asopisu Lanceta". U Bombaju u prisustvu deset hiljada gledalaca jogista se zatipao u ranije iskopanu grobnicu u zemlji, koja je zatim hermetiki zacementirana i tako ostala 56 sati. Ali to nije bilo sve. Posle navedenog roka (56 sati) unutranjost grobnice nalili su vodom i Ramdai j e , u stanju anabioze, bio pod vodom est i po sati, posle ega je vraen u ivot u jednoj od bombajskih klinika. Zimski san. Veoma dug san oveka u istoriji oveanstva zabeleen je vie puta. Tako je Amerikanka Pa tricija Maguira, saznavi za pogibiju verenika, odjednom poela da zeva. Savetovali su joj da legne u postelju. Pat ricija je legla i bez buenja prespavala vie od 18 godina! Norveanka Avgustina Langard prespavala je od 1919. do 1941. godine. Za to vreme ona se uopte nije izmenila. Kada se probudila poela je veoma bizo da stari i posle pet godina je umrla. Dvadeset godina prespavala je Nadeda Lebedina iz grada D n e p r o p e t r o v s k . Probudila se na dan sahrane svoje majke. Trebalo joj je osam meseci da obnovi motorne aktivnosti. Izgledala je mnogo mlada za svoje godine i nije se alila na zdravlje. Ovi sluajevi pokazuju sposobnost oveka, da slino ivotinjama, moe da zapada u svojevrsni zimski san i da due vremena bude bez hrane. ivot bez hrane. Tereza Njumen roena je u Strastni petak 1898. godine. U dvadesetoj godini ivota, usled posledica nesrenog sluaja, oslepela je i ostala paralizovana. Molitvama Svetoj Terezi iz Lisje ona je na udan nain 1923. godine povratila vid. Kasnije se trenutno izleila od 32

paralize udova. Od 1923. godine Tereza se potpuno odrekla jela i pia, osim s t o j e svakodnevno uzimala osvetene o b late (okrugli hlebi od presnog testa, koji katolici prinose na priest) . Od 1926. godine svake nedelje petkom kod nje se pojavljuju stigme (Hristove rane). Evo kako opisuje Joganana 37-godiuju Terezu Njumen u knjizi Autobiografija jogiste: ...Ona je izgledala mnogo mlaa, odlikovala se uistinu dejom sveinom i mirisom. Zdrava, bodra, dobro graena i s rumenim obrazima - to je svetica, koja nita ne jede! ... - Vi nita ne jedete? - Ne, osim hostije (posveeni beskvasni kolai kojim se katolici prieuju)' svakog dana u est sati ujutro. - Koliko je velika hostija? - Tanka, kao hartija, veliine male monete. Jedem je j e r je osvetena, ako ona nije osvetena nisam u stanju ni nju da jedem. - Razume se, niste mogli s tim proiveti dvadeset godina? - ivim od Boje svetlosti! - Vidim da shvatate, da se energija uliva u Vae telo iz etera, od Sunca i iz vazduha. - Tako sam srena to znam da shvatate kako ivim. - Moete li nauiti i druge kako da ive bez hrane? To pitanje kao da ju je okiralo. - Ne mogu to da uradim. Bogu to ne bi bilo po volji..." ... Svakog etvrtka od ponoi do podneva u petak rane na njenom telu se otvaraju i iz njih krvari; ona gubi etiri i po kilograma normalne teine na pedeset pet kilograma ... ... Profesor Vutc ispriao je o nekoliko sluajeva, koji su se u njegovom prisustvu dogodili sa sveticom.
4

Priniedba prevodioca.

Priniedba prevodioca.

33

... esto smo preduzimali viednevne ekskurzije po Nemakoj. To je zapanjujui kontrast: u vreme dok smo jeli tri puta dnevno, Tereza nije jela nita. Ona je bila sveza kao rua, koju ne dodiruje umor koji se na nama oseao z b o g putovanja. Kada smo gladni i tumaramo po prigradskim gostionicama, ona se veselo smeje". Profesor je dodao nekoliko interesantnih fiziolokih detalja. Poto ne uzima nikakvu hranu, njen eludac se sma njio. Kod nje nema nikakvih prirodnih izluevina, ali znojne lezde funkcioniu, njena koa je uvek nena i elastina. ... Iz razgovora sa Terezinom braom saznali s m o da svetica spava sat-dva. Ona je aktivna i puna energije, bez obzira na mnogobrojne rane po telu ... ... Tereza ima sposobnost da pomou molitve prenosi na svoje telo bolesti drugih. Odricanje od hrane poinje od trenutka kada se molila da bolest grla kod j e d n o g mladog oveka iz njene parohije prede u njeno vlastito grlo". Tereza je umrla 18. septembra 1962. godine. Moe se zakljuiti da iveti bez hrane i ak bez vode nije nita neobino, i da se ta vetina moe nauiti ako postoji velika elja za tim. D o b r o v o l j n o u z d r a v a n j e od h r a n e . Obian ovek moe biti bez hrane dosta dugo. Na duinu gladovanja svakog oveka utiu sledei faktori: bezbednosna situacija; informacija o tome kako pravilno gladovati; individualna ovekova konstitucija i starosno doba. Bezbednosna situacija. Ako se ovek neoekivano i prinudno nae u situaciji da ne moe da uzima hranu, on umire ne od gladi, ve zbog panike i neznanja kako da se pravilno ponaa bez hrane. U leto 1942. godine etiri naa mornara nala su se daleko od obala Crnog mora bez rezervi vode i namirnica. Treeg dana probali su da piju morsku vodu. Zahvaljujui 34

tome to voda u Crnom moru ima dva puta manji salinitet od vode u svetskim okeanima, oni su se na nju navikli petog dana. Svaki od njih pio je dnevno po dve uturice morske vode. Pri svemu tome panika, nepovoljna situacija i ostali faktori delovali su pogubno. Prvi mornar umro je 19. dana, drugi - 24, a trei - 30. dana prinudnog gladovanja. Poslednji, kapetan medicinske slube, otkriven je i podignut na brod trideset estog dana u stanju pomuene svesti. Za to vreme izgubio je 22 kilograma, to je iznosilo 3 2 % od njegove prvobitne teine. Poetkom naeg veka grupa od jedanaest ljudi trajkovala je glau u zatvoru u irskom gradu Korku. Dva desetog dana u novinama se tvrdilo da zatvorenici umiru. Takve vesti pronosile su se tridesetog, etrdesetog, pede setog, ezdesetog i sedamdesetog dana. U stvari prvi za tvorenik umro je sedamdeset etvrtog dana gladovanja, drugi - osamdeset osmog, a ostali su devedeset etvrtog dana prestali da gladuju, postepeno su se oporavili i ostali u ivotu. U Odesi, jedna ena je u bezizlaznoj situaciji i izmuena bolestima resila da okona ivot samoubistvom. Poto je bila veoma pobona nije mogla da digne na sebe ruku i resila je da umre gladujui. Jednostavno je legla u postelju i ekala da doe smrt. Odleala je tri meseca i za to vreme izgubila 6 0 % teine. Kada su je otkrili u stanju krajnje iscrpljenosti, prebacili su je na odeljenje rastereujue-dijetalne terapije kod lekara V. J. Davidova. Uz njegovu p o m o i specijalnom dijetom potpuno joj je obnovljena teina. Osim toga, ispostavilo se da se ta ena potpuno izleila od svih bolesti, koje su je ranije muile! Kako pravilno gladovati. Ako se ovek ne boji da gla duje i zna kako da se ponaa za vreme gladovanja, moe dugo i uspeno da ga primenjuje. Tako je brazilski fakir Adelinu da Silva pedeset godina zaraivao sebi za ivot 35

tako s t o j e redovno gladovao. Za 57 godina ivota on je odgladovao tri godine, a 1969. godine izdrao je bez hrane I 1 I dana. ovek po imenu Sui od 1886. do 1904. godine uz novanu naknadu izveo je deset eksperimenata gladovanja od 20 do 45 dana. ovek po imenu Marleti nekoliko puta gladovao je po 50 dana. Autor ove knjige nije gladovao vie od 27 dana, ali je video, itao i sluao o ljudima koji ive u Rusiji, koji su radi leenja, duhovnog usavravanja, gladovali od 30 do 50 dana i ak 91 dan. Pri emu je to kod nekih prelo u naviku. Individualna ovekova konstitucija i uzrast. Zato to se za vreme gladovanja troe naa tkiva, ispostavilo se, da to ovek ima veu teinu, due moe da gladuje. Jelena Dons iz Los Andelesa koja je patila od gojaznosti (143 kilograma) gladovala je 119 dana. Za vreme gladovanja svakodnevno je pila 3 litre vode, a dva puta nedeljno davali su joj vitaminske injekcije. Za to vreme njena teina smanjena je na 81 kilo gram, a lino oseanje je bilo odlino. U gradu Glazgov 1973. godine dve ene, koje su patile od gojaznosti, gladovale su, radi normalizovanja teine 236 i 249 dana! Ako govorimo o gladovanju i uzrastu moramo se po zvati na Hipokrata, koji je pisao: Starci veoma lako podnose glad, a zatim dolaze od rasli, tee od ostalih - mladi ljudi, a najtee deca, posebno ona koja su suvie ivahna". Kao to se vidi, uvaeni itaoci, ovek moe da bude bez hrane ako koristi razliite mehanizme - od j e d e n j a " svog tela do ishrane" svetlosnim zracima.

O B J A N J E N J E POJMA G L A D O V A N J E " Arnold de Vriz u knjizi Terapija gladovanjem (Los Aneles, 1963) oyako opisuje pojam gladovanja: Pod terminom gladovanje podrazumeva se potpuno ili delimino uzdravanje od hrane ili vode iz bilo kojih razl oga. Takvo gladovanje moe biti vono, povrtarsko, mleno, vodeno a ima i drugih tipova gladovanja. U zavisnosti od uzroka, koji izazivaju gladovanje, ono se moe podeliti i na drugi nain: religiozno, profesionalno, fizioloko, pato loko i eksperimentalno gladovanje. Vono gladovanje je uzdravanje od uzimanja voa, povrtarsko - uzdravanje od povra, mleno - od mleka, vodeno - od vode itd. Religiozno gladovanje (post") je uzdravanje od uzimanja hrane radi razvoja duhovne misli ili obavljanja religioznog obreda. Profesionalno gladovanje je uzdravanje od hrane zbog popularnosti i reklame. Fizio loko je prirodno odricanje od hrane, koje se sree u prirodi, na primer, za vreme zimskog sna, ili sezonsko uzdravanje od hrane kod nekih ivotinja. Patoloko gladovanje vezano je za organska oboljenja, koja ine organizam nesposobnim da uzima ili asimiluje hranu. Eksperimentalno gladovanjeje vetako uzdravanje ljudi ili ivotinja od hrane radi nau nog istraivanja ...Terapeutsko (lekovito) gladovanje je potpuno uzdravanje od hrane, ali ne i od vode. Cilj terapeutskog gladovanja je jaanje organizma i obnavljanje zdravlja". Podela gladovanja", koju je dao Vriz, govori o ne dopustivoj pometnji u umovima ljudi po tom pitanju. Da bi se postigli odreeni fizioloki pomaci u organizmu, a zatim da se izvesno vreme odravaju radi leenja ili profilakse, potrebno je potpuno uzdravanje od uzimanja hrane. Vo no, povrtarsko, mleno gladovanje" (tu moete dodati mesno, hlebno itd.) je obina ishrana, koja nije u stanju da 37

36

iskljui probavne organe i aktivirazadremale unutarelijske mehanizme za obnavljanje i oporavak (rehabilitaciju). To su svojevrsne (posebne) dijete, koje ne treba meati s pravim pojmom gladovanja. U naem sluaju pojam gladovanje oznaava dobro voljno odricanje oveka od unoenja u organizam bilo kakve hrane, a u pojedinim sluajevima i vode na od reeno vreme radi ienja organizma, izleenja od bo lesti ili duhovnog usavravanja. Pri tome granini rokovi gladovanja ne smeju dovesti do iscrpljenosti organizma i nepovratnih promena. Postoje i drugi nazivi za dobrovoljno odricanje oveka od hrane - post, rastereujite-dijetalna terapija ( R D T ) , fizioloki korisno gladovanje (FKG). Objasnimo nastanak tih termina i otklonimo neke nedoumice, vezane za njih. Re post" je francuskog porekla i oznaava: 1) od govoran i istaknutu dunost; 2) straara, postavljenog na tano odreeno mesto; 3) mesto na kome se nalazi straar. Ali najvanije je da se shvati kakvu funkciju izvrava ovek na strai. A funkcija se svodi na zabranu prolaska kroz straarsko mesto nepoeljnih dejstava, predmeta, ljudi i slino. Arhimandrit Nikifor u Biblijskoj enciklopediji (Moskva, 1891. godine) ovako opisuje pojam post: ... Judejci su imali obiaj i smatralo se religioznom obavezom da poste, to jest da se uzdravaju od hrane, da se mole i prinose rtve ... Jevreji su se pridravali postova s posebnom strogou... i isticali su se ne samo uzdravanjem od hrane, ve takoe i od svih drugih ulnih potreba". Kada se govori o tome da se ovek pridrava posta" ili da posti , to znai da je dobrovoljno postavio prepreku svojim ulnim zadovoljstvima radi njihovog obuzdavanja i potinjavanja. Takvim postupkom on se uzdigao, zauzeo 38

glavno mesto u sebi samom, odbacujui sve s t o j e lano i strano. Ako se to ne radi svesno, dobrovoljno, tada e povla ivanje vlastitim ulnim zadovoljstvima (odjela, alkohola, seksa, komfora itd.) uiniti oveka njihovim robom, raza rajui postepeno organizam. Do toga dolazi tako neprimetno, da ovek ponekad ni u ta ne sumnja. Veoma dobro je reeno u ./evanelju Sveta Isusa Hrista od uenika Jo vana: ... Bezbrojne bede i opasnosti oekuju Sinove Coveje. Veljzevul, knez demona, izvor svog zla, nalazi se u telu Sinova ovejih. On je izvor smrti, on raa sve nesree, i pod oaravajuom maskom on iskuava i sablanjava Si nove oveje. On im obeava bogatstvo i vlast, velikolepne dvorce, zlatnu i srebrnu odeu, mnotvo sluga i sve to oni zaele; on j o obeava slavu i ugled, ulne radosti i rasko, predivna jela i obilje vina, bune orgije i dane provedene u praznovanju i neradu. T a k o on s a b l a n j a v a s v a k o g , p r e m a e m u je vie sklono njegovo sree, i onog dana, kada Sinovi oveji postanu potpuno robovi sve te sujete i svih tih gnusnosti, tada on, kao platu za naslaivanja, oduzima od Sinova ovcjih sve blagodeti koje im je Majka-Zemlja dala u izobilju. On ih liava disanja, krvi, kostiju, utrobe, oiju i uiju. Disanje Sina ovejeg postaje plahovito (ubrzano) i zaudara kao disanje neistih ivotinja; ono postaje krae i bolesnije. Njegova krv postaje gua, rasprostirui takav odvratan miris, kao voda u movari. Ona se zgruava i tamni, slino smrtnoj noi. Njegove kosti se deformiu, postaju lomljive, prekrivaju se spolja vorovima i razlazu iznutra, a zatim se lome napola, kao kamen koji pada sa stene. Njegova koa postaje masna i oteena; ona se raspada i na njoj se javljaju kraste i odvratni gnojni irevi. Njegova utroba se puni odvratnim neistoama, stvarajui trulene 39

bujice u kojima se gnezdi gomila poganih crva. Njegove oi se zamrauju sve dok u njima ne zavlada duboka tama. Njegovim uima ovladava gluvoa i u njima caruje duboka tiina. I tako, na kraju krajeva, Sin oveji gubi ivot z b o g vlastitih greaka, to nije smogao da se naui da uvaava zakone svoje Majke i samo je pravio greke - j e d n u za drugom. Zato su svi darovi njegove Majke-Zemlje njemu bili oduzeti: disanje, krv, kosti, koa, utroba, oi i ui i, na kraju krajeva, sam ivot, kojim je Majka-Zemlja ogradila (sauvala) njegovo telo. Ali ako Sin oveji priznaje svoje greke, ako zaali za svoje grehe i odrekne ih se, ako se vrati svojoj Majci-Zemlji, oslobodi se od noktiju satane i odupre se njegovim is kuenjima, tada e Majka-Zemlja ponovo prihvatiti njega, svog sina, koji je iveo u zabludama i greio. Ona e mu podariti svoju ljubav i poslae mu svoje Anele, koji e mu sluiti. Ja vam uistinu govorim: im se Sin oveji usprotivi satani, koji obitava u njemu, i prestane da se potinjava njegovoj volji, istog momenta Aneli njegove Majke utvrdie se u njemu da bi mu sluili svim to je u njihovoj vlasti, oslobaajui ovejeg Sina od vlasti satane. Jer niko ne moe da slui dvojici gospodara. Uistinu, ili slue Veljzevulu, ili naoj Majci-Zemlji i njenom ivotu. Ja vam uistinu govorim: blaeni oni, koji slede z a k o n e ivota i ne slede stazama smrti. Jer u njima e ivotna snaga rasti, sve vie jaajui, i oni e izbei uticaju smrti". Prema tome, post" je isto to gladovanje, ali preciznije odraava motivacionu stranu oveka. Kao to vidite pojam post" nema nikakve slinosti s p o s n o m " hranom, osim zvunosti rei. Spoljanja slinost zvuanja, ali sasvim su protne po smislu rei post" (francuska re, oznaava za branu) i postan" (ruska re, oznaava nemasnu i mesnatu 40

hranu) dovela je do zbrke u umovima ljudi i do nepravilnog tumaenja religioznih postova. Umesto da gladuju, ljudi uzimaju nemasnu hranu (meso ne moe, a riba moe!?), izobliujui iz korena utemeljen smisao. Naravno, ne mogu svi ljudi da gladuju, pa zato neki treba da uzimaju nemasnu hranu, koja rastereuje i olakava rad organizma. Takvo odricanje od hrane, u prvom redu, doprinosi ienju uma i kontrolisanju oseanja u spoljanjim manifestacijama. To upravo i znai da crkveni post leci duu. Da ne bih rekao itaocu svoje miljenje, kao dopunu ve reenom, naveu razgovor novinara sa jednim svetenikom. Pitanje novinara: Koje su glavne razlike izmeu crk venog posta i lekovitog gladovanja koje mnogi primenjuJU?

Odgovor: Kod crkvenih postova i lekovitog glado vanja ciljevi su razliiti, iako sutinskih razlika meu njima nema. Ipak ja bih se s izvesnom obazrivou i opreznou odnosio prema toj tehnici. Zato? Re je o tome da ak i u crkvenim postovima postoji pastirska praksa, da svetenik zabranjuje oveku da posti. Ne zato to takva dijeta m o e prouzrokovati bolest, ve zato to ovek moe biti potpuno zdrav i istovremeno post za njega moe biti koban. To se objanjava time to ovekovo telo nagomilava na dui kao neke kraste, koje, kao sasuena krv na rani, s j e d n e strane, ometaju kretanje, a s druge strane, one ga tite. Kada se taj oklop istanji, ovek postaje osetljiviji na spoljanje uticaje i ranjiviji. Zato se esto mogu sresti ljudi koji za vreme posta postaju krajnje razdraljivi, to dovodi do paradoksa - ovek se odrie ulja i mleka, i pri tom zagorava ivot svojim roacima i najbliim. (Gladovanje omoguava da se uoe i aktiviraju osetljive gnojne rane", koje, ne dobijajui odgovarajui stimulans kroz ukus, pokuavaju da do41

biju potrebnu energiju od drugih ljudi na raun iza zivanja kod njih kontra emocija kao odgovor na slino jedenje". Ti ljudi su potajni vampiri". Upravo takvi ljudi treba da gladuju da bi oslobodili vlastitu spoljanju manifestaciju od tih gadosti. Samo im post omoguava da postanu savreno strpljivi i srdani. - Prim. Genei.) Svaki svetenik e ua to rei: bolje jedi sve, nego da dira svoje blinje. Crkveni post ni u kom sluaju ne podrazumeva prostu dijetu na stolu. Najvanije je da vreme posta bude vreme duhovnog uzdizanja - pojaavanje molitvi, poseta hramu, pomo blinjim, borba s gresima i strastima. To mora biti vreme ispovesti i pokajanja. (Ovo svedoi o tome da mi, izgovarajui iste rei, tim recima dajemo sasvim drugi smisao. Jer istinski duhovni poduhvat, u prvom redu, pretpostavlja aktivnosti na ienju due i svesti. Na prvo mesto treba postaviti borbu sa strastima koje vode ka grehu. Tada nee biti potrebe da se ispoveda i kaje. Pomo blinjima postae prirodna, a molitve e se same ustremiti iz vaeg srca. - Prim. Ganei.) A gde se u isto medicinske svrhe praktikuje gladovanje, m o e se pomoi kod jednog, a naneti teta kod d r u g o g ' . (Vano je shvatiti, da bez isceljujueg rada u svesti obolelog o veka nema isceljujue aktivnosti u njegovom organi z m u . - Prim. Ganei.) Pitanje novinara: Veina entuzijasta lekovitog gla dovanja ubeeni su materijalisti, koji smatraju da je bitno izleiti telo, a u zdravom telu zdrav je i duh". (Ovo pitanje ukazuje na potpuno neznanje o tome ta je kod oveka primarno i glavno, a ta je sekundarno i zavisno. - Prim. Genei.) Odgovor: Ja se s velikim simpatijama odnosim prema materijal isti ma. Mnogo je gore kada ljudi, koje su vaspitavali ateisti, odjednom udare u neku religioznu, a naj42

ee pseudoreligioznu filozofiju, ponu da se ludiraju oku ltizmom, leenjem, hiromantijom i astrologijom. 1 takvo neomnogobotvo se potencira. Jer crkva sama po sebi nije protiv toga da ovek vodi zdrav nain ivota i da se brine o svom telu. Meni se ini da je lekoviti efekat gladovanja uslovljen time to se organizam nalazi u eksperimentalnoj situaciji, to ukljuuje rezervne mogunosti i poinje da funkcionie pod surovijim reimom, nego obino, i samim tim neke bolesti se odugovlae. Mislim da nema potrebe da se pribegava natprirodnim objanjenjima da bi se objasnio lekoviti efekat gladovanja, kao neka ideja o udu boanske blagodeti, koja toboe leci onoga koji posti, ili neke kosmike energije". (Stupajui dobrovoljno u okvire strogog posta i gladovanja ovek radi s najdivnijim to ima - s B o a n s k o m silom, ije je on projavljenje. On se potpuno oslanja i polae nadu u Nju, a ne na Iekove, terapije i druge izume medicine. - Prim. Genei.) Pitanje novinara: Ispriajte, molim Vas, detaljnije, ka kva su pravila za vernike u vreme posta. Moda je n e k o m e teko da posti j e r to ne radi kako treba?" (Sumnje ukazuju na mnotvo psiholokih stega, koje ometaju oveka da ostvari ono to je zamislio. - Prim. Genei.) Odgovor: Pravilo broj jedan, koje je izrekao Hrist u Jevanelju glasi: kada postite nemojte biti utueni, da ne bi padalo u oi da postite. (Istinski tana preporuka radujte se. Jer radost je spoljanje ispoljavanje lekovite energije i pribliavanje Boanskim Izvorima (zaecima) u nama. - Prim. Genei.) Za vreme posta iz oveka ne s m e da se osea tuga i alost (melanholija). (Tuga i alost su spoljanja manifestacija toga, odnosno da je spoljanja manifestacija jako oteena ulnom (senzibilnom) stegom. Emocije tuge i alosti stvaraju u organizmu toksine materije, koje unitavaju oveka. - Prim. 43

Genei.) Nije sluajno to se, kada poinje Veliki post, sve crkvene pesme pevaju o proleu: Nastupilo je prolee pokajanja, prolee obnavljanja". (Radosnu pesma je iz vanredno sredstvo za stvaranje lekovite energije u orga nizmu, pojave vrlo aktivnih lekovitih materija - endorfina. Posebno znaenje u pesmi imaju rei koje usled specifinih vibracija i smisla podstiu stvaranje lekovite energije i endorfina u organizmu. Rei obnova" i p r o lee" imaju te osobine. - Prim. Genei.) Veraici poz dravljaju jedan drugog (Pozdrav, blagonaklonost i iskre nost nisu nita drugo, nego informaciono-energetska razmena sa stvaralakim i lekovitim energijama.Prim. Genei.) s poetkom posta, jer po svojoj dubokoj sutini Veliki post je vreme velike radosti. (Za vreme Velikog posta Zemlja se nalazi u posebnom energetskom sektoru prostranstva, koji stimulie obnavljanje i daje ivotni impuls svemu ivom. S tim u vezi kod oveka se javlja v e o m a vedro raspoloenje. - Prim. Genei.) Tokom g o dine sve je prekrila abokreina, okolo je sve uobiajeno, tako obino i odjednom se dua budi: potrebno joj je neto vie. Duhovno buenje, buenje pokajanja, na kraju kra jeva, donosi ogromnu radost oveku. (Pokajanje oznaava aktivnost radi ienja nae svesti. Kada se pokaje zbog neeg, ovek se isti od toga. Sada se stvara vie energije, to i izaziva oseaj radosti i lakoe. - Prim. Genei.) U to vreme treba vie panje poklanjati ljudima koji nas okru uju, pomagati siromasima, pri emu oskudevati u nae dane ne znai uvek da neto postoji. Na kraju krajeva, smisao posta je takav da treba jesti toliko da to ne ometa molitvu. Treba zapamtiti da je to samo sredstvo za p o s tizanje vieg cilja, post treba da pomogne oveku da ivi po zakonima due, a ne po zakonima tela". (Istinski tano: post je sredstvo, instrument, koji nam pomae u spoznaji i leenju samog sebe. - Prim. Genei.)

Pitanje novinara: Kako se crkva odnosi prema postu i gladovanju dece i bolesnih ljudi?" Odgovor: Tu je crkveni stav jedinstven: bolesnici, deca, trudnice i majke dojilje ne mogu postiti, njima je potrebna kvalitetna ishrana". (Kod bolesnog oveka masa poremeaja je u spoljanjoj manifestaciji, zagaenost fizikog tela. Za njih je gladovanje najkvalitetnija ishrana. - Prim. Genei.) Pitanje novinara: ,,A ako je bolesnik ubeen da e mu od posta biti lake?" Odgovor: Mislim da bi takva pitanja trebalo reavati u individualnom razgovoru sa ispovednikom, sa ovekom koji treba da zna stanje tog bolesnika i da ga posavetuje. ovek mora da ima slobodu izbora. 1 u duhovnom ivotu ne srne se svakom prilaziti s istim stavom. Postoje situacije, kada je za oveka korisnije da odustane od posta, a postoje i obrnute, kada treba pojaati post, i to su sve razni oblici duhovnih lekova. (Dobro reeno. Jer da bismo unitili du binske ulne stege treba da se stavimo u neuobiajeno surove uslove. Na primer, suvo gladovanje. Tada postoji mogunost da se efikasno i brzo oslobodite psiholoke koljke u spoljanjoj manifestaciji oveka, koja je prouzrokovala teko oboljenje. - Prim. Genei.) Po tome se i razlikuje crkveni post od lekovitog gladovanja, to on ne leci s a m o telo, ve i duu". (U prvom redu duu, koja ini osnovu spoljanjih manifestacija svakog oveka. Za v r e m e gladovanja oveka treba motivisati ne na oslo baanje od jedne ili druge bolesti, ve na borbu sa ulnim stegama, koje u prouzrokovale tu b o l e s t . - P r i m . Genei.) Termin rastereujiie-dijetetska terapija uveo je pobor nik lekovitog gladovanja profesor Jurij Sergejevi Nikolajev. U dejim i mladalakim godinama na njega je veliki uticaj imao Nikolaj Georgijevi Sutkovoj, koji je propa45

girao prirodne nauke, zakone prirode i ideje lekovitog gla dovanja. U porodici Nikolajevih i njihovih poznanika za vreme bolesti obavljali su se redovni postovi i gladovanja. Kad je zavrio Moskovski medicinski institut Jurij Sergejevi specijalizirao je psihijatriju. U svojoj lekarskoj pra ksi trudio se da obolelim ljudima pomae piiiodim m e todama, a ne lekovima. Posmatrao je leenje obolelih od izofrenije i, videi kako ih nasilno hrane, uporedio je metode leenja, koje se primenjuju u psihijatriji, sa dejstvom doziranog gladovanja. 1 u jednom i u drugom sluaju nastaju duevni potresi i inhibicije. Na psihijatrijskoj klinici Prvog Moskovskog medicin skog instituta imena Korsakova 1948. godine Nikolajev gladovanjem leci psihiki obolele ljude. Ali postavilo se pitanje: kako nazvati takav metod lee nja? Svaki ovek ima negativan odnos prema rei gla dovanje". Posebno to se rat tek zavrio, pa su se ljudi vie godina loe hranili odnosno gladovali. Izuavajui procese koji se javljaju u organizmu za vreme gladovanja i posle toga, ispostavilo se da organizam u periodu doziranog gladovanja ivi na raun posebnih mehanizama, koristei svoje rezervno tkivo. U sutini, gla dovanja nema, postoji samo kvalitetno drukiji nain is hrane. U vezi sa tim momentima - negativnim odnosom ove ka prema rei g l a d " i kvalitetno sasvim drukijim nainom ishrane - i time, to se pri izlasku iz gladovanja primenjuje posebna ishrana, Nikolajev je odluio da svoj metod leenja psihikih oboljenja nazove rastereujue-dijetalnom tera pijom (RDT). U Rusiji 1952. godine metodom R D T poeli su da lece somatske bolesti: sranu i bronhijalnu astmu, upalu plua, tromboflebitis, radikulitis, sklerozu itd. 46

Uglavnom zahvaljujui naporima J. S. Nikolajeva me tod doziranog lekovitog gladovanja u naoj zemlji se uvr stio. Mnogi njegovi uenici i sada uspeno razvijaju taj metod prirodnog leenja. Nikolajev ima 90 godina, ali i dalje praktikuje gladovanje. Suren Avakovi Arakeljan, idui vlastitim putem izu avanja gladovanja i nairoko ga primenjujui u stoarstvu za podmladivanje ivotinja, tu pojavu je nazvao fizioloki korisno gladovanje" (FKG). Zato fizioloki korisno"? Na osnovu naunih i prak tinih istraivanja utvreno je, da je za aktiviranje niza bio lokih mehanizama, koji su odgovorni za obnavljanje orga nizma, potrebno strogo uzdravanje od uzimanja bilo koje vrste brane za odreeno vreme. To odreeno \ reme" treba da traje dovoljno dugo da bi se pravilno razvili mehanizmi 2a obnavljanje. Ako je on kratak, ti mehanizmi se nee aktivirati i nee doi ni do kakvog podmlaujueg efekta. Ako je suvie dugotrajan, nastaju nepovratne patoloke promene, koje mogu da proirzrokuju smrt. Zato gladovanje traje tano onoliko, koliko je potrebno za aktiviranje i dejstvo fiziolokih meha nizama za obnavljanje i podmladivanje organizma. Otuda i naziv fizioloki korisno gladovanje. U zakljuku ovog naeg istraivanja moemo rei sledee: termin post znai svesno prekidanje ishrane radi usa vravanja duhovnih kvaliteta i fizikog tela; termin glad upotrebljavaju ljudi, koji tu pojavu, u sutini, veoma malo poznaju; termin rastereujucdijetalna terapija - R D T upo trebljava se u uskim medicinskim krugovima kao metod prirodnog leenja pomou gladovanja i naknadne pravilne ishrane kod velikog broja obolelih od psihikih i somatskih oboljenja; termin fizioloki korisno gladovanje - F K G oz naava optimalni rok gladovanja, koji je dovoljan za na stajanje procesa podmladivanja u organizmu ivotinja i o veka. U daljem izlaganju koristiemo izraz glad, koji je odomaen u narodu. 47

Gladovati - znai hraniti se na raun rezervi vlastitog organizma. Gladovati - znai aktivirati posebne mehanizme.

P R O C E S I KOJI N A S T A J U U O V E J E M ORGANIZMU PRILIKOM GLADOVANJA

Gladovanje je magini klju za obnavljanje vla stitog zdravlja kako bi se ono uzdigla do savr enstva. Nekada davno medicina se nije odvajala od ostalih sfera spoznajne delatnosti oveka i potpuno zaslueno smatrala se prvim stepenom mudrosti. Iz tih razloga i rane podatke o gladovanju dobili smo od Bude, Isusa Hrista, Muhameda, ali i od mudraca kao to su Pitagora, Sokrat, Platon i mnogi drugi. Tokom hiljada godina nagomilan je ogroman materijal, koji ilustruje viestrane efekte nastale u oveku usled primene gladovanja. Raznolikost efekata moe se svrstati u dve kategorije uticaj na ovekove spoljanje manifestacije i na fiziko telo. Metode i rezultati spoljanjeg preobraaja ovekovog bia pomou gladovanja postepeno su padali u zaborav istisnuti iz medicinske prakse oiglednijim rezul tatima, koji su se odraavali na fizikom telu.

Na ovekove spoljanje manifestacije gladovanje ima dvojaki efekat: trenira ivotnu snagu organizma za regeneraciju i obnavlja i isti svest od patogenih psiholokih stega. Ta dva efekta gladovanja koristili su drevni mudraci za prosveenje i postizanje svetosti. Glad i ivotna snaga organizma. ta se podrazumeva pod ivotnom snagom organizma? Tim terminom oznaiemo informaciono-energijski nivo ovekovog bia, koji upravlja razvojem naeg organizma od stanja oploene j a j ane elije do stanja polno sazrelog oveka, a zatim odrava organizam u stabilnom stanju tokom celog ivota. Radi bolje jasnoe o ivotnoj snazi reiemo sledee. o v e k ima fiziko telo u kome se deavaju fizioloki pro cesi; iza fizikog tela i procesa koji nastaju u njemu, nalazi se nivo svih moguih polja energije; energetska polja stva raju kvantni nivo ovejeg bia; taj kvantni nivo oveka stvara i j o bolje podrava dubinski energetsko-informacioni nivo, koji smo nazvali ivotnom snagom, ili ivotnom energijom. Ajurvedski termin prakriti objanjava se ovako: stvarna ovekova priroda sastoji se iz ivotne snage i kvant nog nivoa ovejeg bia, koji stvara ivotna snaga. Sve ostale strukture ovejeg organizma: energetska polja, fizi oloki procesi, tkiva organizma i telesna teina odraslog oveka - mogu se menjati u procesu ivota, ali samo se prakriti ne moe menjati. Na ivotnu energiju i njenu ulogu u procesu gladovanja pozivaju se mnogi naunici i lekari. Naveu njihove prie, da biste imali bolju predstavu o tom vanom fenomenu. Pol Breg: ivotna energija, koja se koristila za asimilaciju hrane, za vreme gladovanja troi se na izbacivanje otrova iz orga nizma. Kada gladujete organizam se sam isti, leci i o b navlja na raun ivotne energije. Ima mnogo hiljada aktivnosti, koje zahtevaju energiju i j o energije! Energija je veoma dragocena, ali se ne moe 49

PROCESI

KOJI

SE

DEAVAJU

U OVEKOVIM

SPOLJANJIM

MANIFESTACIJAMA

Gladovanje - posebna grana nove nauke o oveku. Vaa kazna - tetne navike, a najvea nagrada - zdrav nain ivota. 48

spakovati u flau ili kutiju, niti kupiti. Mnogi smatraju da se ona moe dobiti uzimanjem lekova, alkohola, duvana, kate, aja, pepsi-kole, ali se varaju. Energija je nagrada za ivot, s t o j e mogue blii prirodnom ivotu. Smanjivanje energije usporava funkcije svih sistema za luenje: creva, bubrega, koe i plua. Kod tih organa nedostaje energija da bi funkcionisali punom snagom. Tada se raznovrsni otrovi ne izbacuju potpuno iz organizma, postepeno se nagomilavaju i nanose veliku tetu organizmu. Gladovanje je klju od ostave, gde priroda uva ener giju. Gladovanje dospeva do svake elije, svakog organa i daje ivotnu snagu*'. Pogledajmo koji faktori gue ivotnu snagu organizma (njen drugi naziv je Kundalini). Preme tome, kod oveka postoje: ivotna snaga", koja upravlja razvojem i odra vanjem ovejeg organizma. Kvantni model ovejeg organizma, koji predstavlja prototip fizikog tela i fiziolokih funkcija. Energetska polja, koja pokreu j e d n e ili druge fizioloke procese. Na primer, erekcija pol nog uda kod mukaraca. U datom fiziolokom procesu energetsko polje pumpa krv, izazivajui erekciju. Tkiva ovejeg organizma, koja imaju jednu ili drugu strukturu. oveji um, koji je zasnovan na ulnim organima i pameti. oveji um je specifian organ" p o m o u kojeg ovek opti s okolinom. A k o se na osnovu toga razmatra oveji organizam po stepenu vanosti, najvaniji su ivotna snaga i um (loka lizacija - srce i mozak). Tkiva organizma mogu se raz matrati kao sputana" ivotna snaga, koja se pri potrebi mogu cepati radi oslobaanja ivotne energije i njene dalje 50

upotrebe od strane organizma. Reju, u ovejem orga nizmu postoji izvor ivotne snage (mozak i srce) i depo ivotne snage (ostala tkiva). Na osnovu navedenog, razmotriemo proces potronje hrane. Iz fiziologije je poznato da se hrana sitni u usnoj duplji, epa na sastavne delove ueludano-crevnom traktu, upija u krv i dospeva u jetru. Sigurno niste razmiljali zato krv iz eludano-crevnog trakta prvo proe kroz jetru a tek potom se raznosi po elom organizmu? Zato se hranljive materije, upijene u krv, ne raznose odmah po organizmu? Zato to su one strane organizmu i, ako se odmah raznesu po organizmu izazivaju alergijsku reakciju. U jetri hranljive materije se pretvaraju iz stranih u vlastite. Samo u lom sluaju orga nizam moe korisno da upotrebi hranljive materije. Na ravno, na to se troi energija organizma. Zalogaj hrane ne ine samo materije koje ga sai njavaju, ve i informaciono-energetska polja, koja ine nje govu sutinu. Unoenjem hranom strane informacije i ener gije u informaciono-energetsko polje oveka prouzrokuje se njegovo slabljenje. Zato organizam mora da potroi deo svoje energije na preradu strane energije u svoju, slino o n o m e to se deava u jetri s hranljivim materijama. Strana energetska polja neutraliu se u usnoj duplji i elucu. Meha n i / n m te neutralizacije nazvao sam informaciono-energetskom homeostazom. Odumiranje vlastitih elija organizma, produkti ivotne delatnosti elija i strane materije, koje su na bilo koji nain dospele u organizam, imaju tendenciju nagomilavanja s postepenim poveavanjem. A svaka materija ima svoj kvan tni nivo. Tako se, u precizno uraenom kvantnom telu o veka postepeno pojavljuju i nagomilavaju strani kvanti odumrlih elija, metabolita i stranih materija (raznorazno pro teiranje i korekcija figure pomou silikona podriva zrav51

lje organizma na tom nivou). Kvantno ovekovo telo gubi svoju kompaktnost, postaje podlokand" i slabo. To, sa svoje strane, slabi i izobliava strukturu i funkciju organa. Spolja se to odraava oronulou i prevremenim starenjem. Kada ovek pone da gladuje optereenje na ivotnu snagu bitno se smanjuje. Ona se sada ne troi na funkciju informaciono-energetske homeostaze i taj njen suviak p o inje da izbacuje sve suvino i strano s kvantnog nivoa oveka. ljaka se strue s mesta taloenja i dospeva u krvotok, a potom krvlju do organa za izluivanje i izbacuje. Istovremeno s izbacivanjem ljake ivotna snaga regenerie kvantno telo'ovejeg organizma. To obnavlja strukturu elemenata u elijama i aktivira fermente, a takode se obnavljaju genetiki aparat elija i elijske membrane. Obnavljanje kvantnog tela pojaava i harmonizuje polja, to se, sa svoje strane, ispoljava na aktiviranje svih fi ziolokih funkcija organizma (izotravaju se oseauja, j a v lja se izgubljena polna elja i slino). Kao rezultat gladovanja ivotna energija u ovekovom organizmu popunjava se na dva naina: iz izvora njenog stvaranja i iz depoa - tkiva organizma. Prema stepenu produavanja gladovanja tkiva organizma se cepaju i i votna energija iz vezanog oblika prelazi u aktivni oblik rashodujui se na odravanje ivotnih procesa. Rezultat tog procesa jeste da se u ovejem organizmu javlja debalans izmeu postojee rezerve ivotne energije u tkivima or ganizma i energije koja bi trebalo da bude u skladu s kvantnim telom. Slian debalans uoava se kod organizma koji raste - kvantno telo deteta za vreme rasta prevazilazi rast fizikog tela. To dovodi do toga da se, radi obnavljanja organizma, stvara mnogo jaa ivotna snaga kako bi se brzo obnovila tkiva organizma prema crteima" kvantnog tela. Drugim recima, u periodu rehabilitacione ishrane u or ganizmu odraslog oveka uoavaju se procesi koji su svoj52

stveni detetu koje raste. I ispostavlja se, to je vie deponovane ivotne energije (tkiva organizma) prevedeno u aktivni oblik (upropaeno u procesu gladovanja), izraeniji je efekat podmlaivanja ili efekat rasta organizma. Naravno, rokovi takvog gladovanja ne treba da se proteu iza fiziolokih granica. Razumno ponavljanje slinog gla dovanja omoguava da se trenira mehanizam stvaranja ivotne energije, inei oveji organizam mladim i ot pornim na razne vrste tetnih faktora spoljanje sredine. Na taj nain vlastita ivotna snaga oveka se obnavlja, a organizam u procesu gladovanja regenerie. Glad i ovekova svest. Pod pojmom ovekova svest podrazumeva se suma znanja o okolnoj sredini, vlastitom organizmu i nain na koji ovek ostvaruje sadejstvo s oko lnom sredinom i svojim organizmom. U mojim ranijim radovima bilo je rei o spoljanjoj manifestaciji ovekove svesti. Ukratko u ponoviti ono ta je glavno: na emu se zasniva ovekova svest, odakle nastaju potrebe i motivacije organizma i iz ega se sastoji ponaanje oveka. 1) Na emu se zasniva ovekova svest? U prvom redu ona se formira u ulnim organima. Drugo, temelji se na pamenju. Tree, funkcionie na raun pameti i razuma. Tako na primer, dete u poetku samo osea. Ono vidi, mirie itd. Postepeno kod njega se stvara banka" podataka - pamet. Na primer, oseaj i raportiraju" da je spoljanji izgled nekog oveka takav, glas takav itd. A zatim on poinje da saznaje, da uporeuje i slino. To ve oznaava postojanje u m n o g procesa uporeivanje u datom momentu informacije koja dolazi od ulnih organa s p o stojeom informacijom u umu i, na osnovu tog procesa, donoenje odluke. Na primer, dete vidi enu. Spoljni izgled te ene uporeuje s katalogom ranije vienih figura ena. 53

Poinje proces raspoznavanja - to je majka. Naredno d e j stvo uma - ispruiti ruke prema njoj i obradovati se. Ako u pameti deteta nema figura, glasa itd., um preporuuje pot puno drugi odnos - oprezan pogled. 2) Potrebe i motivacije ovejeg organizma ukorenjene su u njegovim spoljanjim manifestacijama, ovekove spo ljanje manifestacije, pored due, svesti, ivotne energije i kvantnog tela, obuhvataju prostor, vreme, obrtnooscilirajuu, svetlosnu, toplotnu, elektromagnetnu, gravitacionu i niz drugih energija, o kojima mi veoma malo z n a m o . O d n o s tih energija je individualan kod svakog oveka. Spol ja se to izraava kroz jednu ili drugu figuru, karakteristike fizio lokih i umnih procesa. Spoljanji uslovi stalno menjaju odnos tih energija. Kao odgovor na te promene kod oveka se nesvesno javlja motivacija - uravnoteiti te energije pomou naina ivota, ishrane, terapija i tako dalje. elja za uravnoteavanjem i jeste potreba - uraditi neto, da bi se uspostavilo normalno stanje unutranjeg komfora. 3) Ponaanje oveka je spoljanji izraz unutranjih informaciono-energijskih procesa, vezanih za potrebe orga nizma i umna istraivanja radi njihovog zadovoljavanja. Na primer, ovek je edan. Radi zadovoljavanja te potrebe ukljuuje se um. Pomou ulnih organa u okolnom prostoru istrauje se predmet vode. Sve to dolazi od ulnih organa uporeduje se u pameti s pojmom voda. im neki ulni organ proita informaciju o vodi, u m j e uporeduje po katalogu i uoava, da se to moe piti i odmah donosi odluku - prii i popiti vodu. Rezultat toga je da se oseaj zadovoljava i potreba nestaje, poto se ovekova energija vratila u normalu. Iz navedenogproizi/azi nekoliko zakljuaka. Katalozi raznih stvari, pojava itd., s t o j e vlastito i ini memoriju, treba da stvore posebne informaciono-energijske vorove" u kvantnom telu oveka. 54

Um, kao instrument za uporedivanje informacija koje dolaze od ulnih organa i informacija koje se nalaze u katalozima memorije, koristi ivotnu energiju. Misaoni proces - kako zadovoljiti jednu ili drugu potrebu, a takode proces tog zadovoljavanja - dovodi do gubitka ivotne energije. Neke prirodne potrebe organizma (zasienost hranom, polna strast, stanje komfora, intelektualno zadovoljstvo i slino) ovek do te mere hipertrofua (oni tako narastu"), da to vezuje ogromnu koliinu ivotne energije i zato sam ih nazvao psihikim koljkama i psihikim stegama. Kao rezultat toga ponaanje oveka postaje neprirodno, jednostrano, naruava se normalan tok informaciono-energijskih procesa, to postepeno prouzrokuje oboljenja. Na primer, ovek voli ukusna jela. To ga gura prema omamljujuim kulinarskim specijalitetima, odnosno da e e i obilnije jede. Njegov ivot pretvara se u proces sticanja novca za kupovinu delikatesa. Javlja se ogromno patoloko informaciono-energijsko arite hipertrofiranog oseaja ukusa - psiholoka koljka ukusa". ovek prestaje da bude ovek, postaje orue, instrument, pomono sredstvo za zadovoljavanje vlastitog ukusa - zahteva koljke ukusa". Kao rezultat toga ovek moe da oboli od gojaznosti, eludano-crevnih bolesti, ateroskleroze, podagre (kostobolje) itd. Svoje oboljenje moe povezati s bilo im, samo ne s patologijom u vlastitoj svesti. Savremeno leenje poku ava da obnovi naruenu bioloku funkciju pomou he rn ioterapije i drugih sredstava. Naravno, od toga se ne dobija nita valjano. Obrnuto, stvara se zagaenost od lekova, to gui ivotnu snagu i komplikuje bolest, a u ovejoj svesti ostaje patologija i produava da deluje po gubnim dejstvom u vidu jedne ili druge rune navike ili strasti (tj. psihike koljke"). 55

Pol Breg se ovako izraava o h i pei tro Tiranom ukusu i drugim strastima: Da li jedete so ili slanu hranu? Pijete li katu? Puite li? Upotrebljavate li alkoholne napitke? Da li upotrebljavate rafinirani beli eer ili druge produkte s tom beivotnom materijom? Koja devitaminizovana i demineralizovana hra na truje va organizam? Imate li jaku volju? ta upravlja vaim telom? Loe navike? Ili razum upravlja vaim e ljama? Zapamtite: ljudske pohote i strasti su glupe. Telo ne moe da misli za vas. Samo snagom volje i razuma savladaete glupe navike koje upravljaju nemim telom. Za glupe navike mi s m o kanjeni, za dobre nagraeni. Jer zbog glupih navika gubi se snaga i organizam oboleva. Glupe navike nas iscrpljuju, smanjuju se zalihe energije, nastaje opte slabljenje organizma i nedostaje nam energija za potpuno ienje. Otrovi se koneentriu u raznim delovima organizma, deluju na nervni sistem i vi patite od bolova. To su signali prirode, koja vas upozorava da ne ivite po zakonima koje vam je ona odredila u brizi o vaem blagostanju. Ali vi za sve to vam se deava optuujete sve drugo, umesto da se orjentiete na istinski uzrok neprijatnosti. Ne, - kau oni, prehladio sam se, premorio sam se, oseam se loe zato to starim. Pronalaze opravdanje za opravdanjem, ali se nikad ne ukazuje na istinski uzrok - njih same! Vi i samo vi odgovorni ste za svoje boli i bolesti, za svoje prevremeno starenje. Kada vodite nepravilan nain ivota iscrpljujete sebe. Nivo vae ivotne snage se smanjuje, otrovi se ne izbacuju iz organizma. Oni vas mue ispoljavajui se kroz oboljenja organa u kojima su koncentrisani. Ali bol u sutini nastaje usled vaeg naina ivota. Ne okrivljujte nikoga i nita, osim sebe samog. Vi ste oslabili svoj organizam i otrovne materije, koje nastaju iz mnotva izvora, truju vas. Ojaajte svoju ivotnu snagu gladovanjem i prirodnim na inom ivota i slabost e se povui! 56

Neuredan nain ivota - to je istinski (pravi) uzrok vaeg loeg samooseanja, slabosti, iznurenosti, prevremenog starenja i itavog niza raznih boletina, koje vas mogu pretvoriti u alosnu ruinu. elim da to sebi razjasnite jed nom i zauvek. Ljudi koji boluju ili prevremeno stare sanjaju o brzom i lakom putu ka zdravlju i mladosti. Zapamtite: zdravlje treba zaraditi! Ono se ne moe kupiti. Niko vam ga nee prodati". Kada ovek pone svesno da gladuje, on prestaje da hrani" patoloke ulne tvorevine u vlastitoj svesti. 1 upravo tu se odvija borba na ivot i smrt izmeu istinske prirode ovejeg bia i hipertrofuanog oseaja uivanja. U vaoj svesti nalazi se ogroman broj oseaja. Tu su i samoljublje, alost, netrpeljivost, zavist, oseaj nepravednosti prema sebi, nepostojanje elje za odricanjem, ljubomora, strah, neodlunost, raznovrsne sumnje i slino. Trpei i smirujui u sebi informaciono-energijsku buru vlastitih oseanja, ovek ih rasplinjuje, oslobaa se patoloke energije i uspostavlja normalnu energiju na nivou polja i kvantnog tela. Unutranji proces oslobaanja od patolokih stega ispoljava se u vidu posebnih eneigijskih probadanja" i ,,sevanja". Na primer, iz neobjanjivih razloga u telu (najee u glavi) dolazi do elektrinog pranjenja, bleska - to je nestanak normalne patoloke stege i uspostavljanje nor malne cirkulacije na nivou kvantnog tela..Prema snazi ble ska moe se suditi o tome koliko je energije bilo vezano ovom ili onom patolokom stegom. Samo ako oslobodi svoju svest od te patologije pomou gladovanja, ovek moe istinski da ozdravi, a ne da se zalei. Eto na taj nain glad oslobaa deo ivotne snage koju j e , kao zmija, upijala patoloka stega ulnog zadovoljstva. Oslobodivi se od tih stega ovek postaje bolji, spokojniji, sigurniji, otvoreniji i, naravno, zdraviji. 57

G l a d i ovekove u m n e sposobnosti. ovekove umne sposobnosti u procesu gladovanja (ako ne postoji jaka intoksikacija) i naroito posle njega dobro se stimuliu. Prvo, poboljava se pamenje, drugo, um se osposobljava da bolje razmilja i, tree, prikupljaju se' informacije iz informacionog polja Vasione. Razmotrimo, na raun ega dolazi do toga. ovekovo pamenje se poboljava zato to se aktiviraju posebne funkcije, koje uporeuju informaciju od ulnih organa sa informacijama u banci" memorije (pamenja), zbog prisustva smetnji" - psiholokih stega. Psiholoke stege ine isti informaciono-energijski kondenzati, kao i informacija u b a n c i " memorije, ali koji se ne nalaze u svojoj eliji" ve na putu" izmeu ulnog organa, ban k e " informacija stvorenih tim oseajem i funkcije uma, koja donosi odluku kako dejstvovati na osnovu uporedne infor macije. Glad usled svesnog strpljenja brie" patoloko-informaciono-energijski kondenzat psihike stege. Sada fun kcija uporeivanja i donoenja odluka funkcionie bez smetnji, to se ispoljava pojaanim pamenjem, brzinom i j a s n o o m razmiljanja. Drugi faktor koji naruava rad uma je ljaka. Stvarajui u ovekovim spoljanjim manifestacijama vlastita polja, ljaka ometa informaciono-energijski proces miljenja slabei ga i izobliujui ga. Izbacivanjem ljake iz organizma uspostavlja se istoa informaciono-energetskog polja, to poboljava tok vlastitih informacionih procesa. Spolja se to izraava pojaanom sposobnou brzog i j a s n o g miljenja i preduzimanjem originalnih reenja (odluka). Covek je svojim strukturama polja i kvantnim struk turama potopljen" u informaciono-energijski okean Va sione . Bilo ta da se deava u okeanu", odmah se odraava na navedene strukture, koje se menjaju. Da bi se raspoznao signal takve modifikacije, treba dostii nivo rada uma, to se 58

izraava u intuitivnom pogledu. Ali na kvantnom nivou i nivou polja ve postoje izoblienja od psiholokih stega, koja m n o g o j a e signaliziraju", nadmaujui informacione vibracije Vasione svojim patolokim frekvencijama". Za hvaljujui gladovanju dolazi do ienja od ljake struktura ovejih polja i poveava se osetljivost prema informacionim procesima, koji nastaju u Vasioni - takozvana ekstrasenzitivnost ( e k s t r a - na latinskom, u sloenim recima, oznaava neto iznad", dopunski"; senzitivan na latin skom znai osetljiv; obe rei spojene oznaavaju superosetljivost). Nekada davno gladovanje se primenjivalo uglavnom za razvoj i usavravanje navedenih sposobnosti. Buda, Isus Hrist i Muhamed gladovali su radi toga. G l a d o v a n j e i ovekova i n d i v i d u a l n a k o n s t i t u c i j a . Gladovanje je informaciono-energijski proces. Kada ovek pone da gladuje kod njega se menja proporcija energije, koje sainjavaju njegovu spoljanju manifestaciju. Prvo se smanjuje gravitaciona energija. Teina tela menja se iz dana u dan. Zatim se smanjuje toplotna energija. Velikog gubitka energije na probavu, asimilaciju i izluivanje hrane, koja je zagrevala organizam, sada nema. Razmena materija naglo se usporava i stvara se znatno manje toplote. ovek koji gladuje osea hladnou. Rasejavanje gravitacione energije (preovladavanje procesa katabolizma) organizma poveava proporciju obrtno-oscilatorne energije. A to, sa svoje strane, potpomae isparavanje" vode iz organizma. o v e k o v o telo se sui", a koa peruta. Poveava se koliina" vre mena u organizmu. Fizioloki procesi pri gladovanju su sporiji. Oseaj vremena u procesu gladovanja potpuno je drugaiji, ono se otee i otee. U poetku gladovanja sma njuje se koliina elektromagnetne energije i esto nastaje aritmija srca. U daljem toku gladovanja sve se izjednaava i ak poveava, to se izraava pojaanom aktivnou i otpornou organizma. Priblino isto dogaa se i sa svetlosnom 59

energijom, koja je odgovorna za formiranje holografskog tela. Holografsko telo, koje je na poetku gladovanja tamno i razlokano, pri kraju gladovanja postaje jarko i jasno. Svi energijski procesi uslovljavaju individualni pristup za vreme gladovanja. Oni ukazuju na rokove gladovanja, uslove njegovog sprovoenja i terapiju koju treba da primenjuje svaki ovek. Na primer, ovek koji ima telesnu teinu 20 i vie kilo grama (odreuje se na sledei nain: visina oveka u cen timetrima minus 100, ostatak je idealna teina. Na primer, visina oveka je 180 centimetara. O d u z m i m o 100 i d o bijamo cifru 80. Idealna telesna teina oveka takve visine je 80 kilograma) ima u izobilju energiju prostora, vremena i gravitacionu energiju. Upravo ti oblici energije stvaraju veliko po obimu i teini ovekovo telo s preovladavanjem sala u njemu. Kod takvog oveka nedostaju obrtno-oscilatorne, toplotne, svetlosne i elektromagnetne energije. Z b o g nedostatka obrtno-oscilatorne energije kod takvog oveka smanjuju se svi procesi c i r k u l a c i j e - p r o b a v a hrane i pranjenje, brzina umnih reakcija i opta razmena materija. Zbog nedostatka toplotne i elektromagnetne energije sma njuju se probavne sposobnosti eludano-crevnog trakta, aktivnost fermenata i toplotna produkcija organizma. Z b o g nedostatka svetlosne energije telo je preterano ugojeno i loptasto, poto se ne obezbeuje jasnoa holografskog tela, odgovornog za ovekovu figuru. Preporuke u vezi sa gladovanjem za takvog oveka su sledee: moe se gladovati 30 i vie dana, manje piti voda, vie se kretati, primenjivati sauna i nalaziti se u suvoj i toploj prostoriji. Pri izlasku iz gladovanja treba unositi u organizam produkte koji sadre malo vode i produiti ak tivno kretanje. Za ljude sa suvonjavom telesnom graom, a shodno tome, s drugom proporcijom energijskih polja tela, potrebna je odgovarajua korekcija za vreme gladovanja i izlaska iz njega. 60

Opte preporuke tipa: gladovati jednom nedeljno, ,,kaskadno s u v o " gladovanje, izlazak iz gladovanja s takvim i takvim produktima i slino, blago reeno, neumesne su i esto se pretvaraju u veliku nesreu. Pitanje individualnog gladovanja bie detaljnije razmotreno u odgovarajuem poglavlju. U zakljuku ovog poglavlja treba posebno istai: kada se ovek odrie od uzimanja hrane, a shodno tome, od agresije" strane informacije, energije i rasejava vlastite patoloko-ulne steg|e, on time stvara povoljne uslove za dejstvo ivotne snage na obnavljanju kvantnih struktura i struktura polja svog organizma. U zavisnosti od stepena izoblienja (usled nepravilne ishrane ili umnog procesa) kvantnih struktura i struktura polja potrebno je odre e n o v r e m e za njihovo obnavljanje. Upravo otuda i proistie da je za oslobaanje od jednog oboljenja (ma log izoblienja) potrebno malo vremena gladovanja, a za oslobaanje od drugog (velikog izoblienja) mnogo vie v r e m e n a (nekoliko duih gladovanja). Bitan m o m e n a t u procesu gladovanja jeste svesno strpljenje, koje omo guava ivotnoj snazi da podstakne organizam na ob navljanje.

PROCESI KOJI SE

DEAVA.IU OVEKA

U FIZIKOM TELU

Gladovanje je najbolji preista, posto samo u oienom organizmu mogu normalno da funkcioniu svi sistemi. Utieaj gladi na kvantnom nivou i nivou polja odraava se pojavom posebnih lekovitih fiziolokih procesa u ovejem organizmu. Veina tih fiziolokih procesa kod oveka
01

koji je na reimu ishrane odvija se u ogranienom obimu i samo gladovanje omoguava da se potpuno zadejstvuju. Mnogi istaknuti naunici i savremeni lekari izuavali su i opisivali te procese. Ostaje nam samo da se koristimo nji hovim originalnim saznanjima o gladovanju i da ih primenjujemo na sebi. Dakle, evo najvanijih procesa koji se po svom redosledu aktiviraju" u ovekovom organizmu pri gladovanju i imaju po snazi dejstva nevienu lekovitu funkciju. I - Oksidacija unutranje sredine organizma. im se ovek potpunp odrekne od uzimanja hrane u njegovom organizmu troe se nagomilane rezerve i drugostepena tki va. Cepanje hranljivih materija i tkiva u procesu gladovanja prouzrokuje nagomilavanje produkata njihovog raspada unutar organizma. Kao rezultat toga brzo dolazi do pomaka pokazatelja pH organizma prema kiseloj strani (acidozi), ali pri t o m e veliine oksidacije ne prelaze fizioloke norme. Prvi i najvaniji fizioloki mehanizam pri gladovanju jeste acidoza, koja izaziva ukljuivanje lanca drugih lekovitih mehanizama koji za vreme reima ishrane organizma funkcioniu na minimalnom nivou. Oksidacija unutranje sredine organizma aktivira pro cese rastvaranja tkiva (autolizu). Ispostavlja se, u kiseloj sredini aktiviraju se fagociti (elije derai) i neki enzimi, ija se funkcija svodi na unitavanje oslabljenog vlastitog tkiva i svega stranog u organizmu. Sa svoje strane, procesi autolize aktiviraju mehanizam ienja organizma od ljake, oslabljenog i patoloki promenjenog tkiva. Usled cepanja tkiva oslobaa se ljaka koja je bila zatvorena u njemu i izbacuje se iz organizma, a tkivo koje je promenilo oblik unitava se. Cepanje tkiva organizma kontrolie se na nivou kvan tnog tela posebnom funkcijom, koju smo nazvali princip
6

62

prioriteta". Upravo ta funkcija prati i obezbeuje da se u poetku cepaju sva suvina, patoloki izmenjena, a zatim zdrava tkiva - po principu vanosti za ivotnu delatnost organizma. Oksidacija organizma i poveanje fagocitarne aktiv nosti normalizuju mikrofloru organizma. Acidoza ukljuuje mehanizam asimilacije ugljen-dioksida i azota iz vazduha pomou elija organizma. Uk ljuivanje tog mehanizma oznaava prelazak organizma na potpuno endogenu ishranu, koja obezbeuje kvalitetnu sin tezu aminokiselina i drugih biolokih jedinjenja za vreme gladovanja. U procesu gladovanja mnogi organi i sistemi organizma svode se na stanje fiziolokog mirovanja, koje im o m o guava da obnove svoje povreene (naruene) strukture i funkcije. Poveano cepanje tkiva pri gladovanju kao rezul tat autolize i obnavljanja strukture i funkcija probavnih organa stimulie poveanje razmene materija i poveava probavnu sposobnost organizma u periodu obnavljanja ishrane. Za vreme gladovanja pojaavaju se zatitne funkcije organizma kako na nivou elija, tako i celog organizma. Organizam postaje mnogo otporniji na razliite unutranje i spoljanje tetne faktore. Svi navedeni fizioloki mehanizmi izazivaju snaan efekat preporoavanja i podmlaivanja u periodu posle gladovanja. Posle opisa faktora koji aktiviraju" proces oksidacije (acidozu) unutranje sredine pri gladovanju, vratimo se samoj acidozi. Proces oksidacije unutranje sredine brzo se iri. Obino se maksimum oksidacije uoava od estog do desetog dana gladovanja. A do toga dolazi na ovaj nain. Na poetku gladovanja, kada u organizmu j o postoje rezerve ivotinjskog eera - glikogena, organizam ga koristi. im 63

presue reze I've glikogena (to se deava obino prvog ili drugog dana gladovanja) u krvi se nagomilavaju kiseli produkti nepotpunog eepanja masti (masne kiseline, ace ton), alkalne rezerve se smanjuju i to se odraava na lino oseanje, kod oveka koji gladuje mogu se javiti glavobolja, muka (gaenje), oseaj slabosti i opta iznemoglost. Takvo stanje je rezultat nagomilavanja tetnih produkta u krvi. Tada ovek treba da izae na vazduh, da radi vebe disanja, da proisti creva pomou klistira, istuira se - i svi navedeni simptomi e nestati. Ipak, blago samotrovanje kiselim pro duktima raspada masti (acidoznog pomaka) postepeno m o e da se pojaa oko estog - desetog dana gladovanja, ali navedeni simptomi brzo nestaju a ovek koji gladuje osea se sve bolje. Zadravanje ugljen-dioksida od strane elija i korienje ketonskih tela u tom trenutku dostiu maksi mum. Ova faza naziva se acidoznom krizom. Za vreme trajanja acidozne krize u elijama se aktivira poseban prekida" i one poinju da koriste ugljen-dioksid po principu fotosinteze. Istovremeno, i korienje ketonskih tela spreava njihovo nagomilavanje. eer se sada dobija iz vlastitih masti i belanevina, i u njegovom prisustvu masti se cepaju ne ostavljajui produkte nepotpunog eepanja. Pri t o m e se smanjuje acidozni pomak, poveava koliina eera u krvi i ovek koji gladuje lako podnosi gladovanje sve dok u njegovom organizmu postoje rezerve masti i belanevina i dok ima mogunosti da ih koristi. Kao rezultat toga, kod oveka koji gladuje da bi se izleio, pH prestaje da se pomera prema kiseloj sredini, ak se donekle i smanjuje (u poreenju sa pH za vreme acidozne krize). To se ispoljava izvesnim smanjenjem koncentracije ketonskih tela u krvi. Zatim se acidoza odrava na priblino istom nivou, neznatno oscilira oko sedamnaestog-dvadeset treeg dana gladovanja. U to vreme nastaje druga acidozna kriza, ali je ona slabija od prve. 64

Posle prve acidozne krize ljudi koji gladuju gube znatno manje na teini tokom narednih dana (u poreenju s prvim danima gladovanja), a masno tkivo se troi ekonominije bez obzira na intenzivniji motorni reim oveka koji gladuje. Prva acidozna kriza i njen znaaj za ozdravljenje o r g a n i z m a . Postepena oksidacija unutranje sredine or ganizma za vreme gladovanja potiskuje veinu hroninih oboljenja, koja se razvijaju i napreduju u ovejem orga nizmu koji truli. U zavisnosti od stepena truljenja (truljenje je alkalni proces) u njemu nastaju pojedina oboljenja. Na primer, oboljenja prouzrokovana prehladom govore o ma lom stepenu truljenja, tuberkuloza i gangrena -o velikom. Kada se bolest liava uslova, koji su je izazvali, ona prelazi iz hroninog stanja u akutno stanje, a zatim iezava. Do najjae oksidacije organizma dolazi u periodu acidozne krize i zato se u to vreme intenziviraju hronina oboljenja. Prema stepenu intenziviranja moe se rasuivati s kakvim uspehom je glad zakaila"jednu ili drugu bolest i ,,upa"je iz organizma. Ako je intenziviranje jasno izraeno m o e se oekivati potpuno izleenje. A k o je slabo, znai da glad reava druge vanije probleme u organizmu. Posle izvesnog vremena treba ponoviti gladovanje i ono e delovati na zaostale bolesti. Kada acidozna kriza izvue" iz organizma bolesti nas taje proces jaanja imuniteta, koji je ranije troen na borbu protiv bolesti. Tako E. enk i H. Major, koji su istraivali reakcije organizma na razliite bacile, navode da procesi samozatite i poveanja imuniteta protiv mikroba nastaju tek po isteku acidozne krize. To se ispoljava u tendenciji brzog zarastanja rana, poveanju bakteriocidnosti organi z m a , ime se objanjava povoljan uticaj gladovanja na m n o ga septina (trulena) oboljenja.
7 Priniedba prevodioca.

65

Iz navedenog sledi zakljuak - dok kroz ovekov orga nizam koji gladuje ne proe prva aciodzna kriza ne m o e se raunati na izleenje hroninih oboljenja i naglo poveanje otpornosti organizma. Druga acidozna kriza i njen znaaj za ozdravljenje organizma. Svaka bolest ima svoj informaciono-energij ski koren" - psihiku koljku". Bilo koja bolest javlja se u ovejem organizmu samo kada kod oveka postoje izo bliena polja, na koja se moe privrstiti i na kojima se moe razvijati k o r e n " bolesti. Iz linog iskustva mnogi znaju d a j e bolest ranije bila izleena" na ovaj ili onaj nain, ali posle izvesnog vremena ima tendenciju da se ponovo javi. To upravo ukazuje na prisustvo korena" bolesti u organizmu - psihike kolj ke". Zato, im se u organizmu stvore povoljni" uslovi k o r e n " bolesti puta izdanak" u obliku recidiva stare bolesti. Od trenutka prestanka prve acidozne krize do poetka druge organizam nagomilava ivotnu snagu i obnavlja izo bliene strukture polja, to informaciono-energijski koren" bolesti liava ivotne sredine". Informaciono-energijski zaetak bolesti postepeno se izvlai" iz struktura spoljanjih manifestacija (polja) oveka i nastaje druga acidozna kriza. To se ispoljava u tome, to se kod nekih ljudi j a k o intenzivira njihova glavna bolest ili se naglo pogorava lino raspoloenje, odnosno dolazi do gubitka snage itd. Navedeni simptomi ukazuju na to da je glad poela da izvlai" bolest i da se treba strpiti dan - dva ili tri dana, da bismo se konano oslobodili bolesti. Nakon prestanka druge acidozne krize, koja je obnovila strukture ovekovih spoljanjih manifestacija, poinje rad na njihovom uvrivanju i jaanju. Tek sada su u orga nizmu stvoreni uslovi za podmlaivanje i razvoj iznadnoimalnih sposobnosti. 66

Sledi zakljuak - dok ovekov organizam koji gladuje ne pretrpi drugu acidoznu krizu ne moe se raunati na potpuno izleenje od hroninih oboljenja, niti na j a s n o izraen efekat pomlaivanja i razvoj iznadnormalnih spo sobnosti. Kao dopunski i prirodni oksidant unutranje sredine organizma moe se i potrebno je pri gladovanju primenjivati vlastiti urin. To e omoguiti da se aktiviraju svi navedeni procesi, aktivirani acidozom, i da se skrati duina trajanja gladovanja. Ako se progresija acidoze teko podnosi ona se moe koiti" primenom mnogobrojnih terapeutskih, optefiziolokih i drugih terapija, a takode pijenjem mineralno-alkajnih voda. Vano je istai sledee: opisani fizioloki procesi os tvaruju se samo pri potpunom iskljuivanju hrane (i ak napitaka koji sadre eer: slatki ajevi, voda s medom i slino), zbog cepanja masnog tkiva i stvaranja kompenzovane kisele sredine - acidoze. Upotreba jela i eera u zanemarivim koliinama nee omoguiti aktiviranje leko vitog procesa gladovanja a organizam e zbog nedovoljne ishrane biti potpuno iscrpljen. II - Resorpeija tkiva organizma (autoliza - samoprobava"). Prema stepenu aktiviranja ivotne snage pri gladovanju se obnavlja ranije polokano" kvantno i holografsko telo ovejeg organizma. Ona postaju jasna i jar ka". Sve strane aktivnosti postepeno se unitavaju na kvan tnom nivou, to dovodi do fizike resorpcije tkiva koja nije svojstvena zdravom organizmu. Jedan od mehanizama unitavanja svega s t o j e strano i oslabljeno tokom gladovanja u organizmu jeste poveana fermentaciona i enzimska aktivnost, a isto tako i fagocitarna (od grkih rei: phagein - prodirati, kytos - elija, tj. 67

prodrljivac elija") aktivnost leukocita. Rezultat tog pro cesa jeste da se tkivo raspada na sastavne delove. Ta pojava poznata je pod nazivom autoliza. Na taj nain autoliza omoguava organizmu da hrani elije na raun raspadnutog tkiva, a neupotrebljivo da izbacuje. Naunici su utvrdili da se enzimatinoj i fagocitarnoj agresiji - autolizi u prvom redu podvrgavaju oslabljena i boleu izmenjena tkiva, izrastaj i, tumori, hematomi, otoci, patogeni mikroorganizmi i ostalo. Za vreme gladovanja u trajanju od 36 asova aktivnost fagocita moe da se povea tri puta. Osim te naune i njenice vano je znati da aktivnost fagocita oscilira u zavi snosti od godinjeg doba. Fagociti su najaktivniji u maju-junu, a najmanje aktivni u novembru-februaru. Odavde proizilazi d a j e za kvalitetno unitavanje stranog u organizmu (izrataja, masnih tkiva, tumora itd.) najbolje primeniti due gladovanje u maju-junu (Petrov post) i p o eljno na urinu. U novembru-februaru gladovanje je p o trebno radi poveanja otpornosti organizma, koja je sma njena u tom periodu (Boini post). Vano je istai i injenicu da se s poveanjem tempera ture poveava aktivnost fermenata. Primena zagrevanja pri gladovanju znatno pojaava procese autolize. A. de Vriz, specijalista za lekovito gladovanje, pie: Bukvalno prevedeno re ..autoliza" oznaava samoprohavu. U fiziologiji ta re se primenjuje za oznaavanje procesa samoprobave ili raspada ivotnog tkiva pomou fermenata (pobudivaa biolokih reakcija unutar elija) i enzima (pobudivaa biolokih reakcija u vanelijskoj sre dini organizma), a to tkivo unitile su same elije orga nizma. Prema tome, to nije nita drugo, nego proces samo probave organizma i probave u elijama organizma. Auto liza je deo norma/ne fizioloke delatnosti organizma. Nor malna autoliza sastoji se u dejstvu enzima na takve materije 68

organizma kao to su glikogen, masno tkivo, kotana sr radi pripreme tih materija za unoenje u krvotok. Slino tome, za pranjenje sadraja apscesa (gnojno zapaljenje tkiva)* na povrini tela potrebna je autoliza, pri kojoj enzimi probavljaju tkivo izmeu apscesa i povrine tela. lako se priznavalo da je autoliza uobiajena ivotna pojava, verovalo se da se taj proces ne moe potiniti kon troli oveka i primenjivati u praktine svrhe. Bilo je poznato da se patoloke tvorevine u organizmu mogu resorbovati pri autolizi, ali su smatrali da do dubokih promena, potrebnih za taj proces, moe doi samo u redim sluajevima - posle velike iscrpljenosti u posleporodajnom periodu ili u periodu menopauze. Takva stanja ne daju mogunost da se proces autolize stavi pod kontrolu i usmeri prema potrebi. Izu avanje gladovanja dovelo je do preokreta u tradicionalnim shvatanjima. Nesumnjivo je da gladovanje, vrei duboke promene u biohemiji organizma, predstavlja stimulans za razvoj autolize i omoguava upravljanje tim procesom. To nije novo otkrie u fiziologiji, j e r su ga priznavali pre vie od sto godina ljudi koji su primenjivali gladovanje. Po etkom X I X veka Silvester Grehem je rekao: To je opti zakon ivotne evolucije da se pri gladovanju u prvom redu apsorbuju i odstranjuju materije koje su najmanje potrebne za ivotne funkcije. Pri strogom i duem gladovanju sma njuju se a esto i potpuno nestaju sve bolesne tvorevine masna tkiva, ciste, tumori, irevi itd/*. Drugi specijalista za lekovito gladovanje, G. Vojtovi navodi primer sline resorpcije. Leio je bolesnika J. od 47 godina, koji je bolovao od: ishemijske bolesti srca, nesta bilne stenokardije (angine pektoris) , ateroskleroze aorte, modanih i koronarnih arterija, ekstrasistola i hipertonine
9

8 9

Priniedba prevodioca. Priniedba prevodioca.

69

bolesti II stadijuma. Osim toga, bolovao je i od propratnih oboljenja: osteohondroze vratno-grudnog dela kime, ira na dvanaestopalanom crevu s deformacijom bulbusa, ek cema gornji li udova, zavisnosti od hormona kore nadbu brenih lezda (glukokortikoidna zavisnost), multifaktorijalne alergije i dnigih bolesti. Bolesnik je primenio tri kure lekovitog gladovanja po frakcionoj varijanti. Posle prve dvadesetodnevne kure gladovanja uoeno je znatno pobolj anje linog oseanja bolesnika. Nestali su bolovi u srcu i kimi, prestali su da ga mue bolovi u podbratku itd. Ali na fonu pozitivnog dejstva gladovanja nakon dve nedelje posle obnove ishrane intenzivirali su se ekcemi. Bolesnik je bio upozoren na mogunost intenziviranja ekcema u pauzi iz meu leenja, pa zato nije obnovio mazanje delova tela hormonalnim kremama, ve je u ishrani ograniio uzimanje hrane ivotinjskog porekla i otklonio je intenziviranje ek cema lekovima koji ne sadre hormone. Posle druge kure gladovanja u trajanju od 22 dana kod bolesnika je uoeno stabilno slabljenje simptoma svih hroninih oboljenja, m e u kojima i ekcema. Trea kura gladovanja sprovedena je kao profilaksa dva meseca posle druge kure gladovanja. Nakon godinu i po dana kod biveg bolesnika nije bilo nikakvih simptoma ranijih bolesti. Na osnovu dva gastrofibroskopska ispitivanja eluca utvreno je da na elucu i dvanaestopalanom crevu nema patolokih p r o m e n a i de formacija, koje su pre lekovitog gladovanja otkrivene pre vie od deset godina. III - Princip prioriteta (prvostepenosti). Ranije je ukazivano na to da ivotna snaga iz vezanog oblika prilikom gladovanja prelazi u dinamiki oblik. Tokom tog prelaska tkivo organizma se raspada. Patofiziolog V. V. Pautin, koji je mnoge godine svog naunog rada posvetio izuavanju fiziolokih mehanizama gladovanja, potvrdio je tu vanu 70

zakonitost: snani" organi za vreme gladovanja ive na raun slabih". Najmanje gubitke ima tkivo nervnih centara i srca. Navedeni podaci to i dokumentuju. Gubitak teine organa i tkiva psa pri gladovanju do momenta smrti (u % u odnosu na teinu pre gladovanja): Salo 97 Creva 18 Slezina 60 Plua 17,7 Jetra 53,7 Guteraa (Pankreas) 17 Miii 30 Kosti 13,9 Krv 26 Nervni sistem 3,9 Bubrezi 25,9 Srce 3 Koa 20,6 J. Nikolajev, na osnovu viegodinje prakse lekovitog gladovanja, iznosi svoje miljenje o tom fenomenu: Gladovanje naglo poveava ruilake" procese, do unitavanja i izbacivanja iz organizma svih vikova, ljake, i svega to zagauje organizam i ometa njegovu normalnu ivotnu delatnost. To se pre svega odnosi na patoloke taloge i tvorevine, na primer taloge soli, viak sala, tok sinih produkata razmene materija i drugo. Oslobaajui se ljake, organizam prelazi na endogenu ishranu na raun unitavanja vlastitog sala (masti), ugljenih hidrata i belanevina odreenih organa i tkiva, ali praktino ne zahvata ivotno vane organe kao to su srce i mozak. Taj proces pojaanog razaranja tkiva, elija i molekula propraen je poveanjem obnavljajuih procesa na molekularnom, elijskom i tkivnom nivou i dovodi do obnavljanja i odreenog 71

podmlaivanja celog organizma i svih njegovih organa. Zato se metod R D T osnovano moe smatrati metodom stimulacije fizioloke regeneracije. Taj metod u potpunosti se podudara s podacima koje nudi nauka o regeneraciji, koji, takoe, u svim sluajevima reparativne i fizioloke regene racije ima dve faze: unitavanje (razaranje) i obnavljanje ... Prema tome, lekovito gladovanje moe se posmatrati kao prirodni faktor stimulacije fizioloke regeneracije, koji o b navlja i podmlauje elije, tkiva, molekule i hemijski sastav celog organizma." Dakle, princip prioritetnog ouvanja ivotno vanih tkiva organizma potreban je da bi se u potpunosti upravljalo organizmom u procesu gladovanja, i po prestanku glado vanja brzo pristupilo njegovom obnavljanju. Taj princip ukazuje na to d a j e , u prvom redu, potrebno pojesti" sve to je strano i suvino. Zatim se moe , j e s t i " vlastito tkivo i organi prema principu vanosti. U vezi sa tim gladovanje se smatra operacijom bez noa, a hiring je pri roda. IV - ienje od ljake. Pol Breg je govorio: Gladovanje je jedini nain oslobodi otrovnih materija, na organizam. Gladovanje je veliki ista, bolesti". da se organizam koje dospevaju u ali ne i lek od

U ljaku, koja se stvara odprudukata razmene materija, spadaju: krajnji produkti razmene belanevina - mokraevina, mokrana kiselina, kreatinin, amonijeve soli i neke druge materije; krajnji produkti razmene ugljenih hidrata; produkti koje organizam ne prihvata (ne asimiluje) zbog p r o m e n e njihovog oblika usled termike i druge obrade soli kalcij uma, kuhinjska so itd. Tome mnogo doprinose prekomerna ishrana, nepravilna kombinacija produkata, ne pravilan redosled uzimanja hrane u toku j e d n o g obroka, nepridravanje bioritamske aktivnosti probavnih organa (posebno uzimanje hrane nou). U strane materije, dospele u na organizam, spadaju materije koje se primenjuju u tehnolokom procesu: za pripremanje h l e b a - izbeljivai brana, usitnjivai testa itd.; pri konzerviranju konzervansi, materije koje poboljavaju spoljanji izgled finalnog produkta (u kobasicama), soljenje (stavljanje u salamuru), mariniranje itd.; hlorisanje vode, boje za farbanje napitaka; nadevi u vakaim g u m a m a , b o m b o n a m a i drugo. Veina lekova i sintetikih vitamina, uz m i n i m u m koristi za organizam, zagauje organizam ma terijama koje su rezultat njihovog raspada. Uzmite veknu industrijskog belog hleba: on je obraen, izbeljen, ofarban, obogaen, oien, smekan, konzerviran i aromatizovan. I sve to pomou sintetikih hemijskih ingredijenata. Danas je skoro nemogue nabaviti veknu hleba koja se 100% sastoji iz neobraenog mlevenog peninog brana, osloboenog arome i sintetikih dodataka hrani. U produktima ishrane ima mnogo soli. To je takozvana skrivena s o " . Kada se upotrebljava stalno s produktima ishrane, ona izaziva nezasitu e, oseaj suenja u ustima, gubitak elastinosti koe i tonusa miia, nastaju razliiti otoci, figura oveka gubi oblik i oteava se rad bubrega. Na nau sreu, prvo ega se organizam oslobaa za vreme gladovanje jesu so i tenost koja je vezana za nju. 73

Proces autolize i princip prioriteta omoguavaju da se organizam oisti od ljake. ljakom emo nazivati produkte razmene materija, koji se postepeno nagomilavaju u e lijama naeg organizma, strane materije dospele u orga nizam na ovaj ili onaj nain, kao i stare, o d u m r l e elije promenjenog izgleda. 72

Praksa pokazuje, da etverodnevno gladovanje uz upo trebu Protijeve vode (vidi knjigu ienje organizma) o m o guava da se iz organizma potpuno izbaei viak kuhinjske soli i vode. Da bi se to ienje uoilo omoguava nam prosta analiza mokrae. Za vreme gladovanja treba svakoga jutra skupljati prvu jutarnju mokrau u flau i uvati je d v e do tri nedelje na prohladnom mestu. Zatim flau (tlae) pogledati prema svetlosti. Na dnu flae uoiete talog ku hinjske soli zajedno s drugom ljakom itd. To etvorodnevno ienje organizma spolja e se ispoljiti u tome da ete izgledati mladi i vitkiji. Sa skrivenom solju" dalje se borite jednom nedeljno dvadeset etvoroasovnim ili trideset estoasovnim gladovanjem i to je mogue manje koristite so u hrani. Zamenjujte je zainima od trava (kinza Bi fora radians, perun - Petroselinum sativum, mirodija - Anethum graveolens itd.), lukom, e njakom, koji su prirodni dodaci jelima. Oni daju jelima pikantnost. Vi ete mnogo bolje izgledati i bolje ete se oseati pri gladovanju i dijeti bez soli. Pol Breg navodi sluaj iz svoje prakse, kada su iz organizma izbaene najtetnije materije (iva), sastavni deo lekova kojima su ga leili" u ranom detinjstvu. Naunici-lekari iz Odese obavili su istraivanja u vezi sa izbacivanjem ive iz organizma. Najbolji preparati (me du njima uvozni) izazivali su poveanje ive u mokrai za 34 puta, a ponekad i sporedne efekte, komplikacije na bubrezima. Kada su primenili gladovanje, izbacivanje ive iz organizma ubrzalo se za deset puta! 1 bez bilo kakvih komplikacija, naprotiv - uoavalo se poboljanje opteg raspoloenja i ozdravljenje organizma u celini. Stare, izobliene i odumrle elije stalno se stvaraju u organizmu. Stare elije su balast za organizam, optereuju ga i ne koriste mu. Izobliene elije prete da se pretvore u narastajui tumor, koji razara organizam. Izumile elije 74

truju organizam najstranijim otrovima, koji nastaju pri raspadu leina. Upravo te otrove A. S. Zalmanov nazvao je toksinima umora. Da bi se uinili nekodljivim i izbacili iz organizma potrebna je ogromna koliina energije, to se spolja izraava brzim zamaranjem i gubitkom snage. Z a maranje i gubitak snage (iznemoglost) kod starih ljudi u veini sluajeva posledica je zagaenosti organizma. Sva opisana ljaka u organizmu stvara jedne ili druge taloge, koji se u Ajurvedi nazivaju ama" - sluz. Oni gue ivotne procese u organizmu i najee su uzroci oboljenja. A u glavne uzroke (naroito za pojavu tumora), koji iz azivaju skupljanje ljake na jednom ili drugom mestu u organizmu, treba svrstati energetske zastoje (psiholoke stege). Oni, kao to magnetno polje privlai opiljke eljeza, koncentriu u sebi ljaku. elije organizma prinudno se prilagodavaju pogoranim uslovima - degeneriu se i stva raju tumor j e d n o g ili drugog oblika. Ukrajinski naunik A. V. Nagomij u knjizi Starenje i produenje ivota vraa se na ideje I. I. Menikova i pie: Pristalice teorije samotrovanja pravilno su uoili da u ivim organizmima stalno nastaju otrovni produkti ivotne delatnosli i potpuno pravilno ukazuju na to da te materije, te ljake" ivota mogu ejstvovati kao otrov na elije i tkiva organizma/ Ukratko emo opisati mesta u ovekovom organizmu na kojima se odlae jedna ili druga ljaka i spoljanje sim ptome, koji ukazuju na taj proces. O s l o n a c " radnih elija organizma je vezivno tkivo. O n o u vidu pauine" obuhvata ceo organizam, svaki organ. Radne elije su, kao muice", zaglavljene u njemu. Kroz vezivno tkivo (pauinu") dostavlja se hrana do elija (muica") i kroz njega se odstranjuju otpadi ivotne delatnosti. Vezivno tkivo obezbeuje nespecifini imunitet or ganizma i mnogo toga drugog. Tako u njemu, pivom posre75

dniku izmeu elija i krvotoka, nagomilava se ljaka nastala usled razmene materija a delimino i strane materije. Neki naunici smatraju da u obavezu" vezivnog tkiva spada asimilacija ljake i njeno zadravanje u sebi radi zatite radnih elija. Kasnije, kada se za to stvore povoljni uslovi, vezivno tkivo tu ljaku prenosi u krv radi njenog izbacivanja iz organizma. Prvi i glavni simptom zagaenosti vezivnog tkiva jeste gubitak elastinosti, a simptom njenog ienja - norma lizacija elastinosti. Drugi osnovni simptom je gubitak ne specifinog imuniteta organizma. Razna probaanja, gr evi, bolesti miia, opta predispozicija organizma na o b o ljenja - posledica su te ozbiljnije zagaenosti. ienje odstranjuje sve te pojave. Sluzna ljaka belanevinaste prirode i krobni pro dukti nagomilavaju se u upljinama plua, nosa, glave i usta. Ceste prehlade, angine, maksilarni sinuzitisi, otitisi, gla vobolje, ospe na koi lica, gubitak vida, obloen jezik i neprijatan zadah pri disanju - posledica su te zagaenosti. Odstranjivanje ljake iz tih delova organizma oslobaa nas oboljenja. Koa je univerzalni organ za izluivanje. Prosudite sami, njena teina iznosi 2 0 % ukupne teine tela. Kroz kou ovek moe izluiti tri i po puta vie otpada (ubreta), nego kroz debelo crevo i mokranu beiku zajedno. Pri tom koa izluuje sve vrste ljaka koje se nalaze u organizmu. Masna, puna mitesera i bubuljiava koa govori o tome da je or ganizam d o v r h a " pun ljake i da organi za luenje svojim radom ne uspevaju da se izbore sa tim. Imunitet je oslabljen a disanje kroz kou oteano. Reju, kod oveka sa takvim simptomima svakoga asa moe da se javi ozbiljno o b o ljenje. Gladovanje omoguava da se u prvom redu proisti koa, usled ega se i uoava efekat njenog poboljanja. Uspostavljae njena zatitna funkcija i poveava imunitet. 76

Veoma mnogo ljake nagomilava se u jetri i unom mehuru. Ona zadrava strane materije, koje ospevaju u jetru (uni mehur) iz eludano-crevnog trakta prilikom probave hrane. U jetri (unom mehuru) postepeno se nagomilava (naroito kod ljudi kod kojih je jako izraen ivotni princip ui") zastarela u i stvaraju se kamenii koji podseaju na vosak. To prouzrokuje poremeaje svih oblika razmene materija u ovekovom organizmu, izaziva zastoj venoznog krvotoka i smanjuje probavnu funkciju organizma. Za vreme gladovanja, priblino 7 - 1 0 . dana, kod vas moe doi do ienja jetre u vidu proliva.Ugledaete crnu, smrdljivu masu slinu mazutu koja je izbaena iz vas. To je stara u i rastopljeni kamenii slini vosku. Kada se jetra oisti obnovie se razmena materija ojaae i bre rasti kosa i nokti, popraviete se - ako ste bili mravi, odnosno smraete - ako ste bili debeli, obnovie se zubni emajl, izotrie se vid, poboljati pamenje i probava hrane. Kao rezultat normalizacije venoznog krvotoka nestae hemoroidi, proirenje vena na nogama, uspostavie se polna funkcija i nestae adenom. Uopte, ienje jetre prouzrokovae neoekivane i prijatne metamorfoze u va em organizmu, o kojima i ne sanjate. U debelom crevu nagomilava se masa svih moguih ljaka i parazita ije e vas izbacivanje zapanjiti. To se naroito odnosi na ljude koji pate od zatvora, nepotpunog pranjenja i prinudne stolice. Tome doprinosi nepravilna i prekomerna ishrana. Potrebno je istai injenicu da se oko stomaka esto razmeta emocionalna stega tuge i straha, koju izazivaju ve opisani simptomi. Naruavanje evakuativne funkcije debelog creva prou zrokuje samotrovanje organizma. ljaka, koja nije izbaena kroz anus, asimiluje se u krv i izbacuje kroz plua (disanje s neprijatnim mirisom), kou (bubuljice, miteseri, ospa) i bubrege (mutan urin s veoma neprijatnim mirisom). 77

Gladovanje omoguava da se obnove i normalizuju funkcije debelog creva. Rezultat tog procesa jeste da ovek dobija masu energije i stanje guenja se gubi. Disanje po staje sveije, a koa istija. Normalizuje se krv i nestaju raznovrsne teko izleive" bolesti. ljaka se nagomilava u masnim i kotanim tkivima miia koji su neaktivni - kao u depou ljake". Spolja se to jedva primeuje, ali bez obzira na to ljaka gui vane ivotne procese, koji se odvijaju u kostima. ljaka se nagomilava i u radnim elijama organizma. To se deava zbog naina ivota (malo kretanja, obilna ishrana, emocionalna napetost i godine ivota). ljaka u elijama oteuje genetiki aparat, to dovodi do gaenja ili nepravilne sinteze belanevinastib struktura, a zatim i d e g e neracije elija. Ako to due traje nastaje tumor, koji se postepeno degenerie u maligni tumor. ljaka u vidu tromba i mrlja (depoa) taloi se u krvnim sudovima - tako nastaje patologija krvnih sudova. Skleroza (otvrdnjavanje tkiva), ishemija (smanjivanje sadraja krvi), insult (nagli prekid krvotoka), tromboza (zaepljenje), in farkt (stvaranje arita odumrlog tkiva) i drugo. Loe raspoloenje, nespokojstvo, napregnutost, stre sovi, nervoza i nepotrebno uzbudivanje svedoe o bolesnom stanju krvi. Za nas treba da budu uobiajeni optimizam, veselost, bezbrinost i samouverenost. Svi ti simptomi m o gu se objasniti jedino stanjem krvi koja je oiena ili neoiena. ljaka koja se stalno nagomilava u organizmu pogoduje stvaranju buduih ovekovih oboljenja. A kada priroda h o e da izbaci tu ljaku, ona bira eksploziju", koja se naziva bolest. Bolest je nain pomou kojeg priroda pokazuje da je na organizam prepun toksinih materija i unutranjih ot rova, a takode i leci organizam. 78

"Kada gladujemo pomaemo prirodi da izbaci produkte raspada i otrove, koji su se nagomilali u organizmu. To zna svaka divlja ivotinja. Gladovanje je jedinstven nain koji pomae ivotinji da savlada fizike slabosti koje je obu zimaju. To je njihov prirodni instinkt. Meutim, kod ljudi stvar je sasvim drukija. Poto smo dugo iveli u uslovima civilizacije um nam je mnoge prirodne zakone potisnuo. Vie se oslanjamo na vetako (leimo se na klinikama, savremenim lekovima i postajemo bogalji) nego na priro dno (jednostavno odgladovati i ozdraviti). Kada poinje gladovanje organizam na raun meha nizma informaciono-energijske homeostaze poinje da m e t e " ljaku, obnavlja strukturu tkiva i funkcije organa. Taj proces deluje tako da sve ranije nabijeno" (na opisanim mestima) naglo dospeva u krvotok (na primer, amonijak se pri gladovanju izbacuje hiljadu puta jae nego obino) i organe za luenje radi izbacivanja iz organizma. Bubrezi, creva i plua za vreme gladovanja rade veoma aktivno, izbacujui iz organizma otrovne produkte raspada masti (aceton, masne kiseline), belanevina (tirozin, triptofan), fenilalalin, fenol, kreazol, indikan (sve toksine materije s neprijatnim mirisom), pesticide, teke metale, radionukleotide, lekove, dodatke ishrani (zaine) i slino. Plua od stranjuju oko 150 razliitih toksina u gasovitom stanju. To prouzrokuje intoksikaciju - naglo pogoranje linog oseanja oveka koji gladuje. To je prirodni proces kojeg se ne trena bojati, ve treba tipeti i pomoi ga preduzimajui razliite mere ienja: istiti debelo crevo klistirima, upo trebljavati vodu (protijevu, destilovanu), prati telo (bez sa puna), etati na sveem vazduhu, ispirati usta. Vi moete suditi o vlastitoj zagaenosti organizma pre ma loem stanju, koje oseate, po obloenom jeziku, u zavisnosti od izgleda i debljine sloja na njemu, mutnoi mokrae i koliine taloga u njoj, koliini gnoja i sluzi, koji 79

se lue kroz oi, ui, nos i prema smradu koji se iri iz vaeg tela i iz usta pri disanju. U prvom redu organizam se oslobaa ustajale vode, kuhinjske soli i soli kalcij uma. Zatim se troi bolesno izo blieno tkivo, salo u trbunoj duplji i miii. To nije nita drugo do proces autolize, koji pomae da se organizam oslobodi toksina i ljake. Dalje se odvijaju dva paralelna procesa - u zavisnosti od prioriteta troi se tkivo organizma i elije se iste iznutra. Ti procesi traju tokom itavog perioda fizioloki korisnog gladovanja. Primera radi, Pol Breg na ovaj nain opisuje izbacivanje ljake iz organizma za vreme gladovanja: Kada primenjujem desetodnevno potpuno gladovanje svakoga jutra uzimam za probu prvu jutarnju mokrau. Sipam je u malu flaicu i stavljam na prohladno mesto. Posle nekoliko dana u mokrai se uoavaju mali kristali. Zatim aljem mokrau na hemijsku analizu, koja pokazuje da se u mokrai nalaze tragovi D D T i drugih otrovnih pesticida ... Jednom prilikom, kada sam gladovao 21 dan, devet naestog dana osetio sam jake bolove u mokranoj beici, posebno neprijatne prilikom mokrenja. Dao sam mokrau na analizu i pokazalo se d a j e ona prezasiena D D T i drugim otrovima. Kada su ti otrovi izali iz mene osetio sam ogro man priliv energije. Beonjae u mojim oima postale su bele kao sneg, a koa na telu poprimila je lepu boju." Opisana pojava dosta je rasprostranjena. Prema tome, kada vam se pri gladovanju neoekivano pojave jaki bolovi, to ukazuje da ivotna snaga otkida" najstraniju ljaku i unitava patologiju. Radujte se to j o imate dovoljno ivot ne snage i izbaviete se od opakih bolesti. Neoekivani i jaki napadi gladi, koji se javljaju tokom prvih 20-25 dana gladovanja, ukazuju na bunt"patologijespoljanjih mani festacija - psihikih koljki". Ali ako oseaj gladi nastaje 80

posle tog roka treba prekinuti gladovanje. Znajte da psi hike koljke", odumirui, dejstvuju na svest naglim oseajem gladi, kako bi se to bre prekinulo gladovanje. Pretrpite tu glad 3 0 - 6 0 minuta. Ako za to vreme ne prestane oseaj gladi, znai da ste proli rok fizioloki korisnog gladovanja i vreme je da prekinete gladovanje. Kod ljudi naeg vremena organizam je toliko prepunjen ljakom, da neki mogu umreti ne od gladi, ve od opisane intoksikacije. O tome govore mnogi specijalisti za lekovito gladovanje: J. Nikolajev, P. Breg i drugi. Organi za luenje ne uspevaju da neutraliu i izbace ljaku iz organizma. Nastaje blokada" - organizam se ne prilagoava glado vanju. To se obino deava petog - desetog dana glado vanja. Covek koji gladuje prestaje da gubi na teini, po veava se opta slabost, javljaju se gaenje, glavobolja, nesanica, moe se poveati i temperatura tela, nastaju srana slabost i aritmija. To su glavni simptomi blokade" (jake intoksikacije). Iz radova uvenih domaih fiziologa i biohemiara (V. V. Pautina, M. N. Saternikova, J. M. Geftera) poznato je da za vreme prinudnog dueg gladovanja organizam ivotinja i oveka umire, esto pre nego se potpuno iscrpi, kao rezultat blokade" (samotrovanja produktima raspada). Kada se u procesu lekovitog gladovanja ti produkti raspada izbacuju iz organizma posredstvom itavog niza terapija (proiava jui klistiri, kupke, masaa, poveana ventilacija plua, et nje) ovekov organizam koji gladuje, podnosi gladovanje u trajanju do 30 do 40 dana bez ispoljavanja bilo kakvih znakova samotrovanja. Ako se simptomi blokade", bez obzira na preduzimanje opisanih mera, poveavaju treba prekinuti glado vanje. Posle oporavka tokom jedne-dve nedelje, za koje vreme treba uzimati sokove i svezu biljnu hranu, treba ponoviti gladovanje. Trajanje gladovanja ne srne biti veliko 81

- najdue 3-7 dana. Shvatanje te pojave omoguava nam da se struno borimo s njom i da postignemo odline rezultate pri gladovanju. U daljem izlaganju bie naveden metod m e k o g " ulaenja u sistem gladovanja. Prema tome, u pravu je bio Buhinger koji je govorio: Lekovito gladovanje je izluujue, proiavajue le enje svih tkiva i sokova organizma, pri emu produkti raspada belanevina dejstvuju kao stimulatori na nervni sistem." V - Normalizacija mikrollore organizma i njegove zatitne funkcije. Aktiviranje naslednog aparata elija pri gladovanju izraava se pre svega u jedinstvenom prestro javanju njegovog fermentnog sistema, usmerenog na uni tavanje patolokih arita infekcije, tkiva, tumorskih tvo revina, promena na oiljcima. Pri gladovanju ne uoava se komplikovanje virusne infekcije. Za vreme epidemije gripa n i j e d a n ovek, koji se nalazi u stanju gladovanja, nee oboleti. Posle prvih kura doziranog gladovanja ljudi rede obolevaju od virusne in fekcije ili je podnose u lakem obliku. Pri viestrukom ili sistematskom gladovanju oni prestaju da boluju, izmeu ostalog, i od virusnih oboljenja. Za vreme gladovanja na staje proces potpunog unitavanja arita skrivene infekcije. Infekcija koja se nalazi u kapsuliranom - latentnom stanju, praktino je otporna na savremene antibakterijske terapije (leenje antibioticima, sulfanilamidima i drugim lekovima). Obrnuto, u tom periodu ivota mikroorganizmi, koji se nalaze u zatitnim kapsulama, postaju otporniji na te medikamente i druga lekovita sredstva. Pri gladovanju te kapsule unitavaju se fagocitima i fermentima, koji se akti viraju acidozom. Neki specijalisti za gladovanje istiu sledeu injenicu. Kod ljudi, kod kojih se za vreme gladovanja intenziviraju 82

arita skrivene infekcije, uoava se izraenija dinamika lekovitog procesa. Takvo aktiviranje skrivenih arita ne koi, ve naprotiv pomae bre izleenje hroninih obo ljenja pri gladovanju. Ui inoterapija u kombinaciji s glado vanjem omoguava brzo i efikasno unitavanje skrivenih arita infekcije. Na primer, stvaranje gnoja u usnoj duplji ukazuje na proces unitavanja slinih arita u eonim i maksilarnim sinusima i na proces ienja korena zuba. Deformisane membrane elija koje stare" pri glado vanju poprimaju oblik koji je slian obliku mladih elija. Proces elija koje se brzo dele pri tome se usporava. Pres trojavanje fermentacionog sistema pojaava reeeptore nervnih zavretaka, koji su utemeljeni u membrane elija i sposobni da pojaavaju barijernu funkciju aktiviranjem ne kih materija u elijama. Na taj nain pri gladovanju se obezbeuje kompleksno obnavljanje barijernih funkcija e lija preko normalizacije membrana. To znai da se glado vanjem mogu obnavljati barijere elija, barijere organa i poveavati otpornost celog organizma. U periodu gladovanja kod oveka se menja crevna mi croflora. Kao rezultat oksidacije organizma unitava se trulena mikroflora, ali se istovremeno obnavlja i odrava mikroHora kiselomlenog vrenja (kao kod zdrave dece). Rezultat toga je da posle gladovanja mikrotlora creva po boljava sintezu vitamina, aminokiselina i drugih bioloki aktivnih materija, na primer fermenata, medu kojima i nezamenjivih. Kada se pri gladovanju uzima urin, koji poveava oksidaciona svojstva u organizmu i aktivira autolizu, proces otklanjanja infekcije je mnogo bolji. Gladujui, organizam titi najslabije elije - eluca i creva. Prekida se luenje sone kiseline koja Ijuti epitelijalne elije eluca. Obrnuto, te elije (eluca i creva) sadre u sebi masna jeinjenja, koja ih tite pri gladovanju. 83

Po zavretku gladovanja i prelaska na obnavljajuu ishranu tokom prvih 2 4 - 4 8 sati reima ishrane te elije ponovo izbacuju masna jedinjenja u krvotok. Ako se u to vreme upotrebljava masna hrana to e preopteretiti krv i jetru m a s n o o m , prekinuti runkcionisanje eludano-crevnog trakta i izazvati druge tetne posledice. Radi toga prvih dana obnavljanja ishrane masnu hranu treba iskljuiti. ak i ki sela pavlaka i mlad kravlji sir su otrovni" produkti. ovekov organizam, koji redovno gladuje, lako se prilagodava naglim promenama temperature i d o s t a j e otporan na hladnou. Na primer, Pol Breg pie o svom iskustvu. Zahvaljujui redovnom gladovanju i pravilnoj ishrani moj organizam se lako prilagodava na veliku hladnou. Ponekad bolje podnosim nepovoljne klimatske uslove nego ljudi koji su roeni u tim mestima i koji su se od roenja navikli na takvu klimu. Mogu napustiti svoju kuu, koja se nalazi u okolini Palm-Springsa u Kaliforniji, u januaru kada termometar pokazuje plus 27C danju i oko 16"C nou i avionom odleteti u gradove srednjeg Zapada - kao to su Mineapolis, drava Minesota, ili u Kanadu, na primer, u T o ronto gde je temperatura u to vreme 25-35"C ispod nule". VI - Asimilacija ugljen-dioksida i a z o t a iz v a z d u h a . E n d o g e n a i s h r a n a . Akademik M. F. Gulj, kao i drugi ino strani naunici istiu da pri promeni kiselo-alkalne rav notee prema kiseloj sredini ubrzavaju se procesi asimi lacije ugljen-dioksida od strane elija. Prema zakonima hernije, kisela sredina plazme krvi lake predaje, a elije krvi i elije krvnih sudova u tom periodu aktivnije apsorbuju ugljen-dioksid, koji je rastvoren u krvi. Radovima profesora M. I. Volskog i njegovih sledbenika utvreno je da, pri promeni kiselo-alkalne ravnotee krvi prema kiseloj sredini, ubrzava se asimilacija azota iz vazduha od strane elija. Na taj nain azot uporedo s 84

ugljenikom, zasiujui aktivnije eliju, doprinosi pobolj anju biosinteze belanevina i drugih jedinjenja u eliji. Dokazano je da se ugljenik iz ugljen-dioksida u eliji pretvara u ugljenik organskih materija (H. A. Krebs, Evans i drugi), a da dva molekula kiseonika pri upotrebi ug ljen-dioksida od strane elija daju organizmu dopunsku energiju. Kvalitativna i koliinska sinteza nukleinskih kiselina (od njih se sastoji genetski aparat elija), kao i aminokiselina i drugih bioloki aktivnih materija, tkiva ovejeg organizma direktno proporcionalno zavisi od procesa asi milacije u elijama rastvorenog ugljen-dioksida iz krvi. Kod mladih ljudi ta biosinteza je savrenija i, shodno tome, kvalitetnija nego kod starijih. Najsavrenija biosinteza je kod dugovenih ljudi, slabija kod ljudi roenih s defektnim genetskim aparatom i kod hroninih bolesnika. Pri gladovanju u uslovima promene kiselo-alkalne rav notee prema kiseloj sredini oveje elije pojaano asimiluju ugljen-dioksid i azot, pribliavajui se nivou asi milacije tih materija elijama biljaka. To i jeste potpuno kvalitetna endogena (unutranja) ishrana. Pri potpunom iskljuivanju produkata ishrane za vreme gladovanja u poetku se pojaano cepaju vlastite masne rezerve organizma na sastavne delove. U prvom redu iz masti se stvaraju nezasiene (tene) masne kiseline. Meu njima se nalaze takozvane visokomolekularne nezasiene masne kiseline, koje ine osnovu mnogih vitamina, hor m o n a i drugih bioloki aktivnih materija. Radi toga elije organizma odmah ih koriste kako bi odrale neophodne ivotne aktivnosti. Ali krajnji produkti raspada masti su mnogobrojne organske kiseline, koje se jednim imenom nazivaju ketonska tela. Osim toga, kao i pri raspadanju bilo kojeg tkiva, stvara se ugljenina kiselina koju elije asimiluju u obliku ugljen-dioksida ili se ta kiselina izluuje 85

kroz plua. Ti krajnji produkti raspada masti, kad dospeju u krvotok, menjaju njegovu kiselo-alkalnu ravnoteu prema kiseloj sredini (acidoza). Upravo acidoza, koja se razvija pri gladovanju, poboljava proces potronje ugljen-dioksida od strane elija, to jest pojaava biosintetiki efekat. Pri p o boljanju biosinteze organizam kvalitetnije asimiluje k e tonska tela, koja se pretvaraju u vane belanevinaste i nebelanevinaste strukture. Pri tome se gube pojmovi nezamenjive aminokiseline, deficit hranljivih vitamina, belan evina itd. Na taj nain acidoza, koju regulie organizam, obezbeduje savrenu ishranu i snabdevanje energijom ovejeg organizma. Karakteristino je da posle prvog acidoznog maksimuma (vrhunca) oboleli znatno manje gube telesnu teinu. A k o pri umerenom reimu kretanja (motornom re imu) ovek prvih dana gubi po kilogram telesne teine, posle acidoze gubi po 5 0 - 1 5 0 grama. To se objanjava biosintezom koja obezbeduje efekat plus energiju. Drugim recima, gladovanje obezbeduje oveku kva litetno drugu vrstu ishrane i snabdevanja energijom, to se izraava jedinstvenim lekovito-profilaktikim efektom, koji se ne moe postii ni jednim drugim medikamentnim ili prirodnim leenjem. VII - Fizioloko mirovanje organa. Gladovanje bitno smanjuje optereenje na mnoge organe, to omoguava obnavljanje oteenih struktura organizma i njihovih fun kcija. Srce se odmara pri gladovanju. eludac i probavni trakt jaaju zahvaljujui gladi. Slaba probava iezava. U vezi sa tim donekle je opravdana preporuka Pola Brega da se za vreme gladovanja ne treba klistirati, to daje m o gunost debelom crevu da se regenerie. Kao rezultat fiziolokog odmora i remonta g e n a " kod mukaraca se obnavlja polna potencija. Kod ena u kli86

maksu mogu ponovo da se obnove redovne menstruacije. Nestaje netrpeljivost prema okolini, razdraljivost i obnav lja se sposobnost oveka da se prilagodava stresnim situa cijama. VIII - Poveanje razmene materija i asimilacione sposobnosti organizma. Gladovanje izaziva poveanje razmene materija u prvih 3 0 - 4 0 dana perioda obnavljanja za 5 - 6 % . Posle gladovanja hrana se bolje asimiluje. N o r malizuje se razmena materija. Samo zato gladovanje se preporuuje starijim ljudima kod kojih se ti procesi odvijaju tromo. IX - Podmladivanje organizma. Engleski naunik Haksmej izveo je eksperimente sa crvima iz zemlje. On je obinom hranom hranio celu koloniju tih crva, a po j e d n o g crva izolovao je od drugih i povremeno ostavljao bez hrane. U svemu ostalom nain ivota i ishrane izdvojenog crva bio je slian ishrani i nainu ivota kolonije. Kao rezultat eksperimenta crv koji je povremeno gladovao nadiveo je devetnaest pokoljenja crva, koji su iveli u koloniji. Doktor Mjuler iz Ncmake veoma je tano zapazio: ... gladovanje je jedinstven evolucioni metod pri k o m e se pomou sistematskog ienja moete postepeno vratiti u normalno fizioloko stanje'. Profesor Morgulis na osnovu eksperimenata koje je obavio doao je do vanog zakljuka: Kako laboratorijski, tako i kliniki eksperimenti pot vrdili su podmladujue dejstvo gladovanja. Ako ono nije suvie dugotrajno, deluje blagotvorno i m o e se uspeno iskoristiti za savladavanje starake nemoi i tromosti, a takode i za poboljanje funkcija osnovnih organa (krvotoka, disanja), poveanja snage miia i otrine oseaja ... Izra avajui se bioloki, iako organizam ne dobija novi pod87

sticaj, on postaje snaniji, j e r je osloboen neaktivnosti. Odnos izmeu citoplazme i jezgra menja se u korist preovladavanja jezgra, usled ega se morfoloke elije, iz kojih se sastoji organizam, podmladuju i postaju slinije embrio nalnim elijama. Time se m o e objasniti energian rast, koji one ispoljavaju pri pravilnom reimu ishrane". Profesor L. V. Poleajev, doktor biolokih nauka, p o znati specijalista za regeneraciju udova kod ivotinja, ovako pie o podmlaujuem efektu gladi: Gladovanje je proces poviene fizioloke regeneracije, obnavljanja svih elija, njihovog molekularnog i hemijskog sastava". Biohemijske promene pri gladovanju i obnavljanju izgubljenih i oteenih udova su sline. Kako pri glado vanju, tako i pri regeneraciji postoje dva procesa: razaranje (odumiranje, povreivanje) i obnavljanje (regeneracija). Proces razaranja karakterie se raspadom belanevina, p o m a k o m unutranje sredine organizma prema kiseloj strani i acidozom. Proces obnavljanja pojaava stvaranje belanevina, ujednaava unutranju sredinu organizma, otklanja aeidozu. Pojaanje procesa razaranja pojaava proces obnavljanja. Zato se lekovito gladovanje m o e posmatrati kao prirodni proces fiziolokog obnavljanja organizma. U osnovi lekovitog gladovanja je optebioloki proces, koji podmlauje tkiva u elom organizmu. Kao rezultat due prakse gladovanja utvreno je da je podmlaivanje najbolje izraeno u ovekovom organizmu. Posebno je primetan efekat podmlaivanja koe - linije i bore postaju manje vidljive, a pege (mrlje), mesta bez pig menta i bubuljice polako nestaju. Koa dobija lepu boju, poboljava se struktura tkiva. Oi su bistrije i izraajnije. Pravilno tumaenje podmlaujueg efekta gladovanja sadrano je u dejstvu ivotne snage organizma. Ona se 88

stvarno moe i treba je uvebavati pomou razumnog gla dovanja. Dodao bih jo sledee: pri gladovanju smanjuje se toplotna sposobnost organizma. Treba znati da obina tem peratura tela od 36,6"C spontano oteuje spiralu D N K nosioca nae naslednosti. Smanjivanje temperature tela pri gladovanju i pojaanje fermentacione aktivnosti omogu avaju da se otklone ta oteenja, to normalizuje sintezu belanevina - kao kod mladih ljudi. Devet posebnih mehanizama, koje glad pokree, ne mogu se aktivirati nalazei se u reimu ishrane.

NAINI G L A D O V A N J A 1 N J I H O V E KARAKTERISTIKE Gladovanje - moni, prirodni metod, koji se medu specijalistima smatra as adutom " narodnih lekovitih sredstava. Ono to glad ne izlei, nee nita izleiti. Gladovanja se meusobno razlikuju po duini trajanja i kvalitetu. Duina trajanja sastoji se u rokovima sprovoenja gladovanja, a kvalitet - u nainu njegovog sprovoenja. Razmotrimo detaljnije te dve velike grupe.

DUINA

TRAJANJA

GLADOVANJA

Svaki ovek koji eli da gladuje, prvo postavlja pitanje - koliko dana je potrebno da odgladuje da bi ozdravio, podmladio se i stekao posebne sposobnosti. Uenje o sta dijumima procesa gladovanja i obnavljanja organizma o m o guava da se da kvalifikovan odgovor na to pitanje: glado89

vanje moe biti potpuno - zavreno i nepotpuno - preki nuto. Uenje daje odgovor i na pitanje koliko je potrebno vremena za postizanje planiranih rezultata. Postoje tri stadijuma procesa gladovanja i obnavljanja organizma. Tokom svakog stadijuma u spoljanjim manifestacijama i u fizi kom telu oveka odvijaju se posebni procesi, prema kojima se ti stadij um i i nazivaju.

PERIODI

GLADOVANJA

Prvi stadijum se naziva iritacija hrane". Duina tra janja tog stadijuma obino je 2 - 3 dana. oveka iritiraju bilo kakvi signali hrane: njen oblik i miris, razgovori o jelu, zvuk posude za pripremanje i serviranje hrane i drugo. Ti signali izazivaju luenje pljuvake, kranje u stomaku, oseaj sisa nja u ustima; pogorava se san, poveava razdraljivost i javlja loe raspoloenje. Ponekad se kod bolesnika uoava neznatno komplikovanje simptoma bolesti. Telesna teina brzo opada (gubitak teine do 1 kg dnevno). ed obino nije velika. Utkaj prvog stadijuma gladovanja na ovekove spoIjanje manifestacije. Kada se ovek odrie uobiajenog uzimanja hrane i ne zadovoljava nastali oseaj gladi od tog momenta poinje rad na uspostavljanju poretka u vlastitoj svesti. ovek svesno trpi i samim tim disciplinuje, odnosno stavlja pod kontrolu oseaj ukusa i gladi. Pogoranje sna, razdraljivost i slino u tom stadijumu gladovanja oznaava unutranju borbu i potinjavanje ose aja volji oveka. Redovno gladovanje j e d n o m u 1-2 m e seca po 2 - 3 dana menja ovekove navike i stvara kvalitetno drugu linost. Ljudi kod kojih su jako razvijeni oseaj gladi, ukusa i sklonost prema alkoholu, duvanu, narkoticima i kod kojih 90

su ti oseaj i i sklonosti osvojili" vei deo svesti, kapri ciozni su, nastrani, nestrpljivi i prepuni oseaja samosaaljenja. Oni dopunjavaju vlastiti oseaj gladi i ukusa, zado voljavajui njegove zahteve. Veoma teko gladuju, iako im gladovanje donosi najvie koristi. Kada izdre navalu umiruih strasti" u tom stadijumu gladovanja (prvih 2 - 4 dana) ovek gubi neodoljivu udnju prema alkoholu, narkoticima i duvanu. Pri tome se ne u o ava ni sindrom ukidanja" kod ljudi koji su zavisni od glukokortikoidnih hormona nadbubrenih lezda, od lekova koji blokiraju ili aktiviraju receptore elija, od sredstava koja razreduju krv (finilin i drugi). Stadijum iritacije hrane je svojevrstan test, koji otkriva u b r e " u ovekovoj svesti. Svi negativni oseaji i misli, koji su se kod njega pojavili tokom tih 2 - 3 dana, ine to ubre". Kada ga odstrani, ovek postaje kompaktniji i energijski snaniji, a to znai da uspenije odoleva ne povoljnim uslovima i bolestima. Uticaj prvog stadijuma gladovanja na fizioloke procese. Stadijum iritacije hrane je blagi stres za orga nizam. Taj stres u prvom redu izaziva aktiviranje glavnog pulta" upravljanja ovejim organizmom hipotalamusa. Hipotalamus poinje da lui razne materije, koje ispoljavaju posebno dejstvo na lezde sa unutranjim luenjem radi prilagodavanja organizma na opstanak bez hrane. Posle 24 asa gladovanja kod oveka se naglo poveava luenje iz hipofize somatotropnog hormona - hormona rasta. Taj hormon aktivira hormon guterae (pankreasa) glukogen, koji pojaava cepanje glukogena u jetri, to obez beduje ishranu organizma. On otklanja intoksikaciju orga nizma blagotvornim uticajem na titastu lezdu. Ako gladovanje traje due od 24 asa, hipotalamus produava da upravlja prilagoavanjem organizma na glad, luei tkivne neurohormone. Pomou tih hormona ostva91

ruju se prilagoavajue reakcije organizma, koje su usmerene na otklanjanje intoksikacije, obnavljanje rada imunog sistema, genetskog aparata, barijera elija, neu tralizaciju alergijskih reakcija u organizmu itd. U tom perio du znatno se poveava aktivnost fagocita na unitavanju patolokili mikroorganizama. Prvih 3-4 dana gladovanja iz organizma se aktivno izbacuje suvini natrijum kroz mokrane kanale, kou, creva, a s njim i suvina' voda. Istovremeno, normalizuje se razmena belanevina, iji je rezultat nestajanje otoka bilo kojeg porekla. Prema tome, postupkom gladovanja u periodu trajanja stadijuma iritacije hrane ( 2 - 3 daha) vi izazivate fizioloki duevni potres u svom organizmu, poveavate njegovu fagocitarnu i imunu zatitu, izbacujete iz organizma suvini natrijum i tenost. Moete se izleiti od oboljenja koja su se aktivirala za vreme trajanja tog stadijuma i smrati od 2 do 4 kilograma.
1

Porfirije Ivanov. Uopte, prisustvo oseaja gladi ni u kom sluaju ne smanjuje efikasnost gladovanja, ve je oteava. Kod veine ljudi koji gladuju uoava se poveanje opteg usporavanja. Ponekad, naroito ujutro, neki bolesnici se ale na glavobolju, vrtoglavicu, muku i oseaj slabosti. Te pojave se u znatnom stepenu smanjuju ili potpuno nestaju posle etnje i uzimanja alkalnih voda (boromi"). Uoava se poveanje belih ili sivih naslaga (sloja) na jeziku, suvoa jezika i usana, sluz na zubima, miris acetona iz usta, suvoa i bledilo koe. Kod nekih bolesnika uoava se neznatno komplikovanje simptoma propratnih hroninih somatskih oboljenja. Gubitak telesne teine dostie 3 0 0 - 5 0 0 grama dnevno. Sve te pojave kod ljudi koji gladuju ispoljavaju se razliitim intenzitetom od estog do desetog dana glado vanja, posle ega se stanje obolelih bizo menja. Nastaje trei stadijum. Uticaj drugog stadijuma na ovekove spoljanje ma nifestacije. Za vreme trajanja stadijuma narastajue acido ze u spoljanjim manifestacijama oveka produava se rad koji je poeo u prethodnom stadij umu. ivotna snaga, ne troei se na preradu, asimilaciju hrane i izbacivanje pro dukata njenog raspada, poinje da cedi" odnosno da istis kuje sve suvino i strano iz organizma. Time se objanjava poveanje belih i sivih naslaga na jeziku, suvoa jezika i usana, sluz na zubima - simptomi luenja ljake. U vezi sa nastalom slabou i intoksikacijom u or ganizmu se aktiviraju patoloki oseaj i samosaaljenja, te nja za komforom, odsustvo elje da se trpi dobrovoljna patnja, oseaj zavisti i nepravednosti prema ljudima koji nas okruuju (Zato ja tako patim, bolujem, a oni ive raskalano i nita im ne nedostaje?" i slino). Intenziviranje simptoma jedne ili druge bolesti govori o njenom iskorenjivanju i oznaava dobar efekat procesa gla dovanja. 93

Drugi stadijum naziva se narastajua acidoza". Ovaj stadij um poinje od 2 do 3 dana gladovanja i zavrava se prvom acidoznom krizom - estog-desetog dana gladovanja. Treeg do petog dana uzdravanja od uzimanja hrane oseaj gladi se obino smanjuje, a ponekad i potpuno nes taje, poto se u to vreme poveava ed. Prema istrai vanjima doktora Vegera, otprilike kod j e d n o g oveka od etrdeset ljudi koji gladuju oseaj gladi zadrava se za vreme trajanja itave kure gladovanja. Uzrok te pojave je u spoljanjim manifestacijama oveka i oznaava prisustvo j a k o g arita oseaja gladi s kojim ovek ne ume da se bori. On stalno misli na jelo to j o vie provocira glad. U tom sluaju treba se svesnim voljnim naporom prebaciti na suprotnu temu. Na primer, zamisliti da svaki trenutak vaeg gladovanja spaava oveanstvo. Priblino tako je postupao 92

Kada se ovekove spoljanje manifestacije oslobode svojih psiholokih stega i oseaja koji ih optereuju, nastaje unutranje smirenje, normalizuje se san i nestaje glavobolja. etvrtog ili petog dana gladovanja kod nekih ljudi moe se javiti duevno blagostanje. ak i mrano, kino, vreme oveku se moe uiniti prijatnim, a ljudi koji ga okruuju dobrim. Ako je ovek pre gladovanja esto nesvesno ulazio u beznaajne sporove, provocirajui konflikte, to se posle gladovanja skoro ne uoava. Uticaj d r u g o g s t a d i j u m a g l a d o v a n j a n a fizioloke p r o c e s e . Poev od 2 do 3 dana gladovanja dolazi do kva litetne promene sekrecije eludano-crevnog trakta. Prekida se luenje sone kiseline. Umesto nje u otvor eluca pro bijaju" se nezasiene masne kiseline i belanevine. Nezasiene masne kiseline aktiviraju tkivni neurohormon holecistokinin, koji gui oseaj gladi. Zato od treeg do etvrtog dana gladovanja ljudi ne oseaj u elju za hranom. Osim toga, nezasiene masne kiseline obezbeuju izra zit efekat izbacivanja ui. Pri gladovanju u je otkrivena ak i u debelom crevu. Snaan efekat izbacivanja ui p o mae ienje jetre i une kese od stare, ustajale ui i delimino normalizuje funkcije tih organa. Od sedmog do devetog dana gladovanja potpuno pre staje sekrecij a eluca za varenje hrane, a umesto nje javlja se takozvana spontana eludana sekrecija. Sekret koji se pri t o m e stvara sadri veu koliinu belanevina, koje se p o novo asimiluju kroz sluzokou eluca u krvotok. Nastanak i korienje spontane eludane. sekrecije pri gladovanju je vaan mehanizam za prilagoavanje, koji smanjuje gubitak belanevina i obezbeuje organizam stalnim dotokom aminokiselina - plastinog materijala koji se koristi za stvaranje i obnavljanje belanevina u najvanijim organima. Jo jednom istiem: ako za vreme gladovanja ovek uzima jednolinu hranu, makar i u minimalnim koliinama, 94

kod njega e se razviti simptomi distrofije. To se objanjava time, to povremeno unoenje u eludac ak i neznatnih koliina hrane pobuuje peristaltiku eluca i creva z b o g ega ne dolazi do blokade rada probavnih lezda i zadrava se oseaj gladi. Pri tome se, takoe, naruava normalni proces razmene materija. Organizam se blagovremeno ne prestrojava na unutranju ishranu i do patolokih promena u elijama, njihove dezorganizacije, moe doi znatno pre nego to se upotrebe vlastite unutranje rezerve organizma. Pri potpunom gladovanju, kada ovek koji gladuje pije samo vodu, ne uoavaju se nikakve distrofine pojave. Or ganizam se na odreeno vreme prilagoava svojoj unu tranjoj ishrani, tj. ishrani vlastitim rezervama masti, belan evina, ugljenih hidrata, vitamina i mineralnih soli. Ispo stavlja se da ta ishrana zadovoljava sve njegove potrebe i da j e veoma kvalitetna. U drugom stadij umu gladovanja pojaava se oksidacija unutranje sredine organizma ketonskim telima i nagomi lava se ugljenina kiselina. To prouzrokuje prestrojavanje fermentacionog aparata u elijama organizma i ukljuivanje u aktivni reim ranije priguenih mehanizama. Feimentacioni aparat se snano aktivira na cepanju svega to je nesvojstveno organizmu (tim mehanizmom neutralise se intoksikacija), to jest aktivira se autoliza. Zato, to se u tom stadij umu gladovanja ukljuuju m e hanizmi kvalitetne ishrane u elijama, nema potrebe za aktiviranjem hormona rasta a hipofiza ga stvara za 5 - 7 dana uz normalne pokazatelje. To govori da je stres, koji je besneo prvih dana gladovanja, zamenjen koenjem nervnog sistema - poelo je odmaranje celog organizma. ovek se osea oputeno. Sveopte oputanje - bitan je uslov za kvalitetno ienje tkiva i elija organizma. Prema tome, kada odgladuje itav stadijum narastajue acidoze, ovek naglo aktivira imunitet organizma, unitava 95

u njemu patogenu mikrotloru, oslobaa se od najstranije" ljake i delimino moe resorbovati manje i nekompaktne tumore, a obezbeduje i dobar fizioloki mir (odmor) probavnim organima i nervnom sistemu. Trei stadijum nosi naziv kompenzacije ili adaptacije. On poinje prestankom acidozne krize i zavrava se ie njem jezika i pojavom jakog oseaja gladi. Duina trajanja ovog stadijuma, kao i prethodnih, individualna j e . U pro eku on poinje od estog do desetog dana gladovanja i zavrava se etrdesetog-sedamdesetog dana gladovanja i kasnije. Duina trajanja ovog stadijuma zavisi od rezervi masti u organizmu: to ih je vie, trajanje je due. Ovaj dugotrajni stadijum treba razbiti na dva dela. Prvi deo poinje od prve acidozne krize i zavrava se drugom acidoznom krizom: to je od estog do desetog, pa do dva deset treeg-dvadeset petog dana gladovanja. Drugi deo treeg stadijuma poinje po zavretku druge acidozne klize i zavrava se pojavom jakog apetita i ienjem jezika: to se deava od dvadeset treeg-dvadeset petog, pa do etrde setog-sedamdesetog dana gladovanja. Tako veliki raspon objanjava se razliitom telesnom teinom ljudi koji gladu j u . Kod nekih ona moe iznositi 6 0 - 7 0 kilograma, a kod drugih - 8 0 - 1 0 0 kilograma. Pogledajmo ta se deava tokom trajanja tih stadijuma u ovekovom organizmu i zato ih treba primenjivati. Prvi deo treeg stadijuma gladovanja odvija se ovako: od estog do desetog dana tokom j e d n o g dana ili ak ne koliko asova, esto nou, kod oveka koji gladuje dolazi do naglog preokreta stanja organizma - acidozne krize. Znatno se poboljava lino oseanje, smanjuje se ili pot puno nestaje oseaj fizike slabosti, javlja se bodrost, poboljava raspoloenje, prestaju razni neprijatni oseaj i u telu, iezavaju oboljenja koja su u prethodnom stadijumu bila intenzivirana. Kod nekih ljudi koji gladuju, to 96

poboljanje ide u talasima, pri emu su svetli trenuci u poetku kratkotrajni, a zatim postaju sve dui i dui. Jezik se isti od naslaga, smanjuje se miris acetona iz usta, lice poprima lepu boju - ono kao da postaje prozirnije a oi bi jeste. Srani tonovi su zvuniji a puis se normalizuje. Dnevni gubitak telesne teine je minimalan - 100-200 grama dnevno. Psihiko stanje se obino znatno poboljava, prestaje uznemirenost, smanjuju se napregnutost (napetost) i depresija. To traje sve dok ne pone druga acidozna kriza za vreme koje se pogorava lino oseanje i aktiviraju hronina oboljenja. Duina trajanja druge acidozne krize je ista kao i prve, ali simptomi ispoljavanja oboljenja mogu biti izraeniji. im proe druga acidozna kriza ovekov organizam je praktino obnovljen i poinje energetsko pumpanje i sa bijanje" ovekovih spoljanjih manifestacija. ovek vidi" razne bljeskove (sevanja) i osea probadanja, koja nastaju u tom periodu gladovanja. Dolazi do nivelisanja informaciono-energijskih neuravnoteenosti (asimetrija) i pro bijanja zapuaa" u ovekovim spoljanjim manifesta cijama. oveje holografsko telo poprima jasne konture i jarku svetlost. Gubi se po 5 0 - 1 0 0 grama telesne teine dnevno ili manje. To traje sve dok u organizmu postoje drugostepena tkiva, koja se mogu cepati. Taj deo zavrava se jakim oseajem gladi i ienjem jezika (ienje jezika moe da kasni). To ukazuje na zavretak procesa fiziolokog gla dovanja i izleenja. Sada treba polako izai iz gladovanja obnoviti uzimanje hrane. Ako se to ne uradi, nastaje pato loko gladovanje, za vreme kojeg se javljaju nepovratni procesi, koji podrivaju ne s a m o ovekovo zdravlje ve mu ugroavaju i ivot. Uticaj prvog dela treeg stadijuma gladovanja na ovekove spoljanje manifestacije. ivotna snaga tokom 97

prvog dela procesa gladovanja obavlja prvostepeni rad na obnavljanju funkcija i struktura organizma. Na raun svesnog strpljenja dolazi do ienja ovekovih spoljanjih manifestacija od drugostepenog emocionalno-oseajnog ubreta". Patoloke misli i elje ne deluju na ovekovu svest tako energino kao u stadijumu iritacije liranom. One tako laskavo i uporno apif, smiruju, hvale i kau - vreme je da se prekine gladovanje, ve je mnogo uraeno. A k o se pod uticaj em tog apata" pone izlaziti iz gladovanja, najverovatnije da e se takve misli vremenom ukoreniti i stvoriti svojevrsne mlade useve" u naoj svesti. Na primer, vi ete se osloboditi od zlobe i samosaaljenja, ali e ostati gordost, oseaj nadmoi i slino, to e nas uvesti u druge karmike nemire. Uticaj prvog dela treeg stadijuma gladovanja na fizioloke procese. Glavna fizioloka karakteristika tog pe rioda gladovanja jeste kompenzovana acidoza. Unutranja sredina organizma prestaje da se pomera prema kiseloj strani, a sistemi, koji prilagoavaju organizam novim us lovima ivota, rade maksimalnom snagom. To se posebno odnosi na lezde s unutranjim luenjem. Upravo za vreme tog perioda gladovanja samoregulacija organizma dostie maksimum, jer odstranjuje patologiju iz organizma. Posle prve acidozne krize naglo se poveava imunitet organizma. I samo tada proces autolize (resorpcija tkiva) odvija se punom snagom, produavajui da otklanja ne poznate tumore, arita infekcije, patoloka tkiva i druge izrasline iz organizma. A k o je u prva dva stadijuma gladovanja autoliza tkiva organizma inila jedini izvor ishrane, u treem stadijumu autoliza ima ulogu prirodnog hirurga. Usled obnavljanja genetskog aparata elija pri gla dovanju nastaju potpuno nove elije, a u nekim organima stvaraju se dodatne elije. Kao rezultat otklanjanja starih, 98

pasivnih, elija organi i tkiva organizma postaju mnogo mlai. Uticaj drugog dela treeg stadijuma gladovanja na o v e k o v e spoljanje manifestacije. Drugi deo treeg sta dijuma gladovanja poinje drugom acidoznom krizom. Nje gov nastanak v e z a n j e sa procesima koji se javljaju u ovekovim spoljanjim manifestacijama. Svaka bolest ima svoj informaciono-energijski koren", koji se pri stvaranju povoljnih uslova u organizmu prestrojava na jedan ili drugi patoloki proces. Po pravilu, veina bolesti uspeno se razvija u trulenim uslovima. Pri gladovanju, usled stvaranja kisele sredine u organizmu, bolesti se liavaju ivotne sredine" i prekidaju spolja vi dljive aktivnosti, ali koreni" ostaje. Ako ovek posle gladovanja nastavi da ivi ranijim nainom ivota, ,,koreni" ponovo puta bolesni izdanak i sve to je prolo javlja se ponovo. Ako piva acidozna kriza otklanja stablo bolesti", dru ga acidozna kriza unitava koren bolesti". Do toga dolazi zato to ovekove spoljanje manifestacije, poprimajui i zasiujui se raznim energijama, istiskuju" iz sebe stranu, njima nesvojstvenu energiju. Izlazak te energije uzrokuje pojavu druge acidozne krize. ovek, koji je pri gladovanju prebrodio drugu acidoznu krizu, po pravilu, potpuno oz dravi. U m n e (intelektualne) ljake" skoro da nema. ovek, koji je potpuno izdrao taj stadijum gladovanja iznutra se pretvara u potpuno drugu, savreniju, linost. Na primer, doktor Karington ovako opisuje oseaje oveka, koji je izdrao celu kuru gladovanja: Iznenadno i potpuno podmlaivanje; oseaj neuobi ajene lakoe i zdravlja potpuno obuhvata oveka koji je gladovao, izazivajui zadovoljstvo i opti oseaj blago stanja i vika ivotne aktivnosti". 99

ivotna snaga, posle uspostavljanja informaciono-energijskog poretka u organizmu za vreme druge aeidozne krize, vie se ne troi na borbu s bolestima, ve se nagomilava u organizmu. Holografsko telo, kanali i akre postaju jarki i jasni. Upravo u tom momentu u ovekovom organizmu odvijaju se aktivnosti na stvaranju njegovih skrivenih m o gunosti. Na primer, neki ljudi posle takvog gladovanja sposobni su da itaju rude misli, drugi vide treim o k o m " , kod treih se razvija intuicija, etvrti su sposobni da primaju informacije i dostiu religiozne istine, a kod nekih ljudi razvija se sposobnost za leenje drugih. Uticaj drugog dela treeg stadijuma gladovanja na fi zioloke procese. Naravno, to se organizam due nalazi u uslovima kompenzovane acidoze, u njemu se due odvijaju lekovito-obnavljajui i podmlaujui procesi. Za vreme dugotrajnog gladovanja elije nekih organa se po nekoliko puta potpuno obnove. Na taj nain u njima se uvruje zdrav genetski aparat i gubi sposobnost razno vrsnih degeneracija, vezanih za mutacije i druge genske poremeaje. To, sa svoje strane, stabilizuje organizam u stanju maksimalne aktivnosti. Drugim recima, ovek se fi zioloki nalazi u uzrastu 2 0 - 2 5 godina, iako ima 4 0 , 60, pa ak i 80 godina i vie (setite se Pola Brega). Trajanje drugog dela treeg stadijuma gladovanja kod svakog oveka je individualno. Drugi deo treeg stadijuma obino se zavrava vujim" apetitom. Jezik se potpuno isti od naslaga (ali ne uvek). Za to vreme kod nekih ljudi koji gladuju, donekle se pogorava san, javljaju im se snovi u kojima neki vide ukusnu hranu, a drugi znak, koji oz naava kraj gladovanju. Na primer, jednom sam u snu video crtu, a drugi put sam sanjao da se nalazim na ivici dubokog ponora. Od tog momenta nastaje proces obnavljanja i ovek koji gladuje poinje da jede. 100

Prema duini trajanja gladovanje se smatra potpunim, ili zavrenim, kada je ovek proao sva tri stadijuma gla dovanja. Gladovanje se smatra prekinutim, ili nepotpunim, ako se kod bolesnika nije javila jaka potreba za uzimanjem hrane i nije oien jezik. Drugim recima, gladovanje koje se uklapa u prvi, drugi stadijum i prvi deo treeg stadijuma gladovanja smatra se nepotpunim, ili prekinutim. Pod frakcionim gladovanjem podrazumeva se serija prekinutih gladovanja, od kojih neki traju od prve do druge acidozne krize, a poslednje se zavrava samo kada nastupi oseaj gladi i dode do ienja jezika. Prekinuto gladovanje primenjuje se u onim sluajevima i u odreenom periodu da bi se pomou njega resili pro blemi nastali sa zdravljem. Na primer, za vreme akutnog stanja bolesti, radi normalizacije temperature i otklanjanja oigledne patologije. Potpuno gladovanje primenjuje se veoma retko radi izleenja od ozbiljnih hroninih oboljenja i samousavravanja. Frakciono gladovanje zamenjuje potpuno. Covek ne moe uvek da odjednom izdri potpuno gladovanje. M e utim, seriju prekinutih perioda gladovanja, koji kao re zultat daju efekat potpunog gladovanja, svaki ovek lako podnosi. Pri tome prvo gladovanje treba da traje onoliko d u g o , dok ne proe prva acidozna kriza. Period obnavljanja traje onoliko, koliko je trajalo samo gladovanje. Drugo gladovanje treba da traje do druge acidozne krize, a period obnavljanja organizma treba da traje 1,5-2 puta due od perioda gladovanja. Tree gladovanje traje sve dok se ne pojavi oseaj gladi i ne oisti jezik. U nekim sluajevima (kod jakog oteenja organizma) potrebno je uraditi do pet prekinutih gladovanja i ak ih sledee godine ponoviti radi potpunog izleenja. U periodima obnavljanja organizma izmeu gladovanja koriste se namirnice k o j e . n e sadre 101

ivotinjske belanevine (mleko, mlad kravlji sir, sir, meso, jaja i slino). U tom sluaju i za vreme tih perioda produava se lekoviti efekat gladi - asimiluje se ugljenina kiselina i na njenoj bazi produava proces biosinteze. Vano je znati sledee - radi leenja, u m n o g i du h o v n o g usavravanjaprimenjuju se tri stadijuma gladovanja (do pojave oseaja gladi i ienja jezika). Stadijum iscrp ljenosti (iznuravanja) zabranjuje se. Period obnavljanja (rehabilitacije). Proces rada p o m o u gladi vremenski je razvuen i obuhvata ne samo vreme trajanja gladovanja, ve i vreme potrebno za obnavljanje or ganizma. Zato gladovanje predstavlja prvu etapu rada nad vlastitim organizmom, a obnavljanje posle gladovanja drugu. Postoji opta bioloka zakonitost koja se sastoji u tome da posle zavretka svakog procesa ugnjetavanja ili koenja neminovno nastaje proces uspona, obnavljanja. Tu zako nitost izuio je 1. P. Pavlov i njegovi sledbenici a formulisana je u tezi: S t o j e intenzivniji i dublji (do odreenih granica) pro ces iscrpljivanja, intenzivniji je i snaniji proces obnav ljanja". Drugim recima, nastaje proces uvebavanja ivotne snage. Gladovanje prouzrokuje stanje iscrpljenosti - koenja. Posle prekida gladovanja uoava se poveanje regenerativnih sposobnosti organizma (ivotne snage). Posebnu panju zasluuje samoobnavljanje tkiva, do kojeg dolazi prvih dana posle prekida gladovanja. To nam omoguava da obratimo posebnu panju na vanost perioda obnavljanja ishrane organizma. Mnogi specijalisti smatraju da efikasnost primene gladovanja zavisi ne samo od gladovanja, ve i od osobenosti sprovoenja perioda obnav ljanja organizma. 102

Od prvih dana ishrane javljaju se elije koje burno sintetizuju D N K (skriveni period" ishrane, iako je u stvari dosta j a s n o izraen). Prema stepenu poveanja duine tra janja obnavljanja naredne ishrane poveava se broj elija koje intenzivno sintetizuju D N K . Naunici iz Instituta za gastroenterologiju otkrili su da se kod obolelih ljudi kao rezultat sprovoenja dvadeset o s m o d n e v n o g gladovanja u elucu javljaju nove elije sa svetlom protoplazmom, koje se po zavretku gladovanja tokom 2 0 - 3 0 dana postepeno pretvaraju u elije odgovorne za zatitu tog organa (dodatne elije, koje lue sluz namenjenu za zatitu eluca od povreda). Posle nekoliko kura gladovanja, ak i kod ljudi koji boluju od eludano-crevnih oboljenja, eludac postaje kalajisan . Pravilno sprovoenje obnavljajueg perioda zahteva specifina znanja, to se uglavnom odnosi na pravilnu is hranu. Ishrana oveka prolazi kroz svojevrsnu evoluciju, a ta evolucija za vreme gladovanja udvostruuje se. Razmotrimo proces od samog poetka, odjajane elije koja se deli. Na toj etapi ovek predstavlja manju grupu elija. Tokom prve nedelje ivota ovek" se hrani onim to je pre toga sakupila jajana elija. To je ishrana u m a n cetom - masti, belanevine i pigmenti. Delei se dalje, elije ovejeg organizma za nedelju dana pojedu" rezerve umanceta. Dalje odravanje u ivotu je na raun posebnog omotaa embriona - trofoblasta, koji svojim fermentima topi tkivo majinog organizma i asimiluje njegove pro dukte. Dalje ishrana je preko krvi, koja do svake elije donosi hranljive materije. Na kraju, kada se ovek raa, ishrana se obavlja kroz eludano-crevni trakt. Reju, pri sutan je proces koji ide od elija organizma prema spolja njoj sredini preko niza prilagoenih m e h a n i z a m a - p o s r e d nika (krv i organi za probavu). 103

Prema tome, ishrana oveka konkretno je ishrana svake elije njegovog tela. Ali, da bi do te ishrane dolo treba normalizovati rad eludano-erevnog trakta (svojevrsnog skladita produkata), krvi (transportno-distributivnog sis tema) i fermenata u samoj eliji (potroaa produkta). Za vreme gladovanja, naroito dugotrajnog, u ovejem organizmu javljaju se obrnuti procesi - od spoljanje sredine u eliju. U prvom stadijumu gladovanja treba da se iskljui eludano-crevni trakt. U drugom stadijumu u te nim sredinama organizma (krvi, limfi itd.) treba da se stvori sredina, koja e aktivirati fermente u elijama (kao kod trofoblasta). Trei stadijum gladovanja predstavlja ak tivnu potronju svega suvinog i stranog u organizmu. Posle drugog dela treeg stadijuma gladovanja ishrana organizma analogna je ishrani jajaue elije, koja se deli - potronja hranljivih zaliha same elije. Ako se za vreme tog stadijuma spolja ne unesu hranljive materije u organizam, ubrzo e zbog iscrpljenosti nastupiti smrt. Proces izlaska iz gladovanja treba da aktivira ranije ograniene mehanizme potronje hranljivih produkta i da ogranii mehanizme nastale za vreme gladovanja. N a r a v n o , za to je potrebno ne samo vreme, ve i posebna hrana, koja bi pomogla organizmu u dotom prestrojavanju, a ako je mogue i produila korisno dejstvo gladovanja. Ako se to potceni moe se izgubiti lekovito dejstvo gladovanja, naneti organizmu teta i ak umjeti zbog odsustva probave. Prob lem izlaska iz gladovanja bie razmotren U daljem izla ganju. Sada emo opisati proee, koji se deavaju u ovekovom organizmu za vreme obnavljajue ishrane. Ovi procesi se, takoe, mogu podeliti na stadij ume za vreme kojih se organizam prestrojava sa endogene na spoljanju ishranu. Prvi s t a d i j u m naziva se astenicmm" i ima svoje osobenosti. Te osobenosti, uglavnom, zavise od duine trajanja 104

gladovanja, jer treba da aktiviraju' spoljanju probavu koja je bila ograniena za vreme gladovanja. Ako je ovek odgladovao stadijum iritacije hranom ' 2 - 3 dana, nema problema s probavom pri obnavljanju ishrane. Moe jesti istu hranu, kao i pre gladovanja. Ako je ovek odgladovao stadijum narastajue acid o z e " - 6 - 1 0 dana, treba za vreme izlaska iz gladovanja da uradi dve stvari: da omogui organizmu da izbaci ljaku koja je bila pomerena za vreme gladovanja, i da aktivira" ishranu. Narastajua acidoza za tih 6 - 1 0 dana gladovanja izazvana je velikim dotokom ljake u krv. Ako ovek od j e d n o m pone da jede kuvanu i teku hranu (krompir s maslom, meso, mlad kravlji sir, supe, bor, kiselo testo s maslom i slino), delimino ograniena probava ne moe kvalitetno da vari tu hranu i dostavlja u krv polufabrikate" - svojevrsne ivotinjske lepkove (krobni, belanevinasti) i ini krv lepljivom. Bujica ljake, pomerivi se s mesta g d e j e ranije zalegla, treba da bude vraena u tetive, masna i druga tkiva organizma. Kao rezultat toga kod oveka se mogu pojaviti bolovi i bolesti, kojih pre gladovanja nije bilo. A oni bolovi i bolesti koji su ranije bili mogu da prou. To se objanjava fenomenom prebacivanja ljake s j e d n o g na dru go mesto u organizmu. Ishrana posle 6 - 1 0 dana gladovanja mora biti tena (svee iscedeni sokovi od povra, odvari od trava pripre mljeni s protijevom vodom uz dodatak meda), svee ubrana (voe, povre, moe se uzimati obareno povre na vodi do stanja polugotovosti) - tokom prvih 3 - 4 dana. uvajte se prejedanja. Radi ienja jezika pre svakog jela treba bri ljivo savakati koricu hleba, na koju je narendan enjak, a zatim tu koricu ispljunuti. Usled toga usna duplja i jezik postaju isti i poprimaju roze boju. Naslage na jeziku u tim danima ukazuju da ienje organizma j o traje. 105

Poevi od treeg-etvrtog dana do e s t o g - d e s e t o g dana, kao dopuna navedenom, treba jesti lileb od proklijale penice, monolitne kae na vodi uz dodatak morskog ku pusa. Tek posle takve pripreme moe se prei na uobiajenu ishranu (najbolje prema mojoj knjizi Ishrana i hrana). Kriterijum prelaska na uobiajenu ishranu je nestanak naslaga na jeziku. Taj simptom ukazuje na to d a j e zavren aktivni period ienja posle gladovanja. Ako tako postupite, izbaciete ostatke ljake, bez pro blema ete aktivirati probavu, dopunski ete oistiti orga nizam i smraete. Ako je ovek odgladovao stadijum adaptacije" do druge acidozne klize - 2 3 - 2 5 dana, spoljanja probava je j a k o ograniena, a proces oslobaanja organizma od ljake odvija se punim tempom. Pri tako dugom trajanju gla dovanja izlazak iz gladovanja mora biti veoma oprezan i znalaki. Ishranu treba poeti svee isceenim sokovima, razblaenim protijevom vodom. Otprilike piva 2 dana treba piti razblaene sokove na pola s protijevom vodom, druga 2 dana sokove razblaene s treinom vode, a sledea 2 dana piti nerazblaene sokove. Posle toga u dnevni obrok moe se ukljuivati svee ubrana biljna hrana. Ako se ne mogu nabaviti sokovi, treba obnavljati organizam s odvarima od trava i raskvaenim suvim voem. U narednim danima treba ukljuiti u ishranu manju koliinu hleba od proklijale pe nice i kae skuvane na vodi. Ne zaboravite da pre jela savaete koricu hleba, natrljanu enjakom i da je zatim ispljunete. Ako je gladovanje zavreno i ovek osetio glad, znatno je lake primenjivati obnavljajui! ishranu. Prvo, nema in toksikacije i drugo, organizam prirodno aktivira" probavu. Jedina preporuka u tom sluaju jeste - ne prejedati se i uzimati prirodnu biljnu hranu. 106

Kada zavri potpuno gladovanje ovek, do kraja tog procesa osea jak apetit, posle prvog uzimanja manjeg obroka hrane ( 1 0 0 - 2 0 0 grama soka) osea maksimalnu zasienost, ali ve nakon kraeg vremena ( 2 0 - 3 0 minuta) ponovo osea jaku glad. e se u potpunosti zadovoljava ispijenim sokom. U to vreme kod ljudi koji su odgladovali pojaava se slabost, poto se deo energije sada troi na preradu i asimilaciju hrane. Tada treba lei u postelju. Stolica se javlja, po pravilu, posle 2 do 3 dana ishrane. Telesna teina prvih dan-dva obnavljajueg perioda pro duava da se smanjuje ( 1 0 0 - 2 0 0 grama dnevno). Astenini stadijum obnavljajueg perioda karakterie se pobuivanjem ivotnog principa vetra". Radi njegovog neutralisanja potrebno je svakodnevno mazati telo mas linovim uljem ili istopljenim maslom, uz primenu vruih kupki. Drugi stadijum pod nazivom intenzivno obnavljanje" nastaje kada organizam aktivira" probavni sistem. O b n a v ljanje probavne funkcije zavisi od duine trajanja pret hodnog gladovanja. Ako je ovek gladovao 2 - 3 dana, taj stadijum nastupa odmah; ako je gladovao 610 dana, tada treeg-etvrtog dana; ako je gladovao 2 0 - 3 0 dana, tada p e t o g - s e d m o g dana, a ako je gladovanje zavreno, tada nastaje bre - etvrtog-estog dana. Apetit bizo raste. Sada radi zasienja ve treba uzeti dovoljno veliku koliinu hrane. Telesna teina oveka brzo se poveava - priblino u istim razmerama, kao to se smanjivala za vreme gladovanja i dostie prvobitni nivo za period koji odgovara duini trajanja gladovanja, a ponekad ak i bre. Paralelno se poveava i fizika snaga, brzo se popravlja raspoloenje, a nezdravi simptomi veim delom nestaju. Arterijski pritisak dostie normalni nivo, puis je stabilan a stolica se normalizuje. Veliki apetit i dobro ras107

poloenje zadravaju se posle gladovanja, otprilike, j e dan-dva puta due od vremena trajanja gladovanja. Najvea i esta greka u periodu obnavljanja jeste neznanje da se kontrolie oseaj gladi. Oseaj apetita, koji je bio pod kontrolom, s novom snagom dejstvuje na ovekovu svest i pretvara ga u mehanizam za vakanje hrane. Treba jesti umereno, birajui hranu, ujutro i za ruak. Time ete regulisati i usaglasiti energiju organizma s prirodnim ciklusima. Drugim recima, to due traje gladovanje, snaniji je i dui period intenzivnog obnavljanja. T r e i s t a d i j u m obnavljanja nosi naziv normaliza cija". Posle gladovanja apetit kod ljudi je umeren a probava normalna. To ukazuje na potpuno obnavljanje spoljanje ishrane. Raspoloenje je ujednaeno i spokojno. Upozorenje: ne savemjem da se za vreme treeg sta dijuma uzima suvie sveza biljna hrana, bogata balastnim materijama (kupus, argarepa, lisnato povre i slino). Te materije znatno pojaavaju fermentacione procese i prouzrokuju poveano stvaranje gasova (vodonika). A to nije nita drugo, nego jaanje ivotnog principa vetra " i svega nepovoljnog to taj princip donosi (bolovi u krstima, hlad noa u telu, slabo varenje itd.). Balansirajte svoj dnevni obrok dovoljnom koliinom kaa, povra i voa, koji sadre manju koliinu balastnih materija. Ne upotrebljavajte j a k o ohlaenu hranu. To se naroito odnosi na ljude konstitucije vetra " i ljude koji pate od poveanog stvaranja gasova. Poetak treeg stadijuma, takode, zavisi od duine tra janja prethodnog gladovanja. Na osnovu toga koliko su kod oveka koji gladuje izraeni stadijumi gladovanja i obnavljanja, m o e se suditi o efektu gladovanja. Ako su oni jasno i blagovremeno izra eni, gladovanje odmah daje najbolji lekoviti efekat. 108

Kod drugih ti stadijumi su ili dobro izraeni, a vre menski zaostaju, ili su blagovremeni, a nedovoljno izraeni. To su ljudi kod kojih je jako naglaen ivotni princip slu zi" ili vetra". Efikasnost gladovanja kod njih je smanjena, pozitivni rezultati ispoljavaju se usporeno ili nisu postojani. Takvi ljudi moraju da uzmu u obzir individualnu konsti tuciju i da sprovedu kvalitetno drugi nain gladovanja, o k o m e e biti rei kasnije. U svakom sluaju strpljenje i upornost bie nagraeni - dostignuete postavljeni cilj i potpuno izleiti organizam.

KARAKTERISTIKE POJEDINIH GLADOVANJA

NAINA

Umesto da uzimate lekove - bolje je odgladova ti jedan dan. Pri svakom oboljenju najbolje je da pacijent nita ne jede.

Kao s t o j e navedeno, naini gladovanja razlikuju se po kvalitetu. U osnovi, razlika u kvalitetu je nain na koji se gladuje. Na primer, gladovanje se moe primeniti na kla sian" nain, moe na urinu, a moe i nasuvo". Osim te tri razlike postoji niz varijanti kod jednog naina upranjavanja gladovanja, a isto tako kombinacija sva tri naina u j e d n o m procesu. Na primer, ovek prva 2 - 3 dana gladuje nasuvo", sledeih 5-10 dana - na urinu i j o 5-10 dana klasino". Pored svega opisanog, svaka kola gladovanja (ruska J. Nikolajev, Porfirij Ivanov, A. Suvorin; amerika - H. elton, P. Breg; francuska - lv Vivini; engleska urinoterapeutska - D. Armstrong itd.), svaka klinika za glado109

vanje ima svoje poglede i naine, koji mogu biti u su protnosti s pogledima i nainima druge kole. Pri tom ijedni i drugi navode argumente u svoju korist. Neu da polemiem o suprotnostima u pristupu leenju gladova njem, ve u ih samo naznaiti. Va zadatak je da na osnovu vlastitog iskustva i linih sklonosti odaberete najprihva tljiviji nain gladovanja za sebe. K L A S I N O " G L A D O V A N J E u trajanju od 20 do 30 dana u naoj zemlji uvedeno je u veini medicinskih ustanova, koje lece bolesti gladovanjem i podrazumeva sledea pravila. Prvo pravilo - radi boljeg ulaska u proces gladovanja uzima se velika doza purgativa (magnezijuma ili so Bar bara": najmanje 60 grama rastvara se u 3 0 0 - 4 0 0 mililitara vode i pije se odjednom). Purgativ se primenjuje pred od ricanje od hrane sa sledeim ciljem. Prvo, pri ienju eluca i creva bre se aktiviraju mehanizmi za prestrojavanje na kvalitetniji unutranji reim ishrane. Drugo, bre nestaje oseaj gladi. Kod ljudi, kojima su nepotpuno oiena creva, oseaj gladi zadrava se j o 2 - 3 dana. U retkim sluajevima purgativ se moe primeniti p o novo nakon 2 - 3 dana gladovanja, ako bolesnik u ekskrementu uoava veu koliinu ekskrementnog kamenja. P o novna primena purgativnih sredstava, bez posebne potrebe, nije poeljna. To moe na odreeno vreme da narui razm e n u jona u organizmu, da izazove gaenje, pa ak i p o vraanje. Preporuke: ako ne elite to da radite, ponite gla dovanje s nekoliku (2-3) dvolitarskih proiavajui/i klistira ili uradite ankh Prakalanu s 2-4 litra vode. 110

Drugo pravilo - pridravajte se reima pijenja vode. Za vreme klasinog" gladovanja preporuuje se svakoga dana popiti najmanje 2 litra vode. Voda se moe piti odmah posle poetka dejstva purgativa. Purgativ uzrokuje p o v e ano odstranjivanje natrij uma i vode iz organizma oveka kroz creva. Ako ovek, koji gladuje, ima izraene otoke prva dva dana gladovanja moe se uzimanje vode ograniiti do litar dnevno. Otoci, ak i otporni na leenje m e d i k a m e ntima, postepeno nestaju. Treba ograniiti koliinu vode koja se unosi u orga nizam kada pone da gladuje ovek s povienom telesnom temperaturom. U tom sluaju temperatura e se prirodno, bez dopunskih obroka i sredstava, smanjivati priblino za 0,5" C i za 2 - 3 dana, i po pravilu, svee se na normalu. Pri normalnoj temperaturi reim pijenja potreban je radi kvalitetnijeg cepanja masti. ovek koji gladuje moe piti vie od dva litra vode dnevno, na primer, 5 - 6 litara i vie, i u tom sluaju ne uoava se zadravanje tenosti u organizmu. ovek e mokriti neto vie od uobiajenog a njegova mokraa bie svetiija. Voda se obino pije sa izvora za snabdevanje vodom u sveem stanju. Moe se piti prokuvana, destilovana, oto pljena (dobijena topljenjem s n e g a - leda) ", protijeva, vrua i hladna voda. Nije uoena primetna razlika u lekovito-profilaktinom efektu pri promeni sastava vode, ali mnogi istiu da se otopljena voda ispija s velikim zadovoljstvom, dok destilovana voda bolje isti organizam od ljake. Od treeg-etvrtog dana gladovanja ljudima, koji teko podnose stadijum narastajue acidoze, preporuuje se da u reim pijenja vode uvrste 0,5 litra mineralne vode. Ug ljen-dioksid ( C 0 ) je prisutan u organizmu, uglavnom, u pet varijanti, izmeu ostalog, i u bikarbonatima koji se nalaze u
2

10

P r i m e d b a prevodioca.

111

mineralnoj vodi. Bikarbonati kao buleri" ublaavaju raz voj acidozne krize. Preporuke: pijte tenost po potrebi, uli ne vie od togu. Pijte vodu one temperature koja vam najvie odgovara. Tree pravilo - potreban je motorni reim (reim kre tanja, aktivnosti) . Treba se kretati na sveem vazduhu u proeku 15-20 kilometara dnevno. Preporuuju se etnje van grada, u umi, u brdima (planinama), pored bazena itd. Na podruju grada treba etati tamo gde ima manje vozila, u zonama za odmor, parkovima, oko skverova i poumljenim parkovima. Ljudi s manjom telesnom teinom trude se da to manje hodaju, to jest da ne intenziviraju motorni reim, poto imaju male zalihe masti. Bez obzira na to i njima je uspevalo da gladuju po 17-20 dana. Veoma mala telesna teina pre gladovanja ( 4 2 - 5 0 kilograma) esto je prouzrokovana guavou i drugim hroninim oboljenjima s izraenom in toksikacijom organizma. Ljudi s malom telesnom teinom prvu kuru doziranog gladovanja podnose s odreenim te koama. Ali bukvalno posle jedne-dve kure takvog leenja dostiu normalnu teinu, koju zbog bolesti nisu mogli dos tii tokom mnogih godina. Lekovito-profilaktini efekat kod takvih ljudi obino se ispoljava znatno ranije, nego kod ljudi sa izraenom gojaznou. Zapamtite, mala telesna teina ne mora uvek biti kontraindikativnaza primenjivanje doziranog gladovanja! Ali reim kretanja ti ljudi moraju da ogranie do 5-10 kilometara dnevno.
11

ovek koji gladuje ne osea se stabilno i zdravo. Kod njega se uoavaju slabost, lupanje srca i drugi simptomi into ksikacije. Ali za vreme perioda fiziolokog gladovanja uopte se ne uoavaju bilo kakve komplikacije. Leti, kada su vruine velike dobro je etati po istom vazduhu u lakoj odei, po mogunosti u kupaem kostimu. Kada je prohladno vreme treba se obui toplije. Poeljno je da se svakodnevno za vreme dueg intenzivnog hodanja blago oznojite, a j o bolje da se preznojite. To se postie s velikim tekoama, poto gladovanje izaziva suvou konih i sluznih pokrivki. Preporuke: pridravajte se reima kretanja prema li nom oseanju. Svako naredno gladovanje organizujte kao da je novo, tako da ono to je ranije bilo nemogue sada postane mogue. Ako ste za vreme prvih gladovanja samo leali, a narednih umereno etali, pri daljem gladovanju moi ete aktivno da se bavite fizikim vebama. etvrto pravilo - vodene terapije. Radi boljeg ienja organizma kroz kou, jaanja kone strukture i borbe sa suvoom koe i sluznica preporuuje se tuiranje ili kupanje u kadi najmanje jednom dnevno. Nije loe primenjivati kontrastno tuiranje, naizmenino toplom i hladnom vo dom. Za gojazne ljude blagotvoran je tu arko, koji isto vremeno i masira celo telo (trup i udove). Jednom u 5 - 7 dana preporuuje se parenje u banji ili sauni. Za vreme lekovitog gladovanja sauna nije kontrain dikativna kod ishemijskog i mnogih drugih oboljenja srca. Za vreme primene vodenih terapija ne treba esto k o ristiti sapun. Dovoljno je jednom u 7 - 1 0 dana. M o e se obaviti i svojevrsna masaa - istrljati likom od lipe svaki deo tela dok ne pocrveni. Preporuke: // zavisnosti od individualne konstitucije odaberite za sebe najprihvatljiviji oblik vodenih terapija. Jer sve je drukije za jednog istog oveka leti i zimi. 113

Potpuna nepokretljivost je relativno kontraindikativna p n l o k o m sprovodenja gladovanja, poto se kod ljudi u tom sluaju mogu stvoriti ekskrementni epovi, koji u znatnoj meri neutraliu antitoksini efekat lekovitog gladovanja. 11 Priincclba prevodioca. 112

Peto pravilo - proiavajui klistiri. Klistir treba primeniti priblino 24 asa posle dejstva purgativa. Klistiri se rade na uobiajen nain. Esmarhovo lone puni se litrom i po prokuvane vode. Temperatura vode ne srne da bude vea od 36" C. U vodu se dodaju 2 - 3 kristalia hipermangana tako da se voda oboji u bledoroze. Pacijent u poloaju na kolenima i laktovima sam uvodi vrh g u m e n o g creva u pravo crevo i puta vodu iz Esmarhovog loneta. Kada se stvore ekskrementni epovi, poeljno je ponoviti klistiranje i to veom koliinom vode. Ako bolesnik ima hemoroide, eroziju, polipe ili ir na crevima, u vodu za klistiranje sa hipermanganom treba dodati rastvor kamilice ili Dane (mente), kantariona i drugih lekovitih trava. Obino klistiranje mogu primenjivati s narednom kurom vodenih terapija. Preporuke: ako se klistirate, radite to santo s urinom. Da li ih primenjivati ili ne zavisi od duine trajanja gla dovanja, zagaenosti organizma, individualne konstitucije i teine oboljenja. U krajnjem sluaju jednom u dva-tri dana uradite klistir urinom i na osnovu izbaenog sadraja (ekskrementa) odluite da li ga treba ponoviti sledeeg dana. Ako ima mnogo ljake (neistoa) uradite klistir dva puta dnevno - ujutro i uvee. Ako je malo ljake, uradite klistir posle jednog dana. pa ak i nakon dva dana. esto pravilo - masaa i samomasaa. Preporuuje se ujutro i uvee u trajanju od 30 minuta masirati krvne su dove, zatim naizmenino razliite delove gornjih i donjih udova, tj. naizmenino masirati golenicu i rame, butinu i podlakticu, a zatim stomak krunim pokretima. Grudni ko treba da vam masira maser ili neko od ukuana prisutnih kod pacijenta. Otpozadi izmeu lopatica i nie u trajanju od 10 do 15 minuta maser treba da obavlja masau pritiskujui pesnicama ili palevima grudni ko. 114

biti

Preporuka: Masirajte se ukuvanim urinom. Efekat e bolji. Sedmo pravilo - higijena usne duplje. Za vreme gla dovanja ogromna koliina ljake odstranjuje se preko gornjih p u t e v a " - kroz usta i nos. Na jeziku je mnogo naslaga. Javljaju se naslage u usnoj duplji. Tokom 67 dana i dire moe da traje slobodno izluivanje kroz usnu duplju gnoja iz maksilarnih i eonih sinusa, iz zuba i desni, obolelih od paradentoze. Na taj nain istovremeno se iste krajnici ukoliko u njima postoje gnojne kesice" i epovi. Radi odstranjivanja te ljake (neistoa) preporuuje se ispiranje usne duplje hladnom vodom, odvarima od trava i rastvorom sode bi karbone naizmenino. Ispiranje se obavlja pre svakog unoenja vode (sokova), tj. najmanje 6-7 puta dnevno. Preporuka: ispirajte usta i nos i zakopavajte u ui svoj urin. To je najbolja higijena. O s m o p r a v i l o - za vreme gladovanja nije preporuljivo nositi sintetiku odeu, koja izoluje oveka od spoljanje sredine i ne dozvoljava da slobodni elektroni prodru u orga nizam kroz kou, a isto tako spreava kvalitetno obnavljanje kone strukture, posebno kod bolesnika koji su zavisni od hormonalne (glukokortikoine) terapije. im ovek zameni sintetiku odeu pamunom ili vunenom odeom (zimi ili kada je napolju hladno), odmah se osea udobnije i pun energije. P r e p o r u k a : ovog pravila treba se pridravati svako dnevno, a ne samo za vreme gladovanja. Deveto p r a v i l o - ne kontaktirati s hranom. Narua vanje ovog pravila smanjuje lekovito-profilaktini efekat gladovanja priblino za 50%. Treba znati da se ovek od produkata ishrane koji su sastavni deo hrani na raun njihovih cnergijskih zraenja. Nalazei se medu produktima ishrane ovek nesvesno upija to zraenje i ivi na njegov raun. Zato ne udi ponaanje Isusa Hrista koji se za vreme 115

posta sklanjao u pustinju. On preporuuje ljudima da gladuju na usamljenim mestima, daleko od prebivalita (kue, odnosno stana). Stavie, za vreme gladovanja ovek nesvesno upija" energiju od ljudi koji ga okruuju. Mnogi to ne oseaju. I to, takode, smanjuje efekat gladovanja. Treba postii da or ganizam ivi samo na raun vlastite snage i energije, a ne uvebavati vampirske" osobine. Preporuka: ovog pravila treba se strogo pridravati. Posle prve kure klasinog" gladovanja ( 1 7 - 2 0 dana) poinje ishrana sokovima, a zatim prevashodno biljnom hranom. Prvi dan i s h r a n e - p o m e a t i litar svee i s c e d e n o g s o k a sa pola litra otopljene (dobijene topljenjem snega ili l e d a ) ili protijeve vode. Piti po jednu au na svakih 1-1,5 sat. Poeljno je pripremiti sok od argarepe ili j a b u k a , ali se moe piti i bilo koji drugi sok: od povra, voa ili j a g o d a . Tokom prvih pet dana obnavljanja reima ishrane strogo se zabranjuje upotreba kuhinjske soli.
12

Drugi dan ishrane podrazumeva uzimanje 4 - 5 obroka povra, voa ili jagoda sve do prvog oseaja zasienosti hranom. Uglavnom se upotrebljava svee povre. Vojtovi preporuuje da se prvih dana obnavljanja ishrane obavezno uzima vea koliina enjaka (10-15 grama), bez obzira na njegovu individualnu podnoljivost pre gladovanja. Ljut ukus enjaka aktivira probavu i dezinfikuje organizam (ova preporuka najvie odgovara osobama sa individual nom konstitucijom sluzi"). Krajem drugog dana obnavljanja ishrane moe se skuvati cvekla i u rerni ispei krompir. Trei dan ishrane - uz povre, voe i sokove dodati suvo voe, prvenstveno suvo voe koje je prethodno p o topljeno u toploj vodi, sa dve kaike meda.
12
116

etvrti dan - uzimanje hrane smanjiti na 3 - 4 obroka dnevno. Dodati kau od razliitih prekrupa: heljda (Fagopyrum esculentum), ovas, proso, gerla itd. Kaa se priprema na vodi i zainjava biljnim uljem (mau). Krajem etvrtog dana mogu se uzeti orasi i semenke. Peti dan - u obrok uvesti bobiasto povre - graak, pasulj (moe u vidu kae). esti dan - dodati hleb u kome ima soli. Posle toga preporuuje se ishrana od dva obroka dnevno po principu prvi obrok jednoobrazna hrana, a zatim to raznovrsnija hrana tokom dana, nedelje, meseca itd. Jedan obrok hrane treba da se pripremi na sledei nain: prvo ispiti tenost (aj, kompot, sok, kiselo mleko) ako ste edni; zatim pojesti salatu od sveeg povra ili dinstano, zapeeno povre, a moe i voe; posle toga moe se jesti hleb ili supa od proklijalog zrna, kaa, krompir, meso (ljubitelji mesa), mlad kravlji sir, orasi itd., ali samo jedan produkt od navedenih. Produava se meseni ciklus takve ishrane. Pri tome ograniavaju se mleni produkti, koji zbog veoma sloene asimilacije i sklonosti organizma alergijama u znatnom stepenu smanjuju naknadni efekat lekovitog gladovanja. U tom periodu preporuuje se da se rede, nego uobiajeno, jedu jaja, kokoije meso i druge namirnice ivotinjskog porekla. Uzevi u obzir da se posle gladovanja produava efekat poboljanja biosinteze u elijama, nisu uoeni gubici u organizmu pri uzimanju samo biljne (vegetarijanske) hrane. U R 1 N S K O " G L A D O V A N J E uglavnom se prime njuje samostalno. Razlika u odnosu na klasino" je u tome s t o j e drugo pravilo donekle izmenjeno. Preporuuje se da se pije sav izlueni urin u toku dana. Vodu piti po potrebi, ali u tolikoj koliini da urin ne bude previe koncentrovan. U peto pravilo - proiavajui klistiri - unose se manje izmene. Umesto vode upotrebljavajte sve (oko litra) i ukuvan (od 100 do 500 grama) urin. 117

Priniedba prevodioca.

esto p r a v i l o - masaa i s amomasaaprimenj i vati ih iiz upotrebu ukuvanog urina do 1/2 - 1/4 prvobitne zapremine u trajanju od I do 2 sata. S e d m o p r a v i l o - higijena usne duplje - menja se na ispiranje usta i nosa sveim urinom (moe se uz oprez upotrebljavati i ukuvani urin). Prednosti urinskog" gladovanja nad klasinim" gla dovanjem su u broj oksidaciji organizma, boljem oslo baanju organizma od ljake, unitavanju patogene mikroflore i tumora, homeopatskom efektu i skraivanju du ine trajanja gladovanja. S U V O " G L A D O V A N J E moe biti dvojako - pot puno i delimino. Uglavnom se primenjuje samostalno. Potpuno i delimino s u v o " gladovanje razlikuje se od kla s i n o g " gladovanja po d r u g o m p r a v i l u - vodenim rei m o m . Ovaj reim je ovde potpuno iskljuen. Izostavljanje tenosti pomae bre razlaganje masti. Samo trpljenje edi doprinosi brem oslobaanju organizma od oseaj ne pato logije i patologije spoljanjih manifestacija. Mnogo bre se upa korenje" bolesti. e t v r t o p r a v i l o - vodene terapije. Kod potpuno ,,suv o g " gladovanja one se izostavljaju. Kod delimino ,,suv o g " gladovanja dozvoljeno je primenjivati kupke, tuiranje i polivanje vodom. To pomae da se koa bolje oisti od prljavtine (ljake). Peto p r a v i l o - proiavajui klistiri - potpuno is kljueno kod oba naina suvog" gladovanja. S e d m o p r a v i l o - higijena usne duplje - potpuno isklju ena kod potpuno s u v o g " gladovanja, ali se primenjuje kod deliminog. Pri tom ovek koji gladuje samo ispira usta. Deveto pravilo - ne dolaziti u dodir sa hranom. Kod potpuno suvog" gladovanja dopunjuje se j o j e d n i m pra vilom - ne dolaziti u kontakt sa vodom. Drugim recima, ovaj nain gladovanja potpuno iskljuuje ne samo unoenje 118

vode u organizam, ve i njeno dospevanje na bilo koji deo tela. To znai - potpuno odricanje od vode za krai period. Prednosti suvog" gladovanja u odnosu na klasino i urinsko" gladovanje su u stavljanju organizma pod stroi reim. Sada organizam treba da se prestroji tako da iz samog sebe dobija" ne samo hranljive materije nego i vodu. Tkiva organizma cepaju se j o bre i oksidacija nastaje za kratko vreme. Otuda proistiu i svi naknadni efekti: unitavanje svega stranog u organizmu, poveavanje sposobnosti prilagoavanja i drugo, o emu je ranije bilo rei. To je veoma teak ispit za ovekovu psihu, jer se naglo aktiviraju patoloki procesi koji zahtevaju ogromno strp ljenje. Zato su rezultati primene tog naina gladovanja znatno izraeniji nego kod ostala dva naina gladovanja. Na primer, evo ta kau pacijenti L. A. Senikova, izumitelja" metoda potpunog suvog" gladovanja (patent broj 2 028 160 za pronalazatvo pod nazivom Nain re habilitacije organizma"). On je dobio specijalni certifikat broj 1068 da radi kao bioenergoterapeut. Stanovnik Stavropoljskog okruga O. patio je od ira na elucu i poremeaja razmene materija. Postio je po 10 dana i zaboravio je za svoje bolesti. Na Krimu pacijent .1. bolovao je od mnogobrojnih bolesti, medu kojima i od ciroze jetre. On se 10 dana pridravao suvog" posta i posle 10 dana vratio se na radno mesto. Moskovljanin G. od detinjstva je bolovao od tuberkuloze kostiju i astme. Gladovao je 11 dana i potpuno ozdravio. Majka i sin iz Krasnodarskog rejona dva puta su primenili s u v o " gladovanje. Posle prvog gladovanja sin se oseao mnogo bolje, iako se ne moe nimalo zavideti njegovoj dijagnozi i pretrpljenim patnjama. U nalazu, koji je izdala oblasna bolnica, crno na belo bilo je zapisano: leukoza, limfosarkom. Mati je prolila mnogo suza skrivajui od sinazlosreni papir. Ali tugu ne moe sakriti, tim vie to se i nai lekari ne optereuju etikom kada su u 119

pitanju teki bolesnici. Sergej je vlastitim uima sluao kada je medicinska sestra rekla za njegovog druga: Mlad, a ve le koji hoda". Koliko je u sina naliveno hernije, koliko je izvreno punktiranja kimene modine, teko je i izraunati. Doze lekova mogle bi i bika da obore. Sin je s velikom tekoom odlazio od bolnikog kreveta do toaleta i natrag. Sve ee su ga proganjale misli o samoubistvu. To je potresalo i razbijalo organizam, a kosti su postajale otre i krte. U glavi mu je odzvanjala presuda lekara: dani su mu odbrojani. Prvi put Sergej je uspeo da bude bez hrane i vode krae vreme, ali rezultati su zapanjili ak i lekare ( u tome nema nieg udnog, j e r na raun svesnog trpljenja zbrisan je deo patologije iz spoljanjih manifestacija - primedba autora). Naglo su se poboljali rezultati analize krvi, u telo se vratila snaga. Posle mesec dana kura gladovanja je ponovljena. Da bi podizala sina, majka je i gladovala zajedno s njim. Izdizati post nije bilo lako, a povremeno je predstavljalo pravo muenje. Zato je leenje gladovanjem bilo efektno bez ikakvih lekova i operacija. Sin, koji se ranije bojao i najmanje promaje, posle kure gladovanja kupao se u ledenoj vodi. Na dinamometru pri stezanju desnom i levom rukom kazaljka je pokazivala 45 kilograma. Zaboravio je na mune terapije i lekove, postao je pokretan, ponovo je imao volju za ivotom. Stanovnica Kislovodska D. imala je drugu grupu in validiteta. Za vreme gladovanja noima je plakala iz samosaaljenja i molila se bogu. Zato je posle doivela duevno olakanje - lakou u telu, smanjila je uzimanje preparata j a k o g dejstva i stabilizovala krvni pritisak. Posle nestanka psiholoke koljke" - uzroka njenog slabog zdravlja ona se preobratila u drugu linost, a svet oko nje postao je lepi. - Z n a t e , ja sam ak osetila novi odnos prema i v o t u , - r e k l a je. - ini mi se, i sunce jae svetli, i lie je zelenije, i vazduh je nekako aroban (zanosan, d i v a n ) . . . " 120

O tome, kako je Leonid Aleksandrovi doao do m e tode suvog" gladovanja, govori on sam: Jo od mladih dana razmiljao sam o tome, staje ivot? N e k o ivi 70-80 godina, a neko 100 godina. Znai, tajna dugovenosti negde postoji? Odluio sam d a j e otkrijem. Izuavao sam anatomiju, radio u bolnici, zanimao se homeopatijom, upijao narodne mudrosti. Godine 1971. re sio sam da poem putem samospoznaje. Odluio sam da ivim po principu - to gore, to bolje. Svakodnevno sam privikavao svoje telo na hladnou, a stomak - na glad. Ujutro, zimi i leti, bez obzira na vremensku situaciju, polivao sam telo hladnom vodom. Uspeo sam da gladujem bez tenosti po 3 dana. Zatim 5 dana uzastopce. U martu 1981. godine prvi put sam postio 10 dana bez tenosti. Vlagu sam dobijao: nou iz vazduha, a danju sam je asimilovao kroz kou, sedei povremeno u vodi, kao aba. Izgubio sam 20 kilograma telesne teine i ponovo je obnovio kroz nedelju dana. Toliko sam se podmladio, da me ljudi nisu prepozna vali. Najdue gladovanje, koje sam izdizao, trajalo je 18 dana, to je iznad svetskog rekorda upisanog u Ginisovoj knjizi rekorda." Seam se prie j e d n o g dobrog Aleksandrovog pozna nika, koji je pre vie godina samostalno primenio slino gladovanje u trajanju od jedanaest dana. Poeo sam nasuvo da gladujem leti. Vodu uopte ni sam pio, ali sam redovno primenjivao kupke. Svakoga dana je bilo sve tee i tee. Leim u poludremljivom stanju i odjednom osetim u sebi neki bljesak (sevanje). Prilino mali, razmiljam, nije nita strano, i odjednom ujem glas: Hoe da probam jae? " Ja se u mislima obraam tom glasu: Daj isprazni ceo indukcioni kalem". Samo to sam to pomislio u m e n i j e sevnula itava munja. Da nisam leao, verovatno bih pao s nogu. 121

Pred kraj gladovanja sanjam. Prilazi mi stariji mukarac i kae: to se ti tako mui? Uzima moje telo, okree ga naopake i vea o konopac. Gledam, s mog tela potocima se sliva raznovrstan mutljag. Posle toga poeo sam da izlazim iz gladovanja. Efekat tog gladovanja bio je zapanjujui. Energija je izbijala kao iz fontane. Tokom pola godine ene su u kon taktu sa m n o m ostajale bez pameti. Dovoljno je bilo da im stavim ruku na stomak i da im bude dobro, a da ne govorim o ostalom. Zatim je sve iezlo". Evo opisa suvog" kaskadnog gladovanja autora-kontaktera Valentine Lavrove (iz knjige Izvori tajni ivota): ,,U Bibliji postoji napomena i o gladovanju. Mojsije je gladovao na planini po 40 dana i ne samo j e d n o m . Zajedno sa njim gladovao je i Isus. U svom treem ovaploenju pod imenom Isus Hrist ponovo je gladovao 40 dana u pustinji. Treba rei da Hrist tri puta figurira u svojim ovaploenjima pod tim imenom. I zato je dobro prikazana njegova linost od samog poetka. Posle gladovanja lice Mojsija poelo je da zrai", tako da su se ljudi bojali da mu priu". Kod Hrista su se posle takve profilakse javile natprirodne spo sobnosti. Po 40 dana gladovali su Buda i Muhamed (vidi taku 1 komentara). 1 nita se nije desilo, sve je polo nabolje. K a o nagrada - povezivanje s nebom. Direktan razgovor s Bogom. A naa medicina i dalje to ne uvaava i ne primenjuje. Vi istite i perete posude, zato tu mogunost ne biste dali i svom organizmu? Ako nas napadaju bolesti, obavezno treba pribei selektivnom, prirodnom nainu os lobaanja od njih. Svaka sila ima kontrasilu. Epoha Besmrtnosti bez biljnih dijeta i gladovanja ne m o e biti pruena nikome, ak ni Bogu. i kako se On izrazio da e Sam voditi Svoj narod na ive izvore, to jest da e se lino pridravati profilakse zdravlja. Jedan od naina takve profilakse je kaskadno" gladovanje. Ono je dobro i za 122

poetnike i za iskusne. Prvo, treba razjasniti sledee pravilo: pre nego gladovanje pone najbolje je nekoliko dana biti na biljnoj dijeti, ne upotrebljavati nikakvu belanevinastu hra nu ivotinjskog porekla. Ribu, takoe, iskljuiti. Hrana mo ra biti samo biljna, kako je to savetovano u Velikom postu. ak i bez gladovanja, ako se esto budete pridravali takvih dijeta, u svom organizmu mnogo tota ete izmeniti (vidi komentare pod 2). Krvne sudove posebno dobro proiavaju kae skuvane na vodi bez masla (ulja), ak i biljnog. U veim koli inama one su takoe tetne. Zato uporedo s gladovanjem treba primenjivati biljne dijete po 3 0 - 6 0 dana? Zato to j e d n o bez drugog ne ide. Zato to se ne smeju razviti gladni geni. A oni se mogu razviti i tada nas gladovanja ne spa avaju. Poeete mnogo da jedete. Korist od njih nee biti, nego s a m o teta a uz to javie se strah. Posle jedne-dve pro be prekinite, j e r sve treba da bude u sadejstvu (vidi taku 3). K A S K A D N O " G L A D O V A N J E primenjuje se bez vode. U poetku treba savladati prvi stepen. Sta to znai? Izvesno vreme treba jesti svakog drugog dana. U danu kada gladujete ne treba piti vodu. Ali prethodnog dana treba se dobro napiti. Na takvom kaskadnom gladovanju (dan ishrane, dan gladovanja) moete da ivite koliko hoete dugo. Ovakvo gladovanje moete kombinovati s biljnom dijetom. ak i ako izdiite mesec dana, dobija se 15 dana gladovanja (vidi taku 4).
13

Drugi stepen kaskadnog" gladovanja zahteva od vas da se dva dana hranite, dva gladujete itd. Takoe u dane gladovanja ne treba piti vodu. Ali ovde ve treba da se pridravate zlatnog pravila. Kako izai iz gladovanja? P o sle dva dana gladovanja treba se napiti vode, a zatim se nekoliko sati hraniti kefirom. Hrana mora biti belane13 Priiuedba prevodioca.

123

vinasta, ali ne biljna, to jest kefir treba uzimati bez lileba. Nekoliko sati posle uzimanja kefira moete jesti sve. Zato se ne smeju uzimati hleb, povre i voe odmah. U organizmu postoji guteraa (pankreas), taj organ je inertan i teko se aktivira. S dospevanjem insulina u krv taj organ (lezda) ne moe odjednom da se u takvom obimu izbori. Zato taj organ i ne treba optereivati. Bolje g a j e optereivati postepeno. Ako posle gladovanja to ne uzmete u obzir, bolje nemojte gladovati. Moete naruiti funkciju guterae. A k o u kui nemate kefir, moete popiti kuvano mleko, u najgorem sluaju riblji buljon; mleko se moe zameniti kiselim mlekom (jogurtom) , odnosno ribljim buljonom kokojim buljonom, ali sve mora biti skuvano bez povra. I ne uzimati nikakav hleb. Veoma potujem Pola Brega, ali se ne mogu sa njim saglasiti po pitanju izlaska iz gladovanja. On savetuje izlazak iz gladovanja s razblaenim sokovima. Protestujem protiv toga i smatram d a j e takav stav pogrean i ak tetan (vidi taku 5).
14

m e d v e d a ? ivotinja se moe hraniti kako biljnom, tako i ivotinjskom hranom. Takoe, objanjava se veoma j e d n o stavno. Pre nego se prepusti zimskom snu, mrki m e d v e d puni svoj brlog korom jasike. Gorkog ukusa i s baktericidnim svojstvima, kora jasike u brlogu odrava se tokom cele zime. Produkt je biljni. Guteraa ne prekida svoju funkciju. Uvek je u pripravnosti. Trei stepen kaskadnog" gladovanja. Tri, pa tri dana itd. Sve isto, tri dana ne piti i ne jesti, zatim se tri dana hraniti i p o n o v o tri dana ne piti i ne jesti itd. Koliko moete podneti i koliko imate snage. Izlazak iz gladovanja je isti. Tri dana je teko izdrati bez vode. Ovde dolazi do izraza provera izdrljivosti duha. e izaziva i mui. Pazite, pridravajte se zlatnog pravila izlaska iz gladovanja. Ne treba raditi proiavajue klistire (vidi taku 8). Ako se svega pravilno pridravate eludac e se sam oistiti. Ali ako budete pili vodu, klistiri e vam, moda, dobro doi. Pri s u v o m " gladovanju oni nisu potrebni. etvrti stepen kaskadnog" gladovanja. etiri, pa etiri dana itd. Sve isto kao za trei stepen. Ne jesti i ne piti. Sve to je teko postaje izdrljivo i mui e. Izlazak iz gladovanja je isti. Ali ako ne izdrite e i napijete se, javie se problemi. U tom sluaju mogui su zatvori. To je ve tei period, priviae vam se rezervoari (bazeni), bunari, iz vorska voda. M o e doi do ljutenja koe s usana i desni i do suenja u ustima. Peti stepen kaskadnog" gladovanja. Poslednji. Pet da na, pa pet dana itd. Sve isto kao to je opisano za prethodni stepen. Izlazak iz gladovanja na isti nain. Ovo su najtei dani. Spavati je nemogue. Osea se potreba za sveim vazduhom. Telo isputa neprijatan miris. Kroz organizam protiu samo kristali. Otvaraju se pore na telu i kroz njih se odstranjuje sve to bubrezi nikada ne bi mogli da izbace. Teko je razgovarati, usta se sue. Nemate elju za j e l o m , 125

Razmotrimo to pitanje zajedno. Dete se raa i poinje da se hrani mlekom (vidi taku 6) i belanevinastom hra nom. Bilo koja ivotinja koja se hrani mlekom ini isto. Neishranjeni organizam novoroeneta odmah prihvata tu hranu. Dobro, obratimo se pticama. Roditelji svojim pti ima takoe donose belanevinastu hranu. 1 nikada im ne donose ni jagode, ni semena, jer po prirodi to nije doz voljeno u prvo vreme. Moemo analizirati i gladovanje ivotinja. Zimi due gladuju grabljivice (mesoderi), to nije nita strano. Oni odmah poinju od belanevinaste hrane (vidi taku 7). A kada su u pitanju biljojedi, tu nema istog gladovanja. Travka, travica, pare granice sve j e d n o j e , vano da u usta neto dospeva, tj. praktino se ne prekida funkcija guterae. Ali kako objasniti zimski san

14

Priniedba prevodioca.

124

I.

samo vam se pije. Zapamtite zlatno pravilo. Prvo voda a tek posle 2 sata kefir. Samo belanevinasta, laka i tena hrana. I tek nakon 2 sata moe se oprezno pomalo jesti sve ostalo. Ne preterujte u jelu. Posle tri, etiri i pet dana gladovanja treba jesti pomalo. Nemojte poinjali gladovanje od petog, etvrtog ili tre eg stepena, j e r je to necelishodno i ak tetno. Usvojite u poetku prvi i drugi stepen. Ako takvom gladovanju posve tite mesec dana, u svakom sluaju imaete isti broj gladnih dana. Za 30 dana - pet dana, pa pet dana - nakupiete 15 dana gladovanja, isto kao da ste gladovali dan, pa dan (vidi taku 9). Jo jedna vana napomena. Za vreme gladnih dana najbolje je ne kupati se, ne umivati se, ne prati zube ukratko, nemati nikakav kontakt s vodom. To je potrebno da bi se spreio pristup vode do raznih delova tela i da se elije organizma ne bi u kontaktu s vodom hranile preko nje. U suprotnom, ta mesta se nee obnavljati i remontovati. Teko j e , naravno, uzdrati se od kvaenja ruku. U domainstvu ima raznih poslova, pranje posuda itd., ali se u tom sluaju nee obnavljati koa ruku, treba izabrati jedno od toga. Moda vam nee uspeti etvrti ili peti stepen, ali ne mojte oajavati. Zapamtite j o jedno. Posle gladovanja ne treba piti gazirane napitke, ve samo vodu - istu i najbolje prohladnu. Pri pravilnom izlasku iz gladovanja takav metod nije tetan za organizam (vidi taku 10). U budunosti e se primenjivati pri leenju infektivnih oboljenja i za profilaksu organizma. Na toj bazi s kvalitetnom ishranom na petom stepenu gladovanja moete se, ukoliko elite, iz penzioner skog doba vratiti u mladost. Teak postupak, ali izazovan. N a r o d ima izreku za to: nije orao onaj, ko ne leti. Na kaskadi 5 dana, pa 5 dana moe se leiti bilo koje oboljenje. Ne postoji bolest, koja se ne moe izleiti na taj 126

nain. 1 sida, i rak i dijabetes - lece se. Lece se i sva infektivna i venerina oboljenja (vidi taku 1 1). Ukoliko je potrebno taj metod se moe primeniti za prekid neeljene trudnoe (vidi taku 12). Ako je sve po pravilu, onda u tom postupku nema nieg grenog. Svaki ovek treba sam da odluuje o raanju dece. Broj dece i v r e m e njihovog roenja imaju vanu ulogu za nas. Natalitet su regulisali i bogovi. Ali to treba uraditi u prvom ili d r u g o m mesecu trudnoe. I ako ste sa tim poeli, dovedite proces do kraja. I zapamtite, gladovanje 5 dana, pa 5 dana, s vodom ne daje eljene rezultate. To se moe postii samo b e z vode. Nekada se taj metod uveliko primenjivao u zemljama June Azije, ali je zatim iz neobjanjivih razloga zaboravljen. Za vreme takvog gladovanja u organizmu stradaju gli ste, virusi, stare i bolesne elije. Raspadaju se kristali ljake i holesterina, i to je posebno vano - organizam se os lobaa mrtve vode. Takve vode ima mnogo u oveku, ona ne uestvuje u razmeni materija, nagomilava se i ne izbacuje napolje. To je teak balast, koji nije sposoban za ivot i nije aktivan, a koji se precizno i sigurno akumulira u naem telu. D , 0 je radioaktivna voda. Ona nas vodi prema starenju i smrti. I nikakvim drugim nainima ne moe se izbaciti iz organizma. Samo - 5, pa 5 dana. I bez vode. Eto to je tako. Veliku pomo (podrku) pri kaskadnom" gladovanju pruaju fizike vebe s disanjem po jogi. Manja je potreba za piem i jelom. Gladovanje zajedno s fizikim vebama na sveem vazduhu ubrzae va uspeli na podmlaivanju organizma. Zasienost organizma kiseonikom omoguie da se bre razrui staro i stvori novo (vidi taku 13). I j o jedan veoma vaan detalj. U dane, kada se budete aktivno hranili, nemojte zaboraviti da vebate s rukama ili te govima. Mlade novoroene elije treba privikavati na fi ziko optereenje (vidi taku 14). U suprotnom, nee biti 127

napretka. Va organizam postae snaan samo ako se pri dravate navedenih pravila". Komentari: mnogi ljudi su sluali o k a s k a d n o m " gla dovanju i ele da znaju ta je to. Zato sam odluio da prikazem taj metod gladovanja u originalu i da ga razjasnim. Tekst sam obeleio brojevima, da bi italac bolje mogao da prati moja objanjenja. 1. Kao to sam ranije ukazivao, posle gladovanja raz vijaju se posebne sposobnosti, to je rezultat jaanja ovekovih spoljanjih manifestacija (lice zrai"). 2. Biljna hrana ispravlja" jer deluje na organizam kroz crevni hormonalni sistem. U zavisnosti od unesene hrane stvaraju se pojedini hormoni, koji, dospevajui u krvotok, postaju regulatori lezdi sa unutranjim luenjem. Ustanovljeno je da sveza biljna hrana najharmoninije utie na crevni hormonalni sistem. Ako je endokrini sistem izbalansiran, sve funkcije u organizmu su normalne i bla govremene. Ako nije, dolazi do deformacije" (neurav noteenosti) u vidu bolesti. Opisao sam mehanizam isprav ljanja" pomou isto biljne hrane. 3. Vana napomena. A k o ovek jede biljnu hranu, kod njega se stvara miljenje da je moe jesti u neogranienoj koliini - tete nee biti. Stvar je u tome da sveza biljna hrana stimulie ivotni princip vetra" , koji se ispoljava kroz prodrljivost i bezrazloan strah. Povremena glado vanja ne dozvoljavaju da se aktivira ivotni princip v e t r a " i sve se odvija normalno. 4. Pri petnaestodnevnom gladovanju neete moi da aktivirate mehanizam acidoze i slino. Vi ete dredati za vreme faze iritacije hranom i na raun toga u svesti i telu obavljaete odreene funkcije (radnje). 5. To je veoma protivrena preporuka i nju treba bri ljivo razmotriti. S u v o " gladovanje aktivira unutranju

vatru" organizma ili ivotni princip ui". Ako se iz gla dovanja izlazi sa biljnom hranom ili sokovima, to e naglo smanjiti njegovo dejstvo. Kiselo mleko zahvaljujui svom ukusu produava da stimulie unutranju vatru". Kiselo mleko ostavlja iza sebe normalnu mikro floru u crevima. To je takoe veliki plus. Postoji j o jedna interesantna osobina kiselog ukusa: on primorava organizam da bolje zadrava vodu. Kada je u pitanju dostavljanje insulina od strane gute rae, to ne odgovara stvarnosti. Na primer, ako jedete kras tavce ili paradajz, ili kupus u kojima nema eera, odakle u tim namirnicama insulin? A ako izlazite iz gladovanja s buljonima (riblji, kokoiji) ili s prokuvanim mlekom, naglo se poveava optereenje probavnih organa, poto u samoj hrani nema aktivnih fermenata koji b i j e autolizom cepali (autolizu hrane aktivira sona kiselina eluca, videti knjige ienje organizma i Ishrana i hrana). K a o to je pokazala praksa izlaska iz gladovanja p o mou sokova - sa ovekom se nita ne deava. U suprotnom, odavno bi bile uraene odgovarajue dopune. Obrnuto, to je jedan od boljih naina izlaska iz gladovanja. Ali u datom sluaju nama je potreban produkt s kiselim ukusom, kiselom pH, s ivom normalnom mikroflorom. Zato je izbor i pao na kiselo mleko. 6. Majino mleko je ivi produkt. To je prvo. A drugo, posle raanja dete se prva 2 - 3 dana hrani mlezivom, zatim 4 - 5 dana mlezivnim mlekom", dalje prolaznim m l e k o m " , a tek potom zrelim mlekom". Uporedimo hemijski sastav mleziva i mleka (u % ) : Mlezivo: Zrelo mleko: Belanevine do 5,8 Belanevine 0,9-1,2 eer 4,1 - 7 , 6 eer7,3-7,5 Masti 2 , 8 - 4 , 1 Masti3,3-3,4 129

Iz navedenih podataka postaje jasno da ni o kakvoj belanevinastoj ishrani ne moe biti rei. Tim vie mleko sadri najvie eera, koji zahleva insulin, to jest aktivnost guterae. 7. Zeludano-crevni trakt grabljivica (mesodera) znat no se razlikuje od eluano-crevnog trakta oveka po kon strukciji, duini, mikroflori i slino. Oni se ne mogu u p o redivati. Zato navedeni argumenti nita ne vrede. 8. Ako se ovek klistira voda se upija kroz debelo crevo i ne osea se potreba za pijenjem. Prema tome, primena klistira je drugi nain unoenja vode u organizam. 9. Pri gladovanju u trajanju od 5 dana sumarni efekat od 15 dana bie mnogo vei, nego pri j e d n o d n e v n o m glado vanju. 10. Ovaj metod najbolje odgovara osobama s kon stitucijom sluzi", koje u sebi imaju mnogo vode i masti (sala). A osobama s konstitucijom vetra", kod kojih orga nizam jedva zadrava vodu i koji imaju malo sala, odgova raju samo prva dva-tri stepena. 11. Informaciono-energetska osnova bilo kojeg o b o ljenja za svoj razvoj mora da ima slobodnu" vodu u orga nizmu. Kada nastane dehidracija organizma poinje jaka konkurencija izmeu ovekovih spoljanjih manifestacija, koje za sebe zadravaju vodu, i informaciono-energijskog korenja" oboljenja, koja parazitiraju na toj istoj vodi. Rezultat toga je da domain" rasteruje podstanara". 12. Za vreme takvog gladovanja tako se snano aktivira vetar da on razara i izbacuje plod iz organizma trudne ene. 13. Fiskultura i disanje primoravaju organizam da stva ra energiju. Organizam zasien energijom lake podnosi tekoe. 14^ Fiziko naprezanje nije nita drugo do energetsko polje. to je energetsko polje jae, tim lake strukturira 130

tena sredina elija koja jaa njihove organe. Rezultat toga je da elije stvarno postaju mnogo otpornije na razaranje. Opisao sam razliite naine gladovanja s objanje njem njihovih osobenosti i karakteristinih obeleja. M o g a o sam da iznesem samo svoje miljenje, ali vi tada ne biste imali izbora, nedostajao bi deo informacija o darom problemu. Ja vam objanjavam, ali izbor je uvek va. Nemojte da se izgubite u obilju informacija i obja njenja, ve odaberite ono to v a m najvie odgovara. A k o prilikom prvog itanja ove knjige kod vas ostanu neke nejasnoe i sumnje - ponovo itajte knjigu sve dok se svaka pojedinost ne smesti na policu" i dok vam ne postane sve jasno.

KARAKTERISTIKE GLADOVANJA U ZAVISNOSTI OD BIOR1TMA, INDIVIDUALNE KONSTITUCIJE I UZRASTA

Glad, ograniavajui i mcnjajui ishranu, uravnotcava mnoge poremeaje u vegetativnom procesu organizma i u tom smislu predstavlja izvanredno sredstvo za leenje raznih kroninih i upornih oboljenja. Uzimanje u obzir sezonskih ciklusa pri gladovanju. U kosmikom prostoru, koji okruuje Zemlju, postoje raz liiti energijski tokovi, stvoreni usled osobenosti prostora i kretanja planeta u Sunevom sistemu. Ti tokovi se menjaju svake sekunde, svakog minuta, svakog dana, svakog meseca itd. Pri tom na Zemlji dolazi do refleksije tog energet skog plesa" u vidu promene godinjih doba, promene vre131

mena i mnogo ega drugog. Te energije veoma snano utiu na zdravlje i psihiku aktivnost oveka. Neke energije su tetne, a druge korisne. Za vreme aktivnosti j e d n e energije oveji organizam postaje najranjiviji. I obrnuto, postoje energije koje pomau ovejem organizmu. Autor je doao do zakljuka da treba gladovati u skladu s biolokim ritmom prirode. Ako se gladuje spontano, rezul tati gladovanja donekle se smanjuju, a mogu nastati i k o m plikacije, koje odvraaju od daljeg ponavljanja gladovanja. Kako postupati da bismo s maksimalnom efikasnou isko ristili bioritamske faktore za uspeno gladovanje? Godinja doba utiu na ivotne procese ovejeg orga nizma preko dva faktora: energije, koja dospeva na Zemlju iz Kosmosa, i klimatskih uslova. Energijski faktor najjae se ispoljava u periodu ulaska Sunevog sistema u sektor prostora stihije vatre". To se deava pod znakom Ovna, Lava i Strelca. Osim toga, m n o g o gravitacione energije dospeva na Zemlju u periodu zimskog solsticijuma. U tim periodima gladovanje je lake i efi kasnije. Nisu bez razloga svi postovi (naroito dugotrajni Veliki i Boini) vremenski prilagoeni tim periodima. Klimatski uslovi na raun hladnoe, toplote, vlanosti i suvoe mogu poboljati ienje organizma pri gladovanju, ili obrnuto - usporiti ga. Toplo i vlano vreme posebno je dobro za gladovanje. Poetak leta, priblino na Petrov post, kada spoljanja toplota aktivira bioloke reakcije u or ganizmu, podstie bolje ienje organizma od ljake i uni tavanje neoplazmi. Zimsko vreme zbog hladnoe i suvoe vazduha moe stegnuti" ljaku u koloidima elija i smanjiti efekat gladovanja. Da biste neutralizovali to tetno dejstvo treba primenjivati vie zagrevanja i vlanih terapija. U tom sluaju sve e doi na normalu. Leti je tee gladovati zbog iscrpljujueg ejstva sun eve toplote, premda se za toplih dana organizam bolje isti. 132

Zimi je lake gladovati zato to sveina i gravitaciona ener gija okrepljuju organizam, iako je proces ienja orga nizma slabiji. Ako se uzme u obzir sezonska aktivnost organa, tada j e , radi celishodnog ienja, izleenja i jaanja j e d n o g ili drugog organa, potrebno gladovati u periodu njegove aktiv nosti. Tako j e , prema uenju o pet primarnih elemenata, poetkom godine po istonom kalendaru 72 dana aktivna jetra (prolee); 18 dana slezina i guteraa (pankreas); 72 dana srce i tanko crevo (leto); 18 dana slezina i guteraa; 72 dana plua i debelo crevo (jesen); 18 dana slezina i gu teraa; 72 dana bubrezi i mokrana beika (zima); 18 dana slezina i guteraa. Usklaivanje gladovanja sa navedenom bioritmologijom omoguava da se postignu najbolji lekoviti efekti na organe oslabljene usled bolesti ili prirodno slabe. Poetak godine po istonom kalendaru objavljuje se u tampi i preko televizije, pa ga ne moete propustiti. Osim toga, na fond Genea" tampa svoje kalendare u kome su po danima rasporeene sve aktivnosti leenja tokom cele godine. Nije loe due gladovati u periodu zatija i uravno teenosti u prirodi - tj. u vreme prolene i jesenje ravnodnevice. Upravo to ini veina ivotinja. Kada se oiste i obnove gladovanjem, kod ivotinja dolazi do priliva ivotne energije, to se ispoljava u polnoj aktivnosti (proleno i jesenje gonjenje). Osim toga, gladovati se moe prema znacima Zodijaka radi usmerenog dejstva na odreeni deo tela. Na primer, gladovanje u znaku Ovna, j o na poetku I faze lunaraog ciklusa podstie ienje glave; u znaku korpiona na kraju 11 faze - poetku 111 faze binarnog ciklusa oistie se donji deo stomaka i polni organi. 133

Uzimanje u obzir lunarnog ciklusa pri gladovanju. Lunarni ciklus (mesee) najsnanije utie na procese koji se deavaju u ovekovom organizmu. On je najvaniji jer u njemu postoje dani i celi periodi kada se organizam sam isti, i dani i periodi kada to nije poeljno raditi. Kretanje Meseca, njegove faze izazivaju na Zemlji pli me i oseke. Uoeno je da se taj proces odraava i na oveji organizam u vidu dve pojave. Prvo - na organizam se i sam sastoji iz vode i prema tome prati plime i oseke; drugo usled promenljivog gravitacionog dejstva Meseca na orga nizam postaje as laki, as tei. Kada nam organizam postane laki" on se iri", to povoljno utie na pro iavajui proces gladovanja; kada postaje tei" on se skuplja pod dejstvom gravitacije Zemlje i vlastitih sila. Tkiva su stegnuta" i sa velikom tekoom predaju ljaku. Ako dejstvujete u skladu s lunarnim ciklusima - obezbeden vam je potpun uspeh. Dakle, kako koristiti lunarni ciklus? (O tome, kada poinje jedna ili druga faza binarnog ciklusa vie podataka nai ete u posebnom kalendaru.) Gladovanje do 7 dana treba primenjivati s a m o u II i IV la/i lunarnog ciklusa. U to vreme organizam se prirodno isti i vi samo podstiete to ienje. Gladovanje due od 7 dana vremenski podesite tako da se veina dana gladovanja uklopi u navedene faze lunar nog ciklusa. Gladovanje due od 14 dana planirajte tako, da se izlazak iz gladovanja poklopi sa poetkom lunarnog ciklu sa. U to vreme organizam prirodno aktivira ivotne procese i vi ete se bez tekoa uklopiti u ritam njegovog rada. A k o imate poverenja u sebe i iskustvo s dugotrajnim gladovanjima, ponite ulaziti u gladovanje poetkom lunar nog ciklusa, a izlaziti - posle njegovog zavretka. To je najbolja varijanta. 134

Jo j e d n o m napominjem - gladovanje u l i III fazi lunarnog ciklusa (opravdano je do 7 dana), a kada se or ganizam prirodno skuplja" i koloidi elija dre" ljaku nije efikasno. Meutim, obnavljanje ponite upravo u tim fazama, kada organizam vezuje" i zadrava materije u sebi. Jednodnevna i jednoipodnevna uzdravanja od hrane najbolje je primenjivati u ekadai dane (posebni dani u lunarnom mesecu kod I n d u s a ) : jedanaesti dan posle mla dog meseca i jedanaesti dan posle punog meseca. Drevni mudraci su zapazili da tih dana zemlja postaje vlana", to jest meseeva gravitacija podie vodu iz dubine blie p o vrini Zemlje. Slian proces deava se i u naem telu, to doprinosi mnogo boljem ienju, nego drugim danima. Osim toga, ti dani se smatraju energijski jakim i vi ete lako podneti glad i preivno se oistiti. Ako imate elju da primenite s u v o " jednodnevno ili jednoipodnevno glado vanje, primenite ga na dan Trube", taj d a n j e upravo uoi mladog meseca.
15

Centar ovekove tee pomera se pod uticajem promenljive gravitacije Meseca. Ispostavlja se da on luta" odozgo nadole i obrnuto. U zavisnosti od dana lunarnog ciklusa on se moe nalaziti blie glavi ili blie zadnjici. T a m o gde je centar tee, tamo se uoava i izraenija aktiv nost fiziolokih funkcija organizma. Za gladovanje u trajanju od 1 do 3 dana, radi ienja nekog od delova tela, naveemo najpovoljnije dane lu narnog ciklusa. Tokom prve Meseeve faze, u njenoj prvoj treini, aktivirae se glava, lice, mozak, gornja eljust i oi; u drugoj treini - grlo, vrat, eustahijeva tuba i vratni prljenovi; u poslednjoj treini - ramena, ruke (do lakata), plua i nervni sistem. Tokom druge Meseeve faze, u njenoj prvoj treini, aktivirae se deo iznad stomaka (iznad utrobe),

15

Priniedba prevodioca.

135

grudi, stomak i zglobovi lakata; u drugoj treini - srce, una kesa (mehur), jetra, grudni ko i grudni deo kime; u poslednjoj treini - organi trbune duplje koji su vezani za probavu: eludac, tanko i debelo crevo. Tokom tree M e seeve faze, u njenoj prvoj treini, aktivni su bubrezi i sve oko bubrega i slabina (kista); u drugoj treini - polne lezde, prostata, mokrana beika i pravo crevo; u posled njoj treini - zadnjica, bedrene kosti i Ulini prljenovi. Tokom etvrte Meseeve faze, u prvoj treini, aktivna su kolena, itav kotani sistem, koa i probavili sistem; u dru goj treini - glenjevi na nogama, glenjevi (zapea) na rukama, kosti donjih ekstremiteta i vid; u poslednjoj treini - s t o p a l a , tenosti u telu i eludano-crevna peristaltika. Budui da sada poznajete periode aktivnosti organa u binarnom mesecu i godinjim dobima, moete konkretno pristupiti gladovanju radi njihovog ienja i jaanja. Debelo crevo je najbolje jaati pomou gladovanja ( 7 - 1 4 dana) ujesen, za vreme druge ili etvrte Meseeve faze. Jetru i unu kesu (mehur) pomou gladovanja ( 1 4 - 2 1 dan) jaati u prolee, za vreme druge Meseeve faze. Naj bolje za vreme Velikog posta. Bubrege i mokranu beiku pomou gladovanja ( 7 - 1 4 dana) jaati zimi, za vreme druge i etvrte Meseeve faze. Najbolje za vreme Boinog posta. Pri tom drobljenje, usit njavanje i resoqDciju kamenja pri gladovanju najbolje je obaviti u drugoj Meseevoj fazi - ona najvie odgovara tome. ienje bubrega i mokrane beike od isitnjenog kamenja i peska pomou gladovanja najbolje je obaviti u etvrtoj fazi l u n a m o g ciklusa. Energija organizma u to vreme usmerena je nadole i podstie njihovo izbacivanje. Kada je najbolje vriti klistiranje pri gladovanju. Postoje dva perioda u toku dana u kojima su posebno aktivni organi za ienje. Ujutro, kada se u vazduhu kondenzuje 136

voda i pada rosa, u ovejem organizmu se uoava slina pojava. U to vreme, od 5 do 7 sati ujutro, aktivno je debelo crevo j e r odstranjuje otpatke probavnog procesa. Uvee, od 17 do 19 sati (po lokalnom vremenu), nastaje period zatija u k o m e se aktiviraju bubrezi na izluivanju iz organizma produkata razmene belanevina. Zato je pri gladovanju najbolje u to vreme uraditi proiavajue klistire. Iz izloenog proistie pravilo: G L A D O V A T I T R E B A U S K L A D U S P R I R O D N I M P R O C E S I M A , ali ne u proizvoljno odabrane dane. Na primer, ljudi koji gladuju j e d n o m nedeljno u odreene dane (po Bregu ili po Ivanovu) povremeno nasru" na nepovoljne dane lunarnog meseca i nanose tetu vlastitom zdravlju. Ako ste uli u sistem i neete da odustanete, zaobiite navedene dane. Veini ljudi preporuuje se da se uzdravaju od hrane s a m o u ekadai dane, i to je po svim parametrima pravilno. Sve ostale preporuke, odnose se na bilo ta osim na zakone prirode. Uzimanje u obzir individualne konstitucije i sta rosnog doba oveka pri gladovanju i izlasku iz njega. Ljudi se razlikuju jedan od drugog. Drevni mudraci su uoili tu razliku u razliitim kombinacijama ivotnih principa doa". Ako u ovekovom organizmu preovladava ivotni princip sluzi", njegov organizam dobro zadrava vodu. Takvi ljudi su debeli i telo im je veliko. Ako preovladava ivotni princip ui", tada organizam tih ljudi ima spo sobnost za poveano stvaranje toplote. Ti ljudi su srednje telesne grae sa utom bojom koe. Ako u ovekovom organizmu preovladava ivotni princip vetra", njihov organizam slabo zadrava vodu i toplotu. Ti ljudi imaju nenu telesnu grau, mravi su i nikada im nije toplo. A poto organizam za vreme gladovanja gubi toplotu i vodu, to se na njih odraava na razne naine. 137

Tako e osobama s vikom kilograma glad davati la kou i snagu, j e r gladovanjem odstranjuju suvinu vodu. Od terapija za njih je poeljno da se zagrevaju u saunama sa suvom parom i da piju manje tenosti (uglavnom prokuvanu vodu). Njima odgovaraju preporuke gladovati jedan-dva puta nedeljno nasuvo". Lica koja su suvonjava (mrava) i kojima je uvek hladno, da bi postigli dobre rezultate treba redovno (ak i nekoliko puta dnevno) da primenjuju tople kupke i da piju vie tople vode, j e r u suprotnom usled nedostatka vode i toplote kod njih dolazi do zaustavljanja procesa ienja. Oni e pocrneti, oseae se veoma loe, u nekim trenucima ak i uasno. Normalni ljudi radi pos tizanja dobrog procesa ienja pri gladovanju, mogu da poseuju vlanu saunu, da primenjuju zagrevajue kupke i piju toplu vodu. Kada je re o vodi mravi i normalni ljudi, treba da je piju toliko dok se u njihovom telu ne stvori oko litar mokrae. Kod oveka s jako izraenom sluznom konstitucijom u organizmu se nagomilava i zadrava ljaka sluzne prirode i rasporeuje se, uglavnom, u pluima, nosnoj duplji i up ljinama mozga. Zato oni treba da obrate posebnu panju na ishranu radi iskljuivanja iz ishrane produkata koji stvaraju sluz, i treba da gladuju, kada su aktivni ti delovi tela u binarnom ciklusu ( 1 - 2 dana), u znaku Zodijaka ( 2 - 7 dana) i u godinjem dobu ( 7 - 1 4 i vie dana). Za vreme gladovanja tim ljudima se preporuuje da to manje piju vodu. Dobro im odgovaraju razne varijante suvog" i urinskog gla dovanja. Za vreme izlaska iz gladovanja i naknadne ishrane bolje im je da uzimaju hranu, koja je delimino dehidrirana i topla, na primer, blago dinstano povre, suvo voe, suve kae i salate s minimumom ulja. Ako je kod oveka izraena una konstitucija, usled poveanog stvaranja toplote u jetri tih ljudi stvara se vea koliina une ljake, koja truje krv i izaziva ospe po koi. 138

Takvi ljudi treba da izbegavaju ljuta jela koja zagrevaju, da se ne pregrevaju, da piju vie protijeve vode i svee iscedenih sokova, i da iste jetru. Radi normalizacije une funkcije preporuuje im se da gladuju u binarnom ciklusu ( 1 - 2 dana), u znaku Zodijaka ( 2 - 5 dana) i u godinjem dobu ( 5 - 1 4 dana). Tim ljudima se preporuuje da gladuju kla sino", a takode i s upotrebom urina. Za vreme izlaska iz gladovanja i naknadne ishrane treba da jedu svee salate, voe i kae obine konzistencije. I na kraju, ljudi s izraenom konstitucijom vetra", kod kojih se usled dehidracije i hlaenja stvara tvrda ljaka u vidu kamenja, poliartritisa, peska i ugruaka razne vrste, moraju da promene ishranu i nain ivota radi zasienja organizma vodom i toplotom. Zato moraju to vie da pri menjuju tople hidroterapije, da piju vrue odvare i da se bez potrebe ne rashlauju suvie. Radi normalizacije funkcije vetra njima se preporuuje da gladuju u binarnom ciklusu ( 1 - 2 dana), u znaku Zodijaka ( 2 - 4 dana) i u godinjem dobu ( 4 - 1 0 dana). Za vreme gladovanja moraju uveliko da pri menjuju tople hidroterapije. Za vreme izlaska iz gladovanja preporuuje im se da j o 3 - 7 dana rade urinske klistire, da mau telo maslinovim uljem (naroito kista i karlino-bedrene zglobove) i da primenjuju vrue kupke. U ishrani treba da koriste tene i tople produkte - svee isceene tople sokove (dobijaju se od ovla zagrejanog voa i povra), supe od povra i itke kae. U daljom ishrani u kae moraju dodavati istopljeni maslac. Uopte, svim ljudima (bez o b zira na konstituciju) preporuuje se da pri izlasku iz glado vanja uzimaju u veim koliinama hleb od proklija log zrna. Zato, to su svi ti ivotni principi u raznim proporcijama pomeani u jednom oveku, zagaenost sluznim, unim i slanim ljakama kod svakog oveka izraava se razliito. Zato izuavajte svoj organizam i primenjujte gladovanje u trajanju i pod uslovima, koji su svojstveni samo vama. 139

Kada je re o starosnom dobu, preporuke se zasnivaju na energetskom potencijalu, na sadraju tenosti u ove kovom organizmu i sposobnosti da stvara toplotu. Sa stare njem oveji organizam gubi sposobnost da u dovoljnoj koliini proizvodi toplotu i da zadri vodu koja smanjuje njegov ivotni potencijal. Zato mlad ovek ne mora da primenjuje zagrevajue kupke za vreme gladovanja, jer ima dovoljno energije; u zrelom dobu tih preporuka se treba pridravati; a u starijem bez njih se ne moe. Duina trajanja gladovanja zavisi od godina ivota. Mladim ljudima sa velikim potencijalom ivotne snage i normalnim tokom fiziolokih funkcija za ienje orga nizma potrebno je mnogo manje vremena, nego starijim ljudima. Oni pri gladovanju prvo treba da dostignu odgo varajui ivotni potencijal i da normalizuju fizioloke fun kcije, pa tek potom da iste organizam. Neophodno je da zapamtite sledee preporuke: to vam je pomagalo pre 15-20 godina, sada daje samo delimine rezultate. Zato napravite odgovarajui reim ivota i gladovanja za starost. N e m a sumnje, odlunost i strpljenje dae eljene rezultate.

GLADOVANJE U PRAKSI

KOME JE GLADOVANJE KONTRAINDIKATIVNO

Gladovanje je najefikasnije velikog broja oboljenja.

sredstvo

za

leenje

ovek je odluio da gladuje bez saveta drugih. Od ega treba da pone? Svaka praksa, izmeu ostalog i gladovanja, poinje od teoretske pripreme. Pre nego to neto preduzme, ovek mora da prikupi to vie informacija o predmetu koji ga interesuje. Prvi deo ove knjige sadri informacije neop hodne za znalaku samostalnu primenu gladovanja. Kada je jednom od najveih strunjaka za gladovanje G. A. Vojtoviu postavljeno pitanje moe li se samostalno gladovati u domaim uslovima, on je odgovorio: Drevna civilizacija nije imala bolnica. Prema tome, svi metodi leenja, meu kojima i leenje gladovanjem, primenjivali su se u domaim uslovima". Sledee pitanje, koje interesuje ljude koji ele da gla duju jeste: postoje li kontraindikacije pri leenju glado vanjem? Ako se obratimo medicinskoj praksi, kontrain dikacije pri leenju gladovanjem su: Kod ena druga polovina trudnoe i period dojenja deteta.

140

141

 Poodmnkli stadijumi tuberkuloze s nepokretnou oveka. Poodmakli stadijumi malignih tumora s nepokret nou oveka. Poodmakli stadijumi malignih oboljenja krvi s n e p o kretnou oveka. Poodmakli stadijumi difuznih oboljenja vezivnog tki va s nepokretnou oveka. Niz psihoneuralginih oboljenja u poodmaklom sta dijumu s nepokretnou oveka ili slaboumnou (senilnou). Gnojni procesi unutranjih organa (apscesi, gangrene i drugi). Kod bilo kojeg oboljenja kontraindikacija je nepokretnost ljudi. Ali to ne znai da se kod tih ljudi ne m o e postii pozitivan efekat pri primeni lekovitog gladovanja. U sluaju kada su iscrpljeni svi metodi i sredstva za leenje, dobro je primeniti gladovanje ak i kod nepokretnih bolesnika. Pri tom moe se postii odlian pozitivni lekoviti efekat. Dakle, uvaeni itaoci, vi ste dovoljno teoretski pri premljeni i elite to pre da primenite gladovanje, da savla date pivu acidoznu kriu, posle nje drugu i da zavrite gladovanje potpunom pobedom - pojavom vujeg" ose aja gladi, roze jezikom i potpunim podmlaivanjem orga nizma. Ne sumnjam da e vam se sve to dogoditi. Ali teo retska priprema je jedno, a praksa neto sasvim drugo. Ostaje vam da na osnovu nevedenih preporuka polako, ne urei, gradite (stiele) vlastito iskustvo. Kao rezultat vlas titog iskustva kod vas e se javiti samouverenost, znanje o reakcijama organizma na glad, umee da pravilno izaete iz gladovanja i da odravate postignute rezultate pomou pravilnog naina ivota, ishrane i miljenja. Da biste glado vanje primenili u praksi, treba da ponete od najkraeg roka i da polako poveavate duinu trajanja gladovanja. 142

PRIPREMA ZA GLADOVANJE Prvo to vam savetujem - pomou razliitih proia vajui!] terapija rasteretite organizam od neistoe. Pomou klistira oistiete debelo crevo od ekskrementnog kamenja i druge patologije. Pri gladovanju vie nee dolaziti do veih izbacivanja neistoa iz njega, to e vam utedeti energiju za druge lekovite funkcije u organizmu. ienje jetre o m o guie vam da izbegnete krizna stanja za vreme gladovanja, kada usled snanog efekta izbacivanja ui mogu da izlaze kamenii, stara u i slino. Primenom terapija u sauni odstraniete vei deo toksina, koji se nalaze u tenim sre dinama organizma. Terapija sa sokovima omoguie vam da uvrstite taj uspeh, da dopunski proistite vezivno tkivo i izleite bubrege. Preporuujem da promenite ishranu i pre ete na biljnu hranu. Izbacite iz ishrane vetake (torte, kolae, okoladu, bombone itd.) i meovite produkte (sen dvie, pice, krompir s mesom i slino). Postavite sebi za datak da ne jedete nou i da ne pijete posle jela. Tek tada izbacivanje ljake pri gladovanju nee biti tako snano i vi ete lako podneti glad, odmah ete poeti da istite svoj organizam na nivou elija. A sada emo neto rei o tome kako treba sticati vlastito iskustvo u gladovanju. Posluiemo se pri tom pedeseto godinjim iskustvom gladovanja Pola Brega i dopuniti ga nekim komentarima iz vlastite desetogodinje prakse. Evo ta pie Pol Breg: esto sam posmatrao kako su ljudi poinjali da gla duju onoliko dana koliko sam im priblino odredio, tj. 21-25 dana. Ali ve prvih est dana u njihovom organizmu d o lazilo je do pokretanja velikog broja toksinih materija, pa sam im odmah prekidao gladovanje. Ljude koji su gladovali prebacivao sam na prirodnu dijetu i posle nekoliko nedelja pokuaj gladovanja sam ponavljao. Ali ako je ponovo dola143

zilo do oslobaanja mnogih otrova, tada sam im prekidao gladovanje. Naveu jo jedan razlog* zbog kojeg sam protiv dugotrajnog gladovanja, ako se ono primenjuje bez nadzora specijaliste. Prosean ovek zaraen je ne s a m o toksinim otrovima usled nepravilne ishrane, zagaenosti vazduha i vode hemijskim otpadima i solju, ve i ostacima uzimanih lekova, koji se due vremena nagomilavaju u njegovim tkivima. Zato je dugotrajno gladovanje za ie nje organizma dobro teoretski, ali se ne preporuuje u praksi . K o m e n t a r : Upravo taj fenomen poetnog izbacivanja ljake bez prethodne pripreme preoptereuje sistem za izlu ivanje, njihovu blokadu" i prekida gladovanje. To uspeno moete savladati pomou prethodnog ienja orga nizma po metodima opisanim u mojim knjigama. ,,U praksi sam postizao najbolje uspehe kratkim ku rama gladovanja. Pri dvadeset etvoroasovnom i trideset estoasovnom gladovanju u toku nedelje uoavao sam da se organizam isti. Pridravajui se programa ishrane s a m o prirodnim produktima, ovek koji hoe da stekne ivotnu sposobnost i dugovenost moe za nekoliko meseci da se pripremi za trodnevno-etvorodnevno gladovanje. Posle etiri meseea gladovanja jednom nedeljno i nekoliko trodnevnih-etvorodnevnih gladovanja ovek je spreman za sedmodnevno gladovanje. Do tog vremena vea koliina toksinih materija ve je odstranjena iz organizma". K o m e n t a r : Primenjujui prethodno ienje organiz ma moi ete gladovati u dane ekadai (jedanput u dve nedelje) po 2 4 - 3 6 sati, a posle m e s e c - d v a moete praktikovati dvodnevno-trodnevno gladovanje j e d n o m u binar nom mesecu u drugoj ili etvrtoj fazi. Posle 2 - 3 meseca primene slinih programa gladovanja biete spremni za petodnevno-sedmodnevno gladovanje j e r ete imati d o voljno linog iskustva. 144

PRAVILNO SPROVOENJE GLADOVANJA T O K O M 24, 36 I 42 A S A Sa dvadeset etvoroasovnim gladovanjem treba poeti posle doruka, gladovati do doruka narednog dana i pro voditi ga u dane ekadai. Ne preporuuje se gladovanje od veere do veere. Hrana koja se uzima uvee upropauje itav efekat gladovanja zato to se pri tora ne m o e m o pridravati bioritma rada probavnih organa. Za vreme gladovanja treba se uzdravati od uzimanja bilo kakve tvrde hrane i voa, a takoe od vonih sokova i sokova od povra. Za to vreme moe se piti obina, namagnetisana, protijeva ili destilovana voda. To je kla s i n o " gladovanje. Ako se pije urin i voda ili samo urin - to je minsko gladovanje. Ako se uopte ne uzima nikakva tenost - to je s u v o " gladovanje. Za slabe i neodlune ljude mogui su izuzeci (ali samo jedan pri prvom dvadeset etvoroasovnom gladovanju. U au destilovane vode moe se dodati treina kafene kaiice prirodnog meda ili ajna kaiica limunovog soka. Ti dodaci dejstvuju kao rastvarai toksinih materija i sluzi. Ovo se radi da bi voda bila ukusnija i da bi bolje rastvarala sluz i toksine materije. Vae trideset estoasovno gladovanje treba da pone po zavretku veere, da traje celu no, dan, j o jednu no i da se zavri dorukom. Gladovanje u trajanju od 42 sata treba poeti po zavr etku veere, produiti preko noi, tokom dana, i sledee noi i zavriti u 12 asova uzimanjem hrane. Sva pravila za trideset estoasovno i etrdeset dvoasovno gladovanje analogna su opisanim za dvadeset etvoroasovno gladovanje. U zavisnosti od individualne konstitucije moete praktikovati klasino", minsko ili s u v o " gladovanje, tokom 145

24, 36 i 42 asa jednom u dve nedelje u dane ekadai (posebni dani u binarnom mesecu kod Indusa). Moete gladovati i u druge povoljne dane binarnog ciklusa. Zato to se za vreme gladovanja snano aktiviraju e m o cionalne stege nestrpljenja, gladi, nespokojstva i slina oseanja, veoma je vano odravati svoj moralni duh na nivou. Kako to raditi? Kada vas obuzmu oseaj i gladi ili bilo koje negativne emocije, potiskujte ih drugim pozitivnim emocijama koje daju snagu. To e vam pomoi da disciplinujete svoje potrebe i da trenirate voljne osobine, od govorne za jaanje ivotne snage. Postarajte se da se radujete tome to za samo jedan dan istite organizam i jaate imunitet. Misao o tome da stvarate telo koje ne stari, koje je lieno bolesti i umora, u stanjuje da odri va moral na visokom nivou za vreme gladovanja. Odbacujte od sebe samosaaljenje i bilo koje negativne emocije. Svakoga dana ponavljajte sledee reenice: Danas sam svoje telo prepustio ivotnoj snazi radi unutranjeg ienja i obnavljanja. Svakog minuta gladovanja izbacujem ljaku i otrove iz fizikog tela. Svaki sat gladovanja isti moju svest. Sve sam sreniji i energiniji (moe se rei bezbriniji i prirodniji). Iz sata u sat jaam svoj organizam. Pri gladovanju primenjujem isti metod duhovnog, fizikog i umnog ienja, koji su vekovima koristili veliki uitelji oveanstva. Za vreme gladovanja u potpunosti kontroliem svoje oseaje. Nikakav lani oseaj gladi, alosti, teskobe nee me prisiliti da prekinem gladovanje. Uspeno u zavriti gladovanje, j e r verujem u Boga, koji struji iz dubine m o g organizma. Dok ponavljate te rei, vi upravljate svojim organiz mom preko spoljanjih manifestacija. Ne dozvolite nikome 146

da negativno utie na vas, poturajui vam ,,emocije-diverzante". Ne razmatrajte svoj program gladovanja sa svo j i m drugovima, roacima i poznanicima! Gladovanje je pre svega lini odnos ovekovih spoljanjih manifestacija s nje govim oseajima, emocijama, stegama i ambicijama uma. Budite nepokolebljivi i dosledni u namerama, razmiljajte o udesnim rezultatima koji se postiu gladovanjem. Likujte u sebi. Emocionalna uzvienost omoguava da iz Vasione, na nivou vakuma, crpite posebnu energiju, koja ini osnovu ljudskog bia. Ne ui nas bez razloga drevnotibetska tra dicija da se u osnovi oveka nalazi telo ekstaze", koje hrani velika radost. Ako sve tekoe gladi ponete da preivlja vate s pozitivnim emocijama, vi ne samo da ete lako prebroditi potpuno gladovanje, ve ete brzo oistiti spo ljanje manifestacije. Iako ste za vreme gladovanja, kada vam je teko, iscrp ljeni, oamueni intoksikacijom i smatrate se usamljenim i nesrenim, javie vam se misao da niste naputeni. Obrnuto, boanska sila odmah e se odazvati na moje dobrovoljno strpljenje. Ona se trudi da iz mog organizma izbaci svu neistou, da obnovi svaki organ i svaku eliju organizma. Te misli treba da u vama izazovu buru oseaja i suze zahval nosti, strahopotovanje i ljubav. To je tajna gladovanja i njegove efikasnosti.

IZLAZAK IZ GLADOVANJA T O K O M 24, 36 I 42 A S A Da biste odstranili toksine i ljaku iz usne duplje uradite sledee. Natrljajte koricu hleba belim lukom, dobro savaite i ispljunite. Va jezik e se oistiti i dobiti roze boju. Dopunski ljut ukus enjaka stimulie probavim funkciju organizma. Sada ste spremni za uzimanje hrane. 147

Prvi obrok treba da se sastoji od salate od sveeg povra - narendana argarepa i iseekani kupus (kao zain moete upotrebiti sok od limuna). Ta salata u eludano-crevnom traktu dejstvovae bolje nego metlica. Ona e podstai rad miia eludano-erevnog trakta. Posle salate sledi jelo od kuvanog povra. To moe biti obaicna cvekla, blago dinstani kupus, sve dinstani paradajz bez lileba. Ne treba izlaziti iz gladovanja s hranom kao to su meso, mleko, sir, maslac, riba, orasi' ili semenke. Ponav ljam: prvi obrok hrane treba da se sastoji iz salate i barenog povra. U drugom obroku hrane moe se uporedo sa sa latom od povra (zimi povre blago dinstati) uzimati hleb od proklijalog zrna (ljudima konstitucije sluzi"), a moe i supa od proklijalog zrna (ljudima konstitucije vetra"). Ako se iz gladovanja izlazi sa sokom od argarepe ili sokom od jabuka i cvekle, to e izazvati proliv i dopunski proistiti jetru i unu kesu (mehur) od stare ui. Zimi je zamena za sok aj od trava s medom. Ako tokom prvog-drugog dana kod vas ne bude nor malna stolica ili je ona tvrda (u vidu oraia") i povreduje anus, uradite sledee. Namaite celo telo, naroito deo oko slabina maslinovim uljem i pre oseaja nude uradite klistir sa 100 grama obinog ili ukuvanog urina. To dobro pomae i kada na anusu postoji naprsnue ili manji hemoroid.

PRAVILNO SPROVODENJE TRODNEVNOG, SEDMODNEVNOG I DESETODNEVNOG GLADOVANJA Prvih tri-pet gladovanja u trajanju od tri i vie dana treba uraditi u komfornim uslovima. Morate sebi omoguiti odmaranje u bilo koje vreme, kada osetite da ljaka dospeva u krvotok i izaziva intoksikaciju organizma. U tom periodu 148

obino se oseate nemonim i treba da naete mogunost da prilegnete. U postelji se treba opustiti i mirno odleati dok ivotna snaga ne obnovi vau snagu i ne skloni ljaku iz krvi. Taj period tegoba e proi im se iz vaeg organizma odstrani ljaka. Ulazak u trodnevno, sedmodnevno i desetodnevno gla dovanje moe se uraditi na razliite naine. P r v a v a r i j a n t a . Ujutro nita ne jedite, samo pijte vodu. Sve to se nalazi u vaem debelom crevu tokom vremena odstranie se samo, kroz anus i plua. Ali dok se to ne dogodi, u krv e dospevati materije koje usporavaju pre lazak organizma na ishranu u elijama i istovremeno e zatrovati organizam. Pol Breg je rekao: N e verujem u purgative i klistire za vreme gladovanja. Ne verujem ni u kakvo nasilje nad prirodom, a primena klistira, prema mom miljenju, veim delom je neprirodna. To isto odnosi se i na primenu bilo kakvih vrsta purgativa. Creva imaju svoja vlastita sanitarna i antiseptina sredstva, i ostatak hrane, koji je bio u crevima pre poetka gladovanja, bie neutralizovan pre zavretka gladovanja. Izluujui sis tem prirode je savren, pod uslovom da se ne ometa njegov prirodni rad". Te rei su opravdane za ljude koji imaju zdrav probavili trakt i najmanje jednogodinje iskustvo u gladovanju u trajanju do tri dana. D r u g a v a r i j a n t a . Ujutro uzmite purgativ, ili radite ne koliko veih proiavajuih klistira, ili primenjujte Sankh Prakalanu (ta terapija sadri u sebi dobre strane purgativa i klistira. Njen opis nalazi se u knjizi ienje organizma na str. 46). Rezultat toga je da naglo prekidate vezu s hranom i brzo prelazite na ishranu u elijama. U ovoj varijanti ne dolazi do mogue autointoksikacije kroz debelo crevo i vi ete se bolje oseati u procesu gladovanja. 149

Nadalje moete proi bez klistira tokom trodnevnog gladovanja, primenjivati ili svaki drugi dan tokom sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja. ea primena klistira (jedan ili dva puta dnevno) nema svrhe zato to ljaka i u ne uspevaju za to vreme da se nagomilaju u debelom erevu i vi neete postii rezultat koji oekujete. U tom sluaju B r e g j e u pravu. Primena klistira svakog drugog dana za vreme sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja je potpuno opravdana, svakodnevna - zamorna (naporna) i nasilna, a jednom u tri dana - nedovoljna. Za vreme prvog trodnevnog gladovanja veoma je p o eljno biti to due u postelji. To omoguava ivotnoj snazi da radi na detoksikaciji i unutranjem ienju organizma. Ako elite da proetate po sveem vazduhu ili da se sunate, uradite to samo ako oseate da imate dovoljno snage. N e mojte se dugo sunati, poto ono stimulie aktivnost orga nizma na autolizu, koja oduzima mnogo energije. Prekomerna fizika aktivnost u to vreme takoe e vas zamoriti. Ne radite nita, to bi moglo da troi vau energiju! Pol Breg kae: Tokom mnogih godina govorio sam svojim uenicima da se bolji rezultati pri trodnevnom - desetodnevnom gladovanju postiu ako se to vreme provodi to due u krevetu, tj. odmarajui se. to ovek koji gladuje due spava, tim bolje. Ako ne moe da spava, leei se oputa. U tom periodu dobro je potpuno odustati od poslova. Ne treba razmiljati o svojim problemima, ve se potpuno osloboditi suvinih misli". Komentar: san najbolje jaa spoljanje manifestacije ivota. Ali ubudue trodnevno i desetodnevno gladovanje treba primenjivati kao da ne gladujete. Tokom tih tri-deset dana gladovanja treba iveti normalno, razlika je jedino u t o m e to ne jedete i to ujutro i uvee primenjujete od govarajuu terapiju. Ako se tako ne postupa, teko je oda150

brati specijalno vreme za redovna gladovanja j e d n o m m e seno (trodnevno) ili jednom u tri meseca (sedmodnevno, desetodnevno). Tako ceo sistem gladovanja postaje neostvarljiv. Iznosim svoje iskustvo - glad nije tako znaajan razlog da biste samo njemu posveivali 7 - 1 0 dana u toku tri meseca, a jednom godinje - i vie od 20 dana. To je va ivot, gladujte, ali i ivite. Radite svakodnevne poslove u j o veem obimu, nego ranije. Rad i stvaralatvo skrenue vam panju od misli o hrani i vi ete za dan gladovanja uraditi vie, nego za 2 - 3 dana uobiajenog reima ishrane. Ipak, to je mogue samo ako ste prethodno oistili svoj organizam, redovno gladovali jednom u dve nedelje po 2 4 - 4 2 sata tokom pola godine i pravilno se hranili izmeu gladovanja. Izlazak iz trodnevnog gladovanja priblino je isti, kao to je opisano za dvadeset etvoroasovno i etrdeset d v o asovno gladovanje.

I Z L A Z A K IZ S E D M O D N E V N O G I DESETODNEVNOG GLADOVANJA Za vreme sedmodnevnog gladovanja va eludac se smanjuje a ceo crevni trakt i probava delimino su pre b a e n i " na nivo elija. Probavu treba polako aktivirati . Sedmog dana gladovanja, priblino u esnaest asova, m o ete postupiti na sledei nain. Uzeti koricu hleba, natrljati je enjakom, briljivo savakati i ispljunuti. Ta terapija omoguie vam da oistite usnu duplju od ljake i toksina. Posle 15-20 minuta poeti s obnavljanjem ishrane prema jednoj od navedenih varijanti. Ispijte au (200 grama) kiselog mleka. emu slui taj savet? Kiseo ukus energijski stimulie funkciju probave. On je aktivira" s kvantnog nivoa. Kisela sredina i mikroorganizmi 151

odmah stvaraju odgovarajuu situaciju u eludano-crevnom traktu, to podstie probavu, stvara pravilnu bakterijsku mikrofloru i stimulie probavne funkcije organizma. Kao dopunu ovog argumenta reiu neto o aktivi ranju" probavnog sistema novoroeneta. On se aktivira" mlezivom, a tek posle toga dobija snagu i probavlja biljne produkte. Ispijte au svee iscedenog soka od argarepe. emu slui taj sok? Boja soka od argarepe, dejstvujui na vid, stimulie probavne sposobnosti i time prenosi impulse za ukljuivanje probavne funkcije. Obilje karotina svojim dejstvom jaa sluzokou eludano-crevnog trakta. Sok od ar garepe ima jaka litocina svojstva, a usled obilja prirodnog eera brzo se probavlja i organizam ga odmah koristi. Dopunski isti jetru. Ovaj nain izlaska iz gladovanja pre poruuju mnogi specijalisti. Uzeti etiri-pet paradajza srednje veliine, oljutiti ih i razrezati. Zatim ih staviti u kljuala vodu i odmah skinuti s vatre, ohladiti i pojesti. ta znai ovaj savet? Paradajz ima kiseo ukus i crvenu boju. Oba faktora stimuliu probavim funkciju. Slian nain izlaska iz gladovanja savetuje i Pol Breg. Va zadatak je da od tri navedene varijante izaberete za sebe najprihvatljiviju. Moe se i treba tako postupati: leti izlaziti iz gladovanja s paradajzom, ujesen i u prolee - sa argarepom, zimi - s kiselim mlekom. Moete eksperimentisati i odabrati bilo koju drugu varijantu. Tog dana vode. vie nita ne treba uzimati, osim protijeve

Ujutro osmog dana pripremite salatu od narendane argarepe i kupusa, iscedite priblino polovinu pomorande (moe i bez nje). Posle toga moe se pojesti gusta supa od proklijalog zrna. Tokom dana pijte protijevu vodu po elji. Za ruak moete pojesti salatu od narendane argarepe, narezanog celera i kupusa, zainjenih jabukovim sokom.
152

Posle salate mogu da uslede dva jela s povrem ( k u v a n a ) cvekla, peena tikva (bundeva), argarepa. Uz to dobro je dodati lepinjicu od proklijale penice, koja ne sadri krob (krob se pretvara u sladni eer - maltozu). Ujutro devetog dana moe se pojesti bilo koji svezi plod voa ili sezonsko povre (jabuka, banana, argarepa ili krastavac). Uz to moe se dodati lepinjica od proklijale penice, zaslaena medom (ali ne vie od jedne supene kaike). U toku dana treba pojesti salatu od narendane argarepe, kupusa i celera, j e d n o toplo jelo s povrem i lepinjicu od proklijalog zrna. Uvee veerajte salatu od argarepe i listova kupusa, a u hladno godinje doba - svee dinstano ili svee zapeeno povre u toplom stanju (cvekla, bundeva). Poev od desetog dana uz povre i svee isceene sokove moe se dodati kaa od monolitnog zrna (prekrupe) proso, heljda, penica (bez masti). Narednih tri-etiri dana pridravati se takve ishrane, a posle toga hrana se m o e dopuniti orasima i istopljenim maslacem. Izmeu sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja razlika je neznatna. Desetog dana oko esnaest sati ponite da izlazite iz gladovanja po bilo kojoj od tri varijante, a zatim se pridravajte predloene eme ishrane. Zapamtite da je jedno od glavnih pravila izlaska iz gladovanja - ne jedite vie, nego to elite. Gladovanje od sedam do deset dana je skraena varijanta, ono kao da je prekinuto i vi treba da vratite proces ienja u organizmu. Potrebno je dosta vremena da bi organizam preao sa programa detoksikacije na program zasienosti. Napominjem da za vreme dueg gladovanja ne treba m n o g o govoriti o tome da gladujete, poto tue negativne emocije mogu da poremete vae uzvieno raspoloenje i misli o Boanskom udu, koje se deava u vaem orga nizmu. ivotna energija oslobaa va organizam od svega suvinog: sluzi, toksina i drugih stranih materija. 153

Na primer, Pol Bregpie: Gladovanje je za mene toliko lina stvar, da sam pre vie godina u Kalitorniji u planinama Santa-Monike, ne daleko od kanjona Topanga, izgradio malu kolibu. U tom dobrovoljnom izgnanstvu esto sam gladovao. Ako imate mogunosti da se udaljite na bilo koje usamljeno mesto i da gladujete na sveem vazduhu i u samoi, postiete odline rezultate". Kada nastupi vreme narednog posta, moete primeniti desetodnevno gladovanje. Sledee godine, ako se budete pridravali programa gladovanja u trajanju od 24 ili 36 sati u dane ekadai, ili u trajanju pet-sedam dana jednom u tri meseca, moi ete na Veliki, Boini ili Petrov post gla dovati 14 dana. Kroz godinu dana - 21 dan i ak vie. Eto tako, postepeno, moete sticati ivotnu snagu i primeniti potpuno gladovanje. Savetujem da ponovo obratimo panju na preporuke Pola Brega: Neu da ograniavam vreme trajanja vaeg gladovanja na deset dana. Ali vam ne savetujem da gladujete vie od deset dana dok ne isprobate najmanje est desetodnevnih gladovanja s tromesenim intervalima. S takvim prtlja g o m " moete uspeno gladovati 15 dana. Pomou takvog gladovanja oistiete na najbolji nain organizam. Vi ve znate ta se tu moe oekivati. Ako posle toga zaelite da isprobate gladovanje tokom 2 1 - 3 0 dana znaete kako ga treba primeniti... Dozvolite mi da jo jednom istaknem d a j e gladovanje nauka. Zato ne prisiljavajte sebe na dugotrajna gladovanja samo zato to od toga oekujete uda ... Vaa gladovanja tokom 2 4 - 3 6 asova jednom nedeljno, zatim trodnevna-etvorodnevna gladovanja j e d n o m meseno i sedmodnevna-desetodnevna gladovanja jednom u tri meseca obogatie vas iskustvom, koje e vam omoguiti da se pripremite za due rokove gladovanja". 154

ISHRANA ZA DOBRU

PROBAVU

Veina ljudi stalno boluje ili skoro da boluje zato to pokuavaju da probave ogromnu koli inu suvine hrane koju su uzimali. Posle gladovanja pravilna ishrana moe se lako i brzo regulisati. Postavite sebi pravilo da ne jedete posle 16 sati. A k o u t o m e istrajete, imaete dobar san. Ujutro ete se oseati odmornim. Kod vas e prirodno dolaziti do samoienja organizma i normalizovae se naslage sala. Dorukujte od 9 do 10 sati izjutra (moe i ranije). Jedite salate od sveeg povra, kao to su argarepa, kupus i zelen (zimi bareno povre). Drugo jelo neka vam bude hleb od proklijalog zrna s medom ili morskim kupusom ili m o nolitna kaa s malo masla. Zajedno sa argarepom, kupusom i zeleni, hleb od proklijalog zrna i kaa dobar su stimulator za funkcionisanje probavnog trakta, odgajanje pravilne mikroflore i obnavljanje organizma usled povratnih veza fun kcije endokrinog sistema organizma. Pre svega jedite salatu. To podstie itav niz procesa, koji ine osnovu normalnog iunkcionisanja organizma. Na primer, stimulie se luenje probavnih sokova, j e r je svee povre bogato prirodnim stimulatorima. Posle nekoliko g o dina takve ishrane osetiete da va organizam ne prihvata nikakvo drugo predjelo. Na osnovu toga moete svesti potrebe za povrem i voem do 6 0 % dnevnog obroka. Svee povre, voe i sokovi su hrana koja je bogata ivotnom snagom. Njihova tkiva su bogata energijom, koja odrava strukturu tkiva organizma i elastinost koe. Idealna dijeta sadii 5 0 % sveeg voa i povra. Celu loza i pektin, koji se sadre u veini produkta biljnog p o rekla, nazivaju se balastnim materijama", poto ih orga nizam ne asimiluje. Te materije su potrebne organizmu, j e r
155

imaju vanu ulogu u procesu probave: reguliu funkciju crevnog bormonalnog sistema, a preko njega i itavog orga nizma; javljaju se kao regulatori motorne funkcije creva, stvaraju povoljnu mikrofloru u eludano-crevnom traktu, koju organizam delimino koristi kao kvalitetnu ivu belancvinu. Na belanevinastu hranu otpada 10%. Belanevine m o gu biti u vidu mesa, ribe, jaja, prirodnog sira ili u biljnom obliku, na primer, u orasima i semenkama. Pivski kvasac, hleb i supa od proklijale penice su, takode, vaan deo belanevinaste ishrane. Oni su posebno nezamenjivi kao dodaci vitaminima grupe B, E i D. Preostali procenti dele se na tri dela. Jedna treina (30%) je prirodni krob, koji se dobija iz kaa i bobiastih plodova. Druga treina (najmanje 5%) je prirodni eer, koji se sadri u suvom vou, medu i svee iscedenim sokovima. Poslednja treina (najvie do 5%) sastoji se iz prirodnih masti i ulja, kao to su suncokretovo ulje, kukuruzno, maslinovo, prirodno salo, m a s lac i pretopljeni maslac. Ljudi, skloni gojaznosti, treba da izbegavaju eer, hleb, preraevine od prekrupe, ili da ih unose u minimalnim koliinama, pri emu kae moraju biti svee kuvane. Veoma je vano i potrebno briljivo vakati hranu. Pri brzom uzi manju hrane ovek asimiluje kae tri-pet puta bre nego to je potrebno. To i prouzrokuje gojaznost. Ako se uzima manja koliina hrane, koja se vae toliko da postane bela kao mleko, prestaju zatvori, poboljava se peristaltika creva (za vreme vakanja peristaltika creva ubrzava se za etiri puta), odstranjuje se zastoj hrane u eludano-crevnom traktu. Period obnavljanja traje onoliko koliko je trajalo gla dovanje. Postarajte se da se makar u tom periodu hranite pravilno. Dnevni raspored u periodu obnavljanja ostaje priblino isti (etnje, fizioterapeutske terapije, radna terapija i aktivni 156

odmor). Suvonjavim ljudima treba dodati i specijalne te rapije - masaa celog tela uljem (naroito oko slabina) i vrue kupke, a ljudima sa suvinom telesnom teinom saunu, masau tela ukuvanim urinom. Ljudima konstitucije ui" treba dodati plivanje u toploj vodi. Ako se pridravate ovog razumnog programa glado vanja napuni ete se ivotnom snagom i gladovanje e p o stati obavezan deo vaeg ivota. Kada iz dana u dan budete oseali kako vam se udesno obnavlja svest i ceo orga nizam, uivaete u tome, to ste odabrali pravilan nain ivota, koji vas svakim danom ini savrenijim i zdravijim. Kod nekih ljudi za vreme izlaska iz gladovanja ekskrement postaje tvrd, u vidu lopte i ozleuje anus pri vrenju nude. Kod drugih ljudi ne dolazi do potpunog pranjenja debelog creva zato to se debelo crevo sporije obnavlja (situacija kao posle operacije apendicita - tera vas u toalet, a creva slabo rade i ne moete se jako napeti). U tim slu ajevima potrebno je nekoliko dana uzastopce ( 2 - 4 dana) pre pranjenja uraditi mleno-uljne mikroklistire ( 2 0 - 3 0 grama maslaca ili pretopljenog maslaca rastopiti u 100 gra ma toplog mleka; pomou gumene kruke ta emulzija ubacuje se u anus). Time ete otkloniti suvou u pravom crevu, koja se javlja usled prepobuivanja ivotnog principa vetra". Ne sumnjam u to, da ete visoko oceniti ovaj praktini savet, kojim se, uz to, normalizuju pl 1 i mikroflora u debelom crevu.

157

M O G U E G R E K E PRI G L A D O V A N J U

Svaki ovek treba da se odnosi prema svom zdravlju s takvom panjom, s kakvom iz dana u dan upoznaje svoj organizam. On mora da odr ava svoj organizam u stanju najboljeg zdravlja i to je vanije od poznavanja drugih nauka. U daljem tekstu navodim primere iz prakse na osnovu kojih ukazujem na najtipinije greke, koje prave ljudi koji gladuju. Postarajte se da ih ne ponavljate u linoj praksi gladovanja. P r i n i e n a g l a d o v a n j a bez u z i m a n j a u o b z i r indivi d u a l n e konstitucije i k o n t r a i n d i k a c i j a . J. Nikolajev g o vori o tome, kako su gladovanjem leili enu od 26 godina ivota koja je obolela od teke alimentarne distrofije. Bila je visoka 158 cm i teka samo 31 kilogram 200 grama. Ta ena je samostalno gladovala 12 dana da bi se izleila od tirotoksikoze, a za tu bolest je kontraindikativno due lekovito gladovanje. Oporavljala se 14 dana, takoe nepravilno: jela je mnogo belanevina ivotinjskog porekla mleko, jaja, mlad kravlji sir, ribu - sve to je sama smatrala hranljivim". Kao rezultat toga njen eludac pre stao je da vari hranu, javilo se povraanje, bolovi u stomaku, vrtoglavica i velika slabost. Prepisano joj je pravilno obnavljanje ishrane - surutka, teni odvari od ovsenice, a zatim postepeno odvari od povra, tene kae i drugo. Otputena je posle dve nedelje s telesnom teinom 39 kilograma. K o m e n t a r : u datom sluaju uinjeno je nekoliko veo ma grubih greaka. Z b o g oiglednog prepobuivanja ivot nog principa vetra" gladovanje nije smelo da traje vie od 158

sedam dana i trebalo je da se primenjuje u toplim, vlanim i komfornim uslovima. Za 12 dana gladovanja aktiviran je program ienja organizma od ljake, a tu se prekida pro gram i poinje ishrana hranom, koja nema sposobnost sam o p r o b a v e (zato to u njoj nema aktivnih fermenata; sve je inaktivirano termikom obradom). Probavni organi ne m o gu odmah da se izbore s tim zadatkom. Zakonit rezultat povraanje, slaba probava, intoksikacija hranom. Otuda potiu bolovi u stomaku i opta slabost. Tena i topla hrana, koju je prepisao J. Nikolajev, brzo uravnoteava prepobudeni ivotni princip vetra", to je i dovelo do izvesne normalizacije funkcija i poveanja telesne teine. G r e k e p r i u l a s k u u g l a d o v a n j e . Takve greke naj ee nastaju zbog odsustva volje da oisti eludano-crevni trakt. One izazivaju dugotrajan oseaj gladi i autointoksikaciju preko debelog creva. ovek slabi, boli ga glava i stvaraju se gasovi. G r e k e za v r e m e g l a d o v a n j a . Ukoliko ovek trpi te gobe koje nastaju pri gladovanju treba da prekine glado vanje, j e r to znai da su oseaj i nadvladali razum. Na primer, kao rezultat autolize javlja se sladak ukus gnoja u usnoj duplji, koji prodire iz maksilarnih sinusa, gorina u ustima sa simptomima muke pri gastroduodenalnom re fleksu (prodiranju ui u eludac), sipnja (napad a s t m e ) pri podizanju uz strme stepenice ili na planinu itd. Glad p o stepeno poinje svoj lekoviti rad i iskorenjuje" patologiju spoljanjih manifestacija. Ta patologija, sa svoje strane, preko uma deluje na svest i ubeuje" nas da prekinemo gladovanje. Rezultat toga je d a j e sve propalo. A kada bolest u z m e maha daje recidiv. A k o ovek, koji gladuje, ne miruje i za vreme gla dovanja nastavi da pui, odnosno nosi sintetinu odeu itd.,
16

16

Prinicdba prevodioca.

159

kod njega se mogu javiti nesanica, razdraenost, glavobolja, opta slabost, lupanje srca, duevni poremeaji i slino. Kod oveka koji se delimino pridrava preporuka za vreme gladovanja javie se sledei simptomi. ena, 64 godine, boluje od reumatoidnog artritisa. D o putovala je kod kerke da primeni gladovanje. Petnaestog dana doziranog gladovanja javili su se bolovi i pojaala se sputanost zglobova. Kada je lekar-specijalista posetio bo lesnicu kod kue temeljnim pregledom i ispitivanjem b o lesnice i njenih roaka otkrio je d a j e ta ena sama odluila da od desetog dana gladovanja pored vode pije sokove, verujui da e to imati lekovitiji efekat. Dogodilo se su protno, i sve je moralo da pone ispoetka. Kao s t o j e istaknuto, od prvih dana odbacivanja hrane ovek ne osea glad, odnosno ona ga ne uznemirava oz biljno. Ali ako pone da kontaktira s hranom ovek udie njene mirise, to izaziva prekid prilagodavajuih funkcija organizma na glad i razvoj drugih reakcija, koje izazivaju goruicu, nesanicu i razdraljivost. ulo mirisa upravlja" ovekom, a to znai da u svesti postoji patologija. Rezultat je da ostaje koren bolesti, unu tranji procesi se remete i ovek prevremeno izlazi iz glado vanja, ne uradivi nita razborito. G r e k e za v r e m e p r e k i d a g l a d o v a n j a . Gladovanje se moe dobro primeniti ali se moe i sve pokvariti ako se prekine. Posle dueg gladovanja neki ovek posetio je italijanski restoran i pojeo nekoliko tanjim makarona. Kao to se moglo i oekivati, taj pir mu je bio poslednji u ivotu. Drugi ovek prekinuo je gladovanje i pojeo svinjski kotlet. Nita nije udno to mu se zatim morao isprazniti ceo sadraj eluca. Trei je posle gladovanja pojeo konzervirani zeleni graak, koji spada u biljnu hranu, ali veoma koncentrovanir belanevinastu hranu, s oporim ukusom, koji izaziva spazme (kao japanska jabuka, samo neto sla160

bije). Kod njega su se javili otri bolovi u stomaku, zbog kojih je hitno prebaen u bolnicu sa zavezanim crevima, a ivot mu je spaen samo zahvaljujui hitnoj hirurkoj ope raciji. etvrti je odjednom pojeo kilogram jabuka i time izazvao strane bolove u stomaku, koji su doveli do naglog vrenja sa stvaranjem gasova. Olakanje je osetio tek posle ispiranja eluca i uzimanja purgativne soli. Peti je prekinuo gladovanje s bombonama i posle toga mesecima se oseao loije nego pre leenja. Jedna ena, posle trideset peto dnevnog gladovanja, najela se mumula sa semenom i umr la od neprohodnosti creva. Creva nisu u stanju da odmah posle gladovanja obavljaju uobiajene peristaltike pokrete i normalnu probavu hrane, a tim bolje neprirodne. Zapamtite za ceo ivot - izlazak iz gladovanja, posebno dugotrajnog, mogu je samo uzimanjem ranije navedenih produkata ishrane. G r e k e za v r e m e izlaska iz g l a d o v a n j a . Ako se ovek, posle gladovanja, nije bitno promenio i ima senzibilne ste ge, on produava s poronim nainom ivota, prema kojem ga guraju te stege. Da bi se izbavio od njih treba da odgladuje posle acidozne krize j o m a l o - o k o 14-20 dana. Krae trajanje gladovanja ne omoguava da se iskoreni" pato logija spoljanjih manifestacija i efekat slinih gladovanja je neznatan. Evo primera. U bolnicu, u kojoj se u leenju prime ni ivalo lekovito gladovanje, doao je ovek od 68 godina s dijagnozom cerebralna ateroskleroza, cerebrastenini sin drom, hronina koronarna mana, postinfarktna kardioskleroza, promenljiva aritmija, emfizem plua i pneumoskleroza. U razgovoru sa njim ispostavilo se da je on tokom etrdeset godina povremeno samostalno gladovao, skidao telesnu teinu, poboljavajui lino oseanje. On je p n menjivao kraa gladovanja - od tri do osam dana, a posle 161

toga prelazio je na uobiajenu ishranu. Jeo je mnogo mesa, ljute hrane i pio alkohol. Taj ovek je bio obmanjen svojom pameu i potinjen navikama dobrog ukusa. Um ga je nagovarao" da gladuje na krae vreme toboe radi p o boljanja zdravlja, a zatim smirivao" - posao je odraen i moe se poastiti svim poslasticama". Ranije navike o b navljale su se s novom snagom i dovodile do debalansa u organizmu. Jedna od greaka koju ljudi ine pri obnavljanju ishrane posle gladovanja jeste uzimanje presoljenih produkta. Pri tome se mogu stvarati, kao s t o j e ranije navedeno, tumori koji se ne mogu odstraniti iureticima. Zato je bolje oistiti creva i dan-dva se uzdrati od hrane ili poveati reim

ISKUSTVO AUTORA U GLADOVANJU Nema kratkih puteva do zdravija.

Najvanije je dati primer iz prakse gladovanja od prvog - jednodnevnog do priblino desetodnevnog dvadesetodnevnog gladovanja. Mislim da ete mnogo korisnog izvui iz m o g iskustva. Godina 1985. Moje prvo (jednodnevno) gladovanje 7. januar Prema savetu Brega odluio sam da primenim j e d n o dnevno gladovanje (36 asova). Prema mom miljenju, podneo sam ga odlino. Nisam oseao naroitu potrebu za jelom. Istina, predvee sam imao oseaj, kao pred spavanje: rasejanost i elju za priom bez posebne kontrole. Posebno istiem intenziviranje oseaja svoga Ja" i okolne prirode. Prva hrana bila je onakva, kakvu je preporuio Breg. Stolica je bila normalna. U 18 sati pojeo sam neto crvenog povra i kajganu s kobasicom (2 jajeta). Drugog dana posle gladovanja odlino sam se oseao. Komentar: glavno je - napraviti prvi korak. On je uvek najtei, j e r u poetku treba da se u umu izazovu briga i podstrek. To je ve veliko delo na putu ka savrenstvu i zdravlju. Kada je u pitanju kajgana s kobasicom" - zadovoljeno je uivanje u ukusima, pa je borba protiv toga trajala deset i vie godina. Trodnevno gladovanje 6. februar Zavrio sam trodnevno gladovanje. Danas sam poeo izlaziti iz njega. Oseao sam malu slabost, a ostalo je uglav163

kretanja.
Neki ljudi produavaju redovno klistiranje i posle kure gladovanja. To moe prouzrokovati razvoj uobiajenog za tvora. Stolicu treba normalizovati pravilnom ishranom, a ne klistirima. Urinski klistiri mogu se raditi nedelju-dve dana posle dugotrajnog gladovanja i to svakog treeg-etvrtog dana, ali ne ee. Reim u p e r i o d u rekonvalescencije. Potrebno je p o tpuno mirovanje, vee nego pri gladovanju, poto se na probavu, asimilaciju i luenje troi mnogo ivotne energije. Ljudima s individualnom konstitucijom vetra" preporu uje se poluposteljni reim, naroito prvih dana rekon valescencije. Veliku greku ine ljudi, koji misle da samo jednim gladovanjem mogu izleiti neku bolest. Najbolje, najpo stojanije i znaajne rezultate, postiu ljudi koji se posle gladovanja pridravaju pravilne ishrane, vode aktivan nain ivota i koji su raskrstili sa emocijama ili su se bar nauili da ih kontroliu. Moete upitati - koliko dugo se treba svega toga pridravati? Odgovor je - tokom itavog ivota! 162

nom sve bilo normalno. Struk se smanjio na 74 cm, puis je bio 46 otkucaja u minutu. Jezik se, ipak, nije oistio. Komentar: kao i drugi ljudi bio sam veoma naivan, kada sam smatrao da se organizam za tri dana moe potpuno oistiti. 9. februar Nekoliko linih primedbi. Za vreme gladovanja oba nosna kanala bila su ista, to govori o t o m e da se u organizmu nije stvarala sluz, a otkada sam poeo da j e d e m , tee diem kroz nos nego za vreme gladovanja. Obino kada perem zube, malo mi krvare desni. Za vreme gladovanja nije bilo tog krvarenja, i sada je tako, to jest desni su ojaale. Komentar: eto tako sam samostalno sticao iskustvo u gladovanju. Sedmodnevno gladovanje 28. mart-prvi dan Danas sam poeo da gladujem. Do 12 sati nisam oseao potrebu za jelom. Zatim se pojavila izvesna potitenost, a od 14 sati dolo je do poveanja radne sposobnosti i to je trajalo do 17-18 sati. Posle toga nastao je do zastoj, nisam oseao posebnu potrebu za jelom. Da, oko 13-14 sati kao da sam osetio ivotnu snagu", koja je poela da dejstvuje. Leao sam oputeno i kod mene se javio taj oseaj. Bio je to neki udan oseaj, nisam oseao telo, ve samo neku silu u obliku tela. Komentar: za vreme gladovanja javila se masa neo binih oseaja, pre svega zato to su se aktivirale ovekove spo 1 j anj e man ifestacij e. 29. mart - drugi dan Raspoloenje odlino. Ustao sam u 5 sati 20 minuta i uradio sve jogi vebe. N e m a m potrebu za j e l o m . U 10 sati 164

50 minuta intenziviralo se ulo mirisa. Imao sam oseaj kao da se u elucu i crevima obavlja neka aktivnost. U 12 sati 20 minuta uradio sam vebe disanja, koje iste nerve . U 15 sati 10 minuta dolo je do nekog zastoja i usporavanja. U 19 sati 15 minuta osetio sam potpuno oputanje" i neku vrstu slabosti. Komentar: eto takav je prelazak od iritacije hranom prema stadijumu narastajue acidoze. 30. mart - trei dan Ustao sam u 5 sati 40 minuta. Nisam imao elju ni za kakvim posebnim zanimanjem. Oseao sam se veoma slabo i oputeno, ali otkada sam odvebao joga vebe i imao redovnu stolicu oseam se normalno. Pijem prokuvanu vo du s limunom. U 10 sati povratilo mi se stanje slabosti. Raspoloenje je neto slabije. Komentar: zato to sam gladovao po Bregu" i nisam se pridravao preporuka za prethodno ienje i nisam se klistirao prilikom gladovanja, javili su se ovi efekti: vrst ekskrement, jaka slabost, potitenost usled intoksikacije kroz debelo crevo. 31. mart - etvrti dan Jue sam legao u 23 sata, a probudio se u 4 sata 50 minuta. Ustao sam i odmah odjurio do WC-a. Iz mene je izala neka gusta tekuina. Stomak j o radi, ali produava da kri. U 9 sati ili neto ranije ponovo sam pojurio u toalet. Creva su se dobro ispraznila, izala je sluz u vidu zelenih algi" i gotovo crni ugruci. Organizam se isti - to je dobro. Slabost se javila u 16 sati i trajala je do 19 sati. Komentar: za etiri dana nastale su jake oksidacije organizma, koje su otrgle patologiju u vidu zelenih algi' i crnih ugruaka. Za takvo ienje potrebna je energija, zato je organizam oslabio. 165

/. april peti dan Probudio sam se u 7 sati 15 minuta. Opta slabost, a glava bistra. U 7 sati 50 minuta iz mene je izalo malo tvrde sluzi, kao glina. U 9 sati posle vebi joge bilo mi je bolje. Zato morate obavezno da uradite neku od fizikih vebi. U 20 sati 40 minuta iao sam u toalet, izalo je malo ui. Pijem mnogo vode s limunom. U proeku na 0,5 litre vode iscedim polovinu ili treinu limuna. U 22 sati 20 minuta lino oseanje je bilo dobro, a glava kristalno jasna. Komentar: dobro je to imam dovoljno ivotne snage, koja otkida ljaku i patologiju. Od nje sam se oseao slabim. A predstavite sebi oveka, kod kojeg nema samostalnog ienja - kod njega e doi do blokade" i on e se otrovati vlastitim ubretom". Pomozite svom organizmu da se oisti. 2. april - esti dan Ustao sam u 5 sati 20 minuta. Vebao sam jogu. Oseao sam se predivno, kao da ne gladujem. Gipkost se pobolj ava. U 20 sati jaka oputenost" (mlitavost). Pijem vodu s limunom. Komentar: prebrodio sam acidoznu krizu, prestrojio organizam na unutranju ishranu, i od toga mi se poboljalo lino oseanje. 3. april - sedmi dan Poslednji dan gladovanja. Probudio sam se u 5 sati 15 minuta. Oputenost i slabost su veoma jaki. Na jeziku su se poveale naslage. Popio sam vodu s limunom. Posle j o g a vebi donekle se poboljalo lino oseanje. U 7 sati 10 minuta puis 44 otkucaja u minutu. Odlino razlikujem m i rise. Nozdrve su sve vreme iste. Odlazim na posao. U 16 sati 25 minuta odluio sam da uzmem ajnu kaiicu meda i priblino 350 grama vode. U 18 sati poeo sam da j e d e m : 2 166

argarepe i 150 grama kupusa (sve svee). Zalio sam to vodom sa limunom. Komentar: izlazak iz gladovanja uraen je normalno, a najvanije - uvee. Na taj nain organizam ima vremena da se prestroji na uzimanje hrane. 4. april - izlazak iz gladovanja Slabost gotovo da ne oseam. U 8 sati 10 minuta poeo sam da j e d e m : jednu argarepu i 7 5 - 8 0 grama kupusa. Pojeo sam zatim 10-15 oraha i suvi hleb s medom. Hleb sam briljivo savakao i trudio sam se da ga manje zalivam vodom. Zalio sam ga istim sokom od groa. U 14 sati pojeo sam argarepu, kupus, jezgro lenika, jedan hlebi s m e d o m i popio sok od groa. U 18 sati pojeo sam ar garepu i kupus, supu od pasulja, 200 grama crnog hleba, med i jezgro lenika. Komentar: poinje da se osea nestrpljivost u obnav ljanju ishrane, elja da se pojede neto korisnije". 5. april - izlazak iz gladovanja Probudio sam se u 5 sati 20 minuta i odmah sam ispraz nio creva. Lino oseanje normalno. Ujutro sam se normalno hranio: pola cvekle, jezgro lenika, crni hleb s medom i jabuke. Ruak: supa od pasulja, kajgana s kobasicom i slaninom, pavlaka, crni hleb s me d o m , mnogo sveeg kupusa s biljnim uljem. Veera: ar garepa, pire krompir s kobasicom i uljem, halva. Komentar: opisan je prekid (poremeaj) u obnavljanju ishrane. Ranije navike u ukusima i delimino prepobuivanje ivotnog principa vetra" otrgli su se kontroli i dolo je ne samo do prejedanja nego i upotrebe produkta, koji su tetni u periodu obnavljanja ishrane - kajgana s kobasicom i slaninom, pavlaka, krompir s mesom i halve. Sve je ukazivalo na to da u mojoj svesti nisu nastale n e o p 167

hodne promene, a shodno tome, nisu se mogli oekivati ni posebni rezultati u ozdravljenju. 6. april - izlazak iz gladovanja Probudio me otar bol u stomaku, ispraznio sam creva. U poetku je stolica bila u vidu kae, a zatim je izala gusta tekuina. Bio sam pun sala i masti. Eto ta masna hrana pokazala se tetnom po organizam. Danas u jesti umereno. Komentar: o e k i v a n j e rezultat jueranjeg prejedanja. Organizam ne m o e odjednom da aktivira probavnu fun kciju, i da dobro probavlja salo i masti. Otuda je i nastala impregnacija" organizma mastima i otar bol u stomaku. Moglo je da bude i gore. Eto tako sam sticao iskustvo u pravijnom obnavljanju ishrane. Desetodnevno gladovanje 22. juli -prvi dan Ve je drugi dan gladovanja. Sa mojim organizmom neto se deavalo 19, 20. i 2 1 . jula i to nagore. Intenzivirali su se hemoroidi (krvarili su pri svakoj defekaciji). Neto se upalilo iza umnjaka, stvorile su se dve stomatitne gnojne rane na gornjoj usni (iznutra). Bolela me glava i lomilo celo telo. Danas se oseam bolje, zub me manje boli i primenjujem terapiju za hemoroide. Komentar: sve sam uradio pravilno. Glad e sama regulisati rad u organizmu. 23. juli drugi dan Danas sam isprao creva vodom s limunskom kiselinom. Izalo je nekoliko uvaljanih loptica. Prilikom klistiranja ulio sam u debelo crevo vie od dva litra odjednom. U poetku je 168

izlazila ista voda, a posle etnje po kui prljava voda sa zelenoutom sluzi. Sino sam imao manju drhtavicu, boleo me je z u b , tanije deo iza zuba. Gnojne rane j o nisu zarasle. Sada je lino oseanje normalno, iako ne mogu da otvorim usta - ne dozvoljava mi bol iza zuba. Jo neka zapaanja: kod mene su posle sedmodnevnog gladovanja proli hemoroidi a opte stanje organizma i dalje se poboljava, tako da u gladovati sve dok mi ne proe bol iza zuba i dok se usta ne budu normalno otvarala. U 21 sat oseam se uobiajeno. Komentar: prljavtina i sluz su uzrok pogoranja samooseanja. 24. juli - trei dan Oseam se dobro i ne uoavam neku slabost. Ispirao sam creva vodom s limunskom kiselinom. Vidno je da se poeo ispirati poetni deo debelog creva. Oseam kako se voda uliva u taj deo. Danas je izalo mnogo sveih oraia i nekakva tamna, skoro crna sluz. Poeo sam da utrljavam u bele pege, a takoe i u bradavice ricinusovo ulje. Jo mi nije proao z u b i dve gnojne rane, iako se bol smanjio. Sada je 22 sata, celog dana oeao sam se dobro, uvee ak odlino. ir iza zuba se provalio - ispljuvavao sam krv, ali usta j o ne mogu da otvorim, gnojna rana je pobledela. Komentar: crna sluz - znaci da se izbacuje stara u. 25. juli etvrti dan Bolje je sa zubom i gnojnim ranama. Pri ispiranju je izalo nekoliko zastarelih sivih oraia sa sluzi (i voda je bila kao ridasta smea) i cma sluz. 26. juli -peti dan esti dan gladovanja. U 14 sati 30 minuta oseao sam se i psihiki i fiziki dobro. Ceo dan sam radio i nisam se 169

previse odmarao. Dok sam ispirao creva nastavili su da izlaze zastareli oraii - po boji i obliku nalik abokreini, a takode i sluz. Gnojne rane na ustima skoro da su se izgubile, zub me i dalje boli. Interesantno, u stomaku mi neto stalno kri. U 22 sati 45 minuta uradio sam drugo ispiranje creva, izalo je ponovo mnogo ubreta, jedan ora i i ostalo u vidu mulja, ali solidno. Komentar: do pranjenja creva dolo je zato to pre gladovanja nisam oistio organizam. 27. ju/i - esti dan Lino oseanje normalno, od dve gnojne ranice u us tima je ostao samo trag. Iza zuba me j o uvek boli, ali mi je mnogo bolje. U 8 sati 20 minuta isprao sam creva, opet su izali oraii i drugo ubre. Ovog puta voda se ulivala bolje i popunjavala je vei deo debelog creva. Obeen sam da otkiseljavanje pomou limunske kiseline ide po slojevima. Oseam priliv toplote u glavi. U 22 sata 15 minuta oseao sam se dobro, od gnojnih ranica ostao je samo trag, zub me manje boli i sve vie otvaram usta. Iskaljavam tamnu krv isisanu ispod zuba. Ceo dan sam radio, samo sam posle ruka odspavao sat i po. Posle veer njeg ispiranja eluca izala je samo jedna una kesa". Ponekad m i j e mokraa bezbojna. Komentar: da se pri klistiranju moe upotrebljavati urin, u to vreme nisam znao. Prisutno je suzno dejstvo gladovanja na zarastanje sluzokoe. 28. juli - sedmi dan Lino oseanje normalno. Posle ispiranja eluca izaao je j o jedan deo unih kesa", ali u manjoj koliini, nego ranije. Creva su istija i bolje funkcioniu. Komentar: una kesa" (tib) je isitnjeno ekskrementno crno kamenje. 170

29. juli - osmi dan U 21 sat 30 minuta lino oseanje normalno, ali je slabost jaa nego ranije. Ceo dan sam radio. Uvee, tanije nou, oseam priliv snage, a danju mije loije. Za sve vreme gladovanja osim klistira s limunskom kiselinom i pijenja obine vode nita nisam uzeo u usta, ak pijem vrlo malo. Na jeziku su naslage drukije; na krajevima bele, a po sredini sa utilom i metalnim stranim ukusom. Komentar: ute naslage na jeziku oznaavaju ienje jetre od une ljake. 30. juli - deveti dan Pri kraju je moje desetodnevno gladovanje. Zub m e , istina, j o malo boli. Uzeo sam jednu supenu kaiku meda. San mi se pogorao, bez optereenja organizma jedva zas pim. Lino oseanje je dobro. U 12 sati 30 minuta pojeo sam j o malo meda, lino oseanje je normalno, poinje neko sisanje u stomaku. Pri ispiranju eluca izalo je m n o g o neistoe i nekoliko srednjih oraia. Obnoviu ishranu prema preporukama Brega. U 13 sati 30 minuta dolo je do pranjenja creva - izala je neka gusta prljavouta tekuina i nekakva sluz. Organizam se sam isti od ubreta". U 22 sata 15 minuta poeo sam izlazak iz gladovanja prema Suvorinu: savakao sam bajat hleb s enjakom radi ie nja jezika i usne duplje. Komentar: desetog dana dolo je do j a k e oksidacije organizma, s t o j e omoguilo da se iz organizma izbaci deo patologije u vidu guste tekuine i sluzi. 31. juli - izlazak iz gladovanja Ispljunuo sam mnogo gorke, prljavosive pljuvake. Iao sam u toalet, ekskrement je sve, nema nikakvih bolnih oseaja u anusu. U 9 sati 30 minuta pojeo sam argarepu, kupus i popio sve sok. 171

U 17 sati 30 minuta pojeo sam dve velike jabuke i tri velike kruke, a pre toga 250 grama svee argarepe. Greka pri izlasku iz gladovanja - suvie mnogo povra i voa, i sve svee, posebno je vano ne jesti nita to proteruje, a ja sam pojeo kaj siju. Komentar: loa pljuvaka je znak produenog efekta ienja organizma. To to sam poeo da analiziram svoje iskustvo je veoma dobro. /. avgust - izlazak iz gladovanja Pokuao sam po novom receptu, i ponovo neuspeh, organizam j o nije sposoban da se bori s tolikom koliinom hrane, ukratko prejeo sam se. U 9 sati pojeo sam: pare hleba od 250 grama s medom i malo maslaca, 200 grama kisele pavlake i dinstanog kupusa sa slaninom. U 16 sati 20 minuta pojeo sam 200 grama ljiva i dve jabuke. Komentar: kod mnogih ljudi prisutna je nekakva i votna pouda za hranom. Dok se ne uniti, to se kod oveka javlja uvek iznova. 2. avgust - izlazak iz gladovanja Sino sam se uzdrao od jela i sve je normalno, organizam je sve asimilovao. Ujutro salata, krastavci, para dajz, kuvani krompir, tikvice i dve jabuke. Pre toga pojavio se apetit. Ruak: sveza kruka, jabuke, argarepa, kajsije. Komentar: s a m o vlastite greke primoraju oveka da sazna istinu. Na primer, takva da se ne jede nou. T r o d n e v n o u r i n s k o gladovanje ( 1 1 - 1 2 - 1 3 . novem bar) Primenio sam urinsko gladovanje za vreme mladog meseca. Prvog dana mokraa je bila uglavnom mutna. 172

Drugog dana od 12 sati pola je ista mokraa boje slame, malo gorkog ukusa, a predvee sam imao potrebu da popijem oko 1,5-2 litra vode. Treeg dana ujutro u 6 sati probudio sam se s oseajem vreline na dlanovima i na stopalima. Mokraa je imala boju svetle slame i bila je malo gorka. etvrtog dana ujutro mokraa je imala istu boju i p o malo je bila gorka. Svakoga dana imao sam stolicu tri i vie puta. Lakoa i gipkost mojih pokreta su veoma izraeni (kao posle sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja). Komentar: pio sam sav urin izluen tokom dana. U tako velikoj koliini on je dejstvovao kao purgativ, naravno istei moj organizam. Zato je stolica bila tako ista. 14. novembar - izlazak iz gladovanja Prvo jelo: salata kupus, argarepa i cvekla. Na hranu se obilno luila pljuvaka. Hrana je bila gotovo neukusna. 15. novembar - izlazak iz gladovanja Prvi put pravilno izlazim iz gladovanja. Ujutro sam osetio priliv snage, bodrost i uopte lepo raspoloenje. Telo je odbacilo suvinu teinu i izgleda predivno.

Godina

1986. gladovanje

Osamnaesto dnevno

8. februar - prvi dan Poeo sam binarno gladovanje" na urinu. Prvi dan proao je uobiajeno, nisam oseao potrebu za jelom, dva puta sam iao u toalet. Komentar: binarno gladovanje" poelo je za vreme mladog meseca. 173

9. februar drugi dan Raspoloenje je normalno, ne oseam potrebu za jelom, imam redovno pranjenje creva (uglavnom izlazi gusta te kuina). Oseao sam veoma jak bol u predelu pupka, ali posle odlaska u toalet bol je proao. Sada je 14 sati 30 minuta ak ne oseam da gladujem, prolazi uobiajeni dan. 10. februar trei dan Raspoloenje je normalno, ne oseam potrebu za j e l o m . Ujutro nisam pio urin - prosuo sam ga; zasada idem na suvo'', stomak dobro podnosi. Sada je 20 sati - ceo dan sam podneo bez tenosti, ak ni urin ne pijem. Iz eljusti uveliko zaudara acetonom. A sada najglavnije. Priblino u 13 sati osetio sam umor, zabolela su me leda, vid je oslabio i prispavalo mi se. Odluio sam da meditiram i odsedeo sam oko jedan sat. Posle meditacije oseao sam odlinu radnu sposobnost, ivabnost, ukratko, ostatak dana proveo sam kao da se nita nije desilo. 12. februar - peti dan Jue je bio najtei dan. Produio sam da ne pijem tenost do 16 sati, a zatim sam pio vodu i urin. Danas mi je raspoloenje normalno, meditiram sa oseajem lakoe. Vra tila mi se gipkost pokreta. Provodim dan u radnoj atmosferi. / 5. februar - osmi dan Sada je 12 sati 30 minuta. Oseam se dobro, radim sve poslove po kui. Ujutro sam imao stolicu, izala je neka gusta tekuina i malo gasova. Pio sam vodu i j o j e d n o m sam iao u toalet, izala je gusta tekuina. 17. februar - deseti dan Telesna teina je 77 kilograma 800 grama. Raspolo enje mi je odlino, sudei po simptomima poeo je priliv 174

snage. Telo mi je toliko lagano, da ne hodam, ve letim. Polivao sam se hladnom vodom - ne oseam mnogo njenu hladnou. Jezik je i dalje prekriven utom naslagom, ali razmena energije izmeu tela i okoline se poveala, to se ispoljava u veem prilivu snage. Od 11 sati poelo je j a k o oputanje" - reju, oputen sam i to je sve. Nita mi se ne radi. Naroito se osea da se proiavaju kanali, ispod oiju koa koja se ogulila sada se sve vie zatee. Mislim da poinje etapa najdubljeg ienja, kao i autoliza. Motivisan sam jedino na ienje jezika. Komentar: kako je bilo naivno misliti da je poelo dubinsko ienje". A ono je u stvari ilo po svom redosledu. 18. februar -jedanaesti dan Raspoloenje mi je neto bolje. Produavam da med itiram, da se polivam hladnom vodom i vebam kompleks asana. Meditirao sam od 13 sati, raspoloenje mi se odmah poboljalo. Sada je 21 sat 10 minuta. Dan je proao uo biajeno, premda je bilo i napada razdraljivosti; ini mi se da je jezik poeo da se isti. Komentar: razdraljivost i uzrujanost ukazuju na akt iviranje odgovarajuih psiholokih stega pred njihovo uni tenje. 19. februar - dvanaesti dan Raspoloenje m i j e normalno. Danas sam mnogo hodao i proitao lekciju o ishrani. 21. februar - etrnaesti dan Ako sam se trinaestog dana oseao kao da nisam u svojoj koi", danas ne oseam nikakvu slabost, niti imam druge loe simptome. 175

Komentar: organizam je u potpunosti preao na unu tranju ishranu, oslobodio se najotrovnije ljake i sada funkeionie neto drukije, tanije onako kako treba. 22. februar - petnaesti dan Raspoloenje mi je normalno, kad sam na sveem vazduhu oseam se odlino. Jezik se polako isti. Danas je pao prvi sneg pa sam se valjao po njemu. Sve u svemu osetio sam nekakav slatki umor i prijatnu hladnou. Priblino od 10 do 11 sati pomalo me je bolelo srce. Sada nemam ni kakvih neprijatnih oseaja. Glava mi je sveza, samo sam veoma oputen, i to uglavnom kod kue, u toplom, a na ulici se oseam predivno. U 21 sat jezik m i j e bio jo istiji. 23. februar - esnaesti dan Nou oseam jezik, on kao da gori". Ranije sam ga oseao skoro celog, a sada samo po centralnom nabora. Verovatno se pribliavam kraju ienja. Mali irevi u vidu ranica ispod oiju su proli i na tim mestima koa je nor malna. U 21 sat osetio sam kako me jezik pee po sredini (neto kao ukus metala). Poeo sam da oseam sisanje u crevima, jezik j o nije ist. Raspoloenje m i j e normalno. 24. februar - sedamnaesti dan Danas sam se izmerio, istina u odei. Teak sam 76 kilograma 250 grama. Raspoloenje m i j e uobiajeno, ali na jeziku oseam strani ukus eljeza. Komentar: strani ukus eljeza ukazuje na borbu s pato logijom u pluima i debelom crevu. Ne uporeuju se slu ajno u istonoj medicini ti organi s metalom. 25. februar - osamnaesti dan Jue me je dosta jako probadalo u predelu srca upravo u taki nasuprot meridijana srca. Imao sam neprijatne oseaje 176

u jetri, a i u slezini sam oseao neto neprijatno. Do 17 sati kralo m i j e u stomaku i imao sam gasove. Ponekad kao da je neto podupiralo levu podrebricu, neprijatno sam se ose ao. Uradio sam klistir - 3 litra vode s limunovim sokom. Izalo je oko jedne ae zastarelih oraia. Oseam se normalno, glava sveza, kao da ne gladujem. Lak sam i io, kao da sedim na konopcu. U 21 sat jezik se dobro oistio, moe se rei da je skoro ist, a najvanije - stvarno se pojavio vuji apetit", zato creva tako i kre. Poslednja dva-tri dana iz bronhija i nosnog drela izlazile su guste izluevine, poput gnojnih ugruaka. Komentar: u poetku je vodena borba s patologijom u pluima i debelom crevu, a sada se otkidaju gnojni ugruci i zastareli oraii". 26. februar - devetnaesti dan Jezik se j o nije potpuno oistio, ali se jasno osea glad, normalno ispod lopatice. Posle 8 sati poeu da obnavljam ishranu sveim pomorandama. Lino oseanje je predivno, osim oseaja gladi nemam drugih oseaja. Zavravam osamnaestodnevno gladovanje. Komentar: moe se rei da sam, zahvaljujui ranije sprovedenim gladovanjima i tome to sam se dva puta dnevno polivao ledenom vodom i vodio aktivni nain ivo ta, uspeo da zavrim gladovanje u predvienom roku. Opti gubitak teine iznosio je 12-15 kilograma. 27. februar - izlazak iz gladovanja Lino oseanje predivno, nikakve slabosti, u telu lakoa, kao da ne postoji. Imao sam odlian apetit i od 9 do 10 sati pojeo sam dve pomorande - 100-200 grama. 14.20-14.45 - jedna pomoranda od 120 grama. 1 6 . 5 5 - 1 7 . 1 2 - pomoranda. U 17.00 sati javio se mali bljesak u oima. 177

19.50-20.10 - pomoranda. Posle pomorande treba isprati usta da se ne bi oseala oporost u ustima. 21.40-22.07 - pomoranda. 28. februar - izlazak iz gladovanja Lino oseanje predivno. Teina 73 kilograma. U 09.00 - pojeo sam oko 200 grama argarepe. Danas u uzeti sok od argarepe. Posle 2 - 3 sata sok od p o m o rande a zatim ponovo nakon 2 - 3 sata sok od argarepe itd. (prema D. Yokeru). Jezik m i j e istiji, oi sijaju. 13.05-13.45 - dve pomorande. 16.35-17.15-argarepa. 19.30-20.10 - dve pomorande. 22.00-22.30 - dve pomorande. Danas vaem i isi savam sok, a ostalo ispljuvavam. D a n j e proao normalno, sve je dobro. Komentar: rezultat je zapanjujui u odnosu na moju teinu, j e r sam do 1984. godine bio teak 100 kilograma. Skinuti 27 kilograma za dve godine (miie, patoloko tki vo) pri visini od oko 190 centimetara nije ba jednostavno. Uz to imam tanke kosti. Trenutno moja telesna teina varira od 84 do 90 kilograma i pri gladovanju se teko smanjuje. Na primer, posle 5-7 dana gladovanja izgledao sam kao da uopte nisam gladovao. /. mart - izlazak iz gladovanja etvrti dan obnavljanja ishrane. Poeo sam da p r i m e njujem mumije. 08.35 - dve jabuke. 1 0 . 3 0 - t r i kajsije. 12.00 - tri pomorande. 14.30 - argarepa 150 grama i kaa od heljde skuvana na pari 200 grama. 178

Sada je 17.30 - oseam neku veliku teinu u elucu, iako sam kau briljivo savakao, osean i neku teinu ispod srca. Heljda se teko probavlja. 2 0 . 0 5 - 2 0 . 3 0 - j a b u k a ijedna i po pomoranda. Kaa se polako probavila, ali je i dalje oseam u elucu. Tek posle poslednjeg jela osetio sam rad creva (javila sc peristaltika) i sve je poelo da se normalizuje. Oigledno da je j o rano da jedem kau ili da je jedem u malim koliinama - 50 grama. Osim toga sve je bilo normalno. 2. mart. - izlazak iz gladovanja Uzimam mumije. 09.45 - dve ajne kaiice meda. 10.15-10.45 - dve pomorande. Sino pred spavanje ispred .oiju su poeli da mi se pojavljuju veliki svetlei krugovi, potom bljesak takode crven, a zatim u glavi kao da je neto kvrcnulo i pojavio se j a k bljesak, kao od crvene eksplozije. Kao da je neto eksplodiralo u glavi, a zatim se sve izgubilo. Da, prividao mi se i crni slon. 1 2 . 1 0 - t r i jabuke. 13.30-14.00 - 2 0 0 grama argarepe i 100 grama kupusa. I s k u s t v o : da posle biljne hrane ne bi oseao opor u k u s ispiraj usta! (Ova preporuka odnosi se na lica konstitucije ui", kao s t o j e sluaj sa mnom.) 16.20-17.00 - pet jabuka 3 0 0 - 3 5 0 grama (ispostavilo se d a j e previe, treba manje). 20.00-20.40 - dve ajne kaiice meda. 2 1 . 0 0 - d v e jabuke. 3. mart - izlazak iz gladovanja 07.10 - dve ajne kaiice meda. Telesna teina 73 kilograma 500 grama. 179

11.15 - tri j a b u k e . 14.00-14.45 - argarepe 2 5 0 - 3 0 0 grama i kae od helj de 100 grama. 18.50-19.20 - kupusa 260 grama. 22.30 - dve ajne kaiice meda. 4. mart - izlazak iz gladovanja 07.10 - dve ajne kaiice meda. 0 9 . 2 0 - d v e jabuke. 13.00 - dve jabuke. S naporom sam vrio nudu izalo je mnogo ekskrementa. 16.00 - argarepe 250 grama. 18.20 - kupusa 200 grama i oraha 200 grama. S jelom je poelo odlino. Ukus je izuzetan, odnosno dok j e d e m oseam posebno uivanje i bolji ukus produkata. U 21.10. creva veoma dobro funkcioniu. Imao sam veliku nudu, istina fekalije su bile malo suve. (To ukazuje na poetak prepobuivanja ivotnog principa vetra". Treba uraditi mleno-uljani klistir, primenjivati vrue kupke i utrfjavati u telo maslinovo ulje ili pretopljeni maslac. ) 22.00 - dve ajne kaiice meda. Te dve kaiice j e o sam oko 40 minuta. O d m a h sam osetio poboljanje peri staltike, iz eluca se brzo odstranilo prethodno jelo. 5. mart - izlazak iz gladovanja 10.30 - dve ajne kaiice meda, pojeo sam prstom. 1 2 . 0 0 - 1 2 . 3 0 - t r i jabuke. Polio sam se hladnom vodom i uopte nisam oseao hladnou, iako na telu n e m a nimalo sala. teta, sve je pojela glad. (Pri izlasku iz gladovanja nije preporuljivo poli vati se hladnom vodom - j e r obavezno nastaje prepobuivanje vetra".) 14.45 - badema 100 grama i kupusa 2 0 0 - 2 5 0 grama. Nestao je oseaj oporosti u ustima od biljne hrane. 180

19.35 - cvekle 70 grama i argarepe 100 grama. 21.15-21.45 - badema 5 0 - 7 0 grama i kupus. 6. mart - izlazak iz gladovanja 08.15 - dve ajne kaiice meda. 1 0 . 0 5 - 1 0 . 2 2 - etiri jabuke. 12.35 - etiri jabuke. 13.00 - 0,5 litra soka od paradajza. 15.00 - 0,2 litra soka od paradajza. 15.20 - argarepe oko 250 grama, cvekle 70 grama i kuvanog krompira 100 grama. 20.10 - oko 300 grama badema i isto toliko kupusa. 22.00 - iao sam u toalet - izala je gusta tekuina boje cvekle. (Kuvani sok od paradajza se ne asimiluje. Otuda i gusta tekuina.) 23.00 - etiri kaike meda - prstima. (Uzimanje hrane u ovo doba ukazuje samo na to da se patoloki oseaj prodrljivosti" zadrao. U to vreme ne treba nita jesti. U suprotnom, obavezno nastaje poremeaj u ishrani.) 7. mart - izlazak iz gladovanja 06.15 - bio sam u toaletu - izvanredan ekskrement: mek, s prijatnim mirisom. I s k u s t v o : svakodnevno piti sok iz povra i voa, p o eljno ih je dobro savakati: nee dolaziti do dehidracije organizma i stolica e postati normalna. 08.50 - tri ajne kaiice meda - prstima. 10.00 - jabuka 3 5 0 - 4 0 0 grama. Na o v o m e se zavrava izlazak iz gladovanja - poinje prodrljivost". U 13.15 - vakanje i ispljuvavanje argarepe, 2 5 0 - 3 0 0 grama. Jezik je poeo da poprima roe boju. 14.15 - pet isprenih jaja, 150-200 grama kupusa i 70 grama sveeg krastavca. 181

17.10 - savakao sam cveklu i mnogo argarepe. 19.30 - 2 0 0 grama badema i 300 grama kupusa. Za sada je sve normalno. Komentar: opet sam se vratio starim navikama - pet isprenih jaja! Sve je prolo u redu zahvaljujui tome to sam ih unosio u organizam sa velikom inijom salate. Jelo uvee stimulie patoloke navike i neutralise efekat gla dovanja. Zapamtite to i pridravajte se. Godina 1993. Dvadesetdvodnevno gladovanje (od 26. marta do 16. aprila) Opis je dat u knjizi Urinoterapija (izdanje 1996. g o dine). Trodne vn o glado vanje 20. juli - prvi dan Kao rezultat neadekvatne ishrane neke bolesti su se vratile, premda u neto slabijem obliku. Na osnovu raznih simptoma utvrdio sam da bolujem od toksoplazmoze" i, arko elei da se uzdignem u duhovnom ivotu, odluio sam da pristupim novom dugotrajnom gladovanju. (Zelja je j e d n o , a mogunosti organizma neto sasvim drugo. Treba da obnovim rezerve ivotne snage, a tek potom da pristupim duem gladovanju.) Uradio sam Sankh Prakalanu i poeo da gladujem. 21. juli - drugi dan Danas mi se neto zamutilo, ali je uglavnom sve nor malno. Mnogo sam radio po kui - popravljao i premetao ono s t o j e uniteno i dotrajalo. Popio sam ukuvani urin i njime izmasirao telo. Proteralo me je - ukuvani urin dobro isti jetru i unu kesu (mehur). 182

Kasno uvee plakao sam od bola - poelo je ienje spoljanjih manifestacija. 22. juli - trei dan D a n j e bio veoma topao. Neto sam radio u erkasku i Rostovu a potom sam otiao po porodicu u Mariupolj. Sve me je to toliko iscrpilo da sam etvrtog dana poeo da izlazim iz gladovanja. Komentar: potrudite se da u stadijumu iritacije hranom ne menjate naglo ivotnu situaciju i da ne radite nita to zahteva unutranje naprezanje. Stres od gladovanja i spo ljanji stres brzo crpu vau odlunost za produenje glado vanja. To se i desilo sa m n o m . esnaestodnevno gladovanje /. i 2. avgust- prvi i drugi dan Poeo sam da gladujem bez ikakvih priprema, pio sam urin. Od ranog jutra (09.00) zamutilo mi se - oseao sam elju za jelom, ali sam odoleo molbi patologije". Uradio sam mnoge poslove. Drugog dana imao sam elju da trim, da neto radim, to se i dogodilo. Mnogo sam radio. Primetio sam da mi je kosa na zaliscima i na temenu postala gua, izrasla je nova kosa". Komentar: posle prvog neuspelog pokuaja da gladu j e m na due vreme ovo je drugi pokuaj. Domaa situacija pogodovala je terapiji gladovanja. 3. avgust - trei dan Poetkom dana (gladovanja) u 22.00 sata uradio sam urinski klistir, izaao je ekskrement.
17

17

Priinedba prevodioca.

183

4. avgust - etvrti dan Ceo dan sam radio. Pio sam vodu sa bunara. Radio sam kao zver, iako sam bio iscrpljen. Kasno uvee, ve petog dana gladovanja, uradio sam klistir sa 2 litra zasoljene vode. Izalo je mnogo prljavtine. Zatim sam uradio drugi klistir izalo je manje prljavtine, trei klistir uradio sam s ukuvanim urinom - i jako me je zabolelo u stomaku (arita su bila u predelu uzlaznog dela debelog creva) - izalo je j o neto prljavtine u obliku abokreine. 5. avgust - peti dan Jezik nije tako prljav i u ustima se ne osea lo strani ukus. Danas sam radio, ali ne tako mnogo, kao jue. Uradio sam klistir, pijem urin. Organizam je poeo sam da se isti, kada treba da se izbaci - debelo crevo samo odrauje. Sve tee normalno. Ujutro trim, poli vam se vodom, trljam elu urinom i solju, a zatim i lukom. Glad veoma lako podnosim. ljake je sve manje. 6. avgust esti dan Glad veoma dobro podnosim itav dan sam na n o gama i radim. Uradio sam klistir sa slanom vodom - izaao je mutljag. Odmah sam uradio klistir s litrom ukuvanog urina - nisam imao mnogo stolica, iako je eludac dobro proradio, izala je tamnosiva sluz. istim se! 7. avgust - sedmi dan Glad lako podnosim, napregnutost je nestala, a takoe i vrtoglavica pri ustajanju. Imam utisak da dobro hodam i radim. Da, ovako gladovati veoma je korisno. Jezik je beliast, gipkost se poveala i, to sam s radou primetio, prestala su da me bole kista. Nesumnjivo, glad je udo, treba je shvatiti i prebroditi najtei deo - ienje od ljake. Komentar: kada sam 1985. godine itao da neki ljudi, posebno oni koji redovno gladuju, kao od ale podnose glad, 184

to m i j e izgledalo gotovo nejasno. Skoro stalno sam oseao iscrpljenost, muku, unutranji otpor prema gladovanju. Ali kada je postepeno i ne odjednom iz mojih spoljanjih mani festacija izbrisana patologija, deformisano tkivo uniteno boleu i iz organizma izbaen vei deo ljake, osetio sam, da bez obzira na to to se ne hranim, nedeljama radim, ak i produktivnije, nego dok sam imao redovan reim ishrane, to mi se ranije nikada nije deavalo. Na osnovu vlastitog iskustva shvatio sam da se stvarno moe iveti 2 - 3 nedelje samo na vodi i urinu, bez bilo kakvih tegoba, slabosti i slinog. Ali za to je potrebno dosta raditi na pripremi za gladovanje. (V. / 9. avgust - osmi i deveti dan Iao sam do reke da se okupam - bio sam veoma zadovoljan, bodar i sve. Uradio sam klistire s ukuvanim urinom. Oni su ponovo dejstvovali, izazvavi bolove u uz laznom i poprenom crevu - izbacivanje patologije se produavalo. Lino oseanje normalno. Oi su skoro prestale da me bole, ali jezik je sve belj i. 10. avgust - deseti dan Nou sam se odjednom probudio zbog otrog bola u jetri i shvatio da se deblokiralo arite patologije u jetri - to je dobro. Ujutro posle klistira poelo je iz mene da izlazi to to se otrgnulo - masna, uta sluz nalik algama. Izalo je dosta te sluzi. Preko dana probadalo me je oko srca. Mok raa je postala skoro potpuno crvena a po ukusu jako k o n centrovana. Produavam da radim. / / . avgust - jedanaesti dan Neto se deava na desnom boku - oigledno se otkida patologija (meu kojom i fina). Kada sam bio u toaletu, 185

posle klistira s odvarima od trava i mokraom (kada ukuvavam urin u njega dodajem suve trave), dolo je do masov nog otkidanja i izbacivanja delia raspadnutog polipa ili tumora - izlazili su dronjci u vidu pihtija s gustom utom i masnom tekuinom. Ujutro su mi se oi jako zakrmeljile traje ienje (iz oiju izlazi gnojna sluz, isti se glava). Danju posle klistiranja javili su se simptomi otkidanja muilo me je, boleo me je stomak s desne strane. Uvee sam dva puta preplivao rekif Donec (oko 300 metara). 12. avgust - dvanaesti dan Oseao sam se slabo. U stomaku mi je kralo s desne strane, oseao sam potrebu da jedem. Proveo sam ceo dan bez jela i radei. Posle toga s desne strane osetio sam neku prazninu. Kao da se neto ispraznilo, a zatim kao da tamo zeva ogromna rana, i oseaj je bio isti, kao od rane. Predvee je sve prolo. Posle klistira izaao je crni, zlokobni, mutljag. Jezik je zaprljan. Komentar: svi ti oseaj i nastaju u zavisnosti od tipa i lokalizacije patologije i ukazuju na aktivnost ivotne snage na tom mestu. Kada vam je muka pri gladovanju uvek treba da se stipite izvesno vreme. Posle toga biete nagraeni izleenjem od bolesti - i z a a o je crni, zlokobni, mutljag. 13. avgust - trinaesti dan Posle klistira slanom vodom iz mene su poeli da izlaze komadi neistoe u vidu mazuta, i to u veim koliinama. Ponovo me je povremeno boleo desni bok. Uradio sam klistir s 1,5 litrom ukuvanog urina, ali nita nije izalo. K o m e n t a r : naravno, ukuvani urin snano izbacuje patologiju. Dok organizam sam ne pripremi bolest za odvajanje, od obilnih minskih klistira malo je koristi. Zato nemojte da prisiljavate svoj organizam na tako velike i snane klistire - sve u svoje vreme. Radite profilaktine klistiresa 100-150 grama ukuvanog urina. To je dovoljno. 186

14. avgust - etrnaesti dan Priblino od 8 do 9 sati ujutro imao sam jaku elju za j e l o m , ali je zatim sve prolo. Lino oseanje se znatno poboljalo. 15. i 16. avgust petnaesti i esnaesti dan Uradio sam klistire. Kao i ranije izlazi masa sluzi, ali joj je boja utobeliasta, kao kod meduze. Lino oseanje je bolje, ponekad se javljaju napadi gladi (to odumire sluz u vidu meduze), jezik se isti. esnaesti dan. Uradio sam klistir. U stomaku nije bilo nikakvih neprijatnih oseaja, tenost je prolazila slobodno, to je posledica ukuvanog urina! Po svemu sudei, debelo crevo je dobro ozdravilo, ali posle ovog klistira izala je 1-1,5 aa mase u obliku meduze. Zapanjen sam, koliko je u meni sluzi i kako je ona nikla u debelom crevu i uopte u organizmu. U stomaku se neto kree, kri, danju izlazim iz gladovanja. / 7. avgust - izlazak iz gladovanja Obnavljam ishranu s jabukama, krukama, salatom od kupusa, koncentrovanom odvaru od trava s medom, pio sam urin i uvee sam napravio hleb od proklijalog zrna. Jeo sam enjak, ali njega treba jesti s neim - moe se spriti sluzokoa u ustima. Komentar: zato sam odgladovao 16 dana? Zato to 17. avgusta nastupa mlad mesec - poetak binarnog ciklusa, i aktiviraju se sve funkcije organizma, pa prema tome to je najpovoljnije vreme za izlazak iz gladovanja. IH. avgust - izlazak iz gladovanja Jedem povre, voe i hleb od proklijalog zrna. Bio sam u toaletu - neto je izalo od zaostalih taloga", a zatim je 187

poela da izlazi ,,pasta"(to znai da izlazi isitnjena, ali neprobavljena hrana). Devetodnevno gladovanje 30. novembar prvi dan Poeo je post i resio sam da odgladujem. Zadatak broj 1 - prekinuti vezu ishrane. Zato sam uradio ankh Prakalanu. Izalo je mnogo prljavtine i ubreta. Proetao sam oko 1,5-2 sata, polio se vodom (kofom tople vode, pa kotom hladne). Oiao sam se do glave i poeo da utrljavam ukuvani urin u glavu i stavljam na glavu obloge s ukuvanim urinom. Uvee sam meditirao i zamiljao kako mi raste kosa. /. decembar - drugi dan Zadatak broj 2 - ui u gladovanje blago, s energijom. Vano je da se ne osea hladnoa i suvoa. Nisam se polivao hladnom vodom, ve sam primenio toplu kupku. Uradio sam klistir s dejim urinom, izalo je mnogo kozjih ka menia". Nou je izlazilo mnogo sluzi. 2. decembar - trei dan itav dan je proao mnogo bolje nego prva dva dana. Pojavila se energija i sveina. Prvo sam malo proetao, a zatim sam primenio vruu kupku. Voda je postepeno zagrevala moje telo. Posle toga, kada se sve dobro zagrejalo, osetio sam brujanje u telu, koje je ukazivalo na snaan protok energije kroz moje telo. Shvatio sam d a j e vreme da ustanem iz vode. Kada sam ustao, pred oima mi se za mrailo, sve se rasplinulo i javila se munina. Izaao sam iz kade i legao. Umotao sam se ovla pekirom i sve je prolo. Uradio sam klistir. Izala je lepljiva, sivkasta, odumrla stra na masa u vidu malih ugruaka. 188

3. decembar - etvrti dan Ne spava mi se i vrlo malo vremena provodim u kre vetu. U toku dana dobro sam se zagrejao u kadi. Uradio sam klistir s urinom. Poela je da izlazi dubinska patologija: mrvice, ugruci, crni mekuci. Tokom dana oseao sam jetru neko micanje u njoj. Lino oseanje dobro. Dva puta sam masirao glavu po 15 minuta urinom. 4. decembar - peti dan Danas sam bio mnogo sveiji. Dobro sam se ispario, a zatim istuirao hladnom vodom. Utrljavam urin i so u glavu. 5. i 6. decembar esti i sedmi dan Za ovo vreme znatno se normalizovala krv. Tako je konjunktivitis poprimio vie roze boju. Odlino su se ois tili zglobovi, ali s mokraom i dalje izlaze dubinske" soli ukus urina je poseban (kao to sam ranije ukazivao, po ukusu urina moe se suditi kako se odvija ienje. Ako urin pee, ienje je u punom zamahu. Ako je urin kao voda - vi ste se oistili). Lino oseanje normalno, iako je telo iscrp ljeno. Glava dobro funkcionie, misli su mi razborite i jasne. Izbacio sam mnogo sluzi kroz nosnu duplju i anus. Uvee je ak izlazila tena sluz u vidu kapljica. Sada se nos smirio, ali je jezik prekriven belom naslagom. Posle klistira izlazi dubinska prljavtina iz apendicitisa - tvrde tvorevine u vidu kamenia i sluz. Sedmog dana sve je bilo kao i estog. Posle klistira izlazilo je manje prljavtine, ponekad mi jako kri u stomaku. Manje slinim. 7. decembar - osmi dan Sino sam, uz pomo najbliih, uspeo da z a u z m e m pozu lotosa (sedei poloaj tela u joga gimnastici) i da pri
18

18

Priniedba prevodioca.

189

t o m e s rukama iza leda obuhvatim stopala - to jest pozu zatvoreni lotos" (poveana gipkost ukazuje na to da se isti vezivno tkivo). D a n j e uglavnom proao lako i mirno. Lino oseanje se poboljalo, manje je prljavtine, ali jezik je beo i posle klistira iz mene izlaze kamenii i crnilo. 8, decembar - deveti dan Kroz nos izlazi manje sluzi, ali je ona gua. Disanje kroz nozdrve se uravnoteilo. Oseam da je poela da se isti jetra. Dan je proao normalno, lino oseanje dobro. Posle minskog klistira do kraja izlazi samo prljavtina. Oigledno da izlazi u, a debelo crevo je oieno. U 17 sati 5 minuta - poeo sam da izlazim iz gladovanja. Raz mutio sam dve supene kaike meda u toploj vodi i popio, a zatim pojeo jabuku.

redena. Boli me: levo stopalo, levo koleno, levi raa nj, a na zapeu leve ruke imam j a k o nadraenu kou. Tokom dana imao sam elju za jelom. I .juni - trei dan Lino oseanje normalno. Spontano sam imao manju stolicu. Kao i ranije, izala je crna tenost u vidu pilitija koja podsea na mazut. U stomaku kranje, neto se mie. Trljao sam telo diuretikom (ukuvani urin) oko 3 0 - 4 0 minuta, a potom sam telo isprao toplom vodom. Lino oseanje nor malno. Pijem protijevu namagnetisanu vodu u toplom sta nju - ona odlino ispira organizam. 2. juni - etvrti dan Tokom ovih dana nastalo je nekakvo krizno stanje. Nou sam imao greve u levoj nozi - u velikom prstu, pojavila se aritmija, ali je ujutro sve prolo. Jedina ne prijatnost - bol u levom ranju - gde se bedro privruje za karlicu. Uradio sam klistir diuretikom i izalo je m n o g o prljavtine. S leve strane stomaka, iznutra oseam neke nadraaje. Lino oseanje normalno. 3 .juni - peti dan Lino oseanje normalno. Jedino to me mui jeste bol oko levog karlino-bedrenog zgloba. Po telu, naroito u stomaku i s leve strane oseam blage greve. Uradio sam dve masae ukuvanim urinom - one deluju blagotvorno. Klistirao sam se - izlazi tamna neistoa (isti se jetra) i mnogo prljavtine. 4. juni - esti dan Lino oseanje normalno. Uvee sam uradio klistir, izaao je uni mutljag.

Godina 1994. Osmodnevna glado\'anje Opisano u knjizi Urinoterapija (izdanje 1996. godine).
V

Cetm aestodnevn o glado van je 30. maj - prvi dan Poeo gladovanje pomou ankh Prakalanc. 31. maj - drugi dan Dva puta sam masirao telo diuretikom (urin ukuvan do 1/4 prvobitnezapremine) . Lino oseanje normalno. Imao sam spontanu stolicu. U drugoj polovini dana imao sam blae bolove oko pupka (oseao sam d a j e tu neto bolesno) koji su bili kratkotrajni, ali sam s leve strane srca oseao otre bolove. Uzgred, leva strana tela kod mene je pov19

Priinedba

prevodioca.

190

191

5. juni - sedmi dan Ujutro sam uradio masau - sve je normalno. Osim toga, spontano je izala gusta tekuina iz debelog creva. Uradio sam mikroklistir, dugo je trajao (30 minuta). Kada sam otiao u toalet - izala je raspadnuta neoplazma u vidu mrkih algi". Posle toga dobro sam se zagrejao u kupatilu ispario veliki raanj. 6. juni osmi dan Izlazi mnogo ubreta, povremeno spontano. Bol u le ima polako prolazi. Usiljeno klatim leda" (vebam radi kista). 7. juni - deveti dan Svega mi je dosta, ali se drim. Uradio sam klistir izalo je neto mutljaga, ali i estice zaostalog ubreta. Usiljeno klatim lea". Uradio sam jednu masau ukuvanim urinom. Pijem namagnetisanu vodu i urin. Od j u e ona je poprimila gorak ukus i ljuta je - ljaka se rastvara. Komentar: leti je tee gladovati zbog vruine. Orga nizam se mnogo iscrpljuje, a patologija spoljanjih mani festacija se brzo aktivira. 8. juni - deseti dan Vene, koje su mi trcale na nogama, nestale su. Na levoj ruci potpuno je proao nadraaj, jedva se vidi trag kao deo koe s vie pigmenta. Sledeeg dana je nov mesec, verovatno u izai iz gladovanja. Pri uvlaenju stomaka ne osea se bol ispod pupka. Telo m i j e i dalje snano, a na stomaku ima dovoljno sala. 9. juni -jedanaesti dan Lino oseanje je osrednje. Iz mene mahom izlazi gusta tekuina, koja podsea na u. 192

I U. i I i. juni - dvanaesti i trinaesti dan Snaga se bizo topi. Pijem mineralnu vodu. Godi mi za motivaciju. Lea me j o bole, ali to je sitnica u poreenju sa onim s t o j e ranije bilo. 12. juni - etrnaesti dan Dakle, odgladovao sam tano trinaest i po dana. Poeo sam da izlazim iz gladovanja. Posle uzimanja odvara od trava s tri ajne kaiice meda iz mene je spontano izalo mnogo crne guste tekuine uno-crevnog porekla. Zanjihao sam lea", bol skoro da ne oseam. Bez problema sedam u zatvoreni lotos - gipkost se povratila. 13. i 14. juni - sanjao sam interesantne snove, koji govore o tome staje sve uraeno na mojim spoljnim mani festacijama. Prvi san. Napao me je veliki pas (kao kavkaski ovar). Beim preko uskog mostia prema ljudima i viem: ,,Pomozite!" Vidim dve ene - jedna je starica, a druga mlada, koje mi se pakosno smeju. A p a s j e ve pored mene. Idem brzo (kao da se premetam, kao da letim) i vidim da mlada ena umesto nogu ima dlakava kopita (kao kod krave). Pas me je sustigao i krui oko mene. Ujeo me je za prste leve noge. Zabolelo me j e , ali ne mnogo. Zatim me je ujeo za prste desne noge. Tada sam levom nogom stao psu na nos i snano ga pritisnuo. On je ciknuo i nestao. (Taj san ukazuje na aktiviranje parazita spoljanjih manifestacija i njihovo izbacivanje iz organizma. - Prim. Genei.) Drugi san. Neko m i j e pre toga govorio, ako ugleda na nebu jato (u vidu klina) dralova u letu - to znai sreu. I eto u snu sam podigao lice prema nebu i ugledao jato dralova. Oni su leteli u obliku odreenog znaka - klina, sinhrono maui krilima. S radou sam izgovorio: Bie dobro!" - i probudio sam se. (Taj san ukazuje na to da su karmiki dugovi dosta 193

iscrpljeni na raun gladovanja. Sada se nalazim pod uticajem drugih karmikih tokova, koji donose sasvim razliite ivotne situacije. Uzgred, o tom fenomenu govorio je Isus Hrist. Zahvaljujui gladovanju Otac Nebeski za dan gladovanja oprata grebe, koje ovek uini tokom godine.) U ovoj istoj godini gladovao sam 7 dana (od 20. do 26. avgusta) i 27 dana na Boini post (opis gladovanja dat je u knjizi Urinoterapija). Posle poslednjeg gladovanja tema gladi" prestala je da me uznemirava. Zato vie ne vodim dnevnik gladovanja. Jednostavno znam da u osetiti'unu tranji impuls za poetak gladovanja, da u gladovanje primeniti bez posebnih oscilacija i izgovora. Ranije sam se branio od gladovanja razmiljanjem d a j e zimi gladovati hladno, a leti alosno - toliko ukusnih produkata, a ti gladu je. Ako sam se u poetku svoje gladne" prakse (1985 1987. godine) pridravao preporuka da gladujem j e d n o m nedeljno, od 1993. godine prednost dajem dugotrajnijem gladovanju, koje aktivira ozbiljne mehanizme za leenje i ienje organizma. Izostavljanje dugotrajnijih gladovanja od 1986. do 1993. godine objanjavam time to mi je posle osamnaestodnevnog gladovanja 1986. godine delimino ot pao emajl sa zuba. Sve vreme sam traio objanjenje za to, dok ga nisam naao u Ajurvedi, gde se objanjavaju ivotni principi, individualna konstitucija, uticaj godinjih doba i hrane na ovekov organizam. Sve sam to u adaptiranom obliku opisao u etiri knjige pod naslovom Lekovite sile. Sada me glad ne plai neizvesnou, j e r upravljam proce som gladovanja u bilo kom stadijumu - od poetka glado vanja do obnavljanja ishrane. U zakljuku bih opisao znaenje snova za vreme gla dovanja. Zapamtite, snovi odraavaju procese koji se j a v ljaju u naim spoljanjim manifestacijama. Borba s patologijom. Snovi u kojima vas napadaju, vi se branite i borite se. Napadai mogu biti: ivotinje, ljudi, 194

bia iz mate i slino. To su najee: zmije, psi, make, parii sluzi, starci ili unakaeni ljudi. Boja snova je naj ee crvena, siva ili prljavouta. Pobeda (oslobaanje od patologije). Vi progonite, od bacujete, beite, pobedujete u snu sve ono, sa ime ste se borili. Umivate se u najistijoj vodi. Smejete se u snu, neemu se radujete. Karmiki dug ili privezak. U tim snovima vama se privida predmet s kojim ste u vezi. Na primer, umrli ljudi, ljudi s kojima ste ranije bili bliski (pred razvodom ste); jedne iste situacije za vreme kojih je nastao karmiki dug; na kraju, tu su situacije, posredstvom kojih moete potisnuti karmiki dug. Odbacivanje karmikog duga. U snu vidite situaciju s karmikim dunikom, posle koje oseate olakanje i zado voljstvo. Pla i tuga u snu ili najavi rezultat su unutranjeg preivljavanja. Gladovanje e veze u snovima. vam pokazati vae karmike dugove i

195

GLADOVANJE PRI RAZNIM OBOLJENJIMA

Pri tekom oboljenju i kada niste ubeeni u svoju snagu obratite se klinici u kojoj lece gladovanjem. U svim drugim sluajevima postepeno stiite lino iskustvo u gladovanju i praktikujte ga bez ikakve bojazni. Tabela doktora Mak-Itena
Sluajevi Broj ozdrav ljenja, poboljanja Bez poboljanja Bolest sluajeva

Ovo poglavlje predstavlja kvalitetno novu obradu ranije steenih praktinih znanja pri mene gladovanja radi leenja.

KOJE

BOLESTI

LEI

GLADOVANJE?

Lekari koji su ranije praktikovali leenje obinim meto dama, a zatim isprobali leenje gladovanjem, istiu da j e d n o lekovito gladovanje zamenjuje masu lekovito-profilaktikili metoda i istovremeno obezbeduje fundamentalniji p o zitivni rezultat, ak i u sluajevima kada se gladovanje primenjuje bez bilo kakve medicinske kontrole. Na osnovu prakse lekovitog gladovanja poznato je koje se bolesti mogu leiti gladovanjem, koje se tee lece i koliko vremena treba gladovati da bi se neke bolesti izleile. Vano je istai da je veina ljudi, koji su se leili gladovanjem, pre toga mnogo godina isprobavala druge naine leenja lekove, zraenja, operacije, masae, raz norazne terapije, elektro leenje, autosugestiju, iglorefleksnu terapiju (akupunkturu) itd. - bezuspeno. Gladovanju su pribegavali kao poslednjem sredstvu. Po pravilu, to su bile bolesti srca, rak, gnojne rane (irevi), kolitis, astma, artritis, infekcije, disbakterioze, kona oboljenja; retko ko od njih se izleio uobiajenim sredstvima leenja. Kao rezultat primene gladovanja mnogi su se izleili potpuno, a kod drugih se stanje znatno poboljalo. Postoje statistiki podaci o leenju primenom glado vanja, koje je pripremio doktor Mak-Iten. 196

Hipertonija Kolitis Fistula p r a v o g creva Anemija Hemoroidi Artritis _ Bronhitis Bolesti bubrega U m n i poremeaji Benigni tumori Zatvor Hepatitis Bolesti srca Psorijaza B r o n h i j a l n a astma Cir na elucu i d v a n a e s t o p a l a n o m crevu V a r i k o z n o proire nje v e n a Alergija Ekcem Dijabetes Bolesti bubrega Upala eonih i maksilarnih s i n u s a Guavost Piorea Gonorea Poliomielitis uno kamenje Epilepsija D i f u z n a skleroza Tuberkuloza Katarakta

141 88 67 60 51 47 42 41 39 38 36 36 33 32 29 23 23 19 18 14 12 12 11 8 8 8 7 5 5 4 2 1

141 77 64 52 48 39 39 36 39 32 34 36 29 28 29 20 22 17 15 14 12 12 11 6 8 8 6 5 5 3

0 11 3 8 3 8 3 5 0 6 2 0 4 4 0 3 1 2 3 0 0 0 0 2 0 0 1 0 0 1 0 1

2 ft

197

AKUTNI

STADIJUM

OBOLJENJA

Pre svega razmotrimo pitanje ta je bolest? Boleu" moemo nazvati posebno privremeno stanje organizma za vreme kojeg organizam iz stabilnog stanja zdravlja prelazi u drugo (bolesno) stanje koje mu nije svojstveno. Organizam kojeg je bolest izbacila iz ravnotee" ulae napore (to znai troi ivotnu snagu i energiju) da vrati organizam u poetno (zdravo) stanje. A k u t n i s t a d i j u m oboljenja je taj vremen ski odseak, kada aktiviranjem ivotne snage i gubitkom energije organizam nastoji da obnovi svoje predanje zdravo stanje. Akutna oboljenja, kao to su poveanje telesne temper ature, odsustvo apetita, opta slabost imaju sledee sim ptome: poveanje temperature - ivotna snaga je aktivirana i radi na izbacivanju patogenog uzronika iz organizma, to se ispoljava kroz obilno znojenje; odsustvo apetita - organizam ekonomie ivotnu sna gu na raun prekida gubitka energije na probavu; opta slabost - ekonomie se ivotna snaga na raun prekida gubitka energije na fiziku i drugostepenu funk cionalnu aktivnost organizma. U akutnom stadijumu bolesti ovek p o t p u n o ozdravi ako ima dovoljne rezerve ivotne snage i ako s njom eko nomie odricanjem od uzimanja hrane, odnosno kada miru je. Medikamentnom leenju, preparatima koji smanjuju temperaturu i slino, u ovom prirodnom procesu nema m e sta. Naprotiv, oni prekidaju taj proces-, spreavaju i tete organizmu. Pravi lekari i nekada i danas radili su sve, da olakaju taj prirodni proces. Tako je Hipokrat, pre nego to bolesniku prepie lek, preporuivao da se izbaci, iscedi" iz organizma sve to mu je nepotrebno. Preporuivao je da se to radi sve dok se ne uspostave sve funkcije. A boljeg 198

sredstva od gladovanja za postizanje tih ciljeva nema. Za vreme kritinog perioda bolesti on je obavezno preporui vao gladovanje. Iz lekcija Hipokrata: Treba to ree poveavati koliinu uobiajene hrane, poto je neretko korisnije potpuno izbaciti hranu, ako bole snik m o e da izdri, dok bolest ne dostigne svoju zrelost... ovek nosi lekara u sebi, treba samo znati kako mu pomoi u njegovom radu. Ako telo nije oieno, to ga vie bude hranio vie e mu nakoditi. Kada bolesnika preo bilno hrane, hrane i njegovu bolest. Zapamtite - sve to je suvino suprotno je prirodi". Kod svih akutnih oboljenja, propraenih grozniavim stanjem, suvim ustima, obloenim jezikom i gubitkom ape tita, ovek mravi i ravnoduan je prema hrani sve dok je jezik ist i vlaan i dok mu normalni oseaj gladi ne kae da je bolesti doao kraj. To je trenutak kada ovek ponovo m o e da uzme hranu. S t o j e bolest tea, tim su priguenije probavne sposobnosti. To se moe primeniti i u sluaju kada s m o zdravi, ali ne oseamo glad, a, kada smo umorni, potiteni, rastrojeni, mi emo jesti iako primeujemo da nam jelo ne prija. Gladovanje se preporuuje pri bilo kom akutnom o b o ljenju sve dok se ne izgube simptomi tog oboljenja. Praksa je pokazala da tako bie dolazi do ozdravljenja, nego pri uobiajenom leenju, i bez smrtnih sluajeva. H. Selton u svojoj praksi primene gladovanja na stotinama pacijenata (on je primenio gladovanje kod ezdeset hiljada ljudi s razliitim oboljenjima) navodi: ... nijedan nije umro i nije imao nikakve komplikacije". Oboleli od tifusne groznice ozdrave ve posle dve ne delje gladovanja, bez komplikacija koje obino nastaju pri uobiajenom leenju. Boginje se podnose kao akutna slabost, 199

ako se odmah pone s gladovanjem. Osea se slab svrab i vrlo retko se javljaju gnojne rane. Kod arlaha osip nestaje posle 4 - 7 dana gladovanja, a groznica prolazi etvrtog dana. Zali s c i se l e c e posle 6-10 dana gladovanja, bez komplikacija. Kod raznih oblika gripa brzo iezavaju svi simptomi ve posle tri dana gladovanja i bez smrtnosti. Crveni vetar, groz nica, malarija sve te bolesti nestaju posle 34 dana gla dovanja, takoe bez komplikacija i recidiva. Nema nita neobinog u tome, kada oboleli ljudi oz drave, iako im je reeno da je medicina nemona da im pomogne. Do toga dolazi zato to su sredstva koja predlae medicina esto uzrok smrti. Lekovi za kaalj i sredstva za ublaavanje bolova, posebno sredstva za likvidaciju" bo lova u grudnom kou pri upali plua esto dovode do smrti. Ishrana je takode opasna kod upale plua. Ako se hrane bolesnici, koji boluju od upale plua ili pleuritisa, dolazi ne samo do prezasienja toksinima, ve ishrana ometa leenje i moe prouzrokovati apsces. Gubitak apetita je jedan od prvih simptoma akutnog oboljenja. Kod niza oboljenja: boginja, trbunog tifusa, pneumonije, difterije, k o l e r e - t o je normalno stanje organizma, koje mobilise imunitet organizma za borbu s boleu. Gla dovanje je privremena mera, koja omoguava da se or ganizam pripremi, da bi mogao sebi da pomogne u kritinim situacijama. Nemojte misliti da gladovanje treba primenjivati samo kod teih oboljenja i da se moe uzimati hrana sve dok ima mogunosti za probavu. Obrnuto, izostavljanje nekoliko obroka hrane na poetku bolesti esto je dovoljno za spre avanje teeg oboljenja. Ako su funkcionalni poremeaji neznatni, na ta ukazuju obloen jezik, glavobolja, opta slabost i drugi, isto tako nevani simptomi", kratkotrajno gladovanje je dovoljno da organizam likvidira intoksikaciju pre nego se razviju tea oboljenja. 200

Ako ovek pri pojavi prvih simptoma oboljenja primeni gladovanje i miruje, u veini sluajeva akutna oboljenja prolaze u blaoj formi i kratko traju. ovek manje osea tegobe, bolovi su slabiji, temperatura nije visoka, retke su komplikacije posle bolesti, manji je gubitak telesne teine, trajanje oboljenja se skrauje itd., u odnosu na oveka koji produava da j e d e u bolesnom stanju. Zakljuak je samo jedan: im se kod vas j a v e simptomi akutnog oboljenja: odsustvo apetita i visoka temperatura odmah ponite da gladujete i bizo ete se i bez komplikacija oporaviti.

ARTRITIS, REUMATIZAM I PODAGRA (KOSTOBOLJA) Boleljivost i oticanje tkiva oko zglobova su simptomi ranog stadijuma artritisa. U zavisnosti od stepena razvoja upale javljaju se bolovi i nepokretljivost zglobova. Miii i tetive postaju napregnutiji i skrauju se. Poto se najee razvija u hrskavici, koja spaja krajeve kostiju, artritis razara hrskavice i prouzrokuje deformaciju zgloba. Artritis predstavlja zavretak patolokog procesa koji se razvija godinama. Pre poetka razvoja upale zglobova kod oveka se javljaju bolovi u zglobovima, on osea slabost, mui ga nesanica, ima lo apetit, izraen je poremeaj pro bave i drugi simptomi, koji svedoe o tome da sa orga nizmom neto nije u redu. Ljudi koje esto mue nejasni bolovi u miiima, u zglobovima pri kretanju, napadi radikulitisa (ishijasa), ne pravilno shvataju simptome koji ih upozoravaju. Oni ubla uju te simptome lekovima, masaom, toplim kupkama i produavaju ivot, koji uzrokuje produbljivanje patolokog procesa. 201

Potiskivanje simptoma ne prua nita za odstranjivanje uzroka oboljenja i ne spreava razvoj hroninog stanja sve do invalidnosti. Uzrok nastanka artritisa - povlaivanje svojim sklo nostima prema ukusnim jelima pri ishrani, to zagauje organizam. Nema sumnje u to, da prvobitno peckanje, koje vodi do nenormalne deformacije zglobova, nastaje z b o g prisustva u krvi i vezivnom tkivu stranih materija, koje se nagomilavaju mesecima i godinama u oslabljenom organizmu. rtve artri tisa prejedaju se hranom koja sadri krob i eer - hleb, krompir, kolai i bombone. Da bi se potpuno izleio od reumatizma, radikulita (ishijasa), miinog i infektivnog reumatizma, podagre (kostobolje) i artritisa - bez obzira na to u kom stadijumu se bolest nalazi, ovek najpre mora da se odrekne navika koje slabe organizam i mora da poznaje granice probavne spo sobnosti svog organizma i da ih uvaava. Bilo kakva n e normalna navika i bilo kakva normalna, dovedena do pre zasienosti, vodi ka bolesti. Eto odakle potie svaka bolest. Njen kraj je - hronina bolest i pre vremena smrt. Telu se mora dati mogunost da gladovanjem izbaci nagomilanu ljaku, a zatim da promeni hemijski sastav krvi pomou pravilne ishrane. Ako se to uradi, rezultati e biti izvanredni. Nita ne moe bre i temeljitije da oisti organizam od gladovanja. N e m a m o drugih sredstava na raspolaganju, k o ja bi nam tako brzo mogla promeniti hemijski sastav tela, posebno njegovih tenosti i sekrecija. Gladovanje ublaava bolove kod artritisa sigurnije i bez rizika da emo navui novu bolest, kao to se to deava pri uzimanju nekod ljivih" lekova. Ozdravljenje (oporavak) kod hroninog artritisa podrazumeva postepeno vraanje iz stanja bolesti u zdravo 202

stanje. Ono obuhvata mnoge faktore: starosno doba, telesnu teinu, rasprostranjenost bolesti, njen tok, rezerve ivotne energije, karakter postojeih zdravstvenih komplikacija, vrstu zanimanja (profesiju). Svi ti faktori odreuju stepen i brzinu mogueg izleenja. Apsolutni minimum eera i krobne hrane mora biti sadran u dijeti. Samodisciplina, uporna odlunost da se izleite, bez obzira na to to ogranienja ponekad mogu biti dosadna i zamorna, a progres nejasno primetan - neophodni su za izleenje. Zapamtite, uvaeni itaoci, koji bolujete od artritisa. im ponete gladovati, bolovi e se za nekoliko dana sma njiti. Dalje e postepeno nestati otok, poee da se obnav ljaju deformisani zglobovi. to je vea deformacija zglo bova, gladovanje je dugotrajnije i bie potrebno vie kura gladovanja za potpuno izleenje. Periferni zavreci nervnog sistema uspeno se lece m e todom gladovanja. Kod obolelih od diskoidnog radikulitisa, osteohondroze pre svega nestaje bolni sindrom i prestaju da ih uznemiravaju sekundarni neuritis i. Tridesetogodinjeg oveka s dijagnozom osteoartroza karlino-bedrenih zglobova", hipertonija i gojaznost IV stepena leili su frakcionom metodom gladovanja. Na poetku prve kure gladovanja on se jedva kretao. Smetali su mu bolovi i ograniena pokretljivost zglobova, kao i suvina telesna teina. Postepeno se poboljavao motorni reim, tako d a j e desetog dana gladovanja pacijent mogao da prede 15 kilometara dnevno. Bolovi su nestali. Kao rezultat tri naredne kure gladovanja bolesnik je smrao 30 kilograma i normalizovao se arterijski pritisak. Bilo je potrebno j o nekoliko kura gladovanja da bi bolesnik na kraju ozdravio. Pokretljivost zglobova svela se na normalu. 203

ASTMA Neki lekari smatraju da su ljudi, koji boluju od astme, predisponirani za razvoj nervnih oboljenja. Kod njih postoje jake psiholoke stege, koje uzrokuju primarno unutranje naprezanje. Kao rezultat toga slabi i usporava se rad organa za disanje i utemeljuje se korenje" za patoloke promene u pluima. Zato je potrebno u prvom redu dejstvovati na uzronike astme, to se postie gladovanjem. Hronina astma se dobro leci gladovanjem. Bolesnici, koji ne mogu da spavaju leei na krevetu, ve samo sedei, posle nekoliko dana gladovanja (obino 5-7) znatno su se bolje oseali i mogli su da spavaju u krevetu. U zavisnosti od teine oboljenja bolesnici su se uspeno leili kratkim kurama gladovanja po 2, 5, 6 i 7 dana, sred njim kurama 15 i 21 dan i dugotrajnim kurama po 23 i 26 dana. Leenje bronhijalne astme doziranim gladovanjem k o risno je kombinovati s disanjem, koje isti ovekove spo ljanje manifestacije, ili s disanjem po Butejku, kojim se nagomilava ugljenina kiselina u organizmu. Primera radi razmotriemo nekoliko sluajeva. Boles nik K., 41 godina, ofer, invalid III kategorije. Podsticaj za oboljenje bili su konfliktni odnosi na poslu i u kui. Po goralo se raspoloenje, postao je sumoran, razdraljiv i nou je slabo spavao. Jednom, kada se uzbudio, osetio je guenje. Zadihao se, hroptao, lice je zakrvavilo od krvi, imao je takav oseaj da e umreti. K. se uplaio, setivi se da mu je brat u 22. godini ivota umro od bronhijalne astme. Od toga dana K. je iveo pod strahom. U zdravstvenoj ustanovi gladovao je 30 dana. U poetku je imao nekoliko napada, u periodu obnavljanja nije bilo napada. Napadi se nisu ponavljali ni posle otputanja iz bolnice. ovek je oiveo: uspostavilo se normalno i mirno raspoloenje, nes204

talo je straha, izgubila se razdraljivost. I konflikti, koji su izgledali neprebrodivi, sami od sebe su se rasprili. Komentar: konfliktni odnosi - to je oigledno ispoljavanje psihikih stega, koje se aktiviraju spoljanjom si tuacijom. Vremenom se ta stega razdraljivosti transformisala u stegu straha, koji je izazvao zastoj energije u pluima. Gladovanje je potpuno unitilo tu stegu, to je kvalitetno promenilo linost K. i normalizovalo fiziologiju disanja. J. Nikolajev govori o obolelom mukarcu, koji je sa svojih 64 godine izgledao skoro kao 80-godinjak - zgren, pogrbljen, izmuen tekim napadima guenja. im se bolest povlaila, taj mukarac je zadihan i hroptajuei brbljajui govorio o njoj: Napada me, prokleta. Naroito u prolee, kada treba raditi - j e r ja sam batovan, a ona kako pone da me gui, tako pravo na leju i tu se valjam. Ve me vie od deset godina mui. Verovatno treba umirati. Ma koliko da su me leili - nita ne pomae". Za vreme gladovanja napadi astme javljali su se svako dnevno. Otklanjali su ih medikamentima. Od petog dana gladovanja napadi su proli. Vie nisu primenjivali lekove. Bolesnika su otpustili u zadovoljavajuem stanju. Posle godinu dana, takode, nije imao napade. Taj mukarac profilaktiki u domaim uslovima primenjuje kratkotrajna gla dovanja. K o m e n t a r : zgrenost - spoljanje ispoljavanje najjae psiholoke stege, koja je savila" fiziko telo pod svoj energijski oblik. Brbljivost - fenomen ispoljavanja poseb n o g patolokog oseaja, koji je obraanjem panje na sebe i saaljenja oduzimao energiju od ljudi. Gladovanje je snano razruilo tu psiholoku stegu. Sledea dva primera iz prakse doktora G. Vojtovia pokazuju efikasnost lekovitog gladovanja kod ljudi, koji koriste inhalatore. 205

Dete od est meseci obolelo je od pneumonije, a zatim i od astme. U toku desetogodinjeg leenja pomou medikamentnih sredstava, medu njima i primena inbalatora simpazijametara s direktnim dejstvom i hormona, dovelo je samo do pogoranja toka oboljenja uz pojavu hroninog bronhitisa i gnojne sluzi. Bilo je pokuaja da ga oslobode od tih lekova razliitim nainima za elienje i narodnim medikamentnim sredstvima: vegetarijanska ishrana, klimaterapija, speleoleenje (leenje u rudnicima), sauna, igloterapija, masaa akupunkturnih taaka, disajna gimnastika sa zadrkom disanja itd. Nisu uspeli da ga oslobode zavisnosti od lekova i estih komplikacija oboljenja. Sprovedene su dve kure gladovanja po deset dana na obali mora. Bez obzira na krajnje zaputen proces u bronhijalnoplunom aparatu deteta bolest je nestala. ena, 53 godine, vie od dvadeset godina pati od bron hijalne astme. Leenje je prouzrokovalo hormonalnu za visnost. Vie puta je dolazila u astmatinom stanju u reanimaciono odeljenje bolnice. Predloeno joj je leenje glado vanjem. Sedamnaestog dana gladovanja ona je naruila pre poruku, i otila na posao u sintetikoj odei. Kao rezultat toga na koi su joj se pojavile alergijske ospe, koje su se na pojedinim mestima pretvarale u mehurie, s hiperemijom, ljutenjem koe i svrabom. Posle skidanja sintetike odee, tokom sledea tri dana gladovanja ospe na koi su pos tepeno nestale. Nakon tog sluaja lekovito gladovanje je uspeno zavreno dvadeset treeg dana. U narednih pola godine ona je primenila j o dve kure frakcione varijante gladovanja i oslobodila se od uzimanja hormonalnih glukokortikoidnih sredstava. U narednih pet godina posmatranja ona je produila da radi kao lekar, hormonalna sredstva ni jedanput nije koristila i nije se obraala za medicinsku pomo. 206

BEHTEROVA BOLEST Mnogi ovu bolest svrstavaju u grupu reumatinih o b o ljenja. U poetku se javlja upala na prljenovima kime, zatim se gubi pokretljivost, okotavaju veze i zglobne kese. Kima postepeno poprima oblik bambusovog tapa". J. Nikolajevi govori o uspenom leenju te strane bolesti gladovanjem: Dolazili su nam pacijenti s hroninim stanjem Behterove bolesti, koji su davno oboleli i na sebi bezuspeno isprobali sve metode leenja, ukljuujui udarne kure anti bioticima i hormonalnim preparatima. Uvek je dolazilo do poboljanja stanja kao rezultat R D T , a stabilnost tih rezultata zavisila je od narednog dije talnog reima i naina ivota bolesnika. Po pravilu, jedna kura gladovanja daje dugotrajno ili kratkotrajno poboljanje, a potom se bolest obnavlja, a da bi se postigli stabilni rezultati, treba primeniti nekoliko kura gladovanja." To je u prvom redu povezano s tim to organizam za vreme tog oboljenja gubi svoje pozicije i sve su mu manje i manje kompenzacione mogunosti. Da bi izleenje bilo potpuno treba preusmeriti kompenzacioni mehanizam u su protnu stranu. Naravno, za to su potrebni vreme i struna p o m o organizmu. Primer: bolesnik L. L., radio inenjer, 55 godina, pie: Prvi simptomi oboljenja kod mene su se javili pre vie od petnaest godina. U poetku, leei u postelji, poeo sam da istraujem neugodnosti. Prve dve godine stanje mi se inilo podnoljivim. A zatim se javila sputanost u vratnom delu kime (bilo je teko pokrenuti glavu), javili su se bolovi u krstima i leima. Due vreme lekari su dijagnostikovali spondilozu. I tek posle dvanaest godina - Behterovu bolest. Redovno su vreni: masaa, elektroforeze, LFK, primenjivali su se razni 207

farmakoloki preparati (indometacin, butadion, voltaren) i kure balneolokog (banjskog) leenja. Leenje je bilo skoro bezuspeno. Kratkotrajna pobolj anja smenjivala su se sa intenziviranjem bolesti. Pojavila se nepodnoljivost prema lekovima, naroito na indome tacin: vrtoglavica, munina, polunesvesno stanje. U 1980. godini stanje se toliko pogoralo, da za vreme intenziviranja bolesti nisam mogao da se okrenem u po stelji. Kaalj i kihanje izazivali su veoma otre bolove. Saznao sam d a j e u bolnici broj 68 otvoreno specijalno odeljenje za leenje mnogih oboljenja doziranim glado vanjem i, konkretne, Bebterova bolest. Primenio sam kure leenja RDT: u 1984. godini - 21 dan, u 1985. godini - 24 dana, u 1986. godini - 20 dana. Rezultati leenja na svakoj etapi bili su veoma dobri. Posle prve kure lekar-reumatolog i dalje je nastojao da uzimam indometacin. Posle druge kure RDT isti lekar dozvolio m i j e da ivim bez lekova, ukoliko ne bude komplikacija". Na sreu, za godinu dana nije se nita pogoralo, to me uverilo u efikasnost leenja Behterove bolesti gladovanjem. U o avali su se samo tragovi ili senke" oboljenja: manja po kretljivost u krstima i vratnom delu kime, brzo zamaranje miia i vezivnog tkiva u zglobovima." Kao to vidite, ak i tako strana bolest moe se leiti upornom primenom lekovitog gladovanja, koje unitava njenu informaciono-energetsku osnovu.

prvih deset dana gladovanja. Neki lipomi (masna tkiva) brzo se resorbuju tokom prve kure gladovanja. Drugi, koji su kapsulirani, mogu se smanjiti, ali se ne mogu resorbovati ak ni tokom 2 - 3 kure gladovanja. Istovremeno posle tak vog leenja ne uoava se poveanje tih masnih tkiva po obimu i koliini. Benigni tumori na dojci i materici prven stveno se resorbuju pri drugoj kuri gladovanja, kada gla dovanje traje do druge acidozne krize. Ipak cistozne rege neracije tih organa mogu se desiti samo pri gladovanju s urinom. (Neki lekari kao dopunu gladovanju prepisuju zra enje magnetnim topom", koje pomae da se resorbuju kapsule. - Prim. Genei.) Leenje obolelih od raka zahteva uporna i dugotrajna gladovanja. Veoma mnogo zavisi od stadijuma bolesti i prethodnog leenja. Ako bolesnik poinje gladovati u ra nom stadijumu a pre toga nije operisan niti je zraen, leen hemioterapijom, odnosno nije uzimao lekove za ublaa vanje bolova i narkotike, uspeh je verovatniji. Za to je dobar frakcioni metod G. Vojtovia, suvo gladovanje" i urinsko gladovanje. Ako tumor i ne iezne posle gladovanja, nje gov dalji rast moe se zaustaviti ili usporiti. Kao dopuna gladovanju preporuuje se prelazak na novu ishranu. A to znai - potpuno odricanje od ivotinjskih belanevina mesa, ribe, jaja, sira, mleka, rafiniranih produkata i pro dukata s kvascem - eera, hleba s kvascem, masti. Ako je obino gladovanje nedovoljno efikasno (kod malignih neoplazmi), treba primeniti suvo gladovanje , iji je opis dat u prethodnom poglavlju. U pauzama izmeu gladovanja treba piti veu koliinu soka od cvekle (litar i vie), koji zadrava razvoj tumora.

BENIGNE I MALIGNE NEOPLAZME (TUMORI) Aktiviranje naslednog aparata i fermentativnog sistema pri lekovitom gladovanju omoguava da se unite patoloka tkiva, arita infekcije i tumori. Benigni tumori koe papilomi, ako nisu suvie veliki, mogu se resorbovati tokom 208

209

TUMOR U ELUCU S METASTAZOM Leenje gladovanjem tumora u elucu, koji je ve m e tastazirao, daje pozitivan efekat ako se bolesnik potpuno pridrava preporuka i veruje u svoje izleenje kao u sveti nju. Po pravilu, pri takvom oboljenju obraaju se hirurzima, ali to ne spaava od irenja metastaze. Evo primera leenja na drugi nain gladovanjem. Desetog februara 1995. godine kod bolesnika F. u Niegorodskom oblasnom dijagnostikom centru pri pre gledu eluca otkrivenje izrastaj slian polipu veliine~2-2,5 centimetra s metastazama u okolna tkiva. Lekari su predloili hitnu operaciju na elucu i njegovo potpuno odstranjivanje. Predloio sam da se pristupi leenju prema metodu G. P. Malahova. Bolesnik F. odluio je da pone leenje. Predloeno je da se uradi: 1) ienje debelog creva i jetre prema metodama Semjonove i Malahova; 2) gladovanje u trajanju od nedelju dana na urinu i protijevoj vodi, svakog drugog dana; 3) ienje debelog creva ukuvanim urinom i jetre u dane punog meseca; 4) masaa ukuvanim urinom u trajanju 1,5-2 sata; 5) iz ishrane iskljuiti meso, konzerviranu hranu, so, eer, prei na biljnu hranu i sokove od povra ubranog na tom lokalitetu; 6) gladovanje na urinu u trajanju od 3 dana u nedelji, sledea nedelja odmor, Zatim gladovanje nedelju dana, pos le dve nedelje odmora gladovanje u trajanju od 17 dana. Posle dva ciklusa gladovanja tumor se smanjio po visini do 1 centimetar, ali se rairio do 4 centimetra. Lekari su odbili da primenjuju terapiju gladovanjem insistirajui na resekciji eluca. 210

Za sve to vreme F. je pio ukuvani urin deteta od deset godina. Trebalo je i svakodnevno poseivati saunu, a najbolje 2-3 puta nedeljno. F. je bio ovek veoma j a k e volje. Dopunski uz prepi sanu terapiju poeo je da tri umerenim tempom i uspeo je da tri 15-20 kilometara dnevno za 1 sat. Polivao se hlad n o m vodom, svakoga dana se kupao u reci, radio u vrtu, testerisao drva. esnaestog septembra F. je pregledan u oblasnoj bolnici S e m a k o " . Tumori nisu otkriveni, a metastaze su nestale. On se potpuno izleio od holecistitisa, srane mane, h e m o roida i mnotva drugih manjih oboljenja".

RAK GRLIA MATERICE G. Vojtovi opisuje leenje gladovanjem 43-godinje ene, koja je bolovala od raka grlia materice IV stadijuma. Uobiajeno leenje nije dalo efekat. Posle odsluanog pre davanja o lekovitom gladovanju ona je samostalno poela da primenjuje frakcionu varijantu tog metoda leenja. Pre gladovanja kod ene su se uoavali bledosivi epidermi sa utom nijansom, a telesna teina bila je ispod normale. Ponovljene kure gladovanja postepeno su normalizovale epider_m. U periodu obnove ishrane ena je dostigla normalnu telesnu teinu. Postepeno je dolo do obrnutog razvoja patolokih procesa. Ta ena do danas povremeno (dva-tri puta godinje) primenjuje dugotrajne (do 35 dana) kure doziranog gladovanja, za vreme kojih odlazi normalno na posao i osea se veoma dobro. Telesnu teinu ne gubi, epiderm na telu ima prirodnu boju. Onkolozi smatraju da je moda ranije napravljena greka u cisto211

lokom pregledu primarnog tumora i u skeniranju jetre (otkrivanje metastaze). K o m e n t a r : radi poveanja efikasnosti gladovanja pot rebno je primeniti metod ienja spoljanjih manifestacija.

TUMORI DOJKE Specijalisti za lekovito gladovanje redovno posmatraju, kako za vreme gladovanja nestaju tumori na dojci, materici, u trbunoj duplji, na nogama i drugim mestima; neki tumori su nestajali u vilo kratkom roku, drugi - sporije. Primer: Imam 40 godina. U aprilu 1994. godine odstranili su mi levu dojku i zraili me, dijagnoza - rak. Na desnoj dojci takode zadebljanja. U januaru 1995. godine kupila sam Vae knjige Leko vite sile i ohrabrila se. Poela sam s ienjem organizma. Primenjujem urinoterapijir. Od januara do decembra dva puta sam istila creva diuretikom (ukuvanim urinom), 5 puta jetru (limunom i maslinovim uljem). Svakodnevno vebam, ispirani nos, oi, ui i pijem urin. Gladovala sam po 1, 3 i 5 dana. Lako podnosim gladovanje na urinu, ali vie od 5 dana ne mogu (ja sam vetar"). U januaru sam imala 68 kilo grama, posle petodnevnog gladovanja spala sam na 49 kilo grama, svi su me ve sahranili. Sada imam 56 kilograma. Hranim se povrem i kaama s maslom. Kupila sam IV tom, bavim se autogenim vebanjem. Moji uspesi: stas mi je vitak, telo gipko, lako, o s e a m jaku elju za ivotom. Iako hondroza i dalje postoji, nestao je perut koji me je muio 40 godina. Kosa mi vie ne opada; resorbovao se miom - 8 nedelja ispirala sam se ukuvanim urinom; pri ienju jetre izalo je mnogo glicerinskih ka menia i svakakve gadosti, iako jetru istim bez prethodne 212

pripreme, onkolozi su mi rekli da ne smem da se zagrevam i naparavam; 4 puta sam istila nos, poinje kao grip i traje 7-10 dana; ove godine nijednom nisam bolovala od gripa, to mi se j o nije desilo' . Komentar: ena je poverila najskuplje to ima - zdrav lje u tue ruke i rezultat je d a j e izgubila i dojku i zdravlje. Poela je da razmilja svojom glavom, da primenjuje prepo ruke, zasnovane na konstrukciji, razvoju i funkcionisanju tela, i zaboravila je na bolest! Neki bi rekli, desilo se udo. Ne, naprotiv, odgovarajui pristup svom organizmu doveo je do odgovarajuih rezultata.
1

SARKOM PLUA G. Vojtovi govori o leenju frakcionim metodom gla dovanja 43-godinje ene, obolele od sarkoma plua III stadijuma. Usled due primene hormonalne terapije i azotiaprina (imunodepresanta) bolesnica je imala vei broj oz biljnih komplikacija. Lekovita gladovanja frakcionim m e todom tokom pet godina omoguila su joj da se izbavi od svih oboljenja i komplikacija hormonoterapije i da potpuno obnovi svoje zdravlje. Kod nje su nestali otoci i dlakavost na licu. Patoloke deformacije u kotano-zglobnom sistemu neuporedivo su poboljane. Bolesnica za vreme gladovanja nije nijednom pribegla upotrebi medikamenata, osim mu mije. DIJABETES Gladovanje se odavno i uspeno primenj ivalo u borbi protiv dijabetesa. Lekari na Zapadu, u Japanu i naroito u Indiji odavno svrstavaju dijabetes u oboljenja, indikativna na leenje gladovanjem. Pri tome se istie d a j e kod veine 213

dijabetiara eer prestajao da se lui s mokraom etv r t o g - p e t o g dana gladovanja. Treba istai da se kod dijabetesa (dijabetes m e l i t u s ) , posebno njegovih teih oblika, pokazalo sigurnijim i bez opasnijim sprovodenje nekoliko kura gladovanja srednje duine u trajanju od 7 do 14 dana. Kod gangrenoznih gnojnih rana na donjim ekstremitetima, uz propratnu znatnu gojaznost (naroito ako se bolesnik nalazio pod duom hormonalnom zavisnou) mora se produiti s uzimanjem lekova i u periodu gladovanja, a doza se moe smanjivati za 5-10 puta. U Jerevanu, na primer, obolele od tekog oblika dija betesa, s velikom suvinom telesnom teinom, s gangrenoznim gnojnim ranama na nogama uspeno su leili s nekoliko kura gladovanja po 11 dana, produavajui pri tom leenje hormonalnim preparatima, ali smanjujui njihovu dozu za 5 - 1 0 puta. Lekar G. Sarkisjan sa klinike za endo krina oboljenja u Jerevanu primenio je dve ili tri kure gla dovanja u trajanju po 10-11 dana sa teko obolelim b o lesnicima. Tako je jednom bolesniku pretila amputacija noge zbog gangrene stopala. Posle dve kure po 1 1 dana svi dijabetski simptomi (eer u mokrai, u krvi i drugi) naglo su poboljani, gangrenozna upala je potpuno zaustavljena, nije bilo potrebe za amputacijom noge, bolesnik je mogao slobodno da hoda. Jo bolji rezultati u borbi protiv dijabetesa postiu se minskim gladovanjem. U procesu gladovanja smanjuje se sadraj eera u krvi; za vreme obnavljajueg perioda sa draj eera u krvi moe se ponovo poveati, ali ne prelazi normu. Opte stanje bolesnika se poboljava - prolaze sla bost, svrab, ed i gubi se poveani apetit.
20

EPILEPSIJA Epilepsija se uspeno leci gladovanjem. Jo 1932. g o dine doktor Klemensen, radei u bolnici za nervne i psihike bolesti u gradu Diaplund (Danska), na osnovu 155 sluajeva leenja epilepsije gladovanjem ustanovio j e , da se u veini sluajeva napad bolesti prekida etvrtog-petog dana gla dovanja, nezavisno od duine trajanja oboljenja. Pri tom najbolji efekti uoeni su kod bolesnika koji su patili od estih napada. Sposobnost za umni rad se znatno poveava za vreme gladovanja (jer nema intoksikacije). To je i bio povod da se gladovanje primeni na ljudima koji pate od slaboumnosti. Tako, od sedamnaest bolesnika s ranim stadij umom sla boumnosti, s kojima se susreo doktor Hej, pet ljudi se nije izleilo, a ostali su potpuno izleeni.

GOJAZNOST Posledica raznih odstupanja od normalnih aktivnosti organizma je gojaznost. Medu tim odstupanjima glavno je poveano unoenje hrane pri smanjenim energijskim gu bicima. Takoe, nedovoljno iskoriavanje sala iz depoa kao izvora energije i, na kraju, sama individualna kon stitucija (.sluzi") doprinose tome. Primer: ,,S nadom sam se uhvatila za Vau knjigu. Poela sam od ienja creva. Ekskrementa nema. Radim klistire uku vanim urinom, ali crevni trakt ne mogu da isperem. Posle klistira dolazi do izbacivanja sluzi - crne, tamnoute, p o nekad smrdljive. (To izlazi stara, ustajala u. - Prim. Ge nei.) Izlaze pahuljice razne veliine i boje, grudvice koje lie na plastelin, ponekad veoma kompaktne, sline k a m e niima. Ponekad izlazi ista voda, a zatim ponovo sluz itd. 215

20

Priniedba prevodioca.

214

S proiavajuim klistirima izlazi pena. Gladujem tri nede lje. Na fonu gladovanja masiram telo dva-tri puta dnevno. Pomae mi da organizam odravam u formi. Prestalo je lupanje srca i opta slabost. Lino oseanje dobro. (Ranije sam gladovala bez urina. Teko.) Poela sam da pijem po 50 grama urina tri puta dnevno. Veoma sam smrala, telo je gipko, plastino i mravo. Razmiljam da gladujem j o nedelju dana. Na jeziku esto oseam kiselinu. (To ukazuje na ienje i leenje jetre. - Prim. Genei.) Suvoa. N e m a ienja za tri nedelje. Beli sloj se smanjio, ali ga j o ima, kao malo snega na polju". Komentar: avaj, za tri nedelje ne mogu potpuno da oistim ceo organizam. Treba se odmoriti, pa ponoviti desetodnevno-petnaestodnevno gladovanje j e d n o m u tri meseca ili pola godine. To treba ponavljati sve dok sve ne dode u normal u. Za veinu ljudi sa suvinim kilogramima metod leenja gladovanjem predvia jedno gladovanje bez ograniavanja uzimanja vode u trajanju od 25 do 40 dana s naknadnom dijetetskom ishranom. Kada je poetna teina 120-200 kilograma i vie, do prilagoavanja organizma na ishranu iz unutranjih rezervi organizma ne dolazi odmah. To je i razumljivo, j e r to ozna ava prepobudivanje ivotnog principa sluzi", koji koi sve bioloke procese. Kod tih ljudi posle 10-15 dana gla dovanja javljaju se munina, povraanje, aritmija, vrto glavica i zaustavlja se gubitak teine. U tim sluajevima treba primeniti frakcioni metod gladovanja. Prvo glado vanje traje 10-15 dana, a zatim poinje obnavljanje koje traje koliko i gladovanje. Drugo gladovanje traje 10-30 dana, i isto toliko obnavljanje. Tree gladovanje itd. - do 10-12 naizmeninih gladovanja i niskokalorina, dehidrirana, ali kvalitetna ishrana, s prekidom od 3 do 4 meseca posle et-osam frakcionih kura gladovanja. Duina traja216

lija svake kure gladovanja je individualna i varira u za visnosti od stanja zdravlja, teine, starosnog doba i drugih pokazatelja gojaznog oveka. Takav ciklus gladovanja koji podsea na klatno" daje mogunost da se telesna teina smanji na 8 0 - 1 0 0 kilograma! Sa smanjenjem teine kod gojaznih ljudi poboljava se srano-vaskularna funkcija, normalizuje se arterijski pri tisak, nestaju astma i aritmija, obnavlja se funkcija srca. K o d ena se obnavlja pravilan menstrualni ciklus, a kod mukaraca - potencija. I, naravno, na bolje se menja ovekova linost. Pojavljuju se strpljivost, dobrota, razumevanje i mnogi drugi duevni kvaliteti. Tabela 2. - Pi imena ciklusa gladovanja slinog klatnu" prema J. Nikolajevu
T e l e s n a teina kg. Kura Pre gladovanja Posle gladovanja Trajanje gladovanja dani Interval odmora dani

1 2 3 4 5 6 7

210 200 180 165 145 120 105

200 180 165 145 120 105 95

15 34 26 30 35 20 15

10 25 24 18 22 20

H I P E R T O N I J A I HTPOTONTJA Gladovanje ima j a k uticaj na krvotok. Kada su eludac i creva prazni u trbunoj duplji nema nikakvih prepreka za cirkulaciju krvi i njen sastav se poboljava. Pojave zastoja u 217

trbunoj duplji i jetri se otklanjaju. Glad pomae da se obnove funkcionalna svojstava kapilarnog krvotoka kod obolelih od hipertonije. Kod hipertonije glad odjednom deluje na njen glavni simptom - krvni pritisak. On se smanjuje ve od prvih dana gladovanja i ak kod upornih dugotrajnih oboljenja dostie normalan nivo posle 10-15 dana gladovanja. U veini sluajeva pri zavretku gladovanja krvni pri tisak opada ispod normalnog nivoa. U procesu obnavlja-, j u e g perioda on se poveava i normalizuje. Radi odr avanja pozitivnog lekovitog efekta preporuuje se redovno primenjivanje kratkotrajne kure gladovanja - po tri dana meseno ili sedam-deset dana tokom tri meseca (kvartalno). H. elton navodi sluaj d a j e pacijent smanjio sistoloki pritisak sa 295 na 115 za tri nedelje gladovanja. Ako se pritisak za vreme gladovanja smanjivao ispod normale, pri izlasku iz gladovanja podizao se do normale. Ako se oboleli od hipertonije posle gladovanja pridravao dijete sa malo belanevina i soli, u tim sluajevima nije uoeno poveanje krvnog pritiska. Gladovanje pomae ne samo kod hipertonije nego i kod hipotonije (snienog krvnog pritiska). Ipak praksa pokazuje da se kod hipotonika posle manjeg smanjenja pritiska na poetku gladovanja pritisak u narednom periodu skoro uvek poveava u odnosu na pritisak pre gladovanja. Normalizujue dejstvo gladovanja dobro je poznato: suvie visok i suvie nizak pritisak svode se na normalu jednim istim metodom. Vano je priznati injenicu da visok krvni pritisak pred stavlja krajnju kariku u lancu uzroka i posledica narednih bolesnih stanja organizma za dui period: raznih oblika psihikih i fizikih prenaprezanja. Jedan od glavnih uzroka oboljenja su: prejedanje, uzi manje hrane nou, upotreba kale, aja i nedovoljan odmor. 218

Prekomerna upotreba soli u hrani poveava hipertoniju, poto zadrava vodu u organizmu. .1. Nikolajev opisuje leenje gladovanjem 48-godinjeg bolesnika, koji je bolovao od hipertonije. U poetku taj ovek se leio kao i ostali. Uzimao je lekove: klofelin, hemiton, adelfan i druge koji su imali neznatne efekte. Krvni pritisak je stalno varirao u granicama 160/110 140/90. Pri tom su uoena blaa glavobolja i jak bol u oima, ak i posle kratkotrajnog itanja. Posle tri godine javili su se napadi stenokardije, koji su imali progresivan karakter. Prepisali su mu novo leenje: nitroglicerin, nitrong, nitromazin, sustak i sindofarm. Lekovi su brzo otklanjali bol u srcu, ali su ispoljavali propratne efekte u vidu jakih glavobolja i poveanog umaranja. Posle godinu dana hipertonine krize su se pojaale, pritisak se podizao do 220/170. A zatim je pacijent imao blai infarkt miokarda i hospitalizovan je. U istoriji bolesti pojavili su se nove dijagnoze: ishemijska bolest srca, blaga kardioskleroza, ateroskleroza koronarnih arterija, aorte, ce rebralnih sudova i astenini sindrom. U ezdeset osmoj bolnici grada Moskve proao je kuru lekovitog gladovanja. Sedmog dana osetio je znatno po boljanje. Iezli su srani bolovi i pritisak se normalizovao. Posle gladovanja kod bolesnika se poveala radna spo sobnost, prestali su bolovi u srcu i oima, u glavi se raz bistrilo. HRONINA OBOLJENJA Dakle, mi znamo d a j e bolest posebno privremeno sta nje organizma, za vreme kojeg organizam iz stabilnog zdra vog stanja funkcionisanja prelazi u drugo bolesno, njemu nesvojstveno stanje. Organizam izbaen iz ravnotee ula e napore (znai troi ivotnu snagu i energiju) da bi se 219

vratio u poetno stanje. Ako nema dovoljno ivotne snage za potpuno vraanje funkcija organizma u preanje sta bilno stanje, organizam stabilizuje svoj rad u nekom medustanju izmeu bolesti i zdravlja. To medustanje" naziva se usporenim" ili hroninim" oboljenjem. Ilronino stanje karakterie se time to patogeni uz ronik, koji je ostao u organizmu, tei da se uvrsti i razvije u njemu, a organizam, sa svoje strane, tei da se vrati u poetno - zdravo stanje. Kako u prvom, tako i u drugom sluaju organizam mora da troi ivotnu snagu da bi se prilagodio za mir na granici rata". To dovodi do toga, da se ukljuuju neki kompenzacioni mehanizmi i organizam hronino obolelog oveka produava da ivi u vie-manje sno ljivom stanju sve dok ima ivotne snage da ih podrava. im organizam nije u mogunosti da opsluuje k o m p e n zacione mehanizme, koje zadravaju bolest, dolazi do n o vog intenziviranja bolesti i ona sebi osvaja dopunski i votni prostor". Organizam se, sa svoje strane, bori sa stva ranjem novih kompenzacionih mehanizama, usmeravajui za njihovo opsluivanje j o veu koliinu ivotne snage. Rezultat preraspodele ivotne snage jeste da organizam iskljuuje" niz drugostepenih biolokih funkcija da bi preiveo. U prvom redu iskljuuje se funkcija koja najvie rasipa energiju - polna: smanjuje se opti tonus organizma, dolazi do razvoja prevremene starosti i propratnih o b o ljenja, naglo se skrauje ivotni vek. Polazei od navedenog, rad na obnavljanju i izleenju organizma mora da tee po etapama. Na raun sredstava koja tede energiju i primenjenih metoda, prvo poinje da se obnavlja ivotna snaga, koja e prestrojavati organizam s j e d n o g na drugi kompenzacioni nivo, sve do poslednjeg pravog zdravlja. Prelazak s jednog na drugi nivo odlikuje se akutnim stanjima - intenziviranjem odreenih hroninih oboljenja, koja na kraju krajeva nestaju. Svaki ovek se 220

moe potpuno osloboditi od bilo kojeg hroninog oboljenja, tek kada proe kroz itav niz intenziviranja te bolesti. Posle svakog slinog intenziviranja vraa se ranije iz gubljena funkcija. U poetku se vraa bodrost, zatim nestaju simptomi prevremenog starenja i posle toga se obnavlja polna funkcija. A sada porazgovarajmo o tome, kako nam glad pomae u borbi protiv hroninih oboljenja. Kod bilo kojeg hronino obolelog oveka dolazi do povezivanja hroninih oboljenja raznog profila. Primena j e d n o g metoda lekovitog gladovanja omoguava trajno izle enje od itavog kompleksa hroninih oboljenja. Do toga dolazi zato to gladovanje u prvom redu kvalitetno i ko liinski obnavlja funkcije najvanijeg ovejeg sistema imunogenetskog aparata, jaa barijere elija, organe i sis teme, obnavlja depo krvi (mikrocirkulacijski krvotok), i to nije nita manje vano, obezbeuje dugotrajno lekovito-profilaktino dejstvo na organizam. ovek se podvrgava kapitalnom remontu". Ako je dubina" dejstva gladovanja unitila korenje" bolesti u ovekovim spoljanjim mani festacijama, tada neka oboljenja naputaju ranije i sasvim oveji organizam. Ako je dubina mala, oboljenja se mogu vremenom vratiti zbog izopaenog naina ivota. Sve zavisi od zaputenosti procesa, ali j o vie od upornosti pacijenta da postigne trajni lekoviti efekat. Obavezan uslov takve upornosti jeste ponavljanje profilaktinih kura gladovanja j e d n o m godinje, a po potrebi i serije gladovanja (frakciono) tokom nekoliko godina uzastopce do konanog iz leenja. Ima mnogo istinitih primera da su bolesnici osueni na smrt, ponavljajui uporno kure gladovanja, posle neko liko godina praktino ozdravili. Hronino oboljenje smanjuje pre svega asimilaciju ug ljen-dioksida od strane elija. Uobiajeno leenje ne nor malizuje tog glavnog pokazatelja. Na kraju krajeva, kod 221

oveka se iscrpljuju kompenzaciono-prilagoavajui meha nizmi kako pri uobiajenim metodama leenja, tako i bez njih. Sami po sebi simptomi ili kompleks simptoma (sin dromi) hroninih oboljenja u veem ili manjem stepenu obezbeduju relativnu kompenzaciju patogenog procesa. Na primer, temperaturna reakcija organizma aktivira imunitet (zatitnu reakciju organizma) na patogene mikrobe i viruse. Bolni sindrom pojaava anestetiki efekat u organizmu, aktivira takozvane opijatne receptore, koji lue unutranje narkotike materije, i tako dalje. Blagovremena primena gladovanja obezbeduje obnav ljanje procesa asimilacije ugljen-dioksida od strane elija. Najvanija osobina gladovanja kod hroninih oboljenja jeste brzo izbacivanje otpadaka, brzo oslobaanje orga nizma od nagomilanih toksina - uzroka oboljenja, a dalji pravilan nain ivota pomoi e da se energija i zdravlje povrate. Pogreno je smatrati da j e d n o gladovanje, ak i dugo trajno, moe potpuno da oisti organizam od nagomilane ljake. Toksini, koji su se godinama nagomilavali u orga nizmu, ne mogu se odstraniti odjednom, za nekoliko dana ili nedelja. Kod oboljenja, kao to sir artritis, velike upale i tumori, potrebno je primeniti tri i vie kura gladovanja radi postizanja uoljivih poboljanja u svakom sluaju. Kod upale respiratornih puteva, probavnog trakta i mokrano-polnih kanala, a takoe i drugih organa koji imaju sluzokou, j e d n o dvadesetodnevno-tridesetodnevno gladovanje dovoljno je za potpuno izleenje. Tako se upala uha, konjunktivitisi, gastritisi, kolitisi i zaplet creva - lece kurom dugotrajnog gladovanja. Samo u relativno malom broju sluajeva .potrebene su dve kure. Groznica prouzro kovana senom (Cassia senna) i astma takoe se lece u pro cesu gladovanja. 222

Rezultati gladovanja kod vie hiljada sluajeva tokom vie od 130 godina pokazala su da, kada se za vreme gla dovanja otkloni glavno optereenje rada" probavnih or gana, sva osloboena ivotna energija organizma usmerava se na ienje organizma od nagomilanih toksina. im se oslobodi toksinog tereta organizam moe, pomou vlastite ivotne snage, sam sebi da vrati snagu, zdravlje i energiju. Maligna anemija brzo se leci za vreme dvonedeljnog gladovanja. Za to vreme poveava se broj crvenih krvnih zrnaca priblino za pet stotina hiljada puta. U svim tim sluajevima sve vreme je prisutna autointoksikacija iz d e belog creva, koja zagauje krv i pogorava rad organa za stvaranje krvi. Slino septiko zagaenje, oigledno postoji i kod oboljenja od raka, to takoe uzrokuje anemiju. Dijabetiari mogu bez opasnosti i uspeno da gladuju, naroito gojazni ljudi. Ali ako su due vremena primali in sulin, treba da gladuju pod kontrolom specijaliste. Veliku korist gladovanjem mogu imati ljudi koji pate od hroninog nefritisa. U tim i slinim sluajevima oboljenja vanije od gladovanja je - prelazak na pravilan naina ivota. Te b o lesne ljude treba nauiti kako i ta da jedu, primorati ih da rade na otklanjanju svojih poronih navika u ishrani. Oni mogu da povrate dobro zdravlje ako raskrste sa svim na vikama koje ih iscrpljuju i ako se budu pridravali zakona pravilne ishrane. Za vreme obnavljanja i kasnije ishrane hronini b o lesnici treba da upamte sledee. Balansirana ishrana", koja ukljuuje istovremeno uzimanje mlenih i mesnih produkta, najvie zasienih belanevinama-alergenima, posebno zao trava antagonizam izmeu belanevina. Probavili sistem, pri takvoj ishrani, nije u stanju da na pravi nain odreaguje i epa sve belanevinaste strukture do primarnih aminokiselina, koje asimiluju oveje elije. Radioimunim meto d o m je dokazano, da pri takvoj ishrani kroz eludano-crev223

ni trakt u krvotok dospevaju molekuli belanevina, koje tkiva ne mogu da asimiluju sve dok ne dode do alergijskih reakcija antigen-antitelo. Na tu reakciju organizam troi mnogo energije. Ener gija se troi i na otklanjanje posledica te reakcije. ak i za zdrave ljude takva ishrana je teka. Kod hroninih bolesnika pri tom se komplikuju alergijske reakcije s naknadnim veo ma snanim razarajuim dejstvom na zidove krvnih sudova. Zato se oni moraju pridravati odvojene ishrane s preovladavanjem prirodne i svee hrane. O ovoj ishrani ranije je bilo rei.

K A M E N U UI I B U B R E Z I M A ( H O L E L I T I J A Z A I UROLITIJAZA) Psihika nestabilnost, nepravilna ishrana, velike koli ine hrane koja sadri ugljene hidrate i zanemarivanje fi zikih vebi glavni su uzroci koji izazivaju nadraaje u eludano-crevnom traktu i jetri i koji podstiu stvaranje kamenja. Ne postoje ljudi koji od roenja do kraja ivota imaju kamenje u unoj kesi, ako imaju pravilne ivotne navike. Po pravilu, bolesnici pate od otrih bolova i kod njih se u mokrai javljaju u, krv i gnoj. Postoji samo jedan put za ozdravljenje. On podrazumeva da se odstrane svi uzroci bolesti i da se obnovi jetra, posle ega e normalni sastav ui i uzimani urin razdrobiti kamenje. Glad je prvi korak na tom putu. Svakoga dana za vreme gladovanja klistirom se odstra njuju ekskrementne mase i izluuje se voda, obojena utom bojom ui. Takav snaan efekat izbacivanja ui pomou gladovanja ostvaruje se zbog prodiranja nezasienih masnih kiselina u eludac. Rezultat toga je da se za vreme glado vanja od ui najbolje rastereuju uni kanali i una kesa, 224

to esto podstie izbacivanje sitnih unih kamenia i peska kroz creva. Kod oboljenja od holelitijaze za vreme gladovanja pre poruuje se svakoga dana po jedan sat odleati na desnom boku s termoforom ispod boka. Ta dopunska terapija obez beuje maksimalno optereenje une kese po principu tubaa. Radi resorpcije unog i bubrenog kamenja prepo ruuje se dva-tri puta dnevno piti po 5 0 - 1 0 0 grama vlastitog urina. Gladovanje omoguava da se odstrane energetske stege u jetri i bubrezima, koje prouzrokuju stvaranje kamenja. Eto zato se posle ponovljenih kura gladovanja ne uoava po novno stvaranje unog kamenja i upala guterae, koja se, po pravilu, kombinuje s upalom une kese i holelitijazom. Gladovanje omoguava da se otkloni upala u bubre zima, mokranoj beici, jetri i unoj kesi. Gnoj se od stranjuje, a tkivo zarasta. Ako u tim organima postoji ka menje koje izaziva bol, posle nekoliko dana nastupa olak anje. U mnogim sluajevima dolazi do obrnute resorpcije i drobljenja kamenja. Taj proces se pri gladovanju znatno pojaava primenom urinoterapije. Kod zaputenih sluajeva potrebno je 2 0 - 3 0 dana gladovanja sa tavljenjem obloga od vunene tkanine, natopljene u urinu, na krsta do potpunog izleenja. Kod upornih sluajeva treba ponoviti gladovanje i pridravati se dijete koja drobi kamenje". (Vie o t o m e u mojoj knjizi Udbenik za ienje. - Prim. Genee.) Posle gladovanja treba se pravilno hraniti i pridravati dijete ( s t o j e ve opisano). Ljudi, koji se obraaju povodom raznih oboljenja, 8. ili 10. dana gladovanja esto uoavaju greve u jetri. Oni nikada nisu sumnjali da imaju kamenje u unoj kesi i bubrezima. Ako se grevi periodino ponavljaju, u inter valima izmeu njih ne treba primenjivati nikakvo leenje, ve samo strogu dijetu: svee isceene sokove, odvare od 225

trava, voe, salate i kuvano povre bez kroba (kupus, argarepu, cveklu). G. Vojtovi navodi kako se 46-godinji mukarac p o mou gladovanja oslobodio velikog kamena iz bubrene karlice. Tom oveku lekari su predloili operaciju. Ali poto je bio teak vie od 140 kilograma, bolovao od hipertonije, osteohondroze i ukljeva ' na stopalima, preporuili su mu gladovanje radi uspenijeg operativnog zahvata. Tokom j e d n e kalendarske godine on je primenio tri kure gladovanja po 2 0 - 2 5 dana. Dve poslednje kure primenio je samostalno u domaim uslovima. Rezultat toga je d a j e ogromni kamen poeo da se razara i da izlazi kroz mokrane kanale. Telesna teina mu se normalizovala, nestalo je hipertonije i uk ljeva' na stopalima. K o m e n t a r : znate li zato se stvara kamenje? Veina od nas j e d e istu hranu, a samo pojedinci imaju kamen u bub rezima. Da bi se kamen stvorio i poeo da raste potrebno je arite energetske stege, koje se stvara kao rezultat jakih emocija (psihikih stega). U oblast energetskog zastoja dospevaju materijalne estice, koje se u njemu d i e slino eleznim opiljcima u magnetnom polju. Gladovanje je od stranilo energijski zastoj. A poto se u urinu stalno nalaze materije i uslovi za rastvaranje kamenja, to kamenje se drobi uprkos tvrdnjama lekara.
1

odumrle krljuti, gnojnih rana (ireva), upala itd. On navodi sledei primer: Ve peti mesec pijem mokrau, 2 puta sam gladovala na urinu - 5 i 7 dana. Oseala sam se veoma dobro. Samo mi je nou jako lupalo srce. (Aritmija je esto prisutna u sta dijumu narastajue acidoze. To je posledica intoksikacije organizma. - Prim. Genei.) Za vreme gladovanja odlino sam izgledala, kao nikada ranije. Na licu je bilo manje mitesera, oni me mue od 12. godine. Ranice su poele bre da zarastaju. (To je posledica podizanja imuniteta usled gladovanja. - Prim. Genei.) Pre mesec dana svi moji poz nanici bolovali su od gripa. Bolovali su dugo, teko i posle su mnogo kalj ali. Razbolela sam se u 7 sati uvee. Imala sam groznicu. Preko noi sam popila au mokrae. Ujutro je sve bilo normalno. Proitala sam Va I tom u leto 1994. godine. istila sam creva. Posle nekoliko dana poelo je da izlazi veoma mnogo sluzi (filma). Jednom sam se ak i uplaila od onoga s t o j e iz mene izalo. Izala je dugaka (oko 60-70 centimetara) arapa od sluzi, vrsta kao polietilen. Izlazilo je mnogo ekskrementnog kamenja. (Dolo je do otkidanja patolokih naslaga, koje su se razrasle na zidovima creva. - Prim. Genei.) istila sam jetru 5 puta. Izalo je oko stotinu manjih i sasvim malih kamenia. Jedan je bio veliine, 1,5 x 2,3 centimetra, poluprozraan, utozelen. Kada sam poela da pijem mokrau i da jedem mnogo salate na biljnom ulju, osetila sam da se jetra ponovo isti. Ona je nou j a k o pulzirala. Izalo je nekoliko malih kamenia." Komentar: urin i strukturirana tenost iz povra odlino razredu ju u, razaraju kompaktne konkremente u unim kanalima, to dopunski isti jetru. 227

KONA OBOLJENJA Doktor H. Selton iznosi na hiljade sluajeva izleenja konih oboljenja gladovanjem. Tako j e z a leenje mitesera i drugih prostijih konih oboljenja potrebno dve nedelje gla dovanja, .ak i manje. Teka kona oboljenja u vidu ekcema zahtevaju dugotrajnije gladovanje - do ti ietiri nedelje. Poboljanje pri gladovanju svodi se na otklanjanje otoka, 226

EKCEM

PSORIJAZA

Veina konih oboljenja nastaje kao rezultat preoptereenja organizma toksinima i ljakom. Deo oboljenja nastaje usled uzimanja lekova koji sadre arsenik, ivu, jod, kalijum itd. Neki oblici konih nadraaja rezultat su vakcinacija, unoenja seruma i drugih lekova u organizam. U svim sluajevima leenje se zasniva na odstranjivanju uz roka, a to ne moe uraditi ni jedna mast. Kod svih konih ospi, ak i kod najteih oblika ekcema, preporuuju se esta kupanja u toploj vodi, a j o bolje je mazati kou urinom. U mnogim sluajevima istoa je sve to je potrebno da bi ovek mogao da ozdravi. Nekoliko kupki ili mazanja tela ukuvanim urinom i kono oboljenje odumire. Kod svih konih ospi glavna panja poklanja se dijeti. Skoro uvek se ispostavlja da se ovek prejeda. Viak kroba i eera u hrani donosi mnogo tete. U veini sluajeva hrana se uzima u kombinaciji koja je najnepovoljnija za probavu: tako se susreu navike da se u jednom obroku j e d e hrana bogata krobom i belanevinama. To je esto d o voljno da izazove poremeaj probave i upalu koe. .1. Nikolajev govori o leenju osamnaestogodinje d e vojke od konog oboljenja (tamnocrveni, nabubreli gnojni irevi i kraste pokrivali su lice i ruke). Devojku su ranije leili medikamentima, koji su joj u poetku pomogli, a zatim se njeno stanje pogoralo. Kao rezultat desetodnevnog-dvanaestodnevnog glado vanja bolest je poela da se gubi:'zasuile su se upale a kraste su poele da se iste. Meutim, potpuno izleenje postignuto je tek posle ponovljene kure gladovanja. Kona oboljenja zahtevaju kompletno ienje orga nizma, a to se ne moe postii jednim prekinutim glado vanjem. Radi toga je potrebno uraditi dva ili tri gladovanja u 228

trajanju od 20 do 30 dana tokom jedne ili dve godine. U svakom sluaju vaa upornost bie nagraena povratkom zdravlja. K o m e n t a r : histerinost u datom primeru ukazuje na snanu psiholoku stegu posebnog oblika, koja je izazvala zagaenje koe lica. Gladovanje je izbrisalo tu stegu, ali ne u prvom pokuaju.

MULTIPLASKLEROZA Re skleroza" oznaava ogrubelost ili stvrdnjavanje. Ona je vezana za stvrdnjavanje odreenog dela tela usled upale. U nervnom sistemu skleroza znai - prekomerni i nekontrolisani rast vezivnog tkiva. Multiplaskleroza karakterie se stvrdnjavanjem, koje napada pojedine delove oblasti, rasejanim u mozgu ili kotanoj sri. Ti stvrdnuti delovi mogu biti veliine od glave iode do zrna graka. Glavni simptomi: slabost, jaki nagli pokreti, poremeaj koordinacije udova, psihiko rastrojstvo s odgovarajuim halucinacijama, neprestano prianje i pomeranje" oiju, nagli trzaji tela. Multiplaskleroza uspeno se leci gladovanjem, ak i u zaputenim sluajevima. Zato je potrebno primeniti neko liko kura gladovanja po 15-25 i vie dana. Evo opte slike gladovanja koja se moe primeniti za sklerozu. Prvo glado vanje daje primetno poboljanje opteg stanja obolelih, po boljava se kontrola i upotreba udova, bolesnici koji su vezani za postelju esto ustaju i mogu se kretati. To p o boljanje i ak dalji progres imaju svoje mesto samo pri briljivo razraenoj dijeti (vidite odgovarajue poglavlje ishrane pri izlasku iz gladovanja), redovnim odgovarajuim vebama i sunanim kupkama u periodu posle gladovanja. Tako se sprovode tri ili vie kura gladovanja. 229

Umesto vebi rade se laki pokreti, koji zahtevaju pove anje lakoe i vetinu. Ishrana se sastoji od voa i povra s veoma ogranienom koliinom masti, eera, belanevina i kroba. Bolje je davati bolesniku belanevine biljnog p o rekla - orasi i seme suncokreta. Primer: Imam 60 godina. Nabavila sam Vaa 4 toma. Za etiri meseca gladovala sam na urinu i sveoj vodi 3 puta po 3 dana: iezli su bolovi u zglobovima, smanjio se pritisak, ne bole me bubrezi, smrala sam 15 kilograma, oseam se dobro. (Tako veliki gubitak kilograma moe se objasniti jedi rio tim, da se organizam oslobodio ne samo suvine, nego i bolesne mase tela. - Prim. Genei.) Moj mu ima 70 godina, pocrveneo mil je veliki prst na nozi. U bolnici su mu dali injekcije i masti, ali mu je za nedelju dana oteklo itavo stopalo. Nagovorila sam ga da pije mokrau i on je pristao. Tri dana gladovanja i mokraa. Noga je sve vreme bila u mokrai. etvrtog dana s m o odvezali nogu. Otok je spao, a sa njim i svi vorii oko malog i velikog prsta. Noga se podmladila. Nismo mogli da se naudimo". Komentar: ta znai crvenilo? Da na tom mestu postoji upala, pa prema tome i truljenje. Glad i kiselinska svojstva urinasveli su pH tog dela tela na normalnu. To je patoloki proces liilo njegovog korenja" i sve je dolo u prvobitno stanje.

Narkoman B., 42 godine, iz Kijeva, priao je autoru, svom lekaru, da se posle prve kure RDT pojavio u drutvu narkomana, prosedevi tamo celo vee bez narkotika, i samim tim je izbezumio drugove" oko sebe. Posle toga njegov primer je sledio S., 34 godine, koji je bolovao od iste bolesti. Svaki od njih moe samostalno primeniti slian frakcioni metod lekovitog gladovanja. Samo pri tome treba znati, d a j e kod njih najtei period - prvi dan gladovanja. U stvari, kada se ovek izbavi od te bolesti, sedeti pored narkomana koji uzimaju narkotike, strogo se zabranjuje". Prema tome, ne pribegavajui dugotrajnom medikamentnom leenju, ponekad bez rezultata, bolesnik se moe izbaviti od svoje strane bolesti. Jer te bolesti prouzrokuju neurozu i psihozu, tj. socijalnu degradaciju. Leenje glado vanjem pomae alkoholiaru i narkomanu da postanu soci jalno uvaeni ljudi.

NEFRITIS Nefritis je hronino oboljenje upale bubrega. B i z o se lei gladovanjem, pravilnom ishranom i pridravanjem fizi olokog reima ivota. Te jednostavne promene u ivotu treba izvriti pre nego to bolest bubrega dospe u nepo vratno stanje. U tim sluajevima bolje je primenjivati urinsko gla dovanje - ono direktno deluje na bubrege. Trajanje gladovanja moe biti od dve do tri nedelje. Za vreme gladovanja stanje bubrega se brzo poboljava. Simptomi trovanja mokraom: glavobolja, vrtoglavica, esto i obilno mokrenje, znojenje -nestaju ve prve noi. Mokraa postaje normalna po boji i mirisu, i sve ukazuje na obnavljanje normalnog luenja. Obnavljanje bubrega, do kojeg dolazi posle gladovanja, bie sigurnije, potpunije i bre ako se umereno hranite 231

NARKOMANIJA I ALKOHOLIZAM Gladovanje pomae oveku da se izbavi od alkoholne i narkotine zavisnosti. Ispostavlja se da za vreme gladovanja nema apstinentnog sindroma, vezanog za ukidanje narko tika. Evo sluaja iz prakse G. Vojtovia: 230

sveim voem, sveim i dinstanim povrem. Ne upotreb ljavajte: krobne produkte (krompir, peciva), koncentrisane eere (bombone, poslastice, halvu, sirupe), koncentrisane belanevine (sir, jaja, meso, ribu, buljone), koncentrisane masti (sve vrste masti - ulja, bez izuzetka). Luk, enjak, sosove, goricu (sent), rotkvice, kres (Lepidium sativum) i druge namirnice koje sadre ulje od slaice (gorice) i koje nadrauju bubrege, treba iskljuiti iz ishrane. Alkoholni napici, aj, kafa, kakao i okolada tetni su za oveka koji ima obolele bubrege. Prekomemo uzimanje vode takoe je tetno. Poslednji obrok hrane treba da bude najkasnije do 16 sati. Ujutro je poeljno piti po 100 grama vlastitog urina.

Apsolutna sterilnost retko se sree ne samo kod muka raca nego i kod ena, i u tim sluajevima gladovanje ne pomae.

N E S P E C I F I N I INFEKTIVNI P O L I A R T R I T I S Ljudi koji boluju od ove bolesti, stalno su neraspoloeni i uznemireni, na licu im se vide tuga i nesanica - peat patnji, na elom spoljanjem izgledu - oajanje i bezizlaznost. Takvi ljudi skoro uvek izbegavaju drutvo, a pone kad im se javljaju misli o samoubistvu. Sve to ukazuje na prisustvo snane psiholoke stege, koja j e naruila nor malnu cirkulaciju materija u organizmu. Gladovanje dobro pomae ak i invalidima 11 i 111 gru pe, koji ne mogu sami sebe da opsluuju. Trajanje gladovanja od 18 do 25 dana. Uobiajeno po boljanje uoava se na drugom i treem stadijumu gla dovanja. Ublaavaju se bolovi u zglobovima, poveava se njihova pokretljivost i splanjavaju otoci. Istovremeno kod bolesnika se poboljava i psihiko stanje, iezavaju teke misli vezane za bolest, normalizuje se san. .1. Nikolajev opisuje tok leenja 26-godinje bolesnice, koja je patila od nespecifinog infektivnog poliartritisa s deformacijama. Pre gladovanja bolesnica se alila na stalne i probadajue bolove u zglobovima - glenjevima ruku, na taktovima, kolenima i na golenino-stopalnim zglobovima, na razdraljivost i nesanicu, na iznemoglost i ogranienu pokretljivost deformisanih zglobova. Bolest je trajala vie od tri godine. Pacijentkinja je probala vie puta kure medikamentnog leenja u stacio narima, ali tripet dana posle injekcija bolovi u zglobovima su se javljali s j o veim intenzitetom. 233

NEPLODNOST Gladovanje je pomoglo mnogim enama da ostanu trudne posle mnogo godina neplodnosti. Mnoge od njih priale su o poremeajima menstrualnog ciklusa, obilnim menstruacijama, jakim grevima, koji su ih svakoga meseca smetali u postelju, velikim ugrucima krvi, osetljivosti i bolovima u grudima i drugim simptomima koji ukazuju na poremeaj endokrine ravnotee, upale jajnika ili materice i nervne poremeaje. Druge su se alile na upalu sluzokoe materice s veim ili manjim luenjima iz vagine. Te neno rmalne vaginalne izluevine i sama sredina inaktivirali su spermatozoide i nije dolazilo do zaea. Takvi sluajevi se veoma lako lece i mogunosti da ena zanese potpuno se obnavljaju pri fizikom, u m n o m i fiziolokom odmoru - gladovanju. Umesno je istaci da nema pobaaja i dolazi do normalne trudnoe kada pomou gladovanja i pravilne ishrane doe do detoksikncije or ganizma. 232

Pre gladovanja bolesnica je imala smanjenu telesnu teinu. Evo kako je kod nje teklo gladovanje: prvi c/an gladovanja: ali se na bolove u zglobovima, promenljivo raspoloenje, razdraenost i nesanica itave noi. etvrti dan gladovanja: bolovi u zglobovima su se smanjili, izgubila je 2,5 kilograma, vei deo vremena pro vodi u postelji, razdraljiva je i ima slab san. deseti dan gladovanja: bolovi su se znatno smanjili, sa zadovoljstvom seta bez iije pomoi. Raspoloenje se p o boljalo, uestvuje u radnoj terapiji; nou spava 6 - 7 sati. dvadeset peti dan (poslednji): izgubila je 9 kilograma. Raspoloenje stabilno, poboljala se pokretljivost zglobova, bolovi su nestali; bolesnica eta, skoro da ne hramlje, ima dobar san. Otputena je s klinike i poela je da radi. Poboljanje stanja obolelih od nespecifinog infektivn o g poliartritisa s deformacijama uslovljeno je normali zacijom ovekovih spoljanjih manifestacija. To, sa svoje strane, normalizuje proces razmene materija u organizmu. Pravilna ishrana slabi i otklanja moguu alergiju. Veliki znaaj ima i to io se pri gladovanju organizam oslobaa ta loga soli i druge ljake, nastale u procesu razmene materija. Mnogo je sloenija situacija kod reumatskog poliar tritisa. Tu je izraena infekcija streptokokama, koja isto vremeno unitava i zglobove i srane zaliske. Izvor infek cije gnezdi se u krajnicima ili u drugim aritima. U tim sluajevima dobro dode minsko gladovanje. Velika efikasnost leenja urinskim gladovanjem u o ena je kod metabolinog poliartritisa, koji se ispoljava u taloenju mokranokiselih soli (razliiti ukljevi i ,,mam u z e " na povrini zglobova). Do brzog poboljanja dolazi ako se na deformisana mesta stavljaju obloge sa starim urinom. 234

OBOLJENJA ENDOKRINIH LEZDA Za vreme gladovanja stimuliu se i normalizuju fun kcije hipotalamo-hipofiznog i nadbubrenog sistema. D o zirano gladovanje ima regulaciono dejstvo i javlja se kao blai stres, koji stimulie rad endokrinih lezda (lezda sa unutranjim luenjem). Zato se gladovanjem lece razni o b lici oboljenja endokrinih lezda. U mnogim sluajevima hipertrofnani oblici guavosti resorbuju se bez operativnih zahvata. Tiljden istie da se Bazedova bolest Iako leci gladovanjem. A cistozna guavost i Adisonova bolest lece se m n o g o tee. G. Vojtovi opisuje, kako je 46-godinja ena koja je bolovala od tireotoksine guavosti III stepena, hroninog holecistitisa, gastritisa, kolitisa, poremeaja ritma (napadi promenljive aritmije), neuroze itd., s relativno malom telesnom teinom od 52 kilograma, primenila tri kure frakcionog gladovanja. Svi simptomi oboljenja su nestali.

O B O L J E N J A KRVI Krv se pri gladovanju isti od svega nepotrebnog, od nosno sve se dovodi u harmoniju, izmeu ostalog i faktori zgrunjavanja. Gladovanjem se mnogo bolje isti krv nego hemodijalizom ili hemosorpcijom - ienje krvi pomou aparata. Gladovanjem se odlino leci maligna malokrvnost (anemija). Doktor Heja iznosi, da se od sto ljudi obolelih od maligne anemije, koje je on leio gladovanjem, samo kod osam ljudi ponovo pogoralo stanje. Slino navode i mnogi drugi lekari koji su praktikovali leenje gladovanjem. Om smatraju, da maligna anemija u veini sluajeva nastaje 235

usled nepravilne ishrane, budui da ponovljeno gladovanje i pravilno obnavljanje ishrane posle gladovanja dovodili su do izleenja. L e u k e m i j a - viak belih krvnih zrnaca (limlbcita) u krvi. Smatra se, da je ovo oboljenje vezano za oteenje elija kotane sri i promena u limfnim vorovima. Medikamentnim metodama ne moe se izleiti, a gladovanjem se uspeno lece, ak i zaputeni oblici bolesti. To se objanjava time, to glad, izazivajui dubinske promene u organizmu, blagotvorno utie (isti i stimulie Prim. Genei) na k o tano tkivo i slezinu. Kao dopunu gladovanju preporuuju da se esto primenjuju sunane kupke i pravilna ishrana.

OBOLJENJA ORGANA ZA DISANJE Oboljenja organa za disanje lako se lece gladovanjem. Prehlada i alergija nestaju u svim sluajevima, iako se prvih dana gladovanja moe javiti pojaano luenje sluzi i plju vake.

Sinusi
Gladovanje je efikasno kod gnojno-polipoznih sinusitisa u kombinaciji s bronhijalnom astmom i fibromom grk ljana. U veini sluajeva polipi su se resorbovali i gnoj je prestajao da se lui. Pri gladovanju u vezi sa pojaanom aktivnou fer menata pojaava se sposobnost za unitavanje opni mikro ba. U pojedinim sluajevima, kada je patogena mikroflora koncentrisana u teko dostupnim delovima ovejeg or ganizma (u maksilarnim i drugim sinusima, kapsuliranim aritima i drugo), pri gladovanju obavezno se intenziviraju te infekcije u obliku upale hroninog tonzilitisa, srednjeg otitisa, sinusitisa, hidroadenita itd. s temperaturnom reak cijom. Po pravilu, u tom sluaju ne treba uzimati lekovc. Temperatura se obino normalizuje u toku dva-tri dana. Izleenje je potpuno. Hronina upala nosnih (maksilarnih) sinusa Ovo oboljenje nastaje kao rezultat nagomilavanja sluzi, koja se u njima skuplja godinama. Ta sluz se usled dehidracije presuje, podvrgava bakterijskom razlaganju, to stvara a r i t a trulei i upale. Celokupnost tih procesa naziva se tokseinijom, koja je glavni uzrok svih oblika upale unutranjih sluzokoa upljih organa ovejeg organizma. Sve dok se odrava stanje stvaranja sluzi, 237

OBOLJENJA OIJU Gladovanje dobro pomae pri oboljenju oiju. U m n o gim sluajevima defekti vida potpuno se odstranjuju gla dovanjem. Gladovanjem se posebno dobro lece katarakta, hipertonija konjunktive, kataralni i granulozui konjunktivitis, glaukom, keratitis i miak. H. Selton navodi sluaj, d a j e slepilo jednog oka (usled katarakte) potpuno izleeno posle osamnaestodnevnog gladovanja. Razne vrste konjunktivitisa zahtevaju primenu i urinoterapije i gladovanja. Krai rokovi gladovanja primenjuju se kod akutnih, a du gotrajni kod hroninih oboljenja. Kod glaukoma povean unutranji pritisak oiju postepeno nestaje nakon dve-tri nedelje gladovanja. Ako se upotrebljava urin, izleenje e biti bre. Kod ljudi s poetnim stadijumom hipertonije u periodu lekovitog gladovanja i naredne pravilne ishrane uoava se poboljanje stanja u onom dnu, to se ispoljava smanje njem spazma krvnih sudova i normalizacijom unutaronog pritiska. 236

podrano iscrpljujuim ivotnim navikama i prejedanjem, nema nade za izleenje. Gladovanje omoguava da se normalizuju ivotne navike i da se organizam oisti. Polipi u nosu Gladovanjem se resorbuju polipi u nosu i obnavlja sluzokoa nosa. Upala nosnih sinusa u nekim sluajevima prolazi brzo, a u nekim je potrebno gladovati due.

O B O L J E N J A UHA Te bolesti vezuju se za hipertoniju i aterosklerozu. Gla dovanje veoma dobro obnavlja funkciju sluha. Tako j e , posle gladovanja tokom 15-25 dana i petnaestodnevnog-dvadesetdnevnog procesa obnavljanja, obavljeno istra ivanje kod obolelih od gluvoe. Kod 82 od 93 ispitanih bolesnika sluna funkcija se poveala sa 5 na 15 decibela na niim i srednjim frekventnim opsezima. Kod 11 ljudi nije uoeno poboljanje sluha, ali je zato kod svih iezlo zujanje i *um u uima i glavi. Poboljanje se objanjava ienjem nervnih receptom i nerava, poboljanjem ishrane pua", polukrunih kanala i mozga.

Po pravilu, ovakvi bolesnici, naroito sa zaputenim oblikom bolesti, teko se lece. Ne pomau ni lekovi, ni dijeta. Obolele su probali da lece gladovanjem. Pod ruko vodstvom akademika A. N. Bakuleva gladovanjem su leili 275 bolesnika od akutnog pankreatitisa. Svi su otputeni u zadovoljavajuem stanju. Gladovanje je odlino sredstvo za leenje pankreatitisa i uveliko se primenjuje kod akutnog i hroninog oboljenja. Radi postizanja dobrog lekovitog efe kta dovoljno je 10-15 dana gladovanja. Glavni princip le enja kod pankreatitisa jeste otklanjanje bolova, obezbedenje funkcionalnog mirovanja pankreasa, otklanjanje in toksikacije i poremeaja krvotoka.

PNEUMONIJA Pneumonija moe imati akutni karakter (fibrozno zapaIjenje plua), ako se na vreme ne preduzmu odgovarajue mere. Jedna od takvih mera moe biti gladovanje. Naalost, retko ko shvata potrebu odustajanja od hrane do potpunog izleenja bolesnika. Navodim primer iz pisma upuenog Genei: Po specijalnosti sam hirurg, anesteziolog-reanimatolog. Imam 56 godina, od toga 20 godina sam u operacionoj sali. Nagledao sam se patnji ljudi i kako su umirali. Jo od studentskih dana mui me pitanje, zato se pri o b dukciji konstatuje da su svi organi itavi, a ovek je umro? Naalost, odgovori na stvarne uzroke razliitih oboljenja poeli su se pojavljivati u tampi tek u poslednje vreme. Nesumnjivo j e , da ste dali veliki i neprocenjiv doprinos u razjanjavanju mehanizama naruavanja ovejeg zdravlja, i to oveanstvo ceni. S pojavom Vaih unikatnih radova 239

PANKREATITIS Akutna ili hronina upala pankreasa (guterae) propraena otrim, ponekad rairenim bolom u gornjoj polovini stomaka, estim povraanjem, estim smanjivanjem arte rijskog pritiska. Takvom bolesniku hitno je potrebna hos pitalizacija. Nita manje neprijatnosti nisu ni kod hroninog pankreatitisa - bolovi, podrigivanje (recidiv), muka itd. 238

moj ivot je dobio novi smisao i nove kvalitete. Koristim se ovom prilikom ne samo da Vam iskaem zahvalnost, ve i da sa Vama podelim rezultate mojih radova koji se odnose na samoozdravljenje. Tako, na primer, svakoga jutra ispirani debelo crevo toplom vodom iz vodovoda, posle ega imam nekoliko stolica. Tako su mi creva ista i ne mue me po ceo dan. Posle takve terapije u stomaku oseam neuobiajenu lakou i blagodet. Pranjenja (ekskrementi) ni na ta ne miriu. Sve polemike o tome d a j e detaljno ispiranje creva tetno, liene su svih osnova. Ja ispirani creva ve trideset godina, a rezultat toga je dobro zdravlje. Od 1973. godine poeo sam da gladujem prema metodu Nikolajeva. Seam se, te iste godine za samo 15 dana glado vanja na vodi izleio sam se od teeg oblika dvostrane pneumonije (na jednoj grani s fibrozom)".

POLIOMIELITIS Po pravilu, ovo oboljenje, koje napada kotanu sr, kod oveka se javlja jo u dejem dobu, i njegove posledice su razorne i prouzrokuje skoro paralizu. Bolest se veoma teko leci i vremenom svi lekovi postaju beskorisni. Ipak, praksa primene lekovitog gladovanja pokazuje, da se i ta bolest leci. Naravno, sve zavisi od teine bolesti i odlunosti oveka da due gladuje nekoliko puta uzastopce. Statistika pokazuje da se u 9 8 % sluajeva tog oboljenja uoava potpuno izleenje za vreme gladovanja ili ubrzo posle njega.

POVEANJE TELESNE TEINE GLADOVANJEM A k o ovek, nezavisno od svoje konstitucije, ima malu telesnu teinu - to je pre svega bolest, koja ukazuje na prisustvo kompenzacionog procesa. Kod takvog oveka patologija postoji kako u svesti, tako i u telu. Svest pati od psiholokih stega, a telo - od ljake. Zbog zagaenosti" elija veeg ili manjeg - neki organi nenormalno funkcioniu. Gladovanje omoguava da se oiste kako svest, tako i telo. Osim toga, stimuliu se sposobnosti svake elije za bolju asimilaciju hranljivih materija, to omoguava o veku koji pati od nedostatka kilograma da za nekoliko nedelja ili meseci dobije na teini, esto toliko uoljivo, da izaziva uenje okoline. G. Vojtovi opisuje kako je gladovanjem leio mrave ene, ija telesna teina posle Lenjingradske blokade vie godina nije mogla da se normalizuje. Osim toga, one su patile i od nekih hroninih oboljenja. Mrave pacijentkinje pristale su da se lece gladovanjem, ali u poetku nisu mnogo verovale u povoljan ishod. Kakvo je bilo njihovo zapre241

Specijalisti za lekovito gladovanje istiu, da se stagnantne pojave u pluima i bronhitisi brzo i uspeno lece gladovanjem. Gladovanjem se mnogo tee leci tuberkuloza. Ako proces nije zaputen, iako je hronini - gladovanje u potpunosti leci. Za tuberkulozu se preporuuje nekoliko kratkotrajnih kura gladovanja, koje su mnogo efikasnije od j e d n o g dugotrajnog gladovanja. To se objanjava time to oboleli od tuberkuloze teko dobijaju na teini posle dugo trajnog gladovanja. Radi profilakse takvih oboljenja oveku s oslabljenim organizmom, sklonom upalnim procesima u pluima ili bronhitisima bilo kojeg oblika, preporuuje se da unapred elici svoj organizam povremenim gladovanjem. Ta glado vanja ine organizam manje zagaenim, pa prema tome, i otpornijim na razne viruse. 240

paenje kada su posle ponovljenih kura gladovanja uspele da se oslobode hroninih oboljenja i prvi put posle mnogo godina obnove normalnu telesnu teinu.

PREHLADA Prehlada je prvi simptom psihike stege, zastoja ener gije, to se kasnije moe manifestovati kao rak, tuberkuloza ili slina degenerativna oboljenja. Izmeu prve prehlade u detinjstvu i smrti od raka u starijem dobu su godine ispoljavanja raznih simptoma, kao to su este prehlade, kaalj, angina, zatvor, prolivi i glavobolja. Umor, razdraljivost, runi predoseaji, uznemirenost, nesanica, oteano disanje, obloen jezik i mnogi drugi simptomi i akutna oboljenja, ne predstavljaju nita drugo do krize ienja organizma. o vek koji nije toksian i zatrovan nee patiti od svih tih simptoma prehlade. Prehlada se moe izbei ne samo ograniavanjem is hrane i briljivom potronjom energije, ve i gladovanjem. Kljukajui se hranom, vi prouavate bolest. Neki ljudi, koji se bave liskulturom i sportom i polivaju se ujutro "hladnom vodom, odnosno tre po 6 - 8 kilometara, nisu nita manje podloni prehladama. Pogreno je milje nje da oni na taj nain jaaju organizam. Punokrvni i puni ljake ljudi mogu da ostave utisak veoma zdravih ljudi. Ali n a v i k e nepravilne ishrane uobiajenom tekom hranom, a otuda i prejedanje pravi su nain da se prehlada zaradi, a ne da se izbegne. Kod hlaenju otpada, i kada ste 242 ljudi, koji su ve slabi i puni ljake, pri suvinom ili zagrevanju usporeno je i oteano odstranjivanje to esto izaziva krize - prehladu. Treba shvatiti da, ve oslabljeni i zatrovani, svaki novi faktor koji

slabi organizam dodatno optereuje sistem za izluivanje, to neminovno prouzrokuje krize. Deava se, da svako novo optereenje u funkcionisanju sistema za izluivanje izaziva akumulaciju ljake i toksina, ija se koncentracija poveava iznad dozvoljenog nivoa, a organizam je prisiljen da obnavlja svoje ranije stabilno stanje. Organizam ih u poetku upa akutnom lekovitom krizom - kijavicom. Ne smatrajte kijavicu virusnim dejstvom ili oboljenjem. Treba da shvatite da ivotna snaga u tom sluaju radi za vas. Kod prvih simptoma prehlade treba odmah prekinuti svako uzimanje hrane. Umesto velike koliine vode, kako savetuju, treba piti onoliko, koliko imate potrebu za vodom. I stvarno, deava se, da to se pije manje vode, tim bre dolazi do ozdravljenja. Poeljno je gladovati na urinu naj manje 24 sata, a moe i do 3-4 dana u zavisnosti od teine simptoma. Posle gladovanja, narednih dana hrana mora biti lagana: sok od argarepe i jabuke za doruak; u podne - salata od povra a za veeru - svee voe, prema godinjem dobu. Toga se treba pridravati an-dva. Teka hrana ne srne se jesti do potpunog izleenja. Za vreme gladovanja najbolje je leati u toplom, preko dana biti u sobi (stanu), a nou izlaziti na sve vazduh. Poeljno je tuiranje toplom vodom. Ako ne moete da izostanete s posla, treba to vie da se odmarate i rano odlazite na spavanje. itanje i gledanje televizije su nepo eljni. Primer: Imam 65 godina. Kraste su me tako prekrile sa svih strana, da mi se ponekad ini da je doao kraj. Bez raz miljanja i pripreme poeo sam da ivim prema e d u " Porlirija Ivanova. Pridruila mi se i ena, pa je postalo veselije i interesantnije. U prolee 1991. godine kupio sam 243

knjigu Armstronga iva voda i knjigu Brega udo gla dovanja. Posle itanja doao sam do zakljuka da se one mogu i da ih treba objediniti. Posle godinu dana, tj. u 1992. godini, zaboravio s a m " s koje strane mi je srce i za pre hlade. U 1995. godini kupili smo Vae knjige. Za ienje creva pridravao sam se preporuka Semj o n o v e , a zatim sam odluio d a j e bolje ujutro piti vlastiti urin, prikupljen tokom dana (1,2 - 1,5 litara), kada se orga nizam prirodno ispraznio. Probao sam, i popio, a posle 15-20 minuta iz mene je izalo toliko ubreta" - uas, i ne samo to. (Ja sam ranije ve pisao, da je sve besmislica u odnosu na urinske klistire. Uz to ta terapija se naziva ankh Prakalana s urinom. - Prim. Genei) Sada je petiesti dan kako gladujem na destilovanoj vodi i dnevnoj mokrai. Poslednjih 7-10 dana gladovanja primenjivao sam bez klistiranja ovako: prvog dana posle pranjenja pio sam navedenu koliinu urina i nakon 20-25 minuta dolazilo je do pranjenja - lino oseanje je dobro. Drugog dana - ista procedura s izbacivanjem skoro iste mokrae nakon 20-30 minuta. Treeg dana gladovanja - ista procedura s izbacivanjem iste mokrae iz anusa i oseajem lakoe u itavom telu i bez ikakvih tegoba".

PROSTATITIS To je obino uzrok anurije (prestanka luenja mok rae) i zagaenosti mokrane beike. Zato se javljaju ne prijatni oseaji u leima, bedrima, nogama, a ponekad lum bago i ishijas. Nadraaj izazvan anurijom obavezno prou zrokuje upalu mokrane beike i ak stvaranje gnojnih rana u mokranoj beici i na njenom grliu. Poveanju prostate skloniji su debeli ljudi, s velikim stomakom, iji je nain ivota vie vezan za sedenje. Zadrana mokraa truje mok ranu beiku, a vremenom - itav organizam, izazivajui patnje i uznemirenost. Lekari kau d a j e uzrok prostatitisa nepoznat. Mi mi slimo da je to rezultat psiholokih stega, koje dovode do preteranosti u jelu i piu, a takoe i polnim odnosima.
21

PSIHIKA OBOLJENJA Stabilnost rezultata leenja gladovanjem kod psihikih oboljenja uglavnom zavisi od dva faktora. Prvi - pridr avanje strogog reima ivota kako u odnosu na ishranu (mleno-biljna dijeta), tako i na uslove stanovanja i rada. Drugi, nita manje vaan, princip - tempo razvoja bolesti i starost oboljenja. Svee" bolesti prolaze bre, dobro stanje se zadrava due vremena; pri povoljnim uslovima bolest se vie ne ponavlja. to bolest due traje i to se bolesnik due podvrgava raznim metodama leenja, slabiji su pozitivni rezultati od lekovitog gladovanja i time se pre moe povra titi ranija bolest. To je i shvatljivo: kada je organizam due vremena napadnut boleu, kada se ona intenzivno razvija, prirodna snaga njegovog imuniteta je vie poljuljana, pa
21 Priniedba prevodioca.

Komentar: to je interesantna kombinacija gladovanja i ankh Prakalane s urinom. Uopte, predlaem progresiv niju tehnologiju leenja. Ovaj primer pokazuje, da usled primene svega navedenog u organizmu ostaje masa skri vene patologije, koja eka svoj trenutak. Zato moje pre poruke daju uspene rezultate i u borbi s tom patologijom. Uz to, dajem opis mehanizama dejstva jedne ili druge tera pije i preporuke, to je za druge autore t e n a inkognito" nepoznata zemlja. 244

245

prema tome, smanjuju se i mogunosti izleenja i odr avanje postignutih rezultata leenja. Iz prakse./. Nikolajeva: Bolesnik B. doao je kod nas s dijagnozom: izofrenija hipohondrinog oblika. Zalio se na glavobolju, oseaj pra znine u glavi, lupanje srca, lelujanje u grudima i grlu, oseaj odsustva leve polovine grudnog koa zajedno sa srcem i rukom, zatim da mu eludac ne funkcionie, da ga obuzima oseaj hladnoe ili vreline u nogama, opta slabost. Povre meno je imao neodoljivu elju da laje kao pas. U takvom stanju bolesnik je ti'i godine proveo u psihi jatrijskoj bolnici, gde je bezuspeno proao sve mogue terapije. Posle toga prebaen je na kliniku za lekovito gladovanje. Bolesnik je gladovao 29 dana. Na molbu njegove majke i njegovu 12. dana rekonvalescencije posle gladovanja ot pustili smo ga kui. Kod kue je B. produio s obuavljajuom dijetom, izlazio u etnju, klizao se. Njegovo stanje se i dalje poboljavalo, albi vie nije bilo. On je bio zdrav. Kasnije je B. produio da poseuje predavanja na prav nom fakultetu. Zavrio je prava. Primljen je na rad u j e d n o m od ministarstava kao referent. Tamo radi ve vie od dva deset godina. Ima veliki autoritet medu saradnicima, a bavi se i drutvenim radom. Oenjen je. U porodinom ivotu je srean. Na stacionarnom leenju nije bio nijednom. Istina, povremeno se kod B. javljao oseaj uznemirenosti. Mnogi su ubedeni, da to nije toliko loe - nema nerealnog opti mizma i ravnodunosti. Sa hipohondrijom koja ga povre m e n o ' i z n e n a u j e B. ume sam da se bori, uz primenu povremenih doziranih gladovanja. Svake godine putuje na odmor, pridrava se prepisane dijete: bez mesa, sa znatnim ogranienjem ivotinjskih belanevina, uz preovladavanje sveeg povra i voa. Alkohol i puenje su iskljueni. B. se do dananjih dana konsultuje s lekarom, koji g a j e leio". 246

Komentar: oseaj uznemirenosti govori o psihikoj ste zi u ovekovim spoljanjim manifestacijama. Uporedo s gladovanjem treba primeniti metod ienja vlastitih spo ljanjih m a n i fe st a c i j a.

SRANA OBOLJENJA Veina sranih oboljenja javlja se usled suavanja koro narnih arterija i stvaranja tromba u njima. Gladovanje s urinom resorbuje ih bre. Trombi i naslage holesterina, koji prekrivaju zidove arterija iznutra, pri gladovanju rastvaraju se sami. Leenje gladovanjem efikasno je kod ateroskleroze, akutnog miokarditisa, gojaznosti srca, endokarditisa, obinog perikaiditisa. Mnogo tee gladovanjem se leci kalcinirani perikarditis. Njega dobro otklanja samo m i n s k o gladovanje. Za vreme dugotrajnog gladovanja srce se odmara. Ali ni o kakvom odmoru ne moe biti ni rei dok traje gladovanje, stadijum iritacije hranom i delimino narastajua acidoza. Tek posle prve acidozne krize uoava se normalizacija pulsa. On postaje blag, a krvni sudovi elastiniji. Ritam sranih kontrakcija se usporava. Tonovi se jasno uju. Nestaju ekstrasistole - prekidi rada srca s prevremenim impulsima iz njegovih kontraktivnih miinih delova srane komore i pretkomore. esto se pri gladovanju normalizuju najslo eniji poremeaji ritma sranih kontrakcija - paroksizmi treperenja sranih pretkomora, kada srce bukvalno radi u mestu. Koronarni poremeaji i srane mane Gladovanje se uspeno primenjivalo kao metod leenja gojaznih ljudi s hroninim koronarnim poremeajima (ne247

dostacima). Poboljanje stanja veine obolelih objanjava se time to znatno mravljenje vodi normalizaciji razmetaja srca i poboljanja koronarnog krvotoka. Srane mane obino nisu kontraindikativne za glado vanje, ipak rokovi gladovanja ne smeju biti suvie dugi. U nekim sluajevima kod tog oboljenja potrebno je boles nicima prepisivati to vie odmaranja u krevetu. Kao re zultat lekovitog gladovanja kod veine obolelih od sranih mana, uoava se poboljanje opteg stanja, kao i kom penzacija srane aktivnosti. Karington kae d a j e gladovanje najefikasnije sredstvo za jaanje slabog srca i jedinstveno racionalno fizioloko sredstvo. Do toga dolazi na raun triju faktora: dopunskog odmora, koji se obezbeduje srcu glado vanjem; poboljanja itavog sistema krvotoka i odsustva iritirajuili sredstava, kojima se obino pribegava pri leenju. Kada manje radi, srce samo sebe leci. U stotinama sluajeva oboljenja srca, koje je posmatrao H. elton, kao rezultat kraih i duih gladovanja srce je postajalo zdravije i jae. Kod mnogih ljudi potpuno se normalizovalo srce koje su lekari smatrali neizleivim". Smanjenje telesne teine olakava rad srca. Kod ljudi, koji pate od gojaznosti, srce mora da ulae neverovatne napore da bi primoralo kiv da cirkulie po tako ogromnom telu. Svaki izgubljeni kilogram olakava rad srca. S poetkom gladovanja prekida se pristup soli u orga nizmu, i to mu daje mogunost da brzo izvue vodu i so iz oteenih tkiva. Skrivena oteenost, bolest i vodena bolest momentalno nestaju. To, sa svoje strane, olakava rad srcu.

V A R I K O Z N O PROIRENJE VENA Specijalisti za lekovito gladovanje istiu da je glado vanje najsigurniji i najprihvatljiviji metod leenja kod varikoznog proirenja vena i trombotlebitisa, naroito ako se, pre poetka gladovanja i za vreme izlaska iz gladovanja, bolesnik nekoliko dana hrani samo sokovima od povra i voa (sok od argarepe, kupusa, paradajza, cvekle, tikve-bundeve, sok od korena celera, jabukov sok i sokovi od drugog voa). Gladovanje ne razara i ne zapuava vene, to se deava pri leenju drugim metodama na raun opte reenja krvnih sudova koji se nalaze u dubini. Gladovanje l e c i proirene vene, a ujedno i gnojne rane (ireve), nastale od toga. Gladovanje pomae da se regenerie tonus zidova vena, da se smanje njihove dimenzije i oslobaa od boli. Kod mladih mukaraca i ena s manjim i srednjim proirenjem vena dolazi do brzog i potpunog ozdravljenja. Kod lica iznad srednjeg doba i s jakim proirenjem vena moe se postii poboljanje, ali potpuno izleenje zahteva mnogo vremena i pridravanje stroge dijete posle glado vanja uz pridravanje, uglavnom, vegetarijanskog naina ivota, s ograniavanjem belanevina ivotinjskog porekla i primenom kratkotrajnih gladovanja, makar jednom nedeljno. Hodanje i tranje blagim tempom veoma pomau le enje. U svim sluajevima preporuuje se individualna is hrana s obaveznim ukljuivanjem u ishranu sveeg povra, svee pripremljenih sokova od povra i voa, svee kuvanih kaa od heljde, proklijale penice i dovoljno fizikih vebi u vidu hodanja i laganog tranja. Takav program omoguava da se sprei pojava suvine tenosti u organizmu usled neumerene upotrebe vode, soli, ivotinjskih belanevina i garantuje stalno poboljanje i odravanje normalnog tonusa zidova vena. 249

248

Proirenje vena oko anusa naziva se hemoroidima. Po pravilu, posle svakog pranjenja creva tu se javlja jak bol, a ponekad i krvarenje. Gladovanje omoguava da se to mesto odmori i ak potpuno obnovi njegova funkcija. Pod uslovom da na tom mestu nema psiholokih stega. Urinsko gladovanje podstie bre obnavljanje krvo toka. Na mestima gde su izraeni trombi treba stavljati obloge s obinim i ukuvanim urinom.

ELUDANO-CREVNA OBOLJENJA Zeludano-crevna oboljenja esto nastaju zbog nepra vilne ishrane ili virusa unetih u creva. Gastritis, ir na dvanaestopalanom crevu i u elucu, kolitis i druga oboljenja zadaju bolesniku mnogo patnji: ili su to greviti bolovi u stomaku, ili zatvor, ili, obrnuto, proliv, luenje sluzi, gnoja i slino. Po pravilu, medikamentno leenje je dugotrajno i ne daje najbolje rezultate, da ne govorimo o izleenju. Poznato je da su se mnoga eludano-crevna oboljenja leila gladovanjem za vreme blokade Lenjingrada u Dru gom svetskom ratu, bez obzira na iscrpljenost i slabost ljudi. I sada se pribegava praksi leenja gladovanjem. Evo kakve je rezultate to dalo. Primer: Imam 42 godine. Bolujem od: holecistitisa, pankrea titisa, kolitisa, gastritisa i endometritisa. Leili su me injek cijama itavih 20 dana, a koristi nema. Sve se loije oseam - ruke, noge, svi zglobovi me bole. Kada sam proitala Vau knjigu odmah sam pristupila gladovanju. Pila sam s a m o mokrau i vodu i svakoga dana po 2 puta trljala celo telo ukuvanim urinom. Do tada sam imala povean krvni pri tisak. Popila sam i veliki broj tableta. Kada sam poela da pijem mokrau i da se masiram, drugog dana su me popustili 250

bolovi i od ruka do veeri spavala sam dubokim" snom. I do danas me ne boli glava, popustili su bolovi u pankreasu, nestalo je bolova u jetri i ispod stomaka. Gladovala sam 3 dana. Mokrau pijem i sada i masiram se njome. Posle gladovanja mi je lake. Nosim kofe s vodom i ne oseam njihovu teinu. Prestali su da me uznemiravaju podmukli bolovi u zglobovima. Eto ja sam j o malo gladovala". K o m e n t a r : stvarno, ta ena treba da gladuje due vre mena radi postizanja izrazitijeg i stabilnijeg lekovitog efe kta. Medu eludano-crevnim oboljenjima dosta opasno oboljenje je ir na elucu i dvanaestopalanom crevu. Na primeru tih oboljenja razmotriemo kako treba pravilno primenjivati lekovito gladovanje.

U L K U S (IR) NA E L U C U I DVANAESTOPALANOM CREVU Akademik A. N. Bakulev ukazivao je na brzu spo sobnost zarastanja ulkusa eluca i dvanaestopalanog creva pri gladovanju, kao i na dobar efekat otklanjanja bola tim metodom. Kod ljudi koji boluju od ulkusa simptom n i e " nestaje za dvanaest dana potpunog uzdravanja od hrane (rendgen je pokazao udubljenje sluzokoe eluca ili dva naestopalanog creva, koje ukazuje na ulkus). Istorija bolesti ulkusa eluca i dvanaestopalanog creva otkriva d a j e ovek ranije patio od razdraljivosti (glavni simptom prepobudivanja ivotnog principa ui"). N e z nanje da nainom ivota i ishranom uravnotei svoju u na kraju dovodi do razvoja patologije - r a z d r a e n o s t i , upale, postepenog zadebljanja sluzokoe eluca ili dvanaestopa lanog creva, a zatim - do stvaranja ivih rana (ulkusa) na njima. 251

Krajnji razvoj tog procesa moe da bude rak. To je jedan od zavretaka serije simptoma, koji poinju od radraenosti i nezadovoljstva uovekovoj svesti, produavaju se u obliku goruice (razdraaji na fizikom nivou) i dalje vode do upale, zadebljanja, gnojenja (otvrdnjavanja, stva ranja ivih rana) sluzokoe i zavrava se degeneracijom. Eto tako rak moe nastati od ulkusa (ira). Bilo kakvo nadraivanje, nezavisno od toga da li je nastalo na povrini tela ili na sluzokoi probavnog trakta, mnogo bie zarasta ako se ne dira. Ulkusu nita bolje ne prija od gladovanja. Poto glad prekida luenje eludanog soka, sok ne dospeva na povrinu pokrivenu ulkusima. U veini sluajeva dovoljno je ak tri dana gladovanja da bi se zaustavilo luenje eludanog soka. Manja koliina soka, koja se lui kasnije je mnogo manje kisela. Zato glad brzo likvidira izvore lokalnog nadraaja: mehanike nadraaje izazvane paliima hrane pri dodiru s nadraenom povr inom; mehanike nadraaje izazvane kontrakcijom zidova eluca, koji probavlja hranu i hemijske nadraaje izazvane kiselim eludanim sokom. Pri tome proces zarastanja tee dosta brzo. Meutim, gladovanje ispoljava j o dublje dej stvo najefikasniji i najbri nain da se izleite jeste gla dovanje na urinu, uz odmaranje i posteljni reim. Glado vanje treba da traje sve dok sve reakcije ne ukazu da je regeneracija zavrena. Istiem: operacija ne vraa zdravlje. Ona ne m o e likvidirati uzrok oboljenja, a dok se to ne uradi nee doi do istinskog ozdravljenja. Obnavljanje pravog zdravlja moe se postii u bilo k o m stadijumu razvoja patologije, poev od nadraaja pri prvoj prehladi, pa do ulkusa, ali kada doe do razvoja iscrpljenosti (siguran simptom raka) - proces se teko moe zaustaviti. G. Vojtovi je pomou gladovanja pomogao priblino stotini bolesnika, koji su patili od ulkusa eluca i dvana252

estopalanog creva. Pri tome kod svih bolesnika se pre leenja na rendgenu uoavao simptom nie . Po zavretku gladovanja rendgen je potvrivao nestanak n i s V , to jest svedoio o praktinom izleenju obolelog. Bolesnici su leenje gladovanjem podnosili uglavnom normalno. Bolovi u elucu su obino prestajali treegpetog dana gladovanja. Oko 1525. dana prestajale su sve albe (jadikovke) u vezi s ulkusom. Pozitivni rezultati postignuti su kod svih, ak i u sluajevima viegodinjeg bolovanja. Na primer: S., 52 godine, patio je od ulkusa dvanaestopalanog creva 13 godina. est godina uzastopce leio se u sanatorijumima, ali bolest se ponovo pojavila. U poslednjih godinu dana bolovao je 120 dana, od kojih se 90 dana nalazio u stacionaru. Za petnaest dana lekovitog gladovanja rana od ulkusa je potpuno zarasla i tokom narednih etrnaest godina bolest se nije ponavljala. K o m e n t a r : jo jednom u koncentrisati vau panju na to, da obino leenje ne moe promeniti linost oveka, u kojoj se nalazi koren" problema. Gladovanje pomae da se izbriu", unite" problemi. Jer ako nema problema, nema ni njihovih posledica u fizikom telu.

KOLITIS Kod hroninog kolitisa najizraenija upala moe se lokalizovati u raznim delovima debelog creva. Due vremena stanje moe biti nejasno. ovek jedva osea poremeaj probave, koje on moe pripisati zatvoru i gasovima. Kada se u ekskrementu pojavi sluz, bolest se ve potpuno razvila. Po stepenu izrazitijeg razvoja kolitisa, sluz u ekskrementu se javlja u obliku sumnjivih lepljivih k o madia, koji podseaju na parad sluzokoe creva, ili teka253

lije obavijene sa sluzi, iaranu tragovima krvi. U takvim sluajevima vie nema sumnje. Svaki sluaj kolitisa, koji ima [ironini karakter, propraen je kompleksom debelog creva", to jest negativnom ili depresivnom psihozom. Ako se uzme u obzir priroda kolitisa, nita nije udno da ovek koji pati od njega postaje potiten i uznemiren. U 9 5 % sluajeva hroninog kolitisa prisutan je zatvor. On esto traje godinama, tokom kojih bolesnik proba razliite purgativne odvare, klistire, ispi ranje debelog creva i ni jednom ne posumnja da je zatvor samo simptom oboljenja njegovih spoljanjih manifesta cija. Svi, koji pate od kolitisa, ale se na slabu probavu ne samo u elucu nego i u crevima, na vee ili manje bolno nagomilavanje gasova u crevima, ponekad u vidu greva, na oseaj prepunjenosti i neudobnosti. Obino se javlja tupa i dugotrajna ili jaka glavobolja, naizmenino u raznim delovima glave. Mnogi se ale na utrnulost i napregnutost, ak i na bolove u vratnim miiima i neto ispod mesta spajanja glave i vrata. Ti bolovi su esto opisani kao oseaj i ,,istezanja". Takvi ljudi po pravilu su anemini, mravi, iscq:>Ijeni, iako kolitis nikakvim nainom nije vezan s loom ishranom. Jezik je obino obloen, u ustima je neprijatan ukus, a pri disanju - zadah. Odmah posle izbacivanju iz debelog creva vee mase sluzi moe se javiti munina. Posle toga sledi oseaj velikog olakanja. Razvoj kolitisa propraen je nagomilavanjem toksinih produkata probave i njihovim dospevanjem u krv i limfu. Umesto dijeta koje pruaju olakanje preporuuje se ienje jetre, a zatim gladovanje. Gladovanje podstie, ubrzava deo metabolizma koji uestvuje u odstranjivanju toksinih produkata probave, podmladuje istroene nerve, a takode i elijsku strukturu. Ono daje mogunost telu da obnovi normalni hemijski sastav krvi. 254

Klistiri s obinim i ukuvanim urinom dobro pomau u procesu zarastanja rana kod kolitisa, dok svi ostali klistiri imaju jako nadraujue ejstvo. Vano je znati da kolitis predstavlja samo deo opteg nadraaja i upale sluzokoa u organizmu, i ako neto izlei oveka od kolitisa, to isto sredstvo e ga izleiti i od svih upala na drugim delovima tela - u nosu, grlu, mokranoj beici ili materici da pomenemo samo neke od lokalnih upala sluzokoe. Optepoznato stanje, koje se naziva proliv, jeste krat kotrajni kolitis. Od njega nema ozbiljnih posledica i traje od jednog-dva dana, do nekoliko dana. Pri tom oboljenju stanje creva se obino ignorie. Ljudi pribegavaju sredstvima, koja zaustavljaju proliv. To stanje esto ne traje due od pri vremenog nadraaja creva neodgovarajuom hranom. To se naroito odnosi na decu, ali ponovljeni napadi tog poreme aja imaju tendenciju razvoja u hronini kolitis. Lekovi koji ubijaju amebe, medikamentni klistiri (osim minskih), koji dejstvuju pogubno na parazite - sve je to osnova gnojnog kolitisa i proktitisa. Gnojni kolitis je u sutini dalji razvoj kolitisa sluzo koe. Hronina upala dovodi do grubosti i stvaranja gnojnih rana na pokrivki sluzokoe debelog creva. U bilo kom sluaju moe se potpuno pravilno rei, da kada kolitis proe uzastopne stadijume nadraivanja, stvaranja gnojnih rana i stvrdnjavanja, on je spreman da se pretvori u rak, radi ega je potrebno da zatvori i dalje traju. Treba shvatiti, da sve upale hroninog oblika poinju nadraajem sluzokoe, iza ega sledi upala i stvaranje gnojnih rana. Ako lokalizacija arita prouzrokuje zastoj krvotoka - nastaju zadebljanja i rak. Po svom poreklu nadraaj u sebi nema ni najmanjeg traga malignosti, zato nema razloga da on ne bude izleen. Ali kada se razvije gnojni kolitis, rak je ve blizu. 255

Leenje kronine upale debelog i pravog creva pomou gladovanja (naroito minskog) moe biti uspeno u bilo kom stadijumu pre poetka malignog procesa.

UTICA utica (hepatitis) karakterie se nagomilavanjem bilirubina (pigmenta ui) u krvi i njevogim taloenjem u tkivima usled ega koa, sluzokoe i beonjaa poprimaju utu boju. Bolest je vezana za poveano raspadanje eri trocita. Dobri rezultati pri leenju te bolesti postiu se glado vanjem, po pravilu, urinom. Primer: Godine 1993. kerki sam izleila uticu urinom. To se desilo upravo za majske praznike. Pozvala sam lekara i rekli su mi da posle 9. maja treba da ide u bolnicu. Moja devojica od 5 godina je sva poutela i mokrila je u kapljicama. Imala je temperaturu 39" C i veoma je boleo desni bok. Imala je 5 godina. Pljunula sam na lekare i poela da joj dajem njenu mokrau, stavljam obloge na bok i da joj na puis privezujem gazu, natopljenu u mokrai. Tri dana joj nisam dala da j e d e , ve samo da pije mokrau i vodu. etvrtog dana utilo je spalo, temperatura je prestala i bok je vie nije boleo. Posle praznika doktorka je rekla da je moje dete zdravo. Posle toga poverovala sam u urinoterapiju i prestala da verujem lekarima (iako sam i sama 10 godina radila kao medicinski radnik). (Od drevnih vremena je poznato da su glad i urinoterapija - najbolje sredstvo za leenje utice. - Prim. Genei.) Na dan ekadai ( 1 1 . lunarni dan) gladovala sam. I to je zapanjujue: uopte nisam oseala potrebu za jelom, ak mi ni u elucu nije kralo. (To je energijski jak dan u lunarnom mesecu. Zato se tako lako podnosi glad. - Prim. Genei.) 256

Pila sam mokrau i vodu. A izlazak iz gladovanja sam uradila ovako: popila sam au kompota od suvog voa, pojela salatu od kupusa i argarepe bez zaina, a posle toga kau od heljde s maslom. Posle sat-dva ispraznila sam se u toaletu lako i slobodno, a ekskrement je bio u vidu k o basice". (Radi dobijanja meke i oformljene stolice potrebno je odabrati takvu hranu, da ona u procesu probave ne dehidrira i da ne postane suvie tena. Suvo voe u kompotu bilo je prethodno natopljeno i zato nije izazivalo prekomernu suvou u organizmu. Kupus i argarepa bez zaina dali su kvalitetna hranljiva vlakna, koja su posluila kao kostur" za formiranje ekskrementne mase. Kaa od heljde s maslom posluila je kao plaslifikator", koji je popunio kostur. Kao rezultat dobijen je mek i oformljen ekskrement. Dvopek, suprotno, tako dehidrira organizam, da teko obavljate nudu kozjim brabonjcima". - Prim. Genei.)

257

ZAKLJUAK Ne postoje laki putevi koji vode do potpunog fizikog i duhovnog zdravlja. Razmotrili s m o , s mnogim nijansama, udnu nauku o oveku gladovanje. Utvrdili smo, da glad ima najvei uticaj na nae spoljanje manifestacije (svest). Promene u svesti blagotvorno se ispoljavaju i na fiziko telo. Autor ne sumnja, da e vas, kada vam postane neizdrljivo od bolesti i leenja, gladovanje izbaviti iz bede. Zapamtite, gladujui, vi se uzdate u sebe, u Boansku silu, koja ulazi u va organizam. To je Veliko u d o - r a d i t i s onim to vas je stvorilo i to vas odrava. To i jeste Izvor ive v o d e " sa kojeg svaki ovek pije vodu ivota, vodu zdravlja i vodu znanja. Zapamtite i to, d a j e na um samo instrument spoznaje. Ne identifikujte sebe s umom, oseaj ima, ve se prema njima odnosite kao prema instrumentima spoznaje sveta. U suprotnom, um e vam isklesati bazen, koji ne dri v o d u " sve naine leenja pomou hemioterapije i drugih naunih dostignua". Napominjem, ja izlaem nauku o oveku. Vaa bolest je va problem. Ona je posledica vaih nepravilnih aktiv nosti. Zelja da se izbavite od bolesti je vaa bitka s nera z u m n i m navikama, koje raaju nepravilne aktivnosti, pos tupke i zahteve. Mogu vam pomoi u toj bitki znanjem (ono j e u mojim knjigama), ali sami se morate boriti. Budite

Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine: Biblioteka Lekovite sile, Genadij 1. I E N J E O R G A N I Z M A 2. 3. 4. 5. ISHRANA I HRANA J A A N J E O R G A N I Z M A U STARIJEM DOBU URINOTERAPIJA O S N O V N A Z N A N J A O I V O T U I ZDRAVLJU - biosinteza, bioenergetika i bioritmologija oveka 6. M E T O D I P O V E A N J A L J U D S K E BIOENERGIJE I BIOS1NTEZE 7. UTICAJ O K O L I N E NA O V E K O V O ZDRAVLJE - biljke, minerali, tkanine i druge materije 8. G L A D O V A N J E Biblioteka Osnovi zdravlja, Genadij Petrovi Malahov 1. I V O T B E Z PARAZITA 2. Z D R A V L J E M U K A R C A - leenje i profilaksa 3. Z D R A V L J E E N E - ta svaka ena treba da zna 4. S V E O Z A T V O R I M A - opstipacije kod ljudi 5. T U M O R I - leenje i profilaksa narodnim sredstvima 6. E L I E N J E O R G A N I Z M A I L E E N J E V O D O M 7. S A M O I Z L E E N J E U XXI VEKU 8. PROSTATA Biblioteka Recepti zdravlja Petrovi Malahov

1. L E E N J E D I S A N J E M - metod akademika Butejka, Fjodor Grigorjevi Kolobov 2. G R I P P R E H L A D A KAALJ I KIJAVICA, Mahmut ehi 3. N E R V N A I P S I H I K A O B O L J E N J A , Henrih Nikolajevi Uegov 4. L E E N J E K O R E N J E M , Vladimir Kalistratovi Lavrenov i Alina Viktorovna Moroz Ostala izdanja

ore pobednik u borbi sa zmajem (vlastitim umom, vlastitim oseaj ima i vlastitim eljama).
* * *

1. E N C I K L O P E D I J A I E N J A O R G A N I Z M A 2. TAJNE TIBETSKE MEDICINE 3. P O B E D I L A S A M RAK, Marijana Zjola Marku 4. L U N A R N I K A L E N D A R , Genadij Petrovi Malahov Sve informacije o knjigama moete dobiti na telefone: IGP " P r o m e t e j " 011-319-31-13; 064-26-99-143; tel./faks 011-2604-751 Mahmut ehi tel./faks 011-2154-475; 011-319-49-48; 064-329-01-50; 063-396-860

258