UKD: 624.072.2:666.97.033.

4(045)

PRIONLJIVOST KOMPOZITNE ARMATURE KOD PRIMENE U NSM FRP METODI OJAANJA ARMIRANOBETONSKIH NOSAA
Slobodan Rankovi1 Radomir Foli2 Marina Mijalkovi32
Rezime: Rad tretira problematiku prionljivosti armature od vlaknastih kompozita (FRP - fiber reinforcement polimer), za sluaj primene kod ojaanja armiranobetonskih nosaa putem NSM (near surface mounting) metode. Dato je poreenje sa klasinim (elinim) armaturnim ipkama i osnovne razlike u odnosu na primenu FRP kao glavne armature u betonu. Prikazani su analitiki izrazi za proraun i metode eksperimentalnog dokaza prionljivosti, kod NSM FRP tehnike ojaanja AB konstrukcija. Kljune rei: Prionljivost, beton, FRP ipke, ojaanje, NSM tehnika

UVOD

Jedna od naj novijih i vrlo efikasnih metoda za ojaanje konstruktivnih elemenata, primenom vlaknastih kompozita (FRP fiber reinforcement polimer), je tzv. NSM (near surface mounting) metoda. Njena primena posebno je atraktivna kod armiranobetonskih konstrukcija. Zasniva se na tehnici kojom se FRP armatura oblikovana u vidu ipki (bars) ili uskih traka (strips), kao dodatna, ugraije u zaseene uske proreze (liceve), unutar zatitnog sloja betona, koji se potom pune epoksidnom ili ree cementnom pastom (lepkom) i time vri sprezanje sa betonom (Slika 1).
1 2

Slobodan Rankovi, mr in., asistent, GAF Ni, slobodan.rankovic@gaf.ni.ac.rs Radomir Foli dr in., prof. emeritus, Depart. za gra., FTN, NS, folic@uns.ac.rs 3 Marina Mijalkovi dr in., vanr. prof., GAF Ni, maca@gaf.ni.ac.rs

35

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

Slika 1 - Aplikacija NSM FRP bar elemenata

Osnovna prednost NSM metode u odnosu na, od ranije poznate i ire primenjivane, spolja lepljene laminate (EB-external bonded), zasniva se na boljoj prionljivosti koja se njome postie. U sutini radi se o upotrebi nemetalne armature, koja se izrauje najee procesom pultrazije i koja moe biti od karbonskih (CFRP), stakelenih (GFRP) ili aramditnih (ARFP) vlakana. Njome se vre ojaanja konstrukcija od betona, opeke, metala ili drveta i to na savijanje, smicanje ili pritisak. Teite ovog rada je na primeni dodatnih FRP ipki kod ojaanja AB konstrukcija optereenih na savijanje, sa naglaskom na problematici prionljivosti. Za razliku od eline armature koja ima izrazito izotropne osobine, FRP armatura, iako ne kao tehnologija nova (pojavila se 1960.-tih), jo uvek se znaajno menja i razvija, pri emu ima svoje neminovne osobenosti u poreenju sa elinom. Jedna od osnovnih razlika, sem anizotropnosti, je linearna elastinost FRP armature sve do granice kidanja, to menja kriterijume u pogledu prionljivosti. S obzirom na razlike u vrstama FRP armature (CFRP, GFRP, AFRP), neminovne su i razlike u pogledu prionljivosti, odnosno ponaanju u smislu tzv. bond efekta. FRP armatura nema unificirane karakteristike kao elina, pa se zbog znaajnih razlika kod pojedinih proizvoaa, javljaju i razliite osobine u pogledu prionljivosti. Zato se prionljivost FRP ipki mora definisati za svaki tip ipke pojedinano, odnosno nije mogue jednostavno generalisanje ovog efekta za razliite primenjive materijale. Moe se konstatovati, da je efekat prionljivosti (bond) daleko sloeniji kod primene FRP armature u odnosu na klasinu (elinu), ak i ako se ona primeni kao osnovna (glavna) armatura.
36

Prionljivost kompozitne armature kod primene u NSM FRP metodi ojaanja armiranobetonskih nosaa

Kod primene FRP armature kao dodatne, u NSM tehnici ojaanja AB konstrukcija, ovaj problem se dodatno uslonjava, zbog toga to su FRP ipke zatopljene u lepak (najee epoksidne smole ili cementni malter), koji se dalje vezuje za osnovni materijal beton. Tu se dakle spreu tri materijala, uz uee eline (osnovne) armature, kao etvrtog materijala u AB ojaanoj konstrukciji. Puno razumevanje prionljivosti je od velikog znaaja za uspeh ojaanja betonskih elemenata, jer ona igra kljunu ulogu u obezbeenju efikasnosti NSM metode. Ovo se posebno odnosi na nosae sa malim koeficijentom armiranja elinom (glavnom) armaturom, kod kojih je gubitak prionljivosti dodatne FRP armature glavni razlog otkaza (loma). Kod veeg procenta armiranja lom nastaje mrvljenjem betona. Nedostatak eksperimentalnih podataka, proraunskih alata i analitikih modela, kod razliitih tehnika FRP ojaanja, za odreivanje prionljivosti, predstavlja znaajnu tekou za ire i uspeno korienje ovih materijala.

UTICAJNI PARAMETRI KOJI DEFINIU PRIONLJIVOST (bond efekat)

Mnogi radovi: De Lorenzis i Nanni (2002,2004.), Hassan i Rizkalla (2003., 2004.), Sena Cruz i Barros (2004.), De Lorenzis i Teng (2007.), istraivali su karakteristike prionljivosti kod NSM ipki i uskih traka. Dolo se do zakljuka da osobine veze (prionljivost) zavise od brojnih parametara kao to su: 1) Duina prianjanja

(ugradnje), 2) Dimenzije poprenog preseka ipke, 3) Vrsta FRP materijala, 4) Oblik preseka FRP ipke, 5) Stepen hrapavosti FRP ipke, 6) vrstoa betona (na zatezanje i smicanje), 7) vrstoa ispune proreza (na zatezanje i smicanje), 8) Veliina, odnos irine i visine i poloaj proreza, 9)
Stepen hrapavosti proreza. Zbog velikog broja uticajnih parametara neophodna su bila iroka istraivanja, analitika i numerika, ali pre svega eksperimentalna [3,9]. Istraivanja su pokazala da postoje razlike u mehanizmu prianjanja i potrebnoj duini sidrenja FRP armature izmeu primene kod NSM metode i primene kao osnovne (glavne) FRP armature. Ovo proizilazi iz sledeih razloga: a) U NSM FRP ipkama adhezija prvenstveno zavisi od povrinskih karakteristika lepka (adheziva) koja je glatkija od betona i zahteva veu duinu sidrenja da bi se postigao isti napon prianjanja u poreenju sa betonom.

37

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

b) Koeficijent trenja izmeu FRP armature i betona koji je uzet u ACI 440.1R-06 [1] jednak je 1.0, to je tipina vrednost za eline ipke u betonu. Koeficijent trenja izmeu FRP armature i epoksidnih smola je manji i iznosi 30 do 60 procenata od vrednosti uzete u ACI [1]. c) Kod osnovne FRP armature u betonu je debljina zatitnog sloja betona vea. Razlog je limitirana debljina epoksidnog sloja kod NSM FRP, koja je diktirana poloajem eline armature. Na taj nain izazivaju se vei naponi zatezanja, kako na spoju beton-epoksid, tako i na spoju FRP-epoksid, to za posledicu ima veu duinu sidrenja. d) Kod NSM FRP tehnike nema triaksialnog dejstva, koje izaziva vei napon prionljivosti pa je zato neophodna vea duina sidrenja u odnosu na elinu armaturu u betonu. Rezultat koji proizilazi iz navedenog je da treba uzeti veu duinu sidrenja kod NSM FRP ipki u odnosu na njihovu primenu u vidu osnovne armature.

3.

ANALITIKI IZRAZI ZA PRORAUN PRIONLJIVOSTI

Prionljivost (bond mehanizam) zavisi prvenstveno od tri komponente: adhezije, trenja i mehanike veze materijala. Gubitak veze kao otkaz je uvek iznenadan (krt) i dovodi do znaajnog smanjenja deformabilnosti ojaanih elemenata ime utie na brojne karakteristike nosaa kao to su: irina prslina, razvoj prslina i ugib elementa. Istraivanja su pokazala [2] da napon rapidno opada od optereene ka neoptereenoj strani, sa nelinearnom raspodelom napona prionljivosti (Slika 2). Od izuzetnog znaaja je i poznavanje klizanja u funkciji napona prianjanja (Slika 3), za odreeni tip FRP ipke.

Slika 2 - Transfer napona prionljivosti kod FRP ipki kriva

Slika 3 Eksperiment. prionljivost-klizanje

38

Prionljivost kompozitne armature kod primene u NSM FRP metodi ojaanja armiranobetonskih nosaa

Optimalna duina prianjanja definisana je kao minimalna duina potrebna za dostizanje graninog optereenja armaturnih ipki. Dakle, osnovna duina prijanjanja ( ldb.) moe se dobiti izjednaavanjem povrinske sile prianjanja sa graninim zateznim optereenjem ipke. db ldb = Ab ftu (1) Gde je: ldb, - osnovna duina sidrenja [mm].; Ab, - povrina poprenog preseka ipke [mm2] i ftu, - granina zatezna vrstoa ipke [MPa] db prenik ipke Odakle se dobija: ldb = db ffu / 4 (2)

Rizkalla i Hassan (2002, 2004) [7] razvili su analitiki model za odreivanje prionljivosti kod NSM FRP krunih ipki. Analitiki izrazi zasnivaju se na proveri dva kriterijuma loma, odvajanju betona i odvajanju lepka. Model je baziran na jednainama i kompatibilnosti pomeranja, korienjem MKE. U obzir je uzeta irina proreza, debljina zatitnog sloja lepka i karakteristike materijala. Oni su dali i interakcione dijagrame iz kojih je mogue za usvojene geometrijske karakteristike i materijale odrediti koeficijente koji definiu potrebnu duinu veze. Prvi oblik otkaza je odvajanje epoksida i nastaje kao rezultat visokog napona zatezanja na meuvezi FRP-epoksid (epoxy split failure). Sa poveanjem debljine sloja epoksida, kao i upotrebom epoksidnih lepkova vee vrstoe, znaajno se smanjuje mogunost pojave ovog otkaza. Obino ga prate podune prsline du zatitnog sloja od epoksida. Drugi oblik otkaza nastaje pojavom prslina na spoju epoksida i betona i naziva se otkaz odvajanjem betona (concrete split failure). Ovaj otkaz nastaje kada napon zateznja na meuvezi epoksid-beton prekorai zateznu vrstou betona. Poveana irina proreza smanjuje napone zatezanja na meuvezi epoksid-beton, a time i pojavu ovakvog otkaza. Vea debljina zatitnog sloja epoksida i vea vrstoa epoksidnog lepka poveava otpornost otkaza u epoksidu i prebacuje otkaz na meuvezu epoksid-beton. Bond efekat, odnosno veza armature sa okolnom epoksidnom pastom i betonom, u sutini predstavlja trodimenzionalni problem. Javljaju se poduni () i popreni (radial) naponi koji definiu vezu tri materijala (FRP ipke, epoksidni lepak i beton). Tangencijalni napon prianjanja () moe se predstaviti kao:

39

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

d f FRP 4 Ld

(3)

Ako je koeficijent trenja izmeu ipke i epoksida obeleen sa , radijalni napon (radial) bie: d f (4) radial = = FRP 4 Ld Napon zatezanja na meuvezi epoksid-beton con-epoxy, kao i na vezi FRP epoksid FRP-epoxy, bie (Slika 5) definisan kao:
concepoxy = G1
d f FRP 4 Ld d f FRP 4 Ld

(5) (6)

FRPepoxy = G 2 ili G '2

gde su G1, G2 i G '2 koeficijenti odreeni iz analize konanim elementima na osnovu jedininog radijalnog pritiska koji deluje na mestu ipke i definisanih dimenzija proreza, kao i definisanih karakteristika betona i epoksida (Dijagrami na slici 5). Prema tome, potrebna duina veze odreena na osnovu prevencije odvajanja betona je:
L d = G1 d f FRP 4 f ct

(7)

a potrebna duina veze odreena na osnovu prevencije odvajanja lepka je:

d f FRP L d = G 2 ili G '2 4 fa

(8)

gde je: Ld duina prianjanja (veze) u mm G1, G2 i G '2 koeficijenti za FRP ike iz dijagrama na sici 6 d prenik FRP ipki [mm] fFRP maksimalni napon zateznja na poetku gubitka prianjanja (MPa) koeficijent trenja izmeu FRP ipki i epoksidnog lepka fct zatezna vrstoa betona [MPa] fa zatezna vrstoa lepka [MPa] C zatitni sloj lepka [mm] w irina proreza [mm]

40

Prionljivost kompozitne armature kod primene u NSM FRP metodi ojaanja armiranobetonskih nosaa

Slika 4 - Tipina raspodela napona u okolini NSM ipke

Glavni ograniavajui faktor ovog predloga je to to je zasnovan na modelu metode konanih elemenata i vezan za odreenu vrstu materijala (okrugle ipke). Takoe koeficijent trenja je razliit za svaku konfiguraciju ipka-lepak i teko ga je precizno usvojiti za proraun.

METODE I REZULTATI ISPITIVANJA PRIONLJIVOSTI FRP ARMATURE

Na osnovu sveobuhvatnih istraivanja kod betona armiranog sa elinom armaturom odreeni su kriterijumi koji definiu prionljivost, pri emu je osnovno obezbediti prionljivost sve do ostvarenja velikih izduenja u armaturi. Prionljivost eline armature je u proraunskim kodovima definisana na osnovu standardnih opita, kakav postoji i u naem propisu (SRPS U.M1.090 iz 82). Sline metode ispitivanja koriene su i kod FRP armature (Nanni, Bakis, i Boothby (1995a). S obzirom da ne postoji standardni test za odreivanje bond vrstoe kod FRP armature, pomenuemo dva najzastupljenija: direktni test upanja (direct pullout test) i test savijanja grede sa zglobom (pullout bending test ili Flexural Bond Test), (Slika 5a i 5b ). U poreenju sa testom upanjem, test saviljanjem grede pokazuje nie vrednosti prionljivosti. Razlog za manje prianjanje je pojava prslina u okolnom betonu pri zatezanju. Sa druge strane, ovo je realnije stanje za sluaj optereenja savijanjem.

41

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

Slika 5 a)direct pullout test

Slika 5 b) pullout-bending test

Na osnovu eksperimentalnih istraivanja [9] dolo se do sledeih rezultata koji blie definiu prionljivost: - Uticaj vrste ipki FRP ipke u poreenju sa elinim imaju loije karakteristike prianjanja, prvenstveno zbog razlike u povrinskom obliku (orebrenosti). Za razliku od elinih ipki, kod kojih je mehanika veza osnovni izvor prionljivosti, povrinski oblik (orebrenost) FRP nema isto znaenje u pogledu smiue vrstoe. - Efekat prenika ipki Slino elinoj armaturi i ovde se zapaa sher lag efekat, odnosno javlja se manji granini napon zatezanja za vee poprene preseke ipki. Iz toga se izvlai zakljuak da se sa poveanjem prenika ipke smanjuje prionljivost. - Efekat duine sidrenja Kada raste duina sidrenja dolazi do smanjenja srednje vrstoe prianjanja, odnosno kod manje duine sidrenja javlja se vea prionljivost. Na osnovu brojnih testova prionljivosti (bond testova) definisani su osnovni oblici moguih modela poputanja veze kod NSM sistema ojaanja FRP armaturom (Slika 7) (De Lorenzis, Teng 2007.). Postoji nekoliko modela poputanje veze (otkaza) kod NSM sistema; 1) otkaz veze ipka-epoksid, 2) otkaz veze epoksid-beton, 3) odvajanje omotaa epoksida, i neke od njihovih varijacija, to je ilustrovano na slici 6.

Slika 6 - Modeli poputanja veze kod NSM metode (De Lorenzis 2007.)

42

Prionljivost kompozitne armature kod primene u NSM FRP metodi ojaanja armiranobetonskih nosaa

ZAKLJUAK

Na osnovu dosadanjih saznanja u oblasti primene NSM FRP metode ojaanja betonskih konstrukcija, namee se zakljuak da prionljivost kljuno utie na efikasnost metode. Nedovoljna prionljivost dodatne FRP armature moe dovesti do prevremenog otkaza, i pojave krtog loma. Zato je od izuzetnog znaaja pravilno postavljanje dodatne FRP armature i potovanje pravila u pogledu odabira vrste i oblika FRP ipki, poloaja, dimenzija i obrade proreza, kao i kvaliteta sadejstvujuih materijala (FRP, betona i epoksida). Treba imati u vidu da se otkaz (lom) koji nastaje kidanjem FRP ipke, iako mogu, izuzetno retko javlja. U sluajevima primene ove tehnike kod sanacije konstrukcija, treba obratiti panju na zateznu vrstou postojeeg betona, koja nesme biti nia od 1,5 MPa, to se dokazuje pul-off testom. to se tie preporuenih dimenzija, prema ACI 440.2R-06 [1] minimalna irina proreza za krune ipke je 1,5 puta prenika ipke. Preporuena irina je 2 prenika ipke. Hassan i Rizkalla [7] predlau minimalno rastojanje izmeu proreza kao 2 prenika ipki, a minimalno rastojanje izmeu krajnjeg proreza i ivice grede kao 4 prenika ipki, bez obzira na irinu proreza. Takoe treba rei da odnos debljine zatitnog sloja lepka i irine proreza imaju uticaj na duinu sidrenja, kao i odnos modula elastinosti betona i epoksida, za ta su Hassan i Rizkalla dali proraunske dijagrame. Moe se zakljuiti, da je efekat prionljivosti (bond) daleko sloeniji kod primene FRP armature u odnosu na klasinu (elinu), naroito kod NSM metode. Znaaj prionljivosti i veliki broj parametara koji je definiu, nameu potrebu za postojanje novih preporuka u budunosti koje bi zasebno tretirale NSM FRP metodu i obezbedile unificirane ulazne podatke i analitike izraze.

6
[1]

LITERATURA
American Concrete Institute (ACI), Committee 440: ACI440.1R06 Guide for the design and construction of concrete reinforced with FRP bars.,2006. De Lorenzis L. and Nanni, A., (2002) A bond between nearsurface mounted FRP rods and concrete in structural strengthening, ACI Struct. J., 99 (2) 123-132 De Lorenzis L., Lundgren K., Rizzo A.,: Anchorage Lenght of near-Surface Mounted FRP Bars for Concrete Strengthening ACI Structural Journal 2004. pp. 269-278.
43

[2]

[3]

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

[4]

[5]

[6]

[7]

[8] [9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

Concrete Society (CSC), Technical Report No.55: Design Guidance for Strengthening Concrete Structures Using Fibre Composite Materials, 2004 Foli, R., Glavardanov, D.: Analiza metoda pojaavanja armiranobetonskih elemenata lepljenjem vlaknastih kompozita (FRP), Izgradnja br. 5-6, 2006, str. 113-126. Glavardanov, D. Foli, R.. Pojaavanje betonskih konstrukcija FRP elementima NSM sistemom. Materijali i konstrukcije, br. 4 2007., str. 29-35 Hassan TK, Rizkalla SH.: Bond mechanism of near-surfacemounted fiberreinforced polymer bars for flexural strengthening of concrete structures. ACI Struct J 2004;101(6):8309. Mapei(2009.)ProductTechnical Specifications, http://www.mapei.com. Novidis D, Pantazopoulou SJ, Tentolouris E.: Experimental study of bond of NSM-FRP reinforcement. Constr Building Mater 2007;21(8):176070. Mohamed Ali, Oehlers D.J., Griffith M.C., Seracino R.,: Interfacial stres transfer of NSM FRP to concrete joints. Engineering Structures, Decembar 2007. Rankovi S., Foli R., Glavardanov D.: Pojaavanje AB greda FRP materijalima lepljenim na povrini i armiranjem unutar preseka. Kongres DGKS, Zlatibor, Septembar 2008, str. 357364. Rankovi S., Zlatkov D., Foli R.: Ispitivanje AB konstrukcije ojaane novim betonom i FRP laminatima sistema Sika CarboDur. Kongres DIMK, Divibare, Oktobar 2008. Rankovi S., Foli R., Mijalkovi M.: Ojaanje AB greda FRP armaturom postavljenom unutar zatitnog sloja betona. Zbornik radova graevinsko-arhitektonskog fakulteta, Ni, 2008. Sena Cruz , Barros, J.: Modeling of bond between near-surface mounted CFRP laminate strips and concrete, Computers and Structures 82 (2004) 15131521. S.M. Soliman, E. El-Salakawy & B. Benmokrane: Flexural behaviour of concrete beams strengthened with near surface mounted FRP bars, Fourth International Conference on FRP Composites in Civil Engineering (CICE 2008).

44