FORTIFIKACIJE MARKIZA VOBANA -Prednosti bastionih utvrenjaSadanji izgled nike tvrave odraava uticaj vojne arhitekture iji je idejni

tvorac Markiz Le Prestre Voban francuski vojskovoa koji je uveo u opsadno ratovanje i vojnu arhitekturu revolucionarne inovacije i napravio prekratnicu u istom smislu. Tokom 77- godinje vladavine francuskog kralja Luja XIV zemlja ja bila u miru svega 17 godina, to znai jednu u etiri godine. Ostalo vreme provedeno je u stalnim i krvavim ratovima protiv veine drava u Evropi ime je tzv. ,,kralj sunce ,, kako se nazivao pomerao granice svoje drave testirajui na taj nain i svoje mogunosti eksploatacije francuske centralne pozicije. Isto tako stavljani su na probu i dometi moderne birokratije kojima se Francuska ponosila kao i vrednom i marljivom populacijom. Za postizanje svojih , ne malih, ciljeva kojima je teio Luj XIV je oko sebe uspeo, a u tome se pokazao kao vrlo vet, veliki broj talentovanih vojskovoa toga vremena. U prvom redu su to bili Turen (Turenne), Konde (Conde) i Luksemburg (Luxembourg). Meutim vojna nadmo Francuske u odnosu na druge drave u evropi nije se ogledala samo u vojsci i njenim komandantima ve i u talentovanim adminisratorima, posveenim birokratskim umovima koji su radili na centralizaciji i organizaciji dravnih infrastruktura tokom ratova pre svega u pogledu finansija i logistike. Modernizujui poreski sistem i njegovo sakupljanje oni su pratili da on bude pravilno troen u vojnim kontigentima i centralnim magacinima oruja, municije, baruta kao i u utvrenjima koja su predstavljala veliku nadmo u odbrani granica i podruja ali i francuskim centrima okupiranih podruja. Negde na polovini linije koju su predstavljali veliki vojni komandanti i administrativni aparat stajala je figura Marala Sebastijena Le Prestre de Vobana ( 1633 1707 ) / Sebastien Le Prestre de Vauban /. Voban je naime imao dvostruku ulogu u kraljevstvu radio je i kao civilni i kao vojni inenjer. Pomagao je u dizajniranju grandioznog ali na alost finansijski osuenog na propast, akvadukta Maitenan koji je snabdevao uveni dvorac versaj vodom (1648 85); zatim riketov veliki kanal Midi ( Canal du Midi) ili poznatiji kao kanal du Mer (Deux Mers) koji je povezivao Mediteran sa Atlantikom a takoe je uestvovao u izgradnji mnogih luka i gradskih centara. Maralu Vobanu izmeu ostalog pripada i zasluga za pronalazak jedne minijaturne ali veoma bitne vojne inovacije bajoneta (1689) jednostavni dodatak koji je zamenio glomazno koplje i uveo revoluciju u opte ratovanje u ne manjoj meri u kojoj su njegove inovacije u smislu opsade i odbrana tvrava. U vremenu pre Vobana opsadno ratovanje je bilo pre svega za jednu vojsku veoma skupa aktivnost u kojoj je uestvovala velika mnogobrojna skoncentrisana vojska. Trupe su se uglavnom oslanjale na masu u najveoj meri nepromiljenih frontalnih napada kako bi se branioci prinudili na predaju. U takvim napadima vojska napadaa trpela je velike gubitke koji su je odvodili u nekom sluajevima u situaciju da opsada traje mnogo due ili ak i da se odustane od opsade. Voban ke predstavio novi i u najmanju ruku mnogo sofistictiarniji metod koji je u suprotnosti sa prethodnim pruao mogunost napadaima da se dobro zatite od vatre branilaca a da svoju vatru skoncentriu na izabrane ciljeve i slabe take protivnika. Vobanogva metoda voena je korienjem sistema paralelnog i irokog fronta kombinovanog sa paljivim napredovanjem napred prema zidovima ili bedemima neprijateljskog utvrenja. Napada je trpeo gubitke samo tokom pri izradi rovova koji su bili istureni prema kontraeskarpi neprijatelja a na ovim poloajima su postavljane baterije koje su projektilima zasipale glavni odbrambeni zid ne bi li ga probile i tako otvorile prolaz peadiji u unutranjost utvrenja. U situaciji kada bi dolo do motvaranja platna zida za veinu komandanata tvrave to je bio znak da je dolo vrme za predaju i izbegavanje eventualnog masakra. U sluaju i da nije dolo do predaje branjenici bi brzo bili savladani najezdom trupa koje bi preplavile unutranjist tvrave a odmazda bi bila veoma

surova. Vobanov presti i reputacija ogledala se u tome to je on skoro sa stopostotnom sigurnou mogao da predvidi koliko i kako e opsada neke tvrave trajati pre nego to bi ona uopte poela. Njegova studioznost poznavanje i najsitnijih elemenata vojne arhitekture kao i taktika koju je koristio inili su ga genijem svoga vremena. Opsade su bile prestini dogaaji koji su u to vreme trajali nedelju dana ili najvie dve a zavravali se uglavnom padom tvrave i pobedom francuske kraljevske armije. Dvadeset od 53 Vobanovih opsada vodio je lino kralj koji je voleo da preuzima slavu i zasluge za uspenu kampanju. Voban je sa druge strane kao mozak cele operacije bio adekvatno nagraivan i njegova reputacija je rasla. Primera radi za voenje opsade kao to je Mons Voban je dobio ekvivalentno 100 000 funti ili za Nimur 120 000 funti odnosno 10 puta vie para nego za izgradnju kanala Midi za koji je nagraen tek sa 12 000 funti a gde su radovi iziskivali celu godinu angaovanja. U to vreme kako se ini rat je bio veoma unosan posao. Uspenost u voenju opsada doprinosila je i Vobanovom napredovanju u vojnoj hijerarhiji pa je 1703 promovisan u marala. Poslednja potvrda vobanovih dostignua je dola skoro nakon pola veka njegove slube kada je postalo mnogo prestinije opsedati tvrave nego graditi ih, vetina vojnog inenjerstva generalno gledano nosila je mnogo manje slave od komandovanja vojskom i razaranja. Na alost nisu svi prihvatali Vobana kao genija fortifikacija pa su u tim sluajevima eventualne greke skupo plaane. Neka za to poslui primer i sluaj Vojvode od Feulade (Duc de Feuillade) koji je opsedao Turin 1706 god. Maral Voban koji je pomagao u dizajniranju odbrambenih fortifikacija ovog strateki vanog mesta sugerisao je vojvodi da napadne grad a ne citadelu i da napreduje postepeno i oprezno. Meutim sujetni Feuliade koji je nosio titulu marala mnogo pre Vobana od 1675 god. smatrao je da zna bolje i nakon serije frontalnih napada na tvravu iji su mu branioci naneli teke gubitke tako da je osramoen morao da napusti opsadu. Velika su odstupanja u miljenjima strunjaka koliko je Voban tvrava dizajnirao. Od onih koji su se bavili ovom problematikom navaemo samo neke kao to je prof. Kristofer Dafi koji smatra da je to 60, zatim Ser Redinald Blumfild koji smatra da je broj 101, Valter smatra da je relevantan broj ak 150 a jedan moderni autor pominje cifru od neverovatnih 300. Ono to je blisko realnom broju na osnovu dostupnih podataka i izvora je brojka od oko 160 utvrenih taaka. Treba naravno napraviti razliku izmeu onih tvrsva koje je Voban napravio kao potpuno nove, kojih je kako se smatra bilo osam ili devet mada neki smatraju da ih je bilo 30, i odredizajniranih utvrenja koje su ve bila izgraena na neki nain kao i od unapreenja postojeih fortifikacijskih struktura. Ako se paljivo proui graa uvidee se da je Voban morao da izradi glavni projekat odbrane svakih tri ili etiri meseca u prosekukroz svoj dugi i plodonosni ivot. On je takoe bio prinuen da nadgleda i kontrolie radove i otklanja nedostatke prilikom izgradnje. U nekim godinama on je kontrolisao fortifikacije na granici sa Belgijom, na Pirinejima i Bretanji a jo uvek je imao snage da ode na rajnu, oblast Alpa i Biskajski zaliv. Za dvadeset godina izmeu 1678 i 1698. on je godinje prelazio ak 3 500 km. Godinje u proseku. U normalnim okolnostima on je putovao oko 100 dana godinje a rekord mu je bio 1681 god. Kada je za 250 dana preao 7 500 km. Tokom 50 godina svojih aktivnosti njegovo zapaanje za detalje postalo je legendarno. Primera radi kod izgradnje Besankona (Besancona) on je uradio ne manje nego 17 nadzora kako bi pratio proces izgradnje tvrave. Mnogi od projekata vobana realizovani su dugo nakon njegove smrti kao to su plan Meca realizovan 1752 ili Taul i Verdun koji su zavreni tek 1850 godine.